•'•-'.V.-,
v
*%#0кв'
Sokoli l
UST2Л SOKOLSKI NARAŠTAJ
GOD.XVII 1935 BR.OI 1
SADRŽAJ
1. O Slovenstvu i Slovenima........................................ 1
2. f Brat Vincenc Stjepanek ................................................ 4
3. Sv. Sava........................................................ 7
4. Brat Ljudevit Auer . . i................................................ 12
5. Na početku nove godine.......................................... 12
6. Kako postati prvim ..................................................... 13
7. Карахоџина прича................................................ 14
8. Pred slikom Mrtvog Kralja — Ujedinitelja................................ 17
9. Naši pesnici: Њеном Величанству Краљици Марији. — Sveti Sava. — Svečnica. — Nova godina. — Za majkom. — Me matere.
— Зашто сам Соко? — Проплакала Црногорка. — Rad i lenost.
— Nekaj značilnih krajših Gregorčičevih pesmi: Moje gosli, Moč ljubezni, Izgubljeni raj, Na dan!................................. 24
10. Radovi našeg naraštaja:	Odlomki	iz	dnevnika	mladega
Sokoliča. — Zakaj ljubimo Jugoslavijo. — Kako smo proslavili lanski praznik „Ujedinjenja". — Kako sem	preživela	skrivnost
Svete noči. — Mlademu kralju. — Соколић.	—	Majka	....	25
11. Glasnik: Zagreb II. — Svečana akademija naraštaja i dece. —
Рад нараштајског отсека Земун I. — Radio na biciklu. —
Novo grozničavo traženje zlata. — 10.000 zemljotresa godišnje. — Nesagorljivo drvo. — Posle skakavca — papige. — Spomenik koji govori. — Šta mogu da donesu mali izumi. — Za	šalu ...	30
»Sokolić« izlazi svakoga 20 u mesecu. Godišnja pretplata Din 20’—, polugodišnja Din 10'—, pojedini 'broj Din 2'—.
Urednik: Josip Jeras, Ljubljana, Levstikova ulica 19.
Izdaje Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije (E. Gangl). — Naslov uprave: Uprava sokolskih listova, Ljubljana, Frančiškanska ulica 6. Telefon br. 2312.
Račun post. štedlionice 12.943.
Rukopisi se šalju na adresu urednika, pretplate i narudžbe upravi sokolskih
listova.
Tiska: Učiteljska tiskara u Ljubljani (pretstavnik France štrukelj).
U LJUBLJANI, JANUARA 1935	GOD.	XVII
BROJ 1
O SLOVENSTVU I SLOVENIMA
Od V. I. Njemirović-Dančenka
Sokolski naraštaju! Slika, koju ovde donosimo, prikazuje vam Vasilija Njemi-rovića Dančenka, nestora ruskih i sloven- ■» skih književnika, publicista i novinara, jednoga između najvećih vojnih izvestitelja sveta. Svojedobno nazvali su ga francuski novinari »kraljem« vojnih izvestitelja. Vasilij Dančenko za čitavog je svog života gorljivi Sloven i pobornik jedinstva i bratstva među slovenskim narodima. Dančenku je sada 90 godina i živi u Pragu. Pred kratko vreme proslavio je dvojni svoj jubilej:
90 godišnjicu života i 75 godišnjicu svog književnog rada. Već u svojoj 15 godini počeo je da piše! U njemu živi bezgranična vera u slovensku budućnost, koja je na pomolu... Nema sile na svetu, koja bi mogla da zaustavi silan porast i napredak Slovenstva, zdravog duhom i telom. Sokolstvo kao čisti slovenski pokret najznačajniji je pobornik Slovensva. Kroz Sokolstvo k Slovenstvu! Sa sokolskim radom, sa sokolskim načelima! To mora da leži u stcu i svakog našeg naraštajca i naraštajke u ispunjavanju svojih sokolskih dužnosti.
Veliki Dančenko napisao je članak pod gornjim naslovom. Sokolska omladino, prcčitaj ga brižljivo i njegova sadržina neka ti bude putokazom u životu. Divi se svežini duha i bistrini misli, oduševljavaj se sveslovenskom misli velikog slovenskog brata. I — nastavi taj rad!
—	Već od mladih dana nazivaju me fantastom. To sami bio, a ostao sam još i danas. Možda je čudno, ali se je ipak mnogo mojih snova ispunilo, i današnjica dala im je foirme realnosti. Uostalom, zar nisu negda bili fantazija i današnji veliki uspesi čovečanstva? Letenje po vazduhu, istraživanja po morskim dubinama, brze veze s polovima, radio, energija elektrona i mjnogošta drugo pobeda je, koju je izvojevao čovečji duh nad materijom, a što nam sve danas izgleda sasma prirodno. Našim dedovima a i očevima, sve bi se to činilo kao plod bujne pesničke fantazije ili bi im ličilo na kaikvu fantastičnu priču. Pozitivni mislioci starijeg doba smejali bi se mnogočem
o	tome, a što je danas ipak ostvareno. Kad bi n. pr. neko pokazao mojoj baki običnu električnu lampu, starica bi je sigurno smatrala pronalaskom đavla, 'koji je uhvatio blesak munje u staklenu posudu.
Isto je tako i u politici: bio sam, jesam i biću nepopravljivi fantasta, ma kako stajila protiv mene tamna prošlost i teška sadašnjica, jer čvrsto verujem, da će mi budućnost dati pravo. Moguće je, da ja toga neću dočekati, ali kroz plavi prozorćić s onoga sveta pogledaću itada na ovaj i uveriću se, da su moji snovi bili pretskazanje sutrašnjice. Pre svega tu mislim na istoriju naroda. Nije fantazija u današnje doba osvetničke sklonosti, zlobe i zavisti, u doba prezaduženo i neprestanih raspra pozdraviti veliki bratski savez Slovena, njihov srdačni stisak ruku, usled koga bi se sledila krv u žilama neprijatelja, koji pokušavaju dla svojim grabežljivim rukama scgnu za bogatstvima naše božanske majke Slavije? Nerado ponavljam, ali onaj koji hoće da ide u susreit napretku, slobodi, ljubavi i pravdi mora da prestane obazirati se na prošlost. Jer se je iza leđa svakog naroda u toku stoleća nagomilalo mnogo toga hrđavoga, kao susedskih uvreda, zavojevačkih krivica, sporova bez smisla, — ali zato ima pored toga, i nešto što je krasno i grandiozno. Na to treba obraćati pažnju, a sve ostallo, što je tamno, mračno, divlje i nepravedno baciti u zaborav i izbrisati, da tabla opet bude čista i da bi tako opet bilo moguće zagledali na ružičasti horizont lepe budućnosti, i da bi nestalo svega što muti oduševljene poglede, a što je uzrok zlu.
Ali treba i još nešto više. Treba da na ovo naučimlo sve Slovene, da ovo postane njihova svakodnevna molitva, jer razmislimo samo, kome koristi slovenska zaslepljenost? Poljacima, Srbima i Hrvatima, Bugarima? Nikome!
Prijateljstvo i bratstvo diktira nam zajednički neprijatelj. A svi Sloveni imadu zajedničke neprijatelje. Nesloga Slovena, njihovo uzajamno neprijateljstvo, zavist, pređbacivanje prošlosti, sporovi, raspre, nepoverenje i sumnjičenja, osveta i neprijateljstvo, — sve je to samo na radost neprijatelja Slovenstva. Svaka kaplja krvi, prolivena u bratoubilačkim borbama i razdvajanje bratskih granica, samo je cemenat, koji učvršćuje vez i savezništvo neprijatelja protiv Slovena, protiv sviju nas. Sve to daje, nadalje, potstreka i diže krila neprijateljskim namerama, učvršćuje njihova skrivena priželjkivanja i nade, i potiče ih da segnu za našim bogatstvom, da bi tako živeli na naš račun i da bi nas prisilili da služimo njihovim interesima. I nemojmo se varati! Pre je postojao crni dvoglavi orao, a danas pak vreba onaj peteroglavi ili šesteroglavi.
Iskreno volim Srbina i Hrvata, Bugara i Čeha i Slovaka kao i Poljaka. Ta to dokazuje čitav moj život. Od mladih godina imao sam na raznim slovenskim bojištima pirilike da se uverim o tome, da svako od1 slovenskih plemena ima u sebi snage i volje za velika dela. Ujedinimo ove snage u jednu celinu, u jedan savez, — i gvozdeni obruč neprijatelja raspašće se i bez rata, kao krhko staklo pod udarom čekića. Video sam u ne jednoj borbi viteške Srbe, junačke Bugare, požrtvovne Čehe i Slovake, koji su se proslavili legendarnom anabazom od Volge do Vladivostoka. Znam za kakva dela su sposobni dalmatinski mornari, koje smatraju čak i Englezi sebi jednako vrednim takmacima. A makedonski orlovi! Zar nije rekao Abdul Azis: »Kada bi Makedonci bili s nama, ni listić se ne bi na Balkanu pre-maknuo«. Zar se nisu na hrabrosti Ilira razbili napadaji rimskih legija? Zar nisu sa st r ah opoč it a n j emv rimski cezari posmatrali junaštvo Daka? Zar nisu bili najbolji vojnici sultana poturčeni Sloveni? Nisu li zar porazili Poljaci nemačke križare i vitezove? Toliko je junaštva, viteštva i požrtvovnosti u dušama Slovena, da nema reči, kojima bi se u dovoljnoj meri moglo to da dostojno opeva u himni oduševljenja, kao što i nema reči, 'kojima bi se moglo u dovoljnoj meri osuditi sve ono, što slabi ovu veliku snagu slovenske porodice. Ako budu svi Sloveni složni, nikakva zla namera i nikakva snaga neće moći da se usprotivi slovenskoj moći. I istorija ne poznaje čekića, koji bi mogao da poruši sitene te moći! Pa ni munja ne bi mogla da ostavi svoga traga na njoj. Istorija još ne poznaje tako jakog saveza a niti je poznavala do sada talko otporne snage, koja bi nastala u momentu, kada bi Slaveni, koji imadu danas svoje slobodne republike, kraljevine i carevine, prožeti bratskim osećanjima, ustali jedan za drugoga svi za jednoga — jedan za sve. Ali tek
onda, kada se to bude dogodilo, prcstaće svet da bude naš neprijatelj i mi ćemo onda tome svetu diktirati svoje zakone — zakone bratstva medu narodima, poštovanje pravde i istine, zakone l'jubavi i čovečnosti. A onda s ojačanjem i osiguranjem naše budućnosti nadoći će istorijski i neminovni kulturni razvitak u svakoj ^pojedinoj slobodnoj članici velikog saveza nezavisnih — što naglašavam — bratskih država i naroda.
Da, bolno je i ponižava, kada vidimo, kako sami Sloveni pomažu svoje neprijatelje time, što im olakoćuju njihovu štetnu ulogu svojim krvavim sporovima, svojom neslogom, zavišću i zlobom. I nema veće slepoće niti većeg, neoprostivog greha, nego što je ovaj. To više nije bratoubistvo, to je samoubistvo. Govoriš li sa Srbinom i Hrvatom, Bugarom ili Poljakom — svi oni jednodušno shvaćaju, da su međusobni sporovi sramota i besmisleno porodično zlo, a kojim se sporovima glasno raduju susedi za Jadranom i Dunavom, pod Karpatima i oni na Severnom Moru. O da bi već jodnom osvanuo dan oproštenja greha i dugova, dan, kakav imadu na pr. Židovi, kada velikodušno jed>an drugome opraštaju stara dugovanja! Neka bi se hri-šćanski Sloveni ugleđalli na ovaj primer iz Svetog Pisma. Jer imamo mnogo neprijatelja, i ovi naši neprijatelji jaki su, lukavi, dalekovidni i bogati — ne samo zlatom, nego i istorijskim iskustvima. 1 kako dugo ćemo biti još zaslepljeni, zli i kao roba nai prodaju, da služimo neprijateljskim interesima? Kako dugo ćemo još mi it'erati vodu na njihov mlin, kako to> kaže ruska narodna poslovica?
I unaltioč svemu tome ja ostajem nepopravljivi fantasta. Zil Vern prorokovao je podmornice, koje će savladati dubine mora, Fiamarion bludio je po stratosferi, da nam prikaže život braće na Saturnu i Marsu. Moja fantazija ne ide tako daleko. Ona mene uznosi nad1 atmosferu naše zemlje, ali ipak prorokujem već u bližnjoj budućnosti ujedinjenje velike, sada još ras-parčane slovenske porodice u jedinstvenu bratsku celimu. Na severu i istoku Češkoslovačka, Poljska i nova nacionalna Rusija, na jugu Jugoslaivija i Bugarska — kao jedinstvena moćna cetlina! Svaka od njih sa zasebnom unutar-njom upravom, ali ipak povezane vezom jedinstva, kraljevine, republike, različiti ustavi i različite krune — ali jedno srce! Kod kuće neka je svaki od njih svoj gospodar, ali uostalom svi da budemo u jednom frontu, jedan za sve — svi za jedinoga, na osnovu jednakopravnosti i jednake vrednosti. Da, nepopravljivi sam fantasta, ali sam ponosaln i jak u veri, da će se ovaj moj san skoro rcalizovati. Vidim već, kako pružaju jedan drugome ruke svi Južni Sloveni, da zajednički brane svoje, vidim, kako iz privremenog groba već počinje da ustaje nacionalna Rusija, koja se postavlja na čelo jednakopravnih slovenskih država: Poljske, češkoslovačke, Jugoslavije i Bugarske. Verujte mi, a'ko ovo doživim, biće to najsrećniji momenat čitavog mog života i irado ću onda umreti za Slovenstvo i u Slovenstvu.
Zima.
(Linorez)
f BRAT VINCENC ŠTJEPANEK
ne 14 januara o. g. rastao se je zauvek s nama jedan ođ ponajbolje naše sokolske braće, prekaljeni značaj, osvedočeni Soko u recima i črnima, osveštani Čehoslovak, bezgranični prijatelj Jugoslovena i ostalih Slovena, brait Vincenc Štje-panek, tajnik Saveza slovenskog Sokolstva, bivši prvi zamen ik starešine ČOS i bivši starešina župe Barakove.
Vest o njegovoj smrti ispunila je tugom isva sokolska srca, kako braće Čehoslovaka tako i nas Jugoslovena, koji smo u njemu videli iskrenog brata, uzor Sokola, istinskog prijatelja našega naroda, kojeg je on tako vruće d nesebično voleo sve do poslednjeg svog daha. Već odavno su pokojnom Sbjepa|nku bile pretesne granice njegove narodne države i on je podjednako živeo i radio za svoj narod kao i za ostale Slovene, među kojima smo jamačno mi Jugosloveni bili na prvom mestu. Zbog toga mu i dugujemo našu duboku zahvalnost i poštovanje, zbog toga tako žalimo za njegovim životom u kojem je kucalo tako plemenito i dobro slovensko srce.
*
Pok. br. Štjepanek rodio se dne 14 jula 1869 god. u Ostrežanima kod Pardubica. Iza dovršenih nauka na realci učio je na trgovačkoj akademiji u koje je vreme i usrkao neizmernu ljulbav prema Sokolstvu i Slovenstvu, kao i mržnju i borbenost protiv ugnetavača Slovena. Iza svršenih nauka
posvetio se je brat Štjepanek industriji, kupio mlin, podigao električnu centralu ј pilanu. Osnovao je Soko u Tovačovu, gde je obnašao sve dužnosti u društvu. 1909/10 bio je starosta Srednjo-moravske župe i član uprave ČOS. Prag, ta slovenska Meka, toliko ga ga je privlačio d'a je 1910 godine odlučio da se preseli u Prag. To je i učinio. Tada počinje njegov svestrani sokolski rad u svim pravcima ii na svim poljima. Stupio je Sokol u Pragu, gde je odmah biran za prosvetara, a malo zatim postao je urednikom župskog ves-nika i starešinom župe Barakove, na kojem je položaju ostao punih 10 godina;. Kao vrsten i odličan Soko i poznavalac Tirševe sokolske misli biran je u P'retsedništvo COS. Pokojni brat Štje-panek sve se je više predavao Sokolstvu; on postaje sve viđeniji, njegov se rad vrlo opaža, on počinje da okuplja oko
sebe saradnike, a njegov dom postaje pravo žarište sokolske misli i sokolskog delovanja. Za VI svesokolski slet u Pragu 1912 god. dla j e na raspolaganje sve svoje snage, sve svoje slobodno vreme. Tu se je i ispoljila njegova velika radinost i po žrtvovan j e kao i spretnost olko vođenja sokolskih poslova većih razmera. Njegove organizatorske sposobnosti, naročito na gospodarskom području, bile su vrlo velike, a one su učinile svoju dužnost i prilikom ovog velikog i uspelog sleta. Gospodarskoj strani u Sokolstvu on je podavao naročito značenje i važnost, i on je baš za tu granu angažovao svoje velike sposobnosti i znanje. Na njeigov predlog sastavljena je »Zbirka načelnih zaključaka uprave ČOS«. Za vreme rata br. Štjepanek razvija svu svoju radinost naročito među braćom na ratištu s kojom je u stalnoj vezi. Za vreme rata poverena mu je dužnost da čuva i sačuva sokolsku imovinu, što je on i sa svom ljubavlju i točnošću učinio i pored ogromnih progona, kojima je bio izložen sa strane austrougarskih vojnih i građanskih vlasti. Kada je ČOS osnovala sokolske lazarete i kada je za ove odredila naročiti kura-torij, brat Štjepanek bio je njegov istaknuti član, a, ujedno postao je i upravnik sokolske imovine, koja je bila skrivena pred austrijskim vlastima. Na proleće 1915 godine bio je uhapšen starosta ĆOS i starosta Praškog Sokola brat dr. Josip Šajner, pa je tada, kada je Praški Sokol bio prinuđen da na njegovo mesto izabere drugog starostu, brat Štjepanek imao odvažnosti da se prihvati mesta staroste matice češkog Sokolsva. Ali odmah iza toga, iz poštovanja pirema bratu dru Šajneru, br. štjepanek se zahvaljuje na tom mestu, da mesto staroste Praškog Sokola ne bude zaposednuto. Kada je te godine, u novembru mesecu, bila raspuštena ČOS, brat štjepanek postaje politički sumnjiv i kao takav izvrgnut mnogim progonima i šikanacijama, a po njegovoj kući austrijska vlast vrši stalne premetačine. Ali sve što bi bilo za vlast sumnjivo, kao knjige, dokumenti raspuštene ČOS, (razna korespon. dencija i drugo, sve je to brait Štjepanek bio skrbno sakrio na sigurno mesto, ispod poda svoje kuće. A također kada je i dr. Ed'uard Beneš imao da pređe u inostranstvo, i tom prilikom vidimo, da mu je bio pri ruci i brat Štjepanek, koji je našao jednog trgovca s putnim potrepštinama, a koji je u kožnate ručice kovčega dra Beneša ušio razna važna i poverljiva dokumenta. Svoje veze s inostransitvom i sa Sokolima u austrijskoj vojsci brat Štjepanek bio je proširio tako, da je bio- jedan od najinformovanijih članova sokolskog revolucionarnog pokreta u zemlji.
Još za rata na početku 1918 godine, na predlog brata Štjepanka bio je osnovan list »Tjelocvični obzor«, kao list, koji je imao da bude veza među sokolskim društvima za vreme rata, a čiji je uirednik bio brat Štjepanek. Kada se je pak 28 oktobra 1918 godine »Tjeliocvični obzor« odjednom pro-menuo u »Vestnik sokolski«, vidimo kao odgovornog urednika ovog lista opet braita Štjepanka, i to do 1920 godine, kada ga je predao u ruke svog prijatelja, brata Jana Hiilera. U ČOS bio je, nadalje bnait Štjepanek u toku vremena zapisničar, pa blagajnik i najzad prvi zamenik staroste, na kome je mestu ostao do 1932 godine. Bio je i suosnivač nakladnog zavoda i knjižare ČOS. Ovaj zavod mu je i izdao nekoliko njegovih radova, mieđu kojima treba naročito spomenuti »Denik mladeho človeka« (»Dnevnik mladoga čo-veka«), dalje »Priručky sokolskych činovniku« (»Priručnik za sokolske funk-cionere«) i stručno i zorno obrađeno malo dolo »O žrizeni sokolskem« (»O sokolskim predavanjima«). Njegova sličica »Schuze vyboru jednoty« (»Sed-nica uprave društva«) pripomogla je u mnogimi mestima objašnjenju zadataka, kao i prava i dužnosti sokolskih funkcionera. Isto tako i »Ročenka sokolskych činovniku« (»Godišnjak sokolskih funkcionera«) ponikla je njegovom inicijativom. Kada je bio osnovan sokolski ilusltrovami tednik »Jas«, bio je brat Štjepanek jedan od1 trojice, koji su sačinjavali njegov kuratorij. Talko je brat Štjepanek bio svugde, gdte je u ČOS poni cal a misao za kakav rad ili za kakvu priredbuL
Naročito svoju pažnju poklonio je birat Štjepanek slovenskom pokretu u Sokolstvu. Već pre rata on je učestvovao u svim sokolskim odaslanstvima, koja su polazila u slovenske zemlje, a od prevrata bio je jedan od najvemijih saradnika brata dra Šajnera na stvaranju i povezivanju veza i saveza sa
Sokolstvom ostalih sllovenslkih naroda, da bi se kasnije obnovio Saveiz slovenskog Sokolstva. A kada je to bilo ostvareno, brat St j opanek izabran je tajnikom Saveza slovenskog Sokolstva, ma kome je mestu ostao sve do svoje smrti.
Telo pok. brata štjepamka sahranjeno je dlne 17 januara u Stražnicama, u novom praškom krematoriju, i to feez naročitih pogrebnih svečanosti, kako je dragi pokojnik sam želeo.
Sahrani su prisustvovali članovi pretsednišitva i uprave ČOS, brojno Sokolstvo domaće, pretstavnici vlade d raznih ustanova, a naše je Sokolstvo zastupao I zamenik starešine brat E. GangJ, koji je održao i vrlo dubok i ganutljiv govor. Navečer isttog dana održana je komemoracija u Tirševu domu, !jde su se pretstavnici Sokolstva lepim recima set ili neprežaljenog pokojnika.
Neka je bratu Štjepanku trajan spomen među nama jugoslovenskim Sokolima, a nama sokolskom naraštaju neka služi kao uzor kroz čitav život!
(Kljć.)
M. KOKALJ-ZEL JEZNO VA, LJUBLJANA:
SVETI SAVA
(Ob 700 letnici njegove smrti)
Naš učitelj, prosveiitelj, naš voditelj, sveti Sava, tebi se klanja, deca najmanja, Jugoslavija prav vsa in ti kliče iz srca: Slava! Slava!
Nesmrtni ne molče . . .
Nesmrtni ne molče ...
Grobovi so raz petja besed, trpljenja, naporov in življenja ...
Nesmrtni govore stoletja in stoletja — in narod jih posluša in narod je ko duša, ki vsrka
modrost, spomin nesmrtnikov davnin ... Nesmrtnik mu potrka in širom, na stežaj je duša naroda tedaj odprta...
In ko iz rajskega se vrta utrinja
nesmrtni lik za likom velikana ...
In narod z doma
hiti in roma
častit,
slavit...
Spomin ko sinja je poljana,
ki z zlatom je pretkana ...
Ne obledi, ne potemni —
je sveža in v mladini na novo se zlati.
In glej, v množini
velikanov se blesti
nesmrtni lik tvoj — sveti Sava.
Kjer se rodi slovanska Sava, kjer Vardar se pretaka, kjer Donava mogočna se vali, kjer Jadran se modri, kjer Soča pritajeno plaka — povsod — tvoi lik je velikan, povsod, ker tvoje delo je blagoslov spočelo in sužnjem — si svobode dan vklesal ti prvi v junaški krvi si svojega rodu.
Stoletja groze — v pesmi so miru polet teman končala — iz Dušanovega carstva je Jugoslavija nam vstala...
Nesmrtni ne molče — so živa moč ustvaritve, nesmrtni govore, prižigajo daritve za kralja, očetnjavo in nju nesmrtno slavo...
Najsvetlejše in najtemnejše zgodovinske trenutke je srbski del našega jugoslovenskega naroda vklesal v spomenik slave — v narodno pesem. In ta pesem je romala od pokolenja (včasih tudi izpremenjena), kakor sveta zakletev in skrivnostna oporoka vseh onih, ki so nekoč živeli in umirali za svoj narod. Ustno izročilo je gorelo v dolgih stoletjih kakor kandilo pred liki nesmrtnih narodnih velikanov. In to kandilo je bilo skrivnostna moč, uteha in vera zasužnjenega naroda ...
Vsako novo pokolen j e je oživelo plamlkajoče kandilo — spomin—-in ga razbohotilo v Karadordevi vstaji v svet in mogočen ogenj ... In ta ogenj je objel in zajel vse. ki so ljubili domovino in svobodo.
Skrivnostno moč je imel ta ogenj, ogromno moč — pregnal je teme suženjstva — in Vidovo, ožarjeno z vsemi žrtvami stare Raške do mlade Jugoslavije — je zažerelo v Kairadordevem ozvezdju, v ozvezdju svobode.
A liki velikih mož preteklosti še niso ugasnili. Sijejo še danes, eni v krvavi luči bojev in junaštev, drugi v zlati svetlobi dela in požrtvovalnosti.
In tak nesmrten lik, je lik sv. Save. 700 let je minilo, kar je umrl in vendar še živi v narodni pesmi...
Sv. Sava, s krstnim imenom Rastko, je bil tretji sin mogočnega župana Štefana Nemanje iz Raške. Rodil se je leta 1169. Že v zgodnji mladositd je Rastko pokazoval bistvene poteze svojega značaja — razumnost in plemenitost. Bil je nenavadno nadarjen in ko mu je bilo 15 let, mu je oče podaril pokrajino, da bi ji vladal. Določil ga je celo za svojega naslednika, toda Rastko je prekrižal očetove namene in pobegnil z ruskim menihom v Sveto-gorski samostan. V mladostni ognjevitosti je zapustil razkošje očetovega dvora in se odločil za novo življenje v hladni samostanski celici. Štefan Nemanja se je razsrdil nad svojim sinom, mati razžalostila. Toda vse je bilo zaman. Tudi očetovi odposlanci ga niso mogli vrniti domov. Rastko se je sramoval pred strogim vojvodo, bal se ga je. Prišel je ponj z vojaki. Ponoči, ko so utrujeni Štefanovi odposlanci po sp ali, se je Rastko skril v stolp — in ko je zažarela mlada zora — je stal pred1 začudenimi odposlanci —• menih Sava.
Ostal pa ni med samostanskim zidovjem vse življenje. Bistroumno je uvidel, da potrebuje njegova domovina žilavih in marljivih graditeljev. Posvetil se je narodu in domovini in položil prve in najmočnejše temelje srbski srednjeveški državi. Iz teh temeljev je zrastla v 19. stol. kneževina Srbija, v 20. stol. pa mogočna Jugoslavija.
Kmalu po prihodu v samostan je menih Sava nagovoril svojega očeta Nemanjo, da je sezidal srbski samostan Hilendar v Sveti gori. V Hilendarju je umrl kasneje tudi njegov mogočni oče ko menih Simeon in drugi velikaši. Tudi njegova mati je vstopila med redovnice. Tako je bil velik vpliv na starše modrega meniha, da so tudi oni na starost zamenjali bučno dvorno življenje s samostansko celico in se posvetili premišljevanju o zaigrobnem življenju.
Po smrti je bil Štefan Nemanja proglašen za svetnika s svojim meniškim imenom Simeon. Ko se je sveti Sava vračal v domovino, da bi pomiril svoja dva brata, je prinesel s seboj zemske ostanke svojega velikega očeta. K poslednjemu počitku jih je položit v Nemanjino zadužbino Studenico. Prenesel jih je pa;, ker so v tem času Križarji zasedli Carigrad ter ropali samostane, med njimi so napadli tudi Sveto goro.
Sv. Sava je nato preživel 12 let v Studenici. Udejstvoval se je v vseh vprašanjih, ki so bila v zvezi z blagostanjem države in naroda. S svojo osebnostjo je povoljno vplival na notranje in zunanje politične razmere. Njegov največji politični uspeh je pač ustanovitev samostojnega arhiepisko-pata s pravico, da si srbski episkopi sami volijo svojega arhiepiskopa. Ta uspeh je pomenil' za tiste čase veliko nacionalno-prosvetno pridobiitiev ter politično osvoboditev izpod bizantinskega neposrednega vpliva. Nadalje je sveti Sava ustanavljal episkopije, šole, zidal je cerkve in na saboru vplival na velikaše, da so proglasili njegovega brata Štefana za kralja. Da ne bi pa
prišel v nasprotje s papežem, je le tega zaprosil za kraljevsko krono za brata, ki jo je tudi dobil.
Seveda so pa nasprotovali kronanju Štefana prvovenčanega razni mogočni sosedje, ki so slutili, da raste na jugoslovanskem Balkanu močna država. Grozili so z orožjem, toda sv. Sava jih je e svojo modro miroljubnostjo odvrnil od' krvavih bojev.
Sveti Sava se je že v življenju (tako proslavil kot moder državnik, da je na svojem potovanju v Sveto deželo imel mednaroden ugled in spoštovanje. Povsod so ga sprejeli s častmi, ki so jih deležni le največji mednarodni diplomat j e. Ko se je vračal pired 700 leti iz svetih krajev, je umrl v Trnovem na Bolgarskem. S težavo se je posrečilo kralju Vladislavu, da je prenesel zemske ostanke velikega pokojnika v Miieševo, kajti .tedanji bolgarski car se je dolgo upiral izročiti jih, saj je veljal sveti Sava za najmočnejšo in najuglednejšo osebo tedanje dobe na Balkanu.
II.
Iz podanega kratkega življenjepisa posnemamo, da je bil sveti Sava izobražen, moder državnik s širokim pogledom na tedanje politične razmere. Smoter njegovega življenja je bil ureditev, utrditev srbske države ter njen kulturen napredek in prosvetitev naroda. V namenu, da bi dosegel svoi smoter — je žrtvoval vsak trenutek svojega življenja delu za domovino. V sebi pa je združeval vse vrline, ki so lastne velikemu državniku. Zlasti je značilna zanj miroljubna politiika napram sosedom, kar je zlasti potrebno, da podčrtamo, če pomislimo na burni srednji vek v ostali Evropi, kjer je vladalo načelo pravice močnejšega. Z ustanovitvijo arhiepiskopije je zvezal neločljivo problem verstva in narodbosti ter države v eno celoto, ki je kakor močen mejnik kljubovala napadom Turkov ter ohranila srbski narod, da ni vtonil v islamstvu in izginil v itiurštvu. Tudi v 'bojih za osvobojen j e je bilo delo sv. Save neviden duh, ki je vodil srbski narod1 do končne zmage in do ujedinjene Jugoslavije.
Kljub temu, da je zastopal sveti Sava ozki narodno-verski princip, se je odlikoval z mednarodno velikopoteznostjo, ki jo imenujemo lahko »slovanska velikodušnost«. Cenil je duhovne vrednote tedanjih kulturnih nairodov in jih presajal med svoj narod, rbodia v taki obliki, ki je najbolj odgovarjala narodnemu duhu. Pokazal se je kot dober psiholog svojega naroda, t. j. poznavalec narodove duše. Bil je prvi in izvrsten vzgojitelj svojega naroda. Da je njegovo kulturno delo res seglo v najširše nalrodne plasti pričajo mnoge narodne pesmi in legende. Če ne bi bilo o njem zgodovinskih podatkov, bi bilo zelo težko identificirati njega kot legendarno osebo. Tako imamo pa dovolj pisanih spomenikov, da črpamo iz njih njegovo delo med narodom ter na podlagi njih lahko zaključmo, zakaj je ravno on s svojo osebnostjo prešel v zakladnico narodnih pesmi in legendi. Bil je pravi narodni učitelj, ki pa ni učil naroda samo spoznavati Boga, temveč ga je tudi praktično vzgajal, t. j. učil ga je kako mora umno in koristno živeti. V občevanju s preprostim narodom se je, torej, dotikal tudi gospodarskih vprašanj.
Sv. Sava je globoka filozofska natura, ki pa ni ostajala na teoretičnih zaključkih. Svoje bogate življenjske izkušnje je porabljal na občo korist naroda in cilj, kakor sem že preje omenila, je bila močna, utrjena in prosvetljena država.
Sv. Sava je mogočna osebnost, ki je začrtala svoje sledi v državne, politične, verske in vzgojne probleme. Obšel pa ni niti lepih umetnosti-arhitek-ture in književnosti. Prvo potrjujejo zadužbine (samostani in cerkve), drugo pa njegovo pisateljsko udejstvovanje. Razumljivo je, da sta obe umetniški panogi tesno vezani za cerkveno potrebo, vendar sta v itoku stoletij postali podlaga nacionalne umetnosti, kateri se divi ves današnji kulturni svet.
Tako je napisal sv. Sava za Hilendarski samostan v narodnem jeziku in v cirilici samostanska pravila-tipik. Napisal je še tipik za Studenico in Kare jo. Najvažnejše njegovo delo je »Življenje (Žitije) sv. Simeona«. Prav za prav ni to samostojno delo, temveč je eno prvih poglavij Studeniškega tipika.
Namreč navada, bizantinski književnosti je bila, da je med prvimi poglavji vsakega tipika opisano kratko življenje ustanovitelja samostana. Sv. Sava, kot naobražen mož, je posnel ta običaj1 Iter na kratko podla 1 življenjepis svojega velikega očeta. Vendar je bežno opisal vladarsko dobo Štefana Nemanje, izdelal pa je obširneje njegovo meniško dobo, zidanje Hilendarja in njegovo smrt. Opisani dogodki so tesno povezani tudi za Studenico, kjer so shranjeni zemski ostanki sv. Simeona, kakor se je imenoval z meniškim imenom Stefan Nemanja.
Od vseh jugoslovenskih sredhjeveških biografij (življenjepisov ali žitij) je ta najkrajša in spisana zelo preprosto, je brez retorike, brez sklicevanja na razne biblijske osebe in je brez pretiranih zgodb o čudežih. Pripovedovanje je preprosto, mimo brez srednjeveškega fraziranja. Le nri jedrnatih mislih, pri lepem opisu ali pa pri nežnem — piše obširneje. Poleg tega je beležil tudi najvažnejše letnice, česar navadno nimajo bizantinske biografije.
Z žitjem sv. Simeona je sv. Sava podal osnovo za pisanje vseh poznejših biografij do 17. stol. Tudi o sv. Savi so napisali poznejši biografi življenjepis: Domentian (13. stol.); Teodosij (13. stol. — je najboljši biograf, imenovan »romancier«); in Danilo (14. stol. znan s svojim Zborkom.)
V svetovni zgodovini skoraj nimamo osebnosti, ki bi bila tako (tesno spojena z usodo narodne države in ki bi imela tako močan vpliv na potomr stvo poznih rodov — kakor je sv. Sava. On je ideal nesebičnega in plemenitega državnika, ki je modro in miroljubno ustvarjal neprecenljive in trajne vrednote za svojo narodno državo. Živel je le za povzdigo svoje narodne države in naroda — in zato je umevno, da je področje njegovega deLa tako obširno zajelo vse panoge življenjskih problemov: politiko, verstvo, šolstvo, narodno gospodarstvo, umetnost — vse — in zato ni čuda, če ga še današnje pokolenje časti in spoštuje kolt svojega največjega dobrotnika in svetnika. Narod ne proslavlja povprečnežev, narod slavi samo svoje nesmrtne velikane. Zato ima (tudi sv. Sava nesmrten spomenik v hvaležni narodovi duši. Sv. Sava je tip duševnega življenja, kakor je kraljevič Marko tip junaka.
Ob 700 letnici njegove smtrti ee ga spominja ves jugoslovanski narod v globokem spoštovanju in celo 1. 1935. bo posvečeno njemu, velikanu med našimi velikani. Vsi naši velikani so vzgled požrtvovalnosti in čiste nesebične ljubezni do naroda in njegove države. Princip nad principi je bil in ostal — svoboda. Ta sveti princip blesti v vsej naši zgodovini ko zvezda vodnica in ta sveti princip je ovekovečil naš nesmrtni Mučenik Viteški kralj Aleksander I. Ujedinitelj. In v duhu naših nesmrtnih velikanov — naj bo naše delo — svobodna Jugoslavija nad vse! Čuvajmo Jugoslavijo — delo stoletij!
III.
Sveti Sava je priljubljena osebnost narodnih legend. Ravno iz njih posnamemo, kako je bil sveti Sava v življenju popularen. Legende mu pripisujejo usmiljenje do bednih, ljubezen do njih in njegovo pomoč vsem, ki so v stiski. On uči narod vse, kar mlu je potrebno znati za mirno in razumno življenje. On poosebljuje etični, vzgojni in socijalni ideal, ki razume tudi vsakdanje težnje preprostega človeka. Zato ga srečujemo pri reševanju vseh mogočih nadlog, pa tudi pri kaznovanju oholih in bogatih.
Legende o svetem Savi so razširjene med vsemi Jugosloveni pravoslavne vere. Marsikatere legende imajo po več variacij — t. j. nastale, oziroma, razvile so se iz skupne pralegende ter se izpremenile tekom časa v nove z isto osnovno mislijo, toda z malenkostnimi izpremfcmbami, ki jih je dodal narod pozneje. Te izpremembe so pa ponikle vsled novih življenjskih pogojev teir raznolikosti značaja novega pokolenja. Ne redko so vplivali na izpremembe tudi novi vplivi pri dotiku z drugimi narodi. Verjetno pa je tudi, da so nastale v raznih krajih v enakih razmerah podobne si legende.
Sveti Sava se je globoko ukoreninil narodu v spomin. Ostal je vsa stoletja ko duhovni voditelj naroda — in njegovi popularnosti v narodnem pesništvu bi pri nas Slovencih najbolj odgovarjal sveti Peter. Le-ta je mednarodna legendama osebnost, medtem ko je sveti Sava samo srbsko-narodna
osebnost. In morda ravno zaradi tega si je ohranil svojo nesmrifcnost tudi med' preprostim narodom, ker je vzniknil v njem in skrbel po očetovsko zanj. Narod se morda niti zavedal' ni odločilne vloge, ki jo je izvedel sveti Sava v svojem življenju za usodo narodne diržave — častil ga je le ko modrega dobrotnika bednih, kot svetnika, ki se je žrtvoval za majhnega človeka. In zato je sveti Sava v narodnem pesništvu le dobrotnik, ne pa tudi nesmrtnik velikih političnih dejanj.
Sveti Sava je potoval med narodom in prispel v vas, kjer je zagledal ženo, ki je držala koritce v roki. Obstal je in videl, 'kako nosi prazno koritce v hišo in iz nje. Vprašal jo je, ikaj počenja. Ona mu odgovori, da nosi vsak dan temo zi hiše, vendar je v hiši vedno mračno. Kakor v tej hiši, tako je tudi bilo po drugih hišah, kajti v tej vasi so bile vse hiše brez oken. Tedaj je sv. Sava posegel po sekiri in začel mahati po brunu in delati luknjo. Žena ga je vprašala, kaj dela. Odgovoril ji je, da jo hoče rešiti teme. V nekaj trenutkih je napravil veliko luknjo v bruno in svetloba je prodrla v hišo. Ko je žena to videla, je bila vsa srečna. Zahvalila se mu je, on pa je nadaljeval svojo pot. Po tem zgledu so tudi drugi prevrtali okna po hišah. In tako so postala oikna.
(Narodna — Novica Saulič)
Ko je sveti Sava hodil po svetu, je prišel v hišo, kjer je gospodar vse* noč udarjal s korobačem, tolkel tako, da ni mogel spati. Zjutraj ga je sveti Sava vprašal, kaj tako razbijaš po noči in ne spi? — Odgovoril je, da so se nekakšne živali priselile v hišo. — »Kaj bi ti plačal«, ga je vprašal sveti Sava, »če bi jaz dal živalco, 'ki bi jih vse polovila?« — »Vzemi, kar hočeš, duhovnik, samo, da me rešiš te nadloge!« A to so bile miši. Sveti Sava mu je dal mačko, ki mu je polovila in podavila vse miši po hiši in ga tako rešila mišje nadloge. In od tedaj je ostala mačka pr hiši.
(Narodna — Novica Šaulič)
(Konec prihodnjič.)
Zimski motiv
Foto F. Premru, Ljubljana
BRAT LJUDEVIT AUER,
J. MATEŠIĆ, vojnik, OGULIN:
NA POČETKU NOVE GODINE
akliktao je ^ Sok o Kraljevine Jugoslavije navešćujući početak nove godine 1935. Zakliktao je ne od pijanog veselja, več od svete sokolske radosti da nam je osvanula još jedna godina, u kojoj ćemo moći da razvijemo svoju snagu u radu za Kralja i Otadžbinu.
Jedino je leto prošlo!
1934 godina otišla je u more večnosti, a s njom sve nevolje i bede. Ali nije bol, koju nam je zadao njezin mesec oktobar sa svojim nesrečnim danom devetim. Srce nam još krvavi... Rana peče... Ali nije samo ona ostala!
Ostadoše nam i Njegove reči: Čuvajte Jugoslaviju! One isu nam geslo i lozinka za sav naš rad1 u novoj godim.
Čuvajte Jugoslaviju! Onakvu, kakovu nam je On ostvario i na čuvanje predao na samrtnom času Svome. — Čuvaćemo Jugoslaviju! To je bila zakletva naša kao odziv na Njegovu poslednju ?apovest. Čuvaćemo je svi, Sokoli i Sokoliće, Jugosloveni i Jugoslovenke. Čuvaćemo Jugoslaviju! Na straži smo!
To nam je program i okosnica svega našega rada u novoj godini.
Sve što radimo i budemo radili radićemo u tom cilju. Da čuvamo Jugoslaviju. Da ljubimo Kralja Лк>ко1а, Nj. Vel. Petra Drugoga.
Jeste, za Kralja i Jugoslaviju Soko će znati da poleti u vatru i vodu. Za njih će sve dati, a njih ni za šta!
NOVI MINISTAR ZA FIZIČKO VASPITANJE
U novu vladu g. Bogoljuba Jevtiča stupio je kao ministar za fizičko vas-pitanje naroda brat dr. Ljudevit Auer, narodni poslanik. Brat Auer rodom je iz Siska, gde je proveo i svoju ranu mladost. U sokolske redove stupio je u svojim mladim godinama i ostao je Sokolstvu veran sve do današnjih dana. Aktivno je surađivao u mnogim našim sokolskim jedinicama, a u zadnje vreme starešina je Sokolskog društva u Sisku. Sokolski redovi polažu velike nade u prokušanog i svesnog našeg sokolskog brata. Braitu Ministru i naše srdačne čestitke obilje sreće u svom odgovornom i teškom položaju.
Zdravo!
I. MAJCAN, SENJ:
KAKO POSTATI PRVIM
z svih naših dela treba da provejava sokolski duh ljubavi, istine, čestitosti i požrtvovnosti. da budu u potpunom suglasju s našim osjećajima i težnjama i u skladu sa sokolskom idejom i sokolskim načelima. Zato je u prvom redu potrebno da je u nama čvrsto usađena smisao za istinsko, ničim nenat'runjeno bratstvo, jednakost i slobodu.
Braltstvo naše očituje se u radu, u međusobnom potpomaganju, u ophođenju s drugima, u pripravnosti dopri-našanja i žrtava za svoga druga — za svoju sokolsku braću i sestre. To doprinašanje žrtava mora biti iskreno, dobrovoljno i nesebično.
Bratstvo je u uskoj vezi. — u srodnosti s jednakošću našeg članstva, koje su očituje čednošću i ponašanjem svakog pojedinca, kaio i načinom shvaćanja svojih dužnostoi prema pojedincu i prema društvu i njihovog savesnog vršenja s oseoaijem moralne odgovornosti. Ali u našem radu moira vladati i postepenost, određenost i jasnoća, a u provođenju — doslednost i logičnost, a ne površnost — želimo li njegovim izvršenjem postići uspeh, zamišljenu svrhu ili cilj. Sve mlora 'biti proračunano, odmereno i u pravo vreme, ali itada neka se strogo provađa, bez popuštanja i strpljivosti, — jer sa skokovima možemo promašiti cilj. Zato je potrebno da onaj, koji se prihvati kakve dužnosti, 'dobro i svestrano promisli, — može li je savesno i samostalno vršiti, i je li dovoljno čvrst i slobodan da može ostaiti na određenom sokolskom putu. Duh sokolski morao bi biti ona čvrsta poluga oko koje će se kretati njegov rad i njegov život, — za sreću naroda i procvat domovine. — Zaito je potrebno da nam budu sokolska načela jasna, ideja određena, a duh sokolski — vođ svih naših težnja i delovanja.
Svega navedenog treba da se držimo u svom sokolskom radu, a naročito i bezuslovno u radu uzgajanja naših pripadnika: u vežbaoniei za vreme časova telovežbe, na sastancima i priredbama, gde, možda, držimo kakav kraći
Vežba na konju na Sir z ročaji
X. ЋУРИЋ, CAPAJEBOs
КАРАХОЏИНА ПРИЧА
Свратисмо у Ибрину башту покрај Радобоље и, иошто поручисмо каву, мој но-знаник Салих ефендија Боснић, звани Карахоџа, симпатичан човек шездсгетих годнна, омален, беле браде, који je иочесто волео да »пијуцне«, започе своју причу:
—	Ти ћеш се чудити на што све човек у жнвоту може да дође. Ово што ћу ти сада испрнчати, све тн je жива истина. Само ми немој замјеритл што ћу коју и »a ла турка« употријебити, јер, знаш, ми смо ти старински људи и не знамо онако »a ла франга« ко што ви тражите. —
nagovor ili predavanje, na izletima, javnim nastupima i t. d. — Svagde treba da vlada sokolski duh. Uvek moramo imati na pameti, da ćemo najusipešnije uzgajati svojim ličnim radom, primerima, kojih ima mnogo, koji moraju prožimati sav naš život.
Moramo znaftii da je Soko u prvom redu škola za svestrani život, Škola uzgajanja ne samo telesno zdravih, jakih, okretnih i lepih, nego i duševno i moralno lepih i jakih, voljom i značajem pouzdanih i čvrstih ljudi. U toj školi osim toga, osobitu pažnju treba posvetiti buđenju, razvitku i usavršavanju ju-goslovenske i slovenske nacionalne svesti. Eto. takve ljude uzgaja Soko — u međusobnoj ljubavi i (poštivanju, da uzmognu složni zajedničkim silama koristiti svojoj domovini.
Za uspešno provođenje takvog uzgoja treba prokušanih Sokola, treba jednodušnosti, međusobnog sporazumevanja i potpomaganja, naročito onih. koji su za to pozvani1. Stoia na rnkah	Kao	što je pristup u naše redove
dobrovoljan, tiko mora biti i rad, podučavanje i uzgajanje dobrovoljno. Zato je potrebno da novo članstvo i naš naraštaj upoznamo s idejom i načelima, kako bi njihovo delovanje bilo prožeto duhom sokolskog bratstva, jednakosti i slobode.
U međusobnoj ljubavi i poštivanju, bez obzira na stalež, imućstvo i društveni položaj pojedinaca, razvija se prava vrednost i samosvest naših pripadnika. — Po tome se vidi kako neko shvaća Sokolstvo. — A vrednost pojedinca ceni se po njegovim delima, a u tom pogledu pohvalno je i poželjno da svatko nasitoji postati prvim, na čemu mu ne sme nitko zavidati, već samo nastojati da se u njega ugleda, da ga sledi, stigne i prestigne.
Eto, braćo i sestre, — takav duh treba da ргоvejava Sokole i Sokoliće, a preko njih da pređe na ceo narod.
Svakome članu i članici slobodno je postati prvim, ali samo korisnim radom, radom kojim se do prinaša dobru celine, koji mora biti provađan u duhu sokolskih načela i sokolske ideje.
—• Само ти причај, рекох смешећи се, ваљда ћемо се некако разумети. —
To га охрабри. и он настави:
— Кад ми je умрла прва жена Ханка (рахмет joj доброј души, нека joj Аллах Милосник даде мјесто у џеннету), остадох ти удовац од четрдесет година, с троје малене дјеце. Све једно другом до уха. Тих дана мога таксирата не могу никад забо-равити. Тад сам ти предеврио што није »ни Хасан, ни Хусејн«. Куд год поћи, у дијелој кући цика и вриска да ти уши заглухну. Ко дјеца се научила на мајку, na зна.ш како je. Деверај данас, деверај сутра, прође мјесец	дана.	Како	који	дан,	видим ja	све
горе. Облачим чакшире, a оне се скупи	на	мени	ко	мјешина	кад	у	н>ој	нема	сира.
Па и фермен ми се отромбољио, и стоји ми ко мршаву волу голем јара.ч. Све ти џаба, али и у куввету сам попустио. Једва се држим на ногама. Не спавај данас, ne спавај сутра, na ти оде куввет да си га не знам колико имо. Још да ми не би старе Ајише из комшулика, која би ми дјецу приназорила док бих ja био у чаршији, чини ми се црко бих.
Једне вечери акшамлучим ти ja с Мујагом Крндом. што држи месару на Малој тепн. Пијуцкамо no мало из филџана, мезетимо и егленишемо. Еглен, беглен, ријеч no ријеч, развезосмо на дуго н на широко. Док ће наједном Мујага:
— Вала, ефендум, нешто бих ти каз’о, али се бојпм да ћеш ми замјерити. —
— Нећу, Мујага, како бих ти замјерио, кад те волим ко брата. —
—t Ама, џанум, и брат брату замјери, a ja не бих niheo да се наш акрамлук обатали. Ha даналпњем вакту тешко je наћи ахбаба. —
—. Дина ми и имана нмаш право. A шта си мп uiheo казати? —
— Шта сам ти niheo казати? Lllheo гам ти pehu да си ее некако..овај, да си се некако плахо промијенио, ослабно, и, шта гам raheo казати, да си посто чисто други инсан. Ja знам шта те мучп: дје-ца. Дјецу треба, брате си га мој, одгојити и извести на селамет. A ти то сам не можеш. Дјеци треба женско чељаде, које ће их одгајати и бити им мјесто мајке. Ето: ниси стар, ниси сиромах. Ожени се. na спаси и себе и дјецу. Ja те не си-лим да узмеш ову или ону. Узми коју тн грпо одабере, оамо гледај да одлахне и теби и дјеци. —
— Право зборпш, Мујага, ре-кох ja, ii хвала ти ко оцу на том савјету. Само, вала, не бих шћео да се за ово чује док се мало не промислнм. —
— Пеке, пеке, само ти добро промисли, na ћеш видјети да сам имао право. —
Дођем кући, a one Мујапше ријечи све ми се мотају no глави.
Видим на старој Ајиши да би ми нешто казала, али се боји.
— Шта je, Ајиша? — упи-там je.
— Ама, ефендија, пешто бих ти казала, али се бојим да ме ре-зил не учиниш. —
— Кажи слободно, Ајиша, не-ћу ти ништа. —
— Вала, ефендија, најбоље би било да се ожепиш. Ето, ради дје-це, ja сам стара, не могу им хиз-мета чинчтн.
Stoja na mostu
И шта ћу ти дуљити: за три дана одлучим се и нађем дјевојку. Мунира рахметли Авдаге Сшшшвића. Двадес’ и пет joj. Лијепо име, a лијепа и дјевојка. Кажу ми да je честита, али сиромапша. Не смета. Одем joj.
— Хоћеш ли ме? —
—. Хоћу. —
Тако се вјенчамо. Мислио сам да сам се ријешио једне велике бриге. Кад да видиш мога белаја. Првих неколико дана, док се није најела и напила, радила je ко мрав. И дјецу и мене лијепо je пазила. Али, кад се наједе, онда узе фурсат. Ујутро неће да устане и да каву испече, него се, ко пашиница, ваља no душеку до неко доба. Ja, јадник, обиђи башчу, плеве, краве, кокоши и све, a она још није устала. A кад дође неко са мном да разговара, да ме нешто пита, a она за врата па ирислу-шкуј. Џаба ти то, него ме поче и нападати: — Шта ми ти хоћеш? Дошла сам за те стара, удовца, с дјечурлијом. Зар теби да дам своју младост? Хоћу баш. Живићу ко пашиница, и радићу што ми je драго. Море ми се, хоће ми се! — И још свашта je говорила. Да те Бог сачува. Видим ja да сам на шејтана награјисо. Да je тучем — нећу. Да одем кадији и да je пустим — срамота ме. Шта ћу и како ћу? Има ли икаква селамета?, мислим се ja. И, ефендум: »све мислио, a једно смислио.« Ево шта сам урадио.
Једнога дана устанем, ко и обично, рано. Обучем њезине димије, антерију и јеменију. Огледам се на огледалу: лијепо ми стоји. Уђем у мутвак, наложим ватру и испечем каву. Кад je кава' била готова, одем у собу да je пробудим.
— Карахоџа, устани, готова je кава. —
Moja »пашиница« провири испод јоргана и, кад ме je опазила, издречи очи ко филџане.	—
—. Јеси ли помахнито? — рече.
— Нисам, хајде, готова je кава, устани. —
— Ама, шта je тебц? —.
— Шта ми je? Радим оно што свака права жена ради. Него хајде, устани, да попијемо каву.
И устала je. Кад смо попили каву, засуко сам рукаве, почео спремати ручак. Она ме гледа и ибрети се.
— Карахоџа, нема меса, напреми се na хајде у чаршију и купи — започнем ja озбиљно и строго.
— Дина ти, шта je теби? —■
—• Хајде одмах no месо, — подвикнем ja.
Види она да нема шале, и послуша ме. Кад се вратила с месом, опет ћу ja, онако строго, ко и мало прије:
— Отиђи на порезни уред, и плати порез. —
Опет je шћела нешто да каже, али ja je премјерих и надовезах:
— A кад се вратиш, донеси од Ибрахимаге једну главу шећера и два кила каве.
Док je била на извану, ja сам готовио ручак. Након два сахата ето ти je. Запухала
се ко вигањ носећи главу inehepa и каву. Гурала се, каже, и чекала док je на на н>у ред дошо да плати порез. Ja ни хабера. A све се у себи смијем н смишљам како ћу je што више запослити: да ради оно што сам ja радио. Ко год би закуцо на авлнска врата, ja бих joj реко:
—• Хајде, Карахоџа, види ко je. —
Она je морала отићи. A кад не би знала шта ће казати ономе што je мене тражио, дошла би да ме упита. A онда бих ja љутито одбрусио:
— Какав си ми ти чојек да не знаш кућом управљати. Одмах иди, и треси ми е врата онога што те чека. —
Тада би она отишла и живу je муку мучила док би га се отресла. A ja сам за то вријеме радио све женске послове: кухо, прао, мео, пеко каву и остало. Признајем да ми није било лако, али сам видио да je њој много горе. Сваки пут сам joj наређиво: Карахоџа, нема овога, нема онога, хајде купи. Карахоџа, одведи дјецу да им мајстор направи кундуре. Карахоџа, обиђи њиве, краве, тежаке, иди тамо, нађи тога и тога, и уреди то и то. Укратко, наређиво сам joj да ради све мушке послове. И морала ме je слушати. Био би ти прави џумбус кад би се однекле вратила, црвена ко паприка, u готова заплакати. A ja опет нн мукајет. Мислнм се у себи: чекај мало, голубице, бићеш мекша него ћахија у екмечннци Оуље Пухала. Кад je прошло неколико дана, види она да сам ja све гори и горн. Ради тога je потражила савјет у хоџе Хаџиселими-
ћке, јер je мислила да сам помахнито. Хоџа joj je дала запис да га потопи у воду и да се ja том водом окупам. Видио сам својим очима како je потопила запис у воду. Онда ми je рекла да се окупам. Овупо сам се само да види да и запис неће ништа помоћи. Опет се наставило оно ко и прије. Тако je то трајало пуних седамнаест дана. Осамнаести дан није више могла издржати, већ je закукала:
— Аман, помагај, радићу све што права жена ради, само ме немој више мучити.
— Женска главо, нисам те ништа мучио. Шћео сам да видиш како треба радити, a не дангуСити ко што си ти била почела. —
— Кунем ти се дином и иманом да ћу ти хизмет чинити ко што ваљана жена чини. И одржала je обећање. Од тога дана добио сам жену какву сам желио, — заврши
Карахоџа своју причу.
A. В., Bakarac:
PRED SLIKOM MRTVOG KRALJA — UJEDINITELJA
(Devojčice obučene u bele haljine s crniml koprenama nose cveće. Redaju ga pred sliku, koja je ,postavljena na stolu. Uz njih stoje Sokoli kao straža.)
Prva devojčica:
Tvoju sliku dragu, premili naš Kralju,
U golom kršu, u primorskom kraju,
Okitiću cvijećem što nam ovdje cvjeta;
Ona nam je diražia od cijeloga sv’jeta.
Naša srca danas, teško, tužno, biju,
Jer si, mrtvi Kralju, daleko od sviju.
Skupljenima ovdje želja nam je svima Uzdah nam se vije Tebi put visina Da Ti Gospod dade sv’jetlu rajsku slavu,
»S njom, ovjenča Tvoju — mučeničku glavu.«
Druga devojčica donosi venac:
Kad ne mogu cvijeće u ruke da predam,
Evo ga pred Tvoju sliku dragu redam.
Neka miris ovoga vijenca —
Prenese se tamo, do svetišta Oplenca.
Treća devojčica:
Oplenac krasni jugoslavska Meka Tamo narod hrli iz kraja daleka. —
Podno žrtvenika sarkofag se bijeli —
U kom sanak sniva, naš Mučenik smjeli!
Na tisuće duša sad se tamo klanja,
I	suzom u oku — sveti hram oeitavlja: —
Četvrta devojčica:
M'rtav leži dični naš Soko!
Ugaslo njegovo milo je oko —
Osmjeha blagog vidjeti nije,
Sve nam to hladna raka sad krije.
Zemne ostanke pokriva tama АГ duša Njegova uv’jek je s nama.
Nad nama lebdi amanet sviju —
»Čuvajte Mi Jugoslaviju!«
Peta devojčica:
— Tmuran nam danas svanu’
Tvoj dragi rođendan —
Nema To više, Velikanu, —
Snivaš nam vječni san.
Zvono itužno breča
Mnogo srce jeca —
»O mrtvi Kralju naš!« —
Šesta devojčica:
— Na gore naše, polja i luge Pala je magla velike tuge —
Crni barjaci svuda se viju Žalost obavi Jugoslaviju.
Nestalo pjesme slavlja — veselja —
Sve je tužno, strašno do temelja.
»O dični Kralju, za sve Ti hvala,
Neumrli Vođo, slavim Te mala. —
Vila »Jugoslavija« sva u crnini dolazi među devojčice i govori:
— Uz Vas, djeco, plače — Jugoslavska vila,
Jer smrt crna, strašna tako kruta bila
Uze nam Onog, koji ropstva skine lance od dušmana kletih očisti nam klance,
»Ujedinitelja braće — oplakujemo mrtva,
On, ljubitelj mira, pao je k’o žrtva.
I kad! manjen pade, pred očima mu bila,
Daleka, krasna Otadžbina mila.
Iz krvavih grudi uzdasi Mu se viju:
»Čuvajite Mi Jugoslaviju!«
Ne razumijete, mali, što se strašna zbilo »Kada odrastete, znadete što je bilo! —
Jugoslavska vila na srce vam stavlja Ne zaboravite nikad — Ujedinitelja — Kralja.
Svi sakupljeni jednoglasno:
— Sakupljeni danas, kunemo se, evo,
Tvoj amanet sveti
Čuvaćemo vjerno.
NAŠI PESNICI
ДР. BOJ. B. РАШИЋ, БЕОГРАД:
ЊЕНОМ ВЕЛИЧАНСТВУ КРАЉИЦИ МАРИЈИ
(O роћендану 9 јануара)
Опрости!... Брижно срце и лиде Што ипак зборе!... Светла Краљице! Стишај се мало, за један часак И чуј слаби ал’ искрени гласак:
Стишај се, стишај, све тише, тише,
И Бога ради, —- не тужи више!
Удар je страшан! Још како страшан! Свиреп, подмукли, низак, ужасан!
Али се сети, — ох, морам тако:
Ha земл>и нашој рај je и пак’о!
Зар често тамо где миље роси Не дође олуј и све покоси?
Па ипак човек не сме да греши:
Ипак се небо на н>ега смеши!...
A Он je Слави увенчан c’jao:
Само за налред увек je знао,
Предака славних Њега Дух води Народној срећи, братству, слободи!
С народом свуда, за народ свуде,
Да само Роду што боље буде,
И предан добру срчан и смео Целоме свету срећу je хтео!
И посред дома и мука тешки’
Иш’о je налред мушки, витешки,
И кад je бив’о посред Голготе Ни тада Му се уздах не оте!
Huje марио што je патио,
И нжкад себе није жаЈџго,
Нити je икад брин’о за Себе,
Јер je за Друга имао Тебе!
Опрости!... Пусти срце и лице Да даље зборе!... Светла Краљице! Наш Први Соко све летом лети,
С нама се вије Његов Дух свети! Погледај Гнездо што Га je свио:
Зар није туна пресрећан био?
Са Вама свима у срећи плив’о И народ цео с Вама ужив’о?... Пролеће, лето, јесен и зима Иду нам редом свима људима, — Ал’ благо оном ко после зиме Очува гнездо и своје име,
И коме опет срећно долеће Мило и лепо свеже пролеће!
A Ти си туна! Погледај само:
У гнезду Твоме Тиће имамо И Петра Другог, — соколске среће, И с Тобом само све веће и веће!... Зар нисмо данас сред Васкресења? Сети се само и Твог рођења И Твог детинства, младости Твоје, — Па нек’ Ти срце ипак пропоје!
Нека Te мине сета и туга:
У златној деци сагледај Друга!
Он je у Њима, кроз Њих je с Тобом Сада и увек и пред Богом!
С Њима оживи! С Петром се дигни! Ha срећу рода чело подигни И буди увек силна и јака, —
Буди нам свима... Отац и Мајка!
IVANKO BENDIŠ, ZAGREB;
SVETI SAVA
Tek je svito dan..,.
Na vratima
Svetogorskog manastira Ozvanjao zvek...
Sve tiho — još vlada san... Kroz gustiu šumu odzvanja Kucanja jek ...
A iz tišine noćnoga mira Čuo se jaki glas:
»Otvor’te vrata!
I primite mene za brata.« Kroz svete dveri jelka uminu I teška vrata škrinu.
Na pragu kaluđer se stvori I vrata otivori.
Srebrena mu kosa na ramena pada,
Bez daha pita došljaka:
»Šta bi ti ovdje rada?«
A momče Rastko mu tada: »Tumarao sam Po selima našim.
Tmina vlada svuda...
Gusti se širi mrak,
Nigdje svijetla nema Ni rujne zore da se vidi trak.
Sva zemlja pusto Je groblje, Moj narod je prezreno roblje, Savladale ga nevolje ljute,
I vjere izgubio je pute ...
Ja. brate, znanja ■trebam,
Jer znanje nam je moć,
Moj nairod čeka na me Kada ću k njemu doć,
Da mu viđam ljute rane Da mu jednom sunce grane.« »Uniđi« — kaluđer reče,
»I budi nama brat.
Što budemo mogli.
Od srca ćemo ti dat.«
Na mladom licu rumen Ko sjajna zora sinu,
I bojazan neka Sa duše mu se skinu.
Starčevu primi ruku I uđe...
A teška lupnu vrata...
I kaluđeri su stekli U Rastku svog najboljeg braita.
Prohujaše godine i dani,
A na starom manastiru Opet se otvore vrata,
I sijedi kaluđer otpusti Savu — svog milog brata. Kroz tamu usred dana.
Išao je — putovo je Od sela do grada.
Od grada do sela,
Ugođnik Božji,
Besjede žarke I srca vesela.
S njegovih usana Širio se glas,
Ko itamjan što omamljuje, Ko pjesma što opija,
Ko vjetar što savija: »Radite! — Molite!
U radu je spas!
Učite!
I sretni ćete biti,
Za tugu i jad Ne ćeite znat I ne ćete suza liti.
A1 složni vijek da ste,
—	Grmio mu proročki glas I nikad1 pocijepani!
Jer u slozi vam je spas! Velik je naš narod.
Moćan je i jak,
A1 napadaće ga svaik.
Rad nesloge će i propadat, Al propanut neće. Robovaće,
A1 nestati neće.
I doći će dan,
Kad će sve đušmane Natjerat u bijeg,
A nad zemljom našom Od Triglava do Vardara, Uskrsnuće Naša slava stara,
I lepršaće
Slobode zlatne stijeg. Radite! Vjerujte! Molite! Slušajte moj glias!
Budite složni!
U slozi vam je spas!«
Minuše vjekovi...
Umirasmo A1 umrli ni jesmo.
Propadasmo A1 propali ni jesmo.
Robovasmo,
Rad nesloge tamnovasmo,
Al nestali ni jesmo.
Vjerovasmo,
Spašavala nas vjera.
Vojevasmo
Za krst časni i zlatnu slobodu. Pobjedismo,
Ostvarismo Što je Sava prorekao Našem dragom rodu. Postadosmo velik narod Koji u slobodi živi,
Postadosmo divi.
Raskidosmo lance iropstva Pobjedismo i smrt.
I nema više sile Koja bi nas mogla strt.
Zaito neumorno naprijed!
Na krilima prošle slave.
Za bratstvo, slogu i jedinstvo, Apostoli svetoga Save Za Kralja i Jugoslavenstvo! Zato nek je Savi: »Slava!«
I od Srba i Hrvata,
I od svakog našeg Slavljanina brata.
»Slava!« — »Slava!« — »Slava!«
RICA, LJUBLJANA:
SVEČNICA
Drobne svečke smo prižgali, v naši cerkvici molili, za očeta smo prosili, da bi dolgo luč še žgali, v črno jamico hodili, delali in se trudili, dokler smo otroci mali. Potlej bomo pomolili, da bi zdravi počivali, srečno starost uživali, ko se bomo mi itrudili, za očeta se znojili.
Drobne svečke smo prižgali, in za mater smo prosili, ko nam bodejo šivali, da bi dolgo nam ostali, saj noči preču j e jo, vedno premišljujejo, in pretakajo solze, mračne jih skrbi teže.
Drobne svečke smo prižgali in molili, se jokali.
JOSO MATEŠIĆ, vojnik, OGULIN:
NOVA GODINA
Soko ptiči sivi Svi braitski se grle,
I jedne im želje Otadžbinom hrle.
Neka srečna bude Godina nam nova. Na veselje sviju Naših Sokolova.
Neka dade snage Poleta i volje.
Da stvorimo radom Sebi dane bolje.
Neka nam izleči Srca ljute rane, Neka zora sreče Opet nama svane.
I ona već sviće Žareć zemlju ovu,
I dolazi k nama Uz godinu novu.
Pa nek u njoj svaka Ispuni se nada. Neka sreća cvate Vrh sela i grada.
A mi ćemo složno Čuvat blago sviju: Našeg mladog Kralja, Svu Jugoslaviju!
JOSO BALEN, KLEN O VICA-ŽRNO VNICA (PRIMORJE) s
ZA MAJKOM
Pokraj groba Tvojeg, majko, Sinak Tvoj Ti suze lije I dozivlje Tebe žalko —
Al’ Tvog glasa čuti nije.
Smrt nemila onemila Tvoje slatke usne, majko, I pod tešku grudu skrila Tvoje dobro srce slatko.
АГ nemo je srce Tvoje, Jer pepeo od njeg posita
I	od c’jelog Tvojeg bića Samo šaka praha oeta.
MARIJANA ŽELJEZNOVA-KOKALJ, LJUBLJANA:
ME MATERE ...
Me matere, me jočemo, me matere, kaj hočemo? Več Njega ni, najboljšega sinu iz našega rodu ...
Se vmii mrtev ko tiha žrtev, ko Mučenik, ko svetel dar je domovini na oltar.
Me matere, me jočemo, me matere, kaj hočemo? Matere solznih oči poklanjamo dečico Ti, nesmntTli Vladar!
In dečice srčni vsak udar bo Tebi in domu drag dar.
Me matere, me jočemo, me matere, kaj hočemo? Oj, težka je, težka izguba, ves narod ihti;
a eveta je mater obljuba: »Otroček vsak naš naj živi samo očetnjavi, svobodi in spravi!
Prisega je sveta — izdajica vsaka prokleta!«
Me maitere, me jočemo, me matere, me hočemo, da bdimo nad usodo domovja, očetnjave; me hočemo svobodo za vse otroke Slave!
Vsak naš otrok
naj bo porok,
da domovina sveta
na novo je sjpočeta-
s krvjo je kralja Mučenika...
Zastave žalne — so zastave
bodoče naše slave______
J. ВЛАХОВИЋ-РОВЧАНСКИ, ФОЧА:
ЗАШТО CAM COKO?
Соко сам зато, да будем здрав, Развијен, снажан, крепак и прав;
Да будем јак, ко лавски див,
Да радим право, све док сам жив.
Соко сам зато, да душу крепим, Сунчаним зраком и дахом лепим; Врлином сваком, кристално чистом, Добротом часном, ко роса бистром.
Соко сам зато, да јединство дижем, Слогу да сејем, братство да поджижем, да љубав ширим међу браћом свом, Да зидам само: Јединства Дом.
Соко сам зато, да јунаку личим, Храброшћу својом да смело се дичим; Слободу нашу да свугде јачам,
За Домовину драгу да живим и падам.
IVO MAJCAN, SENJ:
RAD I LENOST
U iradu zajamčena je sloga, po raidu poznamo brata svoga; — a lenosti gde vlada i zloba još za sreću naroda znak je to loš.
U radu je napredak, sreča, spas, rad je pesma koja ori iz nas; — lenost je preteča mnoge svađe, laži, podlosti, himbe i krade.
U iradu je život, zdravlje, nada, ko radi od dosade ne sltrada; — u lenosti dane ko provodi — svako zlo u njemu se porodi.
Radimo zato u slozi i svi: Lužički Srbi, Bugari i mi. Čehoslovaci, Rusi, Poljaci — i svi u tom budimo junaci.
ЂУРА Ж. ЧОЛИЋ, СРП. МОРАВИЦЕ:
ПРОПЛАКАЛА ЦРНОГОРКА
(Тужног 17 децембра 1934 год. — Светлој сени Кнегиње Зорке)
Што проплака наша земља?
Што то бучи море сиње?
Што ли горке сузе лије Ловћен кршни и Цетиње?
Што то јечи широм свуда Тешки вапај сваког трена?
Ко то гужи са те стране Са Цетиња — са Ловћена?
Коме то на срцу лежи Рана љута — рана горка? —
Да то није наша храбра Наша дична Црногорка?
Лане песме пуне жара Данас само гола цика Зар je таква на срдашцу Њеном рана превелика?
Што и она данас плаче A плакала никад није,
Ни од оног љутог мача Усред зверске тираније?
Ах што питам зашто данас Ta ј’ проплак’о камен голи,
Па да не би мајка права За дететом кога воли.
Проплакала она данас Сва очајна пита небо:
—	Што се, Боже, дан-данапш>и Тако нагло поколеб’о?
Где je данас радост веља Што из сваког бића сија? — Где je Сунце што прозрачи Пред четири деценија?
Где je оно љупко дете Ha Цетињу што се роди?
Где je она звезда сјајна Што нас свије ослободи?
Где je данас раздраганост И весеље оно лаае?
Где je нашем драгом Краљу To срдачно честитање?
Где je онај мирис душе?
Где су речи пуне сјаја?
Где су песме Њему појне? Где je оно »на многаја?«
Уз то тешко нарицање Плаче она сузе лије,
Јер нестаде што joj беше Ha том свету најмилије.
Често пута десио се Исти призор или слично,
Али њено тврдо срце Остало je непомично.
Синове je своје храбре Ha бојишта љута слала,
Ал’ до данас никад није Њена душа задрхтала.
Гле то тврдо срде сада Походила пуста беда. Она данас плаче, плаче, У колевку празну гледа.
NEKAJ ZNAČILNIH KRAJŠIH GREGORČIČEVIH
PESMI
(Glej članek Simon Gregorčič v
Čemu mi gosli, gosli zlate, Srebrne strune, slonast lok? Te, slavna Vila, so le zate, na jih nazaj iz mojih rok!
Po gosli iz javora mi segni, po takih narod koprni, na nje mi strune tri nategni, domačih glasov strune tri.
11. in 12. štev. Sokolića 1934.)
gosli
Te vzorom višjim vedno verne krepko, ognjeno naj zvene; izraz ljubezni neizmerne, ki polno vnema mi srce.
In šel od sela bom do sela ter h goslim svojim pel glasno, da pesem bo duhove vnela, da srca vžgala bo plamno.
Moč ljubezni
Zaljubilo se je morje v luno, zaljubilo z neizmerno silo, z njo združiti se srčno želelo. Dolgih šest ur kvišku je kipelo, drugih šest ur zopet tugovalo, tugovalo, bridko žalovalo, ker se z njo zediniti ni moglo. Vendar ni ljubezni popustilo, želj kipečih ni si ohladilo: vsako šesto uro po odtoku zopet k ljubici se luni dviga,
dviga se, se dvigniti ne more, z njo skleniti se nikdar ne more, le vzdihljaji morja gor kipijo, luno v temne megle zavijaje tožijo morja bridkosti luni.
Ona se ljubezni verne usmili, ker skleniti z dragim se ne more, solze za vzdihljaje morju vrača ter hladi kipeče želje morju. — Če tako studena voda ljubi, oj, kako pa bo to vroče srce!
Izgubljeni raj
Izgubljen človeku je zemeljski raj, Adamova deca v prognanstvu se joče in prosi, naj sreče zapravljene kraj odpre ji na novo dobrotljivi oče.
Nespametno ljudstvo, čemii-li tvoj
stok?
Na delo! Ne nosi mi križem rok! Povrni se samo v prvotnost nazaj in našlo povsodi prvotni boš raj!
Na dan!
Mi mrtvi smo, mi v grobu smo, mi v njem po tuji zlobi smo, po tuji smo hudobi in svoji krivdi v grobi...
A čuj, kaj zdaj buči, grmi?
Dne sodnjega to tromba ni, buditelj — angel naš nam trobi:
»Vstanite, polmrliči vi, odprite se, vi živi grobi, naš rod vrnite boljši dobi!
Naj rod slovanski v vek živi! Slovanski rod, na dan, na dan, teptani narod — velikan, na dan, na dan!
Izbral prof. dr. Maks Robič.
RADOVI NAŠEG NARAŠTAJA
ROSENSTEIN KAREL, JESENICE:
ODLOMKI IZ DNEVNIKA MLADEGA SOKOLIĆA
Imam prijatelja Ivana. Mlad je še, a pameten in miren. Priljubil se mi je. V prostem času rad poiščem! njegove družbe. Nobene skrivnosti nima pred menoj, in tudi jaz sem proti njemu odkritosrčen. Zadnjič sem ga zaprosil, naj mi pokaže svoj dnevnik, v katerega že dve leti zapisuje važnejše dogodke iz svojega življenja. Ugodil je moji želji in Ittu prinašam nekoliko odlomkov iz tega 'dnevnika.
7. oktober. Nedelja. Krasen jesenski dan. Popoldne smo naraščajniki naredili kratek izlet v naravo. Vodil nas je naš dobri vaditelj sokolske telovadbe brat Tone.
Ko smo prispeli iz zaprašenega in zakajenega mesta, nas je objel sveži in čisti zrak. Iz gozda je pihal hladni vetrič in nam pobarval llica z živo rdečico. Sonce je sijalo nekoliko miedlo, a nas je vendarle prijetno ogrevalo. Vsa narava je bila še lepo zelema in tu pa tam je drobna cvetlica pokimavala z nežno glavico, kot bi pravila 'ljubemu soncu, naj le še dolgo zmaguje starko zimo. Na veliko začudenje sem opazil na debeli hrastovi veji majhno veverico, ki se je udobno sončila in se ni zmenila za vrabčka, ki se je ves raz-mršen šopiril na drugi veji in jezno čivkal.
Tudi nas se je polastilo nekakšno pomladno razpoloženje, kakršno čuti človek, ko vidi, kako se narava prebuja in se otresa zime, smrti.
Z vaditeljem Tonetom1 smo se usedli na obtesane hlode, ležeče kraj gozda. In Tone nam je pripovedoval o Sokolstvu in o bojih za domovino,
o	katerih jie znal zelo lepo pripovedovati, ker je sam služil kot prostovoljec. Po razgovoru so prišle na vrsto igre. V mraku pa smo se veselih s>rc in rdečih lic prepevaje vračali iproti domu.
9.	oktober. Torek. Po večerji sem vzel telovadne čevlje in odšel proti Sokolskemu domu. Ko sem se mu približal, sem se začudil, da ni bilo v telovadnici luči. Saj bo vendar telovadba kot vsak torek! In vse je bilo mi rno, čudovito mimo.
Stopim v društveno sobo. Polna je članov. Stojijo v malih gručah in se šepetaje pogovarjajo. Vsi so nekam potrti in sključeni. Nikjer veselega obraza. Na moj pozdrav dobim v odgovor samo nekaiko momljanje. Oči vseh nemo buljijo v tla, gube na čelu so ostre, lica bolestno spačena. Vse je itako čudno in nerazumljivo.
Stopim k tovarišu Ivanu, ki molče zre v zrak.
»Kaj pa je vendar danes? Vsi tako tihi in zamišljeni?« Stresem1 ga za ramo.
»Ali še ne veš?« se čez čas začudeno obrne proti meni.
»Kaj? Česa ne vem? Povej! Prosim te!«
»Kralj...!«
»Kaj je s kraljem? Govori!«
»U-u-morjen!«
Vse je zastalo v meni. Srce, misli, vse. Čez trenotek se sunkovito obrnem k prijatelju.
»Kje? Kako?« Sam ne vem kaj sem še spraševal.
»V Manseju. Toliko iz radia. Več sam ne vem.« Ivan se je zopet zagledal v kolobarčke dima, ki so se leno in v čudnih zavojih zvijali po zraku.
V	omotici sem se vračal domov. Na cesti so v gručah stalili ljudje in šepetaj e govorili. Legel sem v posteljo, a zaspati nisem mogel. Vso noč so me nadlegovale strašne, krvave sanje.
10. oktober. Sreda. Zbudil sem se ves izmučen. Zdelo se mi je, da so vse to le hude sanje. V omotici sem itaval v šolo. Tam sem se šele uveril, da je vse bridka resnica. Dijaki so hodili s povešenimi glavami po hodnikih in si pripenjali žallne trakove. Zbirali so se okoli deske, kjer so bile napisane žalostne, a resnične besede.
»Kralj — dobrotnik mladine — zaščitnik naroda — naš ljubljenec — — mrtev.«
Ta vest je porazno učinkovala na naše mlade duše. Skrušeni po takem udarcu smo sedeli v klopeh, mirni in poslušni, kot bi bili iz kamna.
»Domov — vsi domov!« je prišel ukaz. Da, to je bil ukaz. To ni bila vesela vesit. ki jo dijaki navadno sprejmejo z viharnim veseljem. Ta strašen ukaz nas je še bolj potrl in nas še enkrat uveril, da je vse gola, neizbrisna resnica. Poparjeni in sključeni smo s počasnimi koraki odšli iz gimnazijskega poslopja. Zdaj pa zdaj je padla beseda, kratka, grenka, polna tuge. Kako radi bi se vrnili v svoje razrede, samo da bi ne bilo vse to resnica.
11. oktober. Četrtek. Žalna komemoracija v Sokolskem dOmu. Dvorana je bila nabito polna. Luči so medlo in žalostno sijale skozi črnino. Nad nami je plavala moreča tišina. Le včasih se je nagnil sosed k sosedu in mu zašepetal nekoliko besed. Tiho kot sence so se plazili zamudniki skozi vrata v dvorano in se zgubljali v gneči. Zrak je bil nasičen z vonjeirt po svežem smrečju in krizantemah.
Stal sem zadaj v kotu in najrazličnejše misli so se mi podile skozi možgane. Iz otopelosti me je zbudil zvok godbe. Dvignem glavo in zapazim, da je zastor dvignjen. Presunljivi zvoki godbe so še povečali srčno bolečino.
Nastopil je govornik. Za njim mala deklica, ki je z nežnim glasom ganila vsa srca. V marsikaterem očesu se je zaiskrila svetla solza in marsikatera roka je nesla robček pred oči. Godba je zaigrala državno himno.
Razšli smo se. Z bolečino v srcih, a skupna bolest je močno povezala naše ranjene duše.
12. oktober. Petek. Že zjutraj je završalo po mestu, da se bo pripeljal naš mladi kralj Peter II. Kakšna radost. Ves dan so ljudje v velikih skupinah postajali pred železniško postajo, se živahno razgovarjali in čakali.
Zvečer sem tudi jaz odšel z doma, da bi videl vladarjev sprejem. Na potu sem dohitel nekaj tovarišev in skupaj smo šli proti kolodvoru. Tam je že bila zbrana velika množica ljudi. Z največjo težavo smo se prerili na peron, kjer se nam. je nudil krasen pogled. V dveh dolgih vrstah so stali Sokoli in Sokolioe, za njimi druga društva in velika množica ljudi. Vzlic hudi gneči je vladal popoln mir.
Skoro neslišno je pribrzel vlak na postajo. Godba je zaigrala himno. Vratca so se odprla in izstopila je Nj. Vel. kraljica in za njo je stopil prvič kot kralj na jugoslovansko zemljo naš mladi vladar Peter II. Vzkliki sreče in veselja so se trgali iz ust množice. Po pozdravih sta stopila kraljevska mati in sin zopet v vilak. Še enkrat smo ga videli pri oknu. Zopet veselo vzklikanje množice.
Vlak se je neslišno premaknil. Zadnji pozdrav in nas mladi vladar se je odpeljal v osrčje domovine.
Kako srečni in veseli smo se vračali proti domu. V srca. razrvana od žalosti, nam je zopet posijal žarek radosti, novega upanja in ljubezni.
14. oktober. Nedelja. Žalostno tožijo zvonovi. Naš sinji Jadran šumi. Nalahko se ziblje na krotkih valovih »Dubrovnik«. Vse zadržuje sapo ob pričakovanju.
Pozdrav topov. Srca ječijo, tožijo, molijo. Duše se spajajo v eno samo ogromno bolest.
Tu sedim in premišljujem, a v duhu sem pri truplu Mučenika in duša plaka, neutolažljivo plaka...
18. oktober. Četrtek. Vsa šola se je zbrala pri zadušnici. Mlada srca so tožila. Goreče molitve so se dvigale proti nebu. Potrti smo se vračali 'domov.
Medtem se je daleč od nas iz Beograda pomikal mrtvaški sprevod proti Oplencu.
Popoldne so presunljivo zatulile sirene. Njih ostri glas je rezal v duše. Pred magistratom se je zbrala velika množica. Žalni govori. Himna. Solze. Žalost.
Taval sem iz ulice v ulico. Brez cilja.
Ali je mogoče. Naš dobri kralj mrtev? Danes ga je sprejela rodina gruda v svoje naročje. Oh, tudi jaz bi rad umrl. Žalost, težka kot svinec, mi leži na srcu, da komaj utriplje. Toda saj milijoni žalujejo in jočejo za svojim navečjim) dobrotnikom.
1. december. Duhovi so se nekoliko pomirili. Žalost se je ublažila. Danes je bil prvi december, naš največji praznik. Trobojke so zaplapolale v zraku. Rahel vetrič jih je dvignil visoko proti nebu. Njihove barve so se lepo prelivale v zlatih žarkih jutranjega sonca.
Po šolski proslavi sem odšel s tovariši v Sokolski dom. Dvorana je bila polna. Proslava je bila nekoliko drugačna kot druga deta.
Vrstili so se govori, deklamacije, godbene točke, in nato zaprisega. Vsi člani so v svečani tišini dvignili roke in prisegli zvestobo mlademu vladarju. •— Glave so se dvignile, lica so zažarela v sreči in srca so jim poskakovala v radosti; saj so iprisegli mlademu kralju, v katerega imajo vsi neomajno zaupanje in za katerega bije vsako srce v brezmejni ljubezni.
ZAKAJ LJUBIMO JUGOSLAVIJO?
Jugoslavija! Mati vseh dobrot in gorja. Kako krasne so Tvoje doline, še krasnejše so Tvoje planine! In to morje, lepota vseh lepot. Te koče, bele, skromne ob obali. To ljudstvo, ta narod, ta skromni, ubogi narod. Kako krasne so Tvoje besede — moj materni jezik. Ali naj ne ljubimo vse te lepote, itia' narod, to Jugoslavijo, s krvavimi žulji pridobljeno? Koliko bojev in trpljenja, koliko žrtev je moralo pasti za to domovino. Gorica! Celbvec! Trst! Kako so se borili ti ljudje, a nazaduje so ostali sužnji na rodnih tleh. Ali v srcih jim še gori nada na svobodo. Zato pa mi, mladina, spoštujmo zadnjo sveto zapoved Viteškega kralja Aleksandra I. Zedinitelja: »Čuvajte Jugoslavijo!«
Da, čuvali in ljubili jo bomo do zadnjega diha!
BOLE VLADIMIR, MOSTE PRI LJUBLJANI:
KAKO SMO PROSLAVILI LANSKI PRAZNIK »UJEDINJENJA«
Lanski prvi december je 'bil zelo žalosten, ker ni bilo več med nami našega Viteškega kralj a Aleksandra I. Umorila ga je kruta zločinska roka v Marseilleu. Zato smo pa item bolj goreče praznovali prvi december kakor druga leita.
Ta dan sem vstal in odišel pred šolo. Izpred šole smo krenili v cerkev. Molili smo za Njegovo dušo in za novega mladega kralja Petra II. Po službi božji smo odkorakali pred Gasilski đonru Tam so bili razni govori. Po govorih so vsadili spominsko lipo, ki bo pričala dolga stoletja o groznem zločinu kakor tudi o naši ljubezni do nesmrtnega kralja in drage Jugoslavije.
Po končani iproslavi so se napotili nekateri v Sokolsko društvo Moste, drugi na Tabor, v Narodni dom i. t. d. Jaz sem se odpravil na Tabor, kjer smo prisegli, da bomo čuvali našo lepo domovino Jugoslavijo do zadnje kaplje krvi, kakor jo je čuval On — Njegovo Veličanstvo kralj Aleksander I. Ujedinitelj. Živel kralj Peter II.! Bog naj čuva Jugoslavijo in kralja Petra II.!
MARIJA OBREHT, MARIBOR I:
KAKO SEM PREŽIVELA SKRIVNOST SVETE NOĆI
Sedim v sobi. V peči veselo prasketa ogenj. Čuje se jek od pomrzlega gorskega potoka, od zelenih jelk, od golega drevja na vrtu, Id ga maje veter.
V teh akordih iz svete noči leži polno sladkih skrivnosti, pravljic izza davnih dni. Minule, že skoro pozabljene zadevajo v tej noči rahlo ob dušo, da vzdrhti ob lepih spominih.
V kotu sobe je nekaj tiho zašumelo, prišlo k meni, se rahlo dotaknilo rok im sedlo kraj mene. — »Kdo si?« — Molk, —
Nevidni pripoveduje o dogodku pred1 1934. leti. Pripoveduje o Njem. On, ki je voditelj našega duha, On, ki je pripravljen dati nov dom talkrat, ko koščena roka ugasi svečo našega življenja. On, ki vladni nad svetom, je bil rojen v tej noči. Ni gai sprejelo razkošje in sijaj, Golgota je bilo njegovo življenje do takrat, ko je vzdihnil v (trpljenju: »Dopolnjeno je!«
Udarci iz zvonika zamolklo bme v noč. Štejem. Polnoči. Koraki se oddaljujejo, — v kotu sobe tajinstveno šumi.
Stopim k oknu. Na zapadu se vlečejo v ipošastni črnini planine.
Na nebu pai gore planine...
VINKO MASIĆ, NARAŠTAJAC SOKOLSKOG DRUŠTVA ZAGREB II:
MLADOME KRALJU
Mlađani Kralju, misao svalka K Tebi neprestano leti,
Potomče gordi slavnih junaka,
Za Tebe spremni smo mreti!
Visoko digni barjak Jedinstva, Blagosloven od Boga;
Vodi nas smjelo da satremo listom Dušmana narodia svoga.
Dušmani naši nek dobro znadu Da s Tobom čitav je mđ Stog smjelo upravi, Vođo nam mladi, Kraljevski, snažni Svoj hod.
Poleti smjelo, Orliću bijeli.
Visoko uzcLiži lij еЉ,
Čuvaj nam svuda ognjišta mila i djedovski oganj nam svet.
A ljubav naša, Laviću Petre, štitom će vječnim Ti biti.
Orliću bijeli, svud će nad Tobom Jata Sokolića bditi.
ЈОСИЋ C. СОФИЈА, НАРАШТАЈКА, НОВИ САД:
СОКОЛИЋ
Здраво, здраво, здраво Соколићу,	Рашири твоја млађана крила,
Najnennm наш млади тићу.	Здрава нам била браћа мила,
Рашири твоја криоца млада,	И тада ћемо ми са браћом свом
Да у Југославији мир и слога влада.	Ширити јединство над Југославијом.
ЈОСИЋ С. СОФИЈА, НAPAUITАЈКА, НОВИ САД:
MAJKA
0,	мајко, мајчице,	Ta ти си, мајко, сва снага света,
Срећа си, мајко, своје дечице.	Јер Ти се жртвујеш ради дехета.
II	живот свој на коцку ставиш	Ta ти си, мајко, извор љубави,
Само да дете од зла избавнш.	0д тебе потиче овај свет убави.
Много си дана, мајко, патила,
Многе си горке сузе пролила.
Многи си горак залогај јела,
Много си, мајко, ти претрпела.
GLASNIK
ZAGREB 2. — Svečana akademija naraštaja i dece. 1 decembra 1934 na dan Narodnog ujedinjenja, u 3 sata posle podne, održana je u Sokolskem društvu Zagreb 2 svečana akademija naraštaja i dece. Ovu naraštajsku proslavu organizirali su sasvim sami naraštajci i naraštajke. U 3 sata posle podne u novoj svečanoj društvenoj dvorani okupila su se gotovo sva muška i ženska deca, njih oko 600, zajedno s mlađim i starijim ženskim i muškim naraštajem, njih 250, te velikim brojem roditelja, koji su došli da prisustvuju ovoj dirljivoj priredbi svojih najmlađih. U tri sata je starešina društva br. dr. Oton Gavrančić, s naraštajskom župskom zastavom, koju je ove godine na utakmici osvojio naraštaj društva s počasnom četom naraštajaca, ušao u dvoranu srdačno pozdravljen od prisutne dece i naraštaja. Br. Franček Dvoržak, pretsednik naraštajskog otseka, otvorio je svečanu sednicu. NaTaštajski pe-vački zbor otpevao je skladno »Sokolski pozdrav«. Mala sestra Vera Lihtenberg, mlađa naraštajka, recitovala je vrlo lepo pesmu »Mrtvi Kralj« od R. J. Jeretova. Br. Franček Dvoržak, koji je zajedno sa agilnom pretsednicom sestrom Zrinskom Lugarič, rukovodio radovima oko pripremanja ove akademije, održao je zatim vanredno lep govor o značenju Prvog decembra 1918,
o	blagopokojnom Kralju Ujedinitelju i Nj. Vel. Kralju Petru II.
Mlađi naraštajac Mohaček recitovao je zatim pesmu »Mladom Kralju« od društvenog naraštajca Vinka Maslića. Društvena glazba otsvirala je himnu, koju je naraštaj saslušao u stavu: mirno!. Naraštajac Jovan Jevtič recitovao je posle toga pesmu »Naš mrtvi Kralj« od dr. Danka Anđelinovića. Posle toga održala je pprets. Zrinka Lugarič vrlo lep govor o značaju Prvog decembra. Svoj govor završila je s. Lugarič poklikom: »Slava blagopokojnom Kralju Ujedinitelju!« — što su svi u dvorani spon-
tano prihvatili. Naraštajski zbor otpevao je posle toga himnu »Oj Slaveni«, a sestra Vavruška, recitovala je pesmu »Novo po-kolenje« od Alekse Šantića, posle čega je naraštajski zbor otpevao »Sokolski pozdrav«. Na kraju je starešina društva brat dr. O. Gavrančić održao deci i naraštaju govor u kojem ih je pozvao, da i dalje nastave u svojim marljivim nastojanjima i objasnio im je njihove dužnosti u sokolani, u školi i kod kuće.
Рад нараштајског отсека Земун I. Наш
отсек отпочео je свој рад 28 децембра 1934 год. са скупштином на којој je изабрана управа отсека с потребним члановима. Брат начелник нашега друштва отворио je прву скупштину, на којој je једногласно пзабран одбор. Затпм je брат начелник одржао пре-давање о циљу Соколства и његовог знача-ја, и опоменуо нас да сложно и заједнички радимо.
Ми се сваког понедеоника и четвртка скупамо и радимо на напретку нашег дру-штва и Соколства.
Radio na biciklu. Najnovija »moda« na polju tehničkog napretka jeste radio na biciklu, naravno u Americi. U prvi mah znadu vesti samo za jedan takav bicikl, ali nema sumnje da će uskoro narasti broj takvih ljudi, koji ne mogu ni na biciklu biti bez političkih govora, pesama, koračnica i druge svakojake galame. Imaju svakako vrlo jake živce te im nije dosta velegradske buke i huke, naročito automobila i motocikla. Najnoviji dobročinitelj čove-čanstva, koji nas je usrećio radijem na biciklu, rodom je iz Portlanda (država Oregon). Njegov radio aparat nalazi se u košarici, smeštenoj na držalu, a između cba drška razapeta je antena. Za aparat potrebnu elektriku proizvađa generator što ga tera jedan od točkova, kao kod električnih svetiljki za bicikle.
Novo grozničavo traženje zlata. U
Americi je neodoljiva želja za zlatom prouzročila pravu seobu narodaj prema gradu Mojave u kalifornijskim pustinjama. Sva konačišta u gradu su prenatrpana, sem toga je sva okolina prekrivena šatorima tražilaca zlatne rude, punih najlepših nada. Pre godinu dana je, naime, našao tamo bivši student zlatnu žilu, za koju se ustanovilo da je mnogo jača nego se iz početka mislilo. Grozničavo traganje za zlatom u Americi je davno poznato, a u današnje teško doba doneikle i razumljivo.
10.000 zemljotresa godišnje. Iz statistika nauka doznajemo da ne prođe ni jedan čas, a da ne bi bio gdegod na svetu zemljotres. Seismografi (sprave za beleženje potresa) beleže dakle svake godine oko 10.000 zemljotresa. Polovica tih potresa zbiva se, istina, u unutrašnjosti zemlje tako neosetljivo da ih mogu primetiti samo naj-osetljiviji seismografi; između osetljivih zemljotresa najveći deo nije opasan. Preostaje, dakle, svake godine samo nekoliko stotina zemljotresa koji su odista opasni. Od ovih je oko 90 postotaka tako zvanih tektonskih zemljotresa što ih prouzroče premeštanja zemljine kore, dok su ostali vulkanske prirode. Zemljotresima je između svih zemalja najviše izložen Japan, gde beleže svake godine čak i 6000 zemljotresa; na drugom je mestu zapadno američka obala sa središtem u Kaliforniji. U Evropi najviše pate od zemljotresa sredozemni predeli: Grčka, Italija i Španija.
Nesagorljivo drvo. Stručnjaci nastoje već prilično dugo, kako bi načinili drvo nesagorljivo, ali do sada nisu imali pravog uspeha. A uspeh u tom pogledu bio bi vrlo važan za drvene zgrade. No nedavno je u Pragu patentom zaštićena jedna hemi-ska tvar, koja smanjuje upaljivost drveta u tolikoj meri da možemo već govoriti o nesagorljivom drvetu. Ako li se drvo zasiti tom hemiskom tvari, nazvanom »Руго-рах«, pa se onda metne u vatru, ugljeniše se samo na svojoj površini; tako vazduh nema pristupa do unutrašnjih naslaga u
ZA ŠALU
Slučaj. Dragan: »Gde si se rodio, tata?« — »U Celju, Dragane.« — »A ti, majčice?« — »U Črnomlju.« — Dragan se zamisli po kaže; »A ja u Sarajevu. Čudnovato, kako smo se nas troje sastali.«
drvetu te ovo ne može da gori. Izvadi li se nezasićeno drvo iz vatre, gori dalje, a zasićeno se drvo ugasi za nekoliko časaka.
I	to je vrlo važno, jer ograničava toliko opasno širenje vatre.
Posle skakavaca — papige. Jedva se unutrašnjošt Australije oporavila od velike navale skakavaca, već joj preti druga opasnost. Milioni zelenih papiga putuju od krajnjeg australskog zapada prema istoku. Ima ih toliko da je zemlja, gde se oni na nju spuste, na daleko i široko posve zelena. Ove ptice kvare vodu da je ne mogu uživati niti čovek niti životinje. Dan i noć rade ljudi samo oko toga, kako bi izvore očuvali od papiga. Pretil velika opasnost da će ove ptice, dođu li na farme, do kraja uništiti sve one useve i plodove što su ih skakavci još ostavili.
Spomenik koji govori. Prvi je na svetu
i,	naravno, opet u Americi, u Vašingtonu. Spomenik pretstavlja Krištofa Kolumba u ogromnoj veličini. U svojoj unutrašnjosti ima velik zvučnik koji svaki dan dvaput, u 10 i 19 časova viče:	»Ja	sam otkrio
Ameriku!«
Šta mogu da donesu mali izumi. Upravo jednostavni izumi obično su najunosniji. Novi predmet mora samo da zadovolji svakodnevnu potrebu, da pobudi zanimanje i da nađe spretnog prodavaoca. Tako je n. pr. donela jedna u Americi vrlo omilela igračka, lutka koja igra, svome izumitelju godišnje 75.000 dolara. Izumitelj klizaljke na točkove zaradio je više nego milion dolara. Pametnjaković koji je došao na misao da je metnuo na drugi kraj obične olovke gumu, zaslužio je 100.000 dolara na godinu. Ogromno je zaradio izumitelj čeličnog pera, a onaj koji je pete na cipelama ojačao metalnim pločicama, u prvoj je godini imao čistog dobitka 700.000 dolara i zatim još velike sume novaca. Bogataš je postao onaj koji je prvi upotrebio pamuk kao navlaku za kišobrane; ništa se manje nije nasmeh-nula sreća na srećnika koji se dosetio metalnih vešalica za kabanice, čim je sprečio dosadno otkidanje.
Zemljopis. Profesor pokaže i protumači učenicima glob; zatim pita: »Kamo bih ja došao, kad bih na ovome mestu, počeo kopati rupu u zemlju?« — Učenik: »U ludnicu.«
Krivo shvaćena statistika. Starina Đo-ko dođe na poštu te kaže: »Gospođice, mora da ima na pošti mnogo pisama za mene.«
—	»Kako se zovete?« — »Đoko Nenado-vić, molim.« — »Žao mi je, nema ni jednog pisma. Očekujete li koju važnu vest?« — »Ne očekujem, ali moj mi je sin juče čitao iz novina da u našoj zemlji primi svaki čo-vek, svaka žena i svako dete 20 pisama na godinu, pa kako ja već odvajkada nisam ništa dobio, to sam došao da uzmem svoj deo.«
Pouzdanost. »Ja mogu svoga knjigovođu ceo dan ostaviti sama, pa ipak znam uvek šta čini.« — »No, pa šta radi?« — »Ništa.«
Blagoslov motornog točka. »Kako da Franje od nekog vremena nikako više ne viđam?«, upita Karlo u društvu. — »Pa znaš, otkako ima motorni točak, leži ili u jarku ili u krevetu.«
Ima pravo. »Možeš li mi kazati, zašto su ribe neme?« — »Možete li možda Vi, gospodine učitelju, govoriti pod vodom?«
Srodstvo. »Kažite mi, gospodine Beli-ću, jeste Ii možda u rodu s Markom Beličem?« — »Jesam, ali je to prilično dalek rod.« — »Valjda ste deca dvaju bratu-čeda.« — »Jok, on je između petnaestoro dece najstariji, a ja sam najmlađi.«
U zverinjaku. »Kako dugo ste već kod lavova?« — »Kratko vreme, zapravo spadam majmunima.«
Pitanja i odgovori. »Šta je, Dušane, tvoj tata?« — »Moj je tata bolestan.« — Ne mislim tako. Hteo bih da znam šta on radi.« — »Kašlje.« — »Ne budali! A šta radi, kad je zdrav?« — »Onda ne kašlje.«
— »Alaj si mi tvrde glave! Kaži mi, šta je tvoj tata, kad nije bolestan i kad ne kašlje?« — »Onda je zdrav.«
Bata. »Gledaj, tatice, ovu slamku sam posve sam iščupao iz zemlje,« priča ushićeno četverogodišnji bata svome ocu. — »Pa onda si ti neobično jak,« čudi se otac.
— »I te kako, tatice, pa vidiš da je slamku na drugom 'kraju držao ceo svet.«
Višak čarolije. Čarobnik čini čudesa. Milan mu pozajmi svoj časovnik. »I sada,« zaključi čarobnik svoje čarolije, »možeš svoj časovnik čuti, kako tiktaka u ovom otiraču. Jesi li zadovoljan?« — »Pa kako ne bih bio zadovoljan,« razveseli se Milan, »kad mi se časovnik рге 14 dana bio pokvario.«
Pokus. Profesor: »Gospodo moja! Ova smesa tako je jaka te može da smrska sve nas, ne pođe li pokus za тикот te se smesa rasprsne ... Budite tako ljubazni pa pri1-đite bliže da možete lakše pratiti postupak.«
Dobri sin. Otac: »Tvoja svedodžba je jadna! Nisam li ti obećao 10 Din, dobiješ li dobre ocene?« — »Sin: »To je istina, tatice, ali majka uvek govori, kako ti teško zarađuješ 10 dinara.«
Učenice sportkinje. »Kako će ispasti tvoja svedodžba, Marice?« — »Ja očekujem 6 : 1.«
Opreznost. Majka: »Ostavi čekić, Ivane, da se ne udariš po prstima!« — Ivan: »Ne boj se, majko, čavle drži Nevenka.«
Nesrečne trešnje. »Dušane, ti si jeo trešnje!« — »Nisam, majko!« — »Ali ja sam našla koštice.« — »To nisu moje, ja sam svoje progutao.«
Znanje. »Zašto si bio, sine, danas u školi zatvoren?« —• »Nisam znao gde su Azori.« •— Drugi put upamti, gde si ih metnuo!«
Slično. »Kažite mi, deco, poslovice, kao što n. pr.: Oprženo dete boji se vatre!« — Javi se odmah mali Mijo: »Oprano dete boji se vode.«
Mudro dete. U gužvi se na trgu izgubila mala devojčica pa trči, sva usplahirena, oko piljarica. »Nano,« upita napokon jednu, »jeste Ii možda videli ovde gdegod maj'ku bez svoga deteta?«
Na zvezdarnici. Zvezdoznanac: »Svetio zvezde, što ću vam je sada pokazati, pre-vaLi za četiri sata put do zemlje.« —• Poset-nik: »Vrlo zanimljivo; ali toliko vremena ja, na žalost, ne mogu da čekam!«
Jadovit doživljaj. Tamna noć. Kiša pada kao iz kabla. Putnik stoji na usamljenom drumu, nigde nema čoveka koji bi mu pokazao put. Napokon dođe do raskršća te se poveseli, opazivši tamo kolac s tablom. Teškom se mukcm popne do table, zapali šibicu te čita: Nemoj dirati! Sveže boja-disano!
Ima pravo. Učitelj fizike tumači učenicima lomljenje svetlosti, što biva, kada zraci padaju u vodu. Jovan ne pazi nego sanja neprestano o božičnim praznicima. Učitelj to opazi pa pita: »Jovane, o čemu smo upravo govorili?« — Jovan: »O svetlu, kada u vodu pada...« — »Vrlo dobro. A šta biva onda?« — Jovan: »Onda se naravno ugasi.«
Iz uredništva
S ovim brojem izlazi naš list u novom ruhu — u novim svojim ukrašenim ovojnim stranicama, koje su rad uvaženog slikara O. Ga-spari-a iz Ljubljane.
Upozoravamo braću saradnike i sestre saradnice, da šilju svoje sastavke svakog meseca najdalje do 10 u mesecu, ukoliko žele da im iziđu u narednom broju.
U zadnje vreme stiže nam naročito mnogo sastavaka u stihovima. Ti su sastavci, u najviše slučajeva, vrlo rđavi i površni. Ne poklanja im se dovoljna pažnja niti po sadržini, niti po tvorbi, niti po spoljaš-nosti. U sto smo muka dok jih popravimo ili barem toliko doteramo da budu barem približno zreli za tisak. Ne želimo da ubijamo volju i polet naših marljivih i ustrajnih saradnika i saradnica, ali moramo jednom za uvek da prekinemo s ovim načinom. Toliko smo puta ponovili, da braća i sestre, koji nisu vešti peru, daju svoje sastavke, bilo koje vrste, na pregled i popravak starijoj braći, koja su iskusna i koja mogu da daju potrebnu pouku za daljnji rad. Sastavci se pišu samo na jednoj stranici, s dovoljno razmaka između redaka, ma-stilom ili, što je najbolje, s pisaćim strojem. Treba da su čisti, čitki, uredni i brižljivo opremljeni. Piši kratko, ali zato dobro. Ne umaraj sebe i uredništvo Sokolića s predugačkim pisanjem i preširokim raščinjavanjem svojim misli. Neka važi lozinka: kratko, jezgrovito, sočno. Što otsada ne bude pisano u ovom duhu svršiće — u košu! Rukopisi se ne vraćaju ni u kojem slučaju, sem ако< je članak naručen iz uredništva i ako se izričito to zatraži. Pazite naročito na jezik. Jezik je najveće blago jednoga naroda. Preradović lepo kaže u svojoj pesmi »Rodu o jeziku«... »po njemu si sve što jesi — u prošlosti sjena puka, u buduće niti sjena«. Negui svoj jezik
i	uči ga! Naš je jezik krasan, jedan od najkrasnijih na svetu, i prava bi bila grehota i sramota da bi ga baš mi Sokoli zanemarivali i una-kazivali.
Poruke uredništva
J. М. — O.: Pesmica »Naš vojnik« nije zrela za štampu. Stasita joj ne dostaje. Isto važi i za »Kraljici Majci«; ovakvi sastavci treba da budu naročito dobri. I po formi i po sadržim. »Pozdrav Sokoliću« nije u sokol-skome duhu. U Sokolu je rad — dužnost. U istom je duhu pisan i Tvoj sastavak u prozi »Naša štampa«; mnogo je netačnosti i suviše subjektivnog prikazivanja.
M. R. — O.: Pesmice »Sokolić« i »Čestitka nove godine« sasvim su neuspele. Kraći sastavci možda bi ipak išli bolje, ali u što temeljito sumnjam.
M. V. — Z.: Izveštaj o proslavi Prvog 'decembra u Vašem društvu ne možemo objaviti. — Objavljujemo samo vesti iz naraštajskog života u sokolskim jedinicama.
Z. M. — K. -S.: Tvoja pesma: »Kralju Ujedinitelju« ne valja. Lepo misliš, ali se nepesnički izražavaš. Mislim, da bi se vežbom mogao prilično popraviti.
V. T. — P. S.: Tvoje pesme: »Jugoslovenski Sokoli — Istri« i »Kroz svoj život« iako bi se dale sadržajno progutati, po svojoj -tvorbi nikako nisu uspele. Ne možemo ih objaviti.
J. V.-R. — F.: Kod Tvoje pesme »Čuvajte Jugoslaviju« jedino što je uspelo, to su Dočetna velika štampana slova svakog ‘retka. Inače je pesma sasvim neupotrebljiva. Uspeli sastavci takvog značaja neverovatno su retki. Akrostihovi su za rođene pesnike.
Zagonetna mreža
Komel Neuman, naraštajac, Osijek
Vodoravno: 1 Samogovor. 2 Deo zemlje (bez jednog slova). 3 Trgovina koju preuzima država.
Okomito: 1 Mesec u godini. 2 Naprava za vodu. 3 Divlja životinja.
U sva polja gde su zvezdice mora doći isti samoglasnik.
	1		2		3	
1	*		*		♦	i
		■		■		1
1	*		*	i*		
		■		ш		
1	*		*		*	п
	Ј					
Konjičev skok
u|		je bi		tlo
je i na		o	sa	ne
rui	boj	boj	je	■
ј“	svi	ka	već	ce
	je	u	■	
Popunjalka Jagodic Jože, naraščajnik, Moste
Stoječa voda Moško ime Pozdrav Del ceste Cbutev Narodnost
Pri pravilni rešitvi da tretja črka navzdol znan pozdrav.
Јован Владиковић, Шабац:
УКРШТЕНЕ РЕЧИ
Водоравно: l) Топлота шкоди, зима му прија. 12) Bor љубави-13) Женеко име у падежу. 13 a) Везник. 15) Бог рата. 17) Корито. 18) Сто година. 20) Планета. 22} Латинска лична ваменица. 23) Спев. 25) Чавао. 27) №мачки пред-лог.. 28) Мелем у падежу. 30) Ва-рош у Мезопотамијн. 33) Први чо-век- 35) Верни; н = ј. 37) Завр-шетци нашцх народних презимена. 39) Јеврејско име. 41) Женеко имс-у падежу. 42) Острвце (турски). 44) Узвик. 4б) Турски доетојан-ственик. 47) . Уфање. 48) Место у Југославији. 49) Латински пред-лог. !ј0) Свеза (погодбена). 53) Ila-де. 52) Ненаглашене речц у паде-жу. _ Усправно: 2) Нег&ција. 3> РаздобЛ)е. 4) Улица у падежу. 5) Персијски краљ без задњег е. 6) Слово. 7) Женско име. 8) Зубљс. 9) Другога. 10) И. Дамјановић (с главом доле). 11) Бивши претседник соната. 14) Нису ружне. 16) Дворана. 19) Домаћа животнЈБа. 21} Мушко нме. 24) Служи за прањс. 26) Исто што у 47 водоравно. 29) Женско име. 31) Женско нме. 34) Принадају меии. 36) Човек има две, a животиња четири (једнина). 38) Женско име. 40) Ррдин број, у -- о.
■	1	2	3	4	5		6	7	8 | 9		ш|
ii	■	12				■	13		1		1
13a	14	■	15			16	■	17		—	
18		19	■	20			21	■	22		
23			24	■	25 1			26	■	27	
28				29	■	30			31	■	
32	■	33			34	■	35			36	
37	38	■	39			40	■	41			
42		43	■	44			45	■	46		
47				■	48				■	49	
1	■	50			■	51	1		- 1	■	
152							1				■