Poštarina plaćena u gotovu
Cena Din. 1.
Mirni mi—
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
čuvajte J u gosi a v i j u!
Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski fah 342 • Telefon uredništva 30-866 i 26-105, uprave 30-866 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •
Beograd, 3februar 1939 God. X • Broj 5.
POSLEDICE ANARHIJE I PARTIKULARIZMA
Pad Barcelone i slom katalonske vojske vrlo je poučan sa .vf gledišta, ko ji nas, kao Sokole, t. j. pristalice discipline i na-. e;a da pojedinac i delovi treba da se žrtvuju za celinu, naročito 'Neresuju.
Po mišljenju svih stranih posmatrača, ne samo neutralnih, ec / onih ko ji s u otvoreno simpatisali sa vladinim taborom (i to e Po mišljenjima koja dolaze sada, »post festum«, več su bila *ncana i rani jel), — za katastrof u Katalonije krivi su u veliko j
Katalonci sami, a u prvom redu egoistični partikularizam ’ Partizanstvo izvesnih njihovih skupina, anarhista pogotovo.
Zna se kako su tekli prvi meseci gradanskog rata. Katalonski odredi su se na koncu prve godine borili samo na dva sekto-,a’ d Hueske i u Ar agoniji, u ukupnom broju od 20.000 ljudi; °k se u barcelonskim kasarnama nalazilo oko 150.000 odlično l7-vežbanih vojnika, ko ji su, z bog načelnog stava da »katalonski v°jnik ima da brani samo Kataloniju«, puštali da ta Katalonija P.r°Pada na — španskim frontovima !.. . Oružje ko je je iz raz-jcitih zemalja stizalo u Špani ju, bilo preko Pirineja bilo preko zrcelone, zadržavano je »za katalonske potrebe«, a zajednička vojska bila je u to isto vreme bez oružja
Čekaii su na »svoj čas« . . .	Najmočnije i najbrojnije	grupe
u	Kataloniji bile su organizacije	F Al i CNT, iberskih i katalon-
skih anarhista, koji u duši isto tako mrze umerene republikance 'demokratske partije u madridsko j vladi, kao i vladu generala Franka. U svojim nastojanjima za revolucijom po svaku cenu, oni su se držali jednako kao i nemački komunisti, koji su uživali kad a je nacionalsocijalizam udarao na demokrati ju, računajuči da ce u gradanskom ratu koji če se iz toga roditi, doči do toliko na//6^6 \QP^e revolucije.« Tako su i katalonski anarhisti raču-p’ da ,ce se Franko i »buržujska demokratija« (kako je oni sa f	roojern naziva ju!) iskrvariti;	bez odlučnijeg rezultata,	pa da
. m°mentu oni, sa svojim	svežim zalihama, ukloniti	i faši-
sticku i demokratsku Špani ju, a instalirati svoju. — anarhist ičku 1 revolucionarnu! Zato se i dogodilo da su katalonski anarhi-stički odredi, koji su tek druge godine rata ipak poslati na mad-dridski front, nakon kratkog vremena ta j front napustili i, »iz načelnih razloga«, vratili se u Kataloniju. Zna se u ostalom da su vlade u Barceloni padale kao gnjile kruške, u doba najtežih Frankovih navala, a sve z bog medusobnih natezanja oko vlasti različitih skupina, pogotovo izmedu anarhista i komunista.
1 rezultat je bio — katastrofa za sve njih, sa svim nji-nim ljubomorno čuvanim partikularizmom 1... Jer znajuči za to, Franko je najpre udarao na Špani ju, ubeden da če za to vreme Katalonska vojska ostati neaktivna prema njemu. A kad je dovolj no iscrpio jedine istrajne borce vladine stvari, Špance, i kad a Je izlaskom na mediteransku obalu onemogučio da Španci dodu 4 pomoč Kataloniji, onda se svom znagom bacio na gordi katalonski partikularizam i na njihova, ljubomorno čuvana partijska natezanja, i — potukao ih. Zaludu je bilo to, što su se Katalonci docnije, kad je opasnost stigla i pred njihova vrata, odlučno borili, kad nisu svoje napore umeli da ujednače s a opštim ci-'jevima.
Eto, dakle, do čega dovodi anarhistička praksa, unošenje bcreda i samovolje, natezanje oko vlasti, pomanjkanje discipline i požrtvovanosti za druge; a naročito pomanjkanje smisla г.а celinu i kraj nji, dogmatski partikularizam!... Dovodi, do-"še, i do nesreče za celinu, ali u prvom redu do katastrofe za Sebe sama! Ne ulazeči u meritum spora izmedu Madrida i Bur-fpsa, ovaj zaključak se nameče kao pouka svim pravim rodo-'jubima, u bilo ko jo j naciji u Evropi.
To neka je korisna pouka i kod nas, za sve one, kojima je br'ga za celinu deveta stvar i koji proklamuju načelo da treba svako da se brine o sebi; pa zovu Hrvate na okup, Srbe na okup, Slovence na okup, ogradujuči jedne od drugih kineskim zidom ' ne misleči kako time slabe ne samo celinu, nego i svakog poje-dinačno, — ako do neke opasnosti dode! A može da služi za Pouku i onima, kojima je i kod nas ideal anarhična samovolja Pojedinih grupa, umesto istinske i svesne demokrati je, bazirane пз punoj slobodi, ali i na punoj ljubavi i odgovornosti svakoga bojedinca, svake partije i svakog dela, prema sebi, prema naciji ' Prema Jugoslaviji.
^***aaaaaaaaaaaa*aa*aaaaaaaaaaaaaaaaa*\*wsa»vwwwwvwwvwwwwwvw\
Tečajevi za sokole vojnike
У t)anas završavaju svojim radom i XXXII tečaj Škole za obuku v°inika za vode sokolskih četa.
F*re podne biče završni nastup po-^nutih tečajeva pred Nastavničkim °rom i Izaslanicima Ministarstva °jske j Mornarice i Ministarstva fi-
zičkog vaspitanja naroda.
Zatim če biti svečani zaključak tih tečajeva, podela uverenja i fotogra-fisanje tečajeva sa izaslanicima i na-stavnicima.
U ponedeljek, 6 februara 1939 biče u 10 časova pre podne svečano otvorenje XXXIII i XXIV tečaja Ško-ie za obuku vojnika za vode sokolskih četa u vežbaonici Saveza SKJ.
Štrosmajerov dan
Na sutrašnji dan če se, kao i svake godine, čitavo jugoslo vensko Sokolstvo, sa najdubljim pijetetom setiti velikog zatočni-ka misli jugoslovenskog narod nog jedinstva, dakovačkog vladike, Josipa Jurja Štrosmajera. Brat ćurić održao je več juče na beogradskom radiu predavanje o Štrosmajeru, a prosvetari ili drugi članovi, če u svakoj sokolsko j jedinici posvetiti najza-
'V
S t i d ili nemarnost
nosnije reči Onome, koji je čitavom svome radu imao pred očima današnju ujedinjenju Ju goslaviju i čiji duh če za sva vremena lebditi nad njome, sku pa sa svima velikim pionirima jugoslovenstva, počevši od Kne za Mihajla, Gaja i Vodnika, pa do Onoga koji je njihov ideal pretvorio u delo, do Viteškog Kralja Ujedinitelja, Aleksandra I.
Slava J. J. Štrosmajeru!
izmedu C0S i SSOCJ.
Od brata, Dr. Stanislava Bukov-skog, starešine ČOS, primio je Sa-vez SSKJ, pismo koje glasi:
»Draga brado, bratska Vam hvala za novogodišnje pozdrave, koje Vam srdačno uzvradam, sa obeda njem da demo nastojati da Sokolstvo bude pošteđeno od svih idejnih potresa, od kojih je današnji svet uzdrman. Pozdravljam Vas srdačno i radujem se ponovnom su-sretu, pri neumanjenom radu na polju Sokolstva i Slovenstva«.
*
ČOS je uputila Savezu SSKJ pismo, u kome kaže:
»Draga brado i sestre! U nizu izjava koje je dobila ČOS prilikom nove godine, Vaša izjava je bila tako topla i iskrena, da Vam ne mo-žemo na nju zahvaliti samim obič-nim željama za vaš napredak, ved osecamo potrebu srca da Vas ube-dimo da su nas se Vaše želje dubo-ko dojmile i da su nas utešile. Zai-sta je teško izraziti osecanja koja se bude u čitavom čehoslovačkom Sokolstvu kada se setimo što ste sve za nas učinili i kako nam neprestano iznova iskazujete svoju iskrenu lju-bav i rečima i delom. Zahvaljujemo Vam i molimo Vas da bi ste primili uverenje o našoj barnosti, zajedno sa najiskrenijim željama da iduca godina i Vama donese samo srecu uspeh i zdravlje.
Saveznim i župskim dasnicima ni-kad nije tako teško, kao što je u prvim mesečima kalendarske godine Treba od svih jedinica pokupiti iz-veštaje i iz njih sastaviti godišnji iz-veštaj. Ko ih je samo jedanput sa-stavljao, zna sa koliko muka se oni sačinjavaju.
U jedinicama postoji čudna praksa: radi se cele godine, a o celokupnem radu nikom ni reči. Ima i ta-kvih društava i četa u kojima se ni jedan dan ne propušta, — stalno se nalaze novi i svršavaju stari poslovi. Uprava, članovi uprave i svi članovi jedinice u stalnom su pokretu. Postižu se i vidni rezultati. Pa ipak o svemu tome zna se samo u odnosnem mestu, a često ni u njemu, pogotovo ako je malo vede po broju stanovništva.
Ko bi ispitivao uzroke tome, nebi morao dugo lutati. Njihovi koreni su vrlo plitki. Upravo nam bodu oči — stidljivost, ili nemarnost!
Stidljivost — po onoj u-rodenoj skromnosti u našem narodu, po kojoj se bu-kvalno sbvatio hrišdanski moral: da ne zna levica šta čini desnica. Stidljivost, i po pogrešno shvadenom so-kolskom geslu: Ni koristi ni slave. Kao da mi činimo nekome milostinju što u sokolstvu delamo, i kao da očekujemo neke koristi ili slave, ako bi upudivali izveštaje o svome radu.
Nehatnost, — po ukore-njenom verovanju kod nas, da za sve ima dosta vremena, da ne treba žuriti. Nehatnost i po klasifikaciji sokolskih dužnosti, medu kojima ima važnih, manje važnih i ni malo važnih. U te ni malo važne spada i dužnost oba v ešta v a n j a o onome što se u jedinici ra-d i.
Bilo jedno ili drugo, tek dobro nije. Naše statistike ostaju krnje, naša sokolska štampa nedovoljno o-baveštena, naše arhive nepotpune. I zato, naš sokolski organizam, pred nezainteresovanim posmatračem pru-ža sliku drveta sa mnogo sasušenih grana bez cveta i lista, i ako u osnovi one nose u sebi silno mnogo soka.
Da zagrabimo samo jedan od mnogih slučajeva. Obavljena je propagandna nedelja sokolske štampe ovih dana. Ove godine, kao i rani-jih: najpre raspisi, pa onda detaljna uputstva, pa gotovi govori za sve kategorije, pa spiskovi za stare i nove pretplatnike. Sve se to razletelo iz Saveza na sve četiri strane naše široke zemlje i sve su jedinice to i primile. Šta bi bila logična posledi
ujednači — u mesto svega toga, duti se i dalje!
Šta da kažemo za godišnje izveštaje? Šta za statističke tabele? Šta za tečajeve? — Ne treba ređati. Bolje je zapitati se: ko je u krajnjoj liniji ipak odgovoran za rad u ovo-me smislu? Pojedinačno, odgovorni smo svi, ali generalno odgovoran je starešina odnosne jedinice. To je i-staknuto i u jednome prošlome članku. Ovo iz prostog razloga što starešina mora imati uvida u sve što je, i kako je u njegovem društvu. Ako umukne neki njegov društveni izve-stitelj, mora ga potsetiti šta mu je dužnost. Ako i onda ne učini, onda treba da nade drugog za izvršenje zadatka. Ako ne može da ga nade, jer ga u mestu nema, ne ostaje drugo nego da on sam, — on, starešina — izvrši stvar! Ako ni on ne može, onda neka javi: to i to se nije moglo izvršiti, zato i zato! To i takvo postupanje imperativno nam nalaže naše sokolsko bratstvo. Ako tako ne činimo, po čemu se onda hvalimo onim pesnikovim rečima »da smo ko bogovi lepi... da smo o-.prali očiju vid, mrlje i stid«.
Delom, i izveštajem o de-u, jedino se može oprati očiju vid, i kod drugih i kod nas. Jedino tako mogu se sa obraza zbrisati i mrlje i stid, one umišljene mrlje i umišljeni stid. A
kad to bude, o nekoj nemarnosti ne može ni biti reči.
M. Stanojevič
ca? Da se na sve ovo reagira na razne načine: izveštajima šta se učini-lo sa propagandom, spiskovima o novim pretplatnicima, člancima o načinu sprovedene propagande! — Od svega toga malo, a kad se i to malo izrazi u procentima, izlazi kao i ni-malo! A nije da ljudi nisu radili. Kategorički se može tvrditi da su svi nešto radili i mnogi postigli vrlo lepe rezultate. I sad, u mesto da se o svemu tome dade glasa, u mesto da se zvoni na uzbunu, d a s e drugi time trgnu iz letargije, da se sve pove že i sve
Potkarpatska Rusija ili Karpatska Ukrajina?
»Sokolski Glasnik« je, u prošlom broju, zabeležio polemiku koja se po-vela u novosadskom »Danu«, o tome da li naše Rusine treba nazivati i dalje Rusinima, ili Ukrajincima, posle toga što se naziv »Potkarpatska Rusija« pretvorio u »Karpatska Ukrajina«. Medutim to pitanje, ni u samoj Češkoslovačkoj repu-blici, nije još, ni definitivno ni formalno rešeno! O tome pišu i praški »Narodni Listy«, pa ističu, kako sve centralne državne vlasti, pa i sam prezident Republike, kada govore o najistočnijem delu republike, upotreb-ljavaju isključivo naziv »Potkarpatska Rusija«, pošto je, prema držav-noni ustavu, to jedini zvanični naziv, koji ustavnim putem do sada nije bio izmenjen. Međutim, nastavlja list, današnja vlada u Potkarpatskoj Rusiji upotrebljava svuda isključivo naziv »Karpatska Ukrajina«, a njeni organi izjavijuju, da smatraju uvredom, ako se i dalje govori o njima kao o Karpatskim Rusima, a ne o Ukrajincima. Nezgoda je u toliko veča, što i u samoj Potkarpatskoj Rusiji postoji jaka struja, koja je zato da ostane stari naziv; te što i medu Česima postoje mnogobrojni pristalice teorije, po kojoj su Ukrajinci samo deo celokup-nog ruskog naroda, dok drugi prista-ju uz separatno ukrajinstvo. Ne zna se još, kako če se rešiti taj zaista ne-obični dualizam imena, po kome jedila ista zemlja, u zvaničnim izjavama centralnih državnih vlasti ima jedno ime, a u zvaničnim izjavama auto-nomne vlade posve drugo ime!
Sednica Izvršnog odbora Saveza Sokola K J
Dana 28 i 29 pr. m. održana je u Beogradu, pod pretsedanjem pr-vog zamenika starešine br. E. Gan-gla, sednica Izvršnog odbora Saveza SKJ, koja je trajala prvi dan od pola četiri sata po podne do pola devet u veče, a drugi dan od pola devet ujutro do dva sata po podne. Pored zamenika starešine br. Ga-vrančiča, Belajčiča i Smiljaniča, na sednici su bili gotovo svi izvestioci i članovi Izvršnog odbora, a medu njima i br. Staja Stajič, pročelnik Socijalnog otseka, koji se posle te-ske bolesti, na radost sviju, oporav-Ijen i čio opet vratio na sokolski rad.
Na sednici je, pored redovnih poslova, raspravljen čitav niz krup-nih i važnih pitanja, po kojima su donesene potrebne odluke.
Zamenik starešine b r. G a n g I podneo je iscrpan izveštaj o sednici V v b o r a ČOS u Pra-g u, koja je održana meseca decembra pr. g., a na kojoj je učestvovao kao pretstavnik našega Saveza. Sa toplim pozdraviina br. čehoslovač-kog Sokolstva doneo je i njihovu duboku zahvalhost na izrazima bratske ljubavi i pomoči sokolskim izbeglicama od stiane našeg Sokolstva. I pored pretrpljenih teških u-dara, čehoslovačko Sokolstvo sa nepokolebanom verom i sa udvo-stručenom snagom nastavlja svoj veliki i požrtvovni lad. Na povratku iz Praga, u prolazu kroz Beč, ukazali su čehoslovački Sokoli u Beču, sa tamošnjim staresinom župe na čelu, bratu Ganglu naročitu pažnju, izvestivši ga o tamošnjim sokolskim prilikama.
Zamenik starešine b r. Smiljanič podneo je kratak izveštaj
o	radu Starešinstva Saveza od poslednje sednice Izvršnog odbora. — Savezno Starešinstvo predložilo je Pretsedništvu Saveza Slovenskog Sokolstva da se naredna sednica Pretsedništva odnosno skupština Saveza SS održi u Beogradu, izme-du 15 februara i 15 marta o. g.
U vezi sa izveštajem o o d n o-sima sa Beogradskom žu-p o m, na sednicu Izvršnog odbora došli su izaslanici župske uprave sa zamenikom župskog starešine br. Čipčičem na čelu, koji su u ime župe dali svečanu izjavu da je cela župska uprava voljna da od svoje Strane učini sve u cilju što svesrdni-je saradnje u interesu razvitka Sokolstva u Prestonici, što je sa zadovoljstvom uzeto na znanje, u oprav-danom očekivanju da če iza reči slediti dela.
Glavni urednik saveznih listova Sokolskog Glasnika« i »Sokola« podneo je iscrpan izveštaj o
Jugoslovensko Sokolstvo je uvek cenilo i ceniče one ljude, koji su mislima i delima krčili puteve slobodi i jedinstvu Južnih Slovena. Ono je ponosno što je jedan od tih ljudi biskup Dr. Juraj Štrosmajer, apostol Jugo-slovenstva i narodnog jedmstva. čo-vek visoke kulture, čvrste volje i ka-raktera, narodni borac i radnik, širo-kogrud, dalekovid i plemenit. Njegov život i rad zaslužuju punu pažnju, i ja ču — povodom sutrašnjeg Štro-smajerovog dana — pokušati da u nekoliko reči iznesem ono što je naj-važnije, kako bi se u našim mislima jače iskristalisala markantna figura ovog Jugoslovena, Slovena i čoveka.
Studirajuči na strani, u Pesti 1 Beču, gde kao odličan đak polaže doktorate filozofije i teologije, Štrosma-jer se upoznao sa ideolozima slovenstva, Kolarom i Palackim, čije če misli imati uticaja na dalji njegov rad.
Od časa kada je, sr^dinom prošlog veka, imenovan za biskupa u Đakovu, pravac njegovom radu davala je de-viza: »Sve za vetu i domovinu«. Držeči se ovoga, Štrosmajerov rad mo-žemo podeliti na verski, politički i kulturno-prosvetni.
Kao veliki ideolog jugoslovenskog
stanju s a v e z n e štampe posle sprovedene reorganizacije. Prvi brojevi novog »Sokolskog Glasnika« naišli su u sokolskoj javnosti na odličan prijem, tako da se broj pretplatnika več u toku januara meseca znatno povečao. Može se pouzd&no očeki-vati da če broj pretplatnika i dalje lasti, pri čemu če pomoči i reorganizacija administracije listova, kao i saradnja sokolskih jedinica i mesnih poverenika, kojih več ima u preko 200 mesta. U toku je i reorganizacija oglasne službe, koja je več uro-dila prvim uspesima. — Oko izda-vanja prvog broja fuzionisanog novog »Sokola« bilo je izvesnih pote-škoča, koje su uspešno prebrodene, pa če se več kod drugog (februar-skog) broja ovog našeg mesečnika pokazati dalji napredak. Upučen je apel svima saveznim časnicima, kao i svima sokolskim piscima, da što izdašnije saraduju u ovim našim najvažnijim sokolskim listovima, koji treba da budu od presudnog značaja pri stvaranju sokolskog javnog mišljenja.
Zamenik starešine b r. B e 1 a j-č i č izvestio je potanko o odlično uspeloj konferenciji žup-skih izvestilaca za n a-rodno-odbrambeni rad, koja je održana pod njegovim pretsedanjem u Beogradu 21—22 januara o, g. Izvršni odbor uzeo je ovaj izveštaj sa zadovoljstvom na znanje i odobrio je smernice za dalji rad. S tim u vezi odobren je i Pravilnik fonda za pomoč progonjenim Soko-lima, koji odmah stupa na snagu i biče dostavljen svima župama.
Veoma zanimljiv izveštaj o radu sokolskih strel ja č-k i h otseka podneo je pročelnik Saveznog streljačkog otseka br. puk. Dimitrije Pavlovič. Rad toga otseka je u svemu odobren i izražena je želja da se taj rad i dalje što snažnije razvija, naročito kod sokolskih četa.
Tajnik Saveza br. A r s e n i j e-
v	i č izvestio je o p i t a n j i m a koja su iskrsla u vezi sa poslednjim izbo rima za N a r o d n u s k u p š t i n u. Pred izbore Savezno Starešinstvo potse-tilo je bilo posebnim raspisom sve sokolske jedinice o načelnom stavu Sokolstva prema politici, saopštiv-ši im ponovo odlomak iz »Puteva i ciljeva« koji se na to odnosi a koji glasi:
»Soko kraljevine Jugoslavije kao opštenarodna organizacija, sledujuči i u tome sokolske tradicije, jeste nepolitička organizacija. Ona ostavlja svojim članovima da se, u granicama op-
narodnog jedinstva, Štrosmajer se za-lagao svom snagom svoga duha za zbliženje rimokatoličke i pravoslavne crkve. Iz ovih nekoliko reči jasno se vide njegovi pogledi: »Ljubimo brala ne samo stoga 'sto je s nama jedna krv i jedan narod i sto je božja volja, da s njim živimo u strostrukom odno-šaju svakidašnjega života, nego i stoga, sto smo s njim, hvala Bogu, u riajbližem srodstvu svete vjere naše... Dokle god hudem živio, opominjaću katolički puk da prema brači Srbima uvijek svjesno vrši onu evandeosku: što ne bi rado da ti drugi učini, ne čini ni ti drugome, a što hi rado da tebi drugi učini, učini vazda i ti drugome . . . Neljuhav, nesloga i razdor su očevidno smrt i propast našeg naroda . . . Živimo s bračom našom i-stočnoga obreda. Ljubimo iskreno braču s kojom živimo, jer su s nama jedna krv i jedan narod i jer nam je obojima jedna budučnost . . .«
Imenovanje Štrosmajera za apo-stolskog vikara u kneževini Srbiji bilo je od velikog značaja za istoriju našeg naroda. U svojstvu vikara po-setio je sedam puta Srbiju, gde je, uvek srdačno primljen, utirao puteve zbliženju, crkveno i politički rastav-ljene brače. Kada je, 1868 g., kao
Štih sokolskih načela i pozitivnih državnih zakona, politički opre-deljuju slobcdno i po svome uve-renju, trateči ujedno od njih da se u javnom životu i celokupnom svome radu uvek rukovode njenim načetima.«
Izvršni odbor, saslušavši izvešta-je koji su u vezi s time podnele neke župe, saglasio se jednodušno u tome da se svima župama ima staviti na srce da se svima članovima sokolske organizacije osigura slobo-da političkog opredeljenja u grani-cama opštih sokolskih načela, i da se — ako za to bude naročitog povoda — sa največom obazrivošču pristupi ispitivanju pojedinog slučaja da li se koji član sokolske organizacije u tom pogledu grešio o osnovna sokolska načela. Hladno i trezveno rasudivanje i sokolska ši-rokogrudost ovde su na mestu. U svakom slučaju, pri eventualno po-krenutom postupku imaju se strogo održavati postoječi sokolski disciplinski propisi.
Gospodar Saveza b r. N i k o-1 i č podneo je izveštaj o f i-n a n s i j s k o m stanju Save-z a, kao i predlog saveznog budžeta
za godinu 1939/1940. Izveštaj je uzet na znanje, a za predlog budžeta je zaključeno da se umnoži i dostavi svima članovima Izvršnog odbora, pa če se o njemu raspravljati na narednoj sednici.
Isto tako odloženo je za narednu sednicu i raspravljanje o referatu br. Dr. Vladimira Belajčiča o »Putevi-ma i ciljevima u sadašnjim prilikama«, kao i o izveštaju Posebnog odbora u pogledu teritorijalne pode-le župa i revizije sokolskih jedinica.
O	akciji za pomoč čehoslovački m Sokolima-iz-beglicama izvestio je br. Nikolič. Do sada je prikupljeno blizu pola milijona dinara. Akcija če se nastaviti do kraja meseca februara o. g.
O	pitanju Saveznog d o-m a podneo je iscrpan izveštaj pročelnik saveznog gradevinskog otseka br. ing. R a d u 1 Radulovič. U diskusiji povodom toga iz-veštaja učestvovali su br. Dr techn. ing. Kosta Petrovič, Mr Milan Ar-senijevič, Dr Oton Gavrančič, Mika Nikolič, Dr Alfred Pihler, Dr Vladimir Belajčič i još neki članovi. Odobrena je kupnja gradilišta u ulici Majke Jevrosime i izabran naročit Odbor za podizanje Saveznog doma, kome su data načelna uputstva za rad, naročito u pogledu idejne skice za izgradnju doma, u pogledu pitanja šta sve ima da se smesti u Sa-veznom domu, kao i u pogledu fi-
gost beogradskog milropolita boravio u Beogradu Štrosmajer je mogao da se uveri koliko je uhvatila korena mi-sao bratstva i jugoslovenstva medu Srbima. Beogradani su tom prilikom priredili bakljadu i oduševljeno su pevali »Lijepa naša domovino«, »Šlo čutiš, Srbine lužni« i »Naprej zastava slave«. Štrosmajer i beogradski mi-tropolit, stoječi jedan pored drugog na prozoru Mitropolije, bili su sve-doci manifestacija srpskohrvatskog narodnog jedinstva. »Evo primera«, re-kao je profesor Jovan Boškovič, »da crkve ne razdvajaju sinove jednog naroda... Ako tamošnja vlada (na-ime austrougarska) bude i dalje gonila vode srpske i hrvatske, onda može hiti prijateljstva izmedu vlade i vlade, ali nikako izmedu naroda i naroda«.	•
Štrosmajerovim posredovanjem do-šlo je do konkordata izmedu Vatikana i Crne Gore, po kome je črnogorskim rimokatolicima dozvoljena služba božija na slovenskom jeziku, koji je, po Štrosmajerovu mišljenju, bio jedini put verskom zbliženju slovenskih naroda. Njegova nastojanja za zbliženjem rimokatoličke i pravoslavne crkve simbolički pretstavlja veli-čanstvena katedrala u Dakovu, ižra-dena u stilu mešavine istoka i zapada, a posvečena, po njegovoj želji, slavi Božijoj, jedinstvu crkava, slozi i lju-
nansijskog plana za izvodenje gradnje.
Posle toga su pretsednici i pro-čelnici pojedinih saveznih odbora i otseka podneli izveštaje o t e-kučim poslovim a.
SLETOVI I TAKMIČENJA U IDUĆOJ GODINI
Izveštaji saveznoga načelnika br. Dr Alfreda P ih 1 e r a i načelnice sestre Elze Skalarjeve u-zeti su na znanje i donesene su potrebne odluke.
Utakmice članova višeg razdela za Mač Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja odložene šu za jesen ove godine, jer su propisane vežbe saobražene vežbama koje je Izvršni odbor tehničkog komiteta F.
I.	G. primio za Olimpijadu u Helsinki 1940 god. U isto vreme sa u-takmicama članova višeg razdela o-držače se i utakmice naraštaja višeg razdela.
Saveznom načelništvu je dato o-vlaščenje da izradi načrt i da sazo-ve skupštinu za osnivanje nacional-nog Saveza za košarsku i odbojku.
Na jubilarnom sletu u Ljubljani na Vidovdan o. g. vežbače se sve vežbe propisane od Saveza sem vež-bi za decu.
U okviru pripremanja naših tak-mičara za Olimpijadu u Helsinki u Finskoj predvideni su međunarodni susreti naše takmičarske vrste:	sa
vrstom Unije francuskih žimnasta u mesecu maju o. g. u Parizu (1940 godine kod nas), a sa vrstama slovenskih sokolskih saveza na jesen o. g. Na gimnastičkom sletu u Bologni naš Savez biče zastupljen po naro-čitoj delegaciji kao posmatračima, čiji sastav je poveren Starešinstvu Saveza.
Primljen je izradeni plan i program tečajeva za spremanje pred-njaka. U toku ove godine taj če plan biti upotrebljen u svima teča-jevima, pa če se istovremeno razra-diti i grada u obliku posebnog udž-benika.
Uzet je na znanje i izveštaj saveznog prosvetara br.
Miloša Stanojeviča i odobrene odluke Saveznog prosvetnog odbora.
Župama Ljubljana, Kranj i Su-šak—Rijeka odobrena je pomoč za održanje prosvetnih tečajeva.
Odobreno je da se štampa 17, 18, 19 i 20 sveska lutkarske biblioteke.
Odlučeno je da se Nedelja trezvenosti i š t e d n j e održi od 5 do 11 marta o. g. Propagandni materijal biče oštampan i razaslat svima jedinicama na vreme.
Predata je pretstavka Ministar-stvu prosvete da se prilikom propi-sivanja nove tarife za autorske takse muzičkim autorima uzmu u ob- j
bavi naroda. Posvečujuči je, ovaj veliki rodoljub dao je ovu divnu ispo-vest: »J edinstvo, sloga i ljubav našega naroda bila mi je i jest mi i sada jedina i največa želja na ovom svije-tu . .. Za to jedinslvo našega naroda pripravan sam i svoj život žrtvovati .. . I ja, kad se hudem rastavljao sa ovim svijetom, posljednja če mi biti molitva za jedinslvo naroda mojega: »Svemoguči, vječni Bože, smilit j se mome milom narodu i u j edini ga!«.
Hriščanska ljubav ovog velikog čo-\eka nije se zaustavljala samo na Južnim Slovenima. Njegov idealizam vodio ga je od jugoslovenstva ka slovenstvu. Slabi rusko-poljski odnosi te-ško su padali na njegovu slovensku dušu. Sa misijom da poboljša, koliko može te odnose, išao je nekoliko puta u Rusiju i Poljsku. Želeo je da se Rusija približi Rimu. Kada su, 1888 g., Rusi slavili 900-godišnjicu krštenja Sv. Vladimira, austrijska diplomatija, koja je dobro razumela značaj ove proslave, preko je pratila njen tok. Sloven Štrosmajer nije se obazirao na to. U znak svoje velike ljubavi prema pravoslavnoj brači Rusima, on je poslao brzojavnu čestitku u Kijev, u kojoj su stajale i ove značajne reči: »Bog blagoslovio Rusiju, da jakošču vjere, uzornim životom, pomoču Bo-žjom i krščanskim junaštvom, uz svo-
Iz slovenskog Sokolstva
FILM SLETA U PRAGU
Javljaju iz Praga, da se več dovr-šava grandiozni film X svesokolskog sleta, te da če več u prvoj polovini ; februara biti priredena svečana pre‘ mijera toga filma, pod naslovom iNf zaboravimo!«, u bioskopu Adrija u Pragu. Več su mnogobrojni bioskop1 u zemlji i inostranstvu zatražili taj film.
Takoder se približava kraju i ob-javljivanje Spomenice X svesokolskog sleta. Sedma i osma sveska več su u štampi i biče uskoro razaslate pret" platnicima.
PRAG SE SPREMA ZA OLIMPf' JADU
lz Praga javljaju, da se Sokolstvo ; več uvelike sprema za Olimpijadu u Helsinki. Načelništvo je, za 5 februar, pozvalo takmičenje na spravama, koje treba da pokaže prvu razdeobu takmičara, za daljne pripreme. Pošto načelništvo namerava da medu naj-mladom bračom uzgoji najbolje na-raštajske vežbače i da iz njih stvori rezerve, prirediče u različitim mesti-ma, kao u Pragu, Brnu i Taboru, vrhunske škole za taj naraštaj.
ZBOR ŠTAMPE COS.
Izmedu 29 i 30 aprila trebao je da se održi u Pragu zbor urednika sokolskih i župnih novinskih izvestite-lja. Medutim, iz vrlo važnih razloga, taj zbor je sazvan več za 17 i 19 februara. ‘
IZMEDU POLJSKE 1 NORVEŠKE
Strane novine su bile javile, da su prekinuti sportski odnosi izmedu Norveške i Poljske, usled toga što je takmičenje, koje je trebalo da se održi izmedu jednih i drugih lakoat-letičara. bilo sa Strane Poljaka otka- j zano. Iz Norveške se, medutim, jav- j tja da ta vest nije tačna.
zir predloži SPO i sokolske P°' trebe.
Odobrena je nabavka knjig3 »
Saveznu kniižnicu po izboru Sr*J
za svotu od 2.500 dinara.
Izradena su dva Pravilnika 0 fondu normalnih filmova i o fondu
za izdavanje knjiga SKJ, koji su u-pučeni Starešinstvu Saveza.
Pročelnik gradevinskog otseka br. ing. Radul Radulovič izvestio je o izvršenju plana za asa-naciju sokolskih domova. Pošto *u sva raspoloživa sredstva iserpen*’ nerešene molbe za pomoč i pozaj®1' ce u vezi sa sokolskim domovina moči če se uzeti u rešavanje tek P° odobrenju novih kredita. U tu svr-hu učiniče Savezno Starešinstvo st° skorije potrebne korake na nadleZ' nom mestu.
je druge zadače, i onu najuzvišenilu svetu misiju ispuni, koju joj je Bog namijenio«. Ovaj postupak nije osta® nezapažen. Iste godine, prilikom voj' n;čkih manevara, došao je austrijski car Franja Josip u Dakovo. NjeS0V ukor sadržavale su ove reči: »Vi sje opet nešto učinili, po čemu moram da mislim da ste Vi, kad ste to učinili-zbilja bili bolesni. Mora da ste bij1 bolesni kada ste poslali brzojav u Ki' jev«. »Ne, Veličanstvo«, odgovori® je Štrosmajer. »Ja sam poslao brzo-jav u Kijev pri potpunoj svi jesti. Moja savjest je čista i potpuno mirna«-Političku koncepciju Štrosmajerovu razumečemo potpuno, ako imamo na umu da kroz njegovu žile nije tekla ni jedna kap klerikalne krvi. R®' den u veku burnih dogadaja, u koji' ma je duh demokratije krčio puteve po Evropi, Štrosmajer je neumorno radio za ideju narodnog jedinstva Ju-žnih Slovena. N1 položaj carskog dvorskog kapelana, ni služba u beč' kom »Auguslineumu«, ni pobede A«' strije nad Italijanima i Madžarima. sve to nije moglo da promeni »Vje' ruju« njegovog jugoslovenstva, kome je ostao veran do smrti: »Najglavmla je zadača Jugoslovena združiti *е-složiti i ujediniti... Svaki ko iole bi-strije naša odnošenja prosudi, znade, da nam sva naša samostalnosl i neodvisnost malo ili ništa ne može pomo-
Dr. Josip iuraj Štrosmajer
Treti februar, 1915
Obletnica mučeničke smrti Mirka Jovanoviča, V Cubriloviča i D. Iliča
, Na današnji dan, pre dvadeset cetiri godine, položila su svoje Jfllade živote na austrijskim ve-salima, u krugu sarajevskog |arnizonskog zatvora tri mlada ^bina-Bosanca: Miško Jovanovič, Veljko Čubrilović i Danilo Hič.
Austrijske vlasti u Bosni i Hercegovini upisale su im u što su njih trojica organi-z°vala prenos oružja — šest re-volvera i četiri bombe — od gra-
» .
silllBSlSt
Miško Jovanović
nice na Drini do usred Sarajeva, od kojega je docnije, na Vidov-^an godine 1914, poginuo au-stro-ugarski prestolonaslednik •Tanjo Ferdinand. Prenos oruž-Ja organizovan je bio tako, da Je težak Jakov Milovič doneo 0ružje sa granice do sela Pribo-ja, gde je kao srpski učitelj slu-žio Veljko čubrilovič. On je tu angažovao dva svoja pouzdana čoveka, oca Mitra i sina Neđu Keroviča, težake, ko ji su u koli-ma preneli oružje do Tuzle i predali ga Mišku Jovanoviču. Jovanovič je željezničkim vozom preneo oružje do Doboja
Predao ga Danilu Iliču koji ga Je tu čekao, iako se lično nisu poznavali. Ilič je dalje odneo o-1 u^je u Sarajevo i vešto ga ču-vao sve do uoči Vidovdana.
Za to i takvo učestvovanje u sarajevskom atentatu austrijski sud ih je osudio na kaznu smrti na vešalima. Pomenutoj trojici težaka zamenjena je docnije kazna smrti doživotnom robi-jom. Oni su bili odvedeni u austrijski zatvor u Melersdorf, gde su, za vreme rata, sva trojica umrla od tuberkuloze.
Nad ostalom trojicom izvršena je smrtna kazna na današnji dan, 3. tebruara 1915. Mrtva njihova telesa bila su prenesena
u državnu bolnicu radi obdukcije, a odatle su ih. kradomice i potajno, odneli daleko izvan svili sarajevskih grobalja i zakopali na jednoj utrini pod brestom na podnožju jednog brd-skog grebena. Vlast je mislila da im se tako nikad neče znati za grob. Medutim, sutradan je na njihovom zajedničkom grobu osvanula kita suvog bosioka, koju su položile obližnje seljan-ke, koje su poizdaleka gledale i pratile celu proceduru toga ta-janstvenoga sahranjivanja.
Naročiti odbor, formiran posle Oslobodenja, godine 1920., ekshumirao je odatle njihove zemne ostatke i položio ih za-jedno sa svima pomrlim učesni-cima u delu sarajevskog atentata, u zajedničku grobnicu, na starom sarajevskom srpsko-pra-voslavnom groblje, prenesavši prethodno i kosti onih, koji su bili pomrli u Melersdorfu u Au-striji i u Terezinu u Češkoj.
Svetla su ova tri imena iz i-storije bosansko - hercegovačke omladine, koja je delala neposredno pred sami svetski rat. Danilo Ilič pripadao je krugu revolucionarne omladine, poznate pod imenom »Mlada Bosna«. Do krajnosti revoltiran režimom ko jim je, u ono vreme, A-ustro-ugarska Monarhija upravljala Bosnom i Hercegovinom, kao kolonijom poslednje vrste, a pri tome je ipak smatrala naj-čvrščom svojom bazom za dalje prodiranje na Balkan, on je bio jedan od glavnih potstrekača o-mladine na bunt i na žrtvu, i jedan od glavnih zaverenika da se jednom efikasnom akcijom, pri-likom posete austro - ugarskog prestolonaslednika Bosni, čuje glas te »Mlade Bosne«. Njemu je zato bilo povereno čuvanje
ubojitog oružja, te je uoči same akcije on sebi izabrao pouzda-nike za delo, a na sam dan dela rasporedivao je busije i vodio nadzor nad njima. Ostala su dvojica bili članovi predratne srpske sokolske organizacije u Bosni, i to Miško Jovanovič, starešina sokolskog društva u Tuzli, a Veljko čubrilovič tajnik istog društva, odnosno docnije starešina prve seoske sokolske čete, koju je osnovao u Pribo-ju. Onaj nezaustavni talas revolta koji je strujao kroz sve redove bosansko - hercegovačke srpske omladine pre rata, i onaj ideal žrtve, koji je bio toliko naglašavan u dušama predrat-nog srpskog Sokolstva u Bosni i Hercegovini, zaneo je i njih, mlade i na tu žrtvu spremne, da udu u zaveru i da svetlijoj bu-dučnosti našoj otvore vrata ce-nom svojih mladih života.
Na dan dvadeset četvrte obletnice njihove strašne i herojske smrti dostojno je danas, u slobodi, setiti se njihovih svetih imena, njihovog odvažnog dela i njihove herojske žrtve, pripa-liti voštanicu i kliknuti: Slava
im
[J el j ko Čubrilovič
Stevan Žakula
Program Olimpiskih igara u Hslsinki
Program olimpijskih igara u Hel-sinkiu imat će tri utakmice više od poslednjih igara, 1936, u Berlinu. Na igrama 1940 u Helsinkiu bit če olimpijske utakmice za zlatnu, srebrnu i brc-nčanu kolajnu ovako rasporedene po granama:
Atletika 33, — gimnastika 8, —-plivanje 15. — polo u vodi 1, — veslanje 7, — jedrenje 4, — kanoistika
9,	— hrvanje 14, — jedrenje zrakom
2,	— dizanje tereta 5, — boks 8, — streljanje 5, — mačevanje 7, — moderni peteroboj 1, — jahanje 6, — biciklistika 6, — nogomet 1.
Po prvi put če u rasporedu olimpijskih igara biti jedrenje zrakom. Osim toga, proširen je program disciplinama koje je uvrstio Meduna-rodni olimpijski odbor, na sastanku 1936 u Berlinu. To su hodanje na 10 km, metanje kugle za ženske, skakanje u daljinu za ženske, trčanje 200 metara za ženske, streljanje slobod-nom puškom na 300 metara (3 puta 40 metaka), streljanje iz karabine na 50 metara (3 po 20 metaka).
Da se vidi, kako se u ovo 44 go-dina modernih igara povećao broj o-limpijskih utakmica, dosta je napo-menuti da su na prvim igrama u A-teni, 1896, bile svega 44 utakmice, dok ih na dvanaestim igrama u Helsinkiu, ima 153.
Kratke vesti iz naSeg Sokolstva
Sokolsko društvo Beograd 11, dobilo je, zahvaljujući uvidavnosti nadležnih prosvetnih vlasti, vrlo lepu ve-žbaonicu u dvorani Prve muške realne gimnazije, pa je u njoj počelo sa vežbanjem, več 1 februara.
X.
Sokolska društva u Sarajevu odr-žala su 30 januara specijalnu konfe-renciju, na kojoj je zaključeno da se članovi društva imaju osposobiti za pasivnu odbranu grada u slučaju na-padaja iz zraka. Biče organizovani specijalni tečajevi, podeljeni u tri kategorije, koji če tehnički i stru-kc-vno vaspitati pojedine članove za opštu obuku u odbrani, zatim za vežbe sa maskama u zatvorenom prostoru itd. Na taj način stvoriče se kadar od nekoliko hiljada lica, koja če moči da stupe u akciju, za slučaj napada iz vazduha. Te tečajeve če voditi brat Milutin Gligič.
*
Sokolsko društvo Petrovaradin
priredilo je srdačno oproštajno veče bratu Dr. Miroslavu Zotoviču, šefu hirurškog odeljenja vojne bolnice, koji cdlazi u Drvar, kao šef bolnice Okružnog ureda. Brat Zotovič je bio neobično agilan član uprave ov.ig sokolskog društva, pa je stekao naročite simpatije i kod članstva i kod čitavog gradanstva. Lečio je besplat-no sve članove i bio im u svemu pri ruci. Oproštajno veče je priredeno u zajednici za oficirima, koji su članovi društva, pa se u ime Sokola, sa dragim bratom, oprostio starešina, Višoševič, a u ime oficira, brat Furlan.
Nova Sokolska četa u Hrušici, blizu Jesenica, osnovana je u sredu 25 januara. Na toj krajnjo tačei seve-rozapadne granice naše otadžbine, sa-bralo se toga dana preko 80 svesnih pripadnika Sokolstva, sa odlukom da dotadašnji otsek Sokola Jesenice pre-tvore u samostalnu četu, pa da još a-gilnije pristupe sokolskom radu. Tom prilikom ih je posetio čitav izvršni odbor matičnog društva Jesenice sa župnim starešinom bratom Špicarom na čelu. Starešina društva Jesenice, brat Dr. Maks Obrsnel, je u srdač-noin govoru pozdravio novu četu i njene valjane članove, što je učinio i starešina župe brat Špicar, poziva-juči ih na rad za veliku jugosloven-sku misao i za slovensko bratstvo. Za starešinu nove čete izabran je brat Jože Divjak, pa je time ova lepa svečanost završena, ostavivši najpovolj-niji utisak u čitavom selu.
*
Sokolsko društvo Debeljača je, na
poslednjoj skupštini, odlučilo da osnuje fond za podizanje sokolskog doma.
Neva sokolska četa osnovana je u selu Američu, kod Mladenovca, zau-zimanjem poljoprivrednog referenta Miodraga Rogiča. Za starešinu je izabran pretsednik opštine, Vasilije Smiljanič.
*
Na godišnjem zboru načelnika i načelnica sokolskih društava župe
Tuzla, pod pretsedanjem načelnika župe, br. Osmana Tufegdžiča, izraden .ie program rada za iduču godinu i donesena je odluka da se učestvuje na sletu u Ljubljani ove godine.
Sokolsko društvo Sušak priredilo je vrlo uspelo predavanje brata prof. Mezorana, o današnjoj čehoslovačkoj.
Telesno vaspitanje u svetu
PREDKADROVSKO VASPITANJE
NEMAĆKE OMLADINE
Posebnim ukazom g. Hitlera odre-d.eno je, da jurišni odredi u Nemač-koj preuzmu čitavo vojničko vaspitanje nemačke omladine pre kadrov-skog roka. Nemačka štampa pozdravlja tu odluku, ističuči da se time o-mladina neče vaspitavati samo tehnički, nego i duhovno, da bude pripravna za sve eventualnosti u ratu. Na taj način če dosadašnji sportski znak Jurišnih četa postati ujedno i vejnički znak.
KONGRES STRUCNUAKA TELES-NOG VASPITANJA
Prilikom Lingijade, velikog svet-skog meetinga za telesno vaspitanje, koji če biti prireden, 1939 godine, u Štokholmu, u počast velikog pionira gimnastike, Linga, sastače se i kongres medunarodnih stručnjaka i na-stavnika za telesno vaspitanje, koji če tretirati modemu gimnastiku, za-snovanu na Lingovim načelima. Za taj kongres prijavilo se do sada 30 govornika. Medu temama raznih predavanja nalaze se: Pogledi na u-logu kiseonika i ugljičnog kiseonika kod disanja u Lingovo doba i danas; Nekoliko novih saznanja iz fiziologije vežbanja; — Istraživanje respiraci-je i cirkulacije krvi kod telesnog rada; — Hvatanje sportovnih pokreta pomočil filma; — Obavezno telesno vaspitanje na univerzama i ostalini visokim školama; — Kako da se izade u susret čežnji omladine za vršenjem telovežbe; — Zenska gimnastika; — Muzika u službi gimnastike itd.
DANSKA NA LINGIJAD1
Danska če odaslati na štokholm-sku Lingijadu dve momčadi, sa 500 učesnika. Pored toga če i danski gi-mnastički Savez poslati dve momčadi, čisto gimnastičkog sastava, sa 125 učesnika.
c<, ako nam ne pode za rukom, da Postanemo jedno poliličko lijelo, u kom jedno srce bije«.
Sa ovakvim idejama Štrosmajer se legitimisao kao nastavljač programa •lirske (narodne) stranke, koja je sada dobila jugoslovenski naziv. Au-strougarski Sloveni dobili su u Štro-s4)ajeru svoga borca za prava i zaštit-nika a Beč i Pešta upornog protivni-ka. U poiačanom državnom veču u Beču, 1860 g., gde se, posle pada ap-s°lutizma, raspravljalo o organizaciji države, Štrosmajer se izjasnio za federativno uredenje Austrije, na nacionalno) osn,ovi. Braneči prava Slovaka * Rumuna, došao je u sukob s Ma-džarima. Kada je konte Boreli tra-Žio da se Dalmacija ne ujedini s Hr-vatskom, nego da ostane posebna pokrajina, sa italijanskim karakterom, Štrosmajer je održao svoj čuveni go-vor, u kome je dokazao da je Dalmacija jugoslovenska zemlja, koja, Prema želji hrvatskog sabora, treba da 8e pripoji Hrvatskoj. Ovaj govor po-8lao je docnije program narodne franke u Dalmaciji.
Kao voda stranke s jugoslovenskim °beležjem, Štrosmajer je davao ton i Pravac Hrvatskom saboru. Pod njegovim uticajem sabor donosi zaklju-Cak kojim se srpskohrvatski jezik tro-Jedne kraljevine naziva jugoslovenskim. A istoričar Franjo Rački, Štro-
smajerova desna ruka na polju jugo-slovenske misli, piše ove značajne reči: »Ja smatram Hrvate i Srbije za dva plemena jednoga istoga naroda, razdvojena samo poviješću. Oni su dva brata, koja su u VI, ili početkom VII vijeka otisla iz očinske kuće, raz-dijelivši baštinu, utemeljili dvije kuće, dva krova, dvije obitelji«.
Držeči visoko jugoslovensku zasta-vu, Štrosmajer se i u saboru i van sabora zalagao za narodne interese. Branio je narodni jezik od madžar-skog, a smatrao je da Hrvatska, na osnovi ugovora od 1527 i 1712, ima pravo na samostalan državni život, koji se neče naslanjati ni na Beč ni na Peštu. Njegov ideal bilo je oslobodenje svih Južnih Slovena. »Ili ćemo ostati na vijeke razdvojeni tako, da nam je smrt i propast konač-ni udes, ili demo se svi, što nas je na Balkanskom poluostrvu, složiti tako da nam je konacni udes života, pob-jeda i slava«, — pisao je Štrosmajer crnogorskom Knjazu Nikoli. Daleko-vidni jugoslovenski mislilac nosio je u svome biču odgovor na ovu dilemu: On je verovao u život, pobedu i sla-vu jugoslovenskog naroda.
Kada je, austro - ugarskom nagod-bom, politički program narodne stranke postao nemoguč, njen voda Štrosmajer povlači se s političke pozorni-
ce da nastavi svoj rad na kulturnom jačanju jugoslovenske misli.
Poučen činjenicom da se bez du-hovnog preporoda i kulturnog jedin-stva teiko može izvesti političko je-dinstvo naroda, Štrosmajer se sav predaje kulturnom radu. On je osečao da jugoslovenska misao, koju je nosio u dubini svoje duše, nije dovoljno prečiščena. U nju je, zato, trebalo u-brizgati sokove narodne tradicije i narodne istorije. Trebalo je stvoriti jugoslovensku narodnu knjigu koja če izvršiti narodni preporod i duhovno jedinstvo Južnih Slovena. To se, po Šlrosmajerovom mišljenju, moglo po-stiči preko jedne zajedničke jugoslovenske kulturno-prosvetne institucije. Zadojen tom mišlju, on udara temelje Jugoslovenskoj akademiji znanosti i umjetnosti, koja je trebala da o-ko sebe okupi i duhovno ujedini, ne samo Hrvate, Slovence i Srbe, nego i Bugare. Iste godine, kada je hrvatski sabor doneo jednoglasni zaključak o istovetnosti i ravnopravnosti srpsko-hrvatskog naroda, izvršeno je otvore-nje Jugoslovenske akademije, kome su prisustvovah pretstavmci svih slovenskih naroda. Veliki biskup Jugo-sloven postao je njen pokrovitelj, a njegov prijatelj i saradnik, Franjo Rački, — njen prvi pretsednik.
Kada je, nekoliko godina kasnije, otvoren zagrebački univerzitet, Štro-
smajer, koji se za to zalagao moralno i materijalno, poručio je omladini svih Južnih Slovena, da univerzitet treba da bude »ono sveto ognjište, na kom se srca bratska za ljubav, slogu i jedinstvo razgrijati imaju«.
Kao čovek visoke kulture, Štrosmajer se zanimao i umetnošču. Naro-čito je voleo da skuplja slike. Njego-vom zaslugom stvorena je čuvena galerija slika, koju je darovao akademiji.
Na slovenskom jugu nije bilo na-rodnog preduzeča ni institucije koja nije dobila potporu od Štrosmajera. Pomagao je Maticu srpsku i Maticu slovensku, pomagao je osnivanje štam-parije na Cetinju i rad ostalih kulturnih institucija. Nije zaboravio ni pojedine književnike i kulturne radni-ke. Njegov altruizam svuda je dola-zio do izražaja.
Radeči celog života neumorno za ideju jugoslovenskog narodnog jedin-stva, Štrosmajer je postao apostol ju-goslovenstva i njegov prvi neimar u devetnaestom veku. Biskupski položaj, na kome je kao hriščanski idealista propovedao široku toleranciju, nije sputavao njegovu nacionalno-poli-tičku i kulturno-nacionalnu koncepci-ju. Njegovo osnovno uverenje je bilo da se pojedina jugoslovenska plemena, sama za se, ne mogu održati ni
odupreti jačem neprijatelju. Zato je jačanje jugoslovenske ideje medu Južnim Slovenima smatrao najvažnijim uslovom njihove budučnosti. Za njega je jugoslovensko ime bilo uzviše-lio. Ono je trebalo da bude »zajed-nički barjak oko kojega če se, na o-snovu narodnog jsdinstva, okupiti na prosvetnom polju svi delovi našega naroda«. U genijalnom duhu i čelič-nom karakteru ovog prvosveštenika jugoslovenske misli, ispoljila se naša narodna rasnost i vitalnost.
Svojim nacionalnim idealizmom i verom u pobedu jugoslovenske misli, Štrosmajer je postao naš sokolski brat. Njegovo veliko srce zavolelo je sokole svim svojim žarom.
Jugoslovenski sokoli, sa ponosom spominju ime svog velikog brata, po mislima i delima, koji je svojim ra-dom utirao puteve današnjoj slobodi i jedinstvu jugoslovenskog naroda. Danas, kada se duša velikog Biskupa grli sa dušom Kralja Ujedinilelja, ju-■ goslovenski sokoli su svesni da su na-stavljači njihovog rada. Duše velikih Pokojnika biče blažene, ako jugoslovenski sokoli uspešno za vrše svoj rad.
Neka je slava i hvala velikom Ju-goslovenu, Dr. Josipu Jurju Štrosma-jeru!
Sarajevo
Prof. Hajrudin Ćurić
Sokolstvo i njegovi protivnici
Zaključci zbora župskih načelnika
Ljubljanski »Slovenec« objav-Ijuje ponovo, u broju od 1 februara, jedan iz osnove laian napadaj na Sokolstvo u opste, a na jugoslovensko Sokolstvo napose.
Već kao polaznu tačku svojih na-padaja pobožni list uzima jednu ne-istinu, tvrdeći da se je »Sokolski Glasnik« u prošlom broju žalio, »da sc u poslednje vreme čak i medu Sr-bima opaža otpor protiv Sokolstva«. Nigde, međutim, ni u proslom ni u ikojem broju »Sokolskog Glasnika« nema ti h r e č i ! I prema torne, gospoda oko »Slovenca« se pretstav-Ijaju kao najobičniji falsifikatori tu-dih reči i mišljenja. Isto tako lažna je tvrdnja da »Sokolski Glasnik« o-driče Ukrajincima da su zasebna narodnost, jer im »Sokolski Glasnik« to nije ni odricao ni potvrdio, več je u rubrici »Iz slovenskog sveta« napro-sto citirao dva protivna mišljenja, objavljena u novosadskem »Danu«, od kojih je jedno za naziv Rusini, a drugo za naziv Ukrajinci.
Sto je »Sokolski Glasnik« zaista tvrdio, to je činjenica, da se iz vana ubacuje medu Slovene kampanja protiv Slovenstva, i da se, sem kod hr-vatskih klerikalaca i frankovaca, zna-kovi te kampanje primečuju, tu i lamo, kod Slovenaca i kod Srba. A da se nismo prevarili, dokazuju nam i praski »N a r o d n i List y«, dakle jedan list koji nije mkako »bezbožan«, a koji je bas kod »Slovenaca« otkrio z n a k o v e tih antislove n s k i h u i i c a j a (o čemu pišemo na drugom mestu, u današnjem broju!). Isto tako je tačno, da se ti znakovi primečuju i u jednom beo-gradskom nedeljnom listu, a da i ne govorimo o »Nezavisnosti« i »Hrvat-skoj Reviji«, a pogotovo o »Hrvat-skoj Straži«, koju bi, kao svog sumi-šljenika, »Slovenec« hteo da odbrani.
I zar nije to do suza smešno, kad »Slovenec« prigovora Tiršu i Sokolstvu, da sloje pod tuđinskim, neslovenskim, pa čak i germanskim uti-cajima (dok su klerikalci naprotiv ko-
Praški »Narodni Listy« osvrču se. u broju od 29 januara na članak »Sumrak krivih bogova«, koji je objavljen u ljubljanskom »Slovencu«, a kojim se pozabavio i »Sokolski Glasnik«, u broju od 20 januara. Članak u »Narodnim Listima« napi-sao je Dr. Rudolf Barta i nosi naslov »Čehe i Jugoslovene neće ništa raslavifi!«
Odgovor praškog lista je u toliko značajniji, što »Narodni Li-sty« nisu nikada bili organ neke levičarske, a naročito ne revolucionarne skupine, več je uvek bio izrazito desničarski i protivan ranijem režimu u Čehoslovačkoj. U svome članku Dr. Barta označuje članak u »Slovencu«, kao »pokušaj da se unese nepri.ia-teljstvo i otudenje izmedu rodene brače Čeha i dugoslovena«. Članak u-staje odlučno protiv »Slovenčevih« tvrdnji, da je Sokolstvo u Češkoj bilo bezbožno, ili da je služilo bilo ka-kvoj partiskoj ideolog ji. Člaaak kaže: »Soko u svom vaspitanju ima za cilj ideal savršenog čoveka, telesno i duhovno, koji je obda-ren svim gradanskim odlikama. A takav ideal neče se nikada preživeti, več če dotekati pad mnogih drugih »krivih bogova«. Šlo se pak tiče sveslovenske misli, ta je i suviše uzvišena, da se ne bismo za nju i dalje borili, pa makar i pod najtežim uslovima. Mi nismo nikada bili bezbožnici, niti čemo biti. Mi smo pristalice religiozne istine i iskrenosti, i borimo se samo protiv onih, ko-jima vera služi u prvom redu da dodu do vlasti, pa makar u privatnem životu živeli protiv duha Hristovog. Što »Slovenec« pomi-nje Sv. Vaclava, on pripada čita-vont češkom narodu, pa prema torne i nama Sokolima. A Hus, zar nije bio pobožan čovek i uz-višeni voda našega naroda, koga ni največi češki katolik neda danas vredati, jednako kao što češki katolik časti i Komensko-
reniti slovenofili!), a u islom tom članku, par redi ispred toga, predba-cuje Sokolstvu, da je njegovo slove-nofilstvo, ni više ni manje, nego pod uticajem — »ruskog carskog itnperi-jalizma/« Sv c ostalo, a naročito nei-stinu, da bi Sokolstvo bilo bezbožno, mi smo sa »Slovencem« i sa njemu sličnima, več sto puta raspravili i pobili.
»Slovenec«, medutim, ima kuraži da poriče i stradanje Sokolstva i sokolski pojedinaca, ne samo u drugim kra-jevima, kao na pr. u Primorskoj t Sav-skoj banovini, nego čak i u Dravskoj banovini! Može li »Slovenec« da nam garaniuje da se o tom p o g l a v-l j u napiše s v e, ne samo u Beogradu nego i u Ljubija-n i, pa da se iznese čitava besko-načna lista teških dokumenata i isto tako teških činjenica, — pa da je on, isto tako slobodno pobija, ako ima čime?! Ako želi, mi na to od srca pristajemo; pa če se onda videti da kod Sokolstva nema »lažnih mučenika«, ali da u redakciji »Slovenca« i le kako ima lažnih slobodara!
Svoj članak »Slovenec« završava ivrdnjom, da je Soko privilegirana družba, kojoj država daje potporu i kojoj država »dobro plača njeno v o č s t v o«. Što se privilegova-nosti i potpore tiče, neka »Slovenec« zapita svoje šefove, koji su lično pot-pisali zakon o toj privilegovanosli, kako je do toga došlo, i neka tu stvar obračuna sa njima. Pogotovo kad ta piivilegovanost izgleda tako, da se sokolski domovi i sokolska imovina o-šiečuju, a sokolski pojedinci gone i napadaju; i kad napadaji na Sokolstvo, čak i onda kada su najneistini-tiji (kao oni u »Slovencu«) mogu slobodno da se objavljuju, dok naprotiv u odgovorimo što ih na le na-padaje daje n. pr. »Sokolska Volja«, zjape — bele praznine .. .
Što se pak klevete, o »dobro plače-nom vočstvu« tiče, o njoj če gospoda oko »Slovenca« imati prilike da se iz jasne na sudu.
ga, ma da je bio biskup češke brače? Naša kultura je prilično stara i naš narod je prilično ra-zborit, da bi mogao da deli bojazni i mišljenja pomenutog Ijub-Ijanskog lista. i mi čvrsto verujemo, da če jugoslovenski narodi, Srhi, Hrvati i Slovenci, a naročito ovi poslednji, koji su nam toliko bliski čitavom svojom kultu-rom, sačuvati, zajedno sa svojim sjajnim Sokolstvom na čelu, vernost sveslovenskoj misli i jugo-slovensko-československom bratstvu. Uzaludne su bilo čije nadel Nas niko i nikada neče rastaviti/« U istom broju »Narodni Listy« beleže i odgovor »Sokolskog Glasnika«, podvlačeči da se »Sokolski Glasnik« založio u punoj meri za čehoslovačkc Sokolstvo,, te da u po-menutom članku ljubljanskog lista »crni moralisti bacaju opet svoje blato na čehoslovačko Sokolstvo i uži-vaju u tome. da su se Slovaci odelili od Čeha.«
Ljubljanska »Sokolska Volja«,, od
27 januara, piše: »Slovenec« opet dira u Sokolstvo. U rubrici »Domači odzivi« veli, da su Sokoli »podržavili dotadašnju svo.iu telovežbačku orga-nizaciju htejuči joj dati fašistički značaj« i da su hteli »sa podržavlje-nom telovežbačkom organizacijom da terorišu veliku večinu slovenačkog naroda«. — Ako gospoda oko »Slo-vennca« hoče da znaju ko je bio u vladi tada (godine 1929), kada se pojavila ta tendencija. neka pitaju o tom sadašnjeg pretsednika jugoslo-venskog senata. Taj če im takoder najlakše odgovoriti, ko je supotpi-sao vladinu izjavu od 4 jula 1930, u kojoj stoji crno na belom: »Soko. sa svojim integralnim narodnim karak-terom, mora pokriti sve slične dosedanje, plemenske i verske organizacije. Razvoj Sokolstva u širokim slo-jevima naroda, postaje deo programa državne politike, koja se mora izvo-diti bez odlaganja«.
Sednica zbora Župskih načelnika i načelnica, održana 27 januara 1939 god. u Beogradu, donela je ove zaključke:
1) Primljen je Plan i program te-čajeva za spremanje sokolskih pred-njaka koga je izradilo Načelništvo Saveza , s tim, da se ispita i obra-duje u jedinicama, prikupljaju po-daci i sreduje gradivo, a zatim da se o definitivnom prijemu odluči na jednoj od sledečih sednica Zbora župskih načelnika-ca.
2) Rešeno je da Načelništvo Saveza napravi novi načrt Pravilnika za župske putujuče prednjake, koji če sadržavati opite odredbe, a pojedine župe sklapače sa svojim župskim prednjacima individualne ugovore po Pravilniku.
3) Odobrava se održavanje „Rad-nog sleta 1940” u Zagrebu. Proračun predlaže župa Zagreb i Uprava Saveza.
4) Svaki odbor odnosno otsek Saveza treba da žrtvuje jedan deo svojih partija u budžetu (srazmer-no) u fond za gradnju saveznog doma u Beogradu.
5)Jednoglasno je usvojen predlog kandidacionog odbora župskih načelnika da u Upravu Saveza udu ljudi, koji svladavaju, pored pitanja ideoloških, i pitanja stručna i pitanja prosvete.
6) Utakmice za Kraljev Mač i-maju se saobraziti utakmicama za Helsinški tj. u pogledu vežbi. Program se ima odmah izraditi.
7) Usvojen je jednoglasno predlog kandidacionog odbora župskih načelnika o novom saveznom načel-ništvu: načelnik — Dr. Alfred Pihler, zamenici: I — Miroslav Vojino-vić, II — Ivan Kovač, III — Ing. Vojislav Pajič i predlog župskih načelnica: načelnica — Elza Skalar, zamenice: I — Milica Šepa, II — Joža Trdina, III — Skovran Olga.
U Zagrebu je 1 januara otvorena Sokolska štedionica župe Zagreb. I-ako je delokrug rada ove štedionice ograničen na župu Zagreb, ipak je njeno osnivanje za nas od opšteg značaja, pa ču u kratkim črtama iz-neti ono što je tu od važnosti.
Štedionicu je osnovala Sokolska župa, u okviru Petrove Petoletmce. Osnove štedionice su zadružne, sa o-graničenim jemstvom.
Svrha zadruge (štedionice) je, da potpomaže štedljivost svojih članova i da »unapreduje duh udruživanja svojih članova i njihov privredni na-predak«. Štedionica če se baviti pri-manjem uloga na štednju (na uložne knjižice i vezanu — stalnu štednju), davanjem zajmova i »organizovanjem nabavki sokolskih potrebština za svoje članove«. Najmanji ulog na knjižicu je 10 din. Kod stalne (vezane) štednje najmanji nedeljni ulog je 2 din., a trajanje štednog kola je tri godine. Ulozi se primaju od čla-
8) Prima se na znanje i odobrava održanje Jubilarnog sleta u Ljubljani — 28 juna 1939. Vežbače se propisane savezne vežbe za sve kategorije sem dečijih, koje ima gotove župa Ljubljana. Župa Ljubljana ima posebni nastup.
9) Savezno načelništvo učiniče sa svoje Strane sve što mu bude mo-guče da sletove u Ljubljani i u Su-šaku pomogne, priredivši utakmice veslačke, plivačke itd.
10) Primljen je predlog da Savezno načelništvo sklopi ugovore sa savezima: lakoatletskim, plivačkim i smučarskim za upis sokolskih je-dinica u njih.
11) Savezno načelništvo poslače predlog ugovora sa JZSS svim slo-venačkim župama odnosno župama koje gaje smučanje, na mišljenje!
12) Savezno načelništvo izradiče načrt za osnivanje Nacionalnog saveza za košarku i odbojku.
13) Da se sprovede u delo »rad-no leto« od 1-1Х do 31-VIII koje več slovenačke župe praktikuju.
14) Da se u budžetu poveča stavka »Kraljev mač« za održavanje naraštajskih utakmica viših odelje-nja.
15) Utakmice naraštaja viših odeljenja održače se jedan dan ra-nije od utakmica za Kraljev mač. Drugi dan če naraštajci-takmičari obvezatno posmatrati utakmice članova.
16) Skrenuče se pažnja svim dru-štvima u sedištu župa, da su dužna pozvati na saradnju i sve članove Stručnog odbora župe i zadržati ih u članstvu ako oni žele da saraduju.
17) Da se savezne utakmice ni-žeg i višeg odeljenja članica i žen-skog naraštaja održe u Ljubljani prilikom sleta 1939 godine.
Ovi zaključci, koji nisu čisto teh-ničke prirode, podneče se na odo-brenje Upravi Saveza.
nova i nečlanova. Primljeni ulozi mogu se podiči samo posle potrebnog olkaza.
Zadrugar može biti član sokolsko jedinice, svaka sokolska jedinica i svako pravno lice. Prema tome če šledionica biti skup svih štednih snaga Zupe. Svakako, kad i sokolska jedinica može biti zadrugar, da tak-va jedinica može da vrši i kolektiv-nu štednju unutar svoje jedinice. O tome u pravilima Štedionice nema ništa, a ni u samome cirkularu, ali se pretpostavlja da bi se takav način štednje mogao da sprovodi.
Dobit Štedionice deli se na: 50% za rezervni fond, a 50% župi Zagreb; od čega 25% na socijalne a 25 % na prosvetne svrhe.
Svaki zadrugar, bez obzira na broj uloga, ima samo jedan glas, a jemči za rad Štedionice ulogom i još dva puta tolikim iznosom.
Kako se na prvi pogled, iz ovih nekoliko podataka može videti, Šte-
dionica je preuzela na sebe dve du-žnosti, koje su, po mom uverenju, jedna od druge dosta udaljene. Prva dužnost je stvaranje što veče šted-ljivosti u narodu i »razvijanje štednje kod sokolske dece i naraštaja« (§ 4). U tu svrhu se osnivaju šted-dna kola i primaju ulozi na opštu nevezanu štednju. Taj deo rada je u potpunom skladu sa onim što SPO sa svoje strane čini i za šta naročito podiže glas, sada pred naš, buduči slet. Treba da se svaki sokolski pripadnik navikne na štednju, ne samo radi materije koju mu ona pruža, nego i radi jačanja svoga duha i karaktera. Svakako da ovaj deo, koji je pretežan kod Štedionice, ima u sebi jednu duboku zami-sao, čiji če se plodan rad zapaziti tek kasnije.
Drugi deo rada Štedionice počiva, kako se kaže u raspisu, »na uzajam-nosti i međusobnom pomaganju«. Ovde spada davanje zajmova, orga-nizovanje nabavki i drugoga »u cilju promicanja gospodarskih interesa zadrugara«. Ovaj deo se od pr-voga razlikuje več i po tome, što mi imamo sličnih sokolskih zadruga. Sarajevska župa tražila je još ranije da se osnuje pri Savezu, a u vezi Petrove Petoletnice, jedna sokolska banka, koja bi sve te poslo-ve obavljala. Računalo se na kapital preko 12 miliona dinara. Zami-sao je bila veoma dobra, ali iz mnogih razloga Savezna uprava se nije sa ovim saglasila.
U stvari, kod sokolskih poduhva-ta želi se, bar zasada, izbeči sve što bi ličilo, više manje, na trgovinu. To stanovište ima svojih dobrih strana, ali ima i loših. Mi danas patimo baš od nedovoljno materijalno organizo-vanih i obezbedenih jedinica. Kad bi pitanje materijalnog organizovanja bilo povoljnije kod nas, stanje Sokol-! stva bi svakako drugačije izgledalo. Jedino, postavlja se pitanje, da h mi možemo spojiti jedan čisto idejni, propagadni i skoro vaspitni zadatak sa drugim, koji je pretežno trgovački, kako je to uradila Sokolska^štedio-mca u Zagrebu. Možda bi, na jedan izrazit i snažan način te dve radnje trebalo dovoljno ograditi. One imaju i svojih dodirnih tačaka, jer prim-ljene uloge treba negde plasirati. Samo u tome se i sastoji ceo sistem rada, sve što princip štednje u sebi sa-drži i što bi nas Sokole i sokolske Štedionice trebalo da izdvaja od o-stalih. Treba biti kod ovoga veoma obazriv, pronicljiv i zauzeti jedan stav, više sokolski nego privredni.
Sa ovo nekoliko redaka želeo sam da pokrenem pitanje organizovanja štednje u našem Sokolstvu. Vreme je da se i na tome polju počne da radi. Zagrebačka župa dala je u tome lep primer, a ostale, ukoliko to nisu do-sada učinile, trebale bi da je slede. Kad osnuje još desetak Štedionica, preduzele bi se mere da se stvori i njihov Savez, kako bi se pitanje pla-smana novca što bolje regulisalo. U-kohko bi taj rad imao jači zamah, a želeti je da tako bude, moglo bi se lakše pomišljati na drugo, što bi iz toga sledilo i što bi još izrazitije obe-zbedilo našem Sokolstvu materijalna sredstva. Ovo je svakako pravilanl put, kojim treba da podu sve naše župe, koje se ne boje rada, i koje su dovoljno svesne velike svoje odgovornosti, u koju če ih dovesti današnje lose materijalno stanje naših jedinica
i	župa. Samo taj rad treba dovoljno orgamzovati i kod samoga početka u-putiti ga pravim putem, koji se neče morati u toku rada menjati. Jer, od toga zavisi čitav uspeh.
Relja Aranitović
VASPITANJE ITALIJANSKIH VEŽ-BAČA
Italijanski vežbački Savez priredile svake godine za vodnike svojih momčadi, u svim italijanskim grado-vima vaspitne tečajeve. Program pre-dvida 12 lekcija po 2 sata svaka, a podeljen je na četiri meseca. Najbo-lji slušači sasta.ju se onda na zajed-nički tečaj, koji če se držati svake godine, u septembru, u Rimu.
r*
Češki iistovi o napadajima na Sokolstvo
»Svima nam .je poznato, brado moja, da su se u naj-novije doba osobiti proroci izvana i medu nama unutra pojavili. Prvi nas poučava.ju da imamo biti Hrvati kafolid, što bi usebi dobro bilo da nisu ti nepozvani našega naroda savjetnici, očevidni mrzitelji i jednoga i drugoga, i da nije namjera da se tim razdor medu jednokrvnom bradom sije. Ime hrvatsko ime je časti i poštenja tim više, buduci da je to ime vazda pod stijegom Isusovim vojevalo za kršcansku izobraženost i slobodu, a nikad, nikad — bogu hvala — nije zašlo pod zastavu Belijala... No pravi bi hudobnik bio, tko bi se vjerom nalom poslužiti hotio, da nas zamrazi i razdvoji... Vjera, koja bi kadra bila razdor medu bradom sijati, nebi bila vjera, nego puko pra-znovjerje, nebi bila istina božija nego bludnja ljudska«.
J. J. ŠTROSMAJER, u poslanici vernicima dako-vačke biskupije, g. 1877.
»Ljubav, sloga i jedinstvo jest pravo kršdanstvo, izvor vječiti svakoga života, svakoga svijetla, svake prave slobode, svakoga napretka i slave. Tko ljubav, slogu, jedinstvo u narodu našem promiče, taj ili se zvao Srb ili Hrvat, pravi je kršdannin, ljubitelj je pravi života, svijetla, slobode i slave svoga naroda!«.
J. J. ŠTROSMAJER, u poruci, upučenoj ujedinje-noj srpsko-hrvatskoj omladini, g. 1896.
Sokolske štedionice i organizacija sokolske
štednje
Odnosi Česko-slovačke prema Nemačkoj
U novoj situaciji koja }e nastaja, usled dogadaja od oktobra pro-
godine, spoljna politika Čehoslovačke države dolazi sve više u ovisnost od Nemačke, a tako isto i njena unutarnja politika, a naročito e-konomska i saobračajna.
Nova granica izmedu Nemačke i yehoslovačke povučena je tako, da Je velik deo českoslovačkih saobra-^ajnih arterija prekinut, pa se iz jed-nog kraja republike u drugi ne može ^oći ako se ne prode kroz nemački teritorij. To uslovljuje ne samo pri-vrednu i soabraćajnu ovisnost, nego 1 ovisnost u strateškom pogledu. U-8led dezinterosavanja zapadnih veli-kih sila za prilike u Srednjoj Evro-P>. kao i usled držanja Slovačke i Potkarpatske Rusije, koje su se stalile gotovo pod direktnu zaštitu Berlina, tako da Potkarpatska Rudija moli za stranu intervenciju čak 1 u sporu sa centralnom vladom u Pragu, Čehoslovačka ne može da računa ni na čiju, pa niti moralnu Potporu. Na taj način i čitav ostali njen život, pa tako i vodenje unutarnje politike, kao i uredenje kulturnih prilika, dolazi u sve veču o-v>snost od Nemačke.
Posle Minhenskog sporazuma Pripali su doduše Sudetski Nemci Rajhu, ali je ipak u večim gradovi-ma Čehoslovačke ostalo raštrkano
°ko 200.000 Nemaca, koji i u novim prilikama hoče da igraju važnu, Pa > još važniju ulogu nego ranije, 1 koji vrlo energično postavljaju svoje zahteve, ne samo kao nacionalna manjina, več i kao deo velike nemačke nacije, po direktivama iz Berlina. Pretsednik te manjine, narodni poslanik Kundt, to i ne krije; kao što to ne kriju ni nemački listo-
vi	u Českoj, tražeči za nemačku ma-njinu potpunu autonomiju i slobodu rada u nacionalsocijalističkom duhu. Posve je prirodno da bi to moralo povuči za sobom i preorijentaciju u-nutarnjeg života u Čehoslovačkoj, za same Čehe, ili bi zemlja bila dovedena u opasnost da ima državu u ■državi. Postoje doduše i kod Čeha Pojedinačne totalitarne tendencije, 1 ^elika večina češkog javnog mišljenja, pa j onog koji nije bio naročilo blizak prošlom režimu, želi da ^ačuva u osnovi svoje demokratsko uredenje i svoje napredno gledanje na društveni život.
Što se kulturnih pitanja tiče, o-čekivalo se da, nakon otcepljenja sudetskih Nemaca, velika večina ne-mačkih skola u Čehoslovačkoj bude dokinuta, ili da te škole budu preseljene u Nemačku. Medutim, prema želji Berlina, treba da se potpu-110 očuva i nemački univerzitet i dve nemačke visoke škole; jednako kao
1 svih devet srednjih škola, sve če-tiri trgovačke škole i trgovačke a-kademije, i veći deo od dosadašnjih 157 nemačkih osnovnih škola, koje su ostale na današnjem teritoriju Češke i Moravske. Kada se uzme, da u sadašnjoj Českoslovačkoj ima oko 200.000 Nemaca, dok napro-liv u Nemačkoj ima sada oko
700.000	Čeha, onda bi, srazmerno prema školama što če ih imati Nemci u sadašnjoj Čehoslovačkoj, trebali Česi u Nemačkoj da imaju najmanje 300 osnovnih škola, 30 srednjih škola, 100 stručnih škola,
2 universe i tri tehnike. Da to ne-■če biti tako, jasno je svakome.
U pogledu privrednih odnosa, postavio se sa strane izvesne nemačke štampe zahtev za carinskom uni-jom i za valutnim jedinstvom, o čemu se medutim u poslednje vreme ne govori. Engleski list »Exchange Telegraph« javlja da se i poslednji sastanak izmedu českoslovačkog ministra spoljnih poslova, g. Hvalkov-skog i g. Ribentropa vrtio oko pitanja carinske unije,, valutnog jedin-stva i uže vojne saradnje, pa da nije imao uspeha upravo zato, što Česi nisu nikako mogli da prihvate ove zahteve. To, medutim, ne znači da Nemačka neče nastojati da ih spro-vede, ma koliko da ih Prag u prvi mah nije mogao da primi. Možda če se izbeči put formalne carinske unije, ali če Nemačka sve učiniti da se Českoslovačka što jače uključi u
njen privredni prostor i sistem.
Što se odnosa sa drugim državama tiče, tvrdi se da je Nemačka izrazila želju da Prag otkaže odmah ugovor sa Sovjetskom Rusijom, da izjavi svoje neinteresovanje za ugovor sa Francuskom, te da pristupi protukomunističkom bloku.
Nemačka štampa u Rajhu i Češ-koj postavlja medutim, zahteve i u pogledu unutarnje politike. Osobito »National-Zeitung« več u nekoliko mahova podvlači, da nemački mero-davni krugovi nisu zadovoljni sa razvijanjem unutarnjih prilika u Češ-koj, zato što sadašnja čehoslovačka vlada nije dovoljno energična prema pristalicama Dr. Beneša i prema o-nim elementima, koji na sadašnje stanje Čehoslovačke republike gle-daju kao na privremeno, a tako isto i na odnose sa Nemačkom. Strana štampa javlja, da je u Berlinu bilo zamereno g. Hvalkovskome, da sadašnja praška vlada nije dovoljno energična ni u rešavanju jevrejskog pitanja.
Kao posledica svega toga, došlo je na pr. do obustavljanja lista »Narodni Osvobozeni«, koji je več 20 godina izlazio kao dnevni organ u-druženja legionara, a čiji je glavni urednik bio Dr. Syhrava, jedan od liajintimnijih saradnika Dr. Beneša za vreme rata. Listovi ističu da je g. Hvalhovskome bilo izričito istak-nuto u Berlinu, da pisanje tog lista, kao i nekih drugih čeških listova, nije u skladu sa novom orijentaci-jom českoslovačke. »Lidove listy« ističu na pr. da je organ legionara bio zabranjen zato, što je otvoreno branio Dr. Beneša i njegovu politiku, i što je svojim pisanjem u javnosti budio ubedenje, da se -proš-lost može opet vratiti, doduše u drugoj medunarodnoj situaciji.
Poslednje vesti iz Praga javlja-ju, da je izmedu Nemačke i Čehoslovačke postignut recipročni sporazum o tome, da na prugama koje prolaze delimično kroz čehoslovački, a delimično kroz nemački teritorij, mogu obe zemlje da prenose vojsku, što u stvari pretstavlja slobodu da Nemačka upotrebi izvesne češke že-ljeznice za vojne ciljeve, dok za Českoslovačku, koja je u glavnom razoružana i koja više nema više ni-kakvih naročitih strateških ciljeva, taj privilegij ne dolazi u opšte u obzir; sem u slučaju kada bi českoslo-vačka vojska morala da nastupi kao saveznica Nemačke.
Kao što se iz svega vidi, samo-stalnost akcije českoslovačke politike dolazi u sve veče pitanje, ma koliko da se českoslovački merodav-ni krugovi, kao i čitava češka javnost trude, da tu samostalnost, naročito u pitanjima unutarnje politike, što više očuvaju. Prema stvore-noj situaciji, českoslovački mero-davni krugovi znaju vrlo dobro da ne mogu da vode politiku protiv Berlina, niti oni to hoče. Ali, žele da u unutarnjem životu sačuvaju svoja ubedenja i svoje običaje, koji se baziraju na nacionalnom češ-kom patriotizmu, na osečaju slovenstva, na demokratiji i naprednosti. Položaj Čeha je u toliko mučniji, što ne nailaze dovoljno razumevanja ni u ostalim delovima države, u Slo-vačkoj i u Potkarpatskoj Rusiji, koje se za celinu prilično slabo za-nimaju i inisle samo na svoje interese. To je u toliko mučnije, što je Prag prisiljen da prima protestne note zbog propagande koja se vodi na teritoriji Potkarpatske Rusije, u korist Velike Ukrajine, dok pret-stavnici ukrajinskog pokreta traže pomoč Berlina čak i u pitanju imenovanja češkog generala Prhale u Potkarpatskoj Rusiji.
Pa, i pored tih mučnih prilika, javnost u Češkoj ne želi da padne u očajanje, več svi narodni redovi nastoje da se što tesnije zbiju i da istrajnim radom i podizanjem nacionalne svesti odole svima pritiscima i svima nedačama. Sokolstvo u tom ladu i u tom idealizmu igra jednu od glavnih uloga, ubedeno da narod koji je istrajan i koji je radišan, mora da odoli svima nepogodama i da afirmiše svoju slobodu.
Godišnje skupštine naših jedinica
U nedelju, 29 januara, održan je čitav niz skupština sokolskih jedinica na području Sokolske župe Beograd.
Sokolsko društvo Beograd I je, na svojoj skupštini, izabralo za starešinu Dr. Milorada Feliksa i zaključilo je, da u okviru Petrove Petoljetke, podigne u okolini Beograda sokolsko letovalište. Osim toga je podvučen uspešan rad socijalne sekcije društva »Sokolsko srce«.
Sokolsko društvo Beograd IV, sa
sedištem na Čukarici, izabralo je za starešinu Dr. Miodraga Stefanoviča. Iz izveštaja se vidi da je društvo postalo centar čitavog kulturnog rada na Čukarici, tako da su dosadašnje prostorije doma postale premalene, pa je društvo pristupilo dogradiva-iiju doma, koji če, kada bude zavr-šen, biti najreprezentativnija sokolska zgrada u Beogradu, nakou doma Matice.
*
Sokolsko društvo Beograd VII
održalo je skupštinu u domu Privred-nika, na kojoj je_ izabralo za starešinu brata Sekulu Zečeviča i zaključi-
lo,	da ove godine osveti društvenu zastavu i da podigne moderno letnje vežbalište.
Sokolsko društvo Beograd IX izabralo je za starešinu brata Vlastimi-ra Krstiča. Iz izveštaja se vidi uspešan rad ovog društva, koje radi u željezničkoj koloniji, blizu Košutnja-ka.
*
Sokolsko društvo Beograd VIII i-
zabralo je za starešinu brata inž. Sve-tislava Vučkoviča. Iz izveštaja, proči-tanog na skupštini, vidi se da ovo mlado Sokolsko društvo, na Belim Vodama, razvija naročitu delatnost medu seijacima u okclini Beograda,
Smrt br. Krešimira Novaka
Pišu nam iz Šibenika:
Dana 23 januara napustio nas je zauvek naš mili brat, Krešimir Novak, umirovljeni učitelj, stari i neumorni sokolski radnik i borac, i bivši starešina Sokolskog društva u Šibeni-niku.
Pokojni Novak se več od mladosti nalazi u sokolskim redovima, a naročito su velike njegove zasluge za
i
gradnju sokolskog doma u Šibeniku. Taj dom, koji vredi oko milion i po dinara, podignut je u prvom redu njegovim marom i nastojanjem, pa je baš zato i bio duboko ozlojeden kada se, sa strane nekih pojedinaca, u-kazala nezahvalnost prema njegovom radii. To ga je navelo da se teška srca povuče iz uprave društva, na žalost velike večine članstva, koji su ga uvek cenili i poštovali. Ali brat Krešo je, i nakon toga, sa največom ljubavlju pratio rad našeg Sokola, pa ce njegov primer i njegov duh ostati i dalje za ugled svima mladini članovima.
Neka je sokolska hvala bratu starešini i nek Mu je trajna uspomena medu nama.	R.	R.
a naročito u selima Železniku, Stepo-jevcu, Velikoj Moštanici i na Umci. U tim selima održalo je prosvetne, higijenske i poljoprivredne tečajeve, kao i tečajeve za zaštitu matera i za negu odojčadi.
*
Sokolsko društvo Maribor 1 je, na
svojoj godišnjoj skupštini, objavilo da je več kupilo teren za gradnju sokolskog doma, koji če nositi ime biv-šeg društvenog starešine i slavnog dobrovoljačkog junaka, iz vremena rata, pok. Dr. Ljudevita Pivka. Osim toga zaključeno je, da se osnuje so-cijalni otsek društva, pod nazivom »Sokolsko srce«, a brat Sosič je na-glasio potrebu intenzivnog narodno-oabrambenog rada na području društva.
Sokolsko društvo Petrovaradin o-
držalo je vanredno uspelu godišnju skupštinu, na kojoj je ponovno biran za starešinu naš zaslužni brat, Vlada Višoševič. Posle bolesti i teške operacije brat starešina je hteo svakako da se povtiče, ali je članstvo najupor-nije molilo da se opet primi te duž-nosti i da če mu svi pomoči u radu. Bilo je upravo dirljivo kako naše članstvo nije nikako moglo da se ra-stane od ljubljenog starešine. — Iz izveštaja pročitanog na sednici vidi se da je društvo srečno likvidiralo sve svoje dugovanje i još ostavilo preko 20.000 gotovine; a rad društva može da se oceni prema činjenici da je promet društva u prošloj godini iznosio blizu četvrt miliona. Na sednici je zaključeno da se dotera i u-redi fasada sokolskog doma, koja ne odgovara njegovoj lepoj unutrašnjo-sti, i da se eventualno podigne još jedan sprat. Izaslanik župe Novi Sad, Dr. Toma Jovanovič, je u vrlo lepom govoru pozdravio uspešan rad društva.
Sokolsko društvo Vinkovci je izabralo za starešinu ponovo brata, Dr. Paju Šuinanovca, koji je pozvao članstvo na još intenzivniji rad, jer Sokolsko treba da bude osnova našeg narodnog napretka i jedinstva. Za prvog zamenika starešine izabran je potpukovnik Aleksandar Nikolič, do-sadašnji dugogodišnji starešina Sokolskog društva Otočac .
U.
Sokolsko društvo Gospič je ponovo izabralo za starešinu brata Dr. Petra Zeca, koji je. toni prilikom održao zanosan patriotski govor i bio naj-srdačnije pozdravljen. Iz statističkih podataka, iznesenih na skupštini. vidi se da je rad društva u prošloj godini bio vrlo povoljan, pa je to podvukao i izaslanik župe, brat E. Pelcer, kao
i	brat Ilija Opačič, direktor učiteljske škole, koji je u zanosnim rečima istakao zadovoljstvo članstva sa radom dosadašnje uprave. Posle skupštine priredena je vrlo uspela društvena zabava.
*
Sokolsko društvo Stara Pazova je
izabralo za starešinu brata Karla Do-linaja, upravitelja škole i zaključilo da izvrši dogradnju i proširenje svojih prostorija, a naročito vežbaonice, pošto je priliv članstva tako velik, da dosadašnje prostorije nisu više do-voljne za rad.
*
Sokolsko društvo Zenica izabralo je za starešinu brata ing. Konstantina Gavriča i održalo uspelu skupšti-nu, u prisustvu delegata župe Sarajevo, brata Dr. Besaroviča i načelnice, sestre Jelene Dopudje. Iz izveštaja se vidi ,da je društvo bilo prisiljeno da obustavi rad, kada je, usled spora sa pravoslavnom crkvenom opštinom, izgubilo svoj dom. Ali je sada, na zau-zimanje prijatelja Sokolstva, dobilo prostorije Rudarskog doma, pa če rad u ovoj godini biti intenzivno nastavljen.
Sokolsko društvo Crvenka održalo je skupštinu, na kojoj je jednogla-sno prihvačen predlog pročelnika za SPP, br. P. Kvaiča, da se osnuje fond za podizanje sokolskog doma u Cr-
venki. Sa kolikim je oduševljenjem prihvačen taj predlog najbolje sve-doči to, što je sve članstvo jedno-ciušno pristalo da podnese glavni deo tereta za ostvarenje te njihove davne želje i potrebe. Več drugi dan posle skupštine, samo članstvo je upi salo i priložilo u taj fond blizu
100.000	dinara. Ovo nam daje veru da če Sokolstvo društvo Crvenka več u ovoj godini moči svoje jato da skloni u svoje sopstveno gnezdo.
Zatim je izabrana nova uprava koja je ostala skoro ista iz prošle godine. Za starešinu je ponovo izabran brat Bedekovič Budimir.
Na skupštini je bio prisutan, kao delegat Zupe, br. Miodrag Jovanovič, advokat iz N. Sada, koji je održao i vrlo lep govor, koji je ostavio dubok utisak na sve prisutne.
Na kraju je pročelnik SPP. i iz-vestilac za štampu br. P. Kvaič održao govor o značaju i ulozi sokolske štampe.
Skupština je završena pevanjem sokolske himne »Hej Sloveni«.
Sokolsko društvo Ruše, kraj Maribora, je na godišnjoj skupštini izabralo več po sedmi put za starešinu zaslužnog brata, Antona Krejči, koji je mnogobrojno članstvo pozdravio vrlo toplim patriotskim govorom. Društvo Ruše namerava ove godine da proslavi 20-godišnjicu postojanja društva i da svečano razvije društvenu zastavu. U okviru Petrove Petoljetke izgradilo je letno pozorište i nabavio krojeve za 45 članova. Uz su-delovanje drugih nacionalnih dru-štava priredilo je sjajnu proslavu dvadesetgodišnjice postanka Jugoslavije, a za letno pozorište sprema več komad »Voda sa planine«, iz života srbijanskih seljaka. Utvrdeno je ta-kode, da je kroz prošlu godinu društvo isplatilo deo svojih dugova za sokolski dom. Skupština je protekln u največem oduševljenju.
Sokolsko društvo Biograd, na Mo-
ru je na svojoj godišnjoj skupštini izabralo novu upravu, sa bratom Dr. Barišičem na čelu. Iz izveštaja na skupštini treba naročito podvuči da su osnovane dve nove čete, u Pašma-nu i Bibinju, te da su održani javni nastupi, u selima Pašmanu i Banju. Društvo je priredilo uspeli okružni slet, nabavilo je ruče i nova glazbi-la. Vežbale su marljivo sve kategorije i uspeh je bio dobar, pogot< v > kada se uzmu u obzir nepovoljne prilike u mestu.
*
Sokolsko društvo Komiža je, i po-
led teških mesnih prilika, održalo vr-
lo	uspelu godišnju skupštinu, na kojoj je starešina Pavao Borčič održao rodoljubivo govor, a izveštaje su po-dneli tajnik Petar Borčič, knjižničar Nikola Jurinovič itd. U izveštaju ot-sutncg brata načelnika naročito je podvučeno da je društvo došlo u nezgodan položaj, time što mu je opštinska uprava, bez ikakvih valjanih razloga, a iz neprijateljstva prema Sokolstvu, oduzela vežbaonicu. • U upravu su birani ponovo starešina Borčič, zatim brača Jakoni, Mardešič, Jakov Borčič. Josip Moriani, V. Mar-tinis, Draga Simič itd.
Sokolska četa Vojni Tuk je iza-brala za starešinu brata Duru Mrvo-ša, pa je za zadovoljstvom mogla da utvrdi, da su u prošloj godini po-stignuti lepi uspesi u svima pravci-ma sokolskog rada, tako da je Sokolska četa dala života čitavom mestu. Za dom je več sakupljena lepa svota novaca.
Sokolska četa Vrebac održala je
godišnju skupštinu i izabrala novu upravu, na čelu sa starešinom br. Vladom Narančičem i tajnikom, br. Nikolom Rabatičem.
Nakon izbora je uzeo reč izaslanik Sok. društva Gospič, br. ing. Draškovič, koji je govorio o značaju Petrove Petoljetke. Posle njega u-putio je nekoliko toplih saveta članstvu i br. Dr. Kirac Petar, pa je skupština zaključena uz bruno klicanje Kralju, Kraljevskom Domu, Jugoslaviji i Sokolstvu.
Zanlmljivosti iz doma i sveta
U Bačkoj, Banatu, Sremu i Bosni nemački »Kulturbund« razvija neo-bično živu akciju na osnivanju novih mesnih odbora. Pre kratkog vremena osnovan je mesni odbor u Kovinu, koji broji 248 članova. U oblasnoj organizaciji za Slavoniju održane su skupštine u Grabiču, Veliškovcima, Velimirovcu, Našicama, Vočinku, za-tim u srezu Donje Drage. U Veliškovcima osnovani su novi srezovi Gornja i Donja Karašica. Oblasna organizacija za Slavoniju broji sada 78 mesnih grupa u 15 srezova, pored povereništava, kojih ima 26, u mesti-ma gdje su Nemci slabo nastanjeni. Nastojat če se da se i ovde osnuju mesni odbori, a zasada u svim takvim opštinama »Kulturbund« ima svoje poverenike.
»Daily Herald« javlja, da če tokom iduča tri meseca engleska produkcija aviona u toliko porasti, da če biti fabrikovano prosečno 3.000 aparata mesečno, odnosno 100 aparata dnevno. Taj tempo fabrikacije odgo-varao bi največejn tempu proizvodnje za vreme svetskog rata.
»Daily Telegraph« ob javi ju je ta-koder članak kapetana Раупе o bri-tanskoj avijaciji, koji kaže, da se produkcija vojnih aviona kroz poslednjih 12 meseci početvorostručila, te da danas daje više od 400 aviona mesečno. Medutim je ministarstvo a-viacije učinila veliku narudžbu lovač-kih aviona novoga tipa. To je naročit dvomotorni aparat sa velikim radijem akcije. Usled novih porudžbina, produkcija aviona če u idučim mesečima znatno porasti. Prema torne članku, britanska vojna avijacija i-ma danas na raspoloženju oko 5.800 školovanih pilota, a u rezervi se na-lazi oko 3.800 pilota. U kratko vreme če engleska vojska imati oko
10.000	uvežbanih pilota.
»National - sozialstische Monatshef-te«, organ poznatog nacionalsocijali-stičkog ideologa, Rozenberga, donosi u poslednjem broju zanimljiv članak
0 neutralnosti malih naroda, u kome njegov autor, Dr. Bockhoff, tvrdi da ne može da se prizna istinska neu-tralnost jedne države, ako ta država ne ukine slobodu štampe i pravo azila za političke izbeglice. Male države nemaju više prava da se pozivaju na razliku izmedu »neutralnosti države«
1 »neutralnosti naroda«. Ako se takve neutralne države, kao što je n. pr. Švijcarska, ne budu odrekle t.zv. narodne neutralnosti, neče moči više da traže od velikih sila, da njihovu neu-tralnost poštuju. Članak zaključuje: »Mi demo to svoje gledište zastupati sa logikom, hladnom kao led, i ne-čemo od njega otstupiti. Problem neutralnosti je za male demokratske države 20 veka postao problem njho-ve ekzistencije«.
*
Sofijsko ministarstvo prosvete nedavno je nagradilo ove književnike:
Elina Pelina sa 20.000 leva, Nikolaja Rajnova sa 10.000 leva, Slavču Kra-sinskog, Janu Jazovu, Dobru Nemi-rova, St. Čilingirova, K. Petkanova, K. Konstantinova, K. Galubova i A. Karaličeva sa po 5.000 leva.
Davno več nismo čitali da bi neko naše ministarstvo podelilo neku književnu nagradu, kakve postoje u svim kulturnim zemljama. A ipak mi nismo ni finansijski siromašniji od Bugarske.
*
»Agencija Stefani« javlja, da je komisija za odobrenje knjiga, pod pretsedništvom ministra za kulturu, Alfieria, pregledala prvu skupinu i-storijskih, političkih i književnih dela, koja če, na osnovu mišljenja italijanske akademije i instituta za fa-šističku kulturu, biti povučena iz prometa. Na osnovu zaključka te komisije, biti če sastavljen popis svih knjiga, koje nisu pisane u fašističkom duhu i koje znače izdajstvo ideja što brani fašizam.
Seperatizam prof. Tuke i jugoslovenske zemlje
U slovačkim novinama vodi se po-novo živa polemika oko poznatog slo-vačkog separatiste, profesora Tuke, koji je za vreme prošlog režima u Čehoslovačkoj, bio osuden zbog šu-rovanja sa Madžarima i zbog veleizdaje, a koji je, nakon proglašenja slovačke autonomije. pušten na slobodu. Čitav niz uglednih Slovaka, koji su takoder pristalice autonomije, ali su i pristalice zajedničke države sa Česima, napadaju Dr. Tuku, tvrde-či da je njegov rad u prošlosti išao zaista za cepanjem države, a da to ide i danas. Tako na pr. u »Narodnim Novinama«, koje izlaze u Bratislavi, Dr. Jan Pauliny piše, da je politička koncepcija prof. Tuke uvek bila pro-tivna pravim interesima Čehoslovač-ke države, pa i samih Slovaka. Dr. Pauliny tvrdi, da je ta koncepcija u g. 1924 do 1928, išla za stvaranjem jedne srednjo-evropske monarhije, koja bi bila sastavljena iz bavarskih, austrijskih, slovačkih, poljskih, madžarskih, slovenačkih i hrvatskih ze-malja i koja bi imala izrazito kato-lički karakter. Pitanje je, medutim, da li bi Slovaci u takovoj državi ima-
li	zajemčenu narodnu nezavisnost, kao što je imaju u zajednici za Česima. O torne sumnja veči deo rodoljubivih Slovaka.
I	drugi bojovnik za slovačku au-tonomiju, koji je bio saradnik »Sv. Martinske deklaracije«, evangelički pastor Mihal, upućuje također u »Narodnim Novinama« (koje su organ slovačkog ministra pravde!) otvoreno pismo pretsedniku vlade Dr. Tisu, u kome traži da se učini kraj radu i agitaciji prof. Tuke, koji ide za stvaranjem samostalne slovačke države, a protiv državne zajednice Čeha i Slovaka. Župnik Mihal tvrdi, da Slovač-ka ne može da postoji kao samoStal-na država, ni sa gospodarskog ni sa nacionalnog gledišta. »Nas ima jedva preko dva miliona, veli Mihal. a šta je to na prema deset milijona Madžara i trideset milijona Poljaka?! Sa Česima nas veže bratska krv, svetski rat, legionarska borba itd., a u zajednici sa Česima razvili smo se u toli-koj meri na ekonomskom polju da čak i Madžari, koji su sada pripojeni Madžarskoj, čeznu za Slovačkom. 1 zato, neka prof. Tuka ne rastavlja i ne ruši ono što je Bog bratskom krvlju spojio!«
Vera i politika
»Katolički Tjednik«, organ sarajevske nadbiskupije, vodi u poslednje vreme dosta oštru polemiku sa za-grebačkim katoličkim dnevnikom, »Hrvatskom Stražom«, o pitanju po-stojanja katoličkih stranaka i o ulo-zi katoličke štampe. Sarajevski katolički list tvrdi, da katoličke političke stranke ne treba uopšte da postoje, jer ni jedna politička stranka ne mo-
že da se poistovetuje sa crkvom i sa verom. Izmedu crkve i politike nema nikakve veze, pa zato su i propale sve katoličke političke stranke u svetu, sem u retkim državama, kao na pr. u Belgiji i u Slovačkoj. Sve te stranke nisu nikad postigle pravih u-speha za crkvu, jer nisu nikada bile dovoljno dalekovidne i konstruktivne. »Zbog toga, veli sarajevski list, gledamo sa največom speksom i na slovačke ministre sveštenike, i na njihovu totalitarnu vladavinu. Vera mora biti iznad politike, jer inače škodi i sebi i politici.«
Jedan članak o Dinarsko! rasi
Tršćanski »II Piccolo della Sera«,
od 19 januara, donosi članak Valerija Giorgi o poreklu balkanskih naroda, a naročito dinarske rase. U mesto naučnih dokumenata i argumentacija, autor se u svojim izlaganjima poziva na obaveštenja »jednog Srbina ari-jevske rase, što znači sa plavim kosama i modrim očima«. Prema izlaganjima g. Giorgi, pravi Srbi su pla-vokosi i modrooki; sem »mešanaca«, koji su nastali križanjem sa »crnom rasom«. Ta »crna rasa« trebala bi, prema italijanskom piscu, da bude sadašnja dinarska rasa, a ti »negro-idi« su na Balkan došli čak iz Hindu-stana, pa ih je doveo sam Aleksander Veliki. Sa njime su došle žene iz hinduskoga plemena i muškarci iz najniže induske kaste, t.zv. parija. Potomci tih indijanaca trebali bi da budu današnji Cigani, Cincari, Vlasi, Morlaki, i Uskoci. Također i ime Crna Gora, prema italijanskom piscu vuče koren iz tih »negroida«, jer je ta zemlja bila postojbina nekog črnog plemena, koje je Srbiji dalo doc-nije 12 kraljeva i 2 cara.
I	to se zove — kulturno upozna-vanje...
SOKOLSKE strunjače, obrisače, i tepihe od kokosa
TKA0NICA KOKOSA
ROUBiČEK i DRUG
Sarajevo
Traži se
KOLAR
za auto-haroserije hoji radi i sa plehom. Taho isto tražimo
STOLARA
hoji ima honcesiju svog obrta. U oba slučaja nameštenje je stalno a prednost imaju oženjeni s o ho 1 s h i prednjači.
Ponude slati na adresu:
Sokolsko d.uštvo Dubrovnik
SEME
PRVOKLASNOG POVRĆA ZA BAŠTE I TOPLE LEJE,
TRAŽITE OD FIRME
T0D0R MRA0V1Ć i DRUG
BEOGRAD
Cenovnlk besplatno debijete.
Književnost
»GODIŠNJI IZVEŠTAJ SOKOLSKOG DRUŠTVA BEOGRAD MATICA«, ZA GODINU 1938«.
Ovo ugledno prestonično sokolsko društvo objavilo je svoj godišnji izveštaj u zasebnoj knjiži koja obu-hvata 70 strana, te u detaljima prikazuje zaista opsežan i uzoran rad ovoga društva. Knjiga je ukrašena također sa mnogim slikama, iz nacionalnog života i društvenog rada.
LIČKO RIBARSKO-UDIČARSKO DRUŠTVO U GOSPIĆU
preporučuje svim ribarima, športašima i planinarima svoje moderno uredeno ribogojilište u selu Brušanima kod Gospiča, gde društvo imade lepo uredenu zgradu, sa sedam soba, te sa svim konforom i električnim o-svetlenjem, a u ko joj mogu spor-taši, uz povoljne uslove, ugodno boraviti.
(Pretsednik Dr. Vlad. Belajčić) — Odgovorni urednik Dr. Tihomir Protič
STOVARIŠTE FABRIKE BOMBONA
MIL0RADA M. PAVLOVIČA
■■■———и—и—м——мм—д—
BEOGRAD • VASINA UL. BR. 8 • TELEFON 22-948 Preporučuje svoje proizvode po najnižim cenama bez konkurencije
DINARA
1 kg. raznih bonbona . . 16.—
1	„	čokolade „	.	.	24.—
1	„	čokolade za mešenje
(tukmasa)..........28.—
ROBA JE NAJBOLJEG KVALITETA I UVEK FRIŠKA
DRŽAVNA KLASNA LUTRIH
Izvlačenje pete/poslednje klase tekućeg 37 kola srećaka izvršiće se u Beogradu cd 11 do 22 februara i u Sarajevu od 27 februara do 9 marta ove godine. Ovo je glavno izvlačenje tekučeg kola, jer če se u njemu izvuči
trideset i šest hiljada dobitaka, od kojih je znatan broj od 200.000.— ;	100.000.—; 80.000.— ; 60.000.— ;
50.000.—; i t. d.;
četiri premije, i to od Din. 400.000.—; Din. 500.000.—; Din. 1,000.000,— i Din. 2,000.000.—;
u ukupnom iznosu od
Din. 56,927.000.-
L) najsrečnijem slučaju može se dobiti na jednoj srečki
Din. 3,200.000.-
Lica koja več učestvuju u lutrijskoj igri, treba svoje srečke IV klase da zamene srečkama V klase najdalje do 6 februara zaključno. Oni pak koji još nisu nabavili srečku, a hteli bi da u ovom glavnom izvlačenju pokušaju sreču, mogu istu kupiti kod ovlaščenih prodavaca srečaka i kod njihovih potprodavaca, kojih ima u svakom mestu, uz doplatnu cenu, i to;
za jednu celu srečku Din. 1.000.—
„	„	polovinu srečke „	500.—
„ četvrtinu „	„	250.—
lsplata dobitaka, za koju jamči Država, vrši se bez ikakvih odbitaka.
Izdaje Savez Sokola Kr. Jugoslavije (arh. M. Smiljanič, Alekse Nenadoviča 6) — Uređuje redakcioni odbor
Beograd, Prestolonaslednikov Trg 34 — Štamparija »Zora«, Kosmajska Z4 —