KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 21 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1. NOVEMBRA 1927.
PATENTNI SPIS BR. 4560.
Radiotelemeccanica Italiana „Fiamma“ Akcionarske društvo, Rim.
Poboljšanja na bežičnim uredjenjima koja dejstvuju na dalekom odstojanju.
Prijava od 25. juna 1925.	Važi od 1. januara 1926.
Ovim pronalaskom treba da se stvori kod bežičnog rada na dalekom odstojanju s jedne strane potpuna i nesmetana veza pomoću elekričnih talasa izmedju mesta otpravljanja i uredjenja slavljenih u rad, kao što je to danas moguće samo kod bežičnih uredjenja, i s druge strane potpuna nezavisnost izmedju pojedinih otpravljanja, kao i postići mogućnost, da se odmah predje od jednog na drugo.
Na priloženom nacrtu razlikuje se pošiljni znak od sviju drugih, koji odgovara izvesnom radu, jer se odlikuje brojem talasa poslatih sa pošiljnog mesta u jedinici vremena ovaj broj je tako odredjen i različit za svaki znak.
Zatim se biraju znaci i otpravlanja se vraćaju na prijemno mesto niže opisanim uredjenjima, koja ipak ne odgovaraju pri vrlo jakom stanju znakova, ako njihovi znaci ne odgovaraju potpuno broju talasa poslatih u jedinici vremena.
Prijemno mesto, sl. 1, koje, radi lakšeg razumevanja pronalaska, treba biti opisano pre pošiljnog mesta, sastavljeno je iz jednog komulatora, sastavljenog iz izvesnog broja lamela od magnetskog metala (ili ako je di-amagnetski, sa nagnetskom metalnom oblogom U\, U2, U3 i t. d.) (u slici su samo tri predstavljene). Ove lamele mogu talasati sa različitim frekvencijama Ni, N2, IV3 i t. d. i rasporedjene su protivno elektromagnetima E\, E2, E3 i t. d., koji su spregnuti u redove ili paralelno u izlaznom kolu jednog pokazivača za pojačavanje sa joničnim ventilima R.
Svaka lamela Ui, U2, U3, itd. tako je ras-poredjena, da se njenim talasanjima otvaraju
i zatvaraju kontakti Ci, C2, C3, itd., i pokreću se njima spojena uredjenja Si, S2, S3, i t. d.
Treba pretpostaviti, da pošiljno mesto niže opisanim uredjenjem može puštati neograničene redove, odvojene istim razmakom vremena, ili serija vrlo kratkih talasa, i da se broj u jednoj sekundi isposlatih talasa može proizvoljno menjati onim koji rukuje.
Ako su uredjenja tako udešena, da pošiljno mesto šalje u sekundu Ni serija talasa, i to za neograničeno vreme, to će kroz kolo struje elektromagneta Ei, E2, £3, itd., spregnutih pomoću detektora Ri sa zgodno udešenim prijemnim vazdušnim sprevodnikom, proći pul-sirajuća struja sa frekvencijom Ni. Pomoću elekromagneta proizvedeni fluks pulsira sa istom frekvencijom, i onda oscilira samo lamela Ui koja je tako regulisana, da oscilira sa frekvencijom Ni. Ona oscilira za sve vreme otpravljanja Ni serija talasa u sekundi pomoću pošiljnog mesta, i uredjene Si spregnuto sa pošiljnog mesta ostaje za sve vreme u dejstvu.
Odgovarajuće pulsira, ako pošiljno mesto šalje izvestan bioj N2 serija talasa u sekundi, koje imaju u elektromagnetima prijemnog mesta kružeću struju sa frekvencijom N2, isto kao i magnetski fluks, i oscilira samo ona lamela U2 koja ima odgovarajuću periodu, koja pokreće uredjenje S2, i tako dalje, za sva druga stavljanja u rad.
Vidi se dakle iz gornjih detalja za rad radiotelemehaničkog prijemnika, do je za stavljanje u rad komutatora sa pošiljnog mesta potrebno, da se mogu poslati neograničeno
Din. 20,—
trajni redovi talasa, i da se broj talasa ne-promenljivih u jednoj sekundi proizvoljno menja pomoću onog koji rukuje, dokle god se že želi da ostane nepromenljiv. U stvari dovoljno je, ako se stigne, da se broj talasa poslatih u jedinici vremena slaže sa proizvoljno izabranim brojem frekvencije pojedinih prijemnih komutatorskih lamela.
Prema radiotelemehaničkoj konstrukciji po pronalasku postiže se gornji cilj po rasporedu, efektu i tipu, kao i po prednjenom putu, pomoću niže opisanih uredjenja.
Otpravlja sa oscilirajućim pločama već je sa uspehom oproban.
Kod uredjenja po si. 2 nalazi se proizvoljan broj lamela ili treperećih ploča Zn, L2, £3, itd. prema broju komutatorskih lamela U[ U2, Uz, itd. iz prijemnog mesta, i ravan broju dejstvuju-ćih otpravljanja, ili veći od ovog, jer se za svako otpravljanje može upotrebiii veza više lamela, da bi se pojačalo dejstvo komutatora, i svaka podesno rasporedjena ploča održava se u stalnom treperenju pomoću jednog elektromagneta D\, D2, D3, koji radi slično običnom magnetu za zvono. Potrebna istosmislena struja uzima se iz izvora B.
Svaka od lamela L;, L2, L3, tako je regu-Usana, da treperi sa potpuno odredjenom frekvencijom. Pretpostavimo da su m, m, na, brojevi potpunog treperenja izvedenih od svake u jednoj sekundi, onda postaje u elektromagnetu Di struja, i sa time fluks sa pulsacijom frekvencije m u D2, fluks sa frekvencijom na, u D, i tako dalje.
Osim ovog prvog reda „izazivač" lamela, nalazi se drugi red istog broja kao i prve lamele Li, ^2, L3, . . koji se može obeležiti sa »pošiljke ili „otpravljajuće" lamele.
Svaka lamela drugog reda tako je sračunata, da treperi sa istom frekvencijom, kao lamele iz prvoga reda, suprotno rasporedjena istom elektromagnetu. Tako jc Li udešena na islu frekvenciju ni od Li, koja je suprotno rasporedjena elektromagnetu Di, L2 je udešena na istu frekvenciju 02 od L2, raspored-djena suprotno D2, Lz je udešena na istu frekvenciju ns od Lz, suprotno rasporedjena Uz, i tako dalje.
Prema tome kad su lamele Li, L2, Ls, . . u pokretu pulsirajući fluks odgovarajućih elektromagneta utiče na treperenje lamela Li, L2, L3, . . i ove zatvaraju kola pogodno raspo-redienf_ ‘ regulisana kolima C1( C2, C3, . . periodično sa frekvencijama m, 02, 03, kojima pripadaju otpravljuće dirke Ti, T2, Tz, , .
Ova kola paralelno su spregnuta na spojnicama S, Si.
Ako se navedeno uredjenja uključi u kolo antena sa zemljom kod pošiljnog mesta sa neprekidnim talasima, kao u si. 5, i pokrene prekidač Tj, onda se zatvori kolo antene sa zemljom ni- puta u sekundi za lamelu Li, i
dobije se otpravljanje ni serija talasa U jedinici vremena.
Zatvaranjem dirke T2 prouzrokuje se n2 serije u sekundi, i tako dalje.
Najzad ako su pojedine lamele tako sračunate, da je frekvencija talasanja svakog izazvanog i otpremnog para ravna trekven-ciji talasanja jedne prijemne lamele, t. j. ako je A/i = ni N2 — ri2
A/3 = n3 i t. d.,
onda usled opisane pojave pri zatvaranju dirke pošiljnog mesta, treperi komutatorska lamela Ui na prijerhnom mestu i radi ure djenje Si, a pri zatvaranju dirke T2 treperi U i usled toga radi Ss, i t. d.
Ukupno se upotrebljavaju dva reda lamela, da se ne bi moralo kolo, kroz koje prolazi struja manje frekvencije i napona, spojiti sa kolom otpremnih lamela, kroz koje može pro-ticati struja veće frekvencije i napona.
Slanje različitog broja talasa sa pošiljnog mesta u jedinici vremena može se po si. 3, postići obrtnim prekidačima (izolujući koturi ili cilindri, na kojima su postavljeni metalni sektori, koji u razmacima vremena za vreme obrtanja stvaraju elekričnu vezu izmedju dve četkice, koje prelaze preko njihovih površina). Ovi obrtni prekidači paralelno su rasporedjeni izmedju dve skupljajuće žice S, Si svaka sa radnom dirkom ili prekidačem Ti od Ti, odn, Ta i t. d., i vrši pri obrtu odgovarajuće dirke u sekundi ulvrdjen broj zatvaranja struje u sekundi.
Ako se niz obrtnih zatvarača, ravan gore opisanom, uključi u kolo pošiljnog mesta (na pr. u kolo antene sa zemljom kao u si. 5), onda se prema iskorišćenim prekidačima šalje različit broj talasa u jedinici vremena.
Pogodnim regulisanjem broja metalnih sektora i brzine obrtnih prekidača može se pri-klučivanjem dirki Ti, T2, Ta, . . poslati broj talasa u jedinici vremena m, n2, na, . . koji je ravan frekvenciji talasanja električnih prijemnih lamela ih. Uz, Ua. , . i tako se pokrenutu uredjenja Si S2, Sa, . . stavljaju u rad.
Na mestu gde se javlja varnica mogu se upotrebiti i oscilatori Oi, O2, Os, . . (si. 4), od kojih svaki u jedinici vremena dalje od-redjen broj varnica, koji odgovara frekvencijama talasanja jedne od prijemnih lamela, koje se kreću pomoću prekidača Mi, odn. Ma, odn. Ma.
Konstrukcija uredjenja za obrtno talasanje i celokupnog otpremnog aparata vidi se ta-kodje iz si. 4.
Uredjenje sa oscilirajućim pločama i ure-djenje za obrtne prekidače mogu se spregnuti u kola pošiljnog mesta proizvoljne vrste, i to kako sama, tako i sa rele-om ili električnim odn. elektromagnetskim pojačavanjima, u cilju da otprave talase sa p-oizvoljnom
frekvencijom ivabranom medju različitim prijemnim lamelama ni, nz, na, što se može izvršiti spajanjem dveju ili više lamela.
Kao primeri mogu da posluže sledeča uključivanja, kod kojih se mogu upotrebiti kako uredjenja sa oscilirajućim pločama, tako i uredjenje sa obrtnim prekidačima.
SI. 5: Neposredan raspored u kolu antene sa zemljom za podelu neprekidnih talasa.
SI. 6: Posredan raspored pomoću aperio-dičnog rele-a u istom kolu.
SI. 7: Raspored u napojnom kolu komu-tatora mesta gde se prave varnice.
Si. 8: Raspored u kolu ploča jednog po-šiljnog mesta sa joničnim ventilima.
SI. 9: Raspored u istom mestu, koje ima vlakno, rešetku i p’oču.
SI. 10: Raspored u kolu rešetke ventila.
SI. 11: Raspored izvora istosmislene struje za hranjenje ploče u kondenzatorskom kolu, na istom mestu kao u si. 8 i 9.
SI. 12: Raspored sklopa sa neprakidnim talasima u pomoćnom kolu spojenom sa kolom antene i zemlje. Kod ovog rasporeda šalju se dva naizmenična reda talasa sa različitim talasnim dužinama, i prijemnik dej-stvuje samo za redove, na koje je udešen.
Pošto prijemnik ima izvestan broj komuta-tora, koji je ravan ili veći izvodećoj radnji, pri čem su komutatori iz federirajućih lamela, koje onda talasaju, ako su izazvane pulsira-jućom strujom sa frekvencijom ravnoj svakoj pojedinoj lameli, — onda se mora upotrebiti sklop, kroz koji se može poslati odredjen broj talasa u jedinici vremena za svaki rad, ili se mogu vršiti istovremeno ili jedno za drugim više otpravljanja sa različitom frekvencijom za svaki rad, (na taj način što se na prijemnom mestu mogu zajedno iskoristiti različiti komutatori). Bežični prijemnik koji integrira talase pojedinih serija na prijemnom mestu pruža pod ovim uslovima rada svoga izlaznog spojnika pulsirajuću struju iste frekvencije kao broj ili brojevi talasa poslatih sa pošiljnog mesta, koji vrše talasanja odgovarajućih komutatora
Patentni zahtevi:
1.	Bežično uredjenje koje dejstvuje na dalekom odstojanju, naznačeno time, što se kao komutatori za prijemna mesta upotrebljavaju federirajuće lamele, koje su tako rasporedjene,
da mogu početi trepereti u odredjenom razmaku vremena, različitom za svaku lamelu, koji za svaku lamelu odgovara frekvenciji njoj odgovarajućeg uredjenja za otpravljanje (svejedno ticalo se obrtnog prekidača, obrtnog proizvodjača varnice ili talasajuće lamele ili ploče), pri čemu se svaka lamela sastoji iz magnetnog metala ili ima magnetnu metalnu oblogu, i spregnut je prema elektromagnetu, a elektromagneti, koji odgovaraju pojedinim lamelama i spregnuti u red ili paralelno, spojeni su na pogodan način sa izlaznim spojnikom pojačivača — detektora prijemnog mesta, svaka lamela, koja počinje talasati, otvara i zatvara kontakt neposredno ili posredno spojen sa odgovarajućim kolom.
2.	Bežično uredjenje koje dejstvuje na velikom odstojanju po zahtevu 1, naznačeno time, što na pošiljnim mestima ima trepereće lamele sa odredjenom frekvencijom, različitom za svaku lamelu, koja je r ivna frekvenciji njoj odgovarajućeg komutatora na prijemnom mestu, pri čemu svaka od ovih lamela elktrično treperi i. pošto je zgodno raspore-djena u kola pošiljnog mesta, ovo mesto dopušta da se ispošlje odredjen broj talasa u jedinici vremena, koji je broj ravan frekvenciji talasanja pošiljne lamele i frekvenciji njoj odgovarajućeg prijemnog komutatora.
3.	Bežično uredjenje, koje dejstvuje na velikom odstojanju po zahtevu 1, naznačeno time, što je izvestan broj obrtnih prekidača, ravan broju komutatora sa lamelama upo-trebljenih na pošiljnom mestu, uključen na prijemnom mestu u kolo pošiljnog mesta i spojen sa jednom pošiljnom dirkom, i obrće se stalnom brzinom, tako da se kroz svaki, stavljanjem u rad odgovarajućeg prekidača, može poslati jedan stalan i ulvrdjen broj talasa u jedinici vremena udešenih na odgovarajućim komutatorima pošiljnog mesta.
4.	Mesto gde postaje varnice, naznačeno time, što su na mesto dosadanjeg oscilatora rasporedjeni električni proizvodjači varnica, paralelno spregnuti, i koji se obrću stalnom brzinom, od kojih se svaki stavlja u rad jednim prekidačem, tako da se postiže sta lan i odredjen broj varnica u jedinici vremena, različit za svaki proizvodjač, i na taj način dozvoljava za svaki proizvodjač otpravljanje stalnog broja talasa, koji je ravan frekvenciji talasanja odgovarajućeg komutatora.
:|?i5
'j »*J-
1 • .'. /•.:, ‘ L'
■Tif ••
"	''
i O
Hi /'	'?
? flt,

I
!n ...
A
V


V
Oj



Z^zUf- 7/
A
\/
N/
r'i'i'K«
jy^y____«
s
f*A$/
tAA/Sr^>


j—p®^
7T