.»in mm
GLASILO SAVE Z A SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
ČUVAJTE JUGOSLAVIJI!!
Izlazi svakog pefka • GodiŠnja prefplafa 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski pretinac 342 • Telefoni uredništva i uprave 30-866 i 26-105 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •
3e o g r a d, 26 april 1940 Gad. XI • Broj 17
Sloboda je preča od neutralnosti
Kao i sva naša javnost, j mi smo potpuno odobrili stav naših merodavnih faktora, da Jugoslavija treba da ostane neutralna u današnjem medunarodnom sukobu, sve dotle, dok njeni životni interesi ne dodu u pitanje, i dok ne bude ugrožena potpuna nezavisnost i celokupnost njene teritorije. Na torne ostajemo i danas s vi, bez razlike mišljenja.
lzgleda, medutim, da su izvesni strani elementi tu našu odluku shvatili kao pasivnu rezignaciju i kao priliku da, po našo j zemlji vrši ja ju po milo j volji, da truju našu javnost lažnim i alarmantnim oglasi nama, da u n ju uštrcavaju otrov malodušnosti i defetizma i da se, pored svega toga, u toj našoj gostoljubivoj zemlji, dobro tove i zabavljaju.
Več je duže vremena, što su budni rodoljubi primetili to vrš! jan je i razumeli, da mu treba stati na put. Za to su odluke merodavnih faktora u tom pravcu naišle na nepo-deljeno odobravanje. Javnost želi da se na tom putu pode dalje, te da se sve preduzme, kako ne bi nikorrie ni na pamet palo, da kod nas pomišlja na neke »norveške turiste«, ih Kwislinge, a kamo li da se. takvi pokušaji več unapred podzemno organizuju.
Za takav posao nisu, medutim, dovoljne samo mere upravnih vlasti, ni pouzdana pripravnost naše junačke vojske. Za to je potrebna SARADNJA CITAVE JAVNOSTI, budna s vest svakog iskrenog rodoljuba i odlučnost svakog r,ašeg čoveka, ko ji ni pod ko jim uslovima ne želi da postane »sretni ob jek at« bilo čije močne zaštite.
NEMAJU SAMO UPRAVNE VLASTI DUŽNOST DA ŠTITE INTERESE OTADŽBINE, VEČ TO TREBA DA RADI l SVAKI JUGOSLOVENSKI RODOLJUB!■ Ako je posao vlasti, da zakonski progoni delatnost stranih štetočina, naj-manje što se može tražiti od ostale javnosti, jeste to, da tim štetočinama ne ide na ruku; da ne pruža hrane njiho-vom njuškanju i propagandi; da ne širi lakoumno glasine, koje ta propaganda ubacuje, a ko je ima ju za cilj da škode našoj zemlji; te da svojom govorijivošču stranim špijunima ne liferuje informacije, koje mogu da budu sudbonosne za nas.
U vreme oluje sv ako se drži svoje kuče i svoje poro-dice; a to što se danas dogada u svetu, gore Je nego oluja. Dužnost nam je zato, da zatvorimo sva vrata 1 prozore, da štedimo reči, i da ono što je najnužnije, kažemo samo u najpouzdanijem krugu, a ne pred svakim belosvetskim do-UŠrikom. DANAS JE VREME BUDNOGA SPREM AN J A I RA DA, A NE BRBLJANJA I N ADMU DRIV AN J A. Čim se neki stranac s uviše interesu je za naše prilike i neprilike,treba mu pokazati vrata. U mnogim od njihovih zemalja nije do-pušteno ni slušanje strane muzike na radiu, a kod nas bi svako hteo u sve da zaviri i sve dozna.
Neutralnost i jeste u torne, da se ne mešamo u oružani sukob, ali da ne dozvolimo ni to, da se oni koji ratuju, meša ju u naš mir. Jer to treba da se zna, na svima stranama, da mi, ni po čemu ne želimo da budemo neka Danska, ili Norveška. Budemo li napadnuti, ne samo što čemo se braniti do poslednjeg čoveka, nego čemo svima »turistima« i svima K\vislingima več unapred pripremiti to, što bi oni nama hteli da pripreme. Nema te neutralnosti, z bog koje bismo se odrekli prava, da dižemo odbrambeni duh svoga naroda, da svoju javnost spremamo na sve mogučnosti, te da se potpuno 'duhovno i fižički mobilizujemo.
Apatične neutralnosti nečemo i ne trebamo! Jer koliko god smo odlučni, da svoj mir branimo pred pokuša jima, koji bi mogli da dodu sa obih strana, NEMA TE NEUTRALNOSTI NI TOG OBZIRA, BILO PREMA KOME, KOJI BI ZA NAS MOGAO DA BUDE PREČI OD NAŠE SLOBODE 1 POT PL'NE DRŽAVNE NEZAV1SNOST1!
ODLOČNA IZJAVA NAČEG PRETSEDNIKA VLADE
Jedan od največih pariških 51-stova, „Pariš Soir* objavljuje izjavil, što ju je njegovom dopisniku dao pretsednik jugoslovenske vlade, g. D. Cvetkovič. U toj izjavi se kaže, izmedu ostalog:
„Mi smo neutralni. Mi hočemo očuvati svoju potpunu neutralnost. Več smo više puta izjavili, da ne tražimo nista od nijednoga našeg suseda, a isto tako smo več više puta javno rekli, da nečemo nikome ništa svojeg dati. To smo kazali tako jasno, da o tome ne može biti više sumnje. Svaki napadaj na naše granice nači če nas spremne, da sa o nižjem branimo na isti način, kao što smo to radili u prošlosti. Što smo do sada ostvarili, to nečemo nikada dopustiti da bi nam iko oduzeo."
Свима нашим читатељима и свој нашој соколској браћи и сестрама поавославне вероисповести, честитамо најсрдачније CPETIIE УСКРШЊЕ ПРАЗНИКЕ.
NASA STAMPA ZA SOKOLSTVO
Naša javnost u poslednje vreme poklanja sve veču pažnju sokolstvu, osečajuči da u današnjim burnim vrememma sokolstvo pretstavlja onu narodnu organl-zaciju, koja je najpBdesnija da u sebi okupi sve konstruktivne narodne snage, iz svih krajeva Jugoslavije i iz svih staleža, i da ih spremi za svaku eventualnost, — budu li ma sa koje strane ugroženi životni interesi i potpuna nezavisnost našeg naroda i države.
Sem velike štampe, koja sve više prati vesti o sokolstvu, mnogi listovi iz unutrašnjosti su u poslednje vreme uveli stalne rubrike, u kojima prate sokolski rad, posvečujuči mu i opširne članke i pozivajuči javnost, da stupi u sokolske redove. Tako smo n.pr. u poslednjem broju požarevačkog „Gradanina" našli vrlo lep članak Dr. Pere Jakovljeviča o značaju 1 korisnosti sokolstva, u kome se poziva ceo narod da taj rad po-dupre. Splitski „Narodni list" ima u svakom broju po neki lep članak posvečen sokolstvu, ističu-či neprestano, da je haš u sokolstvu teren, na kome treba da se okupe svi rodoljubi bez razlike mišljenja. I pančevačka „Nedelja* je uvela opširnu rubriku o sokolstvu, sa obilatim propagandnim materijalom, jednako kao i „Ju-gosloven", koji izlazi u Velil oj Kikindi, koji poziva sve nacionalne elemente, da podupiru sokolstvo, jer time najbolje podupiru snagu i veličinu Jugoslavije.
Sokolska spomen-cesma
U selu Vrači, kod Zenice, podi-
či če Sokoli spomen-česmu nasto-janjem učitelja iz Bilješeva brata Šajka Zečeviča, prosvetara Sokolske čete. Seljaci besplatno daju radnu snagu. Troškovi oko gradnje iznosiče preko 20.000 dinara. Dosada je sakupljeho i utrošeno
12.000	dinara, pa kako je potpuno još oko 10.000 dinara, a selo je siromašno, nadaju se brača pomoči od imučnijih sokola i prijatelja.
Рођендан Њ. Kp. Вис. Кнеза Намесника Павла
-----------
• ' • . ■ : .1 -
V"' <;
■' 17
':мш
mm »*** %
■ ?'У: • •
>.< ■■ -‘ ■ .
-V;: • 7
S*
, • "	',<у-	-f.
< ‘ '
■.'V
i;S&:
" *°"m
Прексутра, на први дан пра-вославног Ускрса, Његово Кра-љевсно Височанство Кнез На-мескик Павле навршава четрде-сетседму годику живота.
Рођендан Кнеза Намесника слави се ове годинв у бурним данима светске историје, сред најкрупнијих и најсудбоносни-јих догађаја, кад су се толики моћни народи сукобили у рату, и кад су тешка искушења по-годила већ многе земље. Има-јући у виду свв то, наш народ Не се ове године још већом л>у-бављу сетити Онога, коме су Провидност и последња вол>а Краља Мученика, великог не-имара југословенске државне за једнице, одредили, да на сво-ja леђа преузмв тетки и, баш у овим временима необично одговорни терет вршења кра-љевске власти. НалазеНи се на једној од најосетљивијих и наЈ-важнијих тачака у Европи, Hama држава има у овим бурним временима необично тешне за-датке; не само да очува своЈ мир и своју независност, те да непоколебљиво брани своје жи-вотне интересе, него и то, да буде предводник у чувању без-бедности читаае своје околина, читавог Балнана и југоистока По својој снази и по својим напорима, Југославија у том склопу игра необично важну у-логу; па зато није чудо, ако чи-те:з Espcna, зараћена и неза-
раћена, из оба противничка та* бора, одаје пуно признање да-леновидности Кнеза Намесник* Павла, — чијим одликама и бризи има у великој мери да се захвали, што је Југославија све до данас поштеђена од страхота рата и што њен глае и њена снага добијају све више угледа међу европским наро-дима. Једнаио, као што читав свет, страни и домаћи, у Ннезу Намеснику види истрајног не« имара на послу унутарњег нон-сапидовања Југославије, на зближавању и међусобном по-верењу , разних крајева и ста-леша, на економском, култур-ном и социјалном напретку зем-ље, а нарочито на подизању од-бранбене снаге, и компактности свих народних снага,
Њ. Нр. Вис. Кнез Намеснин Пввле, чија љубав и интерес за сва подручја јавног живота су одавна познати, показивао је одувск иснрено разумевање за соколсна настојања, а нарочито за голему васпитну и народно одбранбену активност југосло-еонског соколства. Зато се Hame соколство увен поносило високом благонанлоношћу, коју му је Кнез Намесник Павле, са толино приправности указивав, па Му се и овом прилииом на тој благонсклоности захвал>уја, Да живи Његово Краљевскв Височанство Кнез Намесним Павле! 4
S?rana 5
Годишња скупштина жупе Крагујевац
У недељу, 7 априла одржала је Соколска Жупа Крагујевац редов ну годишњу скупштину, у Чачку Лрошле године скупштина је би ла у Краљеву, а за идућу годнну одређена је Јагодива. Овакав на чин одржавања скуштине има ве лики пропагандни значај.
•л
У дане, 5 и 6 априла, ралили су разни одбори и отсеци Жупе, ко јом је приликом свестрано npe тресан рад у Жупи и у једини цама. На претконференцији, f априла дате су многе корисне ди-рективе и предлози новој упра ви Жупе. Предложена је нова управа ва челу са братом Мнло-јем Павловићем, дугогодишњим старешином ове Жупе,
Користећи предлог братског Савеза, Жупа је приредила тих дана у Чачку тродневни међу жупски просветни течај, за жу пе Крагујевац, Ниш и Ужице. На овај начин Чачак је пуна три да-на био у знаку соколских свеча иости, што се могло осетити на сваком корзку и на свако.ч гра-ђанвну овог родољубивог места.
Учесници су били пријатно из-ненађени када се на свечаном де-лу скупштине појавио лично бан Дринске бановине г. Владимир Јевтић, хотећи да укаже нарочи-ry пажњу соколима Шумадије.
Од стране Савеза је дошао као делегат брат Милош Станоје-вић, претседкик Савезног просв. одбора, а поред њега и чланови Управе СКЈ, који су се у Чачку затекли, као предавачи на про-светном течају: браћа Ђура Бр-заковић, Чеда Живановић и Јо-во Шепа, и сестре Милица Шепа и Милена Груборова. Град Чачак претстављао је претседник r. Миодраг Васић, а присуство-вало је више претставника власти в устачова.
У присуству преко стотине де-Легата јединица из целе 'Купе, пред свима течајцима и великим бројем чачанских сокола и rpa-Нана, који су дупке испунили ве-лику двсирзну Соколског дома, — скутштину је отворио старешина Жупе, брат Милоје Павловић, директор Ж. учитељске школе у Крагујевцу. Прве његове речи би-ле су поздрав првом Старешини
СКЈ, Њ. В. Краљу Петру II, уз бурни поздрав и звуке држ. хим ке. За овим су прочитани теле гр-ами, међу којима заслужује на рочигу пажњу писмо Епископа Жичког, др. Николаја, који ни кад не пропусти прилику, а да не благослови труд и пле.менита прегнућа Сокола Шумадије,
Старешигна Жупе, брат Милоје Павловић одржао је затим леп говор о сокодској м-иели и идеа лима, о соколским прегнућима у прошлости и садашњости, о вре мину у коме живимо и тешкоћама са којима се боримо, о великим задацима пред којима стоји наше соколство и о надама које у њега полажу држава и нација. Говор брата старешине био је одушев-љено поздрављен од хиљаде при сутних.
За oBrni је узео реч бан Дрин-ке бановине г. Јевтић, који је у неколико крепких реченица по здравио соколе Шумадије и из разио своје симпатије за око, на чему ссжоли по-слују. Г. Бан је за вршио реченицом: »Ми старији, што ма из којих разлога нисмо у могућности да будемо у вашим редовима — будно и са одобра-вањем пратимо ваш рад, нарочи-то вас сокола из Шумадије, и ве-рујемо у његову корисност и у-спех за добро Крал>а и Отаџби-не«. Бурно воздразљен, r. Еан се загрлио са братом старешвном, uito je изазвало одушевљење код присутних.
У име Савеза СКЈ. скупшгину је поздравио сазезни делегат, брат Станојевић. Нзсгове речи су сдзвањале у срцима присутних о-нако, како само он може и уме да изазо ве.
После свечаног дела, скупшти-нз је акла.мацијом примила све извештаје Жупе о раду у проте-клој години и дала јој разрешни-цу. Истовремено примљена је и листа нове жупске управе, како су је делегати ва претконферен-цији саставили.
Скупштива је протекла^свечано, достојанствево и са свом важно-шћу и озбиљнршћу које оваквој врсти восла долвкују. Није не-скр.омвост, када се за скупштвне сакалске Жупе Крагујевац каже,
да оне остављају ва све присутне неизбрисиви утисак нечега план ски, свеоно и одушевљено изведе-ног. Један пример само: Прошле годвве скупшгину је удостојио својим присуством и Епископ др. Николај. И, ево шта је казао, по-што је старешини, честитао: »Лор дови енглески требало би да се псуче реду са оваквих састанака! А моји свештевиаи? Где су да ви-де како се одржавају скупштине и са каквом се л.убавл.у сврша-вају општи послови?!«
Они који су ове године били на скупштвви у Чачку, понели су сличне утиске и отишли су у сво је јединице напојени новом сна гом.
Сввтозар Милошевић
Jubilej društva Litija
Sokolsko društvo Litija pro-
slaviče ove godine najsvečanije tridesetgodišnjicu rada. Društvo je osnovano nakon poznatih do-gadaja u Ptuju, u zajednici sa braćom iz Šmartna, i postalo matična jedinica sokolskog gibanja u ovom predelu Slovenije. Glavni dan proslave biče 7 jula, za kada su predvidene razne svečanosti, na kojima če učestvova-ti i okolne sokolske jedinice. Osim toga društvo prireduje u toku leta čitav niz predavanja iz svih oblasti kulture i sokolske ideologije. Savez kulturnih druš-tava ustupio je društvu blagohotno potrebni materijal, kao i brojne predavače.
Čuvajte se stranih špijuna i agenata!
Komanda Beograda objavila je 2 aprila poziv na gra-đanstvo Beograda, u kome se kaže, da u poslednje vreme strana obaveštajna služba na stoji svim silama, da poljulja poverenje u našu upravu ’ našu vojsku, i da, prikuplja juči podatke o našoj vojno; snazi, radi protiv bezbednosti Jugoslavije. U apelu se kaže: „Svi rodoljubivi Jugoslo-veni, od najmanjeg do naj većeg, dužni su da budu na oprezi i stalno da budnim okom prate sve pojave oko sebe obraćajući naročitu pažnju na strana lica, medu kojima ima največi broj stranih špijuna i agenata, koji rade protiv vitalnih interesa države, pa sledstve-no torne i protiv svakog Ju-goslovena pojedince". Poziva se zatim gradanstvo, da sve što, posredno i neposredno može da šteti opštim državnim interesima i interesi ma narodne odbrane, najhitni je dostave, po mogućnosti lično, naročitom birou Komande Beograda, u ulici Miloša Ve-likog broj 7, koji je namenjen saradnji sa gradanstvom. Na tom poslu treba da su svi Ju-gosloveni, bez razlike, do krajnosti savesni i pedantni.
Sličan apel je uputila i Komanda mesta u Zagrebu.
SOKOLSKO-HIGIJENSKI TEČAJ
Obaveštavamo zainteresovanu braču i sestre, da če sokolsko-higijenski tečaj pri Centralnom higijenskom zavodu u Beogradu, početi 2 maja.
Članovi vežbači Sokolskog društva Brčko
VRŠLJANJE SUMNJIV1H ELEMENATA
Mariborski „Večernik" piše o sumnjivim stranim elementima, koji sr vrzaju po Slovenačkoj, i kaže, da se ti elementi, u Celju i Mariboru, sastaju sa inorodnim delom stanovništva; da žive bez-brižno, bez ikakvog posla 1 da se hvale, da imaju mnogo nova-ca, kojim se razmeču po javnim lokalima itd. List se pita, otkuda tim Ijuđima novac, 1 poziva da se budno pazi na njih.
Celjsko »Nova Doba“ piše ta* koder o nepoželjnim straricima, koji su prekrili naše zemlje, pa poziva vlasti, da malo bolje po-gledaju u industrijska središta 1 veče varoši na severu. Treba videti da li su zaista potrebni svi ti strani „stručnjaci", ili napro-tiv vrše neki drugi posao, dok bi ih u stručnosti mogli vrlo lako zameniti toliki naši besposlent ljudi.
I „Seljački dom", zvanični organ HSS, piše da se u narod u-bacuju najraznovrsniji letci, čija je svrha, da onesu malodušnost 1 zabunu, te da svi ti letci dolaze iz inozemstva. Zato odobrava postupak vlasti, da stanu na put tim ljudima, koji su kod nas do* šli pod raznim izlikama, da se bave tim poslom.
Prosvetni rad u Ioni Celje
Prosvetni odbor Sokolske župe Celje priredilo je osam okružnih idejnih tečajeva i to: u Brežica-ma, za brezičko okružje, u Raj-herburgu, za sevničko okružje u Zalecu, u žalečko okružje, u Polzeli za šoštanjsko okružje, u Laš* kom za celjsko okružje, u Šmarju za šmarsko okružje, u Sv. Juriju za vransko 1 u Trbovlju za trbov-Ijansko okružje. Ove tečajeve je posetilo 365 sok. pripadnika, iz 48 jedinica. Samo 9 jedinica nije bilo zastupano. Predavači u teča-jevima bili su Drago Pahor, Dr. F- Farkaš, K. Verk, F. Klune, J. Toplak, M. Vastič, T. Zorko, S. Koncilja, V. Blaško, M. Plavšek. Teme su bile sledeče:	Sokolska
misija u teoriji i praksi, Sokolska vežbaonica i javni nastupi, Smernice prosvetnoga rada i Petrova petoletka. Uspeh ovih tečajeva premašio je sva očekivanja.
Свима нашим читаопима православне вероисповести желе сретне и веселе ускр-шње празнике сви огласи-вачи из „Соколског Гласни-ка“. — Христос воскресе! SKBsssssaBBaa
Pogibija Zrinskog i Frankopana
(Povodom 30 aprila)
Za vreme vlade austrijskog čara i ugarsko • hrvatskog kralja Leopolda I (1657—1705) odigravali su se, i u Hrvatskoj i u Ugarskoj dogadaji koji, preko porodica Zrinskih 1 Frankopana, zadiru duboko u našu narodnu i-storiju. Stanje u Hrvatskoj u ovo doba nije bilo nimalo ružičasto. S jedne Strane, pretili su joj Tur-ci, koji su, sa jednog dela zau-zetog hrvatskog zemljišta, jasno ispoljavali svoje osvajalačke namere, a s druge Strane, austrijski vojnici i oficiri, smešteni u voj-noj krajini, sa zadačom da preče prodiranje Turaka, ra ili su sta su hteli u Hrvatskoj. Sve tužbe Hrvata protiv onoga imale .su slab uspeh na bečkom dvoru. Ista stvar bila je i s Madžarima, koji su, kao i Hrvati, bili prepušteni sami sebi. Takvo držanje bečkog dvora približilo je Hrvate Madžarima. „Mnogi velikaši hrvatski — kaže Smičiklas — počimali su Ugarsku smatrati svojom prvom, a Hrvatsku drugom domovinom, a sve je to vodila jedna pomisao,
da se zajednički odbrane od nasilja njemačkog".
I kada je, najposle, radi erdelj-skog pitanja, 1663 buknuo dugo očekivani austrijsko-turski rat, hrvatski ban Nikola Zrinski 1 brat mu Petar, pozdraviše s velikim oduševljenjem taj sukob i cela Evropa se divila ratnoj slavi bra-če Zrinskih. Ali sve sjajne hriš-čanske pobede ostadoše neiskori-ščene. To je posvedočio vašvar-ski mir, sklopljen devet dana posle turskog poraza, čije su odredbe bile takve, da je izgledalo kao da su Turci pobednici. Ova-kav sramni mir, zaključen u času kada je trebalo istisnuti Turke iz ugarsko - hrvatskih zemalja. delovao je vrlo nezgodno na Madžare i Hrvate. Nezadovoljstvo je dostiglo vrhunac kada se počelo govoriti da u vašvarskom miru postoji tajna klauzula, po kojoj su Turci imali Slobodan prolaz kroz Hrvatsku, u Veneciju, koja je u to vreme ratovala s Turci-ma. Namere bečkog dvora bile su jasne. On je Hrvatsku i Ugar-
sku hteo potpuno da skuči pod svoju vlast, da od njih napravi svoje provincije i da ih iskoriš-čava za svoje ciljeve. Ono što su Madari i Hrvati očekivali od bečkog dvora, oslobodenje zemlie od Turaka i uspostavljanje reda, bečki je dvor potpuno zaposta-vio. Radi toga, ugarski i hrvatski velikaši, na čelu sa hrvatskim banom, Nikolom Zrinskim, okre-ču glavu od Beča i upiru oči u vekovnog neprijatelja habsburške kuče, u Francusku, čiji je kralj Ludvik XIV pokazivao, bar u po-četku, izvesnu naklonost prema Zrinskim. Od ostalih velikaša ko-jf su se stavili u red neprijatelja bečkog dvora spomeriučemo: pa-latina Franju Vešelenjia, ostro-gonskog nadbiskupa Duru Lipa-ja, Petra Zrinskog i njegovu Ženu Katarinu Frankopanku. Doc-nije su ovom kolu prišli: Franio Krsto Frankopan, šurjak Petra Zrinskog, Franjo Rakoci, zet Petra Zrinskog, i štajerski upravitelj Erazmo Tatenbah. Tokom pregovora s francuskim poslanikom u Veneciji, nezadovoljnici su nudili Ludviku XIV ugarsko-hr-hatski presto, ako ih u ratu s Turcima pomogne svojom voj-skom i novcem. U jeku tih pre-
govora, u kojima se naročito is-takla mudra Katarina, pogibe u lovu ban Nikola Zrinski. Njegova smrt bila je težak udarac za ne-zadovoljnike, jer je nestalo „u-tjehe Ugarske, svjetlosti Slavonije, očinjeg vida Hrvatske i pot-pore Dalmacije’*, kako je rekao jedan pavlinac na banovom gro-
Posle smrti bana Nikole, na-sledio ga je na banskoj stolici, brat Petar (1665—1670) koji je nastavio započete pregovore s Francuskom, i pokušao da stupi u dodir s rajnskim knezovima i Venecijom. 5 aprila 1666 sklopio je u Stubičkim Toplicama savez s palatinom Franjom Vešelenii-jem, ali Madžari prvi put izjaviše da če tražiti pomoč u Turskoj. Zrinski je bio protiv turske pomoči, jer se slepo pouzdavao u Francuze. A kada je umro pala-tin Vešelenji, nastao je rascep medu madžarskim i hrvatskim ne-zadovoljnicima. Zrinski je počeo da radi na svoju ruku. Medutim se Ludvik XIV sporazumeo tajno s Leopoldom, zbog deobe španske baštine, pa nije imao računa da se zameri Leopoldu.
Napušten od Francuza, Zrinski upire svoj pogled u Potisku. Iz-miri se sa svojim šurom, Franjom
Krstom Frankopanom, s kojim je, radi nekih porodičnih razmirica, bio u zategnutim odnosima. Izmi* rivši se, Zrinski ga uputi u svoje namere, a Frankopan mu prevede na talijanski pismo, koje je Zrinski uputio poljskom kralju, Mihailu Višnjovjeckom. Izmedu ostalog, u tom pismu stoji: „Nema vlade na svijetu, koja bi bila tako pokvarena i koja bi tako bestijalnih osječaja gajila protiv Boga i medunarodnoga prava, kao austrijska. A kod svega najgore je to, što nema nade da če se to ikad promijeniti, ili popraviti**. Zrinski je bio ljut na bečki dvor i radi toga, što ga nije hteo da imenuje karlovačkim generalom, što je u onome vremenu značilo imati vlast nad jednim delom vojske. Kako iz Poljske nije ni-šta dobio, nadao se da če mu pomoči Venecija. Ali baš u to vreme Venecija je sklopila mir sa sultanom, a Zrinski je izgubio i poslednju nadu.
Kad je Venecija sklopila mir s Turskom, pobojali su se hriščan-ski susedi turške carevine za svoje zemlje i svoj narod. Zrinski, koji se bio previše izložio u borbi protiv Turaka, prepušten sam sebi, nije mogao da trpi nasilja
Sokolstvo i država danas
Naša narodna država nama je Sokolima u materijalnom i etičkom pogledu najveća te-kovina i največe dobro na svetu: tekovina, jer je sokolstvo samo saradivalo na njoj; dobro, jer pravilno prosuduje i ceni njene vrednosti. Ova kon statacija ima svoj osnov u na-šoj narodnoj istoriji i u našem redovi! oni uzgojnom delovanju, zbog toga je ova kon statacija nepobitna i istinska.
U materijalnom pogledu lice je naše države oblikovano u zemljovidu, koji su označila kopija naših ratničkih zastava i pera diplomata i potpisnika mirovnih ugovora. Ali gleda-jući stvarno, granice je naše zemlje orisala i označila pro-livena krv stotina tisuča bo-raca, s čijim bi kostima mogli opasati našu otadžbinu sve unaokolo. I još mnogo više mogli bismo pomaknuti tu o-gradu od belih kostiju; tako su bile neizmferne žrtve za dr-žavu i tako su bila ogromna nastojanja onih, koji ni danas ne mogu mirno snivati svoj večni san zbog neispunje-nih i neutaženih čežnja. Zbog toga je ovo, što imamo u materijalnom pogledu, relativna pravica, koja je izvojštena junaštvom i največim mukama, ako možemo tako da kažemo. Apsolutne pravice nema, iako su bile težnje i borbe apsolut-no pravedne.
Ali ono što imamo: to je naše: sagradeno na mrtvim ži-votima i sa tih oltara darovano živim životima. Pred svetim likom otadžbine treperi žižak večne Pravde. Ta svetlost svetli iz Božijeg srca. Samo ta svetlost je apsolutno pravedna i istinita zbog toga je tako daleko od nas. Njeni plamički — to su naši ideali.
I zbog toga cenimo ono, Sto je naše, tako beskonačno i tako predano, da stojimo stalno na straži i bez straha za sebe — za život pojedinca — čuvamo stečenu i izvojštenu imovinu. U toj skrajnjoj napetosti svih naših snaga gle,-daju naše oči bistro i vedro, jer neprestano važu i proce-
njuju vrednosti, koje smo po-menuli na početku. Pred nama se kupe i rasporeduju bo-gatstva plodne zemlje i naših voda, naših šuma i krševa, zelenih ravnica i surih planina. Grad i selo srasli su s tom pro stranom rodnom grudom, iz koje srču sok i izgrću kruh ži vota. A zdravlje i proletna moć budućeg pokoljenja žubo ri iz sela u grad, kao što sja i žari radost i sreča iz deti-njih očiju i izmučen i uvenuo život žene— majke!
I sve to prostranstvo naše države, koje je ipak zbijeno u pre pomenutu ogradu, pre-leva uzduž i popreko etička snaga naših sokolskih ideala, koji podižu materijalne vrednosti i materijalna dobra do takve višine, da je ne možemo označiti i utvrditi samom rečju. Sokolska srca osećaju iskreno i duboko, i srce po-kraj srca kuca u ponosu i poletu, a ujedno i u gorkom spoznanju, da ih ima previse koji su izvan nas, kojima je materija iznad etike i vlasti-ta korist iznad blagodeti narodne celine. Individualni e-goizam jeste naš najgori i najopasniji neprijatelj.
A kakvo je naše gledanje na sokolske zadatke i kakvo je naše prosudivanje sokol-skog rada i života, to smo rekli u „Putevima i ciljevima“, i to u poglavlju „Naš zadatak — naš život“.
Bilo bi preopširno, kada bismo hteli u ovome članku objaviti celo ovo poglavlje, zbog toga upozoravamo braču i sestre, da ga pročitaju u po-menutoj knjiži, koju mora i-mati svaka sokolska knjižni,-ca, a koju bi trebalo da ima uvek pred očima i svaki naš član kao sokolsko evandelje. Pravac, koji je sadržan u torne poglavlju, neka brača i sestre uvek imaju i nose u srcu, i prema njemu neka upravlja-ju sav svoj privatni i javni život i rad. U sokolstvu važi, kao nigde cfrugde, pravilo: Slušaj me i gledaj me! Kakav sam na reči, takav sam i na delu! Sve što učinim, mora bi-
ti u skladu sa vrlinama i kre-postima, koje su sastavni i bitni deo mog unutrašnjeg života. Radimo, stvaramo, ose-čamo, mislimo, bez obrazine na licu.
Predmet sokolskog uzgoja jeste čovek. Formirati našeg čoveka u viši kulturni tip Ju-goslovena — to je velika za-daca, tako plemenita a ujedno i tako teška, da joj mora sva-ko, koji je za to pozvan, posvetiti sve svoje snage. A to su naši prosvetni i strukovni či-nioci u svima jedinicama, koji moraju pre svega prednjačiti i biti živi uzor svima, kako mora raditi i živeti naš čovek.
I u okviru našeg delovanja i stvaralaštva dana nam je mo-gućnost da realno razvijamo slovensku akciju, koja obu-hvata sve dobre, plemenite i viteške ljude po čitavom slovenskem svetu. Ispod sokolskih barjaka sakupio se preko milion sokolskih boraca. Cela ova sokolska vojska stoji u jednom taboru i pokorava se jednoj jedinstvenoj komandi!
Zbog toga nam je dana mo-gučnost moralne i materijalne odbrane otadžbine: moralne, jer sokolstvo raste u sunča-nim talasima slovenskog sokolskog bratstva i stavlja ideale iznad materije; a materijalne, jer znamo, da če naiči na jugoslovenski mač svaki, ko se zlonamerno dotakne Jugoslavije!
Ovo je naša ispoved u sada-šnje doba, koje traži skrajnju napetost svih snaga pojedin-čevih, koje traži najsavršeni-ju spremnost svakoga i svih,. koji se ponosno i punom lju-bavlju nazivlju jugosloven-skim Sokolima. Izvan nas nema života, koji bi imao punu sadržinu, koji bi bio zadahnut duhom borbenosti i spreman za svaku žrtvu. Sve ovo treba istaknuti i podvući, danas, kada se uspinje naše doba na najviši stepen sudbonosne sa-dašnjosti. Sada treba živeti, boriti se i pobediti.
E. L. Gangl.
Предњачхи течај за члавде
Соколске жупе Capaieso
Да би повећало број спремних предшачнца, а тиме и појачало рад женеких категорија по једи-ницама, женско начелништво Со-колске жупе у Сарајево органи-зовало је жупски предњачки те-чај. Течај се одржавао од 31 марта до 14 априла, а на њему ое прешла грађа за општи предша-чки течај, за вођење категорија, слетеке просте вежбе за 1940/41 годину. Био је уређен аа интер-натској ооновн.
Предавачи су били: углавном с. Тончка ШТифтарјева, савез-на предвачица, која је водила те-чај и надаор над течајкама, жуп-
Сар. Матице приредпло је течаЈ-вама сијело у друшгвеним про-сторијама. Последљи дан течајке су обишле музеј и разгледале Сарајево.
На концу течаја одржан је и-спнт, на коме су течајке показа-ле лијеп успјех. Сву бригу око исхране преузеле су на себе чланице Кола Ссжолица друштва Матице, а у том раду предшачи-ле су сестрв Шумова Божена. Рада Васиљевпћ, Милка Полуга итд. Течај је завршен заједни-чким ручком, на коме су упути-ли неколико топлих рпјечи бр. старјешнна Жупе, замјеаица на-
i
ска начелница с. Јелена Допуђа и н>ена замјеница с. Љ. Војновић, те браћа: Хасан Лзубунчић, Ми-лош ПавловиЦ, др. Нинопић и Бранко Куреш. Осим тога течај-ке су присуствовале и предава-њима на међужупском просвјет-ном течају, који се одржавао тих дана у Сарајеву. Сав рад, као и становање и прехрана, били су у дому друштва Сарајево-Матн-ца. Полазнпца течаја бпло је свега 17 (16 редовннх и 1 ван-редна) из друштава: Сарајево-Матица 5, Згошћа Какањ 1, Фоча 1, Ужице 2, Чапљинз 1, Имот-ски 3, те из чета: Семизовац 1, Рајловац 1 друштва Капиновик 2. — По заиимању течајке су биле: 11 домаћица, 3 учениде, 1 кро-јачтгца, 1 евршена учитељ. при-равница, 1 свршена ученица му-зичке академије.
Огаараљу течаја присуствовали су чланице ж. начедништва, ста-р|ешина жупе бр. др. Бесаровић Војислав, начелннк агупе бр. Бо-жо Ружичка н некоји чланови С.О.Ж. За цијело вријеме трајања течаја владао је прави соколски дух, а течајке су показале ве-лпку вол>у и интерес. Уочи за-врштка течаја, чланетво друштва
austrijskih vojnika, koji su provo-dili pljačkaški život u Hrvatskoj. Euđući da ga je bečki dvor neprestano zapostavljao, a turska opasnost kucala na hrvatska vrata, Zrinski se odlučio da učini to, što su svi drugi radili protiv njega, da se sporazumi s Turcima, samo da se reši austrijskog nasilja < verolomstva. Ponude koje je, u njegovo ime, kapetan Bukovački stavio sultanu, Mehmedu IV, bile su: da Ugarska i Hrvatska dola-ze doduše pod pokroviteljstvo sultanovo, ali da če Ugarskom i Hrvatskom vladati Petar Zrinski • njegovi potomci. Kad izumre njegovo koleno, Ugarska i Hrvatska če izabrati same novu di-nastiju. Sultan ima da prizna U-garskoj i Hrvatskoj Staru slobo-i ustav.
Ovaj ugovor trebao je da po-tvrdi veliki vezir, Ahmed' Ćupri-l>č. Ali on to ne učini, jer nije hteo rata s Leopoldom. Zadivljen lepim dočekom, Bukovački poruši Zrinskom da je njegova misija uspela. Zrinski i Frankopan, Ohrabreni tom porukom, počele spremati opšti ustanak u Hrvatskoj a preko svojih ljudi, i u U-Sarskoj. Promatrajuči ovu akciju hrvatskih velikaša iz današnje
I^rspektive, mi u njoj vidimo i jednu misao, koja nam je veoma simpatična, a to je nastojanje da se, za borbu protiv neprijatelj^, pridobiju, ne samo Slovenci, nego i doseljeni Srbi, krajišnici, čiji je duhovni voda, episkop Mi-jakič, bio u prijateljstvu sa Zrin-skim. Ova namera Zrinskog i Frankopana, da se u borbi protiv Beča nadu, rame uz rame, svi pretstavnici jugoslovenskog naroda, zaslužuje da se podvuče. U pripremanju ustanka bio je naro-čito, aktivan mladi knez Franio Krsto Frankopan, koji se neobi-čno radovao da če „krilaki“ ne-mačkih vojnika „frkati po zraku". I dok su se po Hrvatskoj o-rile borbene pesme, dotle je be-čki dvor, preko carigradskog poslanika, doznao za pregovore Bu kovačkog. U Beču su odmah doneli odluku o svrgnuču Zrinskog s banske časti, a na Hrvatsku ie poslata carska vojska. Kad je ta vojska prodrla do Čakovca, Zrinski i Frankopan se odluče na poslednji korak: da odu u Beč i da tamo urazume bečki dvor. Iako im je zagarantovana sloboda, u Beču ih je dočekala tamnica. Na-kon istrage od nekoliko meseci, stavljeni su pod naročiti sud, koji
ih je, radi veleizdaje, osudio na smrt Za Zrinskog osuda kaže, da je „sagrešio viSe od ostalih, jer je htio da bude ono što je Njegovo Veličanstvo, to jest ne-zavisni kralj hrvatski, te je s toga odista vredan da dobije na glavu, mesto krune, krvnički mač“. Frankopan je osuden na smrt zato što je pisao buntovni-čka pisma protiv cara i dvora i 'što se svestrano zalagao za ustanak: Smrtna presuda izvršena je 30 aprila 1671, u Bečtkom Novom Mestu, najpre nad Petrom Zrin-skim, zatim nad Franjom Krstom Frankopanom. Njihov imetak na-punio je ispražnjene carske ola-gajne u Beču, a žena i sin Petra Zrinskog, progonjeni od Beča, završili su tužno svoj život.
28 aprila 1919 prenesene su kosti Zrinskog i Frankopana u Zagreb, gde su im se poklonile hi-ljade i hiljade oslobodene i uje-dinjene brače, od Triglava do Vardara, od Dunava do Jadran-skog Mora.
Uništivši Zrinskog i Frankopana, Austrijanci su mislili da če u-ništiti ceo narod. Ali im to nije uspelo. Ni najgrublja neprijatelj-ska sila nije mogla da istisne kult Zrinskog i Frankopana iz du-še
našeg naroda. Pre dve stotine šesdeset i nekoliko godina imali su Zrinski i Frankopan nameru da oslobode jedan deo našega naroda od austrijskog jarma, i narod je, „putem prokrčenim njihovim velikim dušama, teškim i besprimernim žrtvama, kročio ve-likom cilju: slobodi!" Slične oslo-bodilačke misli pojavile su se i u drugom delu našega naroda. Dok Zrinski piše svome narodu zavet: „Viruj Nimcu kako suncu zim-sku!“ dotle Aleksa Nenadovič, preteča oslobodenja drugog dela našega naroda, koji je završio kao i Zrinski, veli tadašnjem „od Beča česaru:	„Ja nišam pismen,
ali ču poči od manastira do ma-nastira i svud govoriti da se za-vetuje: da od sad nikad Srbin Nemcu ne veruje". — Frankopan je rekao u 17 veku: „Na vik on živi, ki zgine pošteno", a Njegoš u 19 veku peva:
»Blago onom ko do vjeka živi, irnao se ras ta i rod it k.
I jedno i drugo može se odno-siti na Zrinskog i Frankopana koji su, svojim pregalačkim ra-dom, zadužili ceo jugoslovenski narod, da se, osloboden i ujedi-njen, večito klanja njihovoj uspo rneni. Prof. Hajrudin Ćurič
челштце и савезна нредњажиња, а свима се је захвалила једна те^ чајва. Жупска начелница, ое за-хвалила овима, и полазнтџша и предавачима. Течај је завршев дирљиво, уз сузе растанка и уз соколеку пјесму.
Овакви течајеви треба v буду-he да буду још бројннје посјеће-јер је мпгого већа потре^ предњачица, него одзив на овом течају.
Žiipski slet u Borovu
Ove gođine Borovo če doživeti največu telovežbenu priredbu od svog postanka. Naše sokolsko društvo, posle uspelo orga-niziranog sveslovenskog plesa, primilo je na sebe još jedan veči zadatak, organiziranje sleta sokolske župe Osijek.
Sokolski slet, na kome če, po-red Osiječke župe, sudelovati i druga društva okolnih župa, odr-žače se 28, 29 i 30 juna. Naše če društvo, kome je sokolska župa Osijek, gotovo u potpunosti prepustila organizaciju sleta, pokušati da taj slet organizuje na takav način i u takovom obimu, da on prevazide, u pitanju organizacije i potpunosti programa, sve do sada poznato.
Več sada su organizovani otse--ci koji če primiti na sebe duž« nost pojedinih delova organizacije, kao stanbeni, finansijski, tehnički i t. d. Sve je spfemlje-no, kako bi Borovo tog dana moglo dostojno da primi hiljade i hiljade sokola i drugih poseti-laca. Naše društvo sprema jedan apel na gradanstvo, u kom če tražiti svesrdnu podršku kod pri-redivanja sleta, i apelirati na o-stale borovske organizacije.
Pored javnog nastupa i takmi-čenja svih kategorija, članstva. Sokoli spremaju još i naročite priredbe tih dana, kao svečanu akademiju, pa revanš utakmicu medunarodnih vrsta Bugarske 1' Jugoslavije, pa zatim festival narodnih igara u kome če se isti-cati čuvena dalmatinska igra „Mo-reška“. A na Dunavu biče uveče priredena venecijanska noč.
im/im/
Iz slovensko^ sveta
Javno glasanje i presija na Jugoslovane
ČEHOSLOVACI PROTIV HABSBURGOVACA
„Československy boj” (Pariz) tobjavljuje u broju od 19 aprila, na uvodnom mestu, članak čeho-slovačkog ministra u Parizu, S. Osuskog, u kome se odlučno is-tupa protiv svih pokusaja habsburške propagande, da bi, kao jedini lek, za odbranu od pan-germanizma, trebalo restaurirati austrougarsku monarhiju. Osuski piše, da su se Čehoslovaci u čl-tavoj svojoj istoriji borili protiv Habsburgovaca i da ne že!e nikada imati s njima ništa zajed-ničko. Današnja borba Čeha i Slovaka protiv nacionalsocijalističke Nemačke ide zatim da Česima 1 Slovacima stvori bolju buduč-nost i potpunu nezavisnost, jed-nako kao i svima malim narodl-ma u Evropi. A buđućnost se ne zida na taj način, što se dižu iz mrtvih, več davno trule institucije i propale dinastije, koje su bile uvek ugnjetavači slobode svojih naroda. Čianak završava: „Fe-udalizam i habsburška dinastija pretstavljaju za nas strašnu ! mrtvu prošlost, u koju ne žeiimo nikada da se vratimo. Nečemo da skačemo u vodu, zato da se za-štitimo od kiše; niti svoju slobo-du tražimo na taj način, da se priklonimo novom jarmu. Habsburška monarhija je mrtva i neka počiva u miru!"
NOVA POLJSKA SPOLJNA POLITIKA
Poljsko Narodno Veče u Anger-su, џ Francuskoj, koje zamenjuje poljski parlamenat, nastavlja de-batom o spoljnoj politici, o čemu smo pisali u prošlom broju „Sokolskog Glasnika", kad smo zabeležili govor poslanika Kwl-atovskog. G. Kwiatovski je u švom govoru oštro osudio politiku pukovnika Beka, koja je bila glavni krivac za propast Čeho-slovačke i Poljske, pa je tražlo 'da u buduče poljska država na-juže sarađuje sa bračom Česima. U sličnom duhu govorili su i svi ostali pretstavnici poljskog naroda. Tako je n.pr. pretstavnik se-Ijačke stranke, g. Javorški, iz-javio, da Poljska mora svoju politiku da bazira na saradnji svih slovenskih naroda, koji treba da se odupru germanskem imperija-lizmu. On je zagovarao stvaranje jedne federacije država izmedu Baltičkog, te Črnog i Jadranskog mora, čiju bi jezgru činile slovenske zemlje, ne dirajuči u suverenost pojedinih država, -v Pretstavnik socijalista, Adam Ciol-kosz, je takoder napao Bekovu politiku, tvrdeči da je napušta-njem čehoslovačke, bila otkrive-na čitava južna poljska granica i prepuštena na milost i nemilost nemačkom udaru. Zato u budue-nosti treba najtešnje saradivati sa čehoslovačkom i Rumunjskom, te sa ostalim narodima, u sred-njoj i istočnoj Evropi. Treba stvoriti sporazum sa Ukrajincima i Belorusima, na bazi potpune ravnopravnosti i uzajamne pomoči. Poljska neka se čuva u buduč-nosti od takvih voda, koji suviše visoko dižu glavu. — I drugi socijalista, J. Szczerbinski, je kazao, da je bivši poljski režim išao na ruku hitlerizmu, u podjarmlji-vanju čehoslovačke. — Dr. T. Bjelicki, šef nacionalne stranke, je osudio najoštrije protučešku politiku g. Beka, i požalio što dokumenti o odnosima sa čehoslovačkom nisu objavljeni u polj-skoj Beloj knjiži. On nije za ta-kve federalističke planove, koji bi ograničili suverenitete pojedinih država, ali je za to, da se stvore što uže regionalne i gospodarske veze izmedu slovenskih država u Srednjoj i Istočnoj Evropi, a naročito izmedu Poljske i čehoslovačke. Naglasio je, da Poljska mora dobiti široki pri-stup k moru, preko Istočne Prusije.
IZ ČEŠKO-MORAVSKOG PROTEKTORATA
Svi listovi u Češkomoravskom Protektoratu, objavili su, u oči rodendana g. Hitlera, naredbu, upravljenu svima nadleštvima ! svima udruženjiina, ua moraju ukrasiti svoje zgrade zastavama, a sve opštine su dobile nalog, da pozovu gradanstvo da ukrasi ) svoje domove. Škole su dobile nalog da održe predavanja o ro-dendanu g. Hitlera, a svi listovt su dobili slike sa uputstvima da ih donesu na prvoj strani.
Američka revija „Hoy" objavila je nedavno zanimljiv članak, u kome se opisuje poseta stranili novinara kod Dr. Hahe. Novinar! su bili začudeni, kad im je Dr. Haha kazao, da če Čehoslovaci ponovo zadobiti samostalnost, čim se rasčisti situacija u Evropi. Ali kad su ga zapitali, kako to misli, Dr. Haha nije odgovo-rio. Isto tako je zanimljiva izjava Dr. Hahe na sednici partije „Narodni souručenstvi“, od 11 aprila, u kojoj je kazao, da Česl ne mogu da usvoje nacionalsoci-jalizam, koji je ponikao u Ne-mačkoj
Strani listovi javljaju, da su iz državnih ustanova u Češkoj otpu-šteni svi bivši legionarski oficir!, a sprema se otpuštanje i opalih legionara. Nemci kušaju, da izve-du presiju na pojedine Čehe koji imaju nemačka imena, da se izjave kao Nemci. U vezi sa slučajem študenta Smudeka, koji je ubio jednog člana Gestapa, bilo je u Domažiicama i u Pragu u-hapšeno gotovo 1000 lica- Izgle-da, medutim, da se študent Smu-dek več nalazi u inozemstvu, po svoj prilici u Francuskoj. — Krajem marta objavile su nemačke viasti popis knjiga od preko 2000 autora, koje se smatraju kao „nezgodne11 za današnje vreme, pa se moraju isključiti iz knjiža-ra i javnih biblioteka. Izmedu o-stalog, isključene su sve knjige ruskih autora, i sve ih zaplenjuje policija. Računa se, da če biti unl-šteno oko 3 miliona čeških knjiga. — I u Pragu je naredeno da se sakupljaju metali, pa to sa-kupljanje vrši policija. Medu ta-kve metale ubrajaju se i „suviS-ni i neestetski predmeti"; a pošto zvanična Nemačka ne prizna-je modernu umetnost, to se tvt-di, da če biti odstranjeni i alegorični brončani kipovi, na spomeniku Jana Husa, Palackog itd. U stari inetal su bačeni i svi Masa-rykovi spomenici, koji su bili u sudetskim krajevima. U vezi sa nedostatkom metala u Protektoratu, javlja se, da je Praško gvož-darsko društvo bilo prisiljeno da ograniči posao i da otpusti vrlo mnogo radnika. Istovremeno se javlja, d.a če biti likvidirana i Legionarska banka u Protektoratu.
PREMEŠTAJ VREDNOG SOKOLA Pišu nam iz Turna, kod Karlovca: U našem selu službovao je kao učitelj domači sin, Dušan Bl-jelič, čija je porodica ovde naseljena več preko 90 godina, na zadovoljstvo Hrvata i Srba, čije je nepodeljene simpatije uživao, za svog osamgodišnjeg boravka u Turnu. Iako ima dvoje dece u srednjoj školi, iako je bio za 17-godišnjeg službovanja uvek o-cenjivan vrlo dobro, premešten je u Veliki' Popinu kod Gračaca u Lici, samo zato što je bio osnivafc Sokolske čete u Turnu, koja je njegovim trudom nabavila zem-ljižte za dom i po svom radu postala poznatom, kao uzorna sokolska jedinica, i što je u upravi sokolske župe Karlovac bio pro-čelnik za Petrovu petoljetku. Njegov premeštaj, učinjen po želji nekolicine demagoga, izazvao je opravdan revolt kod svih trezve-nih ljudi, ali to ne vredi ništa, kada je mržnja jača od pravde.
Програм рада Соколсхе жупе Београд
На ирвој^ седниш зовб уор&вб Соколске жупе Београд, се бр. инж. Вучковић, први заменик старешине, захвадио досадааим сарадницима истичући узвише-ност ооколског рада аа варод, Краља, и домовнбу. После тога, узео је реч нови стареппгна, бр. Вапимир Поповик, који је у оп-ширном говору изнео план рада за ову годину, изазвавши општу пажњу и одобравање. У првом реду треба да влада међу бра* ћом слога и братска љубав, па ће успеси блтн осигурани, н&гла-сио je бр. Поповић.
Истакао је потребу приређи-вања сшЉдских вечери. Жупа мора бити шгацијатор рада. Све једЈШиде морају се обилазнти. Оваки члан управе добиће у тсм Еогледу задатак. Предавааа мо-рају да буду прнређнвана што чешће. Разноликост рада треба да привлачи масе у наше редо-ве. Просветнв рад мора да буде одгојан. Не сме се чути ncOBita у ооколским редовима. Н&морала не сме бити међу соколима. Из-лети се морају прир-еђпвати у што шир.ем обнму. Музика и пе-сма нева се гаје у свакој једи-ници.
Жупа he настојати да добије већв простордје, које he одгова-рати њеним потребама. Ооколана иора бита храм. Са адкоходои треба повести најоштрију борбу, јер он поквари и ункшги све што соколана створи.
Настојаће се, да свако цреото-ничко соколско друдтво месеч-но једном јарно пстуви првд публшсу, оа одабраним irporpa-мом. На Кодарчевом народном универзитету треба приређиваги месечне цригодне соколске прн-редбе.
Круна свега рада треба да су 6 септембар и Први децембар. Да будуће прославв буду још леише, бр. Поповић изнео je за-нимљиве преддоте, који fce до-стојно узвеличати нашв највеће празнике.
Посебна паж^а 6nhe посвећена раду на селу.. Нагаредав села у-словљава н напредак државе, као целиие. Рад у ОПП баће та-кођер постостручен, јср je близу даи, када he се додожитн рачун о учи&еним заветима. Његов ro-вор био је срдачно поздравл.ен.
Нри конституиоању управе, за тајника је изабран бр. Душаи Јо-вшновић.
Јм.
POZIV STATISTJČKOG OTSEKA SOKOLSKIM ŽUPAMA Savezni statlstički otsek poziva bratske župe Beograd, Cetinje, Karlovac, Novo Mesto, Osijek, Petrovgrad, Sarajevo, Split, Tuzla, Užice i Zagreb, neka, prema mogučnosti, kretom pošte poša-Iju Savezu godišnje statističke izveštaje za 1939 god., pošto ih Savez do danas nije primio ni od jedne od njihovih jedinica. Ostale župe delimično su več obavile ovu dužnost ali, sem župe Novi Sad, koja je u punoj meri ispuni-la svoju dužnost, sve ostale du-guju po neke izveštaje za svoja društva i naročito za čete. S toga molimo bratske župe Banja Luka, Celje, Kragujevac, Kranj, Ljubljana, Maribor. Mostar, Niš, Skoplje, Sušak-Rijeka I Šibenik-Zadar, da i one požure odaslanje statističkih izveštaja Savezu, da može statistički otsek blagovre-meno zaključiti statistiku za 1939 godinu.______________________
IZ Č. O. s.
Iz Praga javljaju, da se starešina ČOS, univerzitetski profesor Dr. Truhlarž, još uvek nalazi u zatvoru, u Pragu, ali da bi sko-rih dana imao da bude prenesen negde u Rajh. U poslednje vreme su raspuštene tri sokolske župe, i to Blanicka, Žižkova, i Jeroli-mova.
Opštinskl izbori u Banovini Hrvatskoj su raspisajii za 19 maj, i za njih je predvideno javno glasanje. Kad je čak i „OBZOR" izrazio čudenje na tim odstupa-njem od demokratskog načela, „HRVATSKI DNEVNIK" je odgo-vorio, da bi „u krajevima izvan Banovine Hrvatske bilo potrebnl-,e tajno glasanje, zbog osigura-nja izborne slobode, nego li u Banovini Hrvatskoj". „Hrvatsk! dnevnik" je pisao, da u toj banovini „neče biti ni terora ni falsi-fikata kod izbora"; da izbori „neče imati karakter stranačkog nadmetanja, koji se javlja tek onda kad opštlnski izbori trebaju biti barometar političkog raspo-loženja naroda", a da je „u Banovini Hrvatskoj to raspoloženje svakome poznato".
Sam „Obzor" konstatuje, đa ,e ova argumentacija vrlo labava, a treba nadodati, da se ona ni najmanje ne razlikuje od argumentacije totalitarnih režima, u fašističkim i boljševičkim državama, koji su zaveli „referendume", sa javnim glasanjem i sa jednom ; edinom listom, pravdajuči to tvrdtijama, da je „raspoloženje naroda kod njih svakome poznato"; da je „narod sav uz vladajuču partiju", te da kod njih „nema ni terora ni falsifikata". Sve je to, medutim, grdno protivurečje i laž, jer raspoloženje naroda nije nikada i nigde unapred poznato; a ako je poznato, čemu se bojati da se tajno i bez presije izrazi?
Nas medutim sve to zanima i sa drugog giedišta. Javno glasanj« znači uvek presiju, a mi iz dana u dan objavljujemo bezbroj dokaza, kako se Hrvati jugosloven-ske orijentacije u Banovini Hrvatskoj smatraju kao bespravno roblje, koje se po miloj volji na* pada, premešta i otpušta, čak t onda kada su kod prošlih izbora glasali za listu Dr. Mačeka. Glavna .oštrica nije uperena tamo, nt na komuniste ni na frankovce; Šta više su se mnogi od njih uvuklf u redove Hrvatske zaštite, da pod firmom hrvatstva gone Jugoslove-ne. I stoga se ne treba čuditi, ako izrazimo bojazan, da javno glasanje (i još sa ovakvom totalitarnem argumentacijom!) ima u pr-vom redu za cilj, da onemogučl afirmaciju jugoslovenske orijentacije medu Hrvatima, i da spremi presiju i progonstva za one, koji bi se za tu afirmaciju založili.
ZBOG MRŽNJE NA SOKOLSTVO
UPROPAŠTAVA SE SELO!
Pišu nam iz Lasinjskog Sjeni-čaka: Naš desetgodišnji učitelj br. Vjačeslav Baratinski, koji ie za 17 godina boravka u ovome
srezu, preporodio seljačka go*1 spodarstva, uvodenjem racional* nog obradivanja zemlje, održa-vanjem tečajeva za nepismene, za zadrugarstvo, voćarstvo itd., premešten je u zabitno selo Stipan, saino zato što je Soko! Mo* lio je da sme ostati u školskom stanu, dok mu žena ozdravi, ali mu je naredeno da seli u roku od 24 sata, Što je i učinio, vuku-či smrtno bolesnu Ženu u Stipan, daleko 4 sata, gde je ipak, dobio od svog novog upravitelje (mladiča sa godinu i po učiteljske službe!) jednu sobicu bez peči, a do lekara mu je prosto nemoguče.
Koliko su seljaci Sjeničaka vo-Ijeli br. Baratinskog, dokaz je da su sakupili 531 potpis na molbu za obustavu premeštaja. Ali bez uspeha, jer ih nisu ni pustili pred bana.
Narod je strahovito ogorčen na ovakvu nepravdu, tim više, što je namesto br. Baratinskog, došao neki mladič, koji nema ni pojma o ekonomiji, pa če čitava akcija br. Baratinskog biti uniš-tena. Ali šta mari, kad je mržnja na sokolstvo važnija i od narodne volje i od napretka i blagostanja sela?!
PODMETANJA NAŠIH PRO-TIVNIKA
Pišu nam iz Betlne: Našim pro-tivnicima kao da nije bilo dosta onog divljačkog napada, izvede-nog na našu sokolanu, na rtago-vor jednog sveštenika, pa su nastavili gonjenjem sokola i na drugi način, u želji da nas uniš-te. Tako su n. pr. ukrali jednom seljaku ovna, i krvlju označili „trag“ do kuče jednog sokola, koji je smesta bio uapšen. Medutim, žandarmerija je naknadno pronašla pravog krivca, ali mu se nije ništa desilo. Našeg brata su ipak pustili na slobodu. Dru-gom zgodom provalili su u crkve-ni podrum i opet okrivili Sokole, pa je brat Slade bio uapšen i zlostavljan, ni kriv ni dužan.
Tako se, iz dana u dan podmeču sokolima razne nepodopŠtine, sa Strane sinova austro-italijanaša i protivnika svega što je hrvatsko i jugoslovensko. Mnogi Betinjani su se zbog toga opet vratili na jedini ispravni, jugoslovenski put, a Sokoli se spremaju, da obnove svoj porušeni dom.
Срстне празнике
ХрисШос Воскресе! жели браћи м сестра* ма „Вера**, гаданте-кжја н парфимерија.
Београд, Вулевар Ослобођ ња
Za „Sokolski Glasnik**!
Jedan brat iz Paga nam piše:
„SOKOLSKI GLASNIK" primarno rcđovito svake nedelje. Odmah po primitku on se zajednički čita i, napro-sto guta do poslednjeg retka. „SOKOLSKI GLASNIK" je omiljen i kod ostalih gradana jngosjovenske orijentacije, te tako posle nas mora da ide iz ruke u ruku.
*
Poverenik „Sokolskog Glasnika “ iz Kaštel Sućurca, br. Hrvoje Mikelić, piše nam:
„Molim vas, da mi od sada šaljete 15 komada „Sokolskog Glasnika", jer je interes za naš 1i«t n našem mjestu iz dana u dan sve veči..."
*
Starešina Sokolskog društva Travnik, br. Puniša Đurđić, šal je nam adrese trinaestorice novih pretplatnika, za koje če odmah uplatiti pretplatu.
Prosvetar Sokolskog društva Konjic, br. Šefik Bešla-gić, šalje nam pretplatu za četiri nova pretplatnika na „Sokolski Glasnik".
Ne bi smelo biti nijednog brata, koji nije pretplaćen na „Sokolski Glasnik", ako mu to ikako dopuštaju finan* sijske mogućnosti, a svaki pretplatnik trebao bi da nam nade najmanje po jednog novog pretplatnika 1
Pod. XI - Bro'f 17______________________________    SOKOLSKI	GLASNIK	_________________________    Stran	a	5
Из1аве n гласови m Запгеба
Међужупски просветни течај у Београду
ЦЈвајцареки лист, „Tribune đes nations”, je објавио недавно два значајна разговора са г. Др, Мачеком и г. Др, Јурјем Крње-вићем, У својој изјави Др. Ма-чек је заговарао политичку со-лидарност балканских и поду-навских држава, па се одлучно изјавио против хабсбуршке про-паганде, која иде за успостав-љењем Аустроугарске моиар-хије. Др. Мачек је изјавио, да су ови народи у Аустроугарској монархији били жртве неправ-де, и да је конал хабсбуршке монархије значво њихово оело-бођење. Даље је казао да спо-разум између Срба и Хрвата претставља значајан прилог за хонеолидацију прилика у Ев-ропи, и да су Хрвати сретни, што оу нашли разумевања код Кнеза Намесника Павла. „Ино-стране пропаганде настоје да задрже остварење нашег идеа-ла, али ни ми, ни наши суна-родшши Срби, нећемо наседа-ти тим пнтригама!”
Др. Јургј КрњеЕић је изјавио, да če покушало посејати раздор између Хрвата и њихове браће Срба, али да је све то прекину-то. Учествовање Хрвата у во-ђоњу државних послова, је ис-крено и стварно.
„Југославија треба да чува CBoie јединство и мир у ок-виру својих граница, како би могла да ксисолидује и свој међународни положај. Хрва-ти су искрене присталипе iy-гословенске државе на осно-ву једпакости између Хрвага и Срба, п никада Hehe при-стати да се ловеду за разнии обеАањид/а споља која им се чине у чиљу да се подрије српско - хрватски споразум створев после толиких иапо-ра”.
Г. Др. Мачек је ц румуњском Јгасту „Курентул" дао изјаву за сарадљу земаља Средње Е-вропе, у којој je казао:
,,Оживљавање Хабсбуршке монархије значило би оживља-вање некадашњег ропства. Уз ве лике жртве успели смо да се бслободимо и ујединимо. Даиас нас ништа пе може разједини-ти, као што не може разједи-нити ни Румуне. Наша сарадња треба да потиче од nac, по на-шој слободној вољч, а никако путем било каквих нових фор-мула, наметнутих са стране". Посве је природно да су ова-кве изјаве, у којима се одлучно откдања свако страно мешбње у наш државнн и националии живот, и у којима се пресецају иепријатељске интриге, — на-ншле на одобравање и задовол3-ство у читавој нашој јавности, која у њима видн одлуку хр-ватских претставника да, за-једно са свима родољубивим Хрватћма, бране независност н целокупност Југославије, пред сваком спољном опасношћу. За-пажа се, сем тога, да те изјаве нису осамл>ене, већ да се у за^ребачкој штампи јављаЈу гласови, чији је тљ, да унесу »шрнији тон, да отклоне атмос-феру неповероња, да пусте п» страни унутарше спорове и да упозоре хрватоку јавност, да у данашњим приликама сцгур-иост државне целине треба да стоји изнад свега осталог. Сем .,Нсве Ријечи”, која је увек узи-мала тај правац, сам „Хрзатски днвЕник” третира често сгшљ-на пнташа наше државе, и за-лаже се за што успешинје њи-хово решоше. „Обзср" је у по-с.дедл.е време објавио неколико чланака, у којнма је позивао Жрватску јавпост, да се прнхва-ти озбиљног рада и да се оста-ви политике романтичиог oim-зцционарства по сваку пену. У јвдном од тих чланака „Обзор" je писао;
„Ми живимо и свађамо се и чине иам се важни догађа-ји локалне природе, свакако важни;и од дипломатских ак-ција свјгтске политике. Зао-купљени уским хоризонтом страначких борба, пратимо сасма површно што се догађа око нас и тек онда, када he-мо битн непосредно тангпра-ни, зачудити ћемо се, да нас „неутралце" xohe нетко да продрма. Да на селу нема довољно хране ни за човјека ни за марву, да је CKynoha просјечно прешла двадесет посто, од септембра, о том заиста распраЕљамо и на то се љутцмо и мислимо, како би то лребацили на кога дру-ror. Ако се руши ауторитет власти н саботирају све од-редбе, настати he у сваком погледу анархија, и сваки ће почети мислити само на себе н иа своју корист, а банови-на и држава нека си помогну како знаду.”
На концу „Обзор” упозорава шта је све Швајцарека жртво-вала, да усаврши своју народну одбрану, па тра;«и да Југосла-вија треба да учини то исто те да је сви њеии грађани у томе помогну.
Међу значајне глаеове спада и чланак „Католичка омладина морада са опредијели!”, у сплит-ској „Католичкој Ријечи , у komo се хрватска католичка о.мла-дина позива, да престане да се колеба између супротних. наче-ла, јер време тражи -од ње од-ређене путеве. Чланак отворе-но удара на извесне готске симпатије у делу хрватске о-младнне, која је од тоталитар-них дрлсава очекнвала неку „не-зависност”, по узору Словачке. Међутим чланак упозорава, да се у садашљем конфликту „зна-де врло добро ко је кападач”, и да су сви изговори, да се го догодило због економског за-окружаваља Немачке, иетачпи. Ма шта се мпслило о западним народима, данас они бране сло-боду и права малених и потла-чоних; ria хрватска омладпна према томе треба да узме гле-диште.
Ма колико да се ми идеолота-ки разлнкујемо много од свнх тнх изјава и личности, сматра-мо да је потребно да се забе-леже, као значајна и утешлЈП-ва појава. Али прп том гшдвла-чцмо поново, да иза изј:;ва трз-ба да следе и таиеа дела; па да у Бановинн Хрватској треба да прсстсне всћ једкам план-но шцкЕнирЕње ccera што је са-колОко и југослсЕенско, a с дру-ro стране ноумањено г^едат!>е кроз прсте, па и заштиниваше свбга што je франковачко и де-структивно, а шго служи бат страним интригама!
Vezo izmedja tagfirskiii „Junaka'' i sokola
Sokolsko društvo Batajnica prf-
milo je poziv od bratskog društva „Junak", iz Pernika u Du-garskoj na proslavu petnaestgo-dišnjice opstanka perničkog Junaka, koja če se održati 6 maia Sokolsko društvo je svesrdno pri-hvatilo poziv, pa če u iepom bro-ju poči u Pernik, gde če se povesti pregovori oko organizova-nja zajedničkih bugarsko-jugoslo-venskih priredaba u Batajnici, ko-je bi se održale 26, 27 i 28 jula, na kojima če doči do manifestacija sokolsko-junačkog bratstva. Napominjemo, da ovo nije prvi susret batajničkih Sokola sa bra-čom Junacima iz Pernika. Prvi puta sreli su se 1935 godine u Perniku, a 1937 u Batajnici, za-tim prošle godine na sletu u Sofiji a 26 jula opet u Batajnici.
Ha дан 6_ 7 и 8 априла т. г. Сокопска купа Бзоград органн-зовала je I МеђужуПски проссет-ни течај нз жупа Београд, Ноаи Сад, Петрозград и Осијек. На о-вом течају уз^ло је учешћа 65 течајаца. а њиме је рукаводио проф. Момир Сииобад, просветар жупв Београд.
Иако је материјал био веома обплан (-28 предаваља), истрај-ном вољом предавача н течајаца, савладан је у току само три да-на. Пратити дневно по осам и више разних предавања, ндје ла-ка ствар, али баш и у томе се огледа соколска воља да истраје у свему, када је у питаву рад у соколству, који и.ма да послужи дсбру народа. Течајци нпоу по-казали ни најмаљв умор, јер су
браћа предавачп умели да нао одушеве до те мере, да смо били прпправни да нх слушамо још двапут толихсо.
ЛСелимо нарочито да истакне-мо. предавања браће Радмипа Грђићз, главпог секретара Савеза, који је говорио о СПП и о оо-колству у вези са приллкама у земљи — те Љуби М^ксимовићу, генералу у пешпји, прочелнику народноодбранбеног OTceica Саве-за, 1»ји је говорио о народно-одбраибеној акцији. И брат Максимовић и брат Грђић изне-лп су ове оно, шго у нашој сре-дннп пе ваља, а што мора бити отстрањено по сваку цену. Улили су нам мпого вере и иоуздаша, повазавши нам да немамо чега и кога. да се плашимо, јер у на-шим редовиЈ,1а постоје борци и јунаци који знају шха xohe.
Сва браћа предавачи, без изу-зетака, а н>их је био леп број, по-казали су се на внсини задахака, баш прави соколски пиоицри. А течајци су са једнаким задо-вољсгво слушалц све предаваче, јер су и љлховв томе и њихова нзлагаша бпла садржајиа и ин-тересангна.
Атмосфера н дух, који је вла-дао за дело време течаја, био је скроз соколски, и међу течајци->ia, и између предавача. Имали смо ocehaj као да смо сви стари знанцп, нако смо ce многи први аут виделп.
Да би се добила бар прнближ-на слпка окога што је урађено, побројаћемо овде све теме и сва-ког њеног прсдавача: 1) Сокол-саа штампа и остала средства соколске нропаганде: Момир Си-нобзд; — 2) Историја гимнастике u соколство: Богдан Спсршак; — 3) Југословенска мисао у Соко-лу: Дрзгољуб Николић; — 4) Со-колство n словбнство:	Др. Ми-
хакло Градојеаић; — 5). Сокол-ски теловежбеци систем:	Рафа-
сл Бан; — 6) Соколска Петрова Петољетка:	Радмипо Грђић; —
7) Културно прпвредна акдија на селу: Ностп Попшзкћ; — Со-колске прнредбе (луткарска до-
зорпшта): Милош Васићј — О) Трезвеност: Драгољуб Вишњић;
— 10) Чиме нас нападају н како да се брашшо:' дебата; — 11) С-околска једнакоет, брахство и слобода: Милић Мајсторовић; — 12) Соколска организација: Др. Кристо Грбин; — 13) Соколство и споразум: Радомир Грђић; — 14) Соколска идеологија:	Инж. Светислав Вучмовмћ; — 15) И-дејне ' школе за ново чланство: Момир Синобад; — 16) Соколска историја: Богдан СПерљак; — 17) Бесе.дништво: Днмитрије Стан-новић; — 18) Нар-одно одбрам-бена акдија: Љуба Максимовић;
— 19) Историја ооколства: Бо-ривај Јосимовић; 20) Соколско позориште и редитације:	Вуиа-шин Биволаревић; — 21) Југо-
словенство, соволств-о и народ: Адо Шгефан; — 22) Здравстве-на акција у соколу: Др. Миодраг Стефановић; — 23) Прооветаи рад и просветари: Јакша Бум-бер; — 24) Научни основи со-колства:	Миша Станојевић; —
25) Социјална акдија у Соколу: Милутин Магазиновић.
Течајци су били разнолики по грађанском познву, јер су били заступљени:	учитељи, судије,
свештеницн, студенти, прив. чи-новннди, трговци, па и земљора-дници. Не треба речитијег дока-за, да је соколсгво опште народ-на установа, једина која може да усклади све супротности јав-ног живота и да их усмери ка једиом јединственом правцу: по-дизању народног дух;а и нацио-налпе свести у свииа слојевима нашег народа, п у свим крајеви-ма наше лепе отаџбипг, Југосла-вије.
Како се из овог скученог при-каза види, течај је' бно свестран и као такав веома корнстан; а нарочито дух н смисао caera шго ја тамо изговорсно. Тај дух ннје могуће незапамтиги. Њега смо ми сви понели у својпм ду-шама н сваки -he настојати да ra разнесе и посеје на свакол ме-сту, у раду и животу.
Течај је почео 6 априла, и о-творпо ra je поздравннм говором зан. стар. Соколске жуле бр. 1гнж. Св. Вучковић у присуству браће Рад. Грђпћа и Драг. Ата-нацковића.
Предавачи су се ређалп из ча-са у час, оа малнм паузама, до заједничког ручка. У 2 часа ио подне већ је свакн био на своле меету, предавања су се настав-љала, до закуске у самој учио-нпци; па опет предавачи, па за-једничка вечера, и сваки на сво-ју настаибу.
Последши дан цриказан је филм „Ој летни сиви Соколе!’’ — Обављено је и заједничко фото-графисаље, алл иажалост, у том тренЈтгку бидо је само неколико предавача присутно.
По прсдлогу бр. Сииобада, ре-
шено је да c-e сва предавава стенографишу и штампана пове-жу у једну свеску, коју свакк откупљује уз минималну цег&у, било за себе, или своју једини^у.
Са организацијом течаја cs-смо задовољни; ни с једне схране жије било ни најмавег недоета-iKa Брат Момир Синобад јб као вођа течаја с нама „отседео” цео течај, те се бринуо и старао за све п за свакога, па нас ср-дачно поздравио лри за-вршетау течаја.
Пред свршетак течаја нао је посетио и брат, др. В. Белајчић, пр^и заменик Отарепгине, пра-ћен браћом Грђићем и Максимо-внћем.Пришао је сваком течајцу,' и разговарао с њиме, а затнм нас узнео својим говором у сферв
правот (соколског света. Колпхо соколског духа лежи у аеговим речима: „Сада ево стнгох са на^ шег Плавог Јадрана, где прилжчј ке за наше соколство нпсу pyj жичасге, куда сам ишао да окрв» пим, а сам се окрепљен spaTMo!4' Па даљ'е: ,,У народ се мора у-нети соколска светлост којом се има ооветлитп ум народа. Ду-жносгп ссжола треба схватита дубоко и широхад, а не уским просветнћм радом. Просветари морају бити мисионари-апосго-лн, њихов рад мора бити упра(в-љен у смеру васпитања свег нашег народа на подлози хри-шћанских ocehaja и религиозиог схваћаша реалног живота.” — v
Пошто је бр. Белајчпћ бурно и топло поздрављен, поздравио је брат шш. С. Вучковић зам. стар. жупе Београд, као домаћин течаја, течајце врло лсппц п па-триотским говором, а завршну поздравну реч упутио је брат Синобад,
И овпм путем пзричемо пашу пајтоплпју захвалност свој браћи“" предавачима на њиховом труду, а браћп приређивачпма што су уложили и материјалне и мо-рално жртве за успех овог те-чаја.
Црвенка	Павле	Кваић
Jubilej Sokola u Oklandu
Jugoslovensko sokolstvo u A-
merici proslaviče najsvečanije 28 aprila trideset godišnjicu osnutka prve sokolske jedinice u Ameri-ci. Naime, toga dana je pre 30 godina osnovano Sokolsko društvo u Oklandu. Na proslavi če, pored sokolskih jedinica, učes-tvovati i sva nacionalna i p^t-porna društva naših iseljenika Br Severoameričkoj Uniji. Kroz mJ-nulih trideset godina bila je de-latnost našega sokolstva u Ame-rici vrlo plodna, što se naročito pokazalo kod sletova u Oklandi, §an Frančišku, SakramenLu, Los Andelosu i dr.
ПР0СВЕТК0-РДД П0
Први услов, који мора да и-riii ,иава сваки соколскн про-светни посленик на селу, јесто његова правнлна орнјеитација, његово сналажеше у средшш где мисли да ради, његово у-познавање са потребама те сре-дине и и>егов начии рада. То је потребно због тога што су се-оске средине различпте и што поседују нарочнте особине, ко-јима се соколски иросветно-привредни рад мора прплаго-ђавати. Сваки такав посленик мора рачунати са стварним стањем ствари, менгалитетом средине, карактером поједина-ца и њиховнм ставом према соколском работању. То је по-требно и због тога што се у се-ло шаљу најчешће младн и ие-искусни радници (мислим на у-читоље и свештенике који прет-стављају у иајвнше случајева покретаче културно-иривредног живота у селу), а они због свога непознавања тежине со-колског рада долазе у положај који је врло често и незахва-лан. Сваки радник на селу мо-ра рачунати са великпм само-прегором, жртвама, разочаре-њима, препрекама и други.м те-шкоћама, јер ће његов рад све-му томе бнти изложен. Разуме се, то не треба да буде прави-ло у свакој сеоској срединн, али je искуство покаЗало да је то у 80% елучајева тако. У оним покрајинама, које су биле нзло-женв дуго времена рђавом ту-ђннском утицају, и где су на-силннм путем затирани многи лепи обнчаји, традиције чак и Ј63НК, народ је, сасвнм разум-л>иво, због тешког животног и-скуства, постао страховито не-поверљив Зато је потребно сва-ком посленику да таквој сре-дини прнлазн полако, без вели-ких‘програма н да његов рад, још • у првим данима, дајо оз-биљну слику. Сваки поСао ноји предузима, мооа бити такав да се сигурно може и завршити, али са успехом, Сам$ такви по-чеци биће услов да се и народ приближи раднику, и да га за-воли оном истом љубављу, hojo« je и радник заволео њих. Такви прчеци су основа за стварање смисла за заједничкн рад, а када се то постигне, name село постаје моћан фактор, чије су енаге големе и чнји ре-зултати рада превазилазо, ре-кло би се. и њихове еопствене моћи.
Шта.ћете, такав је наш се-љак, а вл, ако будсте довољио вештн, да све што је потребно уочите још одмах у почетку, ако се правилно саађете и иза-берете добар и користан посао и, ако тај посао добро свршите (а рачунајте да ћете у 90°/о елучајева морати сами да ra свршите), онда ћете ви, поста-ти његов прави пријатељ и он вас више никад uehe пуститн да сами радите. Одонда hote моћи увек да рачунате на ње-гову подршку и помоћ. Дакле, важно је знати како t>e се про-бити лед неповер.вивости, иза које he синути свим cJajeM н>е-гова нрасна душа еа свим осо-бинама високе вредности и мо-гућности. То је због тога тако што његовом просвекивашу (мислим правом просвећивашу изван абецеде) није нико покла-и>ао никаву пажњу. А ваша је. дужност, кад ее већ једанпут спријатељите, да га истинсии поучиТе свему што треба да знг, а пре свега да га приволи-те да заволи кн>игу, јер lio mv она у његовом животу н раду битн најбољи и највернијп друг. Ја ćasrf HMaP у четн чланова ко-ји су билн старнји од 50 rozina, који су волелн књнгу, а ни-су анали читатн, па су со тру-дили да и то науче само да би могли друговатц са књнгом. И
ПРИ8РЕДНИ
ЧЕТАМЗ
за мене, као сељака и њиховог учитеља, који је такођер само-учкн нетто научио. то њихово доцннје друговање с књигом, било је велнко задовол>ство.
Дакле, шко ћете почета? Шта је најважније да радите кад дођете у село где о сокол-ству не знају много и где би-сте ви хтели да раднте? — Пр-ва вам је дужност да село, од-ноено ту средцну у коју сте дошли, добро упознате у проу-чите. Као што смо већ реклн, свака средина, а нарочито сео-ска, поседује нешто нарочито: разне традиције и обичаје, мен-талитет, погледе на свет, ка-рактере људи с којима треба да радите итд. А то све треба да се зна ако се хоће да још одмах у почетку ударе добре смернице за рад. Ко то успе-шно решн, моЈке очекивати да је осигурао сарадњу л>уди у еваком погледу Tai први посао зове се оријентација. После Tora долази организаиија посла, која мора да се спроводи сми-шљено и систематски. Првп део обухвата тражење хитних потреба те средине и радова који се требају хнтно извршн-тн. При томе треба одмах ми-слнтн на стварање програма за рад у једнншш. Tv долазн у обзпр: изградња четннх амба-ра, набавка корпсних пољопрн-вредних справа, органнзацнја моба, набавка добоих и кори-сних књига, добра пведавања и говори са и без пројекција или слика, организовање посе-та функционера матнчног дру-штва и Жупе, краткн течајеви, рецимо калемарсквг, доцније н течајеви за неписмене, дома-ћннскн течајевн за сестре које треба да се обуче ваљаном во-ђењу домаћннства, заједнпчко уређење домова, подизаље и уређивање повртњака на прин-ципу утакмице и изложбе, за-једничко cabeae воћа и винове лозе, заједничко подизаље жи-вих ограда, захода, бунара, до-вођење чесама, организовање проелава, забавних вечери, из-лета еа - предавањима и јавним вежбама у суседна села радв пропаганде, гајење добре стоке и живине, израда бо.вих сирева н осталих млечних нроизвода, ггрерада и конзервисање воћа и noBpha, оенпвање и рад по задругама, организовања раз-них отсека и оад по љима.
Ето, браћо, то су све посло-ви који се могу у четама спро-воднти. То, разуме се, није све; свако село има своје нарочпте потребе: негде подићи школу, негде цркву, негде соколану, негдо изградити Спомен-плочу, негде ископатн бунар или до-вести чесму крај иута да се у-морни путник има где одмори-tn и воде напити. Сваки од вас he, према потребама средине у војој радн, изабоати послове по њиховој важности и тим редом их свршавати. На тај начин стнче се и помало искуства, којо вам је неопходно потребно. На крају, молио бих вас брат-ски да запамтите: оријентација и организзција посла. И код првог и код другог можда ћете имати борбе и копрцаља, али то не треба да вас узнемнрава, плаши или начини малодуш-ним. Јер, свакп од нас., сокол-скнх радника, млаћнх илн ста-рнјих, мора бити начисто с тим да соколскн посао није наро-чита послаетица. већ наиротив врло често, горак залогај. Па иаак, свн смо радилн и, оста-јалн и жнвн и здрави, а што јо најглавннје, cpehim и задовољ-н и што се иетрајало и постигао уепех. Соколски рад захтева много самопрегора, љубави, во-ље, одушевљења и стрпљења и истрајности. Радити за натег сељака, то је, драга браћо, нај-
1 Sokolski narodni Univerzitet
U sredu uveče održao je šesto predavanje na Sokolskom narod-nom univerzitetu župe Beograd, u Sokolskom domu Matici, brat Pera Ilič, o „Jednakosti prava na život svih naroda". Predavanje je bilo dobro posečeno i sa pažnjom sasiušano, jer je predavač uspeo da prikaže uverljivo pravo na život svakog naroda, u vezi sa aktuelnim pitanjima i problemi-ma. Slušači su brata Iliča nagradili srdačnim aplauzom.
Sedmo predavanje održače u sredu, 1 maja, brat Milič Majsto-rovič, prosvetar Sokola Beograd X o „Problemima nacionalnog obrazovanja u vezi sa idejom narodnosti i čovečanstva". Početak tačno u 8 časova uveče.
Jm.
Соколски народни песници
Смрт Часлава Днни^а
10 овог месеца премннуо је, у доба када је највише пружао зе-мљи и друштву, у 36 години, брат Часлав Динић, учитељ, син старог учитељског ветерана и књижевника, чика Срете Динића, учитеља у пензијн из Лесковца.
Брат Часлав био је члан Со-кола од првих дана школовања. Соко је био и онда када у овоме крају није радо гледано на соко-ле. Због тога, имао је често не-прилика, али је имао кичму врс-ног сокала, ншао је и у најтежим данима увек право и као саве-стан васпитач, увек око себе ши-рио је љубав, тражио правду за све и свакога и проповедао рад, слогу и праштање.
У ранигјим местима службова-ња, пок. брат Часлав оснивао је соколске чете, које су служиле за пример свима осталим четамз у околини. У Нишу, био је про-светар Матице, а затим члан жупског просветног одборз. На свим просветним течајевима, брат Часлав био је предавач, а ишао је сваком приликом радо у села околине Ниша, где је помагао подизање соколства.
Као васпитач, уживао је углед одличног радника и једног од најбољих наставника Огледне школе у Нишу. Због свега тога, покојни Часлав испраћен је до вечне куће онако, како се нису испраћали ни људи који су има-ли звучне титуле.
Слава и хвала истинском на-родном учитељу и соколу!
Д. М. Т.
Jedna lepa sokolska svečanost
Sokolska četa Varoš-Palilula, društva Tresibaba-rudnik, župe Niš, na dan 8 aprila priredila je malu svečanost, na mestu „Dre-nje“, u ataru opštine Varoške, kojom prilikom je pretsednik opštine, g. Randel Filipovič, predao četi, od opštinskog zemljišta, prostor od 0.30 h. Članovi čete su odmah, tačno prema uputstvu sreskog poljoprivrednog referenta u Svrljigu, zasadili dobivene sadnice, orahove i jabukove.
Starešina čete, brat Jelenko Rakič, pred celom četom se za-livalio opštinskoj upravi za u-stupljeno zemljište, a zatim je iz-ložio da se ovaj vočnjak podiže u znak Petrove petoljetke, pozi-vajuči svo gradanstvo da ga neguje i uredujc. Prosvetar čete, brat Baja Dedič, učitelj, održao je predavanje o značaju Petrove petoljetke, kao i o značaju negovanja voča.
захвалннЈИ иосао, најдостоЈни-ји сваког исправног грађаннна, а сокола нарочито.
Вл. Покорни-Салабов
НАШЕМ МЛАДОМ КРАЉУ
Краљу здраво! клиће соко Соко мали па и већи,
Дигни гдаву Ти високо Соколу наш понајвећи.
Теби у част славу ову Сви соколи данас славе Да Ти створе добру вољу С том се мишљу увијек баве.
Да би сретап само бпо То су жеље свију пас Као соко увијек чио Спреиан ведар за паш спас.
Мишице су наше чврсте Као челик црни Ни груди нам нису пусте Срце куца, ко да грми!
За Тебе та срца бију Вјерности Ти иосе гласе Слушај жељу од нас свију За Те срца наша бију!
Соколпћи, мала дјеца И они се држе реда Тебе љубит као свеца То их учи соко дједа.
Нараштајци, наша пада Полета су пуни слоге За Тебе cv спреинп вазда Бранпт част и циљ слободе.
А члавови ваши старк Којих сила не савине Ко храстови croie прави На бранику Отаџбине!
ФРАЊО ПУШКАРИЂ
Просветар, С.Д. Р. Река
ЗДРАВО СОКОЛИ!
Здраео браћо и сестрице, наше младе узданице.
Здраво млади Ви Соколи.
Здраво, храбри да ctg борци! Трипут кпичем Вама здраво, јер ја носим име право.
По имену ја сам Соко,
До Триглава бацам око.
До Јадрзна ширим крила. душманину недам мира, домовину што нам дира, Домовину мајку нашу!
Соколови сабље пашу.
Свуда гпас се спатни ори,
Соко иде да се бори.
Доњи Житковац
СИМО ЋОРДАШ
IZNAD SADAŠNJOSTI
U v/s se diži, Sokole, za tebe nižina nije, jer dole gamižu puzavct i plaze otrovne zmije.
Iz ažurnih višina pogled svoj svrm nad našom zemljom viju se oblači
črni
i sinovi Jugoslavije lutaju putem neznanja; da smo jedno, ne dolazeč do
saznanja! Kritima svojim rast jer a j tamu koj?
nas guši, razotkrij srca i svjetlo daj
jugoslovenskoj dušili ime slobode nišane, Sokole na
Tebe,
ko ji si spreman na oltar domovine dat‘ sebe! Neka nas progone, mi dižimo srca visoko:
i ponosni kažimo svetu: „Ja sam jugoslovenski Soko“!
A kao Soko znam šta mi raditi
valja:
borit se za pravdu, za narod i za Kralja!
Jure Mimica, četa KutleSa
PRODAIE SE balzamiran, dobro očuvan orao, širina
krila 2 m. 20 cm., visok 45 cm, vrlo podesan za ukras ve-žbaonica i prostorija. Interesenti neka se obrate na upra-vu „Sokolskog Glasnika".
PREDNJAK, dobar vežbač i organizator traži nameštenje u štruci ličilačkoj. Radio bi u društvu, koje bi mu našlo nameštenje, u njegovoj štruci ili što drugo. — Upitati u Sa-vezu S. K. J.,
Hodite Mi/e pcei^Jlcdtiikč
nošem toofi&t&etiiicin listu!
НАЈБОГАТИЈИ ИЗБОР ПРАВОГ
ЕНГЛЕСНОГ ШТОФА
У МОДЕРНИМ ДЕЗЕНИМА
KAO И ЦЕЛОКУПАН КРОЈАЧКИ ПРИБОР
ДОБИЋЕТЕ НАЈПОВОЉНИЈЕ КОД ФИРМЕ
V
ir,-l
мш Ш
тШ tr
јЗЗ.вХМ: 'i/rtj
J: » - - ' L 8 6B П Kli;
is*П U!!i
i
ШГШЗ
3czi/ie6 Z7ZftoLu6a t/juuicz u
OCHOBAHO 1814
CITAJUĆI NOVINE
! ШДИШЊА СКУПШТИНА COKOJICKE ЖУПЕ СКОПЉЕ
Čudna shvatanja o slobodi vla-daju u nekim krugovima u Banovini Hrv at skoj, a naroči to u redov I-ma nižih „gromovnika". Mnogi naši Ilstovi s u nedavno zabeležili za-nimljivu statistiku, prema kojoj je jedan jugoslovenski list u Splitu, v svakom broju na 50 do 60 mesta išaran belinama i to ne zbog spoljne politike, IH zbog neke kritike g. Mačeka ili g. šubašiča, več gotovo isključivo zato, što se usu-duje da prigovori nešto lokalnim veličinama, kojima su do juče bila puna usta povike na tiraniju Beograda ,što im se nije dozvolja-valo, da svojim pisanjem ruše čak i osnove države. Čak I jednog u-tednika svog vlastitog lista su nedavno isprebijali, zato što nije hteo da im oda odakleje dobio neke informacije. A šibenička organizacija HSS. donosi zvaničan zaključak, da se „preduzmu represalije“ pro-tiv urednika šibenlčkog „Katolika", zato što se usudio, da ne o-dobri pojave terora i diktatura tih lokalnih grupa.
Kakve če inkvizitorske forme u-zeti te represalije ne znamo, ali ne-bismo želeli da uživamo blagodeti takve „slobode".
DNB, je objavio celom svetu opširan izveštaj o grandioznim svečanostma, prilikom rodendana kance! ar a Hitler a, — u „potpuno ne-zavlsnoj i slobodnoj" slovačkoj državi. Održane su svečanosti na svl-ma trgovlma, priredene su proslave u svima školama, morale su da se vlju zastave na svima seljačkim kolibama, unapred su odredeni Hanci u svima slovačkim novina-toa, a sam pretsednik slovačke vlade, kao i ostali ministri, morali su da održe svečane govore, te da o-dadu neograničenu zahvalnost, priznanje itd. s
Ne znamo, na koji način se slavi rodendan „nezavisnog" pretsed-nika „nezavisne“ slovačke repub-l>ke, g. Tisa; ali znamo da se rodendan poč. A. Hlinke nije nlkada s a tolikom pompom slavio. Sad bi trebalo sarno čuti šta misli „Hrvat-ska Straža“ o to j nezavjsnosti, i da li je njen Dr. J. Andric pri-Pravan da bude glavni govornik za ovakve „nezavisne" proslave—
*
Organ naših Nemaca, „VOLKS-RUF“, is tiče, da je novoimenovani senator Kraljevine Jugoslavije, Dr. Popp, imenovan za počasnog Profesor a nemačkog univerziteta u Breslavi, „zajedno sa vodom sudetskih Nemaca, Henleinom, radi svojih zasluga za nemački narod".
Aluzija je jasna. Ali mi bismo ipak savetovali g. Dr. Poppu, da se ne zanosi sličnim zaslugama za ne-tnački narod, kao K. Henlein, jer tako nam krsta i obraza — uve-ravamo ga da bi se malko drugači-je proveo...
*
Jedan aktivni mlnistar, izrazito seljačke orijentacije, održao je nedavno u Banjaluci govor, u kome h, izmed u ostalog, kazao:
Vlada je udarila porez na gazele koji za razliku od vas žive bez muke i tegobe i u čijim kugama teče hladna i vruća voda iz nekih stotinu cijevi, a mnogi od vas ide po tri sata od kuče, dok nade vodu. Gazde če za to •lati pare, a narod živote i tako čemo, ako zatreba, odbraniti Ju-goslaviju".
Sto se tiče „hladne i vruče vode", mislimo da to nije stvar za o-
• • џ
sudu i da bi Jugoslavija bila naj-sretnlja, kada bi i seljaci to imali. Ali, što je glavno, ne smatramo ni da je demokratski ni da je pravedno, da „gazde daju pare, a narod život". Pare ni u kom slučaju ne mogu biti ekvivalent za život, i njih treba da daje svako, prema svojoj imovnoj snazi; Seljak malo (ili, ako ih nema, onda ni malo!), a gazde mnogo. Ali tl što daju mnogo, ne mogu nikako biti lišeni dužnosti, da daju I život. Naprotlv, — život za otadž-bine, treba da daju svl bez razih ke, gazde i siromasi!
*
Celjsko „NOVO DOBA‘ javlja, da je policija u Celju kaznila Inž. MAKSA ADOLFA V/ESTENA, sina poznatog velelndustrljalca I re-zervnog oficira jugoslovenske vojske, sa 500 dinara globe, zato što je u celjskoj kafani „MERKUR“ psovao Slovence i Jugoslovene u-opšte. Celjski list javlja, da če inž. Westen morati I pred sudom od-govarati za svoje uvrede.
Držimo, medutlm, da bi daleko važnije bilo, kad bi odgovarao i pred Ilcem javnosti, koja bi na njegove uvrede trebala da odgovori stavom prema Industriji njegovog oca i prema čitavom njihovom za* radivanju para u zemlji, ko ju grde 1 vredaju.
Mimogred spomlnjemo, da je kavana „MERKUR" baš prošlih dana demonstrativno odbila da pri-ma „Sokolski Glasnik''.
Godišnja skupština sokolsle župe Kranj
Sokolska župa Kranj održala je godišnju skupštinu pretprošle nedelje u prisustvu delegata svl-ju sokolskih jedinica iz Gorenj-skog, koji su se okupili u lepo ukrašenom sokolskom dornu, srde je starešina, br. Jaka šplcar, naj-pre pozdravio Nj. V. Kralja, Sto je prihvačeno sa spontanim ovacijama. Uputio je zatim pozdrav izaslaniku Saveza br. J. Smertni-ku, kao i svoj brači i sestrama iz slovenskih zemalja. Ističe značaj ove godine za gorenjsko sokolstvo, kada župa Kranj slavi 30 godina opstanka.
Zanosnim režima pozdravio :e skupštinu delegat Saveza, ^ br. Smertnik, koji je istakao smisao sokolskog rada za nacionalni život sviju delova Jugoslavije, is-tičući, da bez Jugoslavije ne može biti ni Slovenije. Poziva sokole, da dodu u što vedem broju na jubilarni slet 29 i 30 juna u Celje. Govor br. Smertnika bio ie srdačno pozdravljen.
Izveštaji o radu u minuloj go-dini, koji je bio vrlo plodan, primljeni su jednoglasno. Zaključeno je, da se ove godine održe župske utakmice u prostim vež-bama, ria spravama j u lakoatle-tiči, 26 maja u Kranju. Župski slet svih odeljenja biče prireden 15 i 16 juna, takoder u Kranju, Poneseni su još neki korisni za-ključci, pa se prešlo na biranje nove uprave, kojoj je na čelu do-sadanjj zaslužni starešina, Jaka Špicar iz Radovljice, a U upravi su još Dr. M- Obersnel, F. Bede-nik, R. Horvat, J Cvar, Zmago Likar, J. Mlakar, J. Spicar, V. Beznik, N. Majnik, J. Pristov, A. Završnik, L. Horvatova, E. Pečnikova, M. Skrtova, M. Sušterši-čeva i dr.
Uz pevanje „Oj Sloveni", zavr-šena je skupština župe Kranj na kojoj se još jednom pokazala snaga i moč sokolstva gorenjske Slovenije.
Пишу нам из Скопља: Недељ-на скупштина Соколске жупе Скопље, била је још један доказ снажног соколског и национал-ног духа, којим се руководи де-ловање соколства у Јужној Ср-бији. Високи патриотски тон, пу-на једнодугоност и озбиљност у доношењу свих одлука ове скуп-штине, доказ су да је соколство Јужне Србије схватило, и озбиљ-ност времена и тежину дужно-сти, која се намеће соколству у
,5^ V ' Ј
Ipfii & -Ti
Старешина жупе Иван Брановачни
овоме крају наше отаџбине. ГТри-суство великог броја омладине на скупштини, отвара наде, да ће соколска и национална мисао и-мати у новим генерацијама сна-жну и одушевљену подршку.
Рад скупштине трајао је у ин-тензивним саветовањимз и диску-сијама читава два дана. На збо-ру цросветара, коме је претседа-зао жупски просветар, брат Мир-ко Јовановић, претресана су сва питања која се односе на npoc-ветни рад соколства, на изврше-ње Соколске Петрове петолетке, и на народно-одбракбеки рад. Збор друштвених начелника и на челпица у имиозантном броју протекао је у темељитом претре-сању читавога телесно-васпитног рада, на подручју жупе скоп-љанске. Под претседањем брата Инг. Војислава Пајића, жупског начелника, збор је текао у тону и духу, који чини част соколств} ове жупе. Речи савезног начел-ника, брата Ивана Ковача, који је на том збору изнео план Саве-за Сокола о соколској приправ-ности, оставиле су дубок утисак, па је одлука Савеза примљена са највећим одобравањем. Исто та-ко о—'певљено је примљен пред-лог о организацији кајмакчалан-ске прославе, 12 јула о. r., и о држању окружног слета у Бцто-љу, где Соколско друштво сва-ким даном даје све више доказа, да ће н ову дужност извршити са пувим успехом.
ПоверЛЈрву конферениију де-легата, одржану У суботу после подце, отворио је брат арх. Га-зикаловиН Стева, након чега се наставила дискусија no свим пи-тан>има која се односе на сокол-ски "^д у Јужној Собији. Сва су решсља и одлуке донешене у пу-иој једнодушности, која је кул-минирала у једногласном избору управе.
На коццу ове конферениије саслушани су извештаји и гово-ри Савезних делегата, браће И-Fana Ковача и Радмила Грђића.
У недељу, 21 априла, отворен је манифестациони део скупшти-не. Она је отпочела патриотским
овацијама, које су упућене Њ В. Краљу Петру П, поводом чи-тања поздравне депеше. После тога упућене су поздравне де-пеше Савезу Сокола K. Ј. и Ми-нистру за физичко васпитање, r. Јеврему Томићу. Брат Газикало-вић, који је скупштину отворио са једним узбудљивим патриот-ским говором, дао ј- затим ј делегату Савеза, брату Радмилу Грђићу, који је у подужем гово-ру изложио смернице соколског рада, у години 1940. Нарочито :е истакао дужност соколске opra-низације према снажењу народ ног одбрамбеног духа и bojpo-одбрамбеној приправности члаи-ства, као и у погледу сузби јаља свих дефетистичких утицадз и пропаганда. Потом су примљени сви извештаји, а затим прнмље-на листа нове управе, на челу са братом Иваном Брановачким, cra-рим соколским радником, чији је избор поздрављен бурним и оду-шевљинцм аплаузом. Извештај брата Пајића о кајмакчаланској прослави, и брата Мирка Јовано-вића о просветном раду, примље-ни су са одобравањем. На концу је бурним аплаузом усвојена ова
РЕЗОЛУЦИЈА: „Окупљени у царском Снап-it>y на гадишњој скупштини своје жупе 21 априпа 1940 ro-дине депегати с&копства на-шег родољубивог Југа, са и-скреним признвњви и дивљв-њвм поадрављају нстцнско оо-колско држање браће и сеета-ра у нрајевима у којима су ео-колска миоао и сок&пока ка-ционална иетина угрожени, уверени да ће и садашњв нез-года Југоопаввнско соколотво рамопрегорно пребродити и не-сметано отаџбини спужити. Доследно соколским национап-ним идејама, за којв се запага-по цепим својим бићем у муч-ној народној прошлости и о-спободилачккм ратсвима, со-колство Југа je сзаког тренут-ка спремно да жртвујв свв сзо-је сипа и оеоје животе за од-брзку народне епободе и др-жавне независности. Један Краљ, један народ, једна др-жава, једио сокопство, Здра-во!”
U subotu, 13 aprila, održano je u Subotici takmičenje u slobodnim sastavima izmedu vrsta Hanova i naraštaja župe Osijek i sok. društva Subotica. Održano je u vidu a-kademije, a prisustvovao je lep broj publike.
Takmičilo se u slobodnim sastavima, na svima glavnim spravama, te preskocima preko konja i u pro-stoj vežbi. Takmičenje je od sa-mog početka do završetka bilo ve-oma zanimljivo, jer se celo vreme vodila ravnopravna borba, naročito kod članova, i nije se znalo koja če vrsta pobediti, pošto je kvalitet vežbača, i jednih i drugih, bio prilično ujednačen. Odlučujuči su bili preskoči preko konja (koji su bili uzeti na kraju takmičenja) i tu su se Subotičani pokazali bolji-ma. Na svima spravama, kao i u prostoj vežbi, moglo se videti vrlo lepih i teških sastava, te se mogao razabrati, i kod Osječana i kod Su-botičana veoma lep napredak u na-šoj vrhunskoj telovežbi.
Rezultat takmičenja jeste: Članovi: Subotica 206.80 tačaka, Osijek 204.42 tačke.
Naraštaj: Subotica 221.32 tačke,
Гласови шШампе
У последњем броју „Сокола на Јадрану" објавио је брат Р. Па-вић чладак, под насловом „Закон историјске неминовности и Југо* словени«, у коме између осталог каже:
Проиес нашег народног разво• /a no сили нсторијске иемиаовно-сти водn у југословенство, То fte бити по сили историјских зако-иа — којнма се глупо одупиратш и којта се не може одупретш. Ако ми будемо остављени сами себи, т. ј. ако Југославија и Бу~ гарска очувају сво/у слободу — cse сметње које се кспречују г.ред југословенство слабије су од паучине. Наше двије слободне државе прерадиће, а да то они и не осјете, све противиике tyro-словенства у његове најбоље браниоце. Нама данас друго npe-че иема ништа, вего да очувамо своју државну независност — а она he у савезу са времепом да sa иас реши све наше проблеме у духу југословеиске идеологије *
Ерат Чед& Милић, у последљој свесци „Књиге за соколско село“,
пише члана«, под насловом: ,,На« родни и соколски дух”, у коме каже:
„Соиолство /е превасходна uи~ сао духа, морала и вјере неба* Соколство је једно између најве-ћих народних учења у духовне вјечности ч бесмртие вриједно-сти. Кад је тако, није чудо штс у задње доба чујемо узбуђенв поклик многих школовамих ро-дољуба: Повратимо се народу. повратимо се селу! Само тај no-клик треба упутити извору основ-них народних снага, упутити на-родном илн соколском духу... И баш због тога народног духа ро~ дила се је мисао Завјета у Со-колској Петровој петољетнцци да би гуслареве ријечи у овии нај-судбоноснијим часовима још /е-дампут позвале умне богаташе, да се поврате духу отаца. Јер свеукупно зиањs и бљешггво бо-гатство са највећом влашћу из-кнјешано, неће народу донијети среће, радости и rnrpa, без вјечне истине или духовне основе уисли сохолске”.
(S.) 57.90, Momčilović (O.) 56.12, Vukićević (0) 55.62, Jovin (iz Som-bora, pojačao je vrstu Subotice),
52.60, Katačič (S.) 51.50, Šulc (O.)
48.60, Kovačevič (O.) 45.98, Stipič (S.) 44.80.
Kod naraštajaca je osvojio prvo mesto br. Zečevič iz Subotice, drugo br. Babič iz Osijeka..
Kod svake sprave sudilo je po 4 suca, iz Osijeka i Subotice.
Takmičenje je vodio načelnik subotičkog društva, br. Temali. Na završetku takmičenja pozdravio je takmičare br. Tešič, starešina su-nični organ ministarstva spoljnih poslova, „Giornale d'Italia". En-gleski listovi to objašnjavaju či-njenicom, što je to jedini nefaši-stički list u Italiji, koji ne piše n prnlog Nemačke, več u prilog sa-veznika, a ogromna večina italijanske javnosti se slaže s njime. botičkog društva, a u ime gostiju zahvalio se br. Slijepčevič, zantenik načelnika župe, koji je predvodio osječke vrste.
Ovim takmičenjem postignut je lep sokolski uspeh. Ovo je u našem Savezu, prvo, t. zv. lokalno takmičenje u vrhunskim vežbama, izme* du jednog društva i jedne župe.
B. S.
Osijek 211.30 tačaka.
Članovi pojedinci:	Kujundžić'^
Sokolsko takmičenje u Subotici
Сш> u lUitfvU&OM p Лофрињџ
Kratke vesli Iz našeg sokolstva
У доба када ce све земље снажно оружају а исто тако и спремају да заштите што боље своје цивилно становништво и позадину, вредно је да и ми Соколи, уз настојања заинтере-сованих рекнемо коју реч. Со-колство је данас распрострање-но широм наше отаџбине и не-ма места где није допро глас о н>ему.
За случај рата, где ће све ци-вилно становништво да бежи из великих градова и стратегијских, ман>е више, места? Наравно да ће известан број имати одмах склониште, али нам је важно за главни део, где ће се он сме-стити.
Још данас могла би се пове-гги акција од стране Савеза, да соколске јединице формирају зато специјалан отсек, са задат-ком за збрињавање народа у случају потребе. Та секција, от-сек дотичног друштва, радила 6и на тачном утврђивању, коли-кн број би могао да се прими цивилног становништђа у при-ватним кућама и у селу, јер су наша сеоска газдинства по Ср-бији иначе растркана.
Мислим да би Савез или жупе могли проучнти план да се на извесним местима као што је н. пр. Лозница, сз својом савр-шеном околином, која није да-нзс толико грађевински изгра-ђена, подигну Соколска логори-шта, летовалишта итд., што се да извести свуда где у околини има ЈВуме, Ту би се могле на-правити мале кућице од 2—3 и више одељења, све из дрвета, слично онима из Словеније, као и на Златибору, а стаја-до 6н сразмерно мало, према
масивним објектима ван шум-ске територије.
Колико би нам допринело у нашем крају да се подигне једно таково логориште на Гучеву планини, са 40 и више кућица истог типа, где би мо-гло да логорује стално више стотина.
Једна кућица мала, величине 7X2.50 м. постоља коштала би са целокупном спремом и уну-трашњим уређајем око 18.000 дин., а већа око 25 хиљада динара, према потреби и жељи наручитеља.
Исто тако могло би се изра-ђивати и мале колибице, истих димензија, са дебљином зидова од 5—6 см., што је исто тако сигурно и удобно уређено. Та-кве колибе-кућице стајале би 8—12.000 динара, а ниуколико-се не разликују од горњих.
Све би се то дало извести када бисмо сложно радили на томе и организовали ствар. К таквој планинској кућицр моћи he несметано, лети као и зими, прићи да се адмори на свежем ваздуху, а зими да упражњује бели спорт, док за време ра-тз безбрижно своју породицу шаље опет у леп крај где ће безбрижно да проводе дане. А како се ради и пут право до на Гучево, који he ускоро 6и-ти довршен, то he имати и лепе
саобраћајне везе, и биће увек снабдевени н у контакту са градом и бан>ом, чије лекови-тости и лепоте су познате сви-ма па и преко границе.
Онај ко није био лети на о-брочиима Гучева, незна какво је све ту уживање: фини по-
гледи на Бању Ковил>ачу, Лоз-ницу, Дрину, Зворник плодни Јадар, Мачву, Семберију, Бо-сну, равнице и брегове. Поглед на Мачков Камен, планину Ма-јевицу у Босни итд. Све то о*. чарава у летње дане, а зими свуд унаоколо бели огртач и смучке, па хајд на смучање куд хоћеш!— Јер терена има у целом Јадру и Подрињу...
Народ овог краја за тури-зам је расположен и гостољу-бив и радо стоји странцу на услузи и обавештењу.
Соколско друштво Лозница, са својом вредном омладином, и вредним старешином братом Мил. Ловрићем, труди се много за своје соколске циљеве, па исто тако ради ужурбано и на образовању народно одбранбе-ноги стрељачког отсека, а било би спремно да и у овоме по-могне. За излете и обавештења по свему горњем даје увек и брат Боривој Чотрић из Лоз-нице.
Требало би заинтересовати надлежне, као и имућније Бео-грађане, да могу јевтино доћи до лепих објеката за уживање, а Соколи би имали једну лепо уређену планинску колонију.
Бочић.
PAŽNJA ČITAOCIMA!
Skrećemo pažnju svima našim pretplatnicima, čitatelji-ma, braći i prijateljima NA OGLASE U DANAŠNJEM BROJU „SOKOLSKOG GLASNIKA", sa molbom, da svoje potrebe podmiruju uvek kod naših oglasivača, koji svojim oglašivanjem podupiru so-kolsku štampu!
Sokolsko društvo Kotor priredilo je komemoraciju T. G. Ma-saryku, povodom devedesete go-dišnjice rođenja najvećeg Slove-na dvadesetog veka. Starešina br.
S.	Orović, potpukovnik, pozdra-vio je prisutne, koji su se okupi-li u lepom broju i dao reč bratu Rudolfu Đuniu, koji je opširno govorio o životu i radu Masary-kovom, a posebno o njegovim vezama sa Južnim Slovenima. Prl-sutni su poklikom Slava, odali počast seni velikog borca za slo-bodu i otpevali „Oj, Sloveni".
*
Zadušnicama za biskupa J. J. Štrosmajera, koje su priredene u Zagrebu, o čemu je „Sokolski Glasnik" več pisao, prisustvovali su, u ime Sokolske župe Zagreb, starešina Dr. Oto Gavrančič, tajnik Viktor Heumer i član uprave, 2estič.
*
Sokolska župa Zagreb priredila je godišnji pomen pokojnom bratu Branku Abadžiji, koji je po-ginuo lanjske godine na utakmi-cama u Zagrebu. Pomen je slu-žio u Preobraženskoj crkvi pro-tojerej br. L. Jakšič, a u ime žup-ske uprave prisustvovali su bra-ča Heumer, Kodžič, Dr. \Vese!ko, Radonič i Žestič.
•
Diletantska sekcija Sokolskog Društva Kaštel Sučurac, župa Split, priredila je 14 aprila dva pozorišna komada, „Ona od Piv-ca“ od Marka Uvodiča — šala u jednom činu (u splitskoj čakav-štini) i „Knez od Semberije“, od B. Nušiča. Oba komada su bila vrlo dobro izvedena naročito drugi, koji je mnogima natjerao su-ze u oči.
Sokolska četa Rakovac (Buja-novac) priredila je 6 aprila svo-ju prvu zabavu koja je uspela materijalno i moralno. Na zabavi je pozdravio goste brat Lalič Vasilije, učitelj i održao predava-De:	„O ideologiji sokolskih če-
ta".
Brat Lalič doveo je u vezu težnje sokolstva, potrebe seljaka, poljoprivredni napredak države i dužnosti prema Kralju i otadžbi-ni. Govor je završen klicanjem Mladome Kralju,a zatim je pod-mladak otpevao pesmu „Domovini". Sve tačke programa po-pračene su od publike spontanom pažnjom i čestitanjima upravi. Nastup i vežbe članstva u narod-noj nošnji, sa sokolskim kapama, dokazali su da seoski soko, svojom otresitošču i odlučnim snažnim t okretnimi radom, zna da zadivi gledaoce, kao i varoški soko, sa svojom ritmikom i radom na spravama.
ORGANIZACIJA BUGARSKIH JUNAKA Savez Bugarskih junaka je podeljen na 8 župa. 2upa Vitoška ima sedište u Sofiji, Makedonska u Dupnici, Trakijska u Plovdivu, Srednjegorska u Staroj Zagori, Balkanska u Slivenu, Trnovska u Ruse, Preslavska u Šumenu i Pčinjska u Vracama. Prva župa ima 36 društva, druga 18, treča 43, četvrta 24, peta 23, šesta 21, sedma 59 i osma župa 118 dru-štava. Savez Junaka broji ukup-no 342 društva sa 49.193 pripadnika. Društva imaju 16 modernih vežbaonica, 46 vežbališta, 11 glazbi, 2 orkestra, 5.700 komada raznih vežbačkih sprava, 20 knjižnica, 1 stadion i 1 savezni dom u Sofiji, koga je Junacima daro-vao biv. ministar K. Panajotov.
УПОЗНАЈТЕ СВОЈУ ЗЕМЉУ j
Мирис пролећа изазива жељу за путовањем, за променама, за доживљајима... Док у Европн, на северу и западу, бесни рат, дотле Југославија живи старим животом и у пуној мери пружа својим домаћим туристима све оно што су многи раније тражили у иностранству:
Азурске обале Јужне Франпускс налазе Југословени на обалама свога ПРИМОРЈА, од Сушака до Улциња... Алпинске лепоте Швајцарске и бивше Аустрије у нашој питомој СЛОВЕНИЈИ...
Романтику нордијских земаља у БОКИ КОТОРСКОЈ, на ПЛИТВИЦАМА, на ОХРИДСКОМ, ДОЈРАНСКОМ и ПРЕСПАНСКОМ ЈЕЗЕРУ. •.
Фантазије Оријента у САРАЈЕВУ, МОСТАРУ И СКОПЈБУ...
Историју уметиости у ЈУЖНОЈ СРБИЈИ и ДАЛМАЦИЈИ...
Радости планинарског спорта на Дурмитору, Прен»у, Чврсници, Перистеру, Копаошшу, Велебиту, Триглаву«. Лека својим болестима у Врњачкој, Матарушкој, Аранђеловачкој бањи, бањи Илиџи, Ковиљачи, Липи^у, То-пуском, Дарувару, Вараждинскии и Крапинским Топлицама, Рогашкој Слатини. РАДЕНЦИМА, Добрни, Крањској гори, на висинама Похорја ...
ПУТУЈТЕ! Југославија, ваша Југославија вас зове!...
ПУТУЈТЕ, јер путовање пружа пола наобразбе, шири видике и јача напионалну свест...
ПУТУЈТЕ, јер је путовање радост живота a с тиме и услов напретка и успеха...
lipe сваког путовања обратитв сс једном од оироа ПУТНИКА, друштва за саобраћај иутннка и туриста
God. ХТ — Bro.j 17
Jlad studenata
________________________________   Strana	9
ioni* ntfivasti	U
U želji da se i sokolskom štampom potpomogne akcija SO-KOLSKOG STUDENTSKOG SRE-DIŠTA odiučeno je da se u „SOKOLSKOM GLASNIKU“ otvori Študentska rubrika, u ko jo j če stp-denti-sokoli moči da iznose svoja mišljenja i da tretiraju sve probleme. U prvom redu one koji se odnose na njihov rad i ulogu u sokolstvu, pa zalim sve ostalo što tangira sokolsku omladinu. Biče tu, jednako kao i u časopisu „So-ko“, — mesta i za literarne sastav-ke, a u s vrhu što užeg kontakta sa srednješkolcima, imače i oni mo-gučnost da tu objavljuju svoje radove.
U ovim teškim vremenima treba da se čuje glas naše, sokolske Študentske omladine, pa je zato pozivamo na što intenzivniju sa-radnju!
ŠTUDENTI SOKOLI NA OPLENCU I AVALI
Prošle nedelje je grupa stude-nata j studentica, Sokola, orga-nizovanih u Sokolskom Student-skom Središtu pošla na Oplenac,
Ako se' đanas oseča potreba po koncentraciji svih radnih snaga naroda, i ako se taj cilj svim sna-gama postizava, čini se to zbog vanrednih prilika, koje vladaju u svetu. U vrtlogu dogadaja, koji nas iz dana u dan iznenaduju i za-pepaščuju, svi mali narodi sa strepnjom očekuju šta če im doneti budučnost. Instiktivno se, u oči sudbonosnih dogadaja, grupi-šu sve konstruktivne narodne snage. ćutke, sa strašnim mirom u dušama, zaboravlja narod na sve sitne nesaglasnosti, i sa verom i ljubavlju prima se rada, — onog sitnog, skoro neprimetnog rada, koji stvara čuda, spasava nacije, podiže i jača države. Narod je čutke, ali dostojanstveno progo-Vorio.
Nisu medutim, dovoljni za borbu samo mir, dostojanstvo, vera i lju-bav. Za borbu, od koje zavisi možda vekovna sudbina jednog naroda, potrebno je i oduševljenja, vatrenosti i volje. A to može da pruži samo omladina, — srce na-rodnog tela. Poziva se narodna omladina, da i ona progovori, u oči sudbonosnog vrenja u svetu, na prekretnici epohe. I prva treba
vi, odmah na početku, težak t odgovoran rad koji čeka našu sokolsku studentsku omladinu, da-vala je raspoloženju dostojanstveni ton. Moglo se odmah videti, da omladina ne ide na običan izlet, več na značajan put, kojim počinje za nju doba ozbiljnog rada i teške borbe.
Oko 11 stigla je grupa, koju je predvodio pročelnik Sokolskog Studentskog Središta, brat Ne-djeljko Serventi, na Oplenac. Nad grobom blaženopočivšeg Kralja Ujedinitelja, je brat Karel Rozen-štajn održao govor, u kome je izjavio, da Študentska sokolska o-mladina, svesna ozbiljnosti vremena, neče ni u kakvom slučaju zaboraviti žrtvu, koju je dopri-neo blaženopočivši Kralj za svoj narod, več da če tražiti i sama da se žrtvuie za slobodu jugosloven-skog naroda i državnu nezavis-nost. Posle razgledanja crkve i muzeja študenti Sokoli razgledali su još Kraljevo imanje i divnu okolinu Oplenca. Oduševljeni nad krasnom Šumadijom i duboko dirnuti tajnom Oplenca, krenuli su prema Avali.
Nad grobom Neznanog junaka progovorio je nekoliko reči brat
da progovori sokolska omladina!
Sokolska omladina nikada nije posumnjala u centralnu ideju Tir-ševog sokolstva, da je rad onaj, koji održava nacije. Rad, sitan, ali istrajan i disciplinovan, obavljen sa ljubavlju, oduševljenjem i od-lučnošču. Rad, koji se, ako zatre-ba, za čas pretva'a u borbu, a od-lučnost u hrabrost i silu.
Sokolska omladina zna „da je beganje od napora i rada osobina masa, koje ne postižu nikakvih uspeha" i „da narode spasava rad, istrajnost, moral, disciplina i tju-bav prema domovini i slobodi" (Tirš). Svesna činjenice, „da u borbi za život jedinice i naroda, odlučuje svakidašnja, neprestana a ipak skromna delatnost" (Tirš), — sokolska omladina oseča danas, više nego ikada potrebu da se, prva od sve ostale omladine proglasi za radnu narodnu odmladinu!
Kod sokolske omladine nema nerešenih načelnih pitanja. Sve je odredeno. Ciljevi jasni, stav odlu-čan. Potrebno je samo, da se naj-intenzivnije bacl na rad za dobro naroda. Svaka delatnost, mala ili velika, fizička ili psihička, privatna ili službena, — svaka se može pri-
miti u okvir rada za kulturno, ekonomsko i moralno podizanje naroda, samo da je obavljena sa oduševljenjem, ljubavlju i verom, da se time narod pomaže u borbi za očuvanje slobode i nezavisnosti. Slediti sokolsku misao i realizova-ti je, — to je zadatak današnje sokolske omladine. I to hoče sokolska omladina postiči, ne teoretiziranjem, diskusijama i frazira-njem, več sitnim radom na sv ima područjima narodnog života.
Večiti rad, večita borba, — to je geslo, sa kojim se sokolska omladina u ovim teškim časovima stavlja u službu naroda, države i slovenstva,
K. Rozenštajn
50 - letni jubilej Sokolskega društva v Zagorju ob Savi
Sokolsko društvo Zagorje ob Savi praznuje letos 16 junija 50-letnico svojega obstoja. Pred pol stoletjem so se dvignili naši odločni možje narodnjaki, med pr vimi bratje M. Medved, Jerin L., Neinberger, Narad, župnik Berce iz Št. Lamberta in še mnogi drugi ter ustanovili sokolsko društvo. S tem so postavili najmočnejši jez proti nasilnemu german-stvu, ki je hotelo dati tudi takratnemu Zagorju svoj nemški pečat. Tako je bilo ustanovljeno eno prvih sokolskih društev na ozemlju sedanje Jugoslavije. Prednjačila je le Ljubljana in še par zavednih slovenskih krajev. Krepko se je razvilo mlado društvo pod vodstvom svojega prvega starešine br. Medveda. Zbiralo je okrog sebe značajne može ter mladino in kovalo iz njih že v tisti dobi najoštrejše borce za i-dejo jugoslovanstva, kljub trdemu pritisku tedanjim nemško Or rientiranim faktorjem, uradnikov in nameščencev tukajšnje T.P.D. Mnogi izmed teh bratov so morali okusiti pest germanstva na lastni koži, saj niso bili redki slučaji, da so ti možje, boreči se za svobodo jugoslovanskega naroda, izgubljali svoje službe in bili preganjani na mnogo drugih načinov. Toda čim večji je bil pritisk na zagorskega Sokola, tem višji in drznejši je bil njegov polet v znamenju Tyrševih idej. Tako smo danes lahko ponosni na naše društvo, ponosni na one prve brate, sejalce sokolske misli v Zagorju in okolici. Za nami je »ogromna nepretrgana veriga dela in bojev. Sokolsko društvo v Zagorju hoče sedaj ob tem jubileju dati čim vidnejši in lepši zunanji znak z mogočno sokolsko in narodno manifestacijo. Na dan 16 junija letošnjega leta že danes opozorjamo vsa sokolska društva. Pridite da se zberemo skupno pod našim častitljivim praporom in da pokažemo, da smo zvesti čuvarji idejnih svetinj, ki so nam jih poverili naši prvi bratje Sokoli-sejalci. — Na svi-danje 16 VI!
Ratni savet u Parizu
U Parizu se sastao Vrhovni ratni savet zapadnih sila, na kome
su uzeli učešča i pretstavnici Poljske i Norveške. Čitava svetska štampa ističe da su zaključci tog saveta od golemog značenja, te da su saveznici odlučili da odmah in-tervenišu gde bilo u svetu, gde bi Nemačka ili neki saveznlk Nemač-ke napao neku neutralnu zemlju. Listovi tvrde da se tu u prvom redu mislilo na Švedsku i na balkanske zemlje. Za dokaz, sa ko-likom energijom namerava Engle-ska da vodi rat, navodi se Činje-nica da novi ratni budžet Engle-ske iznosi 400 milijardi dinara, — što još nikad nijedna država u svetu nije imala.
Povodom otvaranja Italijanskog instituta u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani, časopis „Jadranska straža", koji izlazi u Splitu, traži da se u Rimu osnuje Jugosloven-ski institut, čiji bi cilj bio, da ita-lijanskoj javnosti kaže istinu o našoj zemlji, a naročito o našim obalama. Tako bi italijanska javnost doznala, da na čitavoj našoj obali nema više od 4000 Italijana, i da su sve statistike, koje su joj do sada servirane, bile samo plod preterane propagande.
•k
Listovi javljaju, da je ban Šu-bašič, za poverenika izdavačkog preduzeča „Jugoštampa", koje izdaje list „Novosti", postavio Dr. T. Šeka - Vurgovečkog, sekreta-ra Prve Hrvatske štedionice u Zagrebu. A neki listovi iavljaju da če i list „Novosti" promenitl
dosadašnjeg direktora.
*
Prošle nedelje je održana u Beogradu godišnja skupština kulturnog udruženja „Masarik", pod pretsedništvom Dr. D. Jovanoviča, profesora univerziteta. Cilj društva „Masarik" je, da u našem narodu razvija duh istine, pravde, savesnosti i čovečnosti, po primeru velikog mislioca bratskog čehoslovačkog naroda, te da gaji slovensku uzajamnost. Za pret-sednika je ponovo izabran ugledni nacionalni radnik Dr. Nikola Vučetič, stari saradnik i prijatelj T. G. Masarika.
*
Turski listovi se mnogo bave pitanjem, da li če rat biti proši-ren i na jugoistok. List „Vakit" misli, da su neosnovane vesti o nemačkim namerama da navali na Balkan, jer to ne odgovara ekonomskim interesima Nemačke. Sem toga što bi Nemačka na to pod-ručje morala da baci vojsku od najmanje 2 miliona ljudi, — čim bi njena vojska prekoračila madarsku granicu, Rumunija bi uništila sve petrolejske izvore, a time bi ot-pala i mogučnost nabavke petroleja iz Bakua. U Nemačkoj to vrlo dobro znadu. — List „Igdam" misli takode, da prema logičnim kalkulacijama rat ne bi trebao da se proširi na jugoistok, sem u slučaju nekog nelogičnog iznenade-nja. Nemačkoj je Balkan i suviše potreban, da bi mogla da traži na njemu novo bojište, koje bi je vrlo mnogo angažovalo. Ali ipak je bolje biti oprezan, nego izne-naden. Oba lista misle, da za sada ne postoji nikakva opasnost da bi Engleska i Francuska ugro-žile mir jugoistočnih zemalja.
*
U Londonu je sa zadovoljstvom primljena ves* da je postignut sporazum izmedu britanske i ju-goslovenske vlade o blokadi, kao i o nabavci sirovina za jugoslo-vensku industriju. Pojedinosti o-voga sporazuma, koji je zaključen za vreme boravka u Londonu g. dr. Belina, viceguvernera Narodne banke, još nisu poznate. Ističe se da je zaključen i sporazum o platnom prometu.
•
Mnogo se govori o opasnosti, koja preti švedskoj neutralnosti, usled borba koje se vode u Nor-veškoj. Saveznici tvrde, da Nemačka sprema prepad i na Šved-sku. Tom prilikom se raspravlja
0 ratnim mogučnostima Švedske, pa se ističe da ta zemlja koja broji šest i po miliona Stanovnika, poseduje več sada vojsku od
750.000	dobro oružanih ljudi, a da su vojničke tradicije švedske armije davno poznate. Švedska je predvidela sve mere za odbranu
1 čini sve moguče da odoli stra-noj propagandi. Velika večina švedskog naroda je raspoložena demokratski, ali ipak postoji pri-lično jaka germanofilska struja, u kojoj se nalaze mnogi aristo-
krati, industrijalci, visoki oficirt itd.
*
Poslednje vesti javljaju, da su se odnosi između Švedske i Nemačke tako zaostrili da bi svaki čas moglo da dode do sukoba. Nemačka štampa oštro napada švedsku javnost i vladu, dok je Švedska uložila protest u Berlinu, zbog stalnog preletanja nemačkih avio-na nad Švedskom. Francuski listovi misle, da Švedska neče moči iz-beči da bude umešana u rat i da če u veliko izmeniti odnose snaga na severu, u korist zapadnih sa-veznika.
*
Poslednje vesti iz Kine javljaju, da kineske s nage na svima fron-tovima potiskuju Japance, te da su kineske predstraže ušle u za-padna predgrada Nančanga, a ki-neska vojska da prodire sa tri strane prema Hankeu. Po svemu izgleda, da položaj Japanaca u Kini postaje iz dana u dan sve teži, a strani posmatrači vide u toro dokaz, da kineska vlada dobija ponovo obilatu pomoč od Sovjetske Rusije, a isto tako i od Engleske i od Amerike. Naročito su odnosi izmedu Amerike i Japana postali u poslednje vreme vrlo zategnuti, zbog opasnosti da Japan pokuša uzeti holandske kolonije u indi-. skom i Tihom okeanu, za slučaj da bi došlo do komplikacija sa Holandijom. To bi u velike ugro-zilo strateški položaj Amerike i njene posede na Filipinskim ostr-vima, pa je zbog toga Amerika uzela odlučan stav i preti se, da če oružjem u ruci sprečiti svaki takav pokušaj Japana.
*
Švedski listovi javljaju, da se, samih nekoliko dana pre ulaska nemačke vojske u Norvešku, ta-mošnji list „Fritt Volk" pretvo-rio iz nedeljnog lista u velik! dnevnik, sa 30.000 ekzemplara tiraže. Taj list je bio uvek ger-manofilski, ali je u povečanom izdanju stao još jače da napada saveznike i da glorifikuje NemaČ-ku. Švedski listovi ističu, da je svakom bilo sumnjivo, odakle najednom novac tom listu, da se pretvori u dnevnik, i tvrde, da je njegov cilj bio da publicističk! pripremi nemačku akciju. Zanim-ljivo je, da se u službu tog lista stavio i poznati norveški književnik, Knut Hamsun, koji je več ranije bio predmet napadaja svih demokratskih književnika, zato što јл ustao protiv jednog bolesnog nemačkog književnika, u času kad je bio progonjen od nacionalsocijalističkog režima.
*
C
Javljaju iz Londona, da, i pored nemačkih podmornica, engleslU izvoz stalno raste. Tako je n. pr, u mesecu januaru ove godine vrednost engleskog izvoza bila za 30 miliona funti veča, nego li u januaru prošle godine. Engleska javnost ističe to takoder, kao dokaz neuspeha nemačke podmor-ničke akcije.
*
Švajcarski listovi javljaju, 'da bi doskora trebao u Rusiji biti objavljen prevod Hitlerove knjige „Meln Kampf". Prevod neče biti potpun, jer če iz njega ispasti sva poglavlja, koja se sada smatraju neoportunim za rusko-nemačko prijateljstvo; a naročito poglavlja o nemačkim zahtevima na Ukrajinu.
*
Engleskl listovi javljaju iz Rima. da se tiraža zvaničnog vatikanskog organa, „Osservatore Romano", koji izlazi u Rimu, povečala na
200.000	primeraka, dok je na početku sadašnjeg rata izlazio samo u 28.000 primeraka, — tako da danas ima istu nakladu kao 1 zva-
da se pokloni na grobu blaženopočivšeg viteškog Kralja Aleksandra, i na Avalu, gde su odali poštu Neznanom junaku.
Rano ujutru krenula je ispred Sokolskog Saveza grupa od 28 članova Sokolskog Studentskog Središta, sa pesmom „Oj, Sloveni". Svest da ih put vodi na O-plenac, na grob velikog Kralja Mučenika, gde če On da blagoslo-
Pavle Marinkovič, koji je izrazio volju sokolske Študentske omladine, da i ona ide putem Neznanog junaka u borbi za otadžbinu. Na polasku s Avale zaorila se iz autobusa pesma „Poleti, sivi sokole!"
\)duševljeni lepo uspelim izletom, študenti Sokoli vratili su se u Beograd, puni vere i volje za rad.
Sokolska omladina treba da bude radna omladina!
nički organ ministarstva spoljnih poslova, „Giornale d'ltalia“. En-grleski listovi to objašnjavaju či-njenicom, što je to jedini nefaši-Stički list u Italiji, koji ne piše u prilog Nemačke. več u prilog sa-veznika, a ogromna večina italijanske javnosti se slaže s njime.
Šaljile pretplatu za
„SOKOLSKI GLASNIK"
Sadržina Sokolskih listova
„KNJIGA ZA SOKOLSKO SELO"
Primili smo broj 4—5 glasila Sokolske župe Mostar, za april-maj, sa sledečim sadržajem: Viteški Kralj omladini; — Narodni ili sokolski duh (č. Milič); — Prošlogodišnja sjetva mostarske župe; — Komunisti obmanjuju; — Sovjetsko-finski mir; — Sovjetska diktatura vodi k ekonomskoj propasti; — Zašto sokolujemo?; — Misli o zadrugarstvu; — Lje-kovito bilje (P. Nabokov); — Vesti o radu, pesme i izveštaji. Ovaj je broj posvečen uglavnom godl-šnjoj skupštini župe Mostar
„BRATSTVO'
Primili smo broj 4 glasnika Sokolske župe Osijek, sa sledečim zanimljivim sadržajem: Sokolstvo i logika moga života (uvodnik); •— Boljševizam u očima sloven-skog državnika (D. Krulj); — Op-Sirni izveštaji o takmičenjima, Vesti iz okružja, jedinica i čitavog sokolstva; Vesti iz zemlje i slo-yenskog sveta, Naraštajska strana,
itd. List je ilustriran brojnim snimcima iz života sokolskih jedinica.
„SOKO NA JADRANU'
Izišao je broj 4 glasila Sokolskih župa Split, Sušak-Rijeka 1 Šibenik-Zadar, sa sledečim sadržajem: Zakon istorijske neminov-nosti i mi Jugosloveni (R. Pavič);
— Sokolski odgoj> najmladih (S. Alfirevič); — Čije si more..., pe-sma (I. Milačič); — Na slet u Celje!; — Higijenska vrijednost prl-rodne i vještačke vježbe ' (nasta-vak); — Šaljivi kut, razne vijestl i dr.
„NAŠA RADOST"
Izišao je iz štampe 8 broj lista jugoslovenske sokolske dece, za maj, sa ovim sadržajem: Prvo ci-ječe (J. Matešič—Mrežnički); — Rastanak (F. Katarinič); — Delamo „Pohoroa'“ in „Bloke" (J. Kikl);
— Dvojnice; — Prolječno putova-nje vodene kapljice; — Kako je potporučnik premagal carja; — Naoružanje; — Doživljaji male kraljice od Milinije; — Kako je mali Japanac pecao ribe; — Pametni vojak; — Školski ispit u Africi; — Vrtiprah; — Prije dva-deset hiljada godina; — Abu-Kazl-move coklje; — Lov -na velike živali; — Pretkana lisica; Razno; — Prilog: Našim mališanima.
SOKOLSKI MUZIČKI KONKURS
Prosvetni odbor Saveza Sokola K. J. raspisuje natečaj (konkurs) za sokolski marš, koji če se iz-voditi na Svesokolskom sletu 1941 god., a koji če nositi ime: „Sokolski marš Nj. V. Kralja Petra II“.
Uslovi za natečaj (konkurs) su sledeči:
I. Marš mora biti komponovan za sastav naših vojnih muzika uz prilog klavirskog izvoda.
■2. Muzička forma prepušta se kompozitoru.
3. U trio marša može uniči jedna sokolska pesma, do sada ne komponovana za unisono hor c, — ti (c —e±).
4. Partitura i glasovi za sve instrumente muzičke moraju biti pisane tudom rukom kao i klavirski izvod.
5. Poslana dela moraju biti pod šifrom, a ime jkompozitora u za-pečačenoj koverti koja če nositi šifru označenu na partituri.
6. Sva autorska prava prenaša kompozitor na Prosvetni odbor Saveza S. K. J. Ovu izjavu mora kompozitor svojeručno napisati 1 priložiti je u pomenutoj zapeča-čenoj koverti.
7. Nagrada je samo jedna za najbolje delo u iznosu od 5000 din- (pet hiljada dinara).
8. Ocenjivački odbor čine brača: Dr. Vladimir Belajčič, zam. starešine SSKJ, Miloš Stanojevič, pret-sednik Prosvetnog odbora SSKJ, Ivan Kovač, načelnik SSKJ, Bogoljub Krejčik ppretsednik Sa-veznog prosvetnog odbora, sestra Elza Skalarjeva načelnica SSKJ, odnosno njena zamenica. G. g. Kosta Manojlovič, profesor muzičke akademije, Ljubomir Bošnjakovič i major Dragoljub Živanovič, v. v. kapelnici.
9. Rok za podnošenje kompozicija je zaključno sa 20 juna 1940 g. Kompozicija se ima slati na Prosvetni odbor Saveza Sokola, Beograd, poštanski fah 342, sa naznačenjem na koverti „Za mu-zički konkurs'.
10. Rezultat konkursa objaviče se u dnevnim listovima, u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani, u toku jula 1940 god.
II. Pravo na konkurs imaju samo kompozitori, po rodu i jeziku Jugosloveni.
СИСТЕМАТСКА ИСТОРИЈА ЦЕЛОКУПНОГ СРПСКОГ НАР0ДА
СРПСКИ НАР0Д IIXIX Ш
Досад изишпо из штампв 12 књига
1, Др. Грттр Јакшнћ Бор-ба за слободу Србије 1788 —1813.
2. Јакшић - Сграааковић Србија од 1813—1858.
3. Чубриловић - Чоровић Србија од 1858 до 1903
4—6. Јаша Прод&нзвић Уставне борбе у Србији.
7. Димитријв Поповпћ БорСа за нарздно уједиље-ње 1908—1914.
8. Јов. М. Јовановић Бор-ба за народно уједињењо 1914—1918.
9. Ђен. Влад. Ј Белић Ратови српског народа.
10. Јов. М. Јовановпћ Борба за уједињење 1903 —1908.
15. Скарић • Нури Ха-
иић • Стојановић Босна и Хврцеговина под Аустро-угарском упр&вом.
18. Др. Лујо Бакотић Ср-би у Дапмацији.
У ШТАМПИ Јов. М. Јо-вановић Јужна Србија.
Др. Васиљ Поповић: Ев-ропа и српско Питање.
Др. Петар Поповић Црна Гора до 1851.
Др. Јован Тошкавић Цр* на Гора од 1851 до 1918.
Нурн Хаџић, Скарић, 3io-ровић Босна и Херцвгови-на под турском управом.
Др. Рад. М Грујић Срби у Војводини и Хрватској.
Др. Васа Чубрнловић Оп-шти погпед на нову српску историју.
ЦЕНА ЦЕЛОКУПНОЈ КОЛЕКЦИЈИ Брош. 800.— дин.	У	платну	1.200.— дин.
Мес. рата 40.— дан.	Мес. para 60.— дин.
Преталатних који поша-ге прву рату и коме предузећв одо-бри поруџбину добија одмах свих 12 изишлих свезакА, а остале оннм редом како буду гзлазиле под условом да ре-довно уплаћује одређене рате.
Поруџбине прима и извршујв
ГЕЦА КОН А, Д. БЕОГРАД
Кн. Михаилоеа 12
Пошт. фах 103
Плави намен 99|100 МАРНЕ„ЗОРНА"
Испоручује нао вагонске пошиљке
по максимиоано! цени
Зг\ф.
♦
ЗОРКА
Адреса за поруџбине:
♦
Б E О Г Р Д
Француска 9 — Пошт. фах 669
ТЕЛЕФОН: 26-887И 30-402
УПЛАТЕ H А ПОШТ АНСКИ ЧЕИ. РАЧУН У БЕОГРАДУ БРОЈ 66-690
Izdaje Savez Sokola Kr. Jugoslavije (arh. M. Smiljanič, Alekse Ne nadoviča 6) — Ureduje redakcloni odbor (Pretsednik Dr. Vlad Belajčič) — Odgovorni urednik Dr. Tihomir Protič, Beograd, Prestolonaslednikov Trg 34 — Stamparija „Luč“, Mitrovič i Lazarevič — Beograd Kraljice Natalije ulica broj 100. Tel. 21-772-
ЗАШТИТНА ОДЕЛА ПРОТИВ БОЈНИХ ОТРОВА (ГАСА)
Данас су од великог значаја за сигурност живота грађана !
Ова одела треба да има свано. Нарочито предузе^а, надлештва, општмне, сопственици зграда и др,
Зато набавите благовремено.
Цена ]е безначајна за безбедност и сигурност ноју Вам пруша,
Одобрена од Мин. Војске и Морнарице бр„ 16865|39 и Мин. Трговине и Индустрије Ц бр. 7112|40,
ТЕКСТИЛНА ИНДУСТРИЈА
ЖИВОЈИН ВУКОЈИЧИЋ и СИНОВИ u
Београд, Нн, Михајлова 47, тел, 24071 — Земун, Творничка 14-16. тел. 37312
Ue. шжџамш. туђинснц пртспанфи и	па&шт	на
t&e	нашб	нараднб неааЈкиммпи, нека fc с&ета
џџжшсш c&anctl Ошла и Јушлб&ена!
Фабрша канапа ужарије и текстилна индустрија д. д.. Оуеци
ТЕЛЕФОН БРОЈ 4.
КДКЦЕЛДРИЈД У БЕОГРДДУ, Теразије 28 - Телефон 24-038 и 20-602
ИЗРЛЂУЈЕ ИЗ КУДЕЉЕ: канап, шнур, колане, Вређе, ужарије а шрансмисионе конопце. ИЗ ЈУТЕ: све врсше врећа, пређу за везивање и ткање, амбалажно плашно. Цираде (поњаве). ТРАЖИТЕ НАШЕ ПРОИЗВОДЕ!
Југослсвеии fce ta Југославијом живети, за њу радити, њу бранити, и ако треба, за вд уиирати. Д Соколи fce у томе предњачити!
ffčio сунце
... Обасјаба ^	,
ХОРНИШОН Kadio!
МОД6АИ 1940 jouu сдвршениЈи
ГхОРНИСРОН РАДИО,веогррцУШ, цара НИКОЛЕ II БРОЈ 17
БЕОГРДДСКД ОПШТИНСКА ШТЕДИОНИЦА
¥ СВОЈОЈ ЗГРАДИ ¥ БРАНКОВОЈ УДИЦИ БРОЈ 2
са својим филнјалана
У БЕОГРАДУ	УВЕНУНУ
Краља Алешндра улица opoj 97	Краља	Длександра	рица	број	8
прима улоге на штедњу, пово/вно их укама-ћује и испла-Кује на захтев улагача
ИЗДАЈЕ УЈМГАЧИНЛ СВОЈЕ „УЛОЖНИЦЕ" СА ИНТЕРЕСОМ 5°io
за све обазезе Штедионице гарантује Општина града Београда неограничено и неопозиво својом чистом имовином од
дии. 2,939.715.000.-
РЕЗЕРВНИ И ГАРАНТНИ ФОНДОВИ ШТЕДИОНИЦЕ ИЗНОСЕ
дин. 46,079.944.99
Даје менинне и менично хипотекарнезајмове иа имања у Београду,специјалноза ново изграђиеање
Отвара текуће рачуне
Даје гарантна лисма и обавл>а све остале банкарске послове УКУЛАН ПЛАСМАН ЦЈТЕДИОНИЦЕ ИЗНОСИ
дин. 174,743.998.25
Штедионица јб сзмосталнз, јавна, пупнларно сигурна новчана установа ШТЕДИОНИЦОМ УПРАВЉА САМОСТАЛНИ УПРАВНИ ОДБОР
ДРЖАВНА ХИПОТЕКАРНА БАНКА
  _______ НРАЉЕВИНЕ	ЈУГОСЛАВИЈЕ
Пређе Управа Фондова
ОСНОВАНА 1862 ГОД,
ЦЕИТРАЛА У БЕОГРАДУ
Главни филијали: Загреб, Љубљана, Сплит, Сарајево, Цетиње, Нови Сад. Скопље, Бања Лука, Земуи и Ниш
Фнлијали: Крагујевац, Петровгрзд н Ваљево	Агенције:	Чзчак.	Панчево,	Витољ	и	ПриЈепоље
Банка рукује свим државним и јавним фондовима; пупилним, депозитним и црквеним капиталима; манастирским, општинским и задужбинским иовцем и т. д.
Емитује обвезнице и заложнице. — Прима улоге на штедњу Одобрава зајмове на непокретности, а општинама и самоуправним телима зајмове на подлози приреза и прихода
Обавља све остале врсте банкарских послова
Унупна сума баичнног билаиса на дан 29-IM940 износи ДИН. 16,444.ШШ.552.03
Банчина обртна сретства достижу ДИН. 9,000.000.000.—
БАНКОМ УПРАВЉА НЕЗАВИСАН УПРАВНИ ОДБОР
За све банчине обавезе јамчи ДРЖАВА
^illlillllllliiilllllllllllllillllllillllllllll!llll[lllllilllllllllllllllllllillblllllllllllllllllllliHlllllllllllllllllllllllllillll[IIIIIIIIIIIIIIIIIIUIIllll|r
Братске Соколске жупе и друштва
Браћа соколски писци и издавачи
за штампу годишњих изве
шта|а, образаца, диплома. планата, вежби за израду клишета и осталих штампа-них ствари
Ротацкјз, 4 Линотипа, Цннкографија, Књиговезкица
фото-гзпарати
н>е, увеличавање итд. код
ФОТОЛУ кс
м о м ч и л о и л и Ћ
— ББОГРАД, -М. Драшкоиића ул. бр. I
Огроман азбор мушних а женскпх шШофова, као и разних саиленах шканина, последње моде,
набави!»ете кајповољније у модној трговиии
ВЕЉКА ПЕТРОВИЋА
БЕОГРЛД © ТЕРАЗИЈЕ BPDJ 4
за једну и вишебојну штампу
ИЗРАТ>УЈЕ
ЦИННОГРАФИЈА
„АВАЛ А“
БеоИрад, Јакшићева ул. iO Телвфон 6р; 30-240
АМЕРИКАН-ГУМА
Главно стовариште гумене и иелоидне робе.
Гума за индустрију и занатство Гума за санитетску употребу Гума за кућанство,
Све од гуме код Американ-Гу1ме Једина соколска спешјална гу-мена радња у Југославији.
Американ-Гума
кш Вучков^
Београд, Киез мнизилоаа број 3 Тедефон 30-0-73
обратите се са поверењем на Задужбинску штампа-ри]у Вардарске бановине „Н емања“ Сноплзе, Цара Ниноле 35
Пошт. ta 103 Телефони: 5*18. 5-33
препоручујемо богато стовариште женске, мушке и модне галацтерије n £	W	ПП.А.„|,,Л	познате трговине. C. С. Сурутка у Београду, Краља Милана 15. Наро-
ЗЗ POuMUV И ЈСКОШЊс ПОаЗпИКв	чити избор мушког и женског рубља, мушких шешира прве светске
 “ марке „Barbissio" и других. Цене солидне.
Шаље за унутрашњост и поузећем.
JCfoUĆUZdC.	t	Сретне	и	веселе	ускршње празнике честита свој бра^и и сестрама православне пеооисповести
Индустрнја соколских потребштина Бранко Палчић, беогрзд, балкааска 22, Загреб, Краљнце Иарије 6
vsjat кола без премцд
АУТОМОБИЛСНА РАДЊА ss Најелегантнији и најбољи немачки jg
аутомобили у својој нласи,	**С£КУЛЕ ЗЕЧБВИЋЛ
I Најновији модели у свим типооима 3ор^3асутЛита3га^ ^рашоница030 g
r.
жжт mtmm друштво
„ОЦЕАНИЈА“
Одржава редовие трговачке линије: 1) Јадран—Марсељ —Шпанија—Северна Африка, Какарска острва и натраг;
2) Јадрап—Малта—Шпанија Мароко и натраг; 3) Ја-дран—-Северна Африка—Валенција—Мароко и натраг;
4) Јадран—Лондон—Анверс—Хамбург и натраг. Ова пруга додирује успут све важније луке и то како у од-ласку тако и у позратку. Друштво са својим модерним прекоокеанским бродовима обавља на овим линијама еве превозе, а н? линији бр. 2 прима путнике на тури-стичка путоваља уз најумереније цене.
Транспортно, силадишио и Отпремнично подузеће
ГУСТВВ БРЕЛИЋ
■авмшм шмиижиииЈкивив
Поморсна агентура
Врлојавш БРЕГ Тел. miTcp. 23
С У Ш A l<
Масариково Шеталиште 5/1
Epaho соноли!
Држитв се гесла:
СВОЈ СВОМЕ! к купујте само домаће производе
Препоруча Вам c©
Дмеоикаиски базао
МАРИЈАН БАНАРЧИЋ
СУШАК, Тиршова ул. 3
СУШ^К ППРК-ХОТЕД
Прворазредна нућа непо-средно уз море, у средини прекрасног пзрна. Властито морско кугшлиште, 50 удоб-них соба, теиу^а топла и хладна вода, централио гри-јан»е, топле морсне нупел»и, терасе, балнони, аутобус, rapama итд,
Пемсион од Дин. 90 даљв'
филмов ■ иостали прибор.
Изазивање филмова, Коиирање, умножава-
КОНСТРУКЦИЈА
УСАВРШЕН0СТ
и најбољи квалитет су јамства за Bamf успехе увежбања. Зато набављајте у специјалној ТВОРНИЦИ ГИМНАСТИЧКИХ СПРАВА
Ј. ОРАЖЕМ РИБНИЦА
!^пл1п11111тш11пш1пп1ш1шп1шпш1шш1тт1ш1шт1ш1шш1»11п11111п11п1111!1!11!111!111!мл11л1п11лт1шт1
( Београдска задруга а. д.
|	У БЕОГРАДУ
На углу Карађорђеве, Херцеговачке и Травничке улице
Телефони број 20-021, 20-022 и 20-023	ОСНОВАНА 1882 ГОД.
Оделење банкарсно
ОТВАРА ПОСЛОВНЕ КРЕДИТЕ по текућим рачунима и по есконту?
==§	ЛОМБАРДУЈЕ РОБУ И ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ;
sz	ПРИМА УЈ10ГЕ НА ШТЕДЊУ и враћа их без отказа;
ОТВАРА ЖИРО РАЧУНЕ и извршује налоге по истима;
ВРШИ СВЕ ДЕВИЗНЕ ПОСЛОВЕ, а у вези са овим врши све врсте наплата и исплата у земљи и иностранству; Све послове врши кулантно и под повол>ним условима.
Оделење осигуранва
Ц У животном отсену
ОБЕЗБЕЂУЈЕ КАПИТАЛ МУШКОЈ И МИРАЗ ЖЕНСКОЈ ДЕЦИ;
~	ОБЕЗБЕЂУЈЕ КАПИТАЛ ИЛИ РЕНТУ ОСИГУРАНИКУ, А НА СЛУЧАЈ СМРТИ ПОРОДИЦИ ЊЕГОВОЈ;
=	ОБЕЗБЕЂУЈЕ НОВЧАНУ НАКНАДУ У НЕСРЕЋНИМ СЛУЧАЈЕВИМА	ТЕЛЕСНЕ	ПОВРЕДЕ	ИЛИ	СМРТИ
ОСИГУРАНИКА.
У елементаном отсеку
осигурава против пожара, грома и експлозије: — против провалне крађе;
осигурава штету од лома стакла, као и штету на моторним возилима (ауто-ризитш'):	.
—	осигурава законску дужност јемства према трећим лицима;
аа	осигурава накнаду штете услед нерада насталог пожарним случајем.
ОБАВЕШТЕЊА ДАЈУ:
ЦЕНТРАЛА У БЕОГРАДУ И ЗАСТУПНИШТВА КОЈА ПОСТОЈЕ У СВИМА ВЕЋИМ МЕСТИМА
НАШЕ ДРЖАВЕ.
| ХОТЕЛ И РЕСТОРАН „БРИСТОЛ" У БЕОГРДДУ, КАРАЂОРЋЕВА 50
Телефони бр. 26-703, 26-704, 21-5777 непосредна близина Железничке и паробродске станице f текућа хладна и топла вода у свима соб&ма, купатило, модерни апартмани од собе, салона и купатила,
собни телефони. — ЦЕНЕ УМЕРЕНЕ И ПРИСТУПАЧНЕ.
РЕСТОРАН — домаћа и страна кујна, пића прворазредна музика, дансинг.
Речна пловидба Краљевине Југославије
ДИРЕКЦИЈА: БЕОГРАД, БОСАНСКА 16 и ЗАГРЕБАЧКА 7 и 9
1СВОЈИМ УДОБНИМ И БРЗИМ БРОДОВИМА ОДРЖАВА РЕДОВАН ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ И ЈЕДАНПУТ НЕДЕЉНО СА ИНОСТРАНСТВМ.
5!	Велике	повластице	за	путовања у земљи. Путници из иностранства, после 5-дневног боравка у нашој земљи,
уживају повластицу од 50%, а исто тако повластице од 50% на основу својих путних исправа за сва путо-вања у границама Краљевине. Специјалне повласгице за викенд путовања. Комбиновани саобраћај између Речне пловидбе Краљевине Југославије, Југословенских државних железница и југословенских поморских бродарстава.
На свим путничким бродовима постоје врло добро уређени ресторани са повољним условима исхране. Удобне кабине и постеље уз скромне цене.
РЕЧНА ПЛОВИДБА У ЗАЈЕДНИЦИ СА СРПСКИМ БРОДАРСКИМ ДРУШТВОМ ОДРЖАВА РЕДОВАН ТЕ-РЕТНИ САОБРАЋАЈ ЗА ШЛЕПАРСКЕ ТОВАРЕ СА СВИХ И ЗА СВЕ СТАНИЦЕ НА ДУНАВУ ОД РЕГЕНС-БУРГА ДО СУЛИНЕ, НА ТИСИ, САВИ И ОСТАЛИМ ПЛОВНИМ PEKAMA И КАНАЛИМА ДУНАВСКОГ СЛИВА.
Речна пловидба располаже:
са 17 путничких бродова са 6.380 K. С.; 54 теретна брода са 23.056 K. С.; 6 мотора са 3.230 K. С.: 40 танковз са 30.619 тона носивости и 436 шлепова са 282.437 тона носивости.
Има агенције:
у НЕМАЧКОЈ: у Регенсбургу, Пасави, Линцу и Бечу; у СЛОВАЧКОЈ: у Братислави; у МАЂАРСКОЈ: у Комо-рану, Будимпешти, Мохачу: у РУМУНИЈИ: у Темишвару, Ђурђеву и Браили; у БУГАРСКОЈ: у Лому; у ЈУГО-СЛАВИЈИ: у Бездану, Апатину, Вуковару, Бачкој Паланци, Беочину, Новом Саду, Сланкамену, Земуну, Бео-граду, Панчеву, Гроцкој, Смедереву, Ковину Дубравици, Банат. Паланци, Вел. Градишту, Голупцу, Доњем Ми-лановцу, Текији, Кладову, Брзој Паланци, Михајловцу, Прахову, Радујевцу, Осијеку, Тителу, Новом Бечеју, Старом Бечеју, Ади, Сенти, Старој Кањижи, Петровграду, Забрежју, Шапцу, Срем. Мигровици, Босанској Рачи, Брчком, Босанском Шамцу, Босап^ком Броду, Босанској Градишци и Сиску.
ОБАВЕШТЕЊА СЕ МОГУ ДОБИТИ КОД ДИРЕКЦИЈЕ И ЊЕНИХ АГЕНЦИЈА У ЗЕМЉИ И ИНОСТРАНСТВУ.
illillllllllllllllllllllllll!lilllililllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll!llllllllHllllllllllllllllllllllUllll!llimilllllllllli
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ЧЕЈШК А. Д.
САРАЈВВО
Генерална дирекцнја
Брзо]авии наслов: ЧЕЛИК, СараЈево Телзфони 33-01
Чек. рачун код Пошт. штед. бр. 2222	33-92
Тек. рачун код Држ. Хипотекарне Баике	33-03
■	33-04
Предузећа:
Рудници гвоздене руде у Љубији и	Вареш=Мајдану.
Рудници угља у Зеници и	Брези.
Железаре у Вареш^Мајдану и Зеници.
Производ и:
Мрки угаљ,
Гвоздена руда,
Сирово гвожђе и сви полуфабрикати из гвожђа и челика,
Бетонско, шипкасто, фазоновано и обручно гвожђе,
Носачи,
Ваљана жица,
Груби, средњи и фини лимови,
Железничке, трамвајске и рудничке шиње, везице и плоче,
Вучена жица и ексери,
Сименс:Мартинов и специјални челик,
Електро-челик и легирани челик,
Ливена трговачка, машинска и канализациона роба,
Ливене цеви и сав прибор за водоводе,
Пумпе, витлови. вагонети и сав остали рударски прибор.
П p о д а f aj
Бетонског, шипкастог, фасованог и обручног гвожђа, те ваљане жице преко
Комерцијалних Бироа Југословенских Фабрика Гзожђа
у Вагребу, Мартићева ул. 14-1 и у Београду, Краља Петра 18-1 Вучене жице и ексера ва Србмју преко Бирра ЗШ пррдају мшце И ексера У Београду, Краља Петра 18-1.
Трговачког лива преко Картелног бироа у Београду Све остале робе преко Генералне Дирекцваде Југословенског
Челика А. Д. У Сарајеву, Палата Државне Хипот. Банке.
ZA PROLJEĆE
DOBRA I TRAJNA OBUĆA
5451—63805
Dječje cipelice od telečeg boksa. Praktične i ndobne. Razmjer 3 Din 69.—, razmjcr 3 Din 79.
3SC5—»544
Lijepc kucne papuce od scmota postavljene filcom, sa kožnim donovt-ma i niolsim potpcticama. Izraduje-mo ih n smedoj i ervenoj boji.
5761—03802
Dječje fleksibl sandale od Jake kože, sa lijepim ukrasom i špangom preko rista. Razmjet 2 Din 59—, razmjer 3 Din 69.—, razmjer 4 Din 79.—.
2405—6553
Udobne i Iagane cipele od dlftina, sa poluvisokom potpeticom. Vrlo pogodne za kancelariju i Setnju.
6305—64207
Cipele od prvorazredno^ semiša, okrašene lakom sa vanjske strane i na ristn.
;CvN
• •v4
»* v'
2967—14800
Lagane muške kožne sandale od me* kane kože, sa kožnim donovima i potpeticama.
/
8222—18801
DjeCjo polueipele o<l jakog boksa, sa ncpoderlvim gumenim donovima. Za zi\ ahnu djeco nema bolje ni trajnije obuče. Razmjer 3 Din 59.—. razmjer 4 Din 69.—.
2945—64637
Praktične i jake ženske clpelo od boksa, na špangu. sa kožnim donovima i potpeticama.
2927—41650
Jake muške cipele za štrapac, izra-dene od boksa, sa kožnim donovima i potpeticama.
V
Л 4.
5812—64832
Omiljene dječje polucipele od laka, sa kotnim donovima. Zakopčavaju sc na špangu. Razmjer 3 Din 79.—.
2875—66119
Cknsne ženske c'pele od laka, kombinirane semišom. sa poluvisokin' potpcticama. Za večer 1 šetnju.
3939—44722
Izdržijive muške cipele od boksa, sa jakim na raui Uvenim donovima i potpcticama.
• ; • - v
• .;»v
4624—44655
Djevojačke cipele na šnlranje, od jake kože i sa kožnim donovima. Izradujemo ih u crnoj i smedoj boji.
2625—44154
Veoma udobne Jenske cipele od fl-nog teiečeg boksa, preko rista ukradene ukusnim Jezikom- IzraduJemo ih u crnoj i smedoj boji.
SEKA
Jeftine i izdržijive	h
umjetne svile. Izradujemo /h u svim bojama 1 nijansaina.