KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 12 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Januara 1932.
PATENTNI SPIS BR. 8554
Burman Axel Sigurd, Huddinge i Ing. Rennerfell Ivar, Djursholm,
Švedska.
Postupak za izvođenje hemiskih reakcija.
Prijava od 24 juna 1930.	Važi od 1 aprila 1931.
Traženo pravo prvenstva od 25 juna 1929 (Švedska).
Izvesne hemiske reakcije mogu se izvesti samo sa velikim teškočama usled fizičkih osobina materija, koje deluju jedna na dru-gu. Tako je na pr. zametan posao, da se gvožđe polpuno izdvoji iz oksida drugih metala, na pr. aluminium, titan, berilium, cirkonium i barium. Drugi težak problem hemiske tehnike jeste na pr. izrada hlorida, koji su siobodni od vode i koji se iskoriš-ćavaju kao polazni materijal pri elektroli-tičnoj izradi metala, kao magnezium i slični metali.
Po pronalasku se takvi procesi olakša-vaju odn. omogučavaju na taj način, šfo se pomenuti materijal dovodi u oblik rastvora, koji sadrže hloride ili druge hologene soli, sulfate, nitrate (u danom slučaju i druge soli kao acetati i citrah), posle čega se ovaj rastvor meša sa rastvorom šečera u-opšte, glukoze m, mlečnim šečerom, škrobom ili drugim podesnim rastvorljivim materijama i to najbolje sa vodenim rastvorom ovih dodatih materija. Količina dodatih materija zavisi od više okolnosti i najbolje se određuje empirički.
Cilj ovih dodataka. na pr. šečera, je taj, da se posligne rastresanje smeše oksida, koja se dobija sa jednim malim delom hlorida gvožđa pri sledečem isparavanju po-laznih rastvora, na pr. jednog od alumini-umhlorida.
Dodata organska materija pri tom se kar-bonizira i u smeši oksida stvara molekularno poroznost, što je od velikog značaja
za sledeče postupanje sa kiselinama ili ga-sovima, na pr. radi potpunog izdvajanja malih količina gvožđa iz aluminium-ck-sida.
Radi izrade aluminium-oksida praktična oslobođenje gvožđa, za proizvodenje alu-miniuma, kalcinira se po pronalasku alu-minium-silikat otporan na vatri, ili bauksit i zalim se radi uklanjanja SiCL ispira sa hlorovodoničnom kiselinom, pri čem aluminium i gvožđe dolaze u rastvoru. Rastvor hlorida se meša sa podesnom količino m šečernog rastvora, posle čega se izdvaja hlorovodonična kiselina pri čem se hvala kiseiina, da bi se ponovo upotrebila za is-piranje. Tako dobiveni aluminium-oksid, koji sadrži gvožda, zagreva se na pogodnu tem-peraturu, da bi se odgovarajuče smanjila rastvorljivost aluminium-oksida tako, da se ovaj pri sledečem izvlačenju gvežda ne može rastvoriti. Gvožde se usijavanjem u redukujučoj atmosferi (ugijovodonični gas, vodonik, generatorski gas, acitilen) redu-kuje. u metal, posle čega se masa hladi, po mogučstvu isključujuči vazduh, i odmah postupa sa kiselinom. So gvožđa se zatim ispira. Ako bi se pri tom trebao rastvoriti aluminium, ovaj se može taloženjem ponovo dobiti na poznati način i zajedno pre-radili.
Molekularno pomešani ugljenik, koji postaje pri isparavanju rastvora, može i sam redukujuči dejstvovati na kiseonična jedi-
Din. 5.
njenja gvožđa, ako se dovoljno povečala temperatura pri izvlačenju kiseline. Jasno je, da se i gvožde može ukloniti, ako se hlorni gas sprovodi preko porozne mase, tako da se obrazuje isparljivi hlorid gvož-đa, kada odlazi kao gas.
Postupak se može primeniti i za izradu magneziumovog hlorida bez vode, ako se vodeni rasivor magnezium hlorida pomeša sa rastvorom šečera ili torne sl. i ispari, posle čega se hlorni gas vodi preko porozne mase. Najpre se dobija porozni MgO, koji je prisno pomešan sa ugljenikom. Pri prevođenju hlora obrazuje se po jednačini MgO -j- C -f- Cl2 = MgCl2 -|- CO iz ugljeni-ka ugljenoksid, dok se hlor sa magneziu-mom spaja u hlorid oslobođen vode. Reakcija se može i na sledeči način izraziti:
MgCl2 + H,0 + C =MgCl2 + CO +H2.
Na isti se način mogu dobiti i hloridi, oslobodeni vode.
Poznalo je, da se oslabljivanje hem. veze hlorida i drugih soli postiže dodavanjem organskih materija, na pr. brašna od stru-gotina. Ali je jasno, da usled toga nastaje izvesna prljavost. Isto se tako ne može, na ovaj način pestiči isto tako prisno, tako-koreči molekularno dodavanje ugljenika, kao što je to omogučeno po pronalasku, naime dodavanjem jednog rastvora organskih materija.
Pronalazak nije ograničen na primenu vrsta šečera, odn. na materije, koje inver-zijom obrazuju šečer. Mogu se upotrebiti i tečnosti, koje sadrže grafit ili druge organske materije u stanju molekularnog ili ko-loidalnog rastvora, na pr. koloidalan ras-tvor grafita u ulju ili vodi, takozvani „Oil-dag“ ili „Aquadag“ koji se priprema po poznatim metodama.
Do izvesnog stepena može se i olakšati sprovodenje reakcije, ako se na pr. doda rastvor cinkovog hlorida, usled čega ostaje homogeno pomešan posle isparavanja cinkovog oksida. Pri sledečem redukovanju sa gasovima obrazuje se metalni cink, koji re-dukujuče deluje na oksid gvožđa. Pri ispi-ranju obrazuju se hloridi ili druge soli gvožđa i cinka i udaljuju, te ostaje zaosta-tak čistog A1.,03.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za izvođenje hemiskih reakcija, naznačen time, što se rastvor polaz-nog materijala, na pr. rastvor hlorida, meša sa rastvorom organske materije, koja sadrži ugljenik i posle toga smeša ispara-va na takvoj temperaturi, da ostaje suv za-ostatak, koji se pomoču ugljenik-, koji je dodat u finoj raspodeli, raslresa i postaje lako propustljiv za gasove i tečnosti.
2.	Oblik izvođenja postupka po zahtevu 1 naznačen time, što se suv zaostatak za-greva u redukujučoj atmosferi i zatim ispi-pira kiselinom ili postupa sa gasom, koji može reagirati sa materijom, koja se nalezi u zaostatku, obrazujuči isparljivo jedinjenje, koja se materija na taj način udaljuje iz mase.
3.	Oblik izvodenja postupka po zahtevu 1 naznačen time, što se upotrebljava vodeni rastvor šečera uopšte glukoza, mlečni šečer, škrob ili koloidalan rastvor grafita u vodi ili ulju, kao dopunski rastvor, koji vrši rastresivanje.
4.	Oblik izvodenja postupka po zahtevu 1 naznačen time, što se dodaje rastvor cin-kovanog hlorida ili torne sl. istovremeno sa šečernim rastvorom ili u danom slučaju i na mesto isfoga.