kralje^


HRV
Ar
4
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 26 (1)
VENACA
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 10. marta 1923.
„Union*1 Apparatebaugeselischaft m. b. H., Karlsruhe i/B.
Postupak i naprava za odredjivanje modi grejanja gasova.
Prijava od 25. marta 1921.	Važi od 1. aprila 1922.
Pravo prvenstva od 3. januara 1920. (Nemadka).
Moć grejanja gasova, odredjuje se kako je poznato, u epruveti za eksploziju, koja je gore i dole snabdevena slavinama, omotana pokrivačem, a u koju ulaze dve elektrode.
Nov postupak osniva se na tome, da me-renje i sagorevanje gasa, kojeg ispitujemo i kojeg uporedjujemo kao i dobijanje vodo-nika, koji služi za uporedjivanje, možemo da obavimo u istom rastvoru, u čijem se donjem delu nalaze elektrode. Toplota, koja kod sa-gorevanja nastaje, prenaša se na tečnost, koje usled toplote jako povećava svoju zapreminu, te merimo to povećanje njene zapremine. Ova je tečnost smeštena izmedju same epruvete i pokrivača.
Pošto odredjivanje vršimo kod istog pritiska, kod iste temperature i vlage vazduha, to ovi faktori otpadaju, te đobijamo bez ikakve ispravke moć grejanja gasa, reduko-vanu na normalne prilike.
Naprava, koju kod ovoga postupka upotrebljavamo sastoji se, kako je poznato, iz epruvete A, koja je u svom gornjem delu, vadi tačnijeg očitovanja, sužena, a snabdevena je slavinama F i G i sudom I. Oko epruvete A smešten je, kako je poznato, pokrivač B, koji je snableven sa cevima za očitovanje i
sa otvorom za punjenje D u kojem je poni erlj i v zapušač. Prostor iziredjuAiB ispunjen je sa providnom tečnošču, koja se usled toplote jako proširuje. U donjem delu epruvete Asu elektrode smeštene. Ove omogućuju ako dovedemo indukovanu električnu struju da zapalimo gas u epruveti, kojeg ispitujemo, nakon što smo ga odmerili i smešali sa vaz-duhom. Ako struja nije indukovana možemo pomoću elektrolize dobiti" vodoniir, koji služi za uporedjenje. Taj vodonik proreditno sa vazduhom, pa isto kao i gas kojeg ispitujemo, sagorimo. Kod onih gasova, koji pomešani sa vazduhom daju smešu, koja slabo gori, možemo dobijanjem vodonika da napravimo praskavi gas.
Toplota, koja nastaje kod eksplozije prenaša se na tečnost izmedju A i B, čije proširenje na cevi K pomoću skale 0 očitamo.
Postupak se vrši na sledeći prost način.
Kroz slavinu F pustimo u epruvetu pomoću suda u nivou vodu, kojoj smo dodali nešto kiseline, i pustimo da se razvije praskavi gas. Zatim stanovitu količinu tog gasa izmerimo, pustimo toliko u epruvetu A, dok vode ne nestane, rastvorimo slavine, udesimo eksploziju, očitamo kod K. Iza toga napunimo epru-
3 DIN.
vefu A onolikom količinom gasa, kojeg ispitujemo, kolika je pre bila količina vodonika i dodamo mu vazduha. Iza eksplozije ponovo očitamo. Pošto je moć grejanja vodonika poznata, t. j. 3050 Kal. pro cbm, to je moć grejanja gasa kojeg ispitujemo
K 6 3050
K.
gde je K6 očitan broj kod eksplozije gasa a K „	„	„	„ vodonika.
PRIMER:
Praskavog gasa usihemo 30 cem, to je 20,0 eem Očitamo iza eksplozije .... G,2mm Gasa, kojeg ispitujemo uzmemo . 20,0 cem Očitamo iza eksplozije	.... 10,6 mm
Moć grejanja suvog gasa pro cbm kod 760 mm kod pritiska i 0° biće
10,6 . 3050 = 5215 Kal.
6,2
PATENTNI ZAHTEV.
Postupak za odredjivanje moći grejanja gasova pomoću eksplozije u epruveti obmotanoj pokrivačem, snabdevene gore i dole sa slavinama, naznačen time, da se i dobijanje i sa-gorevanje vodonika, koji služi za uporedjenje i dobijanje potrebnog vodonika za gasove, koji teško sagore, kao i sagorenje gasa kojeg ispitujemo u jednom istom prostoru dešava, u čijem su donjem delu smešteni elektrode, a toplota koja uslel eksplozije nastaje, meri so pomoću tekućine smeštene izmeđju epruvete i pokrivača.