0\>o
Clisn
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE		JUGOSLAVIJE
ČUVAJTE JUGOSLAVIJU!	Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski pretinac 342 • Telefoni uredništva i uprave 30-866 i 26-105 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •	Beograd. 19 april 1940 God. XI • (roj 16
študentska omladina I SOKOLSTVO
Študentska omladina je u svima nacionalnim i oslobo-dilačkim pokretima XIX veka igrala važnu, a može sc reci i vodeču ulogu. Tako je bilo, ne samo u borbama za gra-djanske sl obode u Francuskoj, Hi u pokretima za italijansko i nemačko narodno ujedinjenje, več i u prepo-todnim gibanjima slovenskih naroda. Kod Čeha i Poljaka je študentska omladina bila barjaktar nacionalnog otpori, zanosa i požrtvovanja.
I mi Jugosloveni možemo s a ponosom ukazali na ulogu študentske omladine u našim oslobodilačkim pokretima. Počevši od llirskog preporoda i prvih oslobodi-lu£kih borbi u Srbiji, djaci visokih škola nastupahu uvek kao predvodnici, ostavljajuči sja jan primer Jmdućim generacijama. Naročilo u krajevima pod Austrougarskom, gde je broj študentske omladine bio daleko več; nego li u Srbiji, porohljenoj od Turaka, — bila je ta omladina inicijator svih novih strujanja, propagator svili naprednih misli, predvodnik svih oslobodilačkili planova i rušitelj svih protunarodnih režima, spremna uvek na najteže napore i na najkrvavije žrtve. To isto vazi i za Srbi ju, čim su njene mladje generacije ppčele da poliadjaju, najpre strane, a onda domače visoke škole.
Ilirski pokrči se i rodio na univprzitetima, medju sludentskom omladinom, jednako kad i pokret Omladine u Srbiji; pa gibanje t. zv. naprednjačke generacije u Hr-valskoj, pa akcija „Slovenskog juga“ u Beogradu, te pokret predratne Revolucionarne nacionalističke omladine, u svima našim krajevima. Bez preterivanja se može reči, da istorija tih pokreta, pretežno omladinskih, pretstavlja, odmali posle istorije naše vojske, — glavnu sadržinu svih naših napora za oslobodjenje i ujedinjenje.
Voditi u tim vremenima Študentske pokrete, značilo jt biti spreman na najteže žrtve, moralne i fizičke. Pretresi stanova, hapšenja, policijska kundačenja, teške robi je, pa i smrtne kazne, pretstavljale 'su odgovor silnika na rad omladine; pa je ipak ona, jednog za drugim, rušila i Kuena i Rauha i Varešanina i Čuvaja i Franca Ferdinanda! Bez-brojnim žrtvama posvetila je študentska omladina te napore, i buduiim kolegama ostavila primer neuporedivog herojstva, otpornosti, visokog morala, slobodarstva i sa-mopregora.
Današnja omladina ne sme da zaboravi da su se generacije njenih drugova žrtvovale, — ne za reak-ciju i anarhiju, ne za nasilje i razdvajanje, — več za slobodarstvo, za deniokratiju i za jugoslovensko nacionalno jedinstvo! Svi oni, počevši od Principa, Čačinoviča, Jukiča, Žerajiča, Jenka, itd., borili #u se i ginuli za slobodnu i nacionalnu Jugoslaviju, napred-nu i demokratsku; i o tom svedoči svaka njihova reč, kazana u brk dželatskim sudovima.
Može li študentska omladina, za vol ju bilo kakvih si ranih ideologija, sa leva ili sa desna, da izda taj SVETU AMANET NAJBOLJIH SVOJIH PREŠASNIKA?
Stvaranje SO K O LS KOG STUDENTSKOG SREDIŠTA U BEOGRADU, ko je je obavljeno prošlc nedelje, i o kome pjšemo na drugom mestu, daje nam jasan i odlučan odgovor: NE MOŽE!
Več/ deo predratne omladine bio je vaspitan u sokolstvu, pa je u njegovim vežbaonicama iormirao svoj slobo-aarski i borbeni duh. Nema, dakle, drugog puta, da se Študentska omladina ponovo vrati duhu svojih predaka, nego li je taj, — da se i opet uvrsti u sokolske redove i da se okupi u sokolskim domovima, za postignuie svojih večitih omladinskih ideala! Jer, dokle god hude omladine, njeni ideali ne mogu hiti drugi, nego šlo je rad i napre-dak, česlitost i viteštvo, slobodarstvo i demokrati ja, soci-jalna pravda i kultura, smionost i borbenost, te veličina i jedinstvo svog naroda i svoje države! A s ve to leži i u osnovima sokolstva, ko je se takodjer rodilo iz študentske omladine, u Češkoj i kod nas.
Osnivanje SOKOLSKOG STUDEN'1 SKOG SREDIS1A u Beogradu treba, dakle pozdraviti, ne samo sa sokolskog gledišta, videči u njemu vračanje študentske om’adine so-
Sia znoči vroicoUlca i/ospilonfa!
Nedavno je proizvedena u čin potporučnika 65 klasa pitomaca Vojne akademije, kojom prigo-dom je kao prvi u rangu dobio Kraljevu sablju MILAN FAJDIGA, konjički potporučnik, koji je do odlaska, u akademiji! pre tri godine, bio ustrajan vežbač medu naraštajem Ljubljanskog Sokola, što mu je pripomoglo, da željeziiom voljom dode medu prve. Sokolski uzgoj bio je sila, koja mu je omogučila toliki uspeli.
Vredno je napoinenuti, da je to več ČETVRTI PRIPADNIK LJUBLJANSKOG SOKOLA, Roji je osvojio prvu nagradu kao naj-bolji pitomac Vojne akademije. Prvi je bio Srečko STRŠEN, sada mornarički kapetan, drugi France VALENTINČIČ, takoder mornarski kapetan, treči Stane PODBOJ, artiljeriski kapetan, i sada četvrti Milan FAJDIGA. Sva četvorica bila su ^ ranf mladosti vežbači Sokola u Ljubljani. Takoder je primio Kraljevu sablju i Franc RATEJ, sada pešadij-ski kapetan, koji je marljivo vežbao nekoliko godina u Ljub-Ijanskom Sokolu.
Ističuči ovaj uspeh brače Slo-venaca, Ljubljanska štampa napo-se podvlači ZNAČAJ SOKOLSKOG VASPITANJA za svaki plemeniti uspeh a naročito u voj-sci i uopšte u radu za odbranu zemlje. Samo sokolska volja dala je toj brači snage da se dovinu medu prve. Sokolstvo može biti ponosno na lijih!
СОКОЛСКА ВРБИЦА У ДРУШТВУ МАТИЦА
Соколско друштво Беогрзд Мапша приређује 20 априла, на Врбицу, у Соколском дому Краља Александра у Делиград-ској ул. 27, Велику дечију ири-редбу са одабраним програмом за децу и одрасле.
'vHa програму су: говор, хор-ске песме, вежбе, рецитације, игре, различности, свирање де-чијег оркестра, шаљнви дечији позоришни комади, итд. После програма соколско весеље, са лутријом и лепцм играчкама за Ттецу. Почетак у 17 часова, по-сле ВрбицА. Улазнице за децу 2 дин, а за одрасле 3 дин.
Родитељи! ПоСетите ову дечи-ју приредбу и увеличајте својим ирисуством њихову радоег.
Појаве дефетизма
Нрема вестима из Осла, тамо је, одмах после уласка немачке војске, организована т.зв. „на-ционална влада”,' саетављена из групице норвешких нацио-налсоцијалиста, идп фашиста, чцји се шеф, неки Квислинг, пожурио да преко радиа са-општи, да ће немилосрдно ка-знити све оно Норвежане, који се супроставе њему, или Нем-цима. Последте вести јављају, међутим, да je тај чин наишао на такво гнушање, да је, и по-ред војне заштите својих про-тектора, г. Квислннг морао да преда оставку, а ве-ћина чла-нова његове „вдадо” га је, већ ра^и.јеј под нритиском јавног мишљеша напустнла. Страни лиетови мисле, додуше, да o-i ставка Кввслвнгрва значи да он ие рачуна на успех немачке акције; али је далеко важније њено морално значење, које иоказује,, да све овакве акцнје, које су у супротностн са јав-ktra' мишљс&ем зе%гље и наро-да, "морају npe или после да доживе неизбежан слом.
Занимљиве су информације из шведског извора, које тврде, да је брза акција Немаца у Норвешкој, као и заузеће Оела, било могуће једино зато, што им је странка норвешких наци-оналсоцијалиста излазила у су-срет, и што су њени функцио-иерн на некоЈшко места пост-у-пили, као издајници своје зем-ље.. За команданта посаде у Нарвику тврди će, да је варош, без икаквог отпора предао Нем-цима. А сем фашиста, увсрава се, да су такву улогу играли и комунисти, који су заједнички организовали разграњеиу еабо-тажу, уперену против одбране земље. Тако је н дошло до за-буне у првом тренутку, али је јавност брзо реагирала, ua с-у Морвежани сталп да организују отпрр, који је довео до морал-ног слома Квисдингове „вла-де.” Као доказ за све то, швед-ски листови наводе и чцвенп-цу, да у норвешким крајевима који су окупнранн од Немаца, излазе и да.ве несметано сви комупистички и фашистички листовн, док су листови оста-лнх норвешких партија обу-стављени
Квислинг не претставља, ме-ђуфим, осамљеи слУчај. Аген-ција Авас јавуВа. да је и у Штокхблму .једна скугшна швед ских националсоцијалнета спре-мала преврат против одбране земл,е; а зна се да у Чешкој
kolskom radu, u zajednici sa ostalom našom, seljačkom, radničkom, trgovačkom i ostalom omladinom, u sokola-nama i na terenu; — nego i sa opšteg nacionalnog gledišta, kao dogadjaj koji može da znači POČETAK NOVOG I SNAŽNOG GIBANJA MEDU NAŠIM STUDENTSTVOM, u duhu njegovih najsvetlijih tradicija, za konsolidaciju naših unutrašn jih prilika i organizacija našeg narodnog otpora, te za jedan NOVI RODOLJUBIVt 1 SLOBODAR-'SKI ZANOS! Zato neka se študenti Sokoli i na drugim univerzitetima ugleda ju na heogradske kolege!
ностоји шачица фашистичкнх дешператера, која, цод фирмо.\с најрадикалнијег нашшнализма, из дана у дан денушшра сву чешку јавност и тражи да lipe-узме власт, само зато да мо-же још боље пвотекторима да покаже како уме да им елужи.
Страни лиотови уверавају да, и v многим другим ноутралннм земљама, постоје сличне гру-пице, добро снабдевене еред-ствнма и оргаиизоваие, увек иод фирмом раднкалног нацио-нализ.ма, нли радикалног соци-јалнзма, које су спремие да послуже нротив истинскнх на-ционалннх и оотпалиих ните-реса и независнооти своје зем-ље. Ма колнко да се чшш иеве-роватно, да нма таквих људп, нримери које смо roflo. навсли, једнако као и недавни прпмер вештачко финске „владе". по-кдзују ипак, да такве страшне. појаве нису данас. нажалост, u-свЈвучвне, n да све земље тре-6а да буду на опрезу пред сличним типовима Зато треба свуда и на еваком кораку ns*-глашаватн, да је Једини lipaisu социјални рад n једини upann национализам omti. Koin je, бн-ло под којим условима и било према коме, спреман да се сав жртвује за одбрану независно-сти своје државе, — а еве о-стало 1да је служништво и сра-моћење народшл’ имена.
s»i Sloveni protlv Habsburgavaca
Čikaški list, „Jugoslavija", je
objavio na engleskom jeziku protest pretstavnika „Anieričko-ju-goslovenske lige" protiv propagande Otona Habsburškog u A-merici. U tom protestu, koji je upučen sekretaru za spoljne po-slove, Cordelu Hullu, kaže se. da veterani jugoslovanske legije, kuja se u američkoj vojsci borila za vreme svetskoga rata, odlučno u-staju protiv bilo kakve potpore, koju bi, ma koja američka grupa, dala pretstavniku jedne reakcionarne dinastije, koja je uvek tlačila svoje narode. Dinastija Habsburgovaca je kriva za pro-šli svetski rat i ona nesme nika-da da bude restaurirana. Jugosloveni če se protiv takvog pokušaja najodlučnije boriti.
Tini povodom čikaški list piše, da su različita slovenska društva, Srba, Hrvata, Slovenaca, Čeha, Slovaka i Poljaka u Americi, odr-žala več protestne skupštine protiv propagande Habsburgovacau Americi. Izgleda, medjutim, da ta propaganda u demokratskim i naprednim američkini krugovima ne nailazi ni na kakav odaziv.
NARAŠTAJSKA AKADEMIJA Sokolsko društvo Beograd 1
priredujc -I maja naraštajsku aka-demiju .sa igrankom, u Sokol-skoin domu — Matici, Deligrad-ska ulica. Na programu su razne zanimljive tačke. Počelak u 21 č.
СКУПШТИНА СОКОЛСКЕ ЖУПЕ НОВИ СДД
J нелељу 14 априла, одржана je XXI годишња скупштина Co-1;олске жупе Нови Сад, у двора-нн Спомен-до.ча. На скупптши ,јс узело учешћа око l-U делега-та гоколскн.х друштава и чета. Од сгране Савеза СКЈ присуствовао е бр. Љуба Максимовић, генерал у нензијн. Скупштину ,је отворио Др. Игњат Павлао, етарешина и нредл.оашц да се Н>. В. Краљу Петру П пошал>и поз.цшвиа ге-леграм, "што скупштпна прихва-}>д урнебесиим овацнјама.
(ларецшна jt' одра;ао дуг говор о раду жупе и једнпица.у про-Јилој годинп, оеврћући се> и ча тешкоће Kojt: jo соколстро морало пребродцтп, гшзивајући иве, ла у соколском ралу ло краја нсграју, нзражвјући веровање у пооеду соколске мисли. Соколство, као демократска орг&нкзаџија, ценп рад ir других ррганнзација ако те тим радом теши ономе, uno је темељ срколске идеологије, а ни-како нећв.кдонути у борби за rro-бду соколске мисли. Иза tora uo-зива делегате да у својим једини-цама развију urro интензи-внији рад, како би ее окупио цео народ под наш.у соколску заставу.
Говор 6] ата Др. Павлаеа голло је поздрављен, после чега се пре-шло на оста ie лачке лиевног peta. У. дискуенји су узели учзш-ha бр. Мита Хаднађев, Др. Ла-зар Дујцк Ненад Рајнћ. Лазар Ге-iuiih, Ллба Кујунџић, Милозан Ђурђевић, Бранко Госпођиначки, liagio Инђнћ II други. Иза rov-i говорили -су од етране Управежу-не бр. Др. Павлас, Мнлан Теодо-ровић, Милован Кнсжевић. Мнрко Домац. li лругн, па су извштаји једногласно примљени. Дискусија је вођсша нарочито uo тшташу ггрограма рада»Жупе за 1,940 го-дниу. Закључено је да се у овлј годнцн што интензивније ради па уналређељу телесног вежбања. нз епремању предшака и предљачи-ца н на приггремању 0 Свесокол-гког сдета 1941 године. Полвуче-но јо да се наотави на рзлу од-брамбсноетп, и на васпнтаи.у члангтва у смислу соколске иде-ологијр, јвр ,јс даиас потробни.је вишо него икада, да сс поклони шго впша пажн>а, духовној стра-ии соволског рада. Одлучено је нпгрење соколске штампе и да Жупа учеотвује на соколском сле* ту жуае Цсл>е.
На прбдлог кандидаиноцог од-бора, комс је прегседавао Милан '1’еодоровнћ, изабраиа је нова у-
права, Koja je, ca неанаши-Ч наме* нама у ствари схара управа. У њој се иалазе: старешииа Др. Иг-н>ат Павлас, заменици старешине: Др. Тома Јовановић, Мнлован Кне-жсвић, Лазар Teranb Мкта Хад-нађев; начелннк: Милаи Теодоро-вић, заменишк Милош Радосав-љевић, Јосиц Темалн, Мнлорад Вукадиновнћ; иачелнпца: Ваоил.-ка Ракић, заменице: Милушка II-лић, Марпја Шлезакова, Софија Госпођиначки, I гајник: Др. Нико-ла Перваз, ,11 тајник: Миодраг В. •Јорановвћ, благајник: Мирко До-маи; npoceetap: Светислав Марнћ; (латистичар: Јован Црњански нтд.
Ilpe завршетка скупштине узео ,је роч нзаслаиик Савеза СКЈ брат Љуба Максимовић, који ,је одао прнзнање жупи. Позвао Js свц присутне да у овии твшкам и мучним данима истЈ^ају у ево-ме раду u да се угледају на rtpet-ке нашег народа који су ствара-ли епопеју и иису жалилп евојих жртава за слободу. Некабнсеи у овим данима, рекао јс бр. Макс-vi-мовнћ ширно v овом крају н ич-лој землзИ из Раваниие дух Ко-сввскпх јунака који бк нас одо-шивао да емо спремнл латп све за своју слободу, свога Краља и свој народ. Речи брата Максино-вића примљене су са великим о-душевљељем. Иза tora скупштииа је закључена певаљем ..Ој Словг-нк” и бурним поклипнма Краау, Југославијп и соколству.
М..К.
Прошва бнтке иа MoIkobuv
У Мојковиу је основано Со-колско друштво. Ово је зиачајно са два разлогз: што се, у дана-шњи>1 временима хајке на сокид-ство, оио подиже, и што се баш у овој годнин навртзва 25 ro-дииа од познате мојковачке бнт-кс, која је једна од најзначајни-јих по духу у нашему народу. — Баш у јубиларној години иннуи-јагивом родо.љубивих Д\ојковча-ца обнавља се Соколско друш-тво, коме је на челу као старје-шина брат Ђуро ТомовиИ, свс-штеник, а уз њега остали прва-ци мјесха.
Соколска жупа Цетиње покре-нула је акцију зз прославу 25-ro-дишњнце мојковачке бнтке, na je обиављање лрушгва дошло у згодан час.
Jubilej Br.
Dr. G. Gregorina
Bivši starešina Sokolske župe Trst, poznati nacionalni radnik I borac, član Jusoslovenskog od* bora br. DR. GUSTAV GREGORIN, proslavio je ovili dana u Ljubljani 80 godiinjicu svog-plodnog života.
Nacionalni i sokolski rad brata Gregorina urezan je tako dubo-ko u sokolskim i narodnim njivama trščanskos kraja, da ga ni-kakva sila neče moči izbrisati. Kao prvi slovenački advokat u Trstu, posvečuje se radu za Hrvate i Slovence u Istri, da bi im ostvario bolje i pogodnije uslove za samostalno nacionalno, kulturno i političko iživljavanje. Svojim radom unosi novi duh saradnje i sloge medu trščanske Hrvate i Slovence, postižuči svojom ener-gijom prve uspehe. Njegovom zaslugom zaplovio je Jadranom prvi slovenački parobrod.
Soko od mladosti, Dr. Gregorin i u Trstu posvečuje sokolstvu svoje sile u punoj meri. Povezuje braču u sokolske redove, koji se iz sodine u godinu mno-že, pa osnivaju Trščansku sokola sku Župu, kojoj Dr. Gregorin postaje starešinom. Njegov rad kao sokola zaslužuje posebnu pažnju i o njemu če se morati posebno pisati.
I kada je morao na dugogo-dišnji put po Evropi, kao član Jugoslovenskog’ odbora u Londonu, Dr. Gregorin nije zaboravio svoje zemljake i sokole Trščanske župe. Bio je i narodni poslanik u bečkom parlamentu, za-stupnik u gorifckom pokrajinskem saboru i večnik opštine trščanske.
Njegovu patriotsku dušu teško je pogodila sudbina. rodnog kraja, za čiju se slobodu zalagao natčovečanskim naporima, pa do-lazi u Jugoslaviji, gde se u Ljubljani posvtčuje intenzivnom ra-, du u javnom životu. Blo je član uprave Jugoslovepskog sokol-skog saveza. Tek usled visoke starosti napustio je aktivno učešče u javnom životu.
Sokolskom i narodnom borcu, br. Dr. Gustavu Gregorinu bratski — zdravo i hvala!
Sokolsko društvo Beograd III
prireduje svake subote posela za članstvo, na kojima se sastaju brača i sestre u velikom broju. Prošle subote prikazivan je film Saveznog Prosvetijoe' odbora r< takmičenjima za Olimpijadi! i o autotrkama.
Nasilja „Hrv. zaštite“ nad sokolstvom
Pišu nam iz Hvara: 7 aprila su bili napadnuti D. Štambuk, načelnik Sokola, njegov zamenik N. Vučetič i tajnik Sokola Z. Kovačevič, od velike grupe članova Hrvatske zaštite. Napadaj je izveden usred dana, sa šakama i revolverima, tako da je brat Štambuk teže povreden. Kad se je pojavio žandarmerijski poruč-nik, čanovi Zaštite su i njega insultirali. Stvar jc prijavljena sreskom načelniku ali protiv na-padača nije ništa preduzeto. Oni se prete i dalje a njihov starešina viče, da če „od sada početi bacati bombe i klati sve što im je na putu-'“ Bratu Dr. Avelinu je pre kratko vreme bila u noči pod prozorom podmetnuta ekra-zitna petarda, koja je, srečom, na vreme otkrivena. Zanimljivo je podvuči, da se sve to dog^.da otkad je na čelo Hrvatske zaštite došao Milan Kukurin, koji je sve do nedavno bio, nažalost, sokolski prednjak, pa čak i o-kružni načelnik! Za moral naših protivnika je karakteristično, da kod njih najbolje prolaze ovakvi poturice. Drugi voda „Zaštite'1 ie bivši italijanaš, Carič, koji je, za vreme italijanske okupacije, pro-gonio najteže sve Hrvate bez razlike, tako da je nakon ocllaska Italijana, morao da se preseli u Jtaliju, i tek nedavno se vratio, da postane — prvj zamenik vode „Hrvatske zaštite'*. Drugi zamenik, Ceto Kvirin, je rodeni Italijan, iz Italije, koji je tek pre n«;-kPliko meseci dobio jugosloven-sko državljanstvo. A i od ostalih članova Zaštite veči deo pripada bivšim italijanaškim porodicama. *
Pišu nam iz Korčule: članovi Sokolske čete Smokvica blizu Blata su, po starom. običaju, pošli џ nmzikom na I/skrs u crkvu. Ali kad su se vračali bili su napadnuti od jedne skupine „Hrvatske zaštite", koja se baca-la na njih kamenjem, vredala ih i upučivala im pogrdne psovke itd- Niko od viasti nije interveni-sao. Ponašanje protivnika izazva-lo je ogorčenje u selu, pa kad je na drugi dan Uskrsa sokolska muzika pošla opet kroz selo, bila je srdačno pozdravljena. Pro-tivnici su se pokunjili i nisu se usudili da je napadnu.
Pišu nam iz Kraja, blizu Bio-grada na тоги: U ovom selu su protivnici sokolstva porušili be-
tonski stub, koga je ova sokolska četa podigla i na kome se vila jugoslovenska zastava. Koplje za zastavu je več ranije odneseno, a stub je porušen cio temelja.
NETAĆNA VEST IZ TKONA
U „Sokolskom Glasniku", od 11
aprila, je objavljen dopis iz Tko* na, u kojemu se govorilo o na-padaju na brata Zaloviča, i o torne da su mu napadači oduzeli sat, koji je vredio 1.000 dinara. Utvrdili smo, medutim, da je taj izvesta j potpuno netačan, i da nam je bio podmetnut. Zalovič uopšte nije bio napadnut, niti mu je oduzet sat, ali je tačno da je bio napadnut. brat Smoljati i oštečeno mu imanje. Župa Šibenik je povela istragu da utvrdi, ko joj je proturjo tu vest, pa če najstrožije postupiti.
Slet župe Osijek u Borovu
Na Vidovdan ove godine Sokolska župa Osijek održava svoj župski slet, u Borovu.
Več se u veliko vrše pripreme za ovaj slet. Glavni sletski dani biče 28, 29 i 30 juna. Tih dana biče i opšta takmičeilja sokolske župe Osijek, a ima verovatnoče da če održati i medunarodna tak mičen ja imedu naše meduna-rodne vrste i vrste bugarskih Junaka. Održače se i akademija pod vedrim nebom.
*
U poslednje vreme u sokoiani društva Borovo je sve oživelo. Sve kategorije redovito vežbaju,
Dolaskom brata Vukičeviča u Borovo, dobili smo mnogo, jer je on odmah preueo vodstvo čla* nova-vežbača.
Brat Vukičevič se od najranije mladosti natazi u Sokolu. Bio je više godina načelnik sokolskog društva Zagreb II, a od 1934 godine član je naše državne repre-zentacije. Takmičio se na slovenskim utakmicama u Novom Sadu. 193/ godine, gde je bio medu prvjma. Na ovogodišnjim medu-žufrskim utakmicama, u Osijeku, bio je na prvbm mestu i odneo lovor-venac.
U subotu, 13 aprila, održala su se takmičenja na spravama iz-medu članova s. d. Subotica i vrste članova sokolske župe Osijek, pa je i na ovim utakmicama brat Vukičevič zastupao našu župu i naše društvo, sa odličnim uspehom.	G.
Ugledni naučnici za jugoslovenstvo
U poslednjem broju beograd-skog časopisa „VIDICI", napi-sho. je naš uvaženi naučnik i hivii rektor univerziteta, prof. IVAN ĐA.IA. članak, pod naslonom „MOJE JUGOSLOVEN-STVO" u kome između ostalog kaže:
„Jugoslovenstvo je za mnoge — sad se bar to jasno vidi — 1-.sto Jto i pripadnost kakvoj poii-tičkoj stranci. Pa kad strankom nismo zadovoljni, i naročito kad stranka nije više na vladi, napu-.^tanm je i prilazimo drugoj. Oni koji tako shvataju jugoslovenstvo, dobro je šlo su ga napusti-li; dobro je. i po njih i po jugoslo-vensku ideju. Zbog' njih nas ima dosta, koji smo doskora osečali neku odvratnost, da javno ispo-vedaino svoja uverenja o torne predmetu. Danas pak možemo to slobodno činiti, jer od jugoslo-venstva sad niko ne očekuje lične koristi. Naprotiv! Ko danas gaji mgoslovensku misao, može mu s,e verovati da to iskreno čini. A lakvih nas je dosta, mnogo više nego što mnogi mtele!"
Moram priznati, da se malo-interesujem za to, da li Srbi i Hrvati imaju lubanje istoga kroja; mnogo je važni.ie šta ima u njima... A što se tiče triju kultura, kao prepreke jedinstvn, umesto dugih naučnih raspravljanja o torne, ja mislim da je bolje, da svako od nas svim silama radi na svotne polju, da bi jednog dana te tri kulture uzvredile jedmi če-stitu."
„Dakle. sad su zvanično Hrvati i Srbi dva naroda Za nas. koji nismo na osnovu nikakve odluke, smatrali Srbe i Hrvate jednim narodom i koje smo izmešane nosili u svome srcu, time nista nije promenjeno."
*
„Hrvati prolaze sada kroz jed-nu lazu nacionalnog života, кгог koju su prošli svi slobodni narodi. Največa greška, koju Srbi mo-gu da učine, jeste da se ugledaju na njih. Prema hrvatskom fron-tu, Srbi treba da odgovore, ne srpskim trontom, več jednim bratskim kolom, u koje če se u-hvatiti svi, koji su za veliku o-tadžbinu, bez obzira na pleme i veni.'‘
„Odlučujte šta hočete, ali nika-da za mene Srbi i Hrvati neče biti dva naroda. Vi ih niste, u motne srcu' spojili, pa ih nečete ni razdružiti. Istina i pamet če pobe-diti, i zato gledam mirno u bu-dučnost i pevam (oprosti Mato-šu!): „Dok je Jugoslavije, bit če i Kroacije!'1	,
Proti« cepanja zajedničkog srpsko-liniatskog jezika
L poslednjem broju „Srpskog knjizevnog glasnika", objavio je. pretsednik Akademije i profesor Univerziteta, jedan o o najugted' ni jih naših filologa, Dr. Aieksan-dar Belič, članak, pod naslovom „Srpsko-hrvatski književni jezik i pravopis'.
G. Belič ističe žaljenje, što se ponovo otvorila raspra oko pitanja jedinstva n3šeg jezika, koje su, u prožlom veku, najbolji umovi hr-vatski i srpski definitivno rešili. To rešenje su prihvatili svi Srbi i Hrvati, pa se cela naša kultura u drugoj polovini XIX i u XX veku, na toj osnovici razvijala. Ta odlu-ka je donesena u vreme, kad nisu postojale nakakve surevnjivosti i politlčke borbe, i ceo svet. se di-
dio mudrosti onih, koji su je doneli. Medjutim, sada su se našli novi nezadovoljnici, koji traže da se sve to dokine i unižti. G. Belič kaže:
„Ali ako nove težnje idu k torne, da bismo se vratili starome pravopisu, „trnkar kako bio rdjav, težak i nesavršen", kako je Vuk govorio, onda se mi pitamo: sa ko-jih se razloga to čini i po čijem zahtevu? Sada se vrše reforme u unutrašnjem u red jen ju naše zemlje. Kako one mogu utlcati na kul' turnu retormu, koja je izvršena pre mnogo desetina godina i koja nema nikakve veze sa današnjim unutrašnjim uredjenjem naše zemlje, os Im u toliko što je ona do-prinela oslobodenju i ujedinjenju našeg naroda, pa preko toga i mo-gučnostl današnjeg unutrašnjeg u-redjenjal?..
Ima slučajev a kad Zagreb zamera na ponečemu beogradskom književnom jeziku, neki put s pravom, a neki put bez prava: i obr-nuto — to čini i Beograd prema Zagrebu, sa istim pravom; ali tako m6ra biti i tako je' uvek bivalo kada se isti književni jezik razvija u razllčitim knipnim centrima
jednog naroda. Samo to ne može biti razlog da se tiavlsš, ija silit razjedinjuje I uništava ono što jc zajednitko i što je dobro, i što bi učinilo da se pomere. i uzdrmaju i sami osnovi kulturnog razvitka našeg naroda, često se zastranjivalo u donošenju odluka o kulturnim pitanjima , kada se nije polazilo od ono ga, što je u njihovim osnov i-ma. I danas se, može biti, tako ne-što na silu može I učiniti. Ali smo uvereni da če se torne usprotlviti ona neophodnost u kulturnom ral-vitku našeg naroda, koja je i do-vela do jedinstva našeg književnog jezika i da če, makar i posle uza-ludnog otstupanja od pravoga pti-ta, i posle teških posledica, koje če se svakako pojaviti u različitlm pravcima, u vezi sa tom razlikom, ta neophodnost ipak izvesti naša kul turu na pravi put. Mi se samo pitamo: da li je posle svih isku-šenja i iskustava, do kojih je naš narod skupom cenom dolazio u skorašnjoj prošlosti, potrebno namerno ih i svesno vračati ponovo, da bi se posle toga naš narod opet vratio onome, do čega je on sam, nelzazivan i neprisiljavan, več jed• nom bio došao?"
Uspela osnivačka skupština Sokolskog studentskog: središta u Beogradu
U nedelju pre podne u velikoj sali Saveza Sokola K. J. održana .ie osnivačka skupština Sokolskog studentskog središta za beograd-ski Univerzitet. Na ovoj skupšti-ni, koju je pripremio naročiti akcioni odbor, uzeo je učešča veliki broj studentkinja i stude-nata beogradskog Univerziteta iz .svili krajeva fiaše zemlje, članova raznih sokolskih društava u Beogradu ili u unutrašnjosti. Sem toga, skupštini je prisustvo-vao, u ime Saveznog starešinstva, zainenik starešine brat Milivoje Smiljanič, načelnik Ivan Kovač i glavni sekretar Radmilo Grdič; zatim od beogradske sokolske župe, zamenik starešine, ing. Sveta Vučkovič, te pretsednik beogradskog medudruštvenog so-kolskog odbora, general Andra Petrovič. Prisustvovao je takoder i jedan delegat čehoslovačkog udruženja u Beogradu br. šika.
Osnivačku skupštinu je otvo-rio , u ime Saveza SKJ, kao ini-cijatora, brat Radmilo Grdič, ko-ji je najviše saradivao sa bračom studentima na ostvarenju ove ideje. Brat Grdič je n svom govoru istakao, da se Sokoli študenti okupljaju u vrlo teškim i ozbiljnim vremenima, i da je to najbolji dokaz, da su pravilno shvatili, koji jc njihov zadatak. Iz studentskih redova poticale su uvek. sve nacionalne akcije, pa tako treba da bude i sada. Prva tnisao,- prilikom ovog Sastanka, treba da bude upučena Nj. V. Kralju, pa zato predlaže, da se našem mladom Vladaru, Nj. V. Kralju Petru II uputi pozdravni telegram, što je, uz burne pokli-ke Kralju i Jtigoslaviji, prihva-čeno.
Brat Slobodan Nikolič pročitao jc zatim izveštaj dosadašnjeg ak-cionog odbora, iz koga se vidi, da je održan čitav niz sastana-ka, da je izraden pravilnik, da su" u Studentskom središtu predvidene mnoge važne sekcije itd. Izveštaj je primljen jednodušno, a zatim je brat Radmilo Grdič uzco ponovo reč i naglasio, da Središte <• ima karakter pomočne sokolske organizacije, koja ne-pokolebljivo ostaje na gledištu sokolske jednakosti i bratstva sviju staleža i sviju redova. Članom Studentskog središta može da bude samo onaj študent, koji .ie pre svega dobar i ispravan član svoga sokolskog društva. Samo onaj, ko u toni društvu vrši savesno svoje vežbačke, prosvetne i ostale dužnosti, može da ima vodeču reč u Studentskom središtu. Cilj Središta tiije, da od-voji študente od ostale brače, pa da oni budu neka zasebna grupa; več naprotiv, da ih okupi i pripremi za'to, da budu što bolja i ravnonravnija brača svakom o-stalom Sokolu, seljaku, činovniku, radniku itd. Cilj Središta jc da ne dopusti da naši mladi Sokoli, gimnazijalci; kad dodu na univer-zitet, padnu u ruke destruktivnih i nastražnjačkih elemenata, pa da se izgube za sokolstvo. Središte mora voditi brigu, da svi članovi Sokola, kad odu na univerzitet, dobiju odmah prilike da nastave sokolskim radom le da pridobi ju i ostale Študente, da stupe u sokolstvo, gde če nači najbolje prilike da dodu u dodir sa svimn staležima i sa rm.iširim narodnim slojevima, da rade za narod i da ga podižu. Sem toga, Študentsko središte če voditi brigu i o soci-jalnim interesima studenata, o njihovim potrebama za študije itd. Na studentima, kao na inte-lektualcima leži velika odgovornost, pa /.ato Študentsko sredi;te može da igra važnu ulogu u današnjim presudnim vremenima.
Prešlo se zatim na biranje prve uprave, pa jc akcioni odbor pod-nco listu, koja jc jednodušno i
sa aklamacijom prihvačena.. Za pročelnika je izabran brat Ne-djeljko Serventi, študent filozofije, koji je sve do nedavno uredi-vao odlični naraštajski list „Mladi Soko“ u Splitu, i koji se uvek isticao u sokolskom i nacional-nom radii. U ostalu upravu su birani:
1 zamenik pročelnika Sima Ste-vin, stud. prava; — H zamenik Karel Rozenštajn, stud. prava; — Tajnik i statističar Slobodan Nikolič, stud. filozofije; — zamenik tajnika Đorde Jakšič, stud. filozofije; — blagajnik Milorad Cu-curevič, stud. filozofije; — Upravni odbor; Mladen Mimica, stud. prava; — Petar Knežič, stud. tehn.; — Vojko Pekič, stud. prava; — Petar Pjaca, stud. tehn.; — Jan Vizek, stud. prava; Staniša Pokrajac i Jovanka An-drejevič, stud. prava; — Nadzorni odbor:	Slobodan Kosovič,
stud. farmacije; — Mirko Bore-li, stud. tehn.; — Vojislav Ce-movič, stud. prava.
Pošto se brat Serventi, u ime uprave zahvalio na izboru, odr-žala su brača Boreli, Knežič i Rozenštajn, te sestra Jovanka An-drejevič četiri kratka predavanja, o svojim pogledima na akciju Studentskog središta.’ Sva četiri govornika su istakli da sokolska studentska omladina treba da bude trezvena i radina, ali i borbena i idealistična. Treba da se drži nacionalnih tradicija i duha naše narodne pesme i istorije, da suzbija svaki defetizam i svak« malodušnost, i da se bori protiv strane propagande.
Omladina treba da prodire pro-svečivanjem i ljubavlju. Ako pro-
tivnici na univerzitetu rade tero-rom, sokolska omladina če radiit ubedivanjem i idealizmom. Na šilu če odgovoriti snagom, ubede-na u veličinu svoje misli i u nje-nu konačnu pobedu. Naročito je sestra Andrejevič istakla potre-bu, da se študenti, koji tek do-laze na univerzitet, otrgnu iz ruku besavesnih agitatora, i da se uvedu u krug sokolskog slobo-darstva i nacionalnog, jugoslo-venskog duha.
U ime Saveza Sokola je omla-dinu pozdravio vrlo toplim govorom, zamenik starešine brat Milivoje Smiljanič. On je naveo primer stvaranja „Slovenskog Juga“ u Beogradu, pre rata, koji se isto tako osnovao u skromnim počecima i u još skromnijim pro-storijama, pa je ipak njegov rad prešao danas u istoriju i imao je ogromnog značaja za stvaranje naše države. Budu li sokolski oni-ladinci ispravno shvatili svoje dužnosti, može i ovaj sastanak da znači prekretnicu u nacional-nom vaspitanju naše studentske omladine i doneti velikih plodova u budučnosti.
Prisutni su najsrdačnijitn odobravanjem pozdravili govor brata Smiljaniča, jednako kao i govor brata . ing. Vučkoviča, koji je, u ime župe Beograd, pozdravio skupštinu, i koji je študenti' ma stavio pred oči da ne zabora-vc, da se sokolski život odigrava pre svega u sokolskim domovi-ma, u vežbaonicama, na predava-njima itd.
General Andra Petrovič je naročito podvukao važnost moral-nog stava omladine, koji, kao i u vojsci, prctstavlja pivi predu-slov za svaku uspešnu borbu i pobedu. I govor brata Petroviča bio- jc pozdravljen, uz srdačne ovacije jugoslovcnskoj vojsci.
Na koncu je progovorio nekoliko srdačnih reči i delegat Če-hoslovačkih udruženja šika, čiji jc govor dao priliku za najsr-dačnijc ovacije i klicanje braci Čehoslovacima.
Umeslo rezolucije, prihvačena je na koncu uz burne aklamacije ova kratka, ali jezgrovita svečana izjava:
„Sokoli študenti, okup-1 jeni na osnivačkoj skupštini Studentskog' sokolskog središta u Beogradu, izjavljuju:
Da če nesebično i preda-, no služiti Kralju, narodu i Jugoslaviji!"
Pročelnik Središta, brat Serventi, je zaključio skupštinu govorom, u kome je zamolio upravu Saveza, kao i uprave župe i društava, da budu pri ruci student-stvu, obečavajuči da če student-stvo odgovoriti nadama koje se u njega polažu i da če ispuniti svoju dužnost za Kralja, Narod i Jugoslaviju, ne samo u sadaš-njim teškim vremenima, nego i u budučnosti. Skupština je zavržena pevanjem „Oj Sloveni!”
Tečaj za vodnike sokolskih četa u Okučanima
Izvršujuči svoj program, Sokolska župa Zagreb održala je svoj prvi ovogodišnji prednjački tečaj za vodnike sokolskih četa u Okučanima; u prostorijama Sokolskog doma, gde su tečajci i-mali stan i prehranil. Disciplina je bila gotovo vojnička. Voda tečaja bio je brat Marijan Mar-žan, 111 zamenik načelnika župe, dok su ostali predavači bili brača; Durič, Kratki, Stojčevič, Pro-tič, Radoševič, Budimir i Bingula. Tečaj je poliadjalo 12 brače iz 11 seoskih četa. Svrha tečaja je bila da se brača osposobe za vodnike svojih jedinica, da liauče terminologiji! prostih vežbi, prak-tički vežbaju sletske vežbe i sve što je najpotrebnije za pred-njaka. Iako su u tečaju bili mladi i neiskusni vežbači, postignut je dobar rezultat. Najbolji tečajci, koji su svršili s odličnim uspehom, su: Jovan Puškar iz Ku-kuruzara i Milan Hajdukovič iz šaša.
Vežbovni tečaj župe Split
Od 26 do 30 marta održao se je u župi Split 5-dnevni stečaj za naučavanje vežbovnog gradiva za II Svesokolski siet Saveza Sokola K. J. u Beogradu, 1941 g. Tečaju je pristupilo 18 jedinica, sa ukup-nim brojetn od 86 brače i sesta-
ra. Naučene su sve proste i tak-mičarske vežbe kroz 40 sati rada, pak smo uvereni da če tečajci, po dolasku u svoje jedinice, sa uspehom preneti ono što su naučili na svoje vežbače kategorije.
Годишња скупштина Соколске жупе Бања Лука
Сокодска жута Бања Лука о-: држала је годишњу скуиштину 7 априла, у веднкој дворани Сокол-еког друштва у Ба.н>ој Лудк. Скупшпту је отворио старешин.1 Др. Јово Перенчевић. У својој по-здра®ној речн старешина се еетио пре свега наше соколске и народ-нс узданице, нашег младог Краља Њ, В. Потра II, и цепог Kpan.ee-еког дома (г|к>мко клпцање: жи-вео Краљ!) Одао је зати-м дужну почаст великом соколско.м радни ку борцу, организатору и boIjii бгаше босанско- херцеговачкс жу-пе пок. брату Стови /Какули, као и истакнутом државнпку, нацио-налном раднику н заслужном си-ну нашо Огаџбине пок. Љуби Да-видовићу. Иоздравио је, после Tora, прнсугног изаслалшк* аамсшн iut Оаиа, изасланнка комалданга Bp6aciie днв. области, претбпв-)ги кс власти, установа. и друш-тава.
Осврћући « на дога1>аје у про-шлој години, брат старешина је нзмеђу осталог казао:
у.М» верујсмо у сретнију бу-дукност словснстпа, всру/емо у Јоброту и лепиту словенске ду-ше н очскујемо да hc тешка и гсрка искустви, кроз ко/а динас словснство пролази, очистити њи-хов хоризонт, и да hc заблнста-ii' пуним сјајсм звезда словенскс свссти, солидарности и човечно-сти. Пут југословенског сокол-<-'гва јс израђен, и оно мора nh>< тим путем, — који води /едном циљу, стварацУ нашег народног јединства ц стварању једннствснс згјсдницс у снажној Југославнјн. Овај су наи пут указали велика-
f’.i прошлос ги u одрс!)УЈс га стварност данашњнце. Као што никада није било у нашим ре-довима колебања, тако тога ко-лсбања uс сме бнги ни данас, ча-да се рушс словснскс државе, и када наш народ стоји прсд иеиз-вешношИу сутрашњице. Судбина народа није продукт случајно-сти, ibегову прошлост, садашњост n будуIiHoct стварају његовс ге-нерацијс. Прошле генсрацијс наг шег наро%а, својом крвљу и де-лом, искупиле су слободу, морал-нс и матсријалнс тековине наше отаџбине, а на пашој геиераци1>1 ic да очува тс тсковние, и да их HCouiTeheHe и неокаљанс преда идућим поколецима. Са свешћу да су прсд нама можда најтежи дани и Hajechn задаци, не f изми-чимо прсд напорима и тегобама, ii приступајмо извршавању на-шсг соколског дсла, спрсмни да ла Отаџбину издржимо и на/љу-hc невољс!«
Сјајан ioBop Gpara егарешине награђен јс одушевљеним аклами-рањем скупштине.
Иавепггаји функционера су би-ли претресани и једноглаоно при-хваћени већ у суботу, на зборо-вима начелника и просветара, и на заједнич1сој конфсренцији свих делегата. Зато јс брат тајиик под-нео иа-мо опшпи нзвештај о раду поједилнх ;купских фуикционера.
Осим шчнатиих иамена, стара јс Управа готово у целости и акпа-мацијом изаСрана, na je тиме од окупштнне лобнла прнзкањ^ i'a овој 1>ад. Узео јо затнм pcn дсле-
гатСавеза, брат Мироспав Војино-
вић, који јс са задовољством у-тврдио да је рад жуле заенова.н на солидним темељнма, и да ce развија у свима правцима. Говор савезног делегата је бурно по-здрављен.
Акламацијом и уз бурно одо-браватс, је затим прихваћсна РЕЗОЛУЦИЈА, која гласи:
1. Сокопство, никпо у доба борбе за стеарање националне слободе и самосталности, одр-wano се и у најтежим часоаи-ма, које је преживљавао наш народ, потстичући ra и храбре-ки у отпору према непријате* л. у.
2. Сокопство данас као и у будућности треба да остане но-силац оних тежњи и стремл>е-ња, за које је проливено маре крви наших најбољих синоаа, и да буде чуварем светиње Kaja je подигнута на постима о« вих хероја и цементирана н>и» ховом крвљу.
3. Клашајући се дуб<жо сени. ма ових всликана и поносни, да је и Мркоњића Крајина да-ла свој удео у нашој ослобеди-пачиој борби, наглашавамо, да ће Соколство, пражето идеапи-зиом ових наших јуначких пре* дака истрајати у борби, верна своме начепу; Један Краљ, један народ, једна држава и једно Соколство.
4. Задојенм овом ввлином ју* гасловснском мишљу, «oja je најбоља гзрантија наше народ-не слободе и државне нсзавио ности, Соколи Мркоњића Кра» јинс ће ое истински запожити за окупљањем свих конструи* тивних национзлних снага у циљу одпучног сулрптстаељаљз свим разорним акцијаиа, и суз. бијање свзке малодушности.
5. Свссни тога, да је Соклк ство увек стајало изван сваких партијско-политичких утицаја, иајенергичније протестујеио про« тив свих нападаја на сонолске јединице, соколску имовину и соколске раднине, и тражимв лоштовањс постојећих заиона, Истодобно изражавамо наше кс« кр«не симпатије »ној браћи м ссстрама и оним соколским je> диницама, ноје и поред тешних жртава и прилика под којимз раде и живе, одпучно стоје на бранику југословенске и соноп* ске мисли, и неустрашиво бра* не част наше заставе.
G. У данашњим тешкии вр«-менимз потребно је да се наши соколски редови више нсго и« када пре чврсто збнју и п»-јачавају своју делатност, како би могли са успехои испунити нашу соколску мисију за добро Краља, народа и Југославије.
У задплј тачдл днввпог реда! уовојени су једногласно н иавео-ни зажључци чбора друштвених начелшгка, који се односв на опровођсње такмичоња, одр;каван ibft жупоких течајева, ч«Јборења, итд Скупштдага je завршена 6yi>-ним манисЈкзстацијама. ;и, К.рал>а, Југославпју и сополство.
NOVA HAPŠENJA U KORUŠ-КОЈ
Pod tim naslovom javlja poslednji broj „Ravnopravnosti :
Policijske vlasti u Celovcu naredile su da se uhapse neki Ju-gosloveni u Koruškoj. Uhapšen je na drugi dan Uskrsa, kapelan Kutej Anton u Pliberku i odveden u Velikovec. Razlog hapšenja nije poznat. Zna se samo da je g. Kutej ispravan Slovenac. Uhapšen je /zatim seljak Kuster iz Ko* kije kod Dobrle vasi, i osuden na 18 meseci zatvora. Kuster je. optužen da se nepovoljno izrazio u pogledu nemačke kulturne misije u Koruškoj. Uhapšen je takoder g. Pristovnik Hus iz sela, koji je isto tako optužen da je govorio u nepovoljnom smislu o prilikama u Koruškoj. Miškulnik Miro iz Škofiča uhapšen je izgle-da zato da bi se onemogučila je-dna slovenska kulturna priredba^
Glavna skupština sokolske župe Varaždin
Iz slovenskogr sveta
Codišnja skupštiaa Sokolske župe Varaždin održana je 7 aprila, u domu . sokolskog društva Čakovec, u prisutnosti delegata velike večine društva i Četa. Sa veznu upravu je zastupao zamje-nik saveznog starješine, brat ing'. M. Smiljanič. Prije skupšti-ne, održana, je sjednica župskog stručnog odbora, zbor načelnika i načelnica, te zbor prosvjetara.
Zbor načelnika i načelnica ras-pravio je program tehničkog rada, koji če imati kao glavno obi-Iježje jačanje odbrambene sposobnosti članstva i naraštaja. Zbor prosvjetara je zaključio, da se više povečaju knjižnice selite, i date su upute za borbu protiv svili razornih struja, koje ulaze i u sela, želeči da spriječe konsolidaciju i jačanje naše države.
Iz izvještaja pojedinih jedinica razabralo se, da poticaji na teror i huškanja protiv sokolstva ne-maju svoj izvor u selima i selja-cima samim, nego u večim cen-trima i u gradanskim elenientima.
Skupštinu je otvorio I zamjenik starješine, dr. Miljenko Svoboda. Pošto je uputio prvi pozdrav Nj. Vel. Kralju Petru II, što je po-.airravljeno burnim odobravanjem, pozdravio je brata saveznog iza-slariika i pročitao pismo bivšeg starješine župe, Mladena Belčiča, kojim pozdravlja skupštinu. Pošto je skupština primila sve >z-vještaje i prijedloge zbora načelnika dana je razrešnica cjpsadanjoj upravi. Na to je skupštini predložena j jednoglasno primljena ova
REZOLUC1JA
1) Sav odgojni rad sokolstva ove iupe od njezina osnutka vršio se uvijek u duhu sokolskih načela i prema smjernicama sadržanim u „Putevima i ciljevima Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije".
2) Vodeči uvijek računa o op-čem nacionalnem karakteru sokolske organizacije, svijesni velikih z.idataka, koje sokolstvu zadaju u r,arodnom životu njegova načela, sokolski su odgoini faktori u ovoj ■/.upi neprekidno nastojali iz povje-rtnih im kategorija sokolskih pripadnika izgradivati sto bolje, vredni je, krepče ljude, nesebične, skromne I požrtvovne graditel/e IjepŠeg narodnog života i srečnije budučnosti. Zato su osobitu pažnju posvečivali i našem selu.
3) Živeči na granici našeg narodnog teritorija, pred stalnim svje-c’ocima teške naše proš/osti, a slijedečt tradicije cjelokupnog sokolstva na slovenskom jugu od njegova postanka do naše g narodnog oslobodenja, sokolstvo ove župe nastojalo je izgradivati jugo-slovensku i slovensku svijest svo-g.a članstva, slobodarsku i demokratska, u duhu ideala i načela sv//? največih sinova našeg naroda: i Hrvata, i Srba, i Slovenaca, svijesno, da ti ideali i ta načela pokazuju jedino put, na kojem se može osigurati naša nacionalna s loboda, nezavisnost, pa i sam op-stanak.
4) Glavna godišnja skupština sokolske župe Varaždin prosvjeduie protiv napadaja i otimačina sokolske imovine sokolskih organizacija, protiv progona i napadaja na imovinu i ličnu sigurnost Sokola samo zbog njihova sokolskog rada u raznim mjestima banovine Hrvat-ske bez obzira na karakter počini-tv.lja.
5) Glavna godišnja skupština Sokolske župe Varaždin protestu-
ie naročito odlučno protiv odvrat-nog napadaja na starješinu bratske Sokolske župe Mostar, brata Čedu Miliča, u Imotskom.
6) Sokolstvo župe Vaarždin ostale i dalje, usprkos svih napadaja, nepokolebivo vjerno jugosloven-skoj narodnoj misli, baštini Ga/a, Štrosmajera, Račkoga i drugih naših velikana, — ono ostaje čvrsto uv/ereno, da je i Srbima, i Hrva-tima, i Slovenci/ha čak i sam op-stanak osiguran samo u jednoj ju-goslovenskoj državi, izgradenoj i uredenoj u duhu sokolskih i demokratskih načela.
7) Sokolstvo župe Varaždin ostaje nepokolebljivo vjerno ideji u-zajamndsti, solidarnosti i duševne zajednice svih Slovena.
8) Bratskoj upravi Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije izriče glavna skupština Sokolske župe Varaždin potpuno povjerenje u čvrstoj vjeri, da če ona i dalje odlučno braniti misao jednog sokolstva u cijeloj Jugoslaviji.
Potom je izabrana nova uprava župe. Starješina: br. Mr. Vanek Franjo, zamjenici (kao i dosad): dr. Svoboda	Miljenko,	br.	Bla*
šič Albin, tajnik Meznarič Rudolf, blagajnik Novakovič Stje-pan, načelnik br. Šuligoj Zvonko, načelnica s.	Ivanovič	Jožica. U
ostaloj upravi nije bilo večih promjena.
Iza diskusije o teškom finansij-skom stanju	jedinica,	uze	riječ
delegat Savezne uprave, brat ing'. Smiljanič. U vrlo lijepom, s paž-njom saslušanom govoru, ista-ki.uo je savezni delegat ponaj-prije svoju radost, što vidi u to-likom broju	seljačku	braču,	kao
pretstavnike sokolskih jedinica. Jer seljak po svojoj izdržljivosti, povezanosti sa zemljom, i po svom osječaju dužnosti prema zemlji, najpouzdaniji je elemenat stabilnosti i garancija za solidnost i čvrstoču sokolske organizacije. Zato je pouzdanje i u bu-dušnost ove sokolske župe, koja je uhvatila korijen u selu, usprkos velikih zapreka i poteškoča. Sokolstvo ne traži za se nikakav monopolizovan, iznimni položaj, več samo- slobodu rada na odga-jivanju naroda i njegove otnladi-ne, a u svrliu povečanja narodne sposobnosti za izgradnju vlas* titog narodnog i državnog života.
Državna je pripomoč, u razmje-ru prema koristima, koje ima narod od sokolstva, uprato ma-lena. Govornik ističe zatim uspje-he Sokolske Petrove Petoljetke, i svoju nadu, da če i sokolstvo župe Varaždin pridonijeti svoj dio k tom uspjehu. U ime savez ne uprave odaje priznanje dIv-šem župskom starješini, bratu Mladenu Belčiču, za njegov po* žrtvovan sokolski rad, sve do njegova odlaska iz Varaždina.
Govor br. Smiljaniča pozdravljen, je srdačnim odobravanjem i skupština je završena u najljepšem raspoloženju.
ČEŠKO SOKOLSTVO U AMERICI
Češko sokolsko društvo u St. Luisu, u Severnoj' Americi, pro-slaviče ove godine 75-godištijicu osnutka. Društvo je osnovano 1865 godine, dakle same dve godine posle osnivanja prvog sokolskog društva : u Pragu. Tom prilikom biče prireden i veliki slet Češkog sokolstva u Americi, za koga se spremaju i ostala češka društva. Na sletu če učes-tvovati u velikom broju i jugo* slovenski Sokoli iz Amerike.
BUDUĆE SMERNICE POLJSKE SPOLJNE POLITIKE
U Angersu, u Francuskoj, gde se nalazi privremeno sedište poljske vlade, zaseda i poljsko Narodno veče, koje pretstavlja poljski parlamenat u inozemstvu. Na nedavnom zasedanju tog veča razvila se opširna debata o poljskoj spoljnoj politici u proš* losti i u budučnosti, koja pretstavlja značajnu osudu spoljne politike pukovnika Beka, i posve nove poglede za budučnost. Naročito su u tom pogledu značajni govori, što su ih održali Dr. Tadeus Bielecki, pretsednik glav-nog odbora Narodne stranke, Dr. Javorški u ime Seljačke stranke Vitoševe, kao i vrlo ugledni član Narodnog veča, g. Kviatkovski.
G. Kviatkovski je u svom govoru kazao, da pravi pretstavni-ci poljskog naroda nisu nikada imali poverenja u Berlin, a naročito ne Paderevski, Drnovski, Vi-toš, Korlanty itd. Hitler je sistematski uspavljivao Poljsku i nje-nu vladu, sa g. Bekom na čelu, da Poljska nebi pomagala Čeho-sfovačku. Jedino čega su se Nemci bojali, to je, da se medu odgovornim državnicima u Poljskoj ne nade ritko, ko bi shvatio, da čehoslovačka, sa svojim jakim utvrdama, pretstavlja odbranu Poljske i da svaka čehoslovačka divizija, postavljena protiv Ne-maca, znači uštedu jedne poljske divizije. Kviatkovski je tvrdio da je, za vreme septembarske krize pretprošle godine, London pre-poručio Pragu da mobilizuje, zato što su Engleska i Francuska zaista htele da udu u rat za Če-hoslovačku, da se je Poljska držala цz njih. Medutim je g. Bek odlučio o sudbini Čehoslovačke, i slavio zauzeče Tješina, a nije video, da je to i propast Poljske. Pukovnik Bek i Ridz-Sniigli su gledali samo na efekte paradne politike, baš zato što nisu imali uporišta u narodu. Medutim, da jedna država postane velika sila, potrebno je da ceo narod radi na torne. I zato, Poljska treba sada da vodi narodnu politiku, sa ciljem federacije slobodnih naroda, koji če, zajedno sa Poljskom, izgraditi novu srednju Evropu. Principi te federacije treba da budu osiguranje pune demokratske slobode i nezavisnosti svih država, i osiguranje gospodar-skog razvoja, dok carinske gra-nice treba postepeno da nestaju, a prema vani svi članovi federacije treba zajednički da brane svoju bezbednost. U sličnom duhu su govorila i dva ostala po-litičara.
Zanimljivo je, da i list „Poljska Walczaca“, zvanični organ vojske u Francuskoj donosi, čla-nak za što užu saradnju sa Če-sima, u kome piše: ,,Moramo se približiti Česime, i u budučnosti uvek iči zajedno. To je 'u interesu jednog i drugog naroda, a gorka iskustva današnjice ne smeju biti zaboravljena. Upoznaj-mo Čehe, pa čemo uvideti da od njih možemo naučiti mnogo dragocenih stvari, kao i oni od nas“.
IZ ČEŠKO-MORAVSKOG PROTEKTORATA
Francuski listovi javljaju, da K. H. Frank sprema veliki proces protiv čitavog niza čeških ličnosti, i da bi taj proces trebao da se održi u Lajpcigu. U Pragu se svake srede i subote prireduju nemačke vojničke povorke kroz ulice, samo zato da sc češko sta* novništvo prisili da ih pozdravlja. Oni koji to ne čine, bivaju hap-šeni. U Pragu je porušen spomenik poznatog francuskog slaviste, Ernesta Denisa, i upotrebljen za staro gvožde. U Brnu je nemač* ki vladin komesar otpustio iz opštine gotovo sve češke činov-nike, a veči deo inventara češ-kog Univerziteta prešao je u nemačke ruke.
„československy boj" (Pariz), tvrdi da je proglašenje carinske unije izmedu Rajha i Protektorata odloženo zato, što je Rajh, od svih država koje su imale tr-govačke ugovore sa bivšom Če-hoslovačkom, tražio da povlasti-ce iz tih ugovora prenesu na Ne-mačku; ali da su gotovo sve one to odbile. List tvrdi, da je čak i Italija to učinila, pa je zato Rajh bio prisiljen da odloži carinsku uniju, kojom bi te povlastice same od sebe otpale. — Isti list podvlači, da več mesec dana nekoliko hiljada nemačkih policaja-ca u Češkoj traži študenta Smu-deka, koji je ubio jednog Gestapovca kad je ovaj hteo da ga uapsi, i da su sva traganja uza-ludna. Nemci su raspisali nagra-du od 100.000 kruna, za onoga ko oda Smudeka, ali i to je bilo uzalud. Radije nego li da ga oda, jedan študent je več platio gla-vom, što ga je skrivao, a drugi je to platio sa 10 godina robije. List ističe da to najbolje pokazu-je, kako je visok moral samo-odbrane i nacionalne svesti u češkom narodu.
VESTI IZ SLOVAČKE „Československi boj" (Pariz) javlja u broju od 12 aprila, da je Gestapo u poslednje vreme silno raširio svoju delatnost u Slovačkoj, te da je slovačka vlada izdala nalog svojoj policiji, da mora najtešnje saradivati sa Ge-stapom. U samoj Bratislavi ima oko 600 činovnika Gestapa, koji ima svoje pouzdanike u svim nadleštvima i udruženjima. Sem toga, važne stanice Gestapa na-laze se u Žilini, Ružomberku, Nitri, Prešovi, Bistrici itd. U Slovačkoj se misli, da ova povečana aktivnost Gestapa stoji u vezi sa
sokolski narobni oniverzitet o Beogradu
Peto predavanje na Sokolskem narodnom Univerzitetu župe Beograd održa'o je 17 o. m. u Sokol* skom domu — Matici, starešina Sokola Matice, general Andra Petrovič o „Saobračaju kao elementu narodne odbrane".
Pred brojnim slušaocima, pre-davač je najpre opčenito istakao značaj saobračaja po život jedne države, kao i po medunarodni razvoj ekonomskih, privrednili i političkih veza. Napose se zadr-žao na željeznicama i njihoVoj funkciji u ratu. Statističkim po-dacima iz svetskog rata potkre-pio je svoje navode. Kaže, da na celom svetu ima 2 milijarde i po kilometara željezničke mre^e, Koja je približila kontinent kontinentu, i pripomogla uveliko ši-renju kulture i civilizacije, a najviše iskoriščenju ekonomskih do-bara pojedinih krajeva. Naveo ie reči vojvode Putnika: „Željezni-ce su četvrti i glavni rod oružja1’. Opširno se zadržao na ulozi saobračaja u vreme mobilizacije i sarnoga rata.
Predavač je bio saslušan sa pa-žnjom i nagradjen srdačnim plje-skom.
*
Naredno predavanje održače u sredu 24 o. m., br. Dr. Pera Ilič o: „Jednakosti prava na život svih naroda". Početak tačno u S sati uveče.	Jrn.
spremanjem neke nove akcije sa Strane Nemaca, u pravcu jugo-istoka. — Isti list javlja, da je nedavno u Sv. Mikulašu, u Slovačkoj održao zbor ministar Čatloš, ali da je od naroda bio izviždan, pa je zbog toga došlo do mnogih hapšenja. '	'
Cetvrfi broj časopisa „Soko"
Pred dva dana izišao je četvrti broj za g. 1940, odlično uredivanog časopisa „SOKO“, lista za sokolski život i rad,, koga izdaje Savez Sokola K. J. — Ovaj broj ima vrlo obilat i raznolik sadržaj, BOGATO JE ILUSTROVAN, a a njemu se ističu naročito ovi članci:
Od Tirša do danas, članak E. L. Gangla;
Rasmatranja o komunizmu, članak Josipa Boko;
Ni odabranih naroda, ni odabranih plemena, članak od Uredništva;
Dvadesetpetoftodišnjica osnivanja Jugoslovenskog odbora, Milan Marjanovič;
Telesno vaspitanje otnladine u Jugoslaviji, Ivaji Kovač;
П čemu je značaj Durdevdana, Ačim Grgur;
Od Tirsevom sistemu telesnog vaspitanja (M. Vojiuo-vič); — Proletnji trening skakača (Selimir Radovanovič);
— O sistemu vaj, pri katerih je treba več telovadcev (Dr. V. Murnik); — Nekoliko reči o govorima pred vrstom (S, Zapolenko); — Jugoslovenski sokolski pisci (M. Kovačič).
Pesma: Sloboda našeg mora, Božo Lovrič;
Sokolska Petrova Petoletka (Rad na suzbijanju nepismenosti); — Sokolsko selo (Pred sletom); — Trezvenost (Sta biva sa onima, koji piju alkoholna pica); — Nove knjige; — Beleške.
NARAŠTAJSKA STRANA
Sokolstvo i razvijanje duha saradnje kod podmlatka (S. B. Jovičevič); — Na jugu, u danima proljeća (I. Mileta);
— Razočaranje (I. A. Tabakovič); — Stari crni jedrenjak (S. Svoboda); — Naša naloga (S. Hotko); — Budi se nov život (G. M. Jakovčev); — O religiji (F. Pavešič); —r Omladinski pesnici (Dr. V. Rašič, I. A. Tabakovič, St. M. Mutibarič); — Križaljke i rebusi.
časopis „SOKO“ je reprezentativan i centralni sokolski časopis, koji prati jednako duhovni život našeg sokol-siva, kao i njegov rad na telesnom vaspitanju našeg naroda, pa treba da ga ima svaki svestan So'ko, u toliko pre što godišnja pretplata iznosi samih 45 Dinara, a list iz!a/.i svakog meseca.
Pretplačujte se, zato, na časopis „Soko", a pretplatu šaljite na adresu: Administracija sokolskih listova, Beograd, poštanski pretinac 342. — Broj čekovnog računa: 57.686.
Lepe izjave, koje traže i lepa dela!
žagrebački „Obzor" je, pre nekoliko dana, objavio članak, u kome izmedu ostalog piše: „Suabonosni	događaji,
koji tresu Evropom, vidljiva su opomena svim po-litičkim Ijudima, da nikada kao danas ni je bila potrebna sloga i suradnja Hrvata, Srba i Slovenaca. Jer sto god bi moglo razdvojiti Hrvate, Srbe i Slovence medusobno i nia što oni mogli prigovarati sadaš-njem stanju u Jugoslaviji, opet je nepobitna činjeni-ca, da nam je zajednička država sv ima najsigurnije jamstvo za Slobodan život i narodni razvitak. Srbi, Hrvati i Slovenci ne mogu jed ni druge pogaziti, uniš-titi; ne dostaju im za to snage, sv e kad bi se jed ni od njih i zanosili tako lu-dačkim težnjama. No ne samo to, nego je i očita svakom razboritom čovjeku, da jedino u zajednič-koj državi mogu Srbi, Hrvati i Slovenci i danas, a sutra možda još više, pot-puno razvijati svoje sposobnosti i štititi 'svoje interese, te prema torne doista biti suvereni državni faktor. Svaki sklop izvan Jugoslavije nametnuo bi i Sr-birna i Hrvatima i Slovenci ma neizbježivo podred jen položaj, što više oni ne bi mogli biti sigurni ni za svoj narodni opstanakH Ma da znamo da „Obzor“ Stoji na stanovištu triju naroda, dok mi nepokolebljivo ostajemo na gledištu narod-Nog jedinstva, slažemo se u glavnom sa ovim „Obzoro-vim“ rečima i srdačno ih pozdravljamo! Činimo to zato, sto odbranu nezavisnosti Jugoslavije i njene kompaktnosti smatramo osnovnim uslo-yom za pobedu bilo Roje ideologije, pa tako i jugoslovenske, i što smo uvek spremni da saradujemo sa svakim onim, koji je, u ova-ko presudnim vremenima, Pripravah da, zajedno sa sva-kim Jugoslovenom bez razlike, sa svakim Srbinom, Hrvatom i Slovencem, brani celinu i nezavisnost jugoslovenske državne zajednice. Baš 2ato što smo ubedeni Jugo-sloveni i što nas ništa ne može °d te ideologije odvratiti, mi Pozdravljamo ovc reči, ubedeni da če se svi oni, koji iskreno misle, da Hrvatima »ema jače garancije za slo-bodu i napredak, nego što je jugoslovenska država, vratiti sami, bez ikakvog nasilja ili preši je, na Jugoslovensku misao, koja se kod Hrvata rodila i koju su najbolji Hr-vati ispovedali.
Čitali smo i nedavne izjave Dr. Krujeviča, bana Šuba-siča i Dr. Košutiča o potrebi odbrane zajedničke države, a Protiv ljudi koji rade za račun inozemstva i koji unose tabunu u narod; jednako kao i pohvalim izjavu g. Dr. Mareka o radu vojnog arsenala 11 Kragujevcu i o potrebi da narod žtvuje što više sred-stava za takav odbrambeni rad. Bilo je, doduše, u tim
izjavama i stvari, sa kojima se nikako ne slažemo, ali, pošto smo uvek skloni da radije vidimo ono što je dobro, nego li što je zlo, lako bismo prešli preko svega tog čime se ne slažemo, —- samo kad bi se iz ovih pozitivnih izjava, na svakom koraku i u svakoj prilici povlačili logični zaldjučci; kada bi se sve radilo o njihovom duhu, i kada bi dogadaji u Banovini Hrvatskoj pokazivali, da se ide bar za smirivanjem političkih suprotnosti i derna-goških strasti, te da se uvodi poredak i sigurnost.
Mnoge pojave kažu nam, medutim, da to na žalost ni-je tako. Najnovije umorstvo Dr. Zdravka Lenca u Zagrebu, koje je došlo kao deveto ili deseto po redu; a koja su sva izvršena na isti način i, što je najžalosnije, sa istim strašnim rezultatom, da krivci ne mog-u da se pronadu, — pokazuje najbolje, da u Banovini Hrvatskoj postoji jedna organizovana banda, kojoj je glavni cilj da ruši i ometa sve ono o čemu se u gornjim izjavama govori; da unosi zlu krv i mržnju, te da spoljnim neprijateljima pruža dokaze o nesigurnosti i anarhiji u Jugoslaviji. Međutim, što je još gore, ta ubijstva po-kazuju, da zakonita vlast ni-je u stanju da tu bandu ot-krije; a izvesni simptomi uka-zuju čak i na to, da u samoj vladinoj grupi ima elemenata, koji u najmanju ruku ne po-kazuju nikakvog gnušanja nad tim ubijstvima, več na-protiv misle: „Ako! Jedan Ju-gosloven manje“.
Treba videti, kako je npr. „Zagrebački list“ propratio vest o umorstvu Dr. Lenca, podmečuči čak njegovim po-iitičkim prijateljica da su ga ubili; ili pročitati, kako je na pr. „Hrvatski dnevnik" čitav taj strašni dogadaj zabeležio tek sa par redi, kao da su neka kola slučajno pregazila neko psetance, pa da se oseti sa kakvim nezdravim 'kriterijima se gleda na ovakva strašna zločinstva. I zar je moguče da vlast otkrije krivce, kad čita-va javnost oseča, da čak i izvesni elementi u vladajučoi partiji ne shvačaju svu stra-hotu tog bezvlašča, več se prema njoj odnose, u najbo-Ijem slučaju, sa vrlo štetnom indiferentnošču.
O tome nam svedoči i govor ar. Dr. Krujeviča u Šidu, koji je, samo dva dana posle umorstva Dr. Lenca, usklik-nuo: „Optužuju nas, da Ubijamo Srbe; a je li koji Srbin kod nas ubijen?“... Kada se znade, da je Dr. Lenac bio Hrvat jugoslovenske orijentaci-je i da su gotovo svi ubijeni u Zagrebu bili Hrvati, onda nam ovakva izjava zvuči, kao vrlo grub cinizam, koji stoji na gledištu, da su Hrvati jugoslovenske orijentacije neko besp ravno robi je, koje se može nekažnjeno ubijati, a da ni Srbe ni državu za to ne treba da bude briga! Da su hrvatski rodoljubi jugoslovenske orL jentacije, koji su se za slobo-
du Hrvata borili protiv fran-kovaca i klerikalaca, postupi-li tako godine 1918, — koliko bi krivaca glavom platilo, i to ne zaplotnjačkim umorstvi-ma, več zakonitim osudama, za dokazana zlodela?
Neka nam „Obzor" ne odgovori da „harangiramo", jer su ta ubijstva i suviše krvave činjenice, da bismo mogli da ih izmislimo. I ne radi se o tome, da li je neko od ubije-Uih glasao za ovaj ili onaj režim, ili se čak ogrešio o Hrvate, kada se znade da pret-stavnici večine Hrvata imaju danas vlast u rukama, pa da sve to mogu zakonitim putem utvrditi i krivce po zasluzi ka-zniti. Istina je, međutim, da medu ubijenima ima i ljudi, kao što je na pr. Dr. Lenac,, čija je jedina krivica bila ta, da je dobar Jugosloven.
Da ne „izmišljamo", dokazu ju uostalom i najhrvatskiji listovi. U zagrebačkoj „Novoj riječi" je g. Lupis-Vukič objavio uvodni članak, u kome tvrdi, da pojedini istaknuti pristalice vladajuče partije u Hrvatskoj ne rade drugo, nego što jedni druge tužakaju i denunciraju; pa „kad su takvi medu sobom, kakvi tek mora-ju biti prema protivniku". Žali se, zatim, na nemogučnost kritike, na „štelno djelovanje loših i ■ nesposobnih voda", i na sve one „koji kompromitu-ju dobru stvar u očima širokih slojeva". A baš „takvi vode i odlučuju!" Brodska „Istina", organ HSS, piše takoder o ra-zornim elementima, „željnim tude čizme i tudeg fašizma", koji operišu bombama i nasi-ljima, pa poziva vlasti, da na
У ред наших вредних једини-ца, којв неуморно раде, без об-зира иа еве неприлике, опште и месне, с-пада чета у пданин-ском селу Рргачеву, жупа Скопље. Удаљена и од јачих ку.тгурних цвнтара н чешћег додира са њима, у забачеиом снромашиом еелу, вредне руке не преетају да раде, да ства-рају н да иодижу. Прегли оу на иосао иви, и вође чете и сви члаиови, нарочито онн млађи.
Пробудило се еело. Ооетило се да се појавила једна снага, нова, бујиа, сгваралачка, која преобраЈкава цео живот. Даје даиврта, рада и кретања на-пред. Нестаје полако, али стал-но, иегдашњв учмадости и кло-нулости. Струји НОВ живот, бу-дн успаване снаге, упућујућп их*иа рад, пеому и радост. 0-
njihova nasilja odgovore čvr-stom rukom. A šibenski „Katolik" piše također, u broju od 5 aprila, da se u Banovini Hrvatskoj „hoče diktirati i zavoditi teror"; da se preme-štaju i progone ljudi po želji lokalnih klika i nasilnika, pa da, sve to pretstavlja „profa-naciju nauke Stjepana Radiča". A kako sve to izgleda pred inozemstvom, najbolje dokazuje činjcnica, da jedna grupa izletnika iz Jugoslavije nije dozvolila da se na jed-nom vencu, položenom usred Rima, stavi državna zastava, pa je zato na sramotu sviju nas, a pred očima čitavog stra-nog sveta, metnuta — bezi-mena bela traka...
Neka nam kaže „Obzor" iskreno, — kako može da se slaže sve ovo sa njegovim lepim rečima, koje smo naveli na početku našeg' napisa; i da li ovakve pojave i ovakvo stanje mogu da doprinesu tome, da se zaista svi Srbi, Hrvati i Slovenci, kao jedan čovek na-du na okupu u odbrani zajedničke nezavisnosti? Mi ne kažemo, da i kod Srba nema negativnih pojava, ali je isklju-čeno da bi ma koji Srbin pred Strancem nipodaštavao držav-nu zastavu; dok se ovako če-sta ubijstva iz političkih razloga ne dogadaju nigde, a na-ročito ne tako, da ostanu lje-poznata. Manje političke borbe i trzavice mogle bi se lako podneti, i njih če biti nesum-njivo uvek. Ali što je od osnovne važnosti, to je, da se osigura bezbednost života sva kom gradaninu; da se sledbe-nici jugoslovenske ideologije ne tretiraju kao divljač, koju je slobodno i progoniti i ubijati; da se unosi smirenost i medusobna solidarnost; i da se sve ono što pretstavlja državu, bar prema vani poštuje i brani!
младина чила, здрава, освеже-на вежбом и радом прихватила је Соколство евим. ерцем.
Неколико сннмака које смо добили иосведочавају то и по-казују леиу слику села.
"UwoisUi iuftoU" i SteveMtve-
Poslednji broj nemačkog- gim-nastičkog biltena „WGW“ donosi članak o organizaciji „Hrvat-skoj^ junaka". U članku se kaže da bi „Hrvatski Junak" trebao da zameni jugoslovenski Soko u Banovini Hrvatskoj, i da se „Junak" razlikuje bitno od Sokola, zato što u sokolstvu slovenska misao igra važnu ulogu, dok je u „Hrvat-skom Junaku" slovenska misao potisnuta u pozadinu.
Приредбе жупе Нови Садуовојгодини
Ha седници Зора начелника и начелница Соколеке жу-пе Hobii Сад од 7 априла, закључено је да се рдрже ове жупске приредбз:
a) игупоко опште утакмице чла-нова и мушког нараштаја у Но-вом Саду 23 јуна;
б) жупска васпитно - техничка школа за мушкн нараштај у* Су-ботици, иа Палцћу од S до 28 ,;у-ла;
в) жуиске схрељачке и велосд-педске утакмице у Новом Саду 18 авгусГа;
r) жупске пливачке ухакмицз, у Кули 25 швгуста;
д) жулсве лако - атлетске \егак-мице, у Суботицн 22 септсмбра;
b) жупске утак.мице нз одбојке, у Сомбору 6 октобра;
е) жупски општн предњачки течајевн за чланове и, чланиде, у јесењем року.
Даље je закључеио, да со учв-ствује на Покрајинском елету Оо-волске жупе Цеље 29 и 30 јула 1940. У кожисију за цолагаљв предњачклх испита иаабрани су:, Милош Радооављевик, Марво Ви-лић, Светислав Марић, Др. Tona Јовановић, Ђока Степанов, Ва-снљка Радаћева и Милушка И-лић. — У емкслу завета пето-љетве наохојаће се, да до краја ове годше друштва имају квали-фиковане вође ca потребшгм ис< питом.
Брепоручује се свим тешичквм функционерима да ce претплате на сгручни лист „Предњачки зборник", којн етоји 12 данараго-дишње. Новац послати Савезуна чек. број 57—686.
Glasovi štampe
„Naša Volja", glasilo jugoslovenske omladine iz Slovenačke, donosi uvodnik „Jugoslovenska ideja", koji završava rečima:
»Danas se čini, da je jugoslovenska misao pogažena. Ali ona živi i dalje s neumanjenom šilom u dušama omladine, koja vidi u Jugoslaviji svoj životni ideal, a u r.jenoj izgradnji gleda svoju život-nu zadaču. Ta omladina veruje n Jugoslavija, u njenu misiju i u n/e-nu zadaču. Jugoslovenska ideja nc može biti nikakva i ničija prevara, nikakva laž, nego stvaraiuča sila vcčitog zakona, da iz malenoga raste veliko, a iz slaboga postaje тоспох
RAD U DRUŠTVU MOKR1N
Nakon župske odluke da se župski slet u ovoj godini održi ц Velikdj Kikindi, rad se u društvu pojačao, a naročito tehnič-ki deo, jer se želi da se sa što večim brojem pripadnika uče-stvuje na toni sletu. Članstvo se i duhovno priprema za to učešće i na svakom času vežbanja odr« žavaju se nagovori pred vrstom.
Sokolski narodni univerzitet u-spešno radi. Posle uspelih ranijih' predavanja, 7 aprila održao je predavanje „O sokolskoj ideologiji" brat Ćeda Mileusnič, član Sokolskog društva Velika Kikin-da. Odziv je bio priličan, naročito iz redova sokola, koji su pre-davača toplo pozdravili. Pozoriš-ni otsek priprema komad iz na-rodnog života, „Vodu sa planine", a i rad na Petrovoj petolet-ki je aktivniji. čim vreme dozvo-li, zasadiče ' se nekoliko hiljada sadnica, koje su več nabavljene. Pored pozorišnog i muzičkog ot-seka, formirana je društvena'či-taonica sa 'knjižnicom. Uspelo predavanje je održao brat Dr. Marko Belanič, advokat iz Velike Kikinde, sa temom: „Zašto se narodi teško sporazumevam" Pre-davač je bio srdačno pozdravljen.
Očekuje se, da če društvo u ovoj godini pokazati vidnog uspeha.
D. A.
Соколска чета Рогачево
Zaključci zbora župskih načelnica
Kratke vesfi iz
Sokolsko društvo Ljubljana IH, j Bežigrad, ptoslaviče ove goaiae ’desetgodišnjicu svog plodiiog^ia-'da, koga želi okruniti podiranjem društvenog doma. Zato .se uputilo poslanicu na braču i prijatelje sokolstva, s molbom da pomognu gradnju doma, kupovanjem kamene grade, koja če sta-jati 100 dinara po kvadratnom metru. Potreba sokolskog doma n tom delu Ljubljane osečala ^ več duže vreme, pa 'je ovo na-stojanje naišlo na svesrdni prijem i razumevanje.
U okviru proslave biče prirejena 4 maja telovežbena akademija i društveni javni nastup sa razvičem naraštajske zastave, e-fektivna* lutrija itd.
*
Sokolsko društvo Beograd-Ma-
tica priredilo je 13 o. m. vrlo uspelu čajanku, koja je bila odlično posečena. Prigodno predavanje održala je sestra Gruboro-va Milena o odnosu sokolicc prema Slovenstvu. Ona je poznatim svojim načinom govora dirnula prisutne, napose završnim reči-ma, upučujuči pozdrave Slovenstvu na svima jezicima slovenskih plemena, što je sve oduševilo, pa je spontano otpevana svesloven-ska himna „Oj Sloveni". Na priredbi su prodavane razne ruko-tvorine češkoslovačke narodne u-metnosti.
*
Starešinstvo Sokolske župe Karlovac u neprestanom je dodi-rti sa jedinicama. Svake nedelje neko je na terenu, gde se održa-vaju sastanci, predavanja, teča-jevi, takmičenja itd. Obrazovana je i tzv. „prosvetna ekipa“, koja putuje po četama i prireduje predavanja u selima, koja su odlično posečena. Rad u jedinicama je aktivan, uprkos svima smeinjama.
*
Sokolsko društvo u Šibeniku
otvorilo je u svojoj čitaonici bife za članove, u cilju da se sto češče sastaju i tako razvijam društveni život. Društveni sastanci otvoreni su 3 o. m., predavanjem br. Dr. Mimice. Sastanci biče priredivani dva-tri puta mesečno. Drugi sastanak održan je 10 o. m. Predavan je Dr. Bosančič o postanku i razvoju naše države. Sastanci su odlično posečivani. Društvo je priredilo 13 o. m. selo sa’plesom, koje je lakoder uspelo u svakom pogledu.
*
Sokolsko društVo Split, prireduje svečanu proslavil Zrinsko-frankopanskog dana 26, 27 i 30 aprila. Prvog dana proslave odr-žače se prigodna predavanja i deklamacije, drugog dana komad „Pogibija Zrinskog i Frankopana" od L. Krajačiča, i „U Beč-kom Novom Mestu" a trečeg dana svečana akademija sa obiin-nim i raznovrsniin programom.
*
Sokolsko društvo u Mostaru
odlučilo je da sagradi Sokolski 'dom, koji če služiti na ponos ne samo Sokolima Mostara, več i či-lavoj varoši. Raspisani su natečaji za načrte, pa je usvojen plan /g. Ivana Dogana, koji je poznat ' kao jed,in od najspremnijih graditelja. Sa radoviina iinalo bi se otpočeti uskoro.
*
Sokolsko društvo u Zagorju ob Savi, postaviče pred društvenim domom spomenik Kralju Aleksandru. Otkriče spomenika biče o-bavljeiio prema zaključku godiš-nje skupšitne, prilikom proslave 50-godišnjice društva, o kojoj smo več javili, a koja če biti o-držana juna o. g. Spomenik iz-raduje akademski kipar g. Kalin, a rahitektonske radove g. arh. Spfnčič.
*
Pišu nam iz Kastva:	„Brit
Bruno .lurinčič, ravnajuči uči-
našeg sokolstva
telj u, m. iz Kastva, odlikovan je ordenom Sv. Save V reda, za svoj dugogodišnji zaslužni prosvetni, društveni i nacionalni rad. Služ-bovao je punih 40 god., u raznim mestima Istre, a od 1902 god. u svom rodnom Kastyu. Od osnutka našeg Sokolskog društva, 1909, stalni je društveni funkcioner, bilo tajnik, blagajnik, gospodar ili knjižničar. — Srdačno čestitamo!
U Celju održače se 28 o. m.
izbirne utakmice najboljih vežba-ča-takmičara iz zapadnih župa Savcza Sokola K. J. Takmičiče se oko 20 vežbača od kojih če biti izabrano odeljenje od 8 takmiča-ra, koje če se boriti sa odelje-njern istočnih župa u utakmica-ma na spravama i u prostim vež-bama. Interes je za ove utakmice velik.
*
Sokolsko društvo Radomlje,
Dravska banovina, ostalo je bez svoga vrednoga člana, br. Slavka Jermana, koji je umro 30 marta, u 32 godini. Pokojni Slavko je bio Soko od detinjih dana. Bio je načelnik i takmičar na mnogim utakmicama, a učestvovao je na svim sletovima u zemlji i u Pragu. U pogrebnoj povorci učestvovao je veliki broj Sokola, a nad grobom oprostili su se sa dragim pokojnikom načelnik društva, br. Ocepek i okružni načelnik Franc Vidmar.
*
Sokolsko društvo Zgošča-Ka-
kanj priredilo je 14 aprila selo sa Nušičevim komadom „Svet-ski rat''. Selo je nastavljeno igrankom, pa je priredba u svakom pogledu dobro uspela.
... ^тгиаишамвм
Umorstvo Dr. Z. Lenca
Dana 10 aprila je, na mučki način ubijen u Zagrebu, Dr. Zdravko Lenac, advokat i bivši veliki župan. Ma da je ubijstvo izvršeno u 9 sati na veče, pred mnogobrojnim prolaznicima, policija ni do danas nije pronašla krivce.
Pokojni Dr. Lenac je pao kao žrtva zaplolnjačke mržnje, u 63 godini života. Nacionalnim radom se isticao još kao član napredne omladine i Hrvatsko-srpske koalicije, a izdavao je list „Jugoslo-venska misao“ i objavio jednu spomenicu, posvečenu Ljudevitu Gaju.
Brat Dr. Lenac je radio vrlo mnogo i na sokolskom polju, pa mu u mnogim krajevima sokolstvo mnogo duguje. Tako je n. pr. več u Krapini osnovao Hrvat-ski Sokol, a kad je prešao u Klanjec, osnovao je i tamo Hr-vatski Sokol. Zbog svog sokol-skog rada bio je za vreme rat a interniran, kao politički sumnjiv. Posle rata sc nastanio u Oguii-nu, gde je neko vreme bio starešina sokolskog društva i Živo učestvovao u st varanju zajednič-kog jugoslovenskog sokolstva. L' Zagrebu je osnovao Sokolsko društvo VII, kome je bio starešina i, kao takav, član uprave za-grebačke sokolske župe.
Umorstvo brata Dr. Lenca izaz-valo je razumljivo ogorčenje kod svih 'pristojnih ljudi i kod svili dobrih .lugoslovena, pa tako i kod jugoslovenskog sokolstva. To zločinačko delo, koje ne sme ostati nekažnjeno od zakonitih vlasti, pretrgnulo je jedan radi-šan i čestit život, koji je uvek bio spreman da se založi za dobro naroda i koji je, baš zato, bio aktivan u sokolskom radu. Bratu Dr. Lencu sačuvače jugoslo-vensko sokolstvo trajan spomen.
Sednica Zbora župskih načelnica održana je dne 13 i 14 o. m. u prostorijama Saveza SKJ, u pri-sustvu 15 župskih načelnica, odnosno zamenica, dok su ostale bile opravdane.
Sednicu je vodila s. Elza Skalar, načelnica Saveza, a prisutne su bile i njene zamenice, te Stru-čni odbor žena. Od Strane Uprave Saveza bno je prisutan brat Radmilo Grdič, gen. sekretar, koji je izneo važnost rada žene u sokolstvu. Muško Načelništvo Saveza je zastupao brat Josip Bog-ner, zam. načelnika.
Na sednici su rešavana važna pitanja, koja duboko zasecaju u rad sa Ženom sokolicom, a na-ročito u vezi sa pripremama za svesokolski slet, 1941 godine. U tu svrhu su se prešle sletske ve-žbe za članice i ž. naraštaj, te članice sokolskih četa . Pregledano je i takmičarsko gradivo za
1940 godinu.
Na sednici su donešeni sledeči zaključci:
1) da se u julu održi Savezni tečaj odbranbenosti pod šatori-ma u Radovljici;
2) Savezne utakmice ti višem odeljenju za Zastavu Nj. Vel. Kraljice Marije odgadjaju se ?a
1941 godinu;
3) opšte Savezne utakmice za članice i ž. naraštaj održače se 26 i 27 juna o. g. u Celju;
Жупа Крагујевац завела je леп обичај да своје годишње скупштнне одржава сваке годи-не у другом месту. На тај на-чин она у току извесног време-на ootriie све веКе соколске цен-тре.
Ова пракса нма ту добру стра-ну, што се доласком свих функ-ционера жупе и делегата свих друштава и чета у једно, ма ко-је место у унутрашњости, ту од-мах осети извесна живост и јед-но јаче струјање, у тнхом и јед-ноставном животу тога места. О-сети се соколски дух, којн no-некада обузме и понесе све, па су тих дана соколи „јунаци да-на“. То је врло добра соколска пропаганда. А када на скупшти-ну дођу као гости, и сви прет-ставници културног и интелек-туалног живота тога места, и о-стали виђени грађани, на саслу-шају и виде све оно што се на том соколском састанку ради, онда онн постају пријатељи со-колства. С друге стране, то наиз-менично посећивање чипи, да.се чланство, долазе^и у додир, бо-ље упознаје и зближује.
Ове године скупштина је би-ла у Чачку, у једном прегалач-ком и напредног граду, који се отима у данашњим приликама и иде напред. У њему је соколство нашло плодан терен, и Чачак има своје соколско друштво још од пре ратова, и први соколски дом у предратној Србији. Тако учвршћено од раније, соколско друштво Чачак приредило је, поводом жупске скупштине, 6 априла, уз суделоваше друшта-ва Крагујевац, Горњи Милано-вац, Краљево и Крушевац, врло леиу академију.
На академијн је учествовала и соколска чста Мрчајевци са сво-јим хором, који је отворно ака-демију и дао, поред соколског поздрава, још једну иесму, која је нзазвала велико одушевљен.е и пријатно изненађење. Певаше је било савршеио увежбано, а публика је ове ваљане сељзке топло н бурно поздравила, те су .били изазвани ла, ван програма, отиевају још једну доста тешк^
4) da se dne 26 i 27 juna o. g. održe u Celju utakmice pojedin-ki članica za prvenstvo Saveza SKJ u 8*ero boju;
5) od 2 do 6 juna o. g. da se o-drži Savezni tečaj za sutkinje;
6) 17 i 18 avgusta o. g. održače se Savezne utakmice u |:>livanju na dva mesta i to za zapadne župe u Karlovcu, za istočne predvideno je u Arandelovcu;
7) 29 septembra o. g. Savezne utakmice u Košarci, a eventualno i u prostim granatna;
8) od 6 do 20 oktobra o. g. Savezni tečaj za vodnice omladine (naraštaj i decu).
9) u mesecu oktobru da se održi Savezni trodnevni tečaj za proste sletske vežbe;
10) od 10 do 20 oktobra o. g. Savezni tečaj za najbolje vežba-čice;
11) u februaru 1941 godine Savezni tečaj za članice;
12) u rnartu 1941 godine održi Savezni tečaj za sudjenje i
13) da se podnese predlog muš-kom Načelništvu Saveza, odnosno Zboru župskih načelnika, da se za tečajke i tečajce koje načelni-štva župa šal ju na Savezne točajeve, raspodele putni troškovi na sve župe podjednako bez obzira, da li dotična župa salje na Savezni tečaj svoje tečajke i tečajce.
композицију, ca још већим усне-хом, што je гледаоце довело до усхићења. Овај одличан хор во-дио је старешина чете, један вредаи и предан соколски и про-светни радник, — учитељ школе мрчајевачке, који је примио инога честитања.
После овог лепог увода, поче-ли су да се нижу вежбе које су биле добро нрииремљене и лепо изведене. Друштво Чачак дало је четири вежбе: „Биљану“, женски нараштај са певањсм омиљене песме „Биљана платно бељаше“... Вежба лепа, сликовита, примам-љива, која осваја гледаоце и о-ставља јак утисак. Другу вежбу дао је мушки нараштај: „Скупи-, ну на козлићу“, у којој се изра-зила младићска хитрина и жи-вост дечака. Са великом брзи-ном, као вихор, ницале су и за трен нестајале разноврснс живе слике у иајразличнијим варија-цијама. Tpehy вежбу: „Успоме-на“, одвежбале су чланице. То је једна финија вежба, пуна неж-иих, лаких грациозних нокрета и лепих чгтавова, у музици Ulrpa-усовог валцера. Више игра, него вежба, успешно је изведена.
Друштво Крагујевац дало је две вежбе: „На извору“, no пс-смп „Биг>ана илатно бељаше". Иста материја као и она, дру-штва Чачак, али обраНепа друк-чије и ближа саној песми. До-бро увежбана, пружила је ужи-вање гледаоцима. Другу всжбу дале су чланице, „Петицу", до-бро спремљену и дотерану.
Горњи Милаиовац извео је вежбу „Хор дервиша", у нсточ-њачком стилу. Нсобична ио свом саставу, мспуњена верскпм осећајима. Вежоа егзотичне боје и топа, изазвала ,ie добар у-тисак.
Друшгво Крушевац, са вежбо.м „Петорица'1, коју су извели члаиови, иоказало је, са каквим лепим вежбачким материјалом располаже.
Друштво Краљево показало је, у вежбама на вратнлу, добар успех. Чланови друштва 'Чачак дали су вежбе на високом ра-збоју. Показали су ^ocra сми-
Apel na slovensko srce!
U jednom pariskom listu pro-čitao sam, medju ostalim, i ovo: „Mnogo Čeha sklonilo se, nakon mukotrpnih peripetija, u savezm-čku Francusku, gde se skupljaju u čehoslovačkoj legiji — a medu njima su i brojni dobrovoljci :'z Jugoslavije... Dobro su hranjeni i odeveni, ali nemaju nikog svog, nemaju roda, ni porodice... Neki trgovac, iz Melenaca u Jugoslaviji, izrazio je pismenu želju da mu se pošalje 10 adresa tih bo-raca, kako bi im mogao poslati poklone i pozdrave".
U članku se dalje kaže:
„Izrazite i svi ostali svoje ose-čaje i javite se na dole navedene adrese. Pošaljite cigarete, šta bilo, riaročito nekoliko toplih reči, sve če ih to obradovati i ojačati u borbi za njihovu slobodu i ne-zavisnost. Naročito apelujemo na dame, žene i devojke, da im se jave, kao „ratne kume“ (marrai-ne), kako je to običaj u Francu-skoj. Javite im se, jugoslovenske majke, pišite im nekoliko Ijubaz-nili reči, slovenske sestre, da im olakšate usamljenost i odvojenost od njihovih najmilijih, koji se nalaze u dalekoj, porobljenoj o-tadžbini. Pišite im, na vašem jeziku, latinicom, i oni če vas razumeti, biče Vam zahvalni.
Svima pisma treba slati na a-dresu Československog Crvenog Krsta:	CROIX ROUGE TCHE-
CHOSLOVAQUE, 22, Plače Veu-dome, Pariš 10. — Sve ostale pošiljke, koje podleže carini, treba slati na adresu: COMITE TCHE-COSLOVAQUE adl. CR01X ROUGE FRANCAISE, 141, rue du Docteur Durand, 141 Arceuil (Seine) France."
*
Ovo sam ispričao u jednom ve-čem krugu naših žena i ljudi koji su odmah tražili adrese. Mnoge sestre su sa oduševljeitje;n prihvatile ovu ideju i zatražile a-drese. Zato smatram za potrebno da to saopštim i ostalima, na-dajuči se da če kod svakoga na-iči na topao prijem.
Bez obzira na to što se u ape- 4 lu kaže da se medu Česima nala-zi i veliki broj naših Jugoslove* ya, potrebno je da se svaki od nas seti onih divnih i radosnih dana našeg boravka na sleta u Zlatnoj Prahi, kao i dolaska čeških sokola k nama u goste; da se setimo ljuba vi kojom su nas obasipaH na svakom koraku, pa da im barem ovim skromnim načinom vratimo tu ljubav. Za nas je to sitnica, a za njih če biti mnogo.
Ivan Sedlaček
PH1LOZI
U fond Saveza Sokola K. I. za pomoč progonjenoj i izbegloj so-kolskoj brači, priložio 4e br. Ed-
mutid Bek, iz Indije, 100 dinara
сла за ове тешке саставс. Видело се да су добри вежбачи, истрс-иирани и владају собом у cBtf.via моментима вежбе. — Ученице Женске учитељске школе, као гости, играле су са врло лепим утиском, „Украјински илес“, у словенском духу, савршсно у-вежбапо. Посета jć иила обилна. Чачапи су нријатељи сокола н напунили су соколски дом, na о-тишли задовољни и расположе-ни. Соколско друштво Чачак, ко-је је овом академијом показало видан успех, води већ неколико година, вредаи и одушевљени соколскн радннк, бр. Драгослав Мигровић, професор, који се сав предао соколству. Ifaeroea десна рука је бр. Секованнћ, ко-ји начелиикујс у овом друштву јочј, од пре pa ra.
*. И. b.
Дкадемија Соколског друштва Чачак
Citajući novine...
Jeđan od voda HSS, g. Toma Uančikovjč, posetio je, sa deputa-cijom „Gospodarske sloge" Pestu, Pa opisuje taj pijt u „Hrv. Dnevniku". Iz medu ostalog vali, da ie čitava Madžarska, kud god se čo-Нк okrene, u svima kučama i na Mirna ulicama, u nadleštvima i u trgovinama, oblepljena geograf• skim kartama, na kojima je pri• kazan predratni Magyarorszag. A na svima tim kartama, da ie t.kezinnimno u Madžarsku ukliuie-na i Hrvatska i Slavonija, sa si'o-iim predratnim županijama."
Kao što se, dakle, vidi. Madžari ne pokazuiu ni toliko takta, da bar onda, kad ih primaju u goste, Hrvat.ima na svakom koraku ne Pokaiu, da ih smatraju samo kao Stanovnike svojih, madžarskih žu-Penija... A ipak Ima u Zagrebu Hudi, koii ioš i dana s pišu, da ni u odnosu sa Madžarima, Hrvatima nije bilo gore, nego u Jugoslaviji...
*
Na frankovačke burgije smo več r.avikli, pa se zato niko i ne čudi, kad u frankovačkim listovima či-tnnio o „hrvatskom životnom prostoru’. Ali, da im ne ostane dužna, i vinkovačka „SLAVONIJA" go-vori o „srpskom životnom prostoru", — umesto da s vi zaledno vodimo brigu, kako da, u svojim et-ničkirn granicama, očuvamo svoj, mgOsiovenski životni prostor, koga več oni koii s u iači od nas oglasu-lu za — svoj životni prostor...
*
„HRVATSKI ZAGORAC’ .je nedavno done o članak, u kome se, ne baš zagorski, obara na miro-liubivost i detanzivnost, ističuči, da „dand ari as u s vljetu preovladn-va dinamuam jednog naroda, borbenost i ofamivnost”. Zajahavši tako gotsko-fašističkog dorata, — o Sijem dinamizmu čemo razgova-r*ti na kraiu balade, — „Hrvatski Zagorac" pada u očitu protivureč-rmt sa svojim dinamičnim inspi-r ato rima, kad kaže:
' „Treba zabaciti svaku sentimentalnost i svaku pomisao rasne pripadnosti, jer danas ni ro-djeni brat na rocljeno? brata ne gleda dobrim okom, ako im se život i putevi razilaze. Zato mi Hrvati moramo več jednom povesti računa i o našim posebnim interesima, a ne o tucjjim.” Zrtači, da ie. rasna pripadnost dobra samo za velike dinamičare. A oni mali, koii ih maimunišu, treba da se odreknu i rodenog brata, i čitavog slovenstva, samo da veliki dinafničari mogu laide da ih — progutaju...
*
U Splitu se od r z. ho snstanak o-mladine HSS i „Hrvatskog Junaka”. — Ko o čemu, a Frano Ženko 0 o nad in i govorio ie, kako iavija •■Novo Doba" o — „borbi predrat-ne omiadine protiv austrougarskih tudinskih vlasti".
Jedan stari splitski Hrvat nam riie; čak > Paško Kaiiterna je mo-gao da govori o predratnoj o mladini, jer on u to vreme bar nije ni гпао da ie Hrvat. Ali da o tome govori F. Ž. Donadini, koii ie, u vreme kod se ta omladina zaista borila protiv tudinskih vlasti, — 6(0 jedan od glavnih prottvnika te omiadine i pristalica tih vlasti, — la več prelazi i „nainemogučnHe rnogučnosti”, koje se danas kod Ms vide i čuiu-*
DNB iavija zvanično, da če se stara poljska varoš lodi od $a(1a zv ati litmanstadt. A inače DNB svaki dan tiverava svet. da niko
ne ide za germanizaciiom Poljaka. I da ie Poijacima u okupiranem
podruiju , kao u raju...
*
U gradackom listu „Tagespost” je, u uskršnjem broju, objavljen u-vc.dni članak, u kome se nalaze i ove, zaista čudne uskršnie misli: „Kakav ie smisao uskršnieg doživljaja, ako li ne vera u život, ko-ja je u germanskoi krvi starija nego li s ve crkvene tradicije, život ima stroge zakone i prvi glasi, da treba očuvati čistoču rase i večitu život nu snago svoje krvi. Drugi zakon kaže: Budi silan, jer je volja prirode DA ON A J KO JE SLAB, NE SME DA ŽIVI. Samo onaj ko-ji je jak, može da savlada smrt. A VUKOVI CE UVEK PROŽDIRATI OVCE!"
Рад соколске жупе Бања Лука
6 априла одржана је седница зб^ра друштвених начелннка-ца Соколске жупе Баи>а Лука, на ко jo.i je узедо учешћа 22 иачелника и 14 иачелннца. Збор је водио начелник жупе, Јосип Жлува. Ис-пред Савезног стручиог одбора и иачелннштва присуствовао је збо ■ру брат Мирослав Војиновић из Београда. На седници збора на-челннк жупе поднео је нсцрпан нзвештај о раду жупског начел-нивдтва и јединица, као и про-грам рада за 19-40/41 годину, ко-јн је јзко обилан. Збор је закљу-чио да се у овој години иеће приређиваги ни жупскн ни окру-жии слетови, како би се чланство што бод>е помогло финансијски и припреннло. за Свесоколски слет у Београду.
*
Начелништво Соколске жупе Бч№а Лука, приреднло је, у сми-слу програмз рада за 1940 годи-ну, четверодневни течај за дру-ттвене нзчелн^е н начелнице, којн је одржан од 8 до 11 апри-ла у Соколском дому у Бан.ој Луци. .
На овом течају обрадили су cse такмнчарско градиво и слет* ске вежбе, а нарочита пажња по-свећена je народцо-одбранбеном раду, који је у данашње време најпотребнијн.
На течају, који је водно жул-скн путујући предњзк. Mhjioui Bojik н cectpa Лепосава Добро, enh, иачелница жупе, уз помоћ Јосипа Жлуве, начелника жупе, било је заступљених, од 22 једи-ниие, 33 нзчелника и заменика, и 27 нзчелница и замешша.
Владала је савршена дисци-плина и хармонија, а течај је приређен о трошку жупе, на ин-тернатској основи,
Течај је закључио, на зајед-иичком ручку, жупски начелннк Жлува врло лепим и језгровитим соколским говором.
Помен С. Иванки Паљага
21 ацрила приредиће се у Стру-гн десетгодишн>и помеи незабо-рав.г>еној иачелници тамошњег Соколског друштва, и неуморној ссколској радницн, Иванки Паља-ra, рођеној Бошковић, која је у-мрла у најлепшој младости при порађању.
Незаборавна сестра Иванка роднла се у.Драгачеву, као де-те сељачких родитеља, које је за време рата изгубила. А да бол
буде већа, убрзо је изгубила бра-та и две сестре. Остала је са још једиом сестром • сироче, које је збринула племенита помајка, гђа Ковачевић, наставница, старавши се за њих као за рођену децу. Пок. Нванка свршила је учитељ-ску школу у Београду, одакле је пошла, пуна елана за рад на се-лу, у Стругу, малено месго Ју-жне Србије. Ту врши савесно сво-ју дужност, а све слободно вре-ме посвећује шнрењу соколства у оним крајевима. Југословеика душом и срцем, она даје све од себе за велику соколску и југо-словенску мисао, па се и удала за Хрвата из Приморја. Њена са-храна била је необично дирљива, Струшки Соколи и мештани до-шли су у невнћеном броју, да јој одаду последњу почаст. А и да-нас, после десет годииа, долазе они на њен гроб, где иа споме-нику о њој вечито говоре стихо-ви Војислава Илића—млађег, као о узор соколици..
Југословенско соколство би-he у духу са Соколима из Стру-re на дан помена незаборавие се-стре Иванке.
Поздрави Савезу сокола К. ј. са годишњих скупштина наших јединица
Iz Č. O. S.
Cešk3 Obec Sokolska ie. u vremenu od 1 januara do 21 lebru-ara, utvrdila, prema prijavama župa, sledeče stanje članstva Če-ške Obce Sokolske: Prirast članova u češkoj pokrajini 998, članica 508; u moravskoj pokrajini prirast članova 590, članica 323. Ukupni prirast jeste 1588 članova i 831 članica, svega viSe 2419 pripadnika.
Šaljite pretplatu za „SOKOLSKI GLASNIK41
Proslava lO-godišnjice sokolske župe Karlavac
Sokolska župa Karlovac, naj-mlada medu sokolskim posestri-rnama, navršava 10 godina svoga opstanka i rada, jer je osnovana g. 1930. Prvi starješina župe bio je ugledni gradanin, trgovac i bivši ugledni član Hrvatskog Sokola u Karlovcu, Mirko Malovič.
Bez obzira na trenutno težke prilike, upravni odbor župe, izvo-deči zaključke ovogodišnje glavne skupštine, živo privodi kraju pripreme za proslavu 10-godiš-njice, kojom če se prilikom odr-žati župski slet u Karlovcu. Na* čelništvo župe, pod vodstvom žup. načelnika Branka Blaškoviča i prosvjetni odbor, pod predsjed-niStvom Milana Radeke, intenzivno rade u sjedištu župe i na terenu.	v
Slet če se održati u mjesecu ju-lu. Ovo če biti jedna od največih sokolskih priredaba ove godine u zapadnim župama Banovine Hr-vatske, pa če se pružiti prilika svima susjednim župama da sa večini brojem svoga članstva po* sjete slet, učestvuju u proslavi i vide sletske vježbe odredene za slet u Beogradu.
Gostima več sada kličemo: Dobro nam došli!
(Наставак) •
Соколска жупа Загреб:	Ho-
зрављајући ca годишње скуп* штиие братски Савез, делегати и жупска управа моле братски Савез, да иа Највишем мјесту будете тумачем трајне љубави и оданости цјелокупног члан-ства жупе Загреб према Њ. В. Краљу Петру Другом и Кра-»евском Дому. Здраво! — Са годишње главне скупшгннСј старјешнна Др. Гавранчнћ.
Соколска жуиа Бјеловар:
Соколство жупе Бјеловар по-здравља са своје годишње скуппггине свој иајвиши фо-рум, са жељом, да и даље зау-зима свој најоштрији став у цјелокупној обранн соколства.
Соколство жупе Бјеловар у-једно подастире своме узви-шеном Краљу изразе непоколе-биве верностн, оданости и спремности на све жртве за свог Краља и Југославију. Да живи tt>. В. Краљ Петар Други и цијели Краљевскн Дом! — Старешина Др. Вукобратовић.
*
Sokolska župa Kranj: Ob trideset letnici obstoja župe zbrani na glavni skupščini se spominjamo sester in bratov onih delov države, kjer trpe preganjanja radi zvestobe sokolske misli in prosimo bratski Savez da zastavi vse sile v pomoč zatiranih in bednih. PreiskuŠnje nas krepe in delaju jačje. V tem duhu pošiljamo Vam bratske pozrave Zdravo! — Sokolska župa Kranj.
* -
Соколско друштво Клис:
Вјерни идеји југословенског је-дцнства и величцни Отаибине, сз своје редовне годншње скупштнне шал>емо наше браг-ске поздраве врховном воћ-ству. Здраво! — Старјешина Ивишић.
*
Соколска жупа Петровград:
Окупл>ени на својој редовитој двадесетој годишљој скупшти-ни, Соколи жупе Петровград поздрављају свој братски Савез са искренцм соколским поздра-вом Здраво! — Тајник Стеван Жеребзн, старешнна Др. Миша Матић.
*
Сокопска жупа Сушак*Ријека:
Са годишкл снупштиие Со-колске жупе Сушак-Ријвка, која се одржава у присуству l заме-ннка старешкне. брата Др. Вла.
двмнра БелајчвЉа. поздрављамо братоку Управу Савеза, са а;е-љом да устраје и даље у борби за соколске народне u државне идеале, изражавајући Вам за до-саданшн рад пуно признањв. Здраво! За Соколск.у жупу Сушак-Ријска, старешчна Нм Полнћ.
*
Сонопена жупа Вараждин: Са
своје девоте ррдовне тоддшље скупштине, Соколска жупа Ба-ражднн молн братски Савез, да подтосе нашем Краљу и узвшдг-вом Оарјешшги дзразе своје не-поколебљтае вјерностн ir ода,ио-стн. Живио Краљ! — Ча старје-шину Др. Свобода.
Сокопска жупа Баша Лукз:
Соволи Мркољнћа Крајпне на скупштдаи Соколоке жу:пе Бања Лува. шаљу братоком Савезу по-здраже к моле га, да на највтнем месгу буде тума.ч ввихове велике љубави и иотинске вервости пре-ма нашвм младом Краљу и Уз-втпеиои Ога/реигини, н приправ-ноепг да ове, па ж животе пскчо-же за Краља. Отаџбину, олобод\т ж соколотво. Живео Њ. В. Краљ Потар Н! Здраво! — Соколска жупа Бања. Лука.
*
Сокопска жупа Тузла: Сокадв тузланоке жупе окупљени на ro-дишњој скупштини мода Вас, да изручите нашем дичнои старе-шинн топле воздраве уз нзра;о вепоколебиве тодаличке верно-стн и одаиости, кличући: Да ЖгШ?и Њ. В. Краљ Петар II! Да жгевн Д|>м Ка,рађорђевића! Старешина Тодић тајник Салнх Спаоић.
*
Сонопсна жула Нови Сад: Оа
своје главне годишње скупштине Соколи жупе Нови Сад поздрав* .:кају братоку Савезну управу, молећи, да подастрегв па иа.јвпшс мосто наше жел>е за љубљепог нам Владара и старепнгау, завС’ т\'јуНи се да he сомлство овд.-на с&веру таше Отаџбкне и даље улагати своје онаге за до6ј» Кра-ља н Огаџбине. Да а;иви Њ. В. Краљ Пеггар П! Да жнззи Дом Ка-рађорђевнћа! Да живи Јутослави-јаГ — Здраво! — Тајншс жупе Др. Никола Нерваз, старешнва Др. Игњат Павлас.
*
Сонопска жупа Кратујевац: Со-
коли жупе Крагујевац са, годишае скупштинв одтшане у Чалку, моле брапжу Савезну У-праву да буде ту.чат наше вскре-не оданооти к верносчи према Узвишеном старешшта Њ- В. Краљу Петру П н целом Кра,љев-ском Дому. Жнвео Крал. л Kpj-љевски Дом! — Старепгнна Пав-ловић.
Zanimljivosti iz doma i sveta
Zvanično se saopštava da je jugoslovenska vlada postigla sporazum sa vladom Saveza Sovjetskih Republika da se povedu pregovori o stvaranju privrednih veza izmedu dve zemlje. U tom cilju imao bi se zaključiti jedan trgovinski sporazum, kao i sporazum o plačauju.
Pregovori če sc voditi u Moskvi, gde če uskoro otputovati jugoslovenska delegacija, kojoj če na čelu biti g. dr. Milorad Dor-devič, bivši ininistar finansija.
Pančevački „Volksruf'1 saopsta-va da je „Nerodni save* za Nemce u inostranstvu'' u Berlinu od*
redio svotu od 875.000 dinara samo za Nemce u Bačkoj i Banatu, koji su postradali od poplave. Nemački poslanik u Beogradu g.
vori Heren priložio ,ie u tu svrhu 5.000 din.
FratKUska itampa podvlači, da n posljednje vreme stižu iz Italije najprotuslovnije vesti. Svaki dan se javi po neka alarmantna vest, koja medutim istoga dana biva deman-tovana. Tako ie bilo javljeno, da su pozvani rezervisti u vojsku, pa zatirn da se sprema odlazak 25.001) radnika u Albaniju, koji bi mogii da budu vojnici itd. Ali sve je to bilo demantovano. Demanfovana ie i vest, da Italija sprema koncentrati ju flote u istočnom bazenu Sre-dozemnog mora, »a izjavora, da s« radi samo o redovnim man evri m a. Francuska štampa misli, da se tat radi o meša vini objektivnih fnfor-
lt'.acija i propagande, koja ima га cilj, da ostavi utisak, kao da bi tre-bolo da se odigra nešto važno u tom delu Evrope. Medutim, tvrdi se sa francuske Strane, balkanske i pcdunavske države čuvaju hladnokrvnost, a Turska preduzima sve odlučnije mere za svoju odbrariu. .L' vezi sa položajem na istoku, fracuska podvlači i boravak generala Weyganda u Parizu, kao i njegov povratak na istok, kojom pri-likoni mu je čitava vlada odala priznanje, htejuči time istaknuti važnost njegove misije na jugoistoku, u današnjim vremenima.
Položaj u Norveškoj je još u-
vek prilično neiasan, i po svemu izgleda, da se dogadaji (i toj zemlji neče razvijati onako br-zim tempom, kao što ie to u po-četku izgledalo. Nemci su svoj plan okupacije u Norveškoj izveli zajedničkom saradnioni svili, kop-nenih, pomorskih i zračnih snaga, a njihov brzi udar ie imao u po-četku ne samo uspeha, nego je i-zazvao priličnu impresiiu u pro-tivničkim, kao i neutralnim zemljama. Protuakciia zaoadnih sa-veznika je bila mnogo obazrivi-ja i imala je za cilj, da najpre o-sigura stvar na moru. Izbegava-juči veliku koncentraciiu bojnih lada, zbog ODasnosti navale iz zraka, engleskom admiralitetu je uspelo ipak da ošteti, ili onemo-guči priličan broj neprijateljskih bojnih lada. a saveznički zvani-čni krugovi tvrde, da je više od trečine tiemačke ratne mornarice uništerio. Tek onda kada su uni-šteni nemački razarači u Narviku, odlučili su se saveznici, da poša-1 ju transporte kopnene vojske u Norvešku i da zaoočnu operacije na kopnu. Po svemu izgleda da saveznici imaiu nameru da, što dalje na sever, orenesu što veči broj trupa i tek onda, kad- se o-sete prilično iaki, da zajedno sa Norvežanima stupe u akciju. Kroz to vreme nastoie da. oolaganjem mina i pomorskom akcijom, one-nioguče prelaz tiemačkih poja-čanja u Norveškoj, a rušenjem a-erodroma u Stavangeru, da spre-če nemačku avijatičku delatnost. Kao što se vidi. sve su te operacije, sa jedne i druge Strane, vezane priličnim komplikacijama, pa se zato ne može unapred kazati, ni koliko če trajati ni kako če se za vršiti.
*
Irancuski listovi javljaju, da u Berlinu nameravaju da, preko svojih pristalica u Madžarskoj, za-počnu kampanju protiv sadašnje madžarske vlade, grofa Telekia. Ta kampanja ima za cilj vrlo o-pasne namere prema Madžarskoj. U Parizu se tvrdi da če se sada-šnja vlada odupreti toj kampanji i akciji „Strelastih krstova"; dok u Berlinu izjavljuju da su te Irancuske vesti potpuno izmišljene.
Turski list „Jenis Abahu“ o-bjavljuje članak narodnog poslanika, Huseina Jalčina, koji treti-ra položaj na Balkanu. Clanak, iz-medu ostalog, kaže:
„Za balkanske zemlje njihovo u-icdinjenjc snaga u ovim danima znati mnogo. Sada je momenat da tc snage budu ujedinienje i jedno-diišnc. Ako mi zajednički budemo istupili, uspečemo da stvorimo jed~ r.u nesalomljivu branu koja hi ima~ te čisto defanzivni karakter. ,,;Vfa kako se odigravali dogadaji — ve-li se dalje u članku, došao je dan da balkanske zemlic pomisle na
jednu zajeničku odluku koja bi pretstavljala srečnu zamisao proliv svake opasnosti sa Strane.’’
U mesecu novembru vrše se Severoanieričkoj Uniji izbori za prozidenta republike. Izborna kampanja je započela več dava j i nalazi se u punoni jeku, rna da još uvek nisu tačno označeni ni kandidati raznih političkih strana-ka. Govori se, doduše, da če so-cijalisti kandidovati Normana Tomasa, ali ta kandidatura ima samo platonski karakter, pošto stranka ima vrlo mali broj glasova. Glavne političke skupine su republikanci, demokrati i komunisti. Komunisti če svoj narodni zbor održati 30 maja i računa se da če kandidovati svog vodu, Brovdera. Međutim ni ta kandidatura ne dolazi u obzir. Republikanci su takode sazvali svoj konvenat u Filadelfiji, za 24 .tuna, ali još uvek ne mogu da pronadu dosta popularno ime, koje bi odredili za kandidata. Spominju se ipak Tomas Dewey, njujorški državni pravobranilec i senator Vanderberg, koji je poznat kao odlučni izolacionista. Najvažniji je ipak konvenat demokratske partije, kojoj pripada i. sadašnji pretsednik Roozewelt, a koja ima najviše izgleda *лз uspeh. Taj konvenat če se održati 15 jula, u Čikagu, i sad je najvažniji problem za demokrate, da li če se prezident Roosevelt kandidovati i po treči put, što bi zaista bio izniman slučaj u istoriji Amerike. Sem njega, spominje se kao kandidat i potpretsednik Garner, aii je sigurno da u večini država ima Roosevelt večinu, samo ako prilivati kandidatum. U protivnom slučaju bi Rooseveltovi pristali-ce kandidovali današnjeg ministra spoljnih poslova, Cordel'.a Hulla. Po svemu, medutim, izgleda, da če Roosevelt i po treči put biti izabran za prezidenta Severoameričke unije.
*
Poznati inštitut Gallup, za ispi-tivanje javnog mišljena u Ameri-ci, je raspisao nedavno anketu na američku javnost, sa pitanjem: „Da li biste bili zato, da se sklopi mir, pod uslovom da se Čeiio-slovačka ostavi Nemačkoj?‘‘ — 70% Američana odgovorilo je na to sa „ne“, a 30 sa „da“. Prema tome se vidi, da velika večina Američana traži potpunu slobo-du za Čehoslovake.
*
Zanimljiva je statistika štampe u Jugoslaviji. Godine 1938 iz-lazila su u Jugoslaviji 1.223 lista i časopisa. Izmedu tih 25 dnevna (1937 godine 24),	251 nedeljna
(228), 26 više puta mesečno (123) i 552 mesečno (510). Osam dnevnih listova izlaze na stranim je-zicima (1937 godine 8), 59 nedelj-na (48), 10 više puta inese:no (16) i 36 mesečno (28).
Sadržina sokolskih listova
„SOKOLSKA VOLJA"
Bro.i 168 glasila Ljubljanskih Sokola donosi uvodnik o tri nove knjige, koje su napisali Dr. 1. Lah, B. Vošnjak (o radu Jugo-slovenskog Odbora) i Čeli, brat Jan Petrus („Junačka žena“). Is-crpni su i pregledi sokolskog rada u Dravskoj banovini i u zemlji, kao i vesti iz domovine i stra-nog sveta. Toplim člankom list pozdravlja jubilej br. Dr. Gregorina, donoseči njegovu sliku.
VloiMii toocoštoi u žufU Bco^cad ima dcušh/o- ž&nun-AlcUica
U red najboljih sokolskih dru-štava beogradske sokolske župe spada ftesumnjivo društvo Zemun-Matica. Pod okriljem ovoga društva nalazi se i „Ruski otsek", koji se samostalno razvija, i Član je Pokrajinskog ruskog sokolskog saveza. U životu ruske emigracije u Zemunu igra ovaj otsek vidnu ulogu, i u njemu je skoncentrisan sav kulturni rad Rusa-
Društvo ima pet sokolskih četa i to u:	Boljevcima, Kupinovu,
Progaru, Surčinu i Šimanovcima. Četa Simanovci podigla je sokolski dom, a 'nedavno je osnovana četa u Jakovu. Povedena je akcija za osnivanje četa u Obrežu, Kar-lovčiču, Ašanji i Bežaniji.
Društvo ima svoje prostorije u Narodnom domu Kralja Aleksandra I. Ima svoju knjižmcu i čitao-nicu, lepo uredeno letnje vežbali' šte, u parku pored doma, na ko-jemu preko zime oživi največe sokolsko klizalište u okolini. Isto tako ima svoje zemljište na Ratnom ostrvu, na Dunavu.
Društvo je u zajednici sa Mesnim odborom Crvenog Krsta organiziralo tečaj za pomočile bolničarke, kojega je s'vršilo 19 čla‘ nica i 1 naraštajka. Kuglana je radila dosta dobro, u zajednici sa klubom „Svih devet" iz Zemuna.
Pripadnici društva učestvovali su na mnogim priredbama, svuda sa dostojnim brojem, a u programu Petrove petoletnice predvideno je podizanje spomenika palim Sremcima.
Tehnički rad je pokazao veliki polet, zahvaljujuči vrednom i spremnom načelniku, Slavku Poljšaku, nastavniku gimnazije. Odr-žane su lakoatletske utakmice sokolskih četa za pehar Ruskog ot-seka, t.zv. „Pehar starešine br. Branka Zivkoviča”. Osvojila ga je četa Kupinovo. Nedavno su odr-Žane veoma uspele utakmice u kli-zanju, za prvenstvo društva i za prvenstvo Zemuna.
Na župskim utakmicama muški naraštaj društva osvojio je prvo mesto u župi Beograd. Na medu-župskim utakmicama u Osijeku vrsta muškog naraštaja zastupala je beogradsku župu i zauzela PRVO mesto, sa 92"/o bodova, poka-zavši opet svoj kvalitet. Na jav-nom času društva nastupilo je 226 pripadnika društva, a priredena je veoma uspela akademija. Narodno odbranbeni rad napreduje veoma dobro, pa je održano 5 predavanja u tom pravcu.
U poslednjim godinama veliki broj naraštajaca odlazi u Vojnu, odnosno Pomorsku akademiju, tako da se sada u akademijama nalazi dvadeset bivših naraštajaca zemunskog sokolskog društva. Medju naraštajcima vlada
takoder veliki interes za vazduho-plovstvo i jedfiličarstvo.
Ženske kategorije u društvu ta-koder napreduju u svirn pravcima. Održane sli društvene utakmice i veoma uspele „Materice”. — Prosvetni odbor održao je 4 predavanja, 27 govora pred vrstom, 1 za-bavu i 23 posela. Društvena knjižnica broji 325 knjiga.
Sokolsko društvo Zemun-Matica broji 643 muških i 253 ženskih, ukupno 896 pripadnika. Od toga su 468 članstvo, 185 naraštaj i 243 deca.
Vrednost imovine društva iznosi 214.638.59 Din. Proračun za godinu 1940 predviden je sumom od 59 hiljada 802 Dinara.
T. Sedlaček
трджите H O H N E R ценовник 4дСКАЛА^'
ВВОГРПЛ
КР .МИААНП 9 ПPEKO ПУТД ..ftOHAOHtt'
ISTORIJA SOKOLSTVA U ‘CELJU
Za svojo petdesetletnico bo društvo izdalo knjigo: „Zgodovina sokolskega društva Celje-Ma-tica". Spisal jo je znani zgodovinar, gimn. profesor, brat Janko Orožen. Pisec uvodoma opisuje prflike v Celju, pričenši z letom 1855, prehaja spretno na početke sokolske misli med Slovenci do ustanovitve Savinjskega Sokola v Mozirju, 1882. Zgodovinar zanimivo pripoveduje o pripravah za ustanovitev Sokola v Celju. Tu bo našla posebno naša mlada generacija mnogo vzpodbudnega, kako so se morali nekoč naši predniki boriti za pravice malega, tlačenega naroda.
Razvitje prapora Celjskega Sokola z otvoritvijo Narodnega doma v avgustu 1897 je dogodek, ki ga je vredno citati, kakor po sveji razgibanosti ni zaostajal prihod čeških dijakov^ ki so točno dve leti kasnije obiskali Celje. Na enak način je završalo v Celju tudi leta 1910, ko je društvo otv6rilo svoj sokolski dom.< -
Razdoblje med poedinimi važnimi društvenimi dogodki je pisec, ki ni črpal sjovi samo iz zapisnikov in društvenega arhiva, temveč iz izpovedb še živečih, o-sivelih sokolskih borcev, vestno opisal. Za najstarejšo dobo, pred ustanovitvijo Sokola, se je po-služi! vseh mogočih virov. Mislimo, da je to delo tako temeljito izvršeno, da se bo v jugosloven-ski zgodovinski literaturi uvrstilo gotovo med prva dela. Knjiga bo odana v najkrajšem času v tisk in bo bogato ilustrirana. Cena vezani izdaji bo po vsej priliki Din. 50.—. Zunanjo opremo ji bo dal akadem. slikar br. Miroslav Modic.
Priporočamo, da bi si knjigo nabavila tudi druga sokolska društva izven Dravske banovine za svoje knjižnice.
Rad na selu u Sremu
Izvestilac za sokolske čete rna-tičnog društva Sremska Mitroviča, br. Dimitrije Rašič, sreski školski nadzornik, podneo je go-dišnjoj skupštini opširan izveš-taj o sokolskom radu na selu u Sremu. Iz toga opširnog i iscrp-nog izveštaja, vidi se, sa koliko uspeha je taj rad provodjeTi na terenu. U mnogim selima osnovane su sokolske jedinice, a u o-stalim je rad na osnivanju čet* u toku. Zamoljena je župa da po šalje putujučeg učitelja u takva sela, za koga je osiguran putni trošak.
Jedna od najvrednijih četa je ona u Divošu. Njeni članovi se bratski takmiče u radu. Tako je npr. brat Zoranovič, prednjak, održao pet-naestodnevni tečaj za 22 vežbača. U svima selima sara-djivalo se sa učiteljstvom i Narodnim univerzitetorii 'osnovanim u svakom selu gde postoji sokolska četa. Ovaj način rada je pohvaljen i od Strane br. župe. A nastavničko veče učiteljstva sremsko - mitrovačkog sreza, o-bečalo je ovu saradnju još više produbiti. Za pohvalu je i razumevanje školskih viasti, koje su najpripravnije ustupale školske prostorije za sokolske potrebe. Veza izmedju jedinica i matič-nog društva je uzorna. Sem pismenih veza, održavaju se i obli-gatni sastanci. Poslednjem sa-stanku u Divošu prisustvovalo je preko 400 seljaka - sokola. Upri-iičen je i izlet u Beograd za članove četa. Zavedeno je i medju* sobno dopisivanje pojedinaca, u čemu je naročito vredna četa u Šašincima, pod vodjstvom br. Dušana Jovanoviča.
Ukupno je održano na selima 54 predavanja, 92 govora, 16 zabava, 7 akademija, 24 sela itd. Br. Rašič ističe da je obišao 17 puta sela u kojima su sokolske čete, a 6 puta mesta u kojima se radi na osnutku sokolskih jedinica. Utvrdio je da su najvredni-je bile čete Divoš, Nočaj, šašin-ci, zatim Kuzmin, Jarak, Rača, napokon Martinci, Mandelos i Lačarak. Na koncu br. Rašič predlaže izmedju ostalog, da se organizuje odbor za rad na selu; da se održavaju tečajevi na selu po uzoru na četu Divoš; da se priredi izlet u Šabac i na Mišar-sko polje; da se u šašincima, u maju, održi sabor sokolskih četa sa izložbom radova pripadnika sviju kategorija itd.
Protiv malokrvnosti
hlijedoći, općoj slabosti, slabog apetita, za rcftenc-raciju krvi iza porudaja, u rekonvalescenciji i t.d.
„FERRODOVIM" jc oproban i pouzdan li-jek. Orig. bocaDln. 40— Iranko proizvoda Mr. Ph. A. Mrkušlć, apotekar u Mostaru. Banovina Hn’atska Dobiva se u sviinu apotekama.
Reg. S. Br. oottJ .K'
Hodite Hovt pcelfUait-Uice „SokoLsluHn glasniku" našem иајбвсбенц&п iutybslwznsUotn listu!
K O I ’ Z, J A.
disk o s e, sportske 1 u k o v e, bume-ranče,
lopte i sve ostale s prave nabavite u najboljoj kvaliteti
U 8I*EClJAL.\OJ TVORMCI
gimkastiCkih »prava
J. ORA2EM
ItlBMCA
Ustanovljena 1881
За Вобицу и Ускошње празннке
1
препоручујемо богато стовариште женске, мушке и модне галантерије позиате грговине. С. <. Сурутиа у Београду, Краља Милана 15. Наро-чити избор мушког и женског рубља, мушких шешира прве светске марке,„Вarbissio" и других. Цене солидне.
Шаље la унутрашњост и поузећем.
,r, ,i_ C;.vp/ Sokola Kr IugO‘-lavile (arh. M. Smiljanič. Alekse Ne nadoviča 6) — Ureduje redakcioni odbor (Pretsednik Dr. Vlad- Belajčič) — Odgovorni urednik Ck Tihomir ProUČ, Beo/rad, Prestolonaslednikov Trg 34 - žtamparija „Luč", Mitrovič i Lazarevič - Beograd Kraljice Natalije ulica broj 100. Tel. 21-772-