KRALJEVINA JUGOSLAVIJA UPRAVA ZA ZAŠTITU KLASA 21 (6) INDUSTRISKE SVOJINE IZDAN 1 DECEMBRA 1937. PATENTNI SPIS BR. 156SS Patent-Treuhand-Gesellschaft fiir elektrische Gliihlampen m. b. H., Berlin, Nemačka. Električna sijalka sa ugradjenim topljivim osiguračem. Prijava od 10 novembra 1936. Važi od 1 jula 1937. Naznačeno pravo prvenstva od 5 maja 1936 (Nemačka). Kod električnih sijalica ispunjenih gasom, naročito takvih sa dvostruko ili višestruko uvijenim svetlečim telom od volframa, nije nemoguće da se pri preia-manju svetlećeg tela u unutrašnjosti suda obrazuje svetlosni luk, koji škodljivim porastom jačine struje dovodi do topljenja glavnog osigurača koji se nalazi na razvodnoj dasci svetlosnog postrojenja i time do gašenja sviju sijalica istog kola struje. Da bi se to sprečilo često se takve sijalice ispunjene gasom snabdevaju topljivim osiguračima koji ograničavaju struju i to se većinom između ugnječe-nog mesta sijaličine podnožne cevčice i podnožja u jednoj strujovodnoj žici ili u više strujovodnih žica ugrađuje po jedan topljivi osigurač u vidu vrlo tanke žice, koja se sastoji od neke vrlo lako topljive legure otprilike legure nikla. Čak jse deo strujovodne žice koji leži između ugnječenja podnožne cevčice i podnožja u celoj dužini obrazuje kao topljivi osigurač. Pri ištopljavanju ovih osiguračkih žica obrazuje se pokadkad u unutrašnjosti podnožja mali svetlosni luk koji, kada je sijalica postavljena u prostorijama koje su ispunjene gasom kao i rudničkim rovovima, garažama ili fabričkim prostorijama, može dovesti do eksplozije jer gasovi prostorije ispunjavaju i unutrašnjost podnožja koje nije hermetički zatvoreno. Taj nedostatak poznatih sijalica sa topljivim osiguračem pouzdano se izbe-gava kada između ugnječenog mesta podnožne cevčice i podnožja, topljivi osigurač, koji je ugrađen najmanje u jednoj strujovodnoj žici, prema ovom pronalasku, smesti u staklenu cevčicu ispunjenu vazduhom koja je na krajevima zatopljena i koja uzano opkoljava osigurač. Pri takvom smeštanju topljivog osigurača ili topljivih osigurača nastaje, u trenutku kada se jedan topljivi osigurač usija i počne da se topi, u unutrašnjosti staklene cevčice, koja ga uzano opkoljava, visoki pritisak gasa ili pare i to koliko zbog jakog zagrevanja zatvorenog vazduha, toliko zbog isparavanja topljive žice. Visoki pritisak gasa ili pare većinom potpuno sprečava postanak nekog svetlosnog luka i staklenoj cevčici, ali u najmanju ruku se svetlosni luk odmah posle postanka dovodi do gašenja tako da je pouzdano uklonjena opasnost eksplozije gasova iz okolnog prostora sijalice koji su prodrli u navlaku. S druge strane neupadljivo smeštanje staklenih cevčica, koje sadrže topljive osigurače, u podnož-noj cevi sijalice isključuje opasnost, koja nastaje pri smeštanju staklenih cevčica u sijaličnoj kruški, da vazduh zatvoren na staklenoj cevčici predje kroz jedva pri-metne sitne pukotine na krajevima cevčice, u gasno punjenje sijalice pa onda da prouzrokuje pre vremena lomljenje svetlećeg tela. Već je predlagano doduše da se to-pljvi osigurač koji leži u unutrašnjosti navlake snabde izolacionom oblogom od cirkonsilikata ili da se ukopa u stvrdnuti kit podnožja, koji ima izolacione dejstvo. Ali takve izolacije imaju uvek izvesnilste-pen poroziteta koji ne onemogućuje o- > Din. 10.— pasnost da se gasovi iz prostorija koii su prodrli u unutrašnjost podnožja zapale kada se rastopi osiguračka žica. Ovo za-paljivanje nastaje lako još i zbog toga što se pri procesu istupanja rastapa ili razbija i izolaciona masa u blizini mesta istupanja. Zatim je takođe već poznato da se topljivi osigurač, koji je postavljen između ugnječenog mesta podnožne cevi i podnožja, smešta u staklenu cevčicu koja ga uzano opkoljava i čiji je jedan kraj stopljen uz ugnječeno mesto, a čiji drugi kraj prodire u udubljenja dna podnožja. Ali pošto je ovde unutrašnjost svake staklene cevčice u vezi sa unutrašnjošću podnožja, to se ne gasi dovoljno brzo sve-tlosni luk koji nastaje u staklenoj cevčici a to povlači za sobom opasnost da se razbije staklena cevčica pa da nastane eksplozija, naročito onda kada sijalica gori u prostorijama ispunjenim gasom pa kada su eksplozivni gasovi prodrli i u unutrašnjost podnožja i u unutrašnjost svake staklene cevčice koja je u vezi sa unutrašnjošću podnožja. Kod sijalica prema ovom pronalasku nastaje u staklenoj cevčici ispunjenoj vazduhom koja je na obema stranama zatopljena, mnogo pouzdanije visoki pritisak gasa ili pare koji gasi svetlosni luk. Isto tako kod sijalice obrazovane prema ovom pronalasku ne može se desiti da eksplozivni gasovi prodru u staklenu cevčicu pa da pri obrazovanju svetlosnog luka dadu povoda eksploziji. Na crtežu je pretstavljen izgled, deli-mično presek, jednog izvedenog primera, sijalice, sa dvostrukom uvojnicom, koja je obrazovana prema ovom pronalasku. Stakleni sud 1 koji je ispunjen indiferentnim gasovima, otprilike mešavinom argona i azota ili kriptona i azota, zatvoren je pomoću podnožne cevčice 2 koja je na poznati način stopljena sa držaljom 3 i sa cevčicom 4 za crpljenje. Krajevi svetlećeg tela 6 u vidu dvostruko uvijene uvojnice pričvršćeni su na gornjim krajevima dvaju elektrodnih žica 7, 7’ koje su. zavarene sa zaptivačkim žicama 9, 9’ koje su hermetički stopljene u u- gnječenom mestu 8 podnožne cevčice 2. Na krajevima zaptivačkih žica koji strče iz ugnječenja 8 u podnožnoj cevčici zavarene su dve tanje žice 10, 10’ od neke legure koja se vrlo lako topi, na pr. od legure nikla, a koje žice sačinjavaju sija-ličine topljive osigurače. Drugi krajevi žica 10, 10’ vezani su pomoću strujovod-nih žica 11, 11’ koje se sastoje od bakra, sa čaurom 12 i sa kontaktnom pločicom 13 na sredini podnožja. Oba topljiva osigurača koja se sastoje od žica 10, 10’ u-zano su opkoljeni dvema tankim staklenim cevčicama 14, 14’ čiji su krajevi stopljeni sa graničnim krajevima žica 9, 9’ i 11, ll’, tako da su osiguračke žice u ce-loj dužini zatvoreni u cevčicama 14, 14’ pa su opkoljene srazmerno malom količinom vazduha koja je takođe zatvorena u tim cevčicama. Ovaj se pronalazak može primeniti ne samo u električnim sijalicama svake vrste, dakle na pr. i u sijalicama sa volframskim lukom, parnim sijalicama sa putanjom pražnjenja i u sijalicama za munjevitu svetlost, nego sa preimućstvom i u ce-vima pražnjenja, naročito u usmeračima za veliku amperažu i u Rontgen-cevima. Umesto u svakoj strujovođnoj žici može se graditi eventualno samo u jednoj stru-jovodnoj žici ili kad ima više puta po dve strujovodne žice, onda samo u nekoliko strujovodnih žica po jedan topljivi osigurač koji je opkoljen zatopljenem staklenom cevčicom. Svaki topljivi osigurač može se, umesto od tanke žice, sastojati od metalne trake koja se lako topi. Patentni zahtev: Električna sijalica naročito električna sijalica sa višestruko uvijenim svetlečim telom od volframa u kojoj je između mesta ugnječenja podnožne cevčice i podnožja u jednoj strujovođnoj žici ili u više strujovodnih žica ugrađen po jedan topljivi osigurač, naznačen time, što je svaki topljivi osigurač smešten u jednoj taklenoj cevčici ispunjenoj vazdu-horr