KRALJEVIMA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 21 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Marta 1931.
PATENTNI SPIS BR. 7737
Stickstoffwerke Gesellschaft m. b. H., Berlin, Nemačka.
Galvanski elemenat.
Prijava od 25. novembra 1929.	Važi od 1. jula 1930.
Pronalazak se odnosi na poboljšanje
galvanskih elemenata.
Da bi se izradili suvi elementi i baterije, koji mogu da stoje na stovarištu, predlagalo se već, da se sudovi za tečnost sa elektrolitom smeste u unutrašnjosti elementa, koji se tek kod stavljanja u pogon elementa razoravaju mehaničkim dejstvom i time elemenat stavljaju u dejstvo. Ogledi, da se takvi elementi naprave, nailazili su do sada na teškoće, pošlo su metodi, kojima se zatvarao sud za elektrolit, bili složeni i skupi. Absolutno zaptiven i pouzdan sud za elektrolit je preduslov za sposobnost dugog ležanja elemenata i baterija na stovarištu. Več su poznati sudovi za elektrolit, koji su snabdeveni kratkim vrhom, da bi se olakšalo razbijanje stakla. Spravljanje takvih sudova je ipak nepovoljno, jer kod za tepanja tih sudova elektrolit lako dolazi do vrenja i sud puca, što su ogledi pokazali.
Prema pronalasku otklanjaju se dosedanji nedostatci time, što se sud za tečnost od stakla ili drugog kakvog odgovarajućeg materijala snabdeva cevastim nastavkom takve dužine, da je zatapanje moguće bez opasnosti od prskanja suda. Sud služi za prijem elektrolita. Može se i tako raditi, da se elektrolit unese u elemenat, a da se sud napuni vodom tako, da se rastvor elektrolita obrazuje tek prilikom razbijanja suda.
Pre punjenja sudova isti se podvrgavaju odgovarajućem postupku, da bi se sprečilo prianjanje delujućih tečnosti. Na primer
cevasti se nastavci zamaču u tepli vosak. Bez ovakvog zaštitnog sloja vrlo se teško mogu zatapati pomenuti nastavci.
Radi smeštaja tih sudova za elektrolit sa cevastim nastavcima ćelije elemenata se izvode na podesan način. Jedan oblik izođenja sastoji se n. pr. u tome, da se ugalj izbuši tako, da šupljina služi kao zaštitni prostor za nastavak, pošto se isti uvuče u tu šupljinu. Drugi oblici izvođenja sastoje se u tome, da se ili čaure snabdu odgovarajućom šupljinom n. pr. kanalom ili rupom, ili se cinkani sud snabdeva odgovarajućim ispupčenjem, koje isto tako služi i kao primer i kao zaštitni prostor za nastavak.
Da bi se olakšalo razbijanje suda, može se dno cinkanog suda snabdeti na obodu koncentričnim žljebom, koji omogućava lakše i jače utiskivanje sredine dna. Dalje mora se o tom voditi računa, da se posle razbijanja suda tečnost po mogućstvu brzo popne i da ispuni ceo međuprostor cinka i uglja odnosno cinka i čaure. U tom cilju se čaura omotava omotačem od vate, har-tije, celuloze ili ma kog drugog materijala, koji dejstvuje kao fitilj. Da bi se omogućilo brzo prodiranje tečnosti u gornji deo elementa, vrlo je dobro, da presek suda i čaure ne budu jednaki; n. pr. može se sudu dati ovalan oblik, ako je dno čaure kružno. Dalje sredstvo za postizanje ravno-merne podele elektrolita sastaji se u tome, da se snabde površina čaure jednim ili sa više podužnih žljebova.
Din. 10.
Radi stavljanja u dejstvo baterije moraju se sudovi pritiskom na dno cinkanog suda ili na koji drugi način razoriti, posle čega se ista može na isti način upofrebiti, kao i baterije za džepne lampe sa istim trajanjem gorenja, kao i ove.
Na priloženom nacrtu prestavlja sl. 1 jedan oblik izvođenja pronalaska. Od nacrtana tri elementa, desni je nacrtan u po-dužnom preseku. SI. 2 predstavlja poprečni presek 1-1 sa si. 1.
Na nacrtu h označava bateriju, čiji su polovi i \ k. g je jedna od tri ćelija u preseku, u kojoj je dole smešten sud a za elektrolit, b je dugački cevasti nastavak suda a, koji je u nacrtanom obliku izvođenja smešten u šupljini ugljena c. d je čaura od mangandioksida ili od t. si. depolari-zujućeg materijala, e je omotač od vate, hartije, celuloze ili t. si., koji dejstvuje kao fitilj. Pošto je nastavak b zatopljen, to ne može nikakva tečnost iz suda a da dospe u ćeliju, te ne može ni potrošnja da nastupi. Tek se u cilju stavljanja u pogon sud a razara n. pr. pritiskom na spoljašnji deo cinkanog suda, posle čega tečnost ispunjava međuprostor cinka i uglja odn. cinka i čaure i tirne je omogućeno uzimanje struje.
Patentni zahtevi:
1.	Galvanski elemenat sa sudom za elektrolit od materijala, koji se može razbiti, naznačen time, da je sud za elektrolit snabdeven dugačkim cevastim nastavkom.
2.	Galvanski elemenat sa sudom za e-lektrolit od materijala, koji se može razbiti, naznačen time, da je sud za elektrolit snabdeven cevastim nastavkom takve du-
žine, da se posle punjenja elektrolitom može lako da izvrši zatapanje.
3.	Galvanski	elemenat	po	zahtevima
1—2, naznačen time, da je cevasti nastavak snabdeven prevlakom od odgovarajućeg materijala protiv prianjanja elektrolitne tečnosti, kao što je n. pr. pčelni vosak.
4.	Galvanski elemenat po zahtevima 1—3, naznačen time, da je ugljen snabdeven šupljinom, koja služi kao zaštitni prostor za cevasti nastavak suda za elektrolit.
5.	Galvanski	elemenat	po	zahtevima
1—3, naznačen time, da je u čauri predviđen kanal ili šupljina, koja služi kao zaštitni prostor za cevasti nastavak suda za elektrolit.
6.	Galvanski	elemenat	po	zahtevima
1—3, naznačen time, da je cinkani sud snabdeven odgovarajućim ispupčenjem koje služi kao zaštitni prostor za cevasti nastavak.
7.	Galvanski	elemenat	po	zahtevima
1—7, naznačen time, da je površina čaure snabdevena jednim ili sa više kanala po-dužnog pravca.
8.	Galvanski	elemenat	po	zahtevima
1—7, naznačen time, da je čaura omotana materijalom, koji ima osobine fililja.
9.	Galvanski	elemenat	po	zahtevima
1—7, naznačen time, da presek čaure i presek suda za elektrolit nisu jednaki.
10.	Galvanski elemenat po zahtevima 1—9, naznačen time, da je dno cinkanog suda snabdeveno na obodu koncentričnim žljebom.
11.	Galvanski elemenat po zahtevima 1—10, naznačen time, da je sud za elektrolit ispunjen samo vodom, dok je elektrolit smešten zasebno u elementu.
Adpahanf-broj 7737.
Fig. 1.
-c i


: : -


■ :• . •
■
■
'
c

..






<, •
'r-	:•
‘-f-; '*	li-:..
...	•
* * V . *