KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 23 (2)
INDUSTRISKE SVOIINE
Izdan 1. Jula 1929.
PATENTNI SPIS BR. 6052
Holzverkohlungs-Industrie A. G., Konstanz, Nemačka.
Postupak za dobijanje koncentrisanih, ispravljivih, alifatičnih kiselina.
Prijava od 19. aprila 1928.	Važi od 1. septembra 1928.
Traženo pravo prvenstva od 16. februara 1928. (Nemačka).
Pronalazak se odnosi na dobijanje ispar-Ijivih alifatičnih kiseltna u koncentrisanom oblika iz njihovih razredenih raslvora, na primer, na dobijaoje visokoprocentne sir-četne kiseline iz sirovog drvenog sirčeia.
Poznalo je, da se sirdetna kiselina može na taj način koncentrisati što če se neutralni, alkalni acetati uneti u vodeni rastvor sirčetne kiseline i razlaganjem tako nagradenih kiselih soli, dobiti sirčetna kiselina u koncentrisanom obliku. Ovo se na primar može vršiti na taj način, šlo se pusti da kiscli acetat iskristališe, iz koga se zagrevanjem oslobodi sirčetna kiselina; ili se zagrevanjem vodenog raztvora najpre izdestiliše, u datom slučaju u vakumu, voda sa malim delom sirčetee kiseline, pa zatim iz ostalka daljim zagrevanjem dobije sirčetna kiselina u koncentrisanom obliku.
Ovi postupci do sada nisu bili uvedeni u tehniku, jer dobijanje masnih kiseiina iz njihovih kiselih soli zadaje velike teškoče. Ako se oslobadanje kiseline vrši pri suviše visokoj temperaturi, nastaju gubitci usled stvaranja kelona, dok primenom niže temperature biva razlaganje soli samo nepot-puno, ili (raje srazmerno dugo i usled toga je potrebna velika aparatura i velika potrošnja snage. Za razlaganje soli potrebne su naime aparature u kojima se čvrste soli moraju dobro izmešati i usitniti, jer usled rdave sprovodljivosti toplote ovih soli nastaju lako i pri pažljivom zagrevanju lo-
kalna pregrejavanja, usled kojih se opel pojavljuju gubitci.
Prema datom pronalasku odsfaanjuju se sve ove teškoče na taj način, što se upo-trebljavaju soli ili smeše soli, koje imaju tako nisku tačku topljenja, da se za vreme procesa razlaganja nalaze u lečnom stanju. Pri upotrebi smeša soli mora najmanje komponenta kao što je na primer alkalni acetat, imati tu osobinu, da vezuje kiselinu, koja se ima dobiti, dok druge komponente treba da imaju osobinu da spuste tačku topljenja smeše. Dobro je mečtutim da se bira-ju smešetakvihsoli, odkojihsvakamožeda veže datu kiselinu. Kao pogodne smeše soli do-laze na primeru obzir razni alkalni ili zem-noalkalni acetati, ili alkalni i zemnoalkalni acetati inkluzive magnezijum-acetat ili soli drugih kiselina, na primer drugih masnih kiselina. Korisno je, da se soli, odnosno smeše soli biraju tako, da se celokupna sirovina nalazi u istopijenom tečnom stanju za vreme procesa razlaganja. Preimuč-stva postupka medutim pokazuju se več tada, kada se dovoljno veliki deo soli ili smeše soli pri izvodenju procesa razlaganja nalazi u tečnom stanju.
Postupak pruža to prnimučstvo, što se istopljena tečna masa, usled svoje dobre sprovodljivosti toplote i lakog mešanja, može lako potpuno razložiti za najkrače vreme, a da se nezgodna sporedna dejstva, kao šlo sv gubitci usled pregrejavanjo i t.
Din. 5.
sl. i ne pojave. Proces oslobadanja može se izvodili u relativno prostim aparatima, kao što su na primer obični destilacioni kazani, kolone i t. d. jer zagrevanje jedne tečnosti na željene temperature ne zadaje nikakve teškoče. Potrošnja toplote je ma-nja u poredenju sa u početku pomenutim poznatim postupcima. Potrošnja energije je neobično mala.
Prema jednom načinu izvodenja postupka radi se na taj način, što se na vodeni ra-stvor kiseline, na primer razredane sirčetne kiseline, deistvuje u parnom obliku solima koje mogu da vežu kiselinu, na primer sme-šom natrijum i kalijum-acetata, tako, što če se smeša pare, kiseline, i koncentrisani ra-stvor soli dovesti u medusobni dodir pri-menom strujanja na suprot. Dalje može se sa preimučstvom i na taj način postupati, što če se iz vodenih rastvora kiseline ova izvuči pomoču organskih rastvornih sred-stava naročilo takvih, koji su s jedne Strane u stanju da u sebe prime veče količine kiseline, a koji se s druge strane daju lako odvojiti od vode, takva sredstva su na primer acefonska ulja, drvena ulja, etar, butil-alkoholne smeše acetonskih ulja sa benzolom ili t. sl. Na ovako dobivene ra-stvore kiseline, dejsfvuje se lada solima koje su u stanju da grade kisele soli, či-jim se razlaganjem dobija vezana kiselina u koncentrisanom obliku. Na pare kiseline odnosno na rastvore kiseline dejstvuju se u smislu datog pronalaska, upotrebom takvih soli, odnosno smeša soli, koje pri iz-vodenju proresa razlaganja ostaju potpuno ili delimično u istopljeno tečnom stanju.
Primeri:
1.	Na 2500 kgr. 50"/o'ne sirčetne kiseline doda se 1100 kgr. natrijum-acelata bez vode i 1300 kgr. kalijum-acetata bez vode. Smeša se zagreva u destilacionom kazanu, pri čemu se temperatura stalno penje. Do 180° prešla je gotovo celokupna voda sa malim delom sirčetne kiseline kao 10—120/0-na kiselina. Tada se umetne drugi sud za hvatanje destilata i u datom slučaju desti-liše dalje pri smanjenom pritisku, dok se postigne temperatura od 300° C. Pri torne prelazi ostatak sirčetne kiseline kao 95%-na kiselina. U kazanu zaostaju neutralni acetati, koji se ponova mogu upotrebiti. Ni u jednom stadijumu procesa sadržina kazana ne postaje čvrsta masa.
2.	Iz rastvora od 250 kgr. bulerne kiseline u 350 kgr. acetonskoga ulla ekstrahira se buterna kiselina po principu strujanja na suprot koncentrisanim vodenim rastvo-rom od 160 kgr. kalijum-butirata i 100 kgr. cink-butirata; rastvor soli se zagreva u jednom destilacionom kazanu. Do 200° pre lazi oko 15% buterne kiseline kao prvi vodeni tok, a ostatak se dobija kao 70°/o-na buterna kiselina. Postupak se na odličan način da primeniti za dobijanje koncentri-sanih kiselina kao što su mravlja kiselina, sirčetna kiselina, propionska kiselina, buterna kiselina i t. sl.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za dobijanje koncentrisanih, isparljivih, alifatičnih kiselina, iz rastvora same kiseline, vezujuči istu za soli i razlaganjem tako nagradenih jedinjenja zagre-vanjem, naznačen time, što sc za veziva-nje kiseline upotrebljavaju šoti ili smeše soli tako niške tačke topijenja, da se za vreme procesa razlaganja nalaze potpuno ili delimično u istopljeno-tečnom stanju.
2.	Postupak shodno patentnem zahtevu 1, naznačen time, što se za vezivanje ki-scline upotrebljavaju alkalne ili zemnoal-kalne soli masnih kiselina dovoljno niške tačke topljenja.
3.	Postupak shodno zahtevima 1 i 2 naznačen time, što se sirčetna kiselina ve-zuje za smeše alkalnih ili zemno-alkalnih acetata, koje su tako sastavljene, da na-gradene kisele soli u toku procesa razlaganja ostaju u istopljeno tečnom stanju a kisele soli se na uobičajeni način razlažu pomoču zagrevanja.
4.	Postupak shodno zahtevima 1 do 3 naznačen time, što se vodeni rastvori masnih kiselina, na primer sirovo drveno sirče, dovode u dodir u parnom stanju sa solima ili smešama soli, shodno zahtevima 1 do 3 a dobiveni kiseli acetati razlsžu pomoču zagrevanja.
5.	Postupak shodno zahtevima 1 do 4 naznačen time, što se na rastvore masnih kiselina, na primer sirčetne kiseline u organskim rasfvornim sredstvima, dejstvuje u cilju vezivanja sirčetne kiseline, solima ili smešama soli, shodno zahtevima 1 do 3, a dobivene kisele soli, po uobičajenim metodama, razlažu pomoču zagrevanja.