Poštarina plaćena u gotovu
Cena Din 2
SOKOLSKI GLASNIK
ORGAN JUGOSLOVENSKOG SOKOLSKOG SAVEZA Ljubljani, Narodni dom. - Telefon ured. 2543. - Račun pošt. šted. 10.932. - Oglasi po cenika
God« XI*
Ljubljana, 15. septembra 1929.
Broj 18.
L j u b 1 j a n a , 15. sept. 1929.
Tamo gdc pod raširenim krilima Sokola na vršku granitnog obeliska na olšanskom groblju uz svog .vernog druga Jindricha Fiignera počiva ne* umrli naš učitelj Dr. Miroslav Tyrs, tamo če 17. septembra o. g. Sokolstvo praških župa odati dužnu počast toj dvojici naših svetlih uzora, prilikom proslave 9i rodendana Dr. Miroslava Tyrša.
Toga dana scćaće sc odsele uvek bratsko čehoslovačko Sokolstvo svo* jih osnivača, a naročito če proslaviti uspomenu na velika dela i život Dr. Miroslava Tyrša u svim sokolskim društvima, na dan njegova rodenja, a ne kao dosele na dan njegove smrti, t. j. 8. augusta. To j c uslcdilo.na za* kljueak odbora ČOS od 12. maja o. g.
Mi sc priključujemo dobrovoljno i rado proslavi toga dana tc pozivamo svu braču društvene načelnike, pred* njake i prosvetare, da toga dana u na< govorima pred vrstama upoznaju član* stvo, naraštaj i dccu sa uzornim živo* tom i radom naših sokolskih otaca.
Evo kratke karakterizacije Tyrša! Tyrš bijaše po slikanju i opišiva* nju savremenika vrlo zanimljiva mu* ževna pojava, srednjeg stasa, širokih leda i vanredno izbočenih prsiju. Ho* da brza, pružna, koraka kratka. Glc* dao je uvek pravo, pogled mu je bio uperen u daljinu. Telo nosio je usprav* no, glavu zabačenu. Crna, valovita kosa rešila je široko i visoko čelo ovog umnika. Glas je imao vrlo sim* patičan, mekan bariton, a govor mu je bio miran i ozbiljan. Češkim jezi* kom vlaclao je za ono vreme savršeno. Spram članstva bio je uvek ljubazan brat, vernijc drugovc obično bi zagrlio jednom rukom i pritisnuo na svoju grud ili se rukovao s njima s obe ruke.
Neprijatelj bio jc svake ukoče* nosti i prisiljenosti, zlatninii i prste* nje nijc volio, a niti ju ikada nosio.
Vežbflo je sve granc telovežbe, a naj* volio je šakanje i hrvanje radi viteš* kog njihovog karaktera a i radi sve* stranosti gibanja. U stupanju bio je neumoran te bi pod njegovim vod* stvom znao Praški Soko pešačiti po 8—9 sati dnevno po največoj vručirii ili zimi, gladan i žedan; tako j c on svo* je članstyo vežbao u ustrajnosti. Tem* peramenat imao jc koleričan. Mnogo j c razmišljao i mozgao, a kad je stvo* rio odluku, onda je sledio izabrarii cilj svom energijom, neumornošču i ustraj* nošću dok ga nijc postigao. Kao Fiig* ner, bio je i Tyrš oovek pun čuvstva i dobrote, greške i mane drugih korio jc največom obzirnošču i finočom; nikad nijc mrzio čoveka, nego samo njegov čin. Bilo mu je uvek za stvar, a nikad za osobu, Materijalan imetak nijc cenio, u tom pogledu bio jc idca* lista kao i 1‘iigner, koji je čitav svoj imetak žrtvovao za sokolsku stvar.
A sad još navedimo kratak tok dogođaja u njegovom životu počevši sa rodendanom 17. septembra 1832 u Dečinu nad Labom, gdc se Tyrš rodio kao sin vlastelinskog lekara. Sirota postao je sa 7 godina. Osnovnu školu polazio je u selu Vtclnu, kod župnika u Stranovu i konačno u Pragu. Gim* naziju j c priimkom nemačke reakcije menjao i prešao s najboljim dacima Česima iz malostranske u osmi raz* red staromjestske gimnazije na kojoj je bio Tyrš prvi dak, koji jc zamolio tla bi polagao ispit zrelosti na českom jeziku, što mu je bilo i dopušteno. — Docnije se upisao i na univerzu na ko* joj je g. 1860 postao doktorom filo* zofije. U svrhu znanstvenog študija vrlo jc mnogo putovao u 1 talij u, Nc* mačku, Francusku i Englesku, gdc jc proučavao zbirke umetnina. Na tim putovanjima zanimao se Tyrš vrlo mnogo i za telovežbu kod tih naroda te j c tako stečena bogata iskustva kas* nje korisno upotrebio kod osnivanja i vodstva sokolskih društava. Aka* demska literarna delatnost Tyrševa počinje g. 1872., a sokolska osnivanjem časopisa »Sokol« g- 1871, koji je od* lično uredivao. Doccnt^ za umetnost i istoriju na českoj tehnici postao jc g. 1880., a profesor g. 1883. —- Godine 1872. venčao se sa jedinicom kćerkom Fiignerovom, Renatom, koja mu je bila potpora u znanstvenim i književnim njegovim radovima. Ona živi još i da* J?as tc smo nedavno proslavili njezinu
75godišnjicu.
Samostalno češko društvo za te* lovežbu osnovao je 16. februara 1862, kojemu na čelu stupa kao prvi staro* sta Jindrich Fiigner. To jc poglavje za sebe, zato ovde prestajemo, pa ćcmo drugom zgodom više.
Slava velikim osnivačima!
Prof. JOSIP NIKŠIĆ (Karlovac):
Odgoj tudji i odgoj viastiti,
i.
Tko jc prvi put vidio novoroden* če, odmah iza poroda, morače prizna* ti, da jo doživio doživljaj jakoga i trajnoga dojma. Za mladu majku i
o	ca vredi to opčenito. Ali ni ostala, recimo nezainteresovana lica nisu sc kadra oteti ovom neobičnom dojmu. Ovo pravo fizičko i psihičko siroče po* huduje u svojim posmatračima svako* jaka subjektivna razmišljanja, no ob* jektivno je stvar vrlo prosta i jedno* stavna. Osim prvih početaka animal* nih i vegetativnih funkcija ovo^ malo biče ne pozna još nikakvih duševnih funkcija. Njegova je svest »list bela papira, bez ikakvih pismena i bez ikak* vih ideja«, prava: »tabula rasa«. Prvi, naime, početak duševnega života de* tetova počiva, izgleda, u nekom n e* j a s n o m č u v s t v u života, ko j e sc kreče izmedu- suprotnih stanja ugodnosti i neugodnosti. Ono pred* stavlja još sasvim nediferenci* ranu reakcij u svesti na podra* žaje, koji deluju u okolini i nutrinji tela. Njega nc prate još nikakve pre* dodžbe i karakter mu jc još sasvim spleten i kaotičan. Biče to čuvstvo slično onome, ko j c čovek oseča, kad se probudi iz duboka sna ili nesvesti. (Jerusalem.)
Pomislimo sada — kaže zgodno Rousseau — da ovo dete ima stas i jakost odrasla čoveka; da izade, tako reči, posvc oboružano iz majčine utrobe, kao što jc Palada izašla iz gla* ve Zevsove — ovo dete — muž bilo bi prava bluna, automat, nepomičan i gotovo bcsčutan kip. Nista nc bi vi* delo, ništa čulo, nikoga poznalo, ne bi znalo okrcnuti očiju prema onomu, što bi mu trebalo da vidi. Nc samo da nc bi zametilo ni jednoga predmeta iz* van sebe, nego nc bi moglo doći ni u odnos sa predmetima po svojim seti* lima. U očima ne bi bilo boja, u uši* ma glasova; dodirnuta telesa nc bi osetilo. Svi bi sc njegovi oseti sjedi* nili u jednoj jedinoj tačei.
Pomislimo sad ovaj isti stvor t. j. novorodenče posle 20 ili 24 godine, kad ec trebati da se kreče samostalno u životu. Jeste li i začas pomislili, ko* liko jc tisuča pokreta izvršilo dete i odrastao čovek, dok je došao do si* gurnosti i okretnosti u hodu, pri poslu i uopšte u svima gibanjima? Jcdnako je i sa umnim razvitkom. Tcško bi, naime, bilo reči, koliko se puta mo* rao ponoviti neki proces mišljenja, pre nego j c postao stalna imovina duše v* noga života čovekova:
Kad se, dakle, osvrnemo na čitavu našu mladost, pa to isporedimo sa opa* žanjem na drugoj deci, doei čemo lako do spoznajc, da jc sav život čoveka, od njegova narodenja do smrti, pod* vrgnut zakonu razvitka. Kad bismo hteli sav taj ljudski razvitak prikazati u jednoj erti, ona bi se u prvom raz* doblju, otprilike do 24. godine, popi* njala u snažnoj krivulji. Iza 24. go* dinc taj j c uspon polagan i miran, dok nc stigne do vrhunca u vremenu naj* večega razmaha telesnih i duševnih sila. Posle toga erta opada, naj pre po* lagano, a onda brže, dok na koncu, gubitkom snage i svežine, naglo ne panc — čovek umre.
Ovi spoljašnji znaei razvitka kod svakoga se najjače očituju u prvom razdoblju, do 24. godine. I to je raz* doblje, na koje obično mislimo, kad govorimo o razvitku čoveka. Na tom sc stupnju, istina, nc svršava konačno telesni i duševni razvitak, ali sc svr* šava vanjsko rastenje tela i priprava za samostalan život, u kratko: svrša* va sc ono, što zovemo odgojem. Nad nama odsad nc stoje više ni roditelji, ni učitelji. Stojimo bez savetnika i vo* de, i sami o sebi treba da odlučujemo. U ta i je čas naprosto prestao odgoj drugih i došao je čas, da sami sebe odgajamo.' Mcđutim, o ovom čemo drugom razdoblju govoriti malo kasni* je, jer treba reči još koju reč o prvom razdoblju.
II.
Hočemo li kada postati anđeli i da li smo kad dembelisali, za nas ne* ma praktične vrednosti, kaže Englez John Ruskin; sada smo ljudska biča i treba da radimo kao ljudi, hočemo li postati ljudi u punoj meri. A da bi sc čovek mogao razviti do čovečnosti, dao mu jc Bog godine mladosti, u ko*
1 Prestaju »Lchrjahrc« i počinju »Wanderjahre« (Paulsen).
jima nije podoban ni za što drugo nc* go za obrazovanje. Jer konj, vol, slon i ostale životinje, kolike mu drago ve* ličine, dodu za godinu ili dve do pot* punc veličine, samo čovek dodc do nje jedva sa 20 ili 24 godine. 1 ako tko misli, da je to slučajno, onda se jako vara. »Sam nam j c stvoritelj dao ovo dugo rastenje zato, da bude što obil* nije vremena za negovanje nauka, tc nas učinio nesposobne za brige oko kučanstva i države toliko vremena, da nas učini vrsnije za ostalo vreme ži* vota«, opaža vrlo lepo jedan od naj* večih pedagoga svili vremena, Jan Amos Komensky u svojoj Didaktici.
Razumije se, da jc duševni i tc* lesni život čoveka, ako je inače nor* malne konstrukcije, podvrgnut velikim i važnim promenama kroz o ve 24 go* dine. Ovc pramene nauka je uspela i vremenski utvrditi. Tako več pome* nuti Komensky deli dobu mladosti na četiri dela po šest godina. tyeki pozna* ju i više takvih delova, ali sa manjim razmaeima. Najjcdnostavnija jc po* dela, ako se uzme kao I. dio život novorodenčeta ili dojenčeta, negde do 8 meseci, dok je još dojenče bez zuba ili mu sc počinju prorezavati prvi sje* kutiči. Obično sc drži, da jc detetu u toj dobi potrebita jedino telesna nega, ali je iskustvo iskusnih odgoji* telja pokazalo, da sa odgojem valja početi več u kolevci. Več se tamo, ka* ko lepo opaža Rousseau, radaju deti* nje navike: dobre, ako je dete navik* nuto na konsekventan red; zle i sebič* ne, ako se dete navjkne na mišljenje, da če roditelji uvele i u svemu zatlo* voljiti njegovo mušice. U drugu ruku može dete več sa šest meseci uzvratiti smešak smeškom i nctrpeljivost netr* peljivošču. I nije svejedno za dete, vla* da li џ kuči potpuni mir i red, vidi li prijazna i mirna lica oca i majke, čuje li nežne glasove i od stranih ljudi ili ga bacaju iz ruku u ruke tvrdi, bez* obzirni ljudi kakovc mračne i grešne kućc. Nema sumnje, kaže pomenuti Kuskin, da se več u ovoj »nemuškoj« dobi u visokom stepenu udara osnov čudorednoj naravi deteta. II. je dio doba detinstva, doba prvih, t. zv. mleč* nih zuba ili doba detinje igre, koje traje otprilike do 7. godina. Počinje prvom godinom života, kada dete uči hodati i govoriti, pa sc u njemu po* činju javljati naglim razvitkom u prve j
3	ili 4 godine sve duševne sposobno* sti, tako tla je otprilike u petoj, a naj* kasnije u sedmoj godini, udaren osnov naravi deteta. Ovo se doba obično na* zivlje doba materinske ili roditeljske odgoje, jer skrb za dete u tome veku od največe česti, ako ne u celosti, pri* pada roditcljima, naposc majci. Zna* menito je ovo doba osobito pod kraj, kad se završava doba igre i počinje vreme nauke. III. jc dio doba deča* štva, koje obuhvata godine školske obvezanosti, pa ga i nazivlju školskim periodom. U to se doba počinju jav*
1 jati — izmedu 7 i 14 godina — prve očigledne telesne razlike izmedu de* čaka i dcvojčice; rastu več drugi, traj* ni zubi, a upliv školske obuke i stege utiskuje u dete novi pečat. Uzgred spominjem, da se oko 12. godine jav* lja največa otpornost deteta protiv dečjih i uopšte svih bolesti. U to doba roditelji več dele odgoju deteta sa od* gojitelj ima po zvanju,_ sa učiteljima, a velik uticaj na umni, čulni i čudoredni razvitak deteta ima stalan saobračaj sa saučenicima, otkuda se rada prvi smisao za zajednicu i saznanje, da se* bične prohtjeve valja podredivati po* trebama više društvene celine. IV. jc doba momkovanja, izmedu 14 i 20 go* dina, ili doba puberteta (kod ženskih u 13., kod muških u 14. godini), kada se osim jasnih vanjskih telesnih raz* lika počinju javljati i karakteristične duševne, napose karakterne erte. Pod pubertetom razumevamo dobu polno* ga dozrevanja, odnosno promenu čita* voga dosadašnjeg »detinjega« organiz* ma, a ujedno i temeljitu promenu du* ševnoga života. Ovo se doba ne ostva* ruje niti u jednom času, niti u jednoj godini, nego obuhvača ponekad i vre* me od više godina. Kod nekoga indi* viduuma počinje pre, več u 10. godini, kod nekoga kasnije; kod nekoga svr* šava pre, kod nekoga kasnije, kao da se oteže; kod nekoga prelazi »neopa* ženo«, kod nekoga burno i sa večim potresima. Opaža se, da su počeci te dobe pračeni manjom fizičkom otpor* nošču, pa da glavobolja, umornost i besanica nisu retke pojave, dok je ve* ča morbidnost i mortalitet. Uporcdo
:aj.
TJ
fe-
se javlja umanjena psihička otpor* nost, pa i čudoredna. Deca postaju rastresena, lakoumna, podložnija na* pastima pa i zločinima. Na vrhu do* zrevanja dobivaju dečaci »muški« glas i izglcd, u njih sc javlja neko ju* načenje i odvažnost, »velike ideje« i t. zv. »prokleta'pitanja« (Tolstoj), za = tim težnje za nečim velikim i nepo* znatim. Kod devojaka javljaju se, uglavnom, protivna svojstva. One su plahe, sramežljive, traže samoču, da se predadu sanjarijama, koje su stvo* rile pesme, novele i romani, pa filmski i pozorišni umetnici. Kod njih se ne; obuzdana radost časom menja u ža* lost i nije retkost, da dcvojčica upada u plač, a sama nc bi znala reči, zašito.
Doba je, daklc, puberteta u čita* voj odgoji najosetljivija, tc iziskuje največi oprez i takt odgojitelja, jer jc to, kako kaže Schopcnhauer, »das un* ruhige, bald stiirmischc, bald sehvver* miitige Jiinglingsalter«!
Početak, narav i tečaj ovc dobi uvetuju različite okolnosti, kao što su: podneblje, sredina, selo, grad, pa i go* dišnje dobi i meseci.
Iz svega, što sam dosad rekao, vidi sc, da se ljudski razvitak ne vrši na svima stranama istovremeno, a niH u jednakoj meri. Priroda kao da daje potrebitu energiju samo za jedan na = predak i tek kad sc ovaj izvrši, poči* nje da razvija drugu stranu. U tom pogledu vlada, čini se, neki »antago* nizam« izmedu vegetativne i psihičke delatnosti deteta (Toischcr). Najzna* menitiji jc ovaj odnošaj kod deteta koncem prve i početkom druge godi* nc, kad dete uči govoriti i, skoro isto = vremeno, počinje hodati, pa kada dete napadnije raste, kad se »proteže«. Ta* aa duševno rastenje i duševna čilost kao da počivaju. te organizam na sva* ki način traži, da se štedi, pa u tom pogledu i postoji nastojanje, da sc pi* \ h godina školc za mališe udesi što povoljnijc. Isto jc takva pošteda potrebita i kod dcvojčica u doba puber* teta, dok sc dcčacima u toj dobi mogu zadavati i veči tereti. Svaki je drugi postupak štetan i može biti od teških posicdica za zdravlje devojčice i čitav njezin buduči život. To je najvažmji momenat u borbi onih, koji ustaju nrotiv koedukacije u srednjoj školi i koju iskustvo $amo pOtvrduje.
Na tok ovoga procesa ne može* mo uticati ni mi, a ni naši odgojitelji. On se vrši prirodno, kako se obično kaže, spontano. U tomc spontanom rastenju ima, jamačno, neka baština po krvi, koju uz baštinu po predirna donosimo na svet. Ali da rastemo kao stvorovi s uspravljenim hodom, da uči* mo govoriti, to več nije jedino zakon nasleda. Mnoge od naših osobina ili
sc ne bi razvile, ili barem ne tako brzo, kad ih ne bi pomagali uticiji sredine, u kojima dete raste, zatim živ i poticajni primer njegove okoline, napokon naročito izravno i smišljeno nastojanje ljudsko, koje zovemo od= gojem. Odgojno, zapravo, deluje na nas sve, što susrečemo i u čemu živi* mo. Tako je antropo*geografska nau* ka dokazala, da su druge i fizičke i psihičke osebine kod ljudi prema to* me, stanuju li u nepreglcdnoj ravnici, u bregovima ili dolinama, kraj mora ili u bezvodnom kraju, u kulturnoj ili nekulturnoj sredini, u urednom ili nc* urednom stanu, pa medu milim i iskre* nim ili svadljivim i pakosnim ljudi* ma. Okolina jc, daklc, vrlo važan fak* tor u odgoji, pa j c razumljivo, da su mnogi pedagozi uzdi za temelj odgoje poznavanje okoline (Karpowicz).
Svi ti uplivi uplivišu na nas ne* svesno, ali neki bivaju i smišljeni, si* stematski, kako bi u nama proizveli trajan učinak. Ovaj smišljeni, umetni odgoj, što ga nad decom vrše roditelji
i učitelji — naši odgojitelji, to je od« goj u pravom smislu reči i on, prema priznanju velikih odgojnih reformato* ra -i ljudi odanih obrazovanju mladeži, može čoveka potpuno promeniti. Ovom sustavnom i smišljenom odgo* jom deluje zreo čovek na još nezrelo* ga i nedoraslog, htijuči ga dovesti do cilja, koji drži za život gojenca najlep* šim i najprobitačnijim. Ovom i ovak* vom odgojom predaje čovečanstvo po* koljenju, koje dolazi, uz spomenutu baštinu po krvi još jednu drugu veli* ku baštinu, a to jc sva kulturna bašti* na ranijih generacija (Paulsen). Dete treba da uči ono, što su drugi mislili, da bi samo moglo misliti. Na taj na* čin — kaže Pascal — ljudi se nalaze danas u stanju, u kome bi se nalazili oni stari filozofi, kad bi mogli bili ži* veti do danas, jer bi tada onome zna* nju, koje su imali, pridodali i sve ono, što bi milošču mnogih stoleča stekli. A Montaigne ide u tomc pogledu tako daleko, da tvrdi: Ako gojenac vlasti* tim razmišljanjem dode na mišljenja Ksenofonta i Platona, onda to više ni* su mišljenja tih ljudi nego njegova.
Predavajuči detetu ovo kulturno bogatstvo, nakupljeno i stvoreno sto* lečima odgoj hoče, da gojcnac prode razvitak čovečanstva i da ga tako do* vede do toga, da bi jednom, po okon* čanoj odgoji, umio u životu sam živeti i u radu napredovati. Predajuči mu to bogatstvo mora odgoja imati na umu, da nc bi gojencu bila na ruku, ako bi ga poštedila od svakoga rada, jer sc razvoj ljudskoga organizma, telesni i duševni, vrši samo i jedino funkcijom, t. j. poslom i radom. Svaki odgoj — kaže Ruskin — počinje radom. I nije
IVAN LAVRENČIČ (Maribor):
Telovežbački tečaj za muški naraštaj u Nymburku od 9.do 24. augusta 1929.
napokon važno, što mislimo, znamo i verujemo; važno je, što radimo; a za Ženu, muža i dete prvi je stupanj od* goje, naviknuti se raditi ono, što je najbolje. Rad je veliki zakon čove* čanstva — kaže Payot — i tko sebe stavi izvan toga zakona, taj se odriče u isti mah uzvišenih i trajnih radosti.
Osim toga fiziološki se razlozi te* ško svete svakome detetu, kome nje* govi roditelji ili odgojitelji, možda iz prevelike Ijubavi, hoče taj razvoj da olakšaju. U tom pogledu treba biti strog 'prema vlastitom srcu i pustiti, da te sve obrazovane majke drže ne* čovečnom materom. (Paulsen). Ustroj, koji ima da se razvije, treba i pri* merno zaposliti. Mišičjem treba raditi, sposobnosti iskoristiti, jer se inače gu* be i propadaju. Samo radom može čo* vek da nauči raditi. Hočemo li, dakle, da dete nauči raditi, valja da mu pru* žimo i mogučnost za rad. Ne treba siliti na rad. Deca več po prirodi uvek nešto rade, jer mlada krv ne moje mirno obastati. Treba im, dakle, samo pomoči, da budu zaposlena razumno i prikladno, pa da rade radosno, s vo* ljom, igrom i užitkom. Odgoj ne če i ne može se zadovoljiti time, da u čoveku odlučuju prirodeni nagoni, ali i slepi telesni nagoni. Odgoj nastoji, da dovede gojenca do svesnoga rada, kod kojega znamo, ne samo što ra* dimo, nego i zašto radimo upravo i baš taj i taj posao, i zašto baš na neki odredeni način. Cilj je odgoje čovek, koji vlada svojim nagonima i živi svesno, »ispitanim životom«, kako bi rekao (na usta Sokratova) Platon. A da čovek postane gospodar svojih na* gona, treba se vežbati najpre. u male* nim, pa u sve večim stvarima. »Tako če iz jednoga žira, koji je ručak mišu, izrasti veliki hrast, koji prkosi buri.«
Nagona ima više, javljaju se pod različitim oblicima, pa dobivaju i raz* ličite nazive, ali se mogu svesti na dva glavna: 1. nagon samoodržanja i 2. na* gon za održanje vrste. Medu razliti* tim oblicima nagona za samoodržanje najmočniji je nagon glada (hrane), a medu onima za održanje vrste, spolni nagon ili nagon Ijubavi. Ta oba nago* na su najopčenitiji i najmočniji, pa radi toga i najjače uplivišu na razvi* tak čovečanstva, samo što jedan i dru* gi upliv nema uvek iste posledice. Žbog gladi i pohotljivosti često se de* šavaju teški zločini. No nije retkost, da ti isti nagoni jačaju poduzetnost ljudi i stvaraju največe zadovoljstvo,
Brat Franjo Mačus, načelnik brat* ske župe Maribor, postigao je jedan rekord svoje vanredne ustrajnosti, koji moramo postaviti za primer svoj brači i svim sestrama, da pokažemo, što se može uraditi, ako i gde ima čvrste sokolske volje.
Brat Mačus je činovnik Gradske štedionice u Mariboru te je dovršio trgovačku školu. Danas mu je 24 go* dina. A on je hteo postiči maturu na realci. Pre godinu dana latio se studi* ja. I išlo je po redu: početkom juna položio je malu maturu, sredinom istog meseca ispit za peti razred, kra* jem jula za šesti razred. U augustu svršio je sedmi razred i konačno po* ložio maturu s vrlo dobrim uspehom na državnoj realci u Mariboru. Treba, da naglasim i to: čitavo vreme, dok sc je brat Mačus spremao za sve ove ispite, obavljao je svoje zvanične duž* nosti i tražio osustvo samo za dane, kad je polagao ispite.
Kad sam saznao o ovom vanred* nom uspehu, čestitao sam bratu Ma* čusu, radujuči se njegovoj sokolskoj ustrajnosti. Što odgovara brat Mačus na moje čestitanje? On kaže: »Storil sem le, kar je Sokolu primerno: udo* vrševati sebe, da lahko damo svojemu narodu najboljše svoje moči!«
Usavršavati sebe. Zašto? Zato, da možemo dati svome narodu najbolje svoje snage. To jest i to neka bude glavni motiv svakom našem delu i svemu našemu nastojanju. Ustraj, bori se, ne kloni! Dakle ne: ne mogu, neču, pretežko je! Nego: hoču, mo* ram, i zato je sve, što se drugima čini teško, za mene lako, jer je volja moj gospodar. I dalje: ne pobudivati u ni* kome, koji je naš i hoče da radom do* kazuje, da je naš, njegovu slabu stra* nu, koja je sklona lenčarenju, nepo* verenju u vlastitu snagu, odmicanju natrag i nizbrdo; nego vaspitati u nje* mu težnju za napretkom, za svjadava* ,njem sviju prepreka, sviju poteškoča, za pobedom i viteštvom!
Takav mora da bude sokolski rad: napred, gore — napred, uvek napred! I njega, koji zaostaje, ne odbacuj, ne prodi bezbrižno pokraj njega, nego digni ga svojim primerom, povuči ga sobom, da može napred, gore i više i on, ako i kad ideš napred, gore i više tv sam. Što tražiš za sebe, to ne uskra* čuj svome bratu i sestri svojoj! Ne: to je za mene dobro i lako, a za tebe je slabo i teško! Tako ne govori brat bratu ni sestra sestri, tako govori ma* Čeha pastorčetu, tako govori gramzi* vost i samoljublje. A sokolski brat govori sokolskom bratu: To jo za me* ne dobro i lako, pa rr?ora i za tebe biti dobro i lako. Pogledaj najpre u samog
što ga može pružiti tiha obiteljska sre* *ča. U prvom slučaju čovek je igračka svojih nagona; u drugom je on njihov gospodar. Tko je rob svojih nagona, taj se svaki čas sukobljava s interesi* ma drugih ljudi, pa je društvo ljudsko od davnih vremena postavilo brane protiv ovakvih pojedinaca u formi pravila i zakona. Takva su pravila o ponašanju u društvu, koja treba da zna svatko, tko hoče da živi u društvu. Ne sme se, dakako, zaboraviti, da su ova pravila često puta samo izvanj* ska pozlata ili politura, dok ispod njih mogu orgijati najniži zverski nagoni i strasti, te da ima vrednost samo ono društveno ponašanje, koje je ujedno izljev unutarnje discipline i plemen* štine. Druga vrsta ograda protiv sebič* nih nagona ljudskih, jesu političke ustanove i zakoni. Več su Rimljani ka* zali: »Robovi smo zakona, da bismo mogli biti slobodni.« To znači: Ako ja ograničavain svoju slobodu time, što siušam zakone, zato imam slobodu u svemu ostalom, što mi zakon ne za*~ branjuje. Tko sluša zakone, zakoni ga brane. Tko se protivi zakonima, taj dolazi izvan zakona. A doči izvan za* kona i reda — to je največa nesreča za čoveka.
Ako se pitamo, otkuda su dru* štveni zakoni i propisi, nači čemo, da im treba tražiti izvor u vanjskoj okol* nosti, t. j. u potrebi, da čovek mora živeti u društvu, ako hoče da pokaže svoju svrhu na ovome svetu. Pa i jest on jedina »politička životinja«* koja se okuplja po gradovima, da organizo* vano izvodi zajedničke pošlo ve. To opet ne može biti bez nekoga minimu* ma pravednosti, simpatije, vernosti u obvezama i poslušnosti prema zakoni* ma, bez onoga, što Darwin zove »uve* tom eksistencije«. »Kad bismo, naime, potanko znali istoriju naše rase, nema sumnje, da bismo našli mnogo primera plemena, koja su nestala, jer nisu bila podobna shvatiti društveni sistem ili ograničenja, koja on od čoveka traži (Bain). Ali postofe i važni unutarnji razlozi, koji čoveka upučuju, da mora savladavati i savladati niške ispade svojih nagona. To su razlozi, koje mu navodi njegov um, osečanje i volja, jer prvi teži za onim, što je istinito, drugo za onim, što je lepo, a treča hoče ono, što je dobro. U sintezi toga trojstva počivaju ideali, kojima ljud* ski život ima težiti, da sc ispuni ono, što čoveka čini čovekom, a to je čo* večnost.	(Svršiče se.)
sebe! Vidiš, koliko ima u tebi volje i snage, koliko ima u tvom srcu Ijubavi za Sokolstvo! Vidiš, kako čitava zem* lja i kako sav narod i kako sva brača tvoja upiru u tebe poglede svoje, jer svi ti računaju s tobom, svi ti imaju poverenje u tebe, svi ti traže od tebe, da dadeš jednome i drugome i treče* mu sve, što je u tebi dobra, lepa, ve* lika i plemenita. I ne samo to, nego još više: da dadeš svima nama to, što ima u tebi najbolje, najlepše, največe i najplemenitije! Zato sve ono, što je dobro i lako meni, mora da bude takvo i tebi. Pa ako ne ide u prvi mah, evo mene, koji sam povezan s tobom so* kolskim bratstvom i čistom, nesebič* nom ljubavlju, da ti pomognem, da te spasim od onog pogibeljnog stajanja na jednome mestu i onog koracanja natrag, što je po rečima našeg učite* lja Tyrša najgori zločin, učinjen čita* vom narodu, pa da te otmem iz zagr* Ijaja malodušnosti, iz zagrljaja nepo* verenja, da te podignem iz nižine zdvojnosti, iz hladnoče zapuštenosti na toplinu i svetlost našeg zajednič* kog napretka i naše zajedničke tež* nje za usavršavanjem sviju naših — dakle i mojih i tvojih — fizičkih i mo* ralnih snaga! Napred, gore, više! Ne kloni glavom! Uzdaj sc u sc i u moju bratsku ljubav, u moju bratsku po* moč!
Pa gde bi bilo inače sokolsko bratstvo i gde bi bila sokolska jedna* kost, ako bi ja pridržao dobro za sebe a tebi ostavio slabo? I mogu li, da bez prokušanja tvojih snaga i bez vaspi* tanja tih tvojih snaga tebi — svome bratu — udarim žig manjc vrednoče, da te gurnem od sebe i ne dozvolim, da kreneš samnom uzbrdo — napred, gore, više? Mogu li tako, smem li ova* ko? Neču! Ne smem! Bio bi greh, koji bi brat učinio bratu na njegovoj svesti, na njegovoj sokolskoj časti! Neču, ne smem, da te ponižujem ti* me, što uvelieavam sebe! Niko nežna sve, a svi možemo sve! I u tom broju, u broju sviju nas, si i ti, kome sam ja brat: u nevolji i u radosti, u delu i u uspehu! Ili svuda — ili nigde! Sokol* sko bratstvo ne može se deliti kao lek ili novac. Sokolsko bratstvo je jedno i jedino: ili je apsolutno, svuda i za sve ili ga nema!
Evo, tako treba da govori brat bratu, Soko Sokolu! Tako treba da govori i tako treba da radi! Više, gore, napred!
Rekoh samo malo toga, što mi je primer brata Mačusa potaknuo misli. Ako nije pravo, ajde uzmi kamen i baci ga u mene! Osramočen i stavljen na laž odmah ču da se povučem!
E.	Gangl.
КШВСЕ ¥ESTI
— Umro je 1. o. m. brat Bine An* derwald, trgovac, član sokolskog dru* štva Kranj, Gorenjska župa, u 55. go** dini života. Za vreme rata bio je pro* gonjen i zatvoren.
— Brat Rudolf Seljak, bivši staro* sta sokolskog društva u Domžalama, župa Ljubljana, umro je 2. o. m. na posledicama automobilske nesreče.
— Umro je u Splitu brat Josip Medved, trgovac u Ljubljani, koji je bio 50 godina član Sokolskog društva Ljubljana — matica.
— Sto godina navršilo se 3. o. m., od kako se je rodio u Pragu istoričar Antun Gindely, kojega je slavni Pa* lacky odredio za svog naslednika u pisanju češke istorijc.
— Novi srp.sko=hrvatsko=nemački rečnik od dr. Gustava Šamšaloviča izašao u jugoslovcnskom nakladnom d. d. »Obnova« u Zagrebu. U njemu ima oko 160.000 reči.
— U župi Ljubljana bili su 1. o. m. sokolski telovežbački nastupi u Mo* stama (razviče zastave), Litiji (razviče zastave), Medvodanaa, Rakeku, Veli* kim Laščama i u Žirima. Rakek i Žiri su sasvim na talijanskoj granici. Sve te priredbe vrlo dobro su uspele u moralnom i materijalnom pogledu.
— Kongres srednjoškolskih profe* sora iz naše zemlje biče 7. i 8. okto* bra u Velikom Bečkcreku.
— Sokolske priredbe 8. o. m.: Št. Vid i D. M. Polje, župa Ljubljana; Semič, župa Novo mesto; Ruše, župa Maribor.
— Umro je u Slovenjgradcu, župa Maribor, brat Franjo Vrečko, školski upravitelj u m. i načelnik opštine, star 75 godina.
— Istorija bugarskog jezika. U nakladi Gruyter & Co., Berlin*Leipcig, izašla je na nemačkom jeziku u zbirci »Slawischcr Grundriss« istorija bugar* skog jezika od Stevana Mladenova.
— Srpski pravoslavni narod i crk* va u Sarajevu. Tako se zove rasprava Vladislava Skariča, koja je izašla u drž. štampariji u Sarajevu. Delo je od* ličan doprinos bosanskoj i srpskoj kul* turnoj istoriji.
— Dr. Gustav Janaček, profesor univerziteta u Zagrebu i predsednik Jugoslovenskc akademije nauka, umro je 8. o. m. u 81. gfldini života. Po rodu bio je Čeh iz Konopišta.
— Brat dr. Fran Ilešič, profesor univerziteta u Zagrebu, izabran je za dopisnog člana Slovenskog instituta u Pragu.
— Dr. Hinko TTmkovič, poznati advokat i političar, umro je 3. o. m. u Zagrebu u 75. godini života.
— Medunarodna federacija žena akademičarki, koja broji preko 42.000 članica, imala je od 7. do 14. augusta
o.	g. svoj kongres u Genfu. Na kon* gresu govorile su akademičarke’ o svim pitanjima, koja se tiču ženskih akademskih študija.
— Sokolsko društvo u Bijeljini, župa Tuzla, obaviče 22. septembra o. g. svečano polaganje temelja svoga do* ma.
— Malodobna omladina u sovjet* skoj Rusiji. Usprkos zabrane sovjet* ske vlade zaposleno je u Rusiji na težkom radu preko 300.000 malodobne omladine, medu ovom 100.000 takve, koja nema još 12 godina. Poprečna zarada poj edinca iznosi na mesec 11 rubalja.
-j- Prosvetno=etički pokret u Sara* jevu prireduje preko svojih ogranaka u svim mestima države javno preda* vanje u nedelju 6. oktobra. Tako če se taj dan prirediti oko hiljadu predava* nja, a jer je obično svako predavanje ovog pokreta u provinciji posečeno od najmanje 100 ljudi, u jednom danu slušače Vidovičevo predavanje o te* mi »Uzroci duševnog pada Evrope i vizije budučnosti« preko stotinu hi* ljada ljudi. Tako ova j pokret vrši svoj blagotvorni prosvetni i etički uticaj na najšire slojeve našega naroda.
»Novi Život«, list za bezalkoholnu kulturu, koji izlazi u Zagrebu, donosi u svome 3. broju (septembar 1929.) ove članke: »Škola i Trezvenost« (Slo* bodan Popovič, ' profesor učiteljske školc u Aleksincu), »Islam i alkohol« (Derviš M. Korkut, kustos Zemaljskog Muzeja u Sarajevu) i »Pitanje vina u misnom obredu« (abs. iur. Ivan Marin* čič, Zagreb). U rubrici »Antialkoholni pokret u Jugoslaviji«, nalazi se tekst predstavke, koju je Jugoslovcnski Sa* vez Trezvenosti uputio ministru finan* sija, i u kojoj protestuje protiv pred* loga o uvoden ju trošarine na bczalko* holna pica. U rubrici »Bezalkoholna industrija« list iznosi kratak pogled na razvitak domače bczalkoholne indu* stri j e, koja u Zagrebu proizvodi več nekih 15 raznih piča. Medu beleškama ističe se ona o karakteru intcrnacio* nalnog biroa za vino u Parizu. List osim toga podvlači značaj vinogradar* ske konferencije u Smederevu, na ko* joj su se prvi put čuli vrlo umesni predloži za rcšenjc naše vinogradar* ske krize. — List izlazi u mesečnim sveskama od 16 strana, a pretplata iznosi samo Din 10 za 6 brojeva (1 knjigu). Uredništvo i administracija lista u Zagrebu, Opatička ul. 3 (soba 8.)
Československa Obcc Sokolska prireduje naročite tečajeve za svoje župske vode naraštaja i to odcljeno za članove i članice. LI poslednjem tečaju predavana je grada za letnu telovežbu na letnom vežbalištu i zim* sku telovežbu u vežbaonici.
Izmcdu 50 brače učesnika Čeha, bio je jedan bečki Soko Čeh i ja kao Jugosloven. — ČOS teži za tim, da telovežbu modernizira držeči se gesla »Sunce, zrak i voda«, jer zna, da je to preduslov za uspešan i zdrav raz* vitak naše omladine. Tečaj je bio po* svečen slobodnoj telovežbi i telovežbi na spravama na letnom vežbalištu, lakoj atletici, veslanju i plivanju.
Tečaj je vodio stari i priznati so* kolski radenik br. August Očenašek, načelnik tehničkog odbora ČOS za na* raštaj i decu. Bio je neumoran. Od ranoga jutra, pak do večernjeg raz* laza, bio je uvek medu nama. Preda* vao je o sokolskoj ideji, metodici, rit* mici (kao stručnjak), hrvanju, pliva* njo i o raznim drugim stvarima, do* ista neiserpiv! Imao je dobrog i po* žrtvovnog pomočnika br. Pergla, koji je vodio telovežbu na spravama po svojoj vlastitoj knjiži »Telovežbački časovi za muški naraštaj«.
Laku atletiku i plivanje je vrlo zorno i dobro predavao absolvent že* nevske telovežbačke univerze brat Veichoda, profesor telovežbe na pra* škom univerzitetu, a koji je na žalost morao otiči u Ameriku, gde če se za*
Od svojih prijatelja, koje sam upoznao na svom studijskom putova* nju kroz Lužicu, dobio sam nekoliko poziva, da dodem na skupštinu lu* žičko*srpskog studentstva, koja je održana 12. augusta o. g. u Bukecima (nem. Hochkirh) u saskoj Gornjoj Lu* žici.
Odazvao sam se prijaznim i brat* skim pozivima. Napustio sam za ne* koliko dana Berlin — ono beskrajno more od kamena, da sc opet vidim i razgovaram sa našom najmanjom bra* čom — Lužičkim Srbima.
Več drugi put se vozim po onoj lepoj, valovitoj pokrajini, koja je da* nas nemačka, a u kojoj se je još pre nekoliko desetaka godina govorio slovenski jezik. O torne svedoči bez* broj slovenskih imena železničkih sta* nica, na kojima se zaustavljamo, kao Mahlov, Dobrilug, Kloče i t. d.
Posle podne u četiri i po sam u Pomorcima (nem. Pommritz), a odavde imam još pola sata do Bukeca. Na putu sprani sela došla mi je ususret gospoda Wjela, žena učitčlja br. Wje* le sa svojim malim Sokoličem Jan* kom. Odvela me svojoj kuči, gde me je počastila odličnom kavom.
Br. Wjelc nema kod kuče. On sc več nalazi u dvorani, gde se održava skupština, zato se i ja oprostih sa go* spodom i pgdoh na skupštinu, čiji po* četak sam več zakasnio.
U dvorani očekuju me več moji prijatelji, koji mi bratki pružaju des* nicc u pozdrav. Br. Arnošt Bart od* vco me je predsedniku skupštine br. Juriju Henčlu, koji me u lepoin go* voru predstavio sabranom narodu. Kad je spomenuo, da je posle pedeset i četiri godine, otkako lužičko*srpski študenti održavaju svoje skupštine, prisutan prvi put Jugosloven, narod prireduje oduševljcne ovacije. Umirio sc je tek onda, kad sam sc javio za reč.
Posle mog pozdravnog govora na* rod ponovno prireduje ovacije i mno* gi dolaze k meni, zahvaljujuči se za moju posetu, koja je pokazala, da Lu* žički Srbi u svojoj borbi ipak nisu osamljeni...
Uvcčc bila je svečana akademija, na kojoj su nastupili sa biranim pro* gramom študenti i narod. Študentski orkestar otvorio je veče sa lužičkom studentskom himnom, na što su sle* dilc recitacije, pevačke tačke i t. d. Od recitacija ostavila je najdublji utisak na sve prisutne Ševvčikova pes* ma »Ja svm Scrb«, koju je odlično, sa mnogo zanosa, deklamovao neki rnla* di dak. Na mene su ostavile najdublji utisak lužičko*srpske narodne iiesme, koje je nastudirao sa svojim scljačkim pevačkim zborom učitelj br. Wjcla. Akademija bila je zaključena narod* nim igrama, koje je pratio na klaviru sedi lužički komponista br. Bjarnat Krawc.
Sledila je igranka, kod koje se pružala gledaocu — radi lepih narod* nih nošnji, koje nose Lužičankc — prekrasna slika.
Drugi dan bio je izlet na Čorne* boh, svetu goru Lužice, gde su još u doba Karla Velikog naši slovenski praoci darivali u slobodi svojim bogo*
držati godinu dana u svrhu proučava* nja tamošnje telovežbe. — Nauk o nagovorima predavao je br. dr. Klima, univerzitetni profesor, Česima poznati Ppdagog, O anatomiji, fiziologiji i hi* gijeni je predavao mlad lekar, koji je vežbač več od svog detinstva, brat ilr. Cavalir.
U tečajevima gaji se i pevanje. Za nas je to moguče nešto novo. Sva* ki dan pevali smo po jedan sat, čemu smo se več unapred veselili, a kako če se tek naraštaj, koji tako rado peva za vreme stupanja. Mnogo pe* sama nas je naučio brat, koji je rav* najuči učitelj u Podebradih.
Tečaj je održan u malcnom gradu Nvmburku, koji je udaljen jedan sat vožnje žclcznicom od Praga, a koji ima najidealnije letno vežbalište i vež* baonicu u Čehoslovačkoj. U Tvrševom domu sc taj tečaj ne bi rnogao tako svestrano voditi kao u Nymburku, jer nema tako povoljnih prilika ni uslova. Otok »Tyršovi Sady« je velik približ* no 1 km2 te ga opkružujc reka Laba. Opremljen je s najmodermjim spra* vama.
ČOS ima posebni potpuni tehnički odbor za naraštaj i decu, koji vodi i organizujc naraštaj sasvim neovisno.
1 mi moramo početi s time i to odmah harem u društvima.
Čehoslovačkoj brači bratska hva* la za naklonost i pažnju, koju su mi iskazivali na ovom tečaju.
vima. Himne »Hišče Serbstivo nje* zhubjene . . .« i »Rjana Lužice« odje* kivale su daleko po okolini. Narod peva sa omladinom, jer želi, da se probudi onih sedam srpskih kraljeva, koji spavaju pod Lubinom i čekaju na vreme, da skupe svoju vojsku i iste* raju Germane iz lepe i svete Lužice
—	zemlje srpske ...
Posle svečanosti na Čorncbohu bilo je oproštajno večt u Sowrjecima, malom selu ispod Čorneboha. Odavde otišli su neki svojim kučarna, a mnogi su uzeli u ruke štap i otišli po Lužici, da bude u narodu narodnu svest.
Skupštine lužičko*srpskog študent* stva su stare i zato je dan, kad se stu* denti sastaju na svoju »skhadžovvan* ku«, pravi narodni praznik. Narod dolazi sa sviju strana Lužice i učestvu* je na skupštini, gde ga študenti izve* štavaju o svom izvršenom radu. Sva* ke godine je skupština u drugom selu, koje nastoji, da što lepše dočeka svoju omladinu. Kuče se okite cvečcm i lužičkim plavo*crveno=bclim zastava* ma. Svaki narodno svesni seljak sina* tra za čast, kad može u svojoj kuči primiti i opskrbiti što više gostiju. Gostoprimstvo — ta največa odlika sviju Slovcna — kod Lužičkih Srba je vrlo velika. Sam sam video, da je za vreme prošle skupštine kod nekih se* ljaka stanovalo do dvadeset studena* ta, a kod učitelja br. Wjele bilo nas je dvadeset i četiri gostiju ...
Mnogo pre, nego što su počeli lužičko*srpski študenti održavati svo* je godišnjc skupštine, postojalc su več u Lipskom, Pragu, Budyšinu i Choše* buzu študentske organizacije, ali one nisu imale medu sobom nikakvih ve* za. Zato je god. 1875. Arnošt Muka, kao študent filozofije u Lipskom sa* zvao lužičke študente iz spomenutih gradova u Khrosčice, gde se je održa* la i prva skupština, koja sc od godine 1877. naziva »IIlowna skhadžowanka serbskeje studowacejc mlodžiny«. Na svakoj skupštini izabran jc odbor, koji ofieiclno predstavlja lužičko* srpsko studentstvo i organizujc na* rednu skupštinu. Predsednici bili su mnogi kasniji veliki Lužičani, kao Muka, Jakub Bart*Či.šinski (največi lužički pesnik), E. Ilolan (univ. pro* fesor u Moskvi), J. Waltar (pesnik), M. Domaška, J. Šewčik, M. Andricki, G. Svvjcla, O. Wičaz, J. Wjacslawk i dr.
God. 1911. osnovali su stari »skhadžovvančari« starešinska orga* nizaciju »Toivarstwo starych knje* zo\v«, a god. 1919. osnovan je »Zwjazk Lužisko*serbskeho Studentstwa«, koji broji danas osam lužičkih študentskih društava, od kojih je najstarije »So* cictas Slavicae Budissinensis« (osn. god. 1839.) u Budyšinu i »Serbo\vka« (osn. god. 1846.) u Pragu.
Lužičko*srpski študenti izdavali su i nekoliko svojih listova. God. 1876. osnovali su list »Lipa Serbska«, ko* .jemu je bio prvi urednik Arnošt Mu* ka a drugi Jakub Bart*Čišinski. Pošto je taj list radi finansijskih poteškoča za nekoliko godina prestao izlaziti, osnovali su god. 1886. nov list, pod imenom »Lužiski Serb«. Izlazio je samo godinu dana, ali bio je najbolje uredivan lužički list. God. 1912. izla*
Primer sokolske ustrajnosti.
VEKOSLAV BUČAR (Ljubljana):
Na skupštini lužičko-srpskih studenata.
zio ju študentski prilog u listu »Lu* žica«, a god. 1919. osnovan ju list »Serbski Študent«, koji još danas iz* lazi kao mesečni prilog »Serbskih No; \vin«. Porud spomenutih novina izdalo ju studentstvo i više knjiga, od kojih su najvcče delo Izabrana dela pesni; I a kiandrija Zejlera, koje ‘su študenti izdali u četiri knjige. Pa i sistematski lail za održavanje lužičko-srpske nar rodnosti nije malen. U terijama idu -pojcdinci a i u grupama od sela do
sela, od kuče do kuče i propagiraju narodnu svest. Da se održi narodna pesma, osnivaju pevačka društva i pe* vaju s narodom. A kako su Lužički Srbi nosle svršene nemačke osnovne škole analfabeti u svom materinskom jeziku, to su opet študenti oni, koji uče narod lužičko srpski jezik citati i |)isati. 'kako su študenti pored lu« žičko.g Sokolstva u Lužici najjači na* eionalni faktor. A kod nas? Pitanje, na koje ncču odgovarati. . .
20. septembar 1908.
f Knez Ivo Vojnovič.
30. augusta prošla je munjcvitom brzinom našom državom i ostalim kulturnim svetom žalosna vest, da je ujutro toga dana u beogradskoj klb iiici umro znameniti i slavni naš knji; žcvnik i pesnik Knez Ivo Vojnovič, u 72 godini života nakon duge i teške bolesti.
Dojam izazvan tom vešču bio je vrlo težak. Poznavalo ga je sve, i staro i mlado po njegovoj prekrasnoj drami »Smrt majke Jugoviča«, koja je pre
Kita predstavljala lepi san jugosloven* skih plemena. Pa njegova slavna »l)u> brovačka trilogija«, u kojoj je opeva na sva lepota najlepšeg bisera naše južne dalmatinske obale, stare i po; nosne izumirajoče dubrovačke repu* blike. To su dela radi kojih če ostati besmrtan.
Ivo Vojnovič rodio se 9. decem* bra 1857 u Dubrovniku kao sin politi -čara i sveučilišnog profesora dr. Ko* ste Vojnoviča. Pokojni Ivo Vojnovič bio je sudija u Ilrvatskoj, docnije pak upravni einovnik u Dalmaciji. Godine 1907. postao je dramaturg zagrebač* kog pozorišta. SVet.ski rat zatekao ga je u Dubrovniku, gde je bio odmah zatvoren. Zatvoren je bio u Sinju i Šibeniku.
Prva zbirka Vojnovičevih dela izašla je godine 1884. pod imenom »Perom i olovkom«. Dve godine iza toga izdala je Matica Ilrvatska nje; govo dulje delo »Ksantu«. Kašnjg se je bavio skoro isključivo dramom. Iza; šle su »Psychc« g. 1889., »Ekvinovcij« g. 1895, »Dubrovačka trilogija« od 1900. do 1903., kad je izašla u celosti, dok je 1900. obelodanio samo prvi dco.
God. 1907. ugledala je svetlo sveta »Smrt majke Jugoviča«, a g. 1912. »Go; spoda sa suncokretoin«. Daljnja nje; gova dela su »LazarcvO Vaskresenje«, »Akordi«, »Maškerate ispod Kuplja« i »Iinperatrix«.
Njegove drame prikazivale su se ne saifio kod nas več i u stranim po; zorištima naročiti) češkim i poljskim.
Beograd, u kojem je umro veliki taj naš pesnik, ispratio ga je krasnim sprovodom na stanicu, odakle su ga odvezli u njegov ljubljeni Dubrovnik da ga polože u obitcljsku grobnieu kod sv. Mihajla. Dubrovnik bio je sav u črnini. Pokopan je 2. augusta uz ogromno ueestvovanjc naroda, kralje; vog zastopnika, zastopnika vlade, Hr*' vatskog književnog društva, Matice ilrvatske, Pemkluba, svih humanih i kulturnih društava iz Dubrovnika, za; stupnika gradanskih i vojnih vlasti. N a roči to brojno učestvovalo je i So* kolstvo.
Sad več sladico sniva večni san veliki sin Dubrovnika, kojemu sc i mi klanjamo, jer nas je svojim radom i delima mnogo zadužio. Neka je večna Slava Knezu Ivi Vojnoviču!
VEKOSLAV BUČAR (Ljubljana);
Kod Lužičkih Srba.
Početkom juna 1929 počele su u Mi.šnu (nem. Meissen) u Saskoj velike nemačko nacionalne priredbe u prosla; vu hiljadugodišnjiee opstanka toga mesta. Nemački listovi su mnogo pre loga donašali pozive na tu svečanost i to s velikim uspehom. Od 2. juna da; Ije se u Mišnu dnevno neprestano skupljaju mnoštva nemačkog naroda, priredba se vrši za priredbom ...
Te svečanosti ne bi nas zanimale, da ne znače one nož u srce lužieko; srpskog naroda. Nemci naime ne sla; ve ovc godine samo hiljadugodišnjieu »dur deutsehen Porzclanstadt Mcis* sen«, nego oni slave pre svega svoju pobeilu, koju su izvojštili pre hiljadu i jedne godine nad srpskim delom po; lapsku slovenskeg roda. G. 928. su Lužički Srbi, na mestu, gde se danas nalazi grad Mišno, doživeli svoje Ko; sovo. 'le godine su Germani osudili Lužičkc Srbe na polagano ali sigurno izumiranje ...
Srce narodno svesnog Lužičkog Srba krvari. Njihove suze pozivaju tiho slobodne slovenske narode, da ih ne puste umreti, jer oni su, iako ma; leni, još uvek verni majci Slavi.
Mišenska hiljadugodišnjica me je potakla, da posutim Lužicu i Lužičke Srbe te im tako dokažem, da nisu •osamljeni u svojoj žalosti, več da bije i daleko dole na slovenskimi jugu bratsko srce, koje suoseča s njima.
S prijateljem Jožom smo se dogo; vorili, da čemo putovati 15. juna. On se vrača u Jugoslaviju preko Draždana i zato je zaključio, da učini s menom kratak skok do Budyšina.
1.
Povoljno jutro je. Berlinske ulice još su kao izumrle. Prometa nema skoro još nikakvoga; samo tu i tamo luši tihi jutarnji mir kakav »taksi«, koji križari ulicama tražeči zafade.
Električna železnica još nc vozi, ni podzemna, ni autobusi. Ne preosta; je nam drugo, nego da uzmemo »taksi« le se s njimc odvežemo do Anhaltskog kolodvora, odakle odlazi u šest osobni voz za Draždane.
D os ta d ligo vozi voz izmedu kuča berlinskih predgrada, pokraj prijaznih vrtnih kueica i vrtnih kolonija, pre nego što zade v lepu, plodnu ravnicu.
'Žitna polja sa sazrcvajučim žitom i ma; i ni borovi gajiči lete mimo nas. Vlak >u zaustavlja, sprovodnik kliče imena tanica. Mahlov, Dobrilug . .. Nekakva .udna čuvstva preuzimlju čoveka, kad ,e kod tih slovenskih imena seti, da je svuda ovile boravio slovenski rod i da još uvek po žilama večine nemačkog tanovništva ovih krajeva kola slo; venska krv.	|
l	i Draždanu izademo na glavnom kolodvoru, odakle se najlakše dode na eldhercnstrasse, gde stanuje slavni užičko srpski skladatelj Bjarnat Kravvc. Put nas vodi lepom Praškom i Gradskom ccstom do Labe, odavde na desno pod umetničkom akademijom i za deset minuta stojimo pred kučom edog umetnika, kojega ali na žalost, lismo našli kod kuče.
Prvi voz je medutim več krenuo zato zaključismo nastaviti svoj put u Lužicu s poslednjim popodnevnim* nizom; čitavo popodne pak posve; 'Demo razgledan ju saške prestonicc.
D razdani (nem. Dresden) staro su storijsko mesto s mnogo zanimljivih ametničkih zgraila, od kojih uživa baročni »Zwinger« svetski glas. TJlice su lepe, široke, pa ipak čini grad, unatoč voj ih 600.000 Stanovnika dojam ve; •g provincijskog Igrada. ' Pre svega
u Draždanima opaža nedostatak onog vcselog studentskog života i reve, koji daje i manjim nemačkim (radovima harem doneklc velegradski enačaj. Draždani imaju naime od vi;
•	kih škola samo tehniku i slikarsku ika demiju.
Vreme nam je vrlo brzo prošlo. Puduči smo hteli biti j0.š pre mraka i Budyšinu, odvezli smo se iz Dražila; na u pet sati popodne. Subota je i zato je voz dupkom pun. Napinjemo uši, prisluškujemo, ne bi li medu suputnb cima moguče uhvatili slovenski govor. Ali nigde ni reči. Samo imena stanica zvuče slovenski i svedoče o sloven; skom podretlu tih još nedavno germa* nizovanih krajeva.
U dobra dva sata več smo u Bu; ilvšinu, kulturnom središtu Lužičkih Srba i glavnom mestu Gornje Lužice. Na staniči je živahna vreva. U fraki); v ima i cifindriina gospoda dočekuju goste, koji dolaze na nemački steno; grafski kongres. Nas sva ta ceremo; nija nc zanima, žurimo se u Serbski dom. da u srpskoj knjižari još nademo br Janaka,- tajnika Lužičko-srpskog sokolskog saveza, za kojega imamo
Taj dan i ta godina črnim su slo; vima zapisani u istoriji našoj. Na taj dan i u toj godini ubijena su u Ljub; ljani naša brača Adamič i Lunder, kad se mirno vračahu uveče k uči. A nemačko;austrijska solilateska, koja je besnela po ljubljanskim ulicama, puca narodu u leda, rani ih više, a
tvoren pa se u zatvoru razbolen i kad se vratio iz tamnicc — umre i on! 'Pako imamo u Ljubljani dva groba: u jednome zajedno Adamič i Lunder, u drugome sasvim uz njih brat Vin; ilišer. Trojica mladih a mrtvih sokol; skih srdaea vapi več dva decenija iz crnc zemlje u zlatne naše danke: Bra;
RVDOUF tUHDER f IVAN ADAMIČ
20-Ж* »908‘
brača Adamič i Lunder poginuše. Dva brata naša ppginuše, tako mlada, zdrava, vesela i oduševljena —- nema ih više! Nemačko*austrijski bes ubio ih je! Što se desilo? Nekoliko nedelja pre toga imalo je slovensko školsko društvo sv. Cirila i Metoda svoju skupštinu u ponemčenom Ptuju, gde je manifestiralo za kulturna prava Slovenaca. Divlja rulja navalila jc na njih, baca kamenje, gnjila jaja, ma; stilo, pljuje na naše žene, psuje, pri); klinje nas jezik i rod. Dan dva posle toga sakupio se u Ljubljani protestni zbor, gde jc imao reč i naš brat dr. Ivan Dražen. Protestujc u ime naroda protiv toga, da nc sme naš, čovek na svojoj zemlji manifestovati za svoja nacionalna i kulturna prava. Masa na; roda burno jc klicala i u ogroninoj povorci prošla ulicama pevajuči nacio*’ nalne pesme, stiščuči pesnice, polupala je na nemačkom Kazinu prozore, ski; dala nemačke natpisc na dučanima, očistila oskvrnjeno lice bele Ljubija; ne. Nacionalna svest visoko sc iliže, kao vihor potresavši sve naše duše — a onda Crni Orao raskači svoje pan; ilže. grabi naše i baca ih u zatvor, rene; gati i podle duše denunciraju, prstom pokazuju na naše ljude — pa ajde: nož i puška u rukama nemačkomustrij; ske vojske na ulieu i pucaj, pucaj, pu; caj! Tako padoše i poginuše brača na; ša Adamič i Lunder. 1 sada spavaju več dva decenija u našoj slobodnoj zemlji, a kraj njih spava i naš brat Arnoš Vindišer, koji je bio onda za;
čo, sakupite se, zbijte redove, umno; žite se — praznina, nastala iza nas, još nije ispunjcna. Za svakoga od nas treba hiljade novih, mladih, zdravih, jer mi smo iz noči ropstva pali u noč smrti, a vi morate, da iz svetla slobodc stupite u svetlo sokolskog života ...
1 E. Gangl.
50godišnjica Setona Watsona i Jugosloveni.
Poznati profesor istorijc na uni; verzitetu u Londonu i veliki prijatelj našega naroda R. VV. Scton Watson navršio je 20. augusta o. g. plodnu i borbenu 50godišnjicu svog života. Tom prilikom pisala je o njemu mno; go ne samo naša več i čehoslovačka, a i ostala njemu sklona i nesklona štampa.
Mnogo zasluga ima on za oslobo; ilcnje našeg naroda, jer je več pre rata bio odličan poznavaoc podunav; ske monarhije i svili njenih, pa medu njima i jugoslovenskog problema, s kojima je upoznao englesko političko i javno mnenje. 1914. godine on jc več rekao da če moči Jugoslovcnstvo is; puniti svoju istorijsku misiju samo na razvalinama franjejosipovog carstva.
Najznamcnitija njegova dela o ju; goslovenskom pitanju su »Raeial pri); blems in Hungary« i »The Southern Slav Oucstion«. Za anglosaški svet je on otkrio jugoslovansko pitanje. Naj;
lepši plod svojih napora i znanstvenih študija i rasprava vidio je Scotus Vi; ator, kako se potpisivao na novinskim elancima, u našem 1. decembru 1918. Zahvalna ilržava jugoslovenska odu; žila mu se time, da ga je zagrebački i beogradski univerzitet izabrao za po; časnog doktora.
S iskrenim željama za dugi i plod; ni život našeg prijatelja priključujemo se k brojniin njegovim štovaoeima i česr itarima.
Konferenci ja vinogradara u Smederevu.
Kan što je poznato, Smederevo je izraziti vinogradarski kraj, u kome uspeva znamenita vrsta grožda »sme* derevka«. Opča kriza koja vlada na tržištu vinogradarskih proizvoda ja; ko je pogodila i smederevske vinogra* dare, koji imaju oko 3 milijuna zasade* nih loza. Stoga nije čudo što su oni osetili potrebu da javno pretresu svo* ju zajedničku nevolju i potraže lek sa* dašnjem teškom stanju. Za svoju kon* fereneiju Smedercvci su zainteresovali i ministarstvo poljoprivrede, koje je poslalo načelnika Dr. V. Stojkoviča i stručnjaka za pakovanje grožda g. Ce* : ara iz Samobora, da konferenciji pru* že sve potrebne podatke i savete.
Načelnik min. poljoprivrede Dr. V. Stojkovič istakao jc, da se izmedu ostalih puteva za ublažavanje vinogra* darske krize, poslednjih godina poka* zuje sve veča težnja u vinogradarskim zemljama, da se pojača upotreba siro* vog grožda, bilo svežeg za jelo, bilo u formi bezalkoholnih piča, sokova, pek; muza itd., bilo u osušenom stanju. Upozorio je vinogradare, da i mi tim putem moramo u budučnosti sve više iči, i preporučio, da se, s obzirom na to što imamo odličnih vrsta grožda za jelo, grožde što više izvozi i u zemlji troši. Stručnjak g. Cesar izložio je svoja'iskustva u pogledu spremanja i otpremanja grožda u inostranstvo i uputio vinogradare kako treba da oda; biru i pakuju grožde za izvoz. — Na kraju je konferencija usvojila jedan nravilnik u kome jc predvideno na koji ile način vinogradari jednoobraz* no vršiti odabiranje i pakovanje svoga grožda za izvoz. Dolazimo k svesti!
Koliko Nemačka troši na alkoholna pića.
U 1927. godini Nemačka je popila piva, vina i rakijc u vrednosti od 4% milijarde zlatnih maraka. Sehilling je izračunao, da bi se za te novce moglo sagraditi 375.000 malih obiteljskih kuča.
Spremajmo se za II. Jugoslovanski svesokolskl slet u Beogradu g. 1930. — Jačajmo se!
preporuku oil poznatog našeg prijate; ija tir. Jana Skale.
Br.' Janak jc upravo svršio svoje delo. On vodi srpsku knjižaru i admi* nistraciju u Budyšinu izlazečih lužičko srpskih listova. /Suri mu se na neku ;ednicu, zato se kratko dogovorimo iadi prenočišta te se oprostimo.
Stojimo pred Serbskim domom. Veličanstvena jc to četverospratna /grada, koja je bila sagradena i sve; urno otvorena g. 1904. u prisutnosti zastupnika svih slovenskih naroda. U jirizemlju jc smeštena srpska tiskara, Knjižara, gospodarski) društvo »Serb* -ki hospodar« i Serbska ludova ban* a. LJ gornjim spratoviina je lužičko; rpski muzej, knjižnica i dvorana Ma; ice Serbske te više privatnih stanova, g.oje su ali Nemci po zakonu o stanu* vima rekvirirali i u njima nastanili ne* mačke porodice. Visoko gore. se sjaji datan natpis »Serpski dom«, i ostali natpisi na knjižari, banci, kavani itd. :u u lužičko;srpskom jeziku.
Na večeru iilemo u srpsku kava; :u. Buduči drugo ne možemo dobiti, laručismo kavu i čaj. Prijatelj Joža ;av je sretan, da može nakon duljeg /rumena -opet jedanput naručivati, ka*
o	sam kaže, jelo i pilo »po kranjski«. Pa i njegova filološka žilica nije mi* ovala. Okrepljen od sladkog medenog /aja tumaci mi, da je lužičko-srpski iezik vrlo sličan kranjskomu. Lužičko* srpski izraz »Kofejowna« za sloven* sku »Kavarno« je po svim pravili* ma potpunoma kranjski, jer stare že* nice u Kranjskoj upotrebljavaju za kavu reč »kote«. Sličnih primera na* brojio mi je još više i sigurno bi me bio sa svojim »strogo znanstvenim« lumačenjem zabavljači još i dalje, da lije nadošlo vreme, kail sc moramo po dogovoru javiti u stanu br. Janaka.
Br. Janak stanuje, kao jedina srp* ska stranka, u drugom spratu Serbske* ga doma. Njega još nema kod kuče, zato nas vrlo prijazno prima njegova supruga te nam pokazuje naše prcno* čište. Lepa je to mala soba sa dva kreveta i prozorom na ulieu. Vlasni* štvo je Mačice Serbske koja ju je na* menila gostima, koji dolaze u Lužicu.
U torne sc vratio br. Janak, koji nas jc pozvan u svoju sobu, da slu* šamo radio, I čuj! »Kinku, ku*ku... Malo, halo! Radio Ljubljana. Prenos iz Zagreba. Veče rumunske pesme.« ( uje se čisto, kao da stoji govornik pred nama.
Pozdrav iz domovine ...
II.
Sunce svečano poigrava medu li* ičem lipa, koje stoje u lepoj ravnoj vrsti preko ceste od Serbskega doma. Iz budyšinskih erkava milozvučno pe* vaju zvonovi svoju nedeljnu molitvu. Lep dan je, kakvog si samo možemo misliti.
Naš program je razgledanje mesta. Skupljamo se pred Serbskim domom, gde se nas je u kratko vreme sabralo lepo društvance. Osim nas dvojice i .ir. Janaka, koji je naš »cicerone«, je ovile i neki Čeh sa Ženom i kčerkom. Usput se s nama pozabavio dr. Pose* del, istarski Hrvat, koji je studirao u Pragu i po svršenim študijama pre* uzeo ravnateljsko mesto Serbske lu* dove banke.
Budvšin (nem. Bautzen) je vrlo dikovito mesto sa 40.001) Stanovnika, od kojih jc samo 5000 Lužičkih Srba. Grad je sagraden ispod tvrdave nad rekom Sprcvom (nem. Spree), Ima više zanimljivih spomenika iz dobe Matije Korvina i Jurja Podčbradskoga te lepe javne nasade. Lužički Srbi imaju ovde svoju ^atoličku i svoju evangeličku crk vu.
U stolnoj crkvi, znamenitoj got* skoj gradevini iz 13. stoleča, vrši se služba božja u nemačkom jeziku. G. 1585. su njenu unutrašnjost s velikom železnom mrežom raspolovili. U istoč* noj polovini obavlja sc katolički, u zapadnoj pak evangelički obred.
Pre nekoliko godina bila je u Bu* dyšinu obnovljena' biskupska stolica, koju jc zaseo velenemac dr. Schreiber. On je Lužičkim Srbima sve pre nego sklon. Prilikom nastupanja na svoje mesto je javno izjavio, da je nemačko misleči čovek i da če u tom smislu i delovati medu narodom. Naročiti trn u peti su mu lužičko=srpska narodna i kulturna društva, pre svega pak Soko. Svečcnstvu, koje je pre vrlo ži* vo saradivalo u mladom sokolskom nokretu, svako je aktivno i pasivno delovanje u sokolskim društvima stro* go zabranio. Pa ne samo to! Da spreči >panslavističko uzgajanje« lužičko* srpskog svečeničkog naraštaja u Iužič* ko srpskom katoličkom seminaru u Pragu, je seminar ukinuo i zgradh nrodao. Na taj je način uništio zavod, u kojem su bile vaspitane čitave gene* racije uzornog narodno svesnog sve* čenstva, čija zasluga je, da je kato*
učki deo Lužice danas najotporniji protiv germanizatorskog vala, a i na* eionalno najsvesniji. Spomenuti šemi* nar u Pragu su g. 1706. osnovala ide* alna brača Juraj i Martin Simon.
Na vrlo zanimljivom mestu je groblje. Nalazi se medu ruševinama nekadašnje lužičko*srpske crkve, koja je bila razorcna u švedskhn ratovima. Buduči Lužički Srbi sami nisu imali dovoljno novčanih sredstava, da staru veličanstvenu crkvu obnove, sagradili su nekoliko ulica više novu, skromnu crkvicu, u kojoj se još danas propo* veda Kristova nauka u lužičko*srp* skom jeziku.
Pred tom crkvicom nalazimo se upravo kad je svršila služba božja. Lužičanke u lepoj narodnoj nošnji s velikim črnim leptirom na glavi ^lolaze iz crkve. U trenutku je sve živo pred crkvom — sa svih strana ti dopire do išiju prijatna slovenska beseda...
Na putu spram ScTbskog doma oprostismo se od prijatne češke obi* telji, koja se po kratkom boravku u Budvšinu opet vrača sa svojim autom u Prag. Prijatelj Joža i ja ostasmo sami sa br. Janakom, koji nas je od* veo opet u Serbski dom, da nam pokaže muzej i dvoranu Mačice Serbske.
U muzeju nas prijazno prima umirovljeni učitelj g. Wjerab, koji obavlja ravnateljski! službu u lužičko* srpskom muzeju. Najpre nam je po* nudio u potpis spomen knjigu, a iza toga nam je u dobro razumljivom gor* njelužičkom narečju tumačio muzej* sku zbirku.
Lužičko*srpski narodni muzej je vlastništvo Mačice Serbske. Zbirka jc izložena u ilvim velikim sobama. U prvoj su večim delom slike raznih za narod zaslužnih muževa i slike, koje predstavljaj u narodne običaje, navike
i mitologiju. Na zidu kod ulaza u dru* gu sobu visi dekret, s ko j im odlikuje srpski kralj Alcksandar Obrenovič dr. Arnošta Muku s redom sv. Save II. stepena. U drugoj sobi je bogata zbirka narodnih nošnja, vezenja, glaz* bala, rezbarija, rokopisa itd. Zbirka je vrlo bogata i dobro uredena, tako, da ie lako u ponos svakom Lužičanu. Kasnije sam saznao, da su htela neka starija gospoda lužičko*srpski muzej prepustiti nemačkom gradskom mu* zeju, što je ali sprečila narodno svesna omladina. koja neče ustupiti tuclinu ni zrna. Tako jc i pravo!
(Nastaviče se.)
r
C1~Z3
Sokol na Jadranu.
Sveopštu pažnju je pobudio t. zv. američki dvobroj (6—7) Sokola na Ja* dranu, koji je doista od prve do po* slednje stranice skoro isključivo ispu* njen člancima i vestima o našim ise* Ijenieima i Sokolstvu u Ameriei. Iz sadržaja, koji je sledeči: Rikard Kata = linic .leretov: Brači u Ameriei. — Dr. Laza Popovič:	Por uka Sokolstvu u
Ameriei. — 1. F. Lupis*Vukič: Naše Sokolstvo u Ameriei pre i posle rata.
— Josip A. Kraljic: Naše školskc pri* like u inostranstvu. — J. Boko: Hrači onkraj mora. — Zorinov: Jugosloveni u Chile. — Hajduk Veljko: Sokoli do; brovoljci. — Frano Ivaniševič: Naši u Ameriei. — .ledno pismo, koje mnogo govori. — Hajduk Veljko: Domovina i iseljenici. — čchoslovačko i ostalo Slovensko Sokolstvo u Ameriei. — S.
I.	Sinovčič: Medu američkim Sokoli* jna. — S. Vrdoljak: Neka nam buduč* nost bude bol ja. — S. V.: Vlil. slet župe Zadar*Šibenik. — Vesti iz župe »Vojvoda Hrvoje« Split. — Vesti iz župe ZadarsSibenik. — Jugoslovensko Sokolstvo. :— Sokolstvo u Ameriei. — Slovensko Sokolstvo. — Iz našeg na* eionalnog života. — Štampa. — Razno.
— razabračete od kolike je važnosti uzgojnc i propagandne izloženo gra* divo. Toplo preporučamo svim dru* štvima i brači koja mogu odoljeti gu-bitak od eiglih 5 dinara da si barem ta j dvobroj nabave. Bratu uredniku Vrdoljku, koj-i je zanimljivu tu gardu s mnogo truda i muke skupio i ovako pregledno i lepo uredio bratski čcsti = tamo.
•
Broj 8. »Sokola na Jadranu« ima
opet ovaj sadržaj: Dr. Mirko Buič: Sa sleta u Poznanju. — S. V.: Sokolska štampa — Josip Boko: Gimnastika tela i duha. — S. V.: Nekoji sustavi i smerovi telesnog obrazovanja a) me* toda Jacqucsa Dalcroza; b) Helkrau, škola za glazbu, ritam i telesnu kul* turu. (Nastavak). — Kuzma Andrijič (Blato): Soko i današnjica. — Podli* stak: Šime P. (Donja Kaštela): Leto* vanje sokol, društva Vel. Bečkerek u Kaštelima. — Vesti iz župe »Vojvoda Hrvoje« Split. — Jugoslovensko So* kolstvo. — Slovensko Sokolstvo. — Razno.
List toplo preporučamo svim dru* štvenim čitaonicama i knjižnicama sokolskim.
Vesnik župe Tuzla.
Pred nama je drugi župski Ves* nik, koji dobiva naše uredništvo u za* menu i to »Vesnik« bratske župe Tuzla. Do sada izašli su brojevi 1,—3. i 4.—6. Inače je to peta godina izla* ženja ovog lista, koji po svojoj ovo* godišnjoj reorganizaciji, o kojoj je bilo govora več u 4. broju »Sokolskog Glasuika«, zaslužuje svaku pažnju i preporuku. Ureduje ga i ovc godinc požrtvovni, i oduševljeni urednik br. Vojislav Bogičevič, poznat našim či* taocima s oštra pera u čitavom nizu iskreno pisanih članaka u »Sokolskom Glasniku«. List če izači svega četiri puta godišnje. Gena pojedinom svesku je Din 5.
Sadržaj broja 1.—3. je sledeči:
1. Bogičevič V.:	Pola decenija.
2.	Ing. V. Kovačevič: Naš II. župski prednjački tečaj. 3. Joeo Levačič, Der* venta: Sokolske akademije. 4. K. Vet* ter*V. Bogičevič: Kratki govori pred vrstom. 5. Ing. M. Kvapil: Župske pri redbe 1929. god. 6. Ing. V. Kovačevič, Kreka: Časovi vežbanja za ženski na* raštaj i članice. 7. Vladimir Hodovskv, Kreka: Metodičko vežbanje na preči. 8. Poziv: VI. slet naše župe u Der* venti. 9. Župske i društvene vesti.
10.	Ražno.
Sadržaj pak broja 4—6. je ovaj:
1.	Vojislav Bogičevič: Radostan do gadaj u uzvišenom Kraljevskom Do* mu 2. Ing. Miloš Kvapil: Tehnički rail u 1928. godini. 3. Joco Levačič — Der* venta: »Rad na juriš«. 4. Dr. Milorad Kostič —- Brčko: Govor prigodom pa* rastosa poč. Vojvodi Stepi Stepanoviču. 5. Historijat Sokolske Zupe u Tuzli (1920.—1929). 6. Joco Levačič — Derventa: Zašto nam roditelji šalju decu u Sokolanu? 7. V. B.: Sitni rad j sitni radnici. 8. Ing. Kvapil Miloš: K članku »Rad na juriš«. 10. Ing. Kvapil Miloš: Od go d a župskoga sleta 11. Žup* ske i društvene vesti. 12. Ocene i prikazi.
U ovom broju naročito je zaninv Ijiva, zdrava i bratska polemika izmedu br. Joče Levačiča i Ing. M Kvapila.
List neka. nabave sva društva za čitaonice i knjižnice; naročito pak ona koia imaju več ranija godišta. Na* rudžbine priina Sokolska župa »Petra Velikog Oslobodioca« u Tuzli.
Sokolski Glas.
Jedini sokolski list, koji u našoj državi odnosno u našem Sokolstvu iz* lazi svake sedmicc, je »Sokolski £ilas«, organ Sokolskog društva u Dakovu.
List izlazi svake subote i to več drugu godinu.
Vlasnik i izdavač je, kako se več i iz naslova vidi Sokolsko društvo u Dakovu. Odgovorni urednik lista je br. Adolf Rac. Uredništvo i uprava nalaze se it tiskari M. Kraljeviča. Me* sečna pretplata iznosi Din 6'—, a po* jedini broj stoji Din 1*50. List je fi* nansijski osiguran, naročitom obve* zoni nckolicine članova Sokolskog društva u Dakovu. S obzirom na op; seg i sadržaj lista, koji izlazi u obliku novine, verujemo da potpuno zadovo* ljava potrebe društva i bliže okoline. Mi ga toplo preporučamo barem svim župskim knjižnicama, a o sadržaju, svrsi i organizaciji lista još čemo go* voriti.
Mornar.
»Mornar«, poučni i zabavni list za pomorski svet, izlazi prvu godinu u Sušaku, a izdaje ga zadružna štedioni* ca »Mornar« u Sušaku. Odgovorni urednik je Ing. Stanko Silovič. Svrha i dolazak lista tačno je označen več u samoni naslovu. Izlazi jedanput me* sečno. Godišnja pretplata iznosi Din 48'—. Pojedini broj stoji 4 Din, za članove zadruge 2 Din. Vanjština i format lista vrlo su ukusni. Do sada izašla su več 4 broja, prvi je izašao
1.	jula o. g. Medu saradnieima i pisci* ma ima i naše sokolske brače. List nam šalju u zamenu za Sokolski Glas* nik.
»Mornara« toplo preporučamo društvenim knjižnicama onih društa* va čiji članovi su u večem ili inanjem delu pomorci; u njemu če nači mnogo poučne i zanimljivc grade, a i obilje razonode i šale. List je ukrašen i sli* kama.
N
■a
Sokolski dan 1929.
(I. iskaz):
Za godinu 1929. potpuno su uplas tila sledeča bratska društva:
Bjelovar, Hereegovac, Kupinovac, Virovitica, Žalec, Borovnica, Ložka ilolina, Mengeš, Stepanja vas, Vrlini* ka, Guštanj, Oplotnica, Ormož, Pra* gersko, Slovenjgradec, Studenci Črnomelj, Dugaresa, StražaValta vas. Št. Rupert, Vinica, Donj. Miholjac, Gor* nje Dubrave, Sarajevo, Peč, Uroševae, livar, Lukavac, Dragutinovo, Bregana, Ludina, 'Osijek, i Kočevje, Radgona, Novi Pavijani, Vinkovci, Moravče, Kraljeviča, Petrovče, Korčula^ Orni* šalj, Mol, Kavadar, Garešnica, Vel. Bečkerek, Grosuplje, Beli Manastir i Denovič.
Delomično su uplatili:
Gor. Milanovac, Tržič, Kutina, Rogatec, Senta, Split i Gornji Logatec.
#
To bi bio recimo razveseljavajuči izveštaj, jer su društva uplatila una = nred, ali ako vam spomenemo da je za Sokolski dan g. 1927. dužno još 78 »sokolskih« dru.štava, a za g. 1928. sto više još 167 (slovima: stošesdesetse* dam) ontla vidite, da smo još daleko od »razveseljavajučeg izveštaja«.
U narednon\ broju objavičemo poimence sva ona »sokolska« društva, koja još duguju doprinos za »Sokolski dan« 1927. i 1928.
XXIII.	SEDNICA STAREŠIN. JSS.
2.	septembra 1929.
Brat starosta izveštava starešin* stvo o dolasku slovenske .kolonije iz NVcstfalske, koju je u ime JSS po* zdravio.	4
Starosti Sokolskog društva Topli* ce kod Novog mesta br. Dragutinu Gregorcu podeljena je u znak prizna* nja za 25godišnji kulturni rad diplo* ma »Kralja Matijaša«.
Na akademiji Sokolskog društva Vič zastupali su JSS brača Gangl i Kajzelj, na javnoj vežbi društva Mo* ste brača Gangl, Milost i Patik, a na javnoj vežbi društva Litija brača Kaj* zclj i Čobal.
Ozledni fond doznačio je sokol* skim društvima: Blatu na Korčuli Din 360’—, Novom Sadu Din 600'—-, Ljub* Ijanskom Sokolu Din 600'—r. Odobreno.
Na slctu župe Tuzla zastupače na* čelništvo i starešinstvo JSS br. Jesih.
XXIV.	SEDNICA STAREŠIN. JSS.
9. septembra 1929.
Brat starosta izveštava, da je na kongresu Saveza narodnih železničara i brodara kao i na njihovom koncertu zastupao JSS.
Sokolska župa Tuzla šalje brzo* javni pozdrav JSS sa svojih župskih utakmica, što sc s radošču prima.
Na župskom slctu ljubljanske žu pe na Viču zastupače JSS njegov pod starosta br. Kajzelj, a na slctu celjske župe u Trbovlju starosta JSS br. E. Gangl.
Ozledni fond doznačio je Sokol* skom društvu u Ptuju Din 360'—. Odobreno.
TRAŽE NAMEŠTENJE.
Absolvent realke s maturom, sa 3'A godišnjom praksom u štedionici, 24 godina star, neoženjen, traži pri* merno nameštenje. Vlada slovenskim, srpsko*hrvatskim, talijanskim i delo* mično nemačkim jezikom. Sposoban je prcuzcti i tehničko vodstvo sokol* skog društva. Ponude pod »Vežbač« na uredništvo »Sokolskog Glasnika«.
. #
Načelnik jednog društva, sa svr* šena 4. razreda gradanske škole, sa društvenim prednjačkim ispitom i žup* skim tečajem, traži prikladnu službu u kakvom privatnom uredu i to u me* stn u koiem itn« Sokolsko društvo sve sprave, tako da hi sc nrogao spremati eventuelno zajedno sa društvom za takmičenja prilikom II. jugosloven* skog svesokolskog sleta ti Beogradu. Darias je taj brat dnevničar (zvanič = nik) kod suda. Ponude pod »Načelnik« šaljite na uredništvo lista.
Br. Dragutin Gregorc.
starosta Sokolskog društva Toplice kod Novog mesta, župa Novo mesto, bio je prema zaključku Х1ХШ. sednice starešinstva JSS od 2. septembra o. g.
za svoj 25godišnji kulturni rad u znak priznanja odlikovan diplomom »Kralja Matijaša«.
Bratski i iskreno čestitamo!
m
H
m
ŽUPA OSIJEK
sestre Košta Zlata i Opojevlič Branka otl 9. VIII.
l*o zanimanju bilo je brače 2 tr* govačka pomočnika, O studenata, 2 či* novnika, 1 dnevničar, od sestara 3 uči* teljica, 7 studentica, J. domačice, 2 dnevničarke.
U svemu bilo jc 112 sati oblike. Predavali su:	Br.	Dimitrije Petrovič:
1'ovcst gimnastike i Sokolstva 3 s., Organizacija Sokolstva 4 s.; br. Prof. Ur. Nikola Ccpinac: Sokolska misao .) s.; br. Stanctti Aleksandar: Prosvetni rad u Sokolstvu 3 s.; br. Dr. Župnik Drag.: Anatomija 5 s.; ses. Dr. Vera Vukičevie: Prva pomoč 1 s., br. Lhot* sky Fran: Fiziologija telovežbe 3 s.; Tyršev telovežbeni sustav teor. 2 s.; leorija prostih vežbi 6 s.; br. A. Vr* hovec: Praktično i teoretsko učenje Tyrševog sustava 82 s..
Za vreme tečaja morali su polaz* niei(ce) izradivati pismene zadatke i to iz organizacije, obraditi vežbovni čas, sastaviti proste vežbe itd., da se vidi kako napreduju.
Konačm uspeh tečaja jc sledeči: S odličnim uspehom svršili su tečaj brača:	Kalman	Slavko	iz	Dakova;
Mutzhaus Mijo iz Valpova; Rusič Mi* lan, Osijek; Somborae Svetozar, Osi* jek; Dimitrijcvič Dušan, Osijek; Di* mitrijevič Branimir, Osijek.
S vrlo dobrim uspehom brača: Skeledžija Adam, D. Miholjac; Ben* der Antun, Valpovo; Osmec Valjko, Našice; Konorov Anatol, Osijek; Vi* čič Franjo, Beli Manastir.
Sestre s odličnim uspehom: Košta Zlata, Vinkovci; Caric Anka, Vinkov*
ci; Oreško vič Liza, Dakovo; Halas Justina, Osijek; I lerceg Marija, Osi* jek; Jelačič Anka, Osijek; Amštat Mi* ra, Brod.
Sa vrlo dobrim uspehom: Opojev* lič Branka, Šid; Maroslavac Marija, D. Miholjac; Ilereeg Jelka, Osijek; Dvornič Ljubica, Osijek; Urban Olga.
S dobrim uspehom:	Brankovič
Milica, Darda; Vukovič Bosiljka, Osi jek; Mass Evica, Osijek; Kandera Ka= ja, Osijek.
Red i disciplina bila je za celo vreme tečaja vrlo dobra, izim nekih neznatnih zakašnjenja.
20. augusta je priredena intimna i bratska zajednička večera sviii po laznika tečaja, njihovih nastavnika, te nckolicine članova starešinstva župe i upravnog odbora Sokolskog društva u Osijeku. Za vreme večere pozdravio je zanosnim rečima brat Dr. M. P e* r i č , zam. starešine župe svu braču i sestre polaznike tečaja i pozvao ih da korisno upotrebe stečeno znanje na procvat i napredak Sokolstva.
Brat L h o t s k y Fran, načelnik župe zahvalio se svim predavačima na uloženom trudu, a naročito bratu Vr* liovcu. saveznom prednjaku, koji je sa velikom Ijubavlju i sa velikim marom u glavnom vodio sam tečaj, te mu predaje za uspomenu i u znak zahvalnosti za uloženi trud, u ime starešinstva žu-pe srebrenu dozu za cigaretc. — U ime polaznika tečaja zahvaliii su se brat Dimitrijcvič Branimir, te sestra Lazi': Anka.
Prednjački župski ispiti održavače s'.' 14. i 15. septembra o. g.
II.	ŽUPSKI PREDNJAČKI TEČAJ.
Sokolska župa Strossmayer u Osi* jeku priredila je svoj II. župski pred* njački tečaj od 7.—21. augusta o. g. pod vodstvom saveznog prednjaka brata A. Vrhovca. Tečaj polazilo je
11	brače i 16 sestara i to iz: Belog Ma* nastira br. Vičič Franjo i ses. Urban Olga, Broda: ses. Amštat Mira, Dar* da: ses. Brankovič Milica, Dakova: br. Kalmann Slavko i ses. Oreškovič Flza, Donji Miholjac: br. Skeledžija Stevo i ses. Maroslavac Marija, Na* šice: br. Osmec Veljko, Osijek: brača Dimitrijcvič Branimir, Dimitrijcvič Duško, Konorov Anatol, Rusič Milan
PRVI PREDNJAŠKI TEČAJ MUR* SKEGA SOKOLSKEGA OKROŽJA.
Prvi prednjaški tečaj Murskega sokolskega okrožja, ki se je vršil po nedeljah v decembru 1928 in januarju 1929, se je končal 27. januarja 1929. V soboto 25. maja so se vršili v Lju = tomeru izpiti, katerih pa se je iz vseh 7 edinic okrožja udeležilo le 6 bratov in sester in sicer: iz Ljutomera brat Polil Evald in Martinak Viktor, iz Murske Sobote br. J. Tivadar in br. Zej Zlatko, iz Križevcev s. Danica Grudnova, iz Beltincev s. Ivanka Ske* tova. Predavala in zahtevala se je ce* lotna-snov župnega tečaja. Zato so se od 32 tečajnikov prijavili k izpitu le gornji kandidati in kandidatinje. Žal sta novi društvi Veržej in Sv. Jurij ter tudi G. Radgona podcenjevali po = men tega tečaja.
l/.pitno komisijo so tvorili: pred* sednik hr. Lubej Fran, okrožni načel* nik, župni delegat br. Ciril Hočevar kot župni podnačelnik, člani br. Jan Baukart, dr. Ciril Porekar in Slavko Stopar. Izpit je bil teoretičen in prak* tičen — samo ustmen. Kandidati so s svojimi odgovori pokazali krasen uspeh tečaja — posebno so komisijo zadivili odgovori obeh sester.
Po izpitu, ki je trajal 6 ur. se je ugotovilo, da so napravili vsi kandi* dat je izpit in sicer sta sestri Sketova in Grudnova ter brata Polil in Tiva*
ŽUPA MARIBOR
dar odlično sposobni za pomagatelja, brata Zej in Martinak pa sta sposob* na za pomagatelja.
Z izpitom se je zaključilo veliko delo okrožja, ki je že v letošnjem po* letju obrodilo svoje sadove. Medtem ko so druga leta priredili nastop le dva do tri društva, so letos vsa dru* štva v okrožju priredila svoje letne nastope. Zadnji nastop se vrši 15. sep; tembra v Veržeju. Dne 6. oktobra pa se vrši jesenska seja okrožja, kjer bomo določili smernice zimskemu delu, ki naj bo mogočen uvod v slav* nostno leto 1930.
»Mursko eokolako okrožje«. —
Tekme v odbojki za prvenstvo v okrožju se vrše v Ljutomeru v ne* deljo 29. septembra v sledečem redu:
*	I. kolo:
a) Veržej : Sv. Juriju — Ob 9. uri;
b) Križevci : Beltincem — ob 10.
uri;
e) Ljutomer : Murski Soboti — ob 11. uri.
II.	kolo:
a) Zmagovalec iz I. a) : Gornji Radgoni — ob 14. uri;
b) zmagovalec iz I. b) : zmago* valcu iz I. c) — ob 15. uri.
Finale:
Zmagovalec iz II. a) proti zmago* valcu iz II. b) — ob 16. uri.
Zdravo!
Franjo Lubej, načelnik.
VELEBNA MANIFESTACIJA JU* GOSLOVENSKE SOKOLSKE MISLI U BLATU NA KORČULI.
i Somborae Svetozar, te sestre Dvor* nič Ljubica, Halas Justina, Hereeg Jelka, Herceg Marija, Jelačič Anka, Kandera Kaja, Mass Evica i Vukovič Bosiljka, Šid: ses. Opojevlič Branka, Valpovo: br. Mutzhaus Mijo i Bender Antun, Vinkovci: ses. Carič Anka i Košta Zlata.
Društvo: Požega, Vukovar i Žu* panja nisu nikoga poslali, što je vrlo žalosno. Nekoje od navedenih sestara nisu tečaj svršile i to sestre: Branko* vič Milica iz Dardc, Vukovič Bosiljka, Mass Evica i Kandera Maja iz Osijeka te brat Konorov Anatol iz Osijeka. Brat Dimitrijcvič Branimir počeo je dolaziti u tečaj istom od 12. VIII., a
U nedelju 25. augusta održana je u ovoj pograničnoj, varoši — javna vežba mesnog Sokola. 1 o jc bila jedna retko uspela sokolska priredba, ko* jom se zaista mogu da ponose svi oni koji jugoslovenski i sokolski misle, svi oni kojima je Jugoslavija iznad svega.
Svečanost je započela u 8 sati do* čekom Sokola i gostiju iz Korčule sa njihovom glazbom, koji dodoše poseb* nim parobrodom. — Bili su dočekani od velikog broja sokolskih članova u odorama i u gradanskom odelu kao i lepog broja sokolskih prijatelja na čelu sa opčinskom glazbom. — Zatim je krenula impozantna povorka pred* vodena dvema glazbama i društvenim zastavama kroz lepo okičenu varoš do sokolane. — Posle podne dodoše u lepom broju Sokolovi sa svojom glaz bom iz Velcluke e da time i oni uve* ličaju sokolsko i narodno slavlje..
U 5 sati započela je na osobito iskičenom prostoru javna vežba po; zdravom staroste sokolskog društva u Blatu br. L Prižmiča. Simpatična je to pojava inteligentnog predstavnika težačkog staleža, koji je svojim jakim i poletnim govorom oduševio sakup* ljeno mnoštvo, bio više puta prekidan i nagraden zasluženim aplauzom.
Slede zatim redom vežbe: I. Sli* koviti nastup, izvadaju sve kategorije;
II.	Proste vežbe II. svesokolskcga sleta
ŽUPA MOSTAR
izvadaju muška dcca, a zatim redom ženska, inuški naraštaj, članice, članovi i ženski naraštaj; Vlil. Kvoka* love skupinske vežbe, koje izvadaju sve kategorije i konačno IX. vežbe na spravama. — Sve je to bilo izvedeno osobitom veštinom i nagradeno više* put aplauzom — Tvorac i neumorni radenik svega jc toga zamenik načel* n i k a br. Josip Kvokal potpomognut u mnogočemu od načelnika br. Nika Kos* niča, jednog od starijih prokušanih sokolskih radenika.
U 9 sati na večer održana je aka* demija na istom prostoru sa ovint pro* gramom: L Pozdrav govori Mara Pet* ković; II Mudri: Vežbe trojice pa* licom, izvadaju muška deca; lil. vežbe sa puškama mornarice, izvadaju čla* novi; IV. Gruberova »Osu se nebo zvezdama« ritmičke vežbe, izvada žen* ski naraštaj; V. Očenašek »Ruski na* rodni ples Kozaček« izvada inuški na-raštaj; VI. Špartanska straža, simbo* ličke vežbe, izvadaju članovi Sokol, društva Korčula i VIL Ples Turkinji* ca, izvada ženski naraštaj.
Sve su tačke bile jedna savršenija od druge, bile su nam osobiti užitak a kruna svega bio je završni »Ples Turkinjica«. Svaka hvala i priznanje odličnoj sokolašici načelnici s. M. Ka* ’odera, koja je u takvim priredbama nenadoknadiva i savršena sila. — l?* akademije razvila se je osobito rasp°'' ■ložena plesna zabava u svim prostoJ"1: iama Hotela Zagreb. Sve tri bile su neumorne i uveličavale preko celog dana i navečer za Blato nevideno slavlje.
ŽUPA BJELOVAR
AKADEMIJA SOKOLA U GAREŠs NICI.
25. augusta priredilo je Sokolsko društvo u Garešnici vrlo uspehi aka = demiju mesto svakogodišnje javne vežbe. Kao dobra brača, došlo je u ve* likom broju društvo iz Uljanika pod vodstvom odbora i sestre iz Herce*
govca sa požrtvovnom sestrom načelni* eom Amalkom Petrovom. Vežbanje bi--lo je u svakom pogledu dobro usavesno pripremljeno, te je imalo sjajan uspeh-
Nastupi za zajedničke vežb« su bili slikovito i tačno izvedeni. Iako su se dopadale »Simboličke vežbe dece« Ца° i »Proste vežbe sa venčičima« članiea društva Garešnica, sestre iz Herce*
Od zadnjeg centimetra
ovisi uspjeh, kad so radi o skoku u vis, trčanju ili bacanju diskosa. I)a se poslednji rekord po-tuee i ponova ispravi za nekoliko centimetara treba da natjecatelj što boljo razvije svoje spo’ sobnosti i da stekne što veće iskustvo u vjež. banju. Osim mogućnosti izvedbe, jake volje i ustrajnog treninga, imade i ishrana odlucni upliv na rezultat gimnasliekog pothvata.
Čitav niz svjetskfh poznatih sportaša uzima redovito kao najprikladniju sportsku hranu, naravni okrepni proizvod
^koji pruža sportašu u malom obujmu vrlo veliku liranivu vrijednost i izvor snage za mišice i za živce, u prijatnoj, lako probavljivoj forini.
•**■2 — 3 žličice Ovomaltine ujutro i popodne dostaju, da pruže vježbaču onaj dodatak tjelesne i duševne snage, koji mu je potreban.
Ovomaltine se dobiva svagdje uz eijenu od Din 18'50 po kutiji.
Tražite besplatni uzorak, pozivajudi se na ovaj list od
Dr. A. WANDER d. d.,
ZAGREB
Hovca plesale su »Cetvorku«, a iz Ulja* nika »Seljančicu«, rekord postiglo jc vežbanje na preči muškog zajedničkog odeljenja i vežbe sestara iz Herce* govca na rueama kod nas još nevide* ne. Gledalaca jc bilo kao još nikada ni na jednoj priredbi n Garešniei sa* mo su svi žalili, da je kiša pokvarila" celi program i da se je priredba mo* rala stisnuti u male zagušljive prosto* rije pod krov.
ŽUPA LJUBLJANA
SOKOLSKI DAN V MOSTAH.
Sokol v Mostah je slavil v ne* deljo 1. septembra dvojen praznik: 151ctnico obstoja in razvitje prapora, ki mu jc kumoval naš bratec Nj. Vis. kraljevič Peter.
Slavnostno je bilo razpoloženje v parku g. Kodelija, ki je bil za La piaz* nik vprav kraljevsko okrašen, zlasti pa slavnostna tribuna. Bratu aranžer* ju vsa čast!
Dopoldanske skušnje so pokazale še dokaj vestno pripravo domačega društva. Točno po določenem progra* mu je krenila izpred Mestnega doma ob 14. uri dolga povorka Sokolstva: članstvo in m. deca, v krojih s 0 pra* pori, starešinstvo JSS in Ljubljanske sok. župe ter z jeseniško sok. godbo na čelu skozi mesto, Moste in na slav* nostni prostor k razvitju prapora. Glede povorke bi prirediteljem v pri* hodnje priporočal, da deco raje iz* puste!
Ob 15. uri se je pred zbranim So* kolstvom, visokimi gosti in občin* stvom vršilo razvitje prapora. Po uvodni »Napitnici«, ki so jo z občut* kom zapeli pevci »Save« iz Stepanje vasi, je pozdravil vse prisotne društv. starosta br. Rahne in nato razvfl pra* por. Med sviranjem državne himne je pripel na prapor zastopnik kralj, kuma podpolkovnik 40. p. p. iz Ljubljane, g. Rudolf Knez kraljevičev trak s kra* Ijevsko krono in njegovim imenom in izrazil društvu ter Sokolstvu kraljeve pozdrave ter poudaril pri tem, da naj Sokolstvo vedno ohrani čiste svoje prapore in kot hrbtenica vsega kul* turnega dela naše države naj vrši svo* jo vzvišeno misijo Tyrša. Zadonelo je naše Morje adrijansko, nakar se je zahvalil visokemu kr. kumu br. Rahne. Praporščak br. Starc je nato prisegel na ta nov prapor, nakar je pozdravil društvo in prisotne v poetičnih bese* dah starosta .TSS br. E. Gangl in želel Sokolstvu preko vsega do Slovenstva smotrcncga in pravega dela. Pozdravil ic novo sok. sestro dvakrat blago*
slovljeno od sok. ljubezni in požrtvo* vanja kralj, doma s končnim apelom, da vsi delamo za dosego najčistejših sok. idealov. Akordi: »Iz bratskog za* grgljaja« so besede br. Gangla še pod* črtali in nato se jc še oglasil kot sta* rosta ljubljanske sok. župe br. Nande Marolt, ki je pozval vse prapore, da se z novo sestro pobratijo. S tem ak* tom je bila slavnost končana.
Na slavnostni tribuni smo opazili tudi še dvorno damo ses. dr. Tavčar* jevo in občin, svetnika br. Likozarja. Številno občinstvo je zasedlo vse pro* store, nakar je točno ob 15. uri 35 min. dal znak s trobko društv. načelnik br. Ileufel za začetek nastopa. Pro* gram je bil obširen in sc je brez več* jih odmorov izvršil hitro in točno, za kar je dom. pred. zboru, zlasti vodeče* mu bratu Heuflu častitati. Pri vseh oddelkih so nastopili poleg domači* nov tudi številni gostje iz ljubljanskih društev in okolice.
Moška deca (86) je skladno po* dala obvezne 3 sestave, enako tudi 54 ženske dcec, žal pri obeh oddelkih ni hilo skladnosti z godbo! 14 m. naraš. je izvajal popolnoma v redu 3 sesta* ve, nakar jc žen. nar. (46) izvedel Mačusovc proste tudi zadovoljivo. Moš. nar. (38) jc Mačusovc nekam ne*
točno podal in posebno so motile gle* dalea tudi nepravilno oblečeni telo* vadci (bele hlače in usnjen pas ! !), 47 članov je nato podalo savezne vaje dobro. Sledila je orodna telo* vadba domačinov in gostov na drogu, bradlji in preskokih čez konja. Na drogu so se odrezali člani Ljubljan* skega Sokola, posebno br. Gregorka in od istega društva članice na brad* Iji. Domačini pa so tudi pokazali smotreno delo. Zanimiva jc bila od* bojka med člani Sokola Ljubljana in Sokola II z zmago prvega društva. Igrano je bilo zelo dobro, samo pri podajanju ni bilo predpisane izme* njave! 48 članic je odvežbalo srednje dobro savezne vaje. Telovadni nastop je zaključilo 44 članov z župnimi va* jami. S tem jc bil ob pol 18. uri na* stop končan. Sledila je neprisiljena narodna zabava. Zvečer so bile še iz* vajane vaje s plamenicami in lampi* jončki. Jeseniška sok. godba sc jc tokrat v Ljubljani izkazala že dokaj dobro. Prav, da ne bomo vedno od* visni od privatnih godb! Vse sc je končalo v redu in vsem prirediteljem samo čestitamo!
Sokol Moste! Delajte resnično dalje in naprej do še lepših uspehov!
—ar.
ŽUPA SUŠAK - RIJEKA
IZLET U MALINSKU SOKOLSKOG
DRUŠTVA SUŠAKsRIJEKA.
U nedelju 25. augusta t. g. prire* dilo je naše društvo za svoje članove i prijatelje Sokolstva »Izlet morem iz Sušaka do Malinske«. — Taj smo izlet priredili, jer je Malinska od svih otoč* kih mesta ove godinc najbolje pose* čena i jer se tamo nalazi velika kolo* nija brače Čchoslovaka, pa nam je stoga mnogo do toga stalo bilo, da pokažemo brači Česima i domačem pučanstvu svoj sokolski i patriotski rad upravo u ovo vreme najačeg po* seta tog ubavog našeg morskog kupa* lišta.
Iako jc dan bio tmuran i plavilo neba pokrivali su trnasti crni oblači, taj jc izlet u svakom pogledu vrlo do* bro uspio, jer su sc brača i sestre kao i svesno građanstvo Sušaka i okoline u velikom broju našem pozivu oda* zvali i tom izletu prisustvovali. Treba napose istaknuti da su izletu prisu* stvovalc i 2 čete naše slavom okru* njene vojske, i to od ljubljanske biei* klističke pukovnije, koji su se upravo na Sušaku na proputovanju nalazili sa časničkim zborom i na čelu sa svo* jim komandantom gospodinom potpu* kovnikoin Jakoviicuiu. — U. Malmskoj smo bili dočekani pod improviziranim slavolukom od velikog mnoštva me* stana i kupališnih^ gostova, medu ovi* ina večina brače Čchoslovaka a maha* njem rupčiča i zastavicami te klica* njem »Zdravo!« i »Na zdar!«. — Na* kon što su se izletnici iskrcali prodoše članovi u odorama i oni u gradanskom odelu sa društvenom značkom, te voj* ska u povorci na čelu sa potpunom trsatskom glazbom po glavnoj ulici Malinske zanosno i srdačno pozdrav* ljani od naroda i gostova, po gotovo pak vojska izazvala jc neopisivo odu* ševljenje.
Na improviziranom i lepo iskiče* nom vežbalištu ispred. »Hotela Slavi* je« priredili smo zatim javnu vežbu,
koju je rukovodio načelnik društva brat Marijan Boras. — Ova vežba bila je pračena s velikim zanimanjem i još večim odobravanjem po domačim kao i po gostovima. — Nastupilc su vrlo dobro i skladno sve kategorije našeg članstva, a tako isto brača iz Omišlja sa svojom spccijalnom tač* kom »Sedmica«. — Iza vežbe razvila sc živahna i neprisiljena zabava, kod koje sc je plesalo i narodno kolo. — Veselju i zabavi nije bilo kraja. Brzo i veselo nam jc prošlo vreme.
Pre nego li smo sc ukrcali na brod i pre nego li smo krenuli iz Malinske oprostio se je od nas i od izletnika zanosnim govorom gospodin načelnik Malinske, komu je odgovorio i zahva* lio se na lepom dočeku, prijemu i ispraeaju župski starešina brat Ivo Polič, istaknuvši naročito, da jugoslo* venski Soko provada i širi dostojno i odlično uzvišenu sokolsku ideju, i ide* ju narodnog i državnog jedinstva. — Brat Polič pozdravio je gostove Ma* linske, koji su kod ispračaja sudelo* vali, a naročito je pozdravio braču Čehoslovakc. Največi zanos pojavio se je kad je upravio zahvalu i pozdrav odeljenju vojske, koje se je izletu pri* ključilo i prisostvovalo našoj javnoj vežbi. Ispračaj bio je kao i dolazak nadasve srdačan i bratski. Klicanju »Zdravo!« i »Na zdar!« nije bilo kon* ca ni kraja.
Spomena vredan je i krasan va* tromet što ga je u Malinskoj priredio poznati naš i u torne sveopče priznati pirotehničar gosp. Teodor Jagodnik, koji jc i putem na povratku na paro* brodu palio bengalsku vatru raznih boja. — Oko ponoči prispeli smo na Sušak gde smo se svrstali u povorku, vojska i mi Sokoli, te uz svirku trsat* ske glazbe i sa bakljama i lampionima nrošli Kačičevim šetalištem pred So* kolanu gde jc bio razlaz. — Ovaj ec izlet svim učesnicima ostati u trajnoj, lepoj i neizbrisivoj uspomeni.
V. R.
ŽUPA NOVO MESTO
Letos je v naši župi posebno živo.
Dne 21. julija 1929 je imelo svojo letno prireditev sokolsko društvo v Toplicah. Sokolsko društvo iz Novega mesta jc prišlo pomagat svojemu so* sedu s svojimi oddelki: člani, članica* mi, naraščajem in deco. Razun njega so bili tudi še člani društva Straža* Valta vas in Karlovčani, ki so vabili na župni zlet dne 4. avgusta t. 1. Poleg Sokolstva se je zbralo prav dosti ob* činstva iz Novega mesta. Telovadba, ki je bila v zdraviliškem parku, je bila nrav dobra. Tudi drugače se je prire* ditev prav dobro obnesla in so Topli* čani tako dobro opravili kakor še no* benkrat prej. To topliško društvo tudi zasluži, ker je eno najpridnejših in sc trudi sedaj za svoj lastni dom.
Dne 4. avgusta 1929 je bil zlet do* lenjske sokolske župe v Karlovcu. Tu*
kaj so za naše Sokolstvo prav vroča tla, kajti v Karlovcu je geslo hrvatski Sokol. Zato pa bi bilo potrebno, da bi se bilo zbralo tam kar največ Sokol* stva. Škoda, da tega ni bilo vkljub vsemu prizadevanju in pričakovanju! Župna društva se niso izkazala kakor je bila njih dolžnost. Saj niti sosednjih društev ni bilo v takem številu kakor bi jih bilo lahko. Novomeško društvo je poslalo Pajveč telovadečih. Novo* meščani in Novomeščanke so sc tudi najbolj odrezali pri tekmah. Javna te* lovadba jc bila prav lepa, zlasti vaje na krogih, drogu in bradlji so pričale, kako daleč in visoko jc (Sokolstvo. Skratka župni zlet se je odlikoval po kakovosti, po kolikosti pa bi bil lahko večji in boljši. Zletu je prisostvoval savezni starosta br. E. Gangl. Zlet je
4	skrbno pripravljen. Za to hvala
Karlovčanom, ki so se pokazali kakor vedno tako tudi sedaj vnete Sokole.
Dne 11. avgusta 1929 je bil letni nastop novomeškega sokolskega dru* štva v Gotni vasi pri Novem mestu. Poveličali so ga s svojo prisotnostjo bratje iz Toplic, Straže, Valte vasi in Karlovčani. Javna telovadba je mo* gočno povzdignila prireditev in navdu* šila občinstvo. Karlovčani so se po* stavili s svojimi prostimi vajami in na orodju.
Dne 18. avgusta t. 1. je praznovalo sokolsko društvo na Mirni velik praz* nik. Ta dan so sc namreč odprla vrata tamkajšnjega sokolskega doma. Ob ‘tej priliki je bil okrožni zlet za sokol* ska društva dolenjske sokolske žup£ tostran Gorjancev. Na Mirni smo vi* deli Sokole iz Novega mesta, Karlov* ca, Trebnjega in Mokronoga. Sokolski savez je poslal br. Kajzelja in Poze* nela. Tudi ta prireditev se je prav uspešno končala. Telovadba je bila na precejšnji višini in jo je zlasti kmetsko prebivalstvo, ki ga je bilo prav dosti, občudovalo. Mirničani so lahko prav zadovoljni s svojim dne* vom. Prinesel jim jc moralne in de* narne podpore toliko, da bodo lahko dovršili svoj dom in okrepljeni kora* kali proti sokolskim vzorom.
Dne 25. avgusta pa je praznovalo svojo desetletnico sokolsko društvo Straža*Valta vas. Prihiteli so Sokoli iz Novega mesta, Toplic, iz Karlovca pa je bil neutrudljivi br. Blažkovič. Po govoru župnega staroste br. dr. I. Va* šiča iz Novega mesta, ki je kumoval pri krstu tega društva in ki mu je že* lel v drugi desetletnici obilo sokolske sreče, se jc pričela javna telovadba.
Javna telovadba je našla dosti priznanja in ploskanja, zlasti vaje na drogu in bradlji br. Blaškovlča in No* vomeščanov so imponirale. Tudi brat*
sko društvo Straža*Valta vas je po
vsej pravici lahko zadovoljno s svojo
prireditvijo, ki se je izvršila v redu in
dostojno, častno in vzpodbujevalno.
*
JAVNA VEŽBA SOKOLSKOG DRUŠTVA NOVO MESTO U GOTNOJ VASI.
Sokolsko društvo u Novom mestu održalo je 11. augusta svoju godišnju javnu vežbu u bašti br. J. Matka u Gotnoj vasi kraj Novog mesta. U 2'30 krenula je povorka članova(ica), mu* ške i ženske dece i naraštaja pod dru* štvenim barjacima vodena mesnom glazbom iz Sokolskog doma u Gotnu vas, kamo je stigla u 3 sata u lepo ure* denu ali za javne nastupe premalenu baštu. Na vežbovnom prostoru moglo je nastupiti tek 20 vežbača! No uspr* kos svega toga, program, koji je bio biran i odličan izveden je na puno za* dovoljstvo brojnih gledalaca, koji su pažljivo pratili sve izvedbe i vežbače nagradili uvek zasluženim pljeska* njem. Jedino je šteta što se javni na* stup održavao van samoga mesta, jer bi u obratnom slučaju bilo nedvojbe* no bar još dva put toliko posetnika.
Nastupili su u prvoj tačei članovi sa župskim prostim vežbama iza njih slede ženska deca; muška deca sa pro* stim vežbama; odjel iz Karlovca sa 9*torkom (B. Blaškovič) koja je od svih prostih vežbi največma oduševila gledaoce. Ženski naraštaj i muški na* raštaj nastupaju sa prostim vežbama beogradskim. Muška deca na »Jarcu« sa odskočnom daskom; članice na ru* čarna; članovi na preči i ručama gde su sc osobito istakli brača Splihal (No* vo mesto) i Blaškovič (Karlovac); čla* nicc proste vežbe i članovi beogradske proste vežbe čime je program bio za* vršen. Iza toga razvilo se narodno ve* selje.	Joso.
ŽUPA ZAGREB
t BRAT IVICA RETL.
Nova Gradiška, 10. VIII. 1929.
Naše sokolsko društvo izgubilo je iz svojih redova jednog od najbo* 1 jih svojih Sokoliča, vrednog, dobrog i milog brata Ivicu Retla, sina agilnog i zaslužnog našeg starešine brata Dragu* tina Retla. Mali Ivica bio je stožer oko koga sc okupljahu svi naši mali So* količi i kojima je on bio sve — bio duša. Svoju plcmenitu dušu ispustio je naš Ivica u cvetu mladosti, kada je tek počeo da živi, kada se malo jače raz* mahnuo svojim sokolskim krilima u 13. godini života. Vračajuči se sa skautskog logorovanja u Dalmaciji, ne* sretnim slučajem obolio je sa strašne bolesti — tetanusa, ogrebavši malo ru* ku i nogu i u največim mukama umro. U početku nismo mogli verovati da našeg Ivice nema više medu nama, jer smo ga uvek videli medu nama vese* log i nasmijanog, videli smo ga kako skakuče po parku, kako se vozi na svome biciklu od jedne kuče do druge obaveštavajuči braču i sestre kada če biti vežbe, sastanci, sednice, izleti i drugo.
Strah, tuga i žalost obuzela jc duše svih nas i onih koji su ga poznavali, jer je mali Ivica hio voljen jednako od svih nas. Bio je voljen kao brat, kao sin — kao dete naše — upravo očin* skom ljubavlju od svih nas Sokola, a naročito od nas prednjaka, koji naj* bolje poznajemo sve vrline njegove i koji smo najdublje u njegovu čistu i plcmenitu dušu pogledali. Veličanstve* ni i ogromni sprovod — kakav je imao Ivica — a koji premašuje i opštc sprovodc najzaslužnijih ljudi u Novoj Gradiški, dokazao je koliko jc Ivica bio voljen od nas sviju. Nije bilo oka, koje nije zasuzilo, jer jc svako osečao bol, koja se oseča samo kad se izgubi ono što jc najmilije, a Ivica jc bio ta* ko mio i umil j at. —
Kod mrtvog tela bila je postavlje* na počasna straža, koju su održali na* raštajci našeg društva i koji su zajed* no sa članovima odneli našeg Ivicu na večni počinak. Tužno je bilo pogledati uniformirane Sokole i Sokolicc, koji su svi zavij eni u crno stupali pokraj lesa u kome je bio jedan njihov brat — So* ko slomljenih krila — koji za uvek od njih odlazi. Na otvorcnom grobu od našeg Ivice oprostio sc u ime Sokol* skog društva brat Dušan Novakovič član prosvetnog odbora sa sledečim
govorom: Ivice, dragi i mili brate naš! Pred otvorenim grobom Tvojim, a pred bolnom stvarnošču stoje rastu* ženi, rasplakani i ucviljeni Tvoji mili i dragi Sokoli i Sokolice.
Duše su naše uzbuđene. Srca su naša povredena, a oči nam se pune su* žarna, jer si Ti mladi Sokoliču, za uvek odletco iz redova naših tamo odakle se nitko nikad povratio nije. Odleteo si rano i prerano željan života, željan sunca, željan leta. Odleteo si tek što si poleteo, a ocvao tek što si procvao. Tvoj mladi život ugasio se poput zvezde, koja je blesnula u punom sja* ju pa izčezla da se više nikad ne po* javi. O, kad bi Ti mogao samo na čas da otvoriš svoje lepe oči, video bi po mnoštvu tužnih pratioca, po neizmer* noj tuzi, po gorkim uzdasima našim, koliko si bio voljen od svih nas. Bila bi Ti lakša crna zemlja, koja ie tako rano pokrila Tvoje mlade grudi, kad bi znao koliko bola Tvojoj brači i se* strama donaša pomisao, da Tvoje lice više nikad videti neče, da su Tvoja usta zauvek zanemela, a srce da više nikad zakucati neče!
A što da kažem vama bračo i se* stre pri poslednjem videnju našem sa dragim Ivicom? Ima li smisla tešiti vas? Zar je mogučno tražiti od brače
i	sestara da ne plaču za bratom svo* jim? Zar se može tešiti vas, a ne za* plakati skupa s vama? Vi plačete — ali prestanite, jer u ovoj velikoj tuzi, gde nas gubitak našeg Ivice, koga smo svi voljeli, dira do srca, ima nešto što treba i mora da nas teši.
Ivica naš, mlad kao rosa, nežan kao cvet, a dobar kao dan — nije umro. On je umro samo fizički, samo telesno — ali duhovno on živi i živet če u srcima svih onih, koji su ga vo* Ijeli. Zato ne plačitc! Zatomitc boli, pokoravajuči sc volji Nedostižnog, pa delite s rascviljenim roditeljima bol, koja jc uvek manja kad se podeli.
A Tebi mili naš Ivice, neka je la* ka crna zemlja i večan spomen. Slava mu! Još je dirljivo govorio i predstav* nik stega Izvidnika i Planinki, a Sokoli
i	Sokolice uz bolan poklik: Slava! osta* više groblje zaplakani i skrhani, a de* ca —- njegovi drugovi i drugarice — plakali su još dugo vračajuči se sa groblja u Sokolanu. Njegova uspome* na ostače večito medu nama, a njego* voj porodici naše iskreno saučešče. —
M—ič.
Za izvršitev modernih potretov ter vsakovrstnih foto-grafičnili slik, kakor: skupin, povečav, interjerjev i. t. d. se priporoča
Fotografični atelije „VIKTOR"
LJUBLJANA
Knafljeva ulica 4 (nasproti Narodni tiskarni)
Nesne konzerve in mesne izdelke
najfinejše kakovosti dobavlja vsako količino
F.	Slamič tvornica mesnih izdelkov in konzerv
Ljubljana, Gosposvetska cesta štev. 6
Brzojavi: Slamič Ljubljana / Telefon: 29-73 / Cene ugodne!
FRANJO 611$
JjRAR, ZLATNINAR I IN OPTIK
MARIBOR
Vetrinjska ul. 26 Izprašani Optik. Urar drž.železnice. Zapriseženi sodnijski izvedenec
Oglašujte u Sokolskom Glasniku!
TEOD. KORN, Ljubljana
POLJANSKA C. št. 8 PREJE HENRIK KORN — (USTANOVLJENO LETA 1852.)
Krovec, stavbni, galanterijski in okrasni klepar. Instalacija vodovodov. Naprava strelovodov. Kopališke in klosetne ===== naprave in centralne kurjave.	t
TRGOVAČKA TISKARA
G. KRALJETA
SUŠAK, STROSSMAYEROVA br. 7
UTEMELJENA GOD. 1890.
IZVADJA SVAKOVRSNE TISKARSKE RADNJE BRZO, ČISTO I JEFTINO
 . BRZOJAVI:	KRALJETA	SUŠAK	.
Трговци, обртници, месари!
Вагате ли већ са
Шулц Универзал вагом?
Осведочите се о њеној врлини! Захтевајтс ценикс и нсобвезан посет заступника.
ЈУГО ШУЛЦ,д.со.ј.
ЉУБЉАНА
VSEM RODOVINAM PRIPOROČAMO NAŠO
KOLINSKO CIKORIJO
гпплллотлг
IZVRSTEN PRIDATEK ZA KAVO
NOVI HOTEL
MARIBORSKI DVOR A. Oset
Kopalnice — Avtogaraže
—TELEFON 302
Vezava vsakovrstnih knjig najceneje pri
H. Zupanu
LJUBLJANA - MOSTE p. Moste 287
Solidna in točna izvršitev.
Restauradia »Kosovo"
Sušak, Mažuranićeva. Vlasnik: Šime Vranič
Prvorazredno dalmatinsko i domaće vino. Točenje poznatog „Union“ piva. - Prvorazredna   domača kuhinja. =====
'	Priporoča	se	=====
R. Pl AVC
trgovina z mešanim blagom CELJE, VRAZOV TRG 1
Dežnike in solnčnike
v največji izbiri priporoča po nizkih cenah
L. M1KUŠ
LJUBLJANA - MESTNI TRG 13
Zajtrtovalnica ai. Sčurk
Ljubljana, Dunajska c. 12
priporoča vedno sveže delikatesne izdelke ter pristna domača in tuja vina.
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska in === ličarska delavnica =
Ivan Bricelj
LJUBLJANA, Dunajska Cesta 16
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno, cene zmerne
Najstarejia vrtnarija in cvetliarna
KORSIKA* LJUBLJANA
Bleiwelsova c. — Aleksandroma c.
ima v zalogi vedno sveže rezano cvetje in cvetje v lončkih ter izvršuje vence, šopke in aranžmane po najnižji ceni in najfinejši obliki. Bralska sokolska druitva imajo ld0/o popusta.
Telefon it. 2.341.	Telefon	St.	2.341
i!
M
n
H
4/1
IH
d
K
IVAN ЈАХ IN SIN
LJUBLJANA
GOSPOSVETSKA CESTA 2. ŠIVALNI STROJI
izborna konstrukcijo in elegantna izvršitev iz lastne tvornice. 15. letna garancija. Vezenje se poučuje pri nakupu brezplačno. PISALNI STROJI „ADLER" Kolesa iz prvih tvornic, DUrkopp, Styria, Waffenrad (Orožno kolo). Pletilni stroii vedno v zalogi. — Posamezni deli koles in šivalnih strojev Daje se tudi na obroke* CENIKE FRANKO IN ZASTONJ.
				
vseh vrst po foto* qra[iiah alfrtibah izvršuje za vsakevs sten tok natsolidneje
KLlSARNAST-DEU UUBUMtfl-DMNimNOVRfl
Iz narodopisja v okras vsaki sobi in dvorani slike v trobarvnem tisku:
Prof. A. Sič: I. Kmečka soba na Gorenjskem Prof. A. Sič: 11. Kmečka hiša na Gorenjskem
Velikost: 30‘3X90'5cm. Slika a 20 Din UČITELJSKA KNJIGARNA V I,ll ltl,l\VI
Moško sukno, kamgarne za obleke In površnike, volneno za damske obleke in plašče, perilo in druge potrebščine kupite po naj-===== nižji ceni pri =====
»SOLNCU«
ALOJZ DROFENIK CELJE, GLAVNI TRG 9
RESTAURACIJA
Gradjanski Podrum
SUŠAK / SOKOLSKI DOM
Izvršna vina i sarajevsko pivo, najbolja domača kuhinja. / Večernji koncerti u prostranoj bašti. / Naj veča i najpodes-nija re*tauracija za izletnike i pulnike kroz Sušak. III Preporuča se vlasnik
MIRO STIPANOV
Posojilnica v Mariboru
Ust. 1.1882.
r. z. z o. p.
Tel. St 108
Narodni dom
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 5 %, proti odpovedi na 3 mesece po 7 °/o. Daje posojila proti vknjižbi po 8%, na menice po 9%.
Stanje hranilnih vlog nad Din 80,000.000*—, rezervnih zakladov nad Din 5,000.000-—.
KNJIGARNA
UČITELJSKE TISKARNE
V LJUBLJANI
FRANČIŠKANSKA ULICA ŠTEV. 6
TELEFON 2312; RAC. POST. HRANlL. 10 761
0? O .-------------------
>•
v.	.«■	&
sV\o > s* •
№ w
HODNA TRGOVINA
£ PRAGO CERLINI ♦ CELJE
C	GLAVNI	TRG	ST.	14.
C Velika izbira telovadnih irajic, damskega in moškega perila, nogavic, f* rokavic, jopic, otroških in fantovskih obleke, predpasnikov, bluz, črevljev V* itd. Specijalitete: otroška konfekcija, krstne opreme. — KRAVATE lastnega izdelka v vseh oblikah, najmodernejši vzorci po tvorniskih cenah.
5_____________________________________________
ram/nmm/n/шп/n лш лш л\ л\ л\лш mm тт/п/шр/шп m/?
KNJIGAKN4, UMETNINE IN IHVKIKALIJE
Veletrgovina s papirjem, pisalnimi in risalnimi predmeti. — Zaloga vseh tiskovin za urade In privatnike. — Lastna zaloga Šolskih zvezkov, risank in risalnih skladov.
e
e
e
s
e
e
e
e
МЕДИЋ-ЦАНКЛ
творнице уља, фирнајза, лакова и боја, друштво са о. ј. Централа у Љубљани. — Власник Фрањо Медић. — Творнице: ЉУБJbAHA - МЕДВОДЕ Подружнице и стоваришта: МАРИБОР и НОВИ САД
Властити домаћи производи:
Ланено уље, фирнајз, cne врсти лаковД, емајлно-лакастих и уљених боја. Хемијско чисте и хемиЈско улепшане као и обичне 3^љане боје свију вости и нијанса, кистова, стакларског кита итд. марке „МЕРАКЛ зт оорт,   трговину и индустрију, за железнице, поморство и ваздухопловство
ЦЕНЕ УМЕРЕНЕ	ТАЧНА И СОЈ1ИДНА ПОСЛУГА
PISARNA Jugoslovenskog Sokolskog Saveza u Ljubljeni preporuča svoje bogato skUdište strutnih knjiga, diploma, nota, titkanica I t. d. Cenik u Sok.'lakom = kalendaru 1929.	=
INDUSTRIJA SOKOLSK'H POTREPŠTINA
BRANKO PALČIČ
ZAGREB ULICA KRALJICE MARIJE 13
Glavni dobavljač Jugoslovenskog Sokolskog Saveza Brzojavni naslov: Trikotaža Zagreb —   — Telefon br. 20-77	=====
Izradjujem sve vrsti sokolskih potrepstina za javni i izletni nastup članova, članica i djece tačno po propisu JSS.
— Nadalje preuzimam — izradbu svakovrsne trikotaže za vlastiti i tudji račun. Nadalie preporu-čam se bradi za izradbu najmodemijih civilnih odijela, koja po na}novi-Jem kroju izradjujem u vlastitoj radionici. <*'<»s
Celjska pofojilnica9d.d.vCelju
v lastni palači »Narodni dom«
Podružnici: Maribor, Šoitanj
Stanje hranilnih vlog nad Din 75,000.000 Stanje glavnice in rezerv nad Din 9,000.000
Sprejema hranilne vloge. Izvršuje vse denarne, kreditne in bančne posle. Kupuje in prodaja devize in valute.
B
в
a
B
B
Ј л'
■:	-	i	vg
v ■	■	■■	-	,j
Vfrl rniru 'J,Hitiji. -	^	^
• VrS*	..	:
ZEUEZARA VARE«
Požtanska I ieljeznlžka stanicas Varež — Majdan Brzojavna adresa: Željezara Vareš Telefon interurban broj: 2. 3, 4 i 5
Rudarski proizvodi: hematit sa garantovanom sadržinom željeza od 60% na više. Prženi siderit i limonit.
Proizvodi visokih peti: sivo željezo taljeno sa drvenim ugljem za ljevaonice. Belo željezo i besemersko željezo za Čelik.
Metalni Odljevi: od bronca, mjedi, bakra, aluminija sirovo i apretirano. Specialni fosforni brone za velika naprezanja.
Strojni delovi: za svakovrsnu industriju. — Kompletne transmisije itd.
Odljevi Od Sivog ieljeza: vodovodne i plinske cevi sviju dimenzija prema normalijama nemackih inzenjera sa kol-čakom i pelešom, sa svim armaturama. Građevinski ljev, kao stupovi, armature za kanalizaciju, kompletne Ijevane ograde itd.
Trgovatki ljev: specijalni ljev otporan protiv vatre i belinama. Strojni ljev kao remenice, ležaji, spojke, Rogovi (Radsiitze) u sirovom stanju i apretirano u vlastitim ra-dionicama.
Izdaje Jugoslovenski Sokolski Savez (E. Gangl). - Odgovorni urednik dr. Riko Fux. - Uređuje Redakcijski odsek.
za nju odgovara France Štrukelj.
— Za oglase odgovara Vlado Simončić. — Tiska Učiteljska tiskara u Ljubljani.