KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 65 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 NOVEMBRA 1937.
PATENTNI SPIS BR. 15623
Ing. Škarjca Josip, Zemun, Jugoslavija.
Uredjaj za merenje brodskog stabiliteta pri nagibima broda.
Prijava od 11 februara 1937.	Važi od 1 juna 1937
Predmet pronalaska ima svrhu da na krivuljama, koje su odredene ili momen-tima statičkog stabiliteta broda ili samim polugama ovih momenata, pokazuje auto-matski, usled nagiba broda, istovremeno i veličine ovih nagiba i veličine momenata statičkog stabiliteta odnosno veličine po-luga ovh momenata, koje pojedinim nagibima odgovaraju.
Statički 'stabilitet broda za izvestan nagib jednak je momentu sile uzgona i pripadajuče poluge za taj nagib. Veličina ovakova upravljajučeg momenta ovisna je dakle o veličini nagiba, jer se sa ovime menja i poluga momenta, dok sila uzgona ostaje nepromenjena. Vrednosti momenta statičkog stabiliteta za razne nagibe unete u diagramnu mrežu odreduju krivulju momenata statičkog stabiliteta. Pošto medu-tim sila uzgona svakog ovakova momenta ostaje nepromenjena a menja ise samo poluga, to se odnosi stabiliteta broda da-du prikazati na celishodan način i samo krivuljama poluga statičkog stabiliteta, što se uostalom pri razmatranjima odnosa brodskog stabiliteta najčešče i rabi.
Ovakove krivulje počimaju u diagramu sa vrednošču nula za ufepravno pliva-juči brod, pak sa početnim nagibima broda obično rastu (pozitivne su) dok ne po-stignu svoj maksimum, iza čega padaju dok opeta ne postignu vrednost nula (tačka prevrtanja broda). Iza ove tačke krivulje imaju negativnu vrednost.
Ovako projektovane krivulje koje prikazuju odnose brodskog stabiliteta, trebalo bi da se Istalno nalaze na brodu i da stoje na raspolaganju i zapovedniku broda i podredenim mu licima kojima je
povereno vodstvo broda i kojima znače-nje ovih krivulja mora biti u punoj meri jasno, jer odredujuči iz njih vrednosti statičkog stabiliteta mogu se u slučajevima preteče pogibelji donašati zaključci o stanju sigurnosti broda pri svakom njegovem nagibu i preduzeti potrebne mere, da 'se pogibelj pravovremeno umanji ili ukoliko je to moguče — izbegne.
Sami nagibi broda mere se obično jednostavnim njihahma (klinometrima) ili drugim na bazi njihala kombinovanim preciznijim uredajima. — Ne postoji me-dutim uredaj koji automatski i neprekid-no pokazuje u isto vreme i nagibe broda i tim nagibima odgovarajuče veličine momenata statičkog stabiliteta odnosno poluga tih momenata, a što je od naročite važnosti za vodstvo broda, kako bi ovo bilo — tako rekuč — na prisilan a uz to lak i brz način u svakom momentu i u neprekidnom sledoredu orijentisano o stanju odnosno o premenama odnošaja brodskog stabiliteta, dakle i o sigurnosti broda, prvenstveno u nepovoljnim prilikama.
Predmet pronalaska omogučava u isto vreme i merenje nagiba broda i odrediva-nje ovim nagibima odgovarajučih momenata statičkog stabiliteta odnosno poluga ovih momenata. — To se postizava time što je njihalo sa kazaljkom kombinovano sa naročitom diagramnom mrežom uerta-nom na jednoj pločici čije ordinate teku radialno a abscise su koncentrične, tako da secište svih radialnih ordinata pada u sre-dište okretišta njihala. — U ovakvu mrežu uertava se svakome pojedinom brodu odgovarajuča krivulja momenata statičkog
Din. 15.—
■stabiliteta odnosno krivulja poluga ovih momenata ili pak obe vrsti krivulja.
Kako se medutim — naročito kod izvesnih tipova trgovačkih brodova — njihov deplasman češče i u večim razmerama može da menja u odno;su na količine i vrsti ukrcanih tereta, to če se za njih pro-jektovati nekoliko takovih krivulja za nekoliko karakterističnih stanja krcanja. — U ovakvim slučajevima biče sve takove krivulje koje odgovaraju raznim depla-smanima i raznoj podeli tereta ucrtane u diagramnu rnrežu a celishodno — radi bo-ljeg raspoznavanja — u raznim bojama. — U koliko se pak radi jednostavnijeg pregleda želi izbeči ucrtavanju večeg broja krivulja na istoj diagramnoj mreži, to se može svaka krivulja koja odgovara izvesnom karakterističnom stanju krcanja, ucrtati zasebno na vlastitoj diagramnoj mreži, koja je projektovana na izmenjivoj pločici pod kazaljkom njihala. — U takvom slučaju pri-čvrstiče se, prije svakoga polaska broda na put, pod kazaljkom njihala ona pločica na kojoj je u diagramnoj mreži ucrtana ona krivulja koja odgovara karakterističnem opterečenju broda za ta j slučaj.
Kod ratnih brodova promene u de-plasmanu normalno i srazmerno su manjeg obima. Ipa-k obzirom na činjenicu, da u izvesnim slučajevima mogu i kod njih da se utroše velike količine pogonskog mate-rijala, napojne vode i municije bez moguč-nosti brze nadoknade, a sto če sve uplivati na izmenu odnosa stabiliteta, biče celishodno, da se i za njih uertaju u diagramnu rnrežu krivulje, koje odgovaraju trima karakterističnim vrednostima deplalsmana, to jest kad je brod opterečen sa punim za-lihama, sa polovinom zaliha i sa zalihama koje su skoro pred istekom.
U načrtu predočuju: sl. 1 predmet pro-nalaska u izgledu spreda i u položaju kad brod ravno pliva ali bez uertanih krivulja koje izve'snom brodu odgovaraju i bez o-znaka koje se na ove krivulje odnašaju; sl. 2 predmet pronalaska u izgledu spreda ali — kao jedan od mogučih slučajeva — kad je brod nagnut na bok za 23 stepeni i sa — kao jedan primer — uertanom jed-nom krivuljom momenata statičkog stabiliteta i jednom krivuljom ovirn momenti-ma odgovarajučih poiuga uz oznaku njihovih vrednosti u metar-tonama odnosno u milimetrima, te oznakom maksimuma uertanih krivulja i objašnjenjima koja krivulja predstavlja momente statičkog stabiliteta, a koja samo poluge ovih momenata.
Predmet pronalaska sastoji iz njihala a bilo kakove izvedbe, na čijem je gornjem
kraju pričvrščena kazaljka b. Njihalo a okreče se slobodno oko svoga okretišta c čije je središte istovremeno i secište svih radialnih ordinata diagramne mreže. Dia-gramna mreža koja sajstoji iz radialnih ordinata d i koncentričnih abscisa e ucrtana je na jednoj pločici f koja je u odnosu na brod nepokretno pričvrščena pod kazaljkom b. U diagramnu rnrežu uertava-ju se za svaki brod odgovarajuče krivulje g momenata statičkog stabiliteta, odnosno krivulje h poluga ovih momenata ili pak obe vrsti krivulja. — Radialne ordinate diagramne mreže pokazuju stupnjeve nagiba broda, a koncentrične abscise pokazuju vrednosti momenata statičkog stabiliteta u metar-tonama, odnosno dužine poluga ovih momenata u milimetrima.
Automatsko dejstvo predmeta pronalaska dolazi do izražaja na taj način, što njihalo sa svojom kazaljkom usled sile teže ohtaie uvek i pri nagibima broda u ver-tikalnome položaju, dok se brod skupa sa nod kazaljkom pričvrščenem pločicom na kojoj je ucrtana diagramna mreža sa krivuljama, nagiba, čime kazaljka nepre-kidno s nagibima broda pokazuje na uc-tanim krivuljama i veličine samih nagiba i veličine momenata statičkog stabiliteta odnosno veličine poluga ovih momenata, koje takovim nagibima odgovaraju.
Kako nagibi broda slede s jednoga boka na drugi, to je predmet pronalaska tako kon'struisan, da se diagramna mreža proteže na tablici simetrično s obe Strane u odnosu na centralni položaj kazaljke za ravno plivajuči brod.
U naročitim slučajevima za koje se pokaže celishodnim imati i širu podlogu sa više polaznih tačaka za prosudivanje brodskog stabiliteta, mogu se u diagramnu rnrežu po predmetu izuma uertavati !sem krivulja momenata statičkog stabiliteta odnosno krivulja poluga ovih momenata ioš i druge krivulje koje se odnose na stabilitet broda i čija se vrednost rnenia sa nagibima broda, a to su u prvotne redu krivulje dinamičkog stabiliteta (krivulje dinamičkih putanja koje pretstavljaju mehaničku radnju pojedinih nagiba, dakle nisu nista drugo več prve integralne krivulje odgovarajučih krivulja poluga momenata statičkog Istabiliteta) i krivulje me-tacentričkih višina za razne nagibe broda.
Patentni zahtev:
Uredaj za merenje brodskog stabiliteta pri nagibima, naznačen time, da je njihalo (a) sa vertikalnom kazaljkom (b) s gornje Strane svog okretišta (c), kombi-novano sa mrežom diagrama čije ordinate
(d) teku radialno a abscise (e) koncentrično, u koju se mrežu unašaju krivulje (g) momenata [statičkog stabiliteta broda odnosno krivulje (h) poluga ovih momenata, a koja se mreža nalazi ucrtana na jed-noj pločici (f) nepokretno pričvrščenoj pod kazaljkom (b), tako da secište svih radialnih ordinata (d) diagramne mreže pada u
središte okretišta (c) njihala (a), usled če-ga kazaljka (b) njihala (a) pri svakom nagibu broda automatski i neprekdno poka-zuje na ucrtanoj krivulji (g) veličinu momenta statičkog' stabiliteta, odnosno na ucrtanoj krivulji (h) veličinu poluge ovog momenta, koja tom nagibu odgovara.












.
Ad pat. br. 13623
I

■
.