Poštarina plaćena
8evm8lj ls.vo
Dbc rakovo, 6/X i

tJ Zagrebu, 27. septembra 1935.
Pojedini broj stoji dinara 1.5C
IJt 3LJANA
1 novembra izlaze nasi nuivn-đari, veliki »Jadranski koledar« i mali džepni kalendar »Soča«. Kalendari će biti još liepši i bolu od lanjskih.
1
Ne kupujte nikakovih kalendara dok ne vidite svoje emigrantske kalendare. Veliki kalendar će stajati 10.— din, a mali S.— din. Ko bude naručio oba dobit će ih franko.
GLASILO SAVEZA JUGOSLOVENSKIH EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE
- : ■ . V .. ■' ■


Naš seljak a Julijskoj
Kraj
mi
OPET NOVA KONFINACIJA
TJ jednoj maloj brošuri, pod naslovom »ivasa Istra«, napisao je Fran Erjavec 1919 god. i ove retke:
»Nacijonalni problem v Istri, in vsi drugi sorodni problemi, so le vprašanje gospodarske osamosvojitve istrskega hrvatskega se-.
Ja ia, zato je tamkajšnji nacijonalni boj'-, šiliti iz njega razna priznanja. Povod hni°,nl0ma	z modernim, razrednim vmretaciji je baje dal nek razgovor‘are-
r tiranca, v katerem se je preveč neugod-
VEJMCESLAV UŠAJ
Gorica, sept. 1935. (A g is) nekaj meseci so policijske oblasti aretirale v Gorici Venceslava Ušaja, starega 27 let, doma iz Gorice, po poklicu mehanika. Imenovani je bil pridržan q zaporu nad mesec dni. Tu so ga često zasliševali in na vse načine skušali iz-
bojem: mase hrvatskega malega kmeta-prole-tarca se bore z italijanskim izkoriščevalcem-kapitalistom.«
To je bilo do rata. Nacionalna i klasna borba bile su tako usko povezane da su jedni tumačili borbu istarskog seljaka kao nacionalnu, a drugi kao klasno-socijalnu. Ko-iko je ta nacionalna borba imala socijalni karakter vidi se, na pr., i iz toga što se od 1870 god. do 1900 broj posjeda popeo od 93.370 na 166.295. To znači da je Talijan veleposjednik gubio zemlju na račun seljaka maloposjednika. koji je bio u 98 posto slučajeva Hrvat ili Slovenac. Da je. opet, eko-nomsko-socijalni odnos imao velikog utjecaja i na nacionalnu borbu vidi se, na pr., i iz toga što je Labinska općina bila u rukama Talijana, premda je 1910 god. bilo u toj općini samo 1.767 Talijana prema 10.149 Jugoslavena. Ali nedemokratski kurijalni sistem pogodovao je na izborima veleposjedniku, pa je samim tim slanjem stvari naš seljak u Istri bio za demokratizam — opće i jednako pravo glasa Ud. To znači da je seljak (5 osmina Istre) bio politički lijevi-je od Talijana veleposjednika i trgovca.
Dolazak Italije je te odnose stubokom promijenio.. Domaći Talijani su dobili opet političku vlast u ruke, i logično, tu vlast su iskoristili (kao što je to svuda, u svijetu) da poboljšaju svoj materijalni položaj, svoj lični kao i položaj svoga staleža. I iako je započeo opet onaj proces koji se dogadjao od sedamdesetih godina prošloga vijeka do rata, ali sada obratnim smjerom. Seljak je opet počeo da gubi z eml ju. Počeli su da sc stvaraju veliki posjedi, ali mnogo bržim tempom nego što su nekada U posjedi nestajali. Tu nije dakako, samo taj uzrok, jer je današnji gospodarski život lako kompliciran da je nemoguće, jednim uzrokom protumačiti sve posljedice.
Jedan od tih uzroka je i ekonomska struktura Italije. U Italiji je velik posjed pogodovan Tako se po zadnjoj službenoj statistici o popisu posjeda (Annuario Statistico 1935) vidi da velikom posjedu u Italiji pripada 46 posto sve zemlje, tj. 7 milijuna 049.682 ha podijeljeno na 12.490 vlasnika. Svaki posjed iznaša od 100 ha na više. Mali vosjed (od pola do 10 ha) iznaša samo 23 posto cjelokupne površine i razdijeljen je na 2.314.374 vlasnika, dok broj srednjih posjednika (od 10 do 100 ha) iznaša 151.548. To znači da u Italiji na svu obra-djenu površinu ne otpada nc malog posjednika niti četvrtina zemljišta, a naš seljak u Istri je skoro u cjelosti mali posjednik sa oko 3 ha prosječne površine.
I taj mali posjednik u Istri, i ostaloj Julijskoj Krajini, počeo je da qxibi ponovno zemlju. AU sada se javlja nov faktor u toj nejednakoj gospodarskoj borbi. Javljaju se banke. Banka je preuzela ulogu nekadanjeg veleposjednika Talijana. Banka, kao zakupac poreza, postaje vlasnik zemlje. Ponekad se seljačka zemlja prodaje na dražbi, ako to banci konvenira. Tako je u cijeloj Julijskoj Krajini bilo lanjske godine prodano na dražbi 690 imanja za dug od, 16.455.371 liru, a 6 izm.edju Uh je bilo zaduženo dugom od 100 do 1000 lira To su samo slučajevi kada je banka mogla, i kada joj je konveniralo, da proda zemlju na dražbi, ali u ogromnoj večini slučajeva banka se jednostavno uknjiži na posjed na kojemu i nadalje ostaje da radi dosadanji vlasnik kao njen nominalni gospodar. ali stvarni gospodar je banka Seljak radi i plača banci kamate, državi porez razne daće i namete. Seljački proizvodi su, kao i drugdje u svijetu, u bescijenje, pa seljak mora da proda veliku količinu proizvoda eda bi mogao plaćati kamate. Na taj način seljak radi za banku. On je postao kmet banke, kao što je nekada bio kmet veleposjednika Talijana.
Tim pitanjem se pozabavilo i pariška »Giustizia e Liberta* jula mjeseca o. g., pa u jednom odužem članku kaže i ovo:
»Fašistička ekonomija mijenja socijalnu strukturu Slavena. U slavenskom selu bila je skoro nepoznata ustanova kolonata. na-poličarstva i ostali oblici zemljišnog zakupa; svuda je postojao mali posjed naslonjen na gustu mrežu seljačkih zadruga: proiz-vodjačkih, potrošačkih i konsumnih. Fašizam, je najprije sa komesarijatima uništio zadruge, a iza toga je strašnim porezima zadao smrtni udarac propadajutem malom posjedu. Lokalne banke, koje imaju u zakupu poreze, postaju veleposjednici u Julijskoj Krajini i stvaraju nov tip bankarskih latifundij a«.
no izražal o sedanjem položaju v zvezi z italijansko abesinskim sporom. Kakor vemo so italijanske oblasti strogo prepovedale sploh govoriti in razpravljati o takih stvareh. Po dobrem mesecu zapora je bil aretirani Ušaj postavljen pred konfinacijsko komisijo, ki ga je
KONFINIRAN NA 5 LET
Pred obsodila na petletno konfinacijo. Poslan je bil na znani konfinancijski otok Nen-totene.
Usoda konfiniranega Ušaja je od nastopa fašizma sem zelo težka. Radi protifašistične propagande in suma, ki je padel radi tega nanj, je bil namreč že preje obsojen na 13 let ječe. Radi amnestije je presedel samo nekaj let v ječi. Ko je prišel domov, je bil pod stalnim policijskim nadzorstvom in izpostavljen vsem mogočim šikanam. Poleg vsega je konfinirani Ušaj zelo rahlega zdravja že po naravi, kor mu je pa seveda ječa še bolj zrahljala. V zadnjem času je bil zaposlen v livarskem oddelku velike predilnice v Podgori
MARGOTTI IN SVECE
Margottijeva pogajanja z verniki
Gorica, septembra 1935. (A g is) O Margottiju in njegovem delovanju na Goriškem se slišijo nasprotujoče si vesti. Iz vsega je težko ugotoviti njegove prave smernice v zvezi z raznarodovalno politiko na Goriškem, često so zde take novice o njegovem pozitivnem delu za slovensko ljudstvo prenagljene m tudi pretirane, kajti med ljudmi še vedno ni našel zaupanja kot bi se sicer pričakovalo. O posameznostih tu ne bomo govorili, ker hočemo omeniti le zanimive dogodke, ki so se odigravali ob priliki birmo vanj a po Goriškem. Škof Margotti je namreč zahteval, da za
vsakega birmanca plačajo po 15 lir v zakristiji. Ker so ljudje po deželi pa tudi v mestu zelo revni, so se temu zo-prstavili in prišlo je do tega, da so pričeli s škofom barantati in se končno zedinili po nekod na 5 lir. Slično je bilo tudi v Gorici, kjer pa so se ljudje uprli in niso hoteli plačati. Zato je škof odredil, da mora vsak pri vhodu kupiti svečo za 5 lir in jo nato pri izhodu iz cerkve zopet vrniti. Tako roma često-brat ena sveča skozi več rok in je večkrat na ta način »prodana«. Kakšen namen ima to zbiranje denarja od obubožanega ljudstva, je težko ugotoviti.
Fašisti operirajo zopet z ricinovim oljem
Pertot iz Bark ove lj napaden od fašistovj
Trst, sept. 1935. (A g is) Dne 12. t. m. so fašisti iz Trsta na poti proti Darkovi jam ustavili Pertota N. iz Barkovelj, bivšega sodnijskega uradnika, in mu vsilili ricinovo olje. Kakor vidimo so pričeli fašisti ponovno s svojim starim orožjem napadati naše ljudi in ogražati njih svobodno gibanje. Kakor hitro so namreč politične oblasti morale popustiti z ozirom na razmere, ki so jih v to prisilile, nekoliko s političnim terorjem in ublažiti pritisk na naše ljudi, ki se je doslej izvajal uradno in po načrtu, so zopet fašisti pričeli nelegalno
nastopati proti slovenskemu življu. Ta prvi in še nekoliko osamljen slučaj nam ua jasno videti kaj lahko pridobijo naši ljudje z vsem popuščanjem od uradne strani. Razširil se bo ponovno stari teror od strani fašističnih organizacij, ki bo lahko prizadejal še večjo škodo in pa trpljenje. Vse pa bo kljub temu ostalo nekaznovano in naši ljudje bodo morali, če si ne bodo hoteli naprtiti sitnosti mirno molčati. Na ta način so bili izvršeni številni poboji in požigi po Istri. Zažgan je bil na ta način Narodni dom v Trstu itd. itd.
NARUČITE ODMAH NA UPRAVU NAŠEGA LISTA KNJIGU
„KAKO ĆE SE SVRŠITI ABESINSKI RAT“
lili ...................I.——WHIIW■■lili.—.IMI
Interesantno stručno djelo, dokumentovano, temeljito. Nalazi se u štampi i izlazi za par dana.
STOJI SAMO 6 DINARA
Naručite odmah ! Bez tog djela ne možete shvatiti abesinski rat. U njemu je odgovor na pitanje, koje Vas najviše zanima.
Takovo stanje se stvara brzim tempom-Naš narod u Julijskoj Krajini je u očajnom položaju. Uz nečuveni politički pritisak on gubi i zemlju — jedinu bazu svog življenja i opstanka. On postaje proleter u pravom smislu riječi — on postaje isti onakav južno-talijanski kolon ili »cafone« kao što ga Ignazio Silone prikazuje v svojoj Fonta-mari.
Taj naš seljak čini pokušaje i intenzivnim, gospodarenjem. Radi mašinama, upotrebljava umjetna gnojiva, a na mnogo mjesta je počeo da sije pšenicu pod motiku i da je okopava, kao štorade Kinezi sa pir inč om. Ali ništa ne pomaže. Prihod sa zemlje ne može ni u kojem slučaju da iznese onaj postotak koji iznose kamati i porezi. Renta je uvijek, pa i u najboljim godinama, manja od kamata i poreza. Na taj način seljak bespomoćno pada na niže — * nikakovo intenzivno gospodarenje, nikakcve vanredne pomoći ne mogu da ga spasu. Dokle god je renta sa
zemlje niža od kamata koje on plaća banci (i poreza) dotle mu nema pomoći.
Naš narod u Julijskoj Krajini je proletariziran u najgorem smislu te riječi, i on stoji nasuprot fašističkoj državi onako kao što stoji najmizernije plaćeni radnik prema svome poslodavcu; kao radnik koji ne za-radjuje minimum, potreban za život. Ali dok radnik ima sredstava i načina da se bori za poboljšanje svoga položaja (sindikati, štrajk Ud.) dotle naš seljak u Julijskoj Krajini nema nikakove mogućnosti da se bori. On mora da bespomoćno pada, niko u današnjoj fašističkoj Italiji neće i ne može da mu pomogne.
Obzirom na sve to, i na mnoge slične stvari koje se ne mogu iznijeti a jednom^ članku, trebalo bi, možda, malo revidirati naše emigrantske maksimalne i minimalne programe, i gledajući stvarnosti u oči stvoriti jedan realan program, ali ne samo na — papir"	TONE PERUŠKO.
NAŠI KALENDARI IZLAZE 1 NOVEMBRA
Naš veliki »Jadranski koledar« i mali džeoni koledar »Soča« izaći će 1 novembra. Unozorujemo emigrante i prijatelje. da ne kurmiu nikakovih kalendara, dok ne vide svoje, emigrantske, kalendare.
Uvjereni smo. da će s ovogodišnjim kalendarima biti ioš zadovoljniji nego lanjske godine, ier će oba kalendara biti ioš bolja nego prošle godine, a ciiena će im ostati ista.
Uspieli smo da angažiramo ioš nekoliko domaćih i stranih prvorazrednih sara-dnika. koii su poslali odlične i interesantne priloge.
Veliki kalendar će imati ove godine i iednu novost: iedan dio kalendara fe ustupljen našoi omladini, na će u tom diieiu biti pjesme, crtice, članci itd., koie ie napisala naša omladina, počev od osnovne škole do sveučilišta.
ŠTEVILNE OBSODBE IN PREGONI
Trst, sept. 1935. (Agis) V zvezi z odtegnitvami vojnih obveznikov in po-klicancev so bile izdane številne tiralice
V Gorici so aretirali Romana Sušico, starega 23 let, Alojzija Kraševca, starega 24 let, Rafaela Brezigarja, starega 25 let in Leopolda Sfiligoja, starega 27. let. Vse so odpeljali in pridržali v policijskih zaporih.
Zaradi bega čez mejo je bil prijavljen sodišču 24 letni Filip Bertoč iz Spodnje Tribuše.
Pred tržaškim sodiščem je bil obsojen na 9 mesecev zapora 28 letni Peter Ušaj, po rodu iz Goriške okolice. Obsojen je bil zaradi tega, ker se je uprl karabinerjem, ki so ga nekoč na cesti ustavili. Pri tem je nekega karabinerja s pestmi in brcami precej zdelal.
IZ Z ADNJI HVOJ AŠ K IH VAJ
Gorica, sept. 1935. (Agis) Kakor poročajo iz Gorice, so morala pri zadnjih vojaških vajah vsa avtobusna podjetja in druge tvrdke, ki razpolagajo z več kot dvema tovornima avtomobilima, odstopiti po enega s šoferjem vred za vojaške potrebe.
U PULI ŠE MIJENJAJU IMENA I FRANCUSKE I BELGIJSKE ULICE
»Corriere istriano* se ponovno navraća na pitanje engleske ulice u Puli. Predlaže da se ta ulica prozove via Malta, a francuska i belgijska, koje da su »dostojne kume perfidnog Albiona« neka se promijene u imena via Razza (ministar, koji je ove godine poginuo u Egiptu) i via Franchetti, njegovog druga.
IMENA PRETSTAVNIKA »TALIJANSKE« OMLADINE DOPOLAVORA IZ DALMACIJE
Prošle nedjelje održavale su se neke utakmice Dopolavora u Trvižu. Iz Zadra su bila četiri omladinca kao najbolji pret-stavnici Dopolavora iz Dalmacije. Ta četvorica se zovu:	Juriši ć, Vukuša,
Perast i Perovič.
Sjajan dokumenat o talijanstvu Dalmacije!
SUDJENJE
RADI POKUŠANOG BIJEGA PREKO GRANICE
Trst sept. U Trstu je ovih dana bile sudjenje seljaku Ludviku Bergoču radi pokušaja bijega preko granice. Državni tužilac je zahtjevao 14 mjeseci zatvora, jer da je Bergoč vrijedjao milicionare, koji su ga uhapsili, ali je bio riješen radi pomanjkanja dokaza. Uhapšen je bio 18 jula o. g.
ZABRINUTOST FAŠISTIČKIH VLASTI NA RIJECI
Rijeka, septembra. Na Rijeci se 20 o. mj. sastao medjusindikalni komitet pod pretsjedništvom federalnog sekretara. Na tom sastanku se vijećalo o novom stanju stvari, naročito o naglom poskupljenju živežnih namirnica. Odlučeno je da se najstrože kazni trgovce koji »iskorištavaju situaciju«, pa je za primjer ostalima kažnjen trgovac Adriano Callimici. On je kažnjen oduzimanjem fašističke iskaznice, a tom kaznom se prijeti i ostalima.
Ako nije nego to, riječki trgovci će i nadalje »iskorištavati situaciju« i podizaf; cijene robi i živežnim namirnica.
1300 aretTranih
NA SICILIJI
»Giustizia e Libertà« iz Pariza poroča, da so v Suzi (Ressina) napadli tamkajšnjega fašističnega tajnika. Napad pa se je ponesrečil in mesto njega so ubili njegovega prijatelja. Policija pa je nato aretirala 1300 oseb. (Agis)
PULJSKA LUKA ZATVORENA BARIKADAMA, A ULAZ U LUKU JE MINIRAN
PANIKA U PULI RADI PODUZETIH RATNIH MJERA
UJEDINJENI ANTIFAŠIZAM DAT ĆE POSLJEDNJI UDARAC FAŠIZMU
MANIFEST POVODOM ABESINSKOG RATA
-, V.eć nekoliko mjeseci, otkako je fašistička Italija započela s ratnim pripremama protiv Abesinije, talijanski antifašizam vodi borbu protiv Mussolinijevih planova direktnom akcijom u Italiji i kampanjom u inostranstvu. U osudjivanju Mussolinijevih namjera antifašistička kampanja dosegla je najveću oštrinu. Iz onoga što piše antifašistička štampa, koja izlazi u Parizu izgleda da se antifašisti osjećaju naročito jaki i da im uspjevaju pothvati u samoj Italiji, naročito u vojsci, čini se, da je antifašizam u emigraciji dobio mnogo pristaša i u samim vrhovima fašizma i da se Mussoliniju spremaju velika iz-nenadjenja kad počne rat.
Poznato je, da u emigraciji ima više antifašističkih grupa, stranaka i struja i da one inače djeluju svaka za sebe. Naročito su jaki komunisti, pa socijalisti (dvije struje), pa sindikalisti. Veliku aktivnost pokazuje »Giustizia e Libertà«, grupa, koju propovijeda jedan novi program republikansko-ljevičarski. Pojedine struje izdaju svoje listove (»La Difesa«, »Lo Stato Operaio«, »L’Unita«, »Giustizia e Liberta«, »Nuovo Avanti« i »Avanti«). Pred abesinskem avanturom sve su se struje našle na istoj liniji, jer im je cilj jednak i prošlih dana održana je u Parizu skupština, sazvana na inicijativu »Lidu« to jest »Lega italiana diritti dell’ uomo«. Prestavniei raznih grupa održali su govore i na koncu su se složil u donošenju ovog manifesta:
»Rat će započeti u Africi. Antifašizam je ujedinjen u osudjivanju i suzbijanju rata. Ta saglasnost povećava volju za borbu svih revolucionara.
Na jednoj strani fašizam, koji pritisnut nepremostivim poteškoćama vuče, u jednom očajnom pokušaju da se spasi, čitavu zemlju u propast.
Na drugoj su strani životne snage talijanskog naroda, koje se spremaju da u fatalnoj katastrofi propadne fašizam, a da se spasi Italija.
Nepravedan, sterilan i kriminalan je Mussolinijev pothvat, koji je nametnuo talijanskom narodu.
Taj je pothvat nepravedan, jer je upućen da slomi posljednji nezavisni narod Afrike, prema kojemu gledaju sa čežnjom i nadama milijuni crnih ljudi, podvrgnuti kolonijalnim imperijalizmima. Sterilan je taj pothvat zato, jer ma kakve bile posljedice dugog i strašnog rata, koji fašizam započinje, Abesinija, čak i prema onome što tvrde i sami fašistički stručnjaci, ne može nikada da postane kolonija za naseljivanje talijanskih radnika, pa tako na koncu kad se polože računi, talijanski bi narod imao da se iskrvari u korist talijanskih, a naročito stranih profitera. Taj je pothvat kriminalan zato, jer ga nare-djuje diktator i jer ga je zamislio još prije pograničnih incidenata, koji bi imali da služe kao razlog za napadaj, a i zato jer taj pothvat gazi sve ideale i sva načela od onih o samoodredjenju naroda do načela o bratstvu medju narodima, načela, iz kojih je Italija nikla kao nacija.
Jedino je fašizam mogao da dovede Italiju do toga, da se odrekne svoje plemenite tradicije čovječnosti i da si nametne mrsku masku napadača pa da odbije s gnjušanjem i u ime neke navodne superiorne civilizacije arbitražu, koju je barbarska Abesinija prihvaćala već od samog početka.
Ekonomski i demografski problem Italije, kojim bi Mussolini htio da opravda napadaj spekulirajući s mizerijom i prisilnom šutnjom talijanskog naroda, doista postoji. Ali neće se riješiti ratom i kolonijalnim ostvarenjima, tim ostacima jedne epohe, koja je na zapadu.
Treba da se sruši diktatura, koja obeščašćuje talijansko ime, ždere milijarde, izgladnjuje i zarobljuje narod. Treba da se na revolucionaran način transformira sistem produkcije i podjele bogatstva u svijetu, da bi se mogle Iskoristiti goleme zaklade i rezultati znanosti moderne tehnike u korist kolektiviteta. Neka se dade vrijednost latentnim bogatstvima talijanske zemlje, kolonizacijom jednog velikog dijela Italije, koji je još uvijek u vlasti jedne kapitalističke feudalne klike. I dok će natalitet, koji je već u opadanju, doći vlastitim procesom u odnos prema mogućnosti života, kao što je to kod svih civi-lizovanih naroda, treba se boriti protiv imperijalizma i protiv ekskluzivnog iskorištavanja onih izvora, koje je priroda dala na dispoziciju čovječanstvu, za nezavisnost bojadisanih naroda, za slobodnu cirkulaciju rada i robe, za pravednu i racionalnu podjelu sirovina, valoriziravši talijanski rad i duh u svijetu.
Imperij alističnoj i upropaštavaj ućoj politici fašizma suprotstavljamo idealističku i realističku politiku oslobodjenja i konstruktivnosti sutrašnje Italije.
Mizerija našega vijeka to je činjenica, kojoj je glavni faktor čovjek, a ne priroda. Mizerija u Italiji se zove fašizam, koji je posljednji izražaj kapitalističkog društva u propadanju.
Pula. 20 septembra 1935. — Puljska luka ie spremna za rat. Poduzete su sve miere kao za vriieme rata. Otvor u luku od rta Kompare do Punta Kristi ie bari-kadiran protiv podmornica, a ispred luke su postavljene mine. Svi trgovački brodovi. koii imaiu da izadiu iz luke moraiu da 2 sata prije oriiav« odlazak komandi luke. Tek tada ih posebni vojnički piloti provedu kroz opasnu zonu. Sve ladie koie dolazn iz vana moraiu da na pet milia ispred stanice za rasnoznavanie dignu internacionalni znak raspoznavanja i tek kad im stanica dade znak mogu nrosliie-diti put. ali brzinom ne većom od 6 milia. Za brodove koii dolaze s istoka i iuga podignuta ie izvidnička stanica u Preman-turi na turniu. kao što ie to bilo za vri-reme prošloga rata. Sa te stanice, na koioi Je odred ratne mornarice, signalizira se brodovima slobodan prolaz. Po noći ie na brodovima, koii vrše nilotažu poseban ras-vietlieni znak, koii znači »Slijedite me«.
Komandant luke upozorava u svojoj naredbi od 15 o. ml. sve brodove, da se
Grčka eskadra se nalazi u Turskoj, pa će ovih dana grčka i turska ratna mornarica izaći na zajedničke manevre. Ti manevri dokazuju da Grčka i Turska očekuju rat u tom diielu Sredozemnoe Mora. i tla će u tom ratu obie države ići skupa. Prema viiestima iz Grčke Grci se nadaju, da će ovom prilikom doći do oslobodienia Dodekaneza.
Turska utvrdiuie Dardanele i sredozem-sku obalu, a Grčka ie izdala strogu naredbu. da se ne smiie izvještavati o kre-tanin nienih trupa.
Engleska eskadra dolazi ovih dana u grčke vode. a endeski bombarderi su se
Većina pučanstva drži rat neizbje-živim, no to još ne znači, da ga ono i odobrava. Trinaestgodišnji diktatorski režim, sa svim svojim vidljivim i nevidljivim atributima terora, utukao je svaku otvorenu i aktivnu opoziciju. Velik dio naroda mrzi rat, ali uza sve to nema ni traga, da bi se tko ratu usprotivio, premda ga mnogi drže samoubilačkim.
Industrij alni krugovi gledali su iz početka na rat sa nekim zadovoljstvom, ali izjava Mussolinija iza vojničkih manevara u Bozenu, da će se dividende oporezovati tako, da će to naprosto značiti konfiskaciju, ohladnila je njihov entuzijazam.
Viši srednji stalež mrzi režim, ali on je nemoćan jer se kompromitirao. Ovaj isti stalež pomagao je fašizam pred petnaest godina, jer ga je smatrao najboljim lijekom protiv komunizma. Sada pa neprestani novi porezi, te gulenje sa strane stranačkih organizacija, a k tome i nestalnost u poslovnom životu ogorčili su ga. Uza sve to mora da potpomaže režim, jer zna, da bi iza njega slijedila anarhija, koja bi se eventualno mogla pretvoriti u komunizam. Ako pade režim — a uslijed neuspjeha u Abesiniji bi se to moglo dogoditi — jedino anarhija bi ga mogla nadomjestiti.
Većina radnika na sjeveru i jugu Italije nije fašizam nikada mogao predo-biti za sebe. članovi fašističkog radničkog saveza daleko su od toga, da bi odobravali režim; oni su stupili u fašističke organizacije, natjerani bijedom. Radnička klasa je daleko bolja od one, koja je fašizmu pomogla do moći. Negdašnji socijalista Mussolini dobro zna, da je radništvo i te kako važna klasa, a da bi dozvolio da ona pade u zdvojnost. Uza sve to radništvo ne voli fašizam, ono ga prihvaća, jer nema drugog. K tomu radništvo je zadržalo svoje pacifističke nazore, osobito ona generacija, koja je bila u ratu.
Talijani!
Neprijatelj talijanskog naroda nije u Addis Abebi niti u Ženevi. On je u Rimu. On je ona manjina, koja danas gospodari državom. Afrički pothvat nije samo jedan rat protiv abesinskog naroda, nego je to rat protiv Italije. To je jedna izlika diktatora, koji se nada da će na taj način udaljiti neminovna đo-spjeća i da će dati opravdanje i život jednom režimu od kojega nova generacija, uzgojena u fašističkoj klimi, bježi razočarana nemirna.
To je predvečerje jedne odlučne bitke. Dok je protivnik podijeljen i pred poteškoćama, koje su sve veće, ujedinimo se! Po čitavom svijetu milijuni proletera i intelektualaca, zaprepašteni opasnošću jedne nove evropske konfla-gracije, upiru oči u talijanski narod.
stroeo drže naredbe, ier će sami snositi edeovornost za štetu, koia bi se moela doeoditi brodovima (od eksoloziie mine) kao što će biti odeovorni za štetu državi, koia nastane ako voine vlasti budu morale uootriiebiti posebne miere (pucanie u brodove) radi poštovanja te naredbe, a i štetu. koia može nastati oštećivanfem postavljenih oostroienia (barikada na ulazu).
Ta naredba važi od 15 o. mi za sve domaće i strane parobrode i motorne brodove.
U Puli ie na te miere nastala razumljiva panika mediu sradianstvom. jer se svi boie. da bi od časa do časa moglo doći i u Puli do napada s mora ili iz zraka. Ko ima novaca kupuje rezerve hrane, koja ie osietiiivo poskupila. Bogatili sviiet ie počeo da šalie oorodice van grada iz straha od bombardovania.
Stanie duhova ie uzbudieniie nego 1915 kada ie Italija navijestila rat Austriii. ier se danas svi boie. da će rat. koii ie pred vratima, biti strašniii nego orošii.
ovih dana spustili na Kreti da se opskrbe gorivom.
Po novinskim glasovima čini se. da ie i Sovjetska Rusiia uputila eskadru od 17 brodova kroz Dardanele u Sredozemno More. Turska i Sovjetska Rusiia su saveznici odavna, a postoli medin niima i vojnički pakt.
Godište 1914 koje danas imalo biti pušteno kućama u posljednji moment zadržano je pod oružjem, pa se tako Grčka sprema na sve eventualnosti.
Po zadnjim novinskim vijestima na te ^manevre šalje Rumunija dva raza-rača. Ta demonstracija znači u ovom momentu veoma mnogo.
Javna je tajna u Rimu, da je generalni štab bio protiv abesinske avantire. Profesionalni vojnici, koji moraju računati sa realnošću, naime sa ljudskim, ekonomskim i financijalnim vrelima, vide, da je abesinska avantira jedna vrlo škodljiva stvar. Govori se, da su tako-djer i nekoji fašiste, koji zauzimlju danas visoke položaje, bili protiv rata. Ali članovi generalnog štaba su vojnici, odgojeni da slušaju, i oni su morali pristati na plan za koji znadu, da je jedna igra. Govori se takodjer da je i kralj bio protiv rata, ali kao u prošlosti, tako je i sada Mussolini uspio protiv volje kraljevske obitelji. Učinilo se je sve moguće, da se kraljevska obitelj uplete u to, nastojeći postaviti razne njezine članove na vodeća mjesta u ratu, tako, da i na njihova ledja pade krivnja za rat.
Cijene životnim namirnicama su vrlo visoke i još uvijek rastu. Nemoguće je prodati obične artikle, a kamo li luksuznu robu, koja se još uvijek u velikim količinala proizvađja u Sjevernoj Italiji. Ljudi se otvoreno bune protiv visokih cijena. Plaće i nadnice jako su snižene, dok su dohoci trgovačke klase vrlo reducirani uslijed pada kupovne snage i velikih poreza.
Kao što i u drugim zemljama, gdje vlada diktatura, opozicija se ispoljuje u natpisima kredom po zidovima kuća. U nekim ulicama Venecije i Genove, kao i u NapUlju, zidovi su pokriti proturatnim natpisima.
Kroz trinaest godina terora fašizmu je pošlo za rukom, da ukloni sa površine svaku otvorenu opoziciju. A to daje kuraže Mussoliniju. Kroz trinaest godina on je radio, što je htio, a i sada drži, da može i u buduće raditi, što hoće. To je jasno. On je još uvijek apsolutni gospodar talijanske države, što će se dogoditi, ako rat u Africi ne uspije, drugo je pitanje.
Utamničeni čekaju, na otocima deportirani, u kućama, koje su još pustije zbog odlaska sinova, čekaju majke. Muževi i žene, koji trpite u Italiji, i vi Talijani, koje je bijeda ili ljubav za slobodu po-tjerala i u izagnanstvo, napred za posljednji napor! Naprijed protiv rata, protiv fašizma, za revoluciju, koja će nas osloboditi!«
Lega Italiana dei diritti dell tiomo Partito socialista italiano Partito socialista massimalista Partito comunista d’Italia Partito republicano »Giustizia e libertà«
Gruppo federazione anarchica Confederazione generale del lavo-voro
Confederezione generale del lavoro dTtalia,
FINANCIJALNI POLOŽAJ ITALIJE
Golemi troškovi ratne ekspedicije. — Ograničene zlatne rezerve. — Pred inflacijom?
Poznato je, da je Italija siromašna zemlja i najsiromašnija velevlast na svijetu. To je posljedica siromaštva talijanskog tla i prenapučenosti Italije. Rat u Abesiniji stavio je već na tešku kušnju financijalni položaj Italije. O tome priopćuje »Manchester Guardian« ove podatke.
Dekret talijanske vlade, kojim se nalaže talijanskim državljanima da predadu državnoj blagajni kredite, koje imaju u inozemstvu, uz odštetu u lirama, te kojim se jako smanjuju dividende društvima i uvodi 10% pristojba na dobit, je nesumnjivo znak, da se Italija nalazi u položaju, kad mora mobilizirati i svoje zadnje financijal-ne izvore. Financijalna i ekonomska situacija u Italiji pogoršavala se je iz godine u gedinu. Manjak u državnom proračunu u zadnjih pet godina iznosi 270 milijuna funti sterlinga. Žalosno stanje talijanskih financija je samo rezultat ekonomske politike, koja izdaje goleme svote za nerentabilne investicije. A to je raskoš, koju sebi ne mogu dopustiti ni mnogo bogatije države.
Za javne radnje potrošeno je u Italiji u zadnjih 12 godina 28 milijardi lira. Isti-naJe’ ^.a su Postignuti sjajni rezultati. No većina je tih javnih radnja nerentabilna. Potrošeno je takodjer mnogo novaca za obnovu prekooceanske trgovačke flote. Državna blagajna morala je platiti veoma visoke svote radi uspjeha »Rex-a«, da dobije »Modru vrpcu« i radi prekooceanskog leta zračne ekskadrile maršala Balbo-a. Krasne automobilske ceste, koje su sagrađjene, nisu takodjer opravdane obzirom na stanje talijanskih, financija. U medjuvremenu su Plaće i nadnice radi defiacione politike stalno smanjivane. Veliko smanjenje plaća i nadnica, koje je provedeno u travnju g. 1934, slijedjeno je od dvaju dalnjih redukcija plaća i nadnica. Pisar u jednoj banci ili tvornici zadovoljan je sa 800 do 900 lira mjesečno.
On mediutim mora od toga dati za fašističke ustanove i na državne pristojbe od^orilike 200 lira Mediutim su cijene živežnih namirnica i robe uopće visoke i stalno skaču radi vladinih nabavaka. Zadnjih 8 tjedana cijene su poskočile za desetak do pedeset do sto. Ma da ie stanie talijanskih radnika teško, ioš ie teže ono srednjeg staleža, koje je dovelo fašizam na vlast. Talijanski radnik je uvijek kuburio. Stanie ie nezaposlenih i djelomično zaposlenih radnika posve očajno. Ekonomska Situacija Itali I e bila ie teška već početkom ove vođine. Mediutim su pripreme as-rat u Africi dale snažno? podstreka svojo! industriji. koia direktno ili indirektno izra-dinie ratne potrepštine Zaposlen je i veliki broi novih radnika. Ove mjere su naravno poboljšale situaciju, ali se ie povećao državni dug. 23. srpnja ove godine talijanska vlada ie suspendirala odredbu, da onticai banknota mora biti pokriven za 40 % zlata. Pii tome ie ustvrdjeno. da to ne znači naouštanie zlatnog standarda.
Istina ie. da Italiia niie podržavala zlatni standard od 1927. godine, a sada ima rr-ogo znakova, koii govore, da ide u pravcu inflacije. Opticai novčanica je danas 14.100.000.000 lira. prema 13.200,000.000 u Prošloi godini Opći indeks cijena ie 308, prema 272 u 1934. godini. Rat u Africi sili talijansku vladu, da kupuje velike zalihe sirovina. Italiia kupu.ie danas gdjegod može bakar i druge kovine. Ugljen uvozi iz Njemačke i Poliske. ier ie Velika Britanija odbila _daline Kreditiranje. Stoku ku-ouie u državama srednje i jugoistočne Evrope, a petrolei u Rumunjskoj. Pasiva trgovačke bilance bit će. drži se, 50.000.000 funti sterlinga. Rat u Africi stoji goleme novce.. Samo za uzdržavanje i prehranu sadašnje? broia četa u istočnoj Africi Italiia troši dnevno lO.OOO.QOO lira Mediutim talijanske rezerve iznose svega od prilike 80 milijuna funti sterlinga. a mobilizacija vanjskih kredita može dati od 30 do 40 milijuna funti. No što će biti. kad se PO' troši ovai novac ?______
ZLATO BJEŽI IZ ITALIJE.
Zlatna rezerva smanjena za 31 posto.
Reuter javlja:	Zlatna rezerva tali-
janske Narodne banke spala je sa 4.704,476.000 na 4.562,937.000 u periodu od 31 augusta do 10 septembra 1935. Time je zlatno pokriće svedeno na 31 posto.
ITALIJA ZAPLIJENJUJE STRANE BRODOVE.
Talijanska vlada ie zaplijenila za transport četa na brodogradilištu u Tržiču za Poljsku gradieni brod »Batori« od 15.000 tona. Poljska vlada uložila je Protest orotiv te zaplijene.
»HOĆEMO S DUCEOM U AFRIKU '«
Pariška »Difesa« donaša interesantnu sU-(icu sa talijanskih manevara na Breneru-Jedan vlak krcat vojnicima susreo je jednoj stanici vlak sa milicijom. Vlak u kojem je bila milicija bio je okićen, a na njemu natpisi: »Živio duce, hoćemo qa medju nama. Za ducea u Afriku!« Vojnici alpini su počeli da viču milicionerima: »Dobro, i mi hoćemo ducea s nama. Ali s due eoM u Afriku, a ne za ducea u Afriku-Što radite još ovdje. Što ne idete u Afriku-*
Izmedju vojnika i milicije je nastalo tučnjava. Oficiri nisu mogli da zaustave tučnjavu, pa su bili prisiljeni da pozovu karabinjere, koji su mnogo vojnika uhapsili.
Turska, Rumunjska i Grčka mornarica zajedno vježbaju
Nade Grka u oslobodjenje Dodekaneza — Rusi u akciji
Stanje đtahova u Italiji pred ratom
Kako gledaju pojedini staleži na današnju situaciju
POliOŽAJ ¥ MASI DEŽELI
LJUDSTVO' VIDI V VOJNI REŠITEV
Trst, sept. 1935. (Agis). če ne bi upoštevali velikega obupa, ki vlada po vsej deželi vsled mobilizacije skoro vse mladine in pa vsled slabe letine ter grozeče lakote, bi morali ugotoviti da vlada med ljudstvom kljub vsemu precejšen optimizem. Vedno bolj in bolj so vsi namreč prepričani, da se bliža konec tega neznosnega položaja in da so vedno bliže rešitvi. Z naj večjo pozornostjo slede povsod časopisnim poročilom in pa razvoju pogajanj, ki se tičejo italijansko-abesinskega konflikta. Ker upajo, da se ne bo ponovilo na naši
zemlji razdobje 1914—1918. si naravnost žele vojnega spopada v Afriki. Vedo namreč, da bi pogodbena prisoditev Abesinije Italiji njih položaj poslabšala in rešitev zavlekla. Močna pa je po naši deželi še vedno hitlerijanska propaganda. Italijani sami, ki iz svojega časopisja ne morejo razbrati pravega in resničnega položaja vedno sprašujejo naše ljudi, ki kupujejo časopise iz Jugoslavije, o tem kaj ti poročajo. Vidi se med njimi velika zaskrbljenost in pa strah pred bodočimi dogodki.
KRUTE OBSODBE KRAŠKIH MLEKARIC
Obsojene na po 500 lir in več kazni
Trst, sept. 1935. (A g j s) Znano je da je večina našega podeželskega ljudstva posredno in neposredno navezana na Trst. še vedno hodijo možje z okolice v Trst po zaslužek in največ deklet dobi v mestu skromno delo. Tudi ves preostali pridelek sadja krompirja, posebno pa mleka konsumira tržaško mesto. Znane so naše »brščice« ki z osli ali na vozičkih transportirajo mleko iz vseh strani in ga raznašajo po tržaških hišah. Danes v času na j hujše krize, ko možje ne dobe dela pa je ravno mleko eden glavnih zaslužkov našega okoličana, ki je še kolikor toliko stalen. Govedo je sicer težko obremenjeno z davki, a mleko še vedno ostane skoro navidez brezplačen produkt. Vendar pa bomo iz naslednjega videli, da tudi to zgublja na vrednosti in da se ljudje na vse načine trudijo kako bi kaj več zaslužili, četudi se poslužujejo pri tem nedovoljenih sredstev. Tako na primer »Piccolo« in Popolo« z dne 21. t. m. obiavljate na 4 kolonah obsodbe 10 mlekarjev in mlekaric, ki so prodajali »krščeno« mleko. Tožene so na podlagi
kr. dekreta 9., 5., 29 št. 949, čl. 45, da . so v Trstu razpečavale posneto mleko, ki ni imelo predpisane količine maščobe, kar je ugotovil mestni higijenski urad. Na podlagi tega so bile kaznovane in obsojene sledeče osebe: Perac Stanislav iz Merč na 110 lir, Bandelj Justina iz Dutovelj isto, Štok Frančiška iz Dutovelj obsojena dvakrat na skupno 300 lir, Oblak Marija iz Dekanov na 50, Grgič Marija iz Bazovice na 60, Križmančič Franò iz Bazovice na 100, Muha Ivana iz Herpelj na 50, Dolgan Antonija na 100, Sirk Frančiška iz Sv. Križa pri Trstu na 50. Poleg svega so bile obsojene še na povračilo sodnij skih stroškov in na objavo obsodbe v časopisih, kar znese skupno za vsako osebo do 900 lir. Kaj pomeni ta vsota za revno mlekarico si lahko mislimo. Težko si je misliti kdaj bodo ti ljudje s posameznimi litri mleka zaslužili toliko, da bodo lahko izplačali tako ogromno kazen. Poleg omenjenih oseb sta bile obsojene še Kor j on Roza iz Betokov in Renčelj Karla iz Dan na po 50 lir.
Občinski »reveži« na Bovškem
Kr>ko izkoriščajo doseljeni Italijani občino
Gorica, septembra 1935. — (Agis.)
Na Bovškem je že precej doseljenih Italijanov. Večinoma so prišli v naše kraje revni in razcapani skoro brez vsega, vendar so si v kratkem tako opomogli, da bi jih njihovi rojaki, č,e bi se pojavili med njimi, gotovo ne spoznali. Vse to pa gre največ na račun občin in občinskih blagajn, ki so postale pod njihovim vodstvom najbolj primeren vir za zaslužek brez dela. Naj omenimo samo nekaj primerov italijanskih priseljencev, ki dobivajo iz občinskih blagajn podporo:	lekarnar	Amoroso ima kar
3000 Lir občinske podpore, neki Omlet-to, ki ima avtotaksi, katerega mu je baje pomagala kupiti občina, dobiva stalno podporo; potem Tornada ki ima bufet »Dopolavora« v občinski hiši, dasi ima dva tovorna avtomobila, dobiva precejšnjo podporo od občine, dalje neki brivec, ki je bil prej inkasant elektrarne in ki je poneveril precejšnji znesek. — še mnogo je takih prite-
pencev, ki so prišli brez vsega k nam, a vendar živijo sedaj mnogo boljše od domačinov, ki morajo za skromno preskrbo garati kar se da. Izgleda, da občina nima svojih revežev in da vlada pri nam blagostanje, tako da lahko brez nadaljnega občina podpira tuje ljudi. Vendar pa če pogledamo v hiše domačih kmetov, bi videli da nimajo niti za sol in da nekateri najrevnejši od njih dobijo včasih po par kilogramov koruze kot mamilo, češ da jim jo pošilja »Duce«, kateremu morate biti za to vedno hvaležni in ki vedno misli na vas, čeprav tega niste vredni. Občine same so radi podobnega izkoriščen j a in radi vedno ponavljajočih se poneverb do skrajnosti zadolžene in deficitne. Kmet-je, ki morajo prenašati to breme, plačevati ogromne davke za državo, provinco in občino, brez dvoma ne morejo mirno gledati tega početja in zato so vsi, ki prihajajo iz notranjosti Italije med nje do skrajnosti osovraženi.
RADIO ŠE VEDNO MOTIJO
Postojna, sept. 1935. (Agis.) — Kakor poročajo iz naših krajev še sedaj niso prenehali z motnjami naše ljubljanske radio-oddajne postaje. O tem smo svoječasno že poročali in ugotovili, da imajo italijanske oblasti več takih manjših postaj, s katerimi z raznim ropotanjem in sličnim motijo in onemogočajo našim radioposlušalcem v Primorju čisto sprejemanje slovenskoga radia. Zlasti močno prično motiti pri oddajanju raznih poročil, posebno onih, ki se tičejo položaja v Italiji. V zvezi z vedno boij poglabljajočim se prijateljstvom med nami in našo sosedo, bi to vsekakor lahko odpadlo.
PO GORIŠKI IŠČEJO DELAVCEV
Gorica, sept. 1935. (Agis). V zvezi z mobilizacijo je pričelo povsod primanjkovati delovnih moči zlasti med strokovnimi poklici. Ni čudno, da je vsled tega nastopilo povsod povpraševanje po novih delavcih. Vendar pa so se delovni pogoji izredno poslabšali in plače zelo znižale.
KMETIJSKE NAGRADE V GORIŠKI POKRAJINI
Za prihodnje leto se pripravlja v Goriški pokrajini nekaka žitna bitka. Namen natečaja je pospeševanje enotne žitne produkcije, zboljšanje zemljišč, zboljšanje travnikov in živinoreje in zboljšanje vrtnin. Splošni pogoj je, da mora biti vsaj 40 od-stokor površine posejane z žitaricami in vsaj 1 ha površine, ki se drži skupaj posejan z eno samo žitno vrsto. Nagrade so od 1000 do 100 lir.__
RATNE VJEŽBE ZA OBRANU TRSTA.
Trst. 21 septembra. — Od 22 o. mj do 29. i 6. 13, 20 i 27 oktobra vršit će se bojna cadiania, koia imaju svrhu, da pokušaju obranu Trsta s morske strane. Tih dana ie zabranjena plovidba svim brodo-vima u dubini od 5 milia od obale i to u rejonu ođ Pirana do Devina. Pola sata oriie početka pucanja bit će signalima obaviešteni brodovi da se sklone.
NOVI VPOKLICI?
Strog popis živine in vozil
Trst, sept. 1935. (A g i s), Kakor doznavamo so bili vpoklicani v torek 24. t. m. vsi do vštevši 30 leta starosti. Imenovani so bili že preje opozorjeni na to, da morajo biti v stalni pripravljenosti za vpoklic. Ali so pri tem vpoklicu mišljeni vsi ali samo posamezne stroke nam do sedaj ni znano. Po vsej deželi se je že izvršil izredno strog popis živine in vozil.
BATALJON PJEŠADIJE IZ TRSTA ZA AFRIKU
»Azzurri di Dalmazia« i »La società dalmatica« na ispraćaju.
Trst. septembra. — 21. o. mj. otišao ie jedan bataljon pješadije iz Trsta za Istočnu Afriku. Federalni sekretar Perusi-no ie izdao naredbu, da moralu svi fašisti svečano ispratiti vojnike, a poseban poziv su Dalmatinci uputili društvu »Azzurri di Dalmazia« i članovima »Società Dalmatica« da dodiu na ispraćaj. Ti Dalmatinci su došli sa plavim rupčićima i dalmatinskim grbom, a nosili su i dalmatinsku zastavu sa 3 leopardove vlaye.
Oficiri toga bataljona su skoro svi dobrovoljci iz Trsta i Pule, kažu talijanske novine.	___..._
ÀBESINCI ĆE SE BRANITI DO POSLJEDNJEG ČOVJEKA
Abesinski car Halle Selasie dao je izjavu saradniku »Intransigeanta« u kojoj je kazao da će se Abesinci dati poubijati do posljednjeg čovjeka za svoju zemlju i svoju nezavisnost, ako budu napadnuti-____
emigranti-nje s primorja
SE POSTREŽEJO S POSEBNIM POPUSTOM SAMO V SALONU ZA DAME IN GOSPODE SOBEGUNCA
PRAVI SAMO SA OVIM ZNAKOM
itoàja nepmmvtw'
TIVàP HUBERTUS
NASILJA NA DODEKANEZD
Atenski list »Elefteron Vima«, od 18 septembra, donosi članak u kome se kaže:
»Mora se nešto preduzeti protiv nasilja talijanskih vojnih vlasti na Dode-kanezu. Neprijateljski postupci primoravaju stanovništvo da napušta domove. Ali posljednji dogadjaji provazilaze mjeru. Jedan talijanski vojni odred upao je u grčke kuće i ukonačio svoje oficire i vojnike, pa čak i one kuće koje su zbog otsustva stanara bile zatvorene. Zanimljivo je ispitati da li su ovakve mjere Talijana izvršene po nalogu više vlasti. G. Mussolini je objavio svijetu da su mu potrebne kolonije, kako bi nastanio su-višak talijanskog stanovništva. Nisu li ovo mjere .kojima treba osloboditi Do-dekanez od Grka, da bi Mussolini imao gdje nastaniti Talijane.«
MALE VESTI
podu-
vlade
STANKA KRALJ ____________ _______________
MARIBOR, MELJSKA CESTA ter mù od Boga izprositi zmaga
HRUŠEVJE JE DOBILO ELEKTRIKO
Postojna, sept. 1935. (Agis) Po dolgem času so Hruševje in ostale okoliške vasi v naj hujši krizi dobile elektriko. Poleg Hruševja so napeljali elek triko tudi v Veliko brdo, Brinje, Hre-novico, Goriče, Landol, Pri fari, Slavi-nje in Šmihel. Otvoritvi so prisostvovale vse oblasti in prirejena je bila ceremonija, kakršnih pa so naši ljudje že navajeni in so zato za njih brez posebnega pomena. Za enkrat si od novih naprav ljudje ne obetajo nobenih koristi. Toliko bolj pa je to zvezano z vojaškimi napravami.
MOBILIZACIJA FAŠISTOV NA GORIŠKEM IN V ISTRI
Kratko smo že poročali o demonstrativni mobilizaciji vsega članstva fašističnih političnih, strokovnih in mladinskih organizacij. V vsakem kraju in mestnem okraju se bodo zbrali fašisti na določenih mestih ter z manifestacijami demonstrirali voljo vsega italijanskega naroda po izvedbi osvojevalnih načrtov Mussolinija v vzhodni Afriki. V svrho organizacije te demonstrativne mobilizacije je bilo odrejeno, da morajo dati zanjo prvi znak sirene na ladjah in v tovarnah, topovi in zvonovi po cerkvah.
Na Goriškem je nastalo zaradi zvonjenja v svrho mobilizacije fašistov neko nesporazumlj en j e, ki mu je napravila konec okrožnica goriškega ordinarijata, ki izrecno ukazuje, da se morajo na dano povelje fašističnih oblasti oglasiti vsi zvonovi cerkva v krajih, kjer ni drugih sredstev za dajanje znamenj fašističnim organizacijam. To dovoljenje pa je izjemno in neveljavno za kraje, kjer lahko ta posel opravijo sirene in topovi.
Kakor pa poroča pulska »Corrispondenza« so vsi italijanski škofi odredili, da mora duhovščina o priliki demonstrativne mobilizacije fašističnih sil v cerkvah moliti za domovino in njene voditelje, blagoslavljati italijansko orožje
Engleska, Francuska i Italija su sele zajednički korak kod litvanske sa slobodu izbora u Memelu.
Ništa za Englesku i Francusku, ali da fašistička Italija hoće da bude tutor slobode izbora — to je ipak malo previše i za ovu staru poludjelu Evropu.
Dr. Franjo Cvetiša, rodom iz Lastova, imenovan je jugoslavenskim poslanikom u Chile.
Dr. Marko Natlačen rodom iz Vipavske doline imenovan je banom Dravske banovine.
Novi podesta u Poreču je Bruno God-las, oficir milicije.
U Medulinu grade gat za ribarske ladje, koji će biti dug 25 metara, a stajati će 80.000 dinara.
Aretacije v Gorici. Karabinerji so v petek na osnovi neke tiralice aretirali 28-letnega Romanna Sušica, 25-letnega Rafaela Brezigarja, 24-letnega Alojzija Kraševca in 27-letnega Leopolda Sfiligoja. Prepeljali so jih v policijske zapore.
Iz Aleksandrije poročajo, da je samo v teku enega dne, t. j. 21. septembra, šlo skozi sueski kanal skupaj 7000 vojakov. Brez dvoma je to v zvezi z bojaznijo, da nekega dne sile zaprejo sueški prehod.
43,345.000 Talijana je bilo 31 augusta o. g. po službenim statistikama. U taj broj su uračunati i oni koji su talijanski pripadnici ali se nalaze u inostranstvu.
Kupovna moč lire je ponovno padla in sicer v trgovini na veliko v avgustu na 30.38 (v primeru z 1. 1913. kot 100). V teku septembra se opaža zopet večji padec in je že prišlo na 29.82. Indeks cen na debelo v Italiji je v teku avgusta porasel za 3,16 odstotkov od 31912 na 322.28.
»La passione adriatica«, Jadransko trpljenje, knjiga, ki jo je svoj čas spisal senator Giorgio Pitacco iz Trsta, je zdaj izšla v drugi izdaji. Knjiga je važna za tistega, ki želi spoznati zgodovino italijanskega iredentizma ob Adriji, njegove težnje, akcije in žrtve od sarajevskega atentata do Rapalla.
Za nespoštljive besede o režimu je svoj čas goriški pretor obsodil Antona Sokola iz Gorice na 3 mjeseca strogoga zapora. Goriški tribunal je zdaj Sokolov priziv zavrnil in potrdil pretorjevo sodbo.
V kratkem se bo vršila v Italiji demonstrativna mobilizacija vsega članstva fašističnih strokovnih in mladinskih organizacij. V vsakem kraju se bodo zbrali fašisti na določenem mestu in manifestirali. Znak za to bodo dali z zvonovi, sirenami na ladjah in tovarnah, s topovi in zvonovi po cerkvah: Vsi italijanski škofi so zato odredili, da mora duhovščina ob tej priliki moliti v cerkvah za domovino in njene voditelje, blagoslavljati italijansko orožje ■, ter izprositi Boga zmago

«ISTRA®

I NAŠI POKOJNICI g
f PROF. FRAN MATEJČIĆ
Iz Pazina javljaju da je u nedjelju dne 22 o. mj. umro tamo bivši pokrajinski školski nadzornik profesor Fran Matejčić u starosti od 85 godina.
školovanje skoro svih Istrana vezano je uz ime profesora Matejčića. Kroz decenije podučavao je i nadzirao je školsku omladinu u istarskim osnovnim i srednjim školama. Kad je mletačkom Slovencu Antonu Klodić-Sabladoskom kao pokrajinskom školskom nadzornika uspjelo da se godine 1875. osnuje u Kopru učiteljska škola sa tri odjeljenja: hrvatskim, slovenskim i njemačkim, našli su tamo polje svog djelovanja prvi istarski svjetovni intelektualci. U toj su školi, na hrvatskom odjeljenju, službovali istarski Hrvati Fran Franković, Vjekoslav Spinčić, Fran Matejčić, a kasnije i pjesnik Vladimir Nazor. Tu je pokojni profesor Matejčić počeo da uzgaja istarske učitelje. Ali kao sin seljačkih roditelja, koji je osjećao tegobe seljaka i poznao njegove potrebe nije se ograničio samo na rad u školi. Da ne bude naš seljak navezan na lihvare Talijane Matejčić je međju osnivačima Koparske posujilnice i najmarljiviji suradnik u tom društvu.
Poslije borbe od skoro 40 godina i poslije neprestanih zahtjeva sa strane pokrajinskih zastupnika u istarskom saboru i narodnih poslanika u carevinskom vijeću u Beču, otvorena je godine 1899 u Pazinu prva hrvatska srednja škola n Istri, velika gimnazija. Ravnateljem imenovan je profesor Matejčić. Tako je on prvi primo prvu veću skupinu buduće istarske inteligencije u čisto hrvatsku gimnaziju. Kao ravnatelj gimnazije u Pazinu ostao je tri godine. 1902. imenovan pokrajinskim školskim nadzornikom za sve hrvatske i slovenske pučke i srednje škole Primorja. Na tom je položaju ostao do dolaska Talijana iza rata, kada je penzioniran.
Kao pokrajinski školski nadzornik najveću je ljubav i pažnju posvećivao irvatskoj gimnaziji u Pazinu. Dolazio je u Pazin iz Trsta po nekoliko puta u godini i po više dana nadzirao nastavu u gimnaziji. Od prve mature na gimnaziji 1907. pa do ukinuća gimnazije 1913. pokojni Matejčić bio je uvijek pretsjednik ispitne komisije. Zato će vijest o njegovoj smrti probuditi kod negdašnjih pazinskih djaka uspomene na najljepše mladenačko doba, kad su u prvoj istarskoj gimnaziji crpili hranu duhovnog života i prve upute za život.
Kad je pokojni profesor Matejčić bio penzioniran vratio se iz Trsta u svoj rodni kraj u Pazin te je u svojoj seljačkoj kući živio do smrti. Visoki položaj koji je obnašao nije ga smetao da nađe najveći užitak u obrađivanju polja. Skoro do smrti radio je u polju, no ne radi. zabave, već za korist i primjer drugima. Uz to se bavio i gospodarskom organizacijom kao poslovođa i odbornik Gospodarskog društva. Seljaci su se čudili i ujedno oduševi]qavali videći kako naš bivši pokrajinski školski nadzornik sa ljubavlju stavlja na vagu njihove proizvode ili ih izdaje i točno bilježi. Za njega prožetog pravnim osjećajem upravljanja državom bio je udarac kad su Talijani bez ikakve odluke došli u Gospodarsko društvo i zahtjevali od njega da im preda upravu.
Uz sada već pokojnog ravnatelja Ivana Kosa vodio je Đačko pripomoćno društvo u Pazinu te je nastojao da spasi imetak tog društva, koji se sastojao od zgrade pazinskog konvikta ali u tom nije uspio. Talijanske su vlasti naime konvikt potpunoma preuzele u svoje ruke i predale ga ustanovi »Congregazione di Carità«.
Budno je pratio sav javni život naše manjine pod Italijom te je čitao i bio pretplaćen na sve hrvatske i slovenske publikacije, što su izlazile u Trstu i Gorici. Političko društvo »Edinost« u Trstu pozivalo ga je na svoje sjednice, da se posluži njegovim savjetima, naročito u školskim pitanjima. Kad su Talijani htjeli iza rata 1922. obnoviti neke vrste istarskog sabora imenovali su za članove od strane naše manjine Dra Mirka Vratovića, prof. Matej čića, Frana Flego, Josipa Pangerca i Ivana Raškovića. Budući da broj imenovanih članova nije ni izdaleka odgovarao razmjernom broju našeg pučanstva u Istri, oni nisu uopće išli u sabor već su podnijeli samo izjavu protesta nad zapostavljanjem Hrvata i Slovenaca u Istri.
Smrću profesora Frana Matej čića gubi Istra jednog od najkorektnijih pretstavnika stare garde intelektualaca, koji je svojom velikom duševnom snagom, uglađenim ophođenjem, seljačkom marljivošću i savjesnošću te nacionalnim osjećajima bio ponos istarskih Jugoslavena, a imponirao je i protivnicima, koji su njegove vrline cijenili.
Sahranjen je na pazinskom_ groblju, gdje počiva i njegov nasljednik i posljednji ravnatelj hrv. gimnazije u Pazinu Ivan Kos i naš rodoljubni pjesnik pazinski prošt Ante Kalac (Nadan Zorin).
Pokojnik ostavlja brojne nećake među njima i Dra Šimu Matejčića, sreskog suca u Trogiru, kojima ovime izrazuje-mo saučešće.
Slava ( profesoru Franu Matej čiču!
t MIRO' ČERNIGOJ
TEŽAK GUBITEK ZA EMIGRACIJO Celje, 23. septembra
V celjski bolnišnici je izdihnil v petek ob 20.30 akademik Miro Černigoj iz Celja. Po težkem trpljenju je podlegel vnetju možganske mrene v cvetu mladosti, v svojem 23. letu. Pokojni Miro se je rodil 3. maja 1913 v Trstu kot sin višjega stražnika Černigoja, ki je umrl pred nekaj leti. Ob prevratu se je rodbina naselila v Celje. Tu je Miro maturiral, potem pa se je vpisal na pravno fakulteto ljubljanske univerze. Neizprosna smrt je zdaj pokosila življenje idealnega in simpatičnega akademika, ki je posvečal vse svoje mlade sile nacionalnemu in prosvetnemu delu.
Pokojnik je bil odločno nacionalen, značajen, neumorno delaven mladenič. Bil je član tehničnega odbora celjske sokolske župe in sokolskega društva, prosvetar Sokola, odbornik »Soče« in soustanovitelj in prvi predsednik Društva jugoslovenskih akademikov. Z njegovo smrtjo je izgubila nacionalna omladinska organizacija »Sloga« svojega predsednika in častnega člana. Pokojnik je bil izvrsten organizator, predavatelj, govornik in društveni delavec. Pri svojem delu je imel vedno v mislih svojo vroče ljubljeno ožjo domovino.
*
V nedeljo ob 16. je nastopil akademik Miro Črnigoj svojo zadnjo pot. Pred mrtvašnico na mestnem pokopališču se je zbrala velika množica občinstva, med njo predstavniki javnega življenja, Sokoli in Sokoliće iz Celja in drugih krajev v krojih in v civilu z znaki, prapori celjske sokolske župe, celjskega Sokola in naraščaja ter žalskega Sokola, članstvo »Soče«, dijaške družine in starešinske organizacije »Sloge«, Društva jugosl. akademikov v Celju in akademiki iz drugih krajev. Po blagoslovitvi trupla so ponesli pokojnikovi najožji prijatelji krsto do groba. Po cerkvenem obredu so se z globoko občutnimi besedami poslovili od pokojnika dr. Milko Krašovec v imenu Sokola, akademik g. Julij Savelli v imenu sošolcev akademikov, akademik g. Savo Zužič v imenu starešinske organizacije »Sloge« v Celju in JAD Jadrana v Ljubljani, gimnazist Izidor Cergol v imenu dijaške družine »Sloge« v Celju, akademik g. Goršič v imenu celjske »Soče«. Nato so celjski akademiki zapeli ginljivo nagrobnico, sokolski prapori pa so se poklonili nad grobom v poslednji pozdrav.
*
Pok. Miro Černigoj je bio i saradnik našega lista. U njemu gubimo jednog mladog, oduševljenog 1 radinog omla-dinca-emigranta. Pridružujemo se žalosti njegove rodbine i cijele emigracije, jer je smrt našeg vrijednog Mira zadesila sve nas.
NA USPOMENU BAZOVIČKE NARODNE TRAGEDIJE
Da počasti smrt svoga sina Zvonimira, koji je nao za svoj narod mučeničkom smrću na Bazovici 5 septembra 1930, poklanja gosp. Julije Miloš Jugo-slovenskoj Matici 100 dinara, društvu »Istra« 50 din. kao pripomoć za istarske izbjeglice, na čemu se ovime zahvaljuju odbori ovih ustanova.
U POČAST BLAGOPOK. GJORGJA VE-LISAVLJEVIĆA,
generalnog direktora Srpske banke mjesto vijenca na njegov odar poklonio je Jugoslovenskoj Matici u Zagrebu gosp. generalni direktor Makso Antič za ublaženje bijede najnevoljnije naše istarske braće 200 dinara. Blagom pokojniku kliče »Slava«, a svome dobrotvoru izrazu je najtopliju zahvalu — Ju-goslovenska Matica — Zagreb.
OBIŠČITE RAZSTAVO CIRIL-METO-DOVE DRUŽBE!
Rojake opozarjamo na veliko propagandno narođno-obrambno razstavo Ciril-Metodove družbe v Ljubljani v poslopju Auerspergovega dvorca, v Gosposki ulici. Odprta bo še do 29. t. m. Razstava je izvrstno organizirana^ in iz nje je razvidna celotna slika položaja naše-ga ljudstva v tujini. Že dosedanji obiski beležijo izreden uspeh. (Agis.)
DEOBNE~VESTI
Stara in nova vojna. Da se polja in travniki očistijo raznih kovinskih drobcev, železnih, jeklenih in bakrenih, ki jih je še vedno najti povsod, koder je divjala svetovna vojna, je pokrajinski politični tajnik svojim krajevnim organom izdal nalog, da dajo takšne vojne ostanke povsod bresplačno pobrati, pa naj si bodo večji kosi ali le majhni drobci. Spravijo naj se v posebna zbirališča in o akciji naj se obdobno poroča političnemu tajništvu.
Najnovija kišna kabanica
od lakiranog; crnog gumiplatna, sa žutim kopčama, u praktičnoj izradbi koja čuva \ odijela,
nepromočiva
Din 320.—
Mušterije izvan Zagreba neka zatraže, u koliko još nemaju naš BESPLATNI KATALOG za jesen i zimu.
Moda za jesen	^20 - ^na ^a®,a^ca »SINGL“
O novoj muškoj modi pruža Vam pregled odio muške mode u II. katu
od dobro gumiranog kepera, maslinaste boje.
Din 200*—•
od impregniranog kepera, maslinaste ili crne boje s kapucom
Din 440*—
(3I/er
Zageeb. '
Poškodbe jugoslovanskih državljanov po fašistih
Napravi.j ene li
Nekateri Jugoslovanski državljani, katerim so radi njih Jugoslovenske narodnosti in državljanstva prizadjaii fašisti v Trstu pri znanih izgredih 13. julija 1920. velike škode so se preteklo nedeljo sešli v pisarni tukajšnega odvetnika dr. Mateja Pretnerja za ukrenitev korakov za dosego plačila odškodnine za to škodo, ker so razne prošnje in pritožbe na vlado, tudi na ministarski svet, in intervencije pri ministrih za dosego njih odškodnine ostale do sedaj brez uspeha. Njih tozadevne prošnje niso rešene in posameznim oškodovancem se niti naznanilo ni, koliko odškodnine je bilo njim od Italijanske vlade likvidirane in priznane. Baje je to uradna tajnost.
Kakor znano se je Italijanska vlada s pismom ministrskega predsednika Mussolinija od 20. julija 1925. zavezala izplačati naši vladi za odškodnino za omenjeno poškodbe posestev, pravic ali koristi Jugoslovanskim državljanom v Trstu svoto 5,300.000 Lir v 3 mesecih po priobčenju ratifikacije konvencije o re-
». julija 1920.
stituciji posestev, pravic in koristi od 12. avgusta 1924. — Ker je bila ta ratifikacija razglašena v Službenih novinah 14. novembra 1928. in tudi naznanjena Italijanski vladi, bi se morala takrat izplačati oškodovancem njim dolžna odškodnina. To pa se ni storilo. Razlog za to je, da Italijanska vlada ni izročila naši vladi v gotovini Lir 5,300.000.—, ampak je ta znesek plačala na ta način, da ga je odbila od svoje večje terjatve, ki jo njej dolguje Jugoslavija. Ker je Jugoslavija na ta način že dobila plačilo za odškodnino za svoje oškodovane državljane, so ti mnenja, da se to izplačilo ne sme dalje zavlačevati in s tem še njim povečati škodo, katero so jim prizadjaii fašisti. Nekateri oškodovanci so že umrli, nekateri so dela nezmožni starci ter potrebni podpore in nekateri, ki so pri fašističnih izgredih prišli ob vse svoje premoženje, se nahajajo v bedi in so potrebni podpore.
Iz teh razlogov so oškodovanci sklenili razne korake, da dobijo odškodnino za katero imajo pravico, in zbuditi za to tudi zanimanje javnosti.
Na Monte Grappi, kjer so se vršile v svetovni vojni velike bitke, so posvetili velikansko grobnico v kateri leži 15.000 v vojni padlih vojakov. Grobnica zavzema ves vrh hriba in ima ogromno bakreno kupolo s 6 m visokim svetilnim križem. Poleg grobnice je še pokopališče, kjer leži 10.292 avstrijskih vojakov.
Goriški nadškof mons. Margotti je odpotoval iz Gorice in nastopil svojo romarsko pot v Sv. deželo. V svojo nadškofijo se povrne šele za Vse svete. Pred odhodom je napravil še več kanoničnih vizitacij z birmo v raznih župnijah svoje nadškofije, tako v Dornbergu in Sv. Križu vipavskem. Tu je birmo val v kapucinski — in ne v župni cerkvi.
Za obrambo svojih kolonij v zvh. Afriki je ministrski svet pooblastil vlado da razpiše novo notranje posojilo, ki se bo imenovalo »Petodstotna renta«. Emisijski kurz obligacije po 100 lir bo znašal 95 lir. Vplačevale se bodo lahko tudi v obrokih.
Abesinski cesar in najvišji predstavniki so prisostvovali veliki svečanosti s službo božjo za rešitev Abesinije. Te svečanosti so se udeležili tudi vsi diplomatski zastopniki. Posebno iznenađenje je povzročil italianski poslanik grof Vinci, ki se je udeležil služne božje s celokupnim personalom.
Abesinske žene so ustanovile poseben borben bataljon, ki ima namen reševati domovino, pred vsem pa pomagati ranjencem.
»Istra« izlazi svakog tjedna n petak. — Uredništvo 1 uprava nalaze se n Zagrebu, Masarykova allea 28, II, — Broj čekovnog računa 36.789. — Pretplata? Za cijelo godinu 50 dinara? za po godine dinara; za inozemstvo dvostruko: za Ameriku 2 dolara na godina. — Oglasi se račrnaiu po cijenikn. — Vlasnik i izdavač: KONZORCIJ »ISTRA«, Masarykova ni. 28. II. Telef. br, 67-80. — Urednik: Ave Mihovilović Jakičeva ul. 36 — Za uredništvo odgovara; Dr. Fran Brnčić. advokat. Samostanska 6. — Tisak: Stečajnina Jugoslovenske štampe d. d., Zagreb. Masarykova 28a. — Za tiskam
odiTOTara Rudolf Polanovič. Zagreb, Dica broj 131.