E Dl CIO N PRINCIPAL, PARA los 550.000 In migrantes Eslavos en Sud America JVo. SP A'~o - God Agosto 14, de 1930 GOSPODAR B UENOS AIRES - ARGENTINA Director Propietario: Ing. C. JEKOVEC. IA ECONOMIA GLASILO SLOVENSKIH PRIVREDNIKA U JUZNOJ AMERICI Organo de la Inmigracion Prodne tora Eslava en Snd America $ 5. Dol. 2. / para las tres Americas / n. sin Canada. para los demas paises. REDACCION y ADMINISTRACION: Reconauista 268 Numero suelto: 10 ctvs. Direccldn del Destinatario: Sr. Don JULI O AGOSTO 1930 MIJ ms 1| 2|~3] 4l 5 ' 6f 7| 8| 9 10'ii;i2 13ji4jl6|16|17jl8|f9 20{21[22|23j24|25|26 ~27|28|29j30|31M SEPTIEMBRE D | L!M|M| J | V| S H iL 2 l 3 I 4 I 51 6 7| 8| 9110,11112113 14 ji5|16|3.7jl8|19120 21|22|23|%4|25|26|27 28|29|30|" Juan V. DESPOSITO Montevideo, Uruguay Los Yugoslavos en el Uruguay (Correspondencia a “Gospodarstvo”) EL P R O X I M 0 NUME RO APARECERA el dia 28 de Agosto Montevideo, Agosto 6 de 1930. RADAKOVIČ, rodom iz Mogori- ča, srez G ošpic, 46 godina star. Došao je u Ameriku pred 25 go- d na, a javljao se je svojoj obi- telji samo prvo vreme. Po pos¬ lednjim informacijama stanovao je kod nekog Gjure Trkulja, Br. K. 2722/30. Traži se boravi¬ šte STOJANA N. MILOBRATO- VIČA, rodjenog 6. aprila 1868. gudine n Velikom Sušnjaru, srez Glina. Doselio je u Južnu Ame¬ riku godine 1906. K. Br. 3352/30 — Traži se da¬ našnje boravište iseljenika ^ - . STJEPANA PULEZI rodom iz Fublicacion gratuita para ins- Svetog Trojstva. Došo je n Ar- tituciones de interes para el in- gentinu pred 2 godine. (Publicacion gratuita de ofer tas y pedidos de trabajo, de per- sonas buseadas, comunicacion de extraviados. Las ofertas di rigir a los interesados a/c Admi uistracion “Gospodarstvo”, calle nuevas direcciones y documentos Reconquista 268, Buenos Aires) CAMBIO DE DIRECCIONES migrante, y para los suseritores del periodico. K. Br. 3374/30 — Traži se da¬ našnje boravište iseljen,ika JO- Tnn*mAw ~ „ SIPA STANIČA iz Ugljana, ko¬ ri CHECOSLOVA- ji je doselio u Južnu Ameriku CA con su seccion consular se pred 7 godina. Javljao se kuci iz mud° de la calle Venezuela Buenos Airesa i iz Rosario de /63 a la calle Junin, 1243. Santa Fe. _ _t~ TT t . K. Br. 3402/30 — Traži se da- CONSULADO JUGOSLAVO, našnje boravište iseljenika JU- en Montevideo, tiene sus ofici- RE JOVANOVIČA ratara iz me- nas en la calle Perez CasteUanos sta čačinci. Došo je u Argentinu pred 2Yo godine i neko vreme boravio u Rosario na naslovu Calle 25 de Diciembre Nro 2480. K. Br. 3221/30 — Traži se da- Se busca EMPLEADO para rtIT ljCnik / J °' correspondencia en los idiomas n °t Z//* 8 ' r ° fertaS vernbra 1928. g. doselio je u Urn- E mule a d o* nvn” ^ ® renc A ia j s . a odakle prešo u Argentinu. nistraeion “Gospodarstvo” K Br. 3585/30 Trazi se da nas- . . me boravište iseljenika FRAN¬ ZA PULKO rodom iz Nove Vasi kod Maribora. Došo je u Argen- tiniin 1923. er.., a javio se posle- . ... . .... TRABAJO OFRECIDO * * •miimumrniiminiiiuiitiiH JUGOSLOVENSKI KLUB pri- redjuje u nedelju 17. o. m. svo- ju običnu obiteljsku zabavu. Po- dnji put iz Buenos Airesa na 12. eetak u 20.30 sati, u društvenim jul a 1925. g. prostorijama, ul. Balivar 1109 K. Br. 3571/30 — Traži se da¬ našnje boravište iseljenika IVA¬ NA A. BABO VIČA, rodom iz vreme bio nastanjen u mestu San Adolfo. OD JUGOSLOVENSKOG POS LANSTVA u BUENOS AIRESU Tj mtiee, k o ji je do pred « • a K. Br. 3755/30. — Traži se da¬ našnje boravište iseljenika Iva- K. Br. 3577/30 — Traži se da- m - w » ■ ■ r' " • w w / a|| m ^ t ^ ■ n ■ m» na PENDE, rodom iz sela Ba- našnje boravište iseljenika FLO- njoj na otoku Rabu. Nalazi se u RIJANA JAGIČA kolarskog po- Argentini več 30 godina. Pri je močnika, rodom iz Hrastovi jana. je živeo u mestu Arminda, prov. Poslednie je vreme radio u Sta Fe K. Br. 3758/30. Traži se da- Bahia Blanca i okolici. Sve podatke javiti na: Seccion našnje boravište iseljenika Hin- Consular de la Legacion Yugos- ka BARTOŠA. Traženi je po za- lava, Av. de Mavo 1370. nimanju zidar, rodjen u Zagre- - bu 1899. g. K. Br. 3760/30. - Traži se MARTIN LEVSTIK. Traži se da- rodom iz sela Senuše, Krško, našnje^ boravište iseljenika Stje- Dravske Banovine, radi važnog pana ČOBANA rodom iz Troje- obaveštenja. Njegov je posljedni glave. Poslednji put se je javio naslov bio: Venado Tuerto, pr. sa adrese F. Missler februara 1928. g. Neki Šlehta Honde c je pisao u Kraljevinu, da je Goban Santa Fe. Traži se OSKAR RADIČ: koji je posl.iednjeg puta javioa sa jeseni LLS. g. nastradao u lovu Santa Fe, calle L6pez v Blanes na divlju zverad — izgleda za 247. La afluencia de subditos yu- goeslavos a esta republica en su gran mavoria gente hecha a las labores inherentes a la agricul- tura va resifltando excesiva si se considera que el Uruguay por razones que no es el caso citar, al correr de la pluma — por ser largas de expliear — y digo asi por cuanto aun falta en este pais el impulso que ba de dar a la madre tierra abierta en largos y frecuentes zurcos la munificen- cia de produccion de que es ea- paz si se considera su propia vir- ginidad v mas aun la riqueza de la mišma que bace punto menos que innecessario los abonos qui- micos v se basta con los anima- les faciles de obtener en su terri- torio que en sus 7 avas partes se destina a la ganaderia. Los brazos yugoeslavos hechos a la dura, pero profieua labor de la tierra rica y uberrima, no ballan nor el momento aplica- cion y si la hallan es en una nrav reducida proporcion oue escuso citar por su insignificancia la gente vugoeslava pues con lo ex- puesto cerece por el momento de ori^ntacion siendo esto mas sen- sible cuanto avida de trabamr habria de reportar injentes be- nefieios al TMiguav a poeo one aoui como digo se inteusificara tanto la aenricuItCara dntensiva rbuertas, cbacras, auintas, jar- dines etc. etc.) enmo la de va- st.as zonas eerealistas para lo o rial solo falt.an capitalistas oue aborden el que ba de ser pros- pern negocio.. Mas en tanto se reconoce la verdad de lo que afirmo tene- raos que los buenos subditos no hallan ocupacion productiva viandose obligados a colocarse de braceros en las grandes em- presas pavimentadoras o en las que construyen vias ferreas y en otras tales que en canteras, de ediiicacion o como peuncs en fabricas v barracas. No sin dol or apre cio esta si- tuaeion que podria ciambiar si capitalistas yugoeslavos bien in- formados y no menos animados expusieran sus dineros en la ad- quisicion de tierras cercanas a las vias de ferocarril o de carre- teras liaciendo facil el trasporte de sus produetos a la Capital. Buen ejemplo de lo que afirmo, con largo conocimiento de causa, es la prosperidad que ban logra- do los viejos quinteros v cbaca- reros italianos, espanoles y sui-- zos que estan lejos de ser los “nouveaux ricbes” de la post- guerra con que* desde hace mu- ebos anos lian venido explotan- do en forma digna de mencion el renglon que hov les permite con- tarse entre los capitalistas del pais despues de liaber lieeho mu- cho y buenos por sus respecti- vos paises de orijen. Hoy en el Uruguay por mas que las tierras ban sufrido una alta valoriza- cion en comparacion con su pre- cio de 30 anos atras, se pueden lograr grandes extensiones a preči os tolerables y que rinden factible todo negoeio que con ellas y buenos obreros agrarios se aborde. Y tan es eierto lo que afirmo que se de buena fuente que dos grandes compa- nias de navegacion inglesas se interesan por la intensificacion del cultivo de arboles frutales y por la implantacion de nuevas gran ja s que explotadas moder- namente produzean aves, liue- vos, queso, manteca v todos los produetos que de ella puedan lograrse no ya para el consumo local sino que para exportar a Inglaterra pais este que desde hace varios anos ha adquirido en el Uruguay como en la Ar¬ gentina grandes cau/tidades de aves, frutas i millones y mas millones de huevos. Ante estos datos que s on rigurosamente contrblados solo resta repetir lo que he expuesto esto es oue se formen sociedades yugoesla- vas para dar ocupacion a los mi- les de subditos que hov se alber- gan en el Uruguay asi como pa¬ ra h a cer fructificar en forma so- berbia la capitales que las mis- mas empleen. Lu.ego esto trae- ra por consecuencia una mayor intensificacion en el comercio de ambos paises pudiendo desde ya afirmar que las maderas, las fru¬ tas, el aceite, las conservas, el tabaco etc., etc., de produccion yugoeslava hallara en esta un fa¬ cil y solido mereado cosa que hoy no sucede, desgraciadamen- te, por no ser bien conocidas las condiciones de esos produc- + n v **’ ^ c '"v ^ o aun el intercamolo comercial. Pero diebo qued i y de ello no quito una sola ? o-na que antes que nada conviere estableeer eo- lonias de agricul ores que labo- rando para las mismas a la vez lab oren por el futuro de sus componentes. Seguro estoy, que en esta forma la desocupacion y la competencia en los j or n al e s de los yugoeslnvos se reducira v basta se bara neeesario el en- vio de nuevos elementos toda Vez que con toda razon el la- brador vugoeslftvo es recono- cido como sobrio, fuerte, bone- sto, s^neillo, buepo y economico, virtudes estas que por si sol as basta n para bacer el renombre de una raza, si ello fuera nece- sario, que no lo juzgo asi. siendo corroboradas en un inter- view del corresponsal del perio¬ dico “Politika” en Belgrado, con el senor Besedovski en Pariš, y publicado el 12 de junio ppdo., donde habla de la politica del So- viet rušo bacia yugoeslavia en los anos 1924-1925. Por entonces las esperan- zas puestas en los circulos croa- tas era n en Moskva un momento muy populares. En el senor Ra- dich han visto al dirigente de la futura revolucion agraria en Yu- goeslavia. Pero los politicos rus o s quedaron bien pronto desilusiona- dos. Mas tarde caracterizaban al senor Radicb como a un tipico radical bugues de pura cepa. El senor Radicb, segun esos proyeetos, tenia que dirigir la nueva Internacional agraria. Mos¬ kva pensaba aprovecbar las in- disposiciones croatas como instru- mento para el despedazamiento de Yugoeslavia, para violentas luchas nacionalistas y luchas de el ase. Pero ya las primeras eon- versaeionesj con el senor Radicb les indujeron para dudar de tal posibilidad. . En cuanto a los eomunistas yu- goeslavos, dijo el seiior Besedov¬ ski que ese partido no goža de gran prestigio a.nte la Cominter- na. Šobre el bolcbevismo en ge¬ neral dijo que ei gobierno del se¬ fi or Stalin no puede bacer una politica paneslava, porque bace todo lo posible para provocar una revolucion mundial, no teniendo en cuenta ni los intereses de Ru- sia mišma. Para el la idea del eslavofilismo es una “utopia rc- accionaria”. Por abora hay mo- mentos, cuando Moskva unica- mente por razones de oportunis- mo politieo juega el papel de un gobierno eslavofilo. La politica destructiva de la “revolucion mundial” moskovita, fue venci da en Yugoeslavia por la politica construetiva de recon- ciliacion e integracion del actual gobierno yugoesiavo. Los agrieul- tores croatas, como va entonos su leader Radicb se ban dado cuenta que vale mas colaborar junto con sus colegas los agricul* tores eslovenos y serbios en su propio gobierno, en lugar de ser- vir como čarne de cahon para les experimentos de un misticismo materialista, que aprovecbaria de eiios como insmimeiuu y nada tnas. El agricultor yugoeslavo con todos los defeetos de la falta de experiencia- politica tiene al fin y al cabo bastante sentido comun para ver que el linico que le va 3 ayudar eficazmente, es el mismo; y para esto es neeesario colabo¬ rar en la, direccion del Estado. Colaborar en el gobierno del pais y labrar su campo. En esto esta, la solucion de la crisis agraria. ..... ■ ..... —.. " —. . —-- — . .. —. . .. . t’ .... | Jugoslovensko Odelenje (Seccion serbio - croata) . M • U I • I • I M I • M M Ml I M • I. m , M | , — ----- -— — ■ • ••••», ••••••••••• «•••«• I ■ « " — ..■ . . . ..- — 1 1 *" PO ARGENTINI >ii>aa srez Kula. Giesse je piomado en Europa y en el pais, b.o zaposta, u hotelu MtlOTCH ‘ K „ trecc para far P ma ' it „ a e,tu Cbajapi u provmciji En- torio. Posee el idioma aleman, castellano y yugoslavo. Sub e vic. Rade Ire Rios. Br. k. 2065 - 1930 Traži se MILE | CLINICADENTAL «MODELO”| | Director: Dr. MUCHNIK = | Calle SANTA FE 3311 U. T. Palermo 5692 1 | BUENOS AIRES j§ Servicio de especialidades de primera. Precios modicos. 5 d Consultas gratis. Facilidades de pago en 10 mensualidades. = Consultas: de 9 a 12 y de 14 a 20. = :: Rad prvovrstnih strukovnjaka. Umerene cene. Pregled = H -besplatno. Možete platiti u 10 mesečnih obroka. - E " niiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiH EN TALCA, se da en arriendo un edificio, construido si¬ stema Standard anti-sismico, concreto armado y loža. Cuenta con 4 almacenes, 45 habitaciones, 6 banos, bali, toilet y terraza y dos patios. Fbicado en la mejor posicion de la eiudad, esquina de la Plaza en la gran avenida Dos Sur, a 50 metros de la es tac ion del ferrocarril Estado. Pa¬ ra mavores datos dirigir.se a su propietario Antonio Senko- vieh K. - Talca - Chile. — Tambien acepto socio con capital. KIRURG: Dr. Ladislav P. BULJEVICH, od 3—7 s. pop. ZUBARI: Dr. Stjepan BULJEVICH ' f Dr. Vladimir BUL JE VICH » Dr. Uroš BULJEVICH Od 9 s. dopoldne do 9 s. na večer Telef. 23 - B. Orden - 0279 — Ulica Bdo. Irigoyen 1404 Antes de haber encontrado el unico camino razonable para una politica postiva, el camino al pro¬ pio parlament oj en Belgrado, el leader de las jovenes fuerzas politicas croatas. reeien desperta- da.s pero sin tradieion ni experien- cia, el senor Radicb vagaba por el exterior buscando combinacio- nes altifronantes que no podian sino fracasar. Entretanto se fue tambien a Moskva. Como partidario de una politica eslava, basada sobre la enorme mayoria entre los eslavos, los agricultores, se imagiraba que el lema comunista del gobierno de “obreros y eampesinos” corres- ponde a su propia ideologia. Pero apenas llego alla, queda- ron desilusionados los rusos, v el senor Radich reciprocamente. El velo sobre esa visita fue descorri- do por el ex-diplomatico sovietis- ta, el sen or Besedovski. Ya en di¬ ciembre ppdo. el periodico “Vre¬ me” de Belgrado ha reproducido sus revelaciones sobre la propa¬ ganda comunista en los Balkanes, con sede en Viena, bajo la direc¬ cion de un tal Goldenstein. Este, conocido bien personalmente con el senor Radicb, le sugirio la oportunidad de una visita a Mos¬ kva. El era tambien quien mas tarde dijo que lo,s estadistas ru¬ sos no sabian ligar al senor Ra¬ dich a sus provectos. De todos el los le gustaba unicamente el Sr. Cbicberin. De Stalin dijo a Gol¬ denstein: “Este es un politieo muy impulsivo, pero estrecho”. Goldenstein no ha podido per- isuadir al senor Radicb de la ne- cesidad de una lucha revolucio¬ narna energica en Yugoeslavia con el programa de una repu¬ blica federativa. El comite poli- tico quiso ponerle al frente de una Internacional Agraria, pero el senor Radicb no quiso dar una contestacion definitiva, diciendo a Goldenstein que del punto de vista agrario el sistema sovietico este una cosa lo menos apropiada que bubo alguna vez en la bis- toria. Dijo que Serbia con su vida de provincia no le era sim- patica, pero que esta claro que se puede aleanzar una solucion jus- ta del problema agrario en Croa- tia unicamente dentro de una na- eion agrieola como lo es Yugo- eslavia. Al mismo tiempo, agre- go, que no ftuede sentir ninguna antipatia bacia el soberano yugo- eslavo, el rev Alejandro, que, se¬ gun su opinion, esta bien dispues- to bacia los agricultores, tenien- do comprension por sus aspira- ciones. Siempre subravaba que consideraba de mueho mayor im- portancia el laclo economico del problema agrario que la busque- da de unas formas de vida politi- co-nacional de Croada. Goldens¬ tein dijo mas tarde al senor Be¬ sedovski, que han gastado los go- bernantes rusos para “el trabajo en los Balkanes” (atentados, coi- mas, robo de documentos, revuel- tas, etc.) unos 5.000.000 de do- lares. Estas deelaraciones aleanzaron nuevo relieve ahora, de-spues de la entrada de cuatro prominen- tes ex-politicos del antiguo par¬ tido croata de] senor Radich en el actual gobierno yugoeslavo, .. AZUCAR DE MADERA. En Alemania estan perfeccionando el' procedimiento de la fabricacion de azucar de cualquier clase de madera y sus desperdicios. El produeto no es tan dulce ni tan paro como de remolacha o cana, asi que no podra hacer la compe¬ tencia a este ultimo. Pero sirve muy bien como alimento para el gamtdo, especialmente siendo su preči o bastante bajo. Tanto en Alemania como en Checoeslova- quia el invento ba despertado hPeivs en todos los circulos gu- naderos, que estan siguiendo atentamente los resultados de ex- perimentačion practica. LA GENTE MAS RICA no se eneuentra en Norte Ame¬ rica, sino en la Argentina. En el primer pais existe el na¬ mero mas grandes de millonarios v multimillonarios, pero el pro- medio mas alto de oro por babi- tante y los depositos bancarios mas altos (riqueza pasiva, deriva- da del latifundio, arrendamiento de tierra, y retenida a la investl- cion en su propia induštria) os- tenta la Argentii^a. Segun una reciente estadistica del Banco Federal de Reservas. de la Union, los depositos de oro distribuidos por cabeza darian en Argentina 40.40 dolares; en Fran- cia (pais de una distribucion nor¬ mal de tierra), 39.50 dolares, v en Norte America (pais por excelen- cia industrial), 32 dolares por ha- bitante. De estos 3 paises mas ri- cos en p r o m e d i o, unicamente Francia no conoce el problema de desocupacion; la Union tiene al- gunos millones de desocupados, y Argentina sufre de una crisis cre- ciente agraria. Una prueba que el oro por si solo no es ningun in- dicio de prosperidad y situacion normal economica de un pueblo. PUTOVANJE slovačka. kolonija u Juž. Ameri- G. LUPIS-VUKIČA U PARANA, ci nalazi se u Chacu, u okolici CHACOj CORDOBA. Saenz Pena. No, potanje ču o Polazak u Evropu i nazad | vemu 1>isati u svojim knjigama. r bnimio sam mnogo interesantni« sili 3^ ObredivSi uglavnom okolicu sn ^ a ' 1Q/ „ , A Rosana, zaputil/se na 8. srpnja . Pov . ra / k 18/ / P reko /^: za Parana i za Chaco. Iz Rosa- / ya 1 . Fe + u p0sarl0 > da tn •o Tl qi-o „ • i elana poslije otputujem za Cor- ria u bta re stize se u manje od c j 0 | )U J 1 J šest sati. Sa ferry predioli u Pa- t- n v ^ v. ^a vrlo lijepi grad na istoimo- ^ ^oglt £ nadjok '^namo7njeg r na?eg Vr oS! P^ ih u ^ nog zemljaka i velikog trgovca, 1 °f e P° znato S ^aseg zemljaka g. Alberta Marangumča, i svoje U Arer * ntmi - / ltera bliže zemljake, Marka Bufalicn, ^Poznah se sa drugim našim lju- trgovca, i brata mu kap. Luku ? ima t ‘ Aob " bll f°,l ok / lcl - j. + - •, ima do 3000 naših radmka. Kroz ZT: Sv,“ m * jaVh l irfan bje »deseho pred.va- SfiJ- Pr * c? “ “ SVemU ” i0 " P^storijama “Jugosl. Pro- U Parani ima desetak nasili na J čelu " Bartul Kovačevič iz trgovaca jos iz predratmli vre- Star , G e rada (na Hvaru) a ko . radiu narod nalazi se u teskom ( .J dohi Pve([;x J u ^ je J risu . stanju. Svaki dan vidjaju se stvova]o više od l00 radnika. sipine pred uredom konsula g. TJ . Trosvjetn0 m Društvu” ima Maranguniea, ko« se mnogo trn- mala čitaonicaj tu se davaju za . di da našim ljndima nadje ka- b a tu ra ’ dnici zadrU g arS ki kovo zaposlenje. Da nema njega, sg h ’ ane j spavaju . Sve ih ° stoji oko 200 naših radnika sto se oko oko $ 2g na J mjesec . 0 vakovo je Parane nalaze nebi znali sta ce društvd vrlo korisn0; j treba i 3 od svoga života. G. Marangunic da ih je svuda dje ’ ima nagih me je jednog dana povezao ne- radnika J Društvo ust anovio- g. kih bO km do jedne grupe naših Pavkovig a g . Kovačevič kaže, radnika, zabavi jenih popravlja- da ne6e miro b vati dok ])ruštvo njem ces e. v nedodje do vlastite zgrade. — U U provmeiji Entre Rios naših autu J steve Jurigiča obidjo . zemljoradnika ima samo nekoli- smo okolieu grada po kojoj nagi cm „ s ', .. . , . . ljudi rade. Sabravsi sve potrebne podat- Na 26 jula sti h u Rosario> ke, 12. jula sa putmekim ladjom dje ostadjoh do 28 Dan ra . Guarany otputovah po sirokoj nijef nagi radniei sastadoge d rijeci Parana do glavne _ luke kako ih potakoh na predavan j u Chaca, Barranqneras Prije po- dne 19/6 — osnovaše jedno svo- laska me prijatelj Luka Bufalica je radnifiko potporT10 druš tvo. upoznao sa steward-om IL klase 0tputovavši kona5no iz Rosa . Jovom Vujosevicem iz Kotora, ria J rodioh dva liiepa dana na koji me opet up o zna saT. malo- - akri nag(5£r poznatog zem lj a ka glstom Ivanom Frannlicem Oz g MUi61ča u GahanU) dje Bakra. A rna, gdje nas nema! od n - a saznak mnogo toga 0 Parobrod je bio krcat putnika, zemlioradnigkoni životu u A r- kao sipak. A potovanje po Para- gentini) j stigok natrag u B ue- na dpistn je divno r , og A j r es na 31. jula, nakon pu- ^ <• v • * * na dva mjeseca tumaranja po nabasali na cmovnika agencije središnjoj { siever noj Argentini. Manana «xar ; y u«k je gmv- m 14 . avgllsta pnt ujem u Ju- ni agenat velikog Mihanovicevog Tavijll da dovedem amo po . društva Daniel Getkovie, iz Bo- rodieu . TJ mjesecn novembru o. ke Kotorske. Maroviš me odmah biti 6u onet n Buenos Ai - esu . povede u bliznu grad Resisten- lT J lavi .j mi je adresa: cia - samo nekoliko minuta da- c, nlit j ugosL Burea u, pretinac leko. Rčsistencia je glavni grad ^ teritorija Chaca, sa nekih 30,000 ' Uz klig sv • bragi: Do vi . Stanovnika, lijep i ziv grad. lu c ^ en 4 a t se sastadosmo sa zemljakom Iva- ' • X . P> Lnnis-Vukič nom Grubicem iz Splita, koji po- .,..;;. . . sjeduje bravarsku radionicu, i .—.—” vrlo dobro radi. A . . Sabravsi sve podatke o gradu O || / \ \l i okolici krenuh sutra dan za I ULI w P. Saenz Pena, glavnu tačku moga puta u Chaco. Odoh ravno Sk rj | j A u kafanu “Balkan”, vlasnost na- IIO w rA ti 11 M šeg zemljaka g. Jova šušnice, rodom iz Sanskog Mosta u Bos- ' ni. U onom dalekom kraju. g. Bračo Jugoslaveni: Zaldjuč- Šušnica je od velike pomoči na- kom zbora obdržavanog dne 27 šem narodu. Od njega i pomoeu Srpnja ov. god.^ u gradu Rosa- njega mnogo sam saznao i vidio. rjo de Santa Fe, postavljeni su Jurili smo čitav dan kroz guste čvrsti temelji društvu čiji na- šume Chaca, do 50 km u “unu- slov glasi: trašnjost”, do položaja gdje na- jugOSLAVENSKO RADNIČKO ši ljudi, na malo i veliko, gaje UZAJAMNO POTPORNO pamuk. Bio sam i ondje gdje DRUŠTVO naši Črnogorci podigoše veliku školsku zgradu, ko ja još o čeku- Ovo je prvo i jedrno društvo je arerentinskog i našeg učitelja, ove naravi, sa ko jim tek sada U Chacu če, kažu, biti do 500 računaju naše jugoslavenske na- našib čakarera — Dalmatinaca, seobine i to ne samo u ovoj Re- Crnogoraca, Bosanaca, pak voj- puhlici več u cijeloj Južnoj A- vodjanskih Madmra i Slovaka, merici, buduč se njemu slično Ima doba- broi i Buerafa; Rusa. još uije niiedno osnovalo. Ukra.jinaca. Najbrojnija čeho- O potrebi i plodonosnim po- Osjecate li Vi posljedice SADAŠNJE GOSPODARSKE KRIZE Kad biste imali jedan nložak u našo j banci, več se ne biste trebali brinuti u ovoj gospodarskoj nestašici Posjetite našu banku: DOBRA liovina ko, kako 4, n. še onako ks :oj a piše ona- ona, ko j a pi- KORISTNO. JUGOSLAVENSKO ODJELJENJE Vam nudja sjajne posluge; štedi Vam vrijeme_ i novac. NOVČANE DOZNAKE brze, jeftine i sigurne. ULOŠCI U BANKU sa dobrim kam,Rima, u svako doba na raspolaganje ulagača. NABAVLJANJE PUTNIH KARATA za najbolje parobrode uz najpovoljnije uvjete. "X ' V’ i ^ | • • % m VAŠI PRIVATNI LISTOVI biti če Vam odašiljani besplatno i savjesno. Odgovaramo kretom pošte na sva pitanja, koja nam stignu i na našim prozorčičima poslnzniemo naše mušterije naj- prijaznije. Urcdovno vriieme od 8.30 do 18 sati sve dane osim subotom od 8.30 do 15 sati. "'FIRST NATIONAL BANK ./BOSTON URED BUENOS AIRES CALLE FLORIDA 99. Imovina 700 milijuna zlatnih dolara kroz — 146 godina neprestanog napretka i — 22.000 poslovnih veza po- citavom svijetu. . k * hw2s7Sr>>°. P*g. 2 ^GOSPODARSTVO^ N.* 59 sljedicama ovakovog društva u- Oko 2 sata poslije podne i vjereni smo, da nije potrebno da kad več bio na okupu dosta ve¬ ti istom ovdje raspravljamo jer liki broj skupštinara, ustaje g. smo sjegurni, da izmed ju nas Vladimir Sobol te predlaže skup¬ nima ni jednoga, komu nijesu štini da se predje na izbor pred- poznata korisna djelovanja ova- sjednika i! tajnika iste. Poslije kovih društava ( u našoj miloj kratkog raspravljanja i predla- OVAKO TREBA a se konačno nekde, sam, asimi¬ lira još te kako, ili ide kuci ako je jedan od — najnesposobnijih. Slučaj Komenske Skole u De- voto pokazuje kako važna je uz pitanje poljoprivrednih naseobi- ZA UKUSNE I PRVOVRSNE MOBILIJE preporučamo tvrtku ... . ... Mi Jugosloveni se rado hva- za poučavanje “al aire libre” uz na takodjer “gradska kolomza- domovini ih izmedju mostranih ganja jednoglasno su izabram Umo kako su j aka naša naselja zaštitu u slučaju kise. A postup- c G a naseljivanje naseg naroda naseobina u ovoj Republici. gg. Ljubo Pantovič i Vladimir u ov ’ 0 j zemlji> ko i iko i mam0 od- ee preči če gradjenju soba, jed- " v «?ni skupinama unutar gra- Bračo: Imajmo pred očima Sobol. ličnih ljudi i slično. Ali kad se ne za drugoin. da, ili n bližoj okolici, po prede- onu našeg neumrlog pjesnika Odmah zatim uzima riječ g. pot , leda na polje ’ zajedničkog Naravski, da če s ovakovom V“ a ’ f d 3® se može dobiti zeinlju Petra Preradoviča, koji u svojoj predsjednik, koji svojim krat- | moramo lepo poniziti gla- realnom bazom poverenje u dru- ? os , jeltinije i na obroke. Vidimo, n no- ^ _ o« kako ovih 60 Cehoslovaka-kuce- Tudja zemlja ima svoje Ne poznaje jade tvoje Tud ja ljubav ljubi svoga v __^ _ _ y Bračo Jugosloveni bez razlike dojde do ostvarenja ovog našeg d osele ne možemo pokazati još druge strane pruge F. C. P. na- Kako dobar organizacioni srni- j MASSA stare dobavitelje naše naseobine na Boci ALMIRANTE BRO w N 1087 U. T. 21 - 2197 (38 -48) BUENOS AIRES v cie u ne sa ~ ^ er smo ne0r g aniZ0 vam. A gJa povečava vrednost arustve- 7 , n i a uznstoji i doprinese e da tako p 0 g 0 t 0V0 na prosvetnom polju nog imanja. — Zemljište leži sa a^, neg e na o tsu m v Dr. BOŽO BAKMAZ vjere i plemena: pozivamo vas toli .potrebnog društva. n . • . 1 VI w _ . . • v J _ * * ništa, osim ako ne brojimo u protiv velike zgrade od “Aguas sa ° ™adu ovič eh oslova ci, neka ^ da stupite kao član u ovo naše Preuzima riječ g. tajnik, . te posvetni rad po koju zabavu i Corrientes”, te če broj dece si- pokaže ovaj detalj: kad se je = društvo, jer jedino u njemu poslije odužeg govora u kojem leg 1 1 I I J. _ _ t • 1 • <• . V* * i. „ T ^ n gurno porasti, jer mnogi sada govorilo o torne, da bi prilikom = vlada bratstvo, sloga i ljubav. je. opširno i pot ari ko protuma- Jedinu častnu iznimku čine male dece nisu pošiljali u dosa- P° se l e njih ovo g Poslanika dru- Za upisninu i potanje obavje- čijo prisutnima cilj i^svrhu ovog kra £ a Črnogorci, u dalekom Ča- dašnji lokal, jer bi bila morala štvo napravilo lune, ^odbor Lečnik u Bolnici Rawson g GOVORI JUGOSLOVENSKIM JEZIKOM | 1(19-42) Boca, Olavarria 10421 iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuinniiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiifiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiil društva, prelazi na citanje pra- ku ^ ^oji su sagradili školu, ali preko železnice. usprotivijo se torne, rekuci: no- još bije otvorena. Najgore je na A tamo okolo ima bar 60 Če- vac nase £ društva je za skolu, TT ..... . . . . torne naše novčano i brojno naj- hoslovaka vlasnika svojih kuči- a ne za bankete. I zbilja su se Ushjedjuje zatim upisivanje jače naselje u Rosariju sa okoli . C a. Ovo je nadaljni uzrok uspe- «vom drzavnom predstavniku članova i prelazi se na biranje com ip amo d ugo vremena nije ha društva: jer ima dovoljan ovako predstavili bolje, nego sa broj stalnog življa, a k torne do- šamptuijcem sti, obratite se na: .... _ _ G. Nikola Barbarič, ulica San vila, koja se u ejelosti i jedno- j 0 g 0 £ V0rena Najgore je na Martin 526. glasno prihvacaju. G. Karlo Pavletič, ulica Tucu- man 3722. G. Ljubo Pantovič, ulica Bue- uprave privremenog odbora; bilo'niti‘plesova“ni‘zabava, nos Aires 3573. odobrava se prvi i jedmi pred- 2633 dp. 6. Za Privremeni Odbor: izabrani slijedeci članovi: Predsjednik: Ljubo Pantovič Ljubo Pantovič, Vladimir Sobol Podpredsjednik: Andre Erdoč T . , , . , Ovde eemo pokazati, što se sta svesnoga Time dobiva i ško- Formalno imadu stvar uredje- G. Vladimir Sobol, ulica Jujuy log, po kojem su jednoglasno dadg u re lativno smešno la stalnost. Kad bi bilo 10 puta mi tako, da su upisani kao vlas- skromnim prilikama, ako se ima više radnika osobito neoženje- niči zemljišta trojica, koji su svi pred sobom tačno opredeljeni nih, društvo bilo bi od danas do posednici, dakle lica, koja ima- cilj, i kad se ide' za ovakovim sutra. ciljem ustrajno i pametno korak za korakom. TT rtpprlo-rnrlTn Vili n Deveto iseljeništvo ne treba da bude iz- nom vlasti imanjem društva. latajniK: iTusan Jtiioarič osnovalo je par Čehoslovaka g. g nbl <]‘eno za domovinu, nego je Posvetili smo ovom praldič- Svi prisutmci burnim i dugo- inoo ((Tr _„„ u mnogom obziru još i dosta kom slučaju nekoliko više me- Karlo PavleUc Blagajnik: Karlo Pavletič Podblagajnik: Nikola Barbarič Tajnik: Vladimir Sobol dn i gospodarsku odgovornost. TJ tom pogledu je slučaj ove Ovi upravljaju na osnovu po- škole veoma poučan: da i stalno sebnog ugovora pred konzular- Kod Svečanosti Kupujte cveče od tvrtke Randazzo Hnos. Plantas y Flores naturales Umerene cene ALMIRANTE BROWN 947 U .T. 21, Barracas, 2958 y 0904 (6-39). Abogado - Escribano PINZON 567 — BUENOS AIRES U. T. 21, Barracas 2056 (2-39). JUGOSLOVENSKO RADNIČ- Podtajnik: Dušan Ribarič KO UZAJAMNO POTPORNO DRUŠTVO U ROSARIJU. COM PAR IA ARGENTINA DE SEGUROS. trajnim poklicima pozdravljaju } 928 D^stvo “Komensky^^. bo ij e , nego onaj nestalni iselje- sta, jer zasluži po činienicama Dne" 27 Srnnia ov srod a u pri- izabrane Vlanove” umave"'Usta“ie češkoslovensku školu. I brača 7,“ C1JV * T’ ;T r H« i . sustvu mnobrojnih domorodaca, g. predsjednik, te u ime novo- A titi domu, se uz to potica od ne- ba raditi, ako se hoče postiči do- j VlwlUlfiLi trgovine g. Nikole Barbariča, zalivali gg. skupštinarima na iz- ^ f m , ora ?° do „ NoV ° drusU '° p0 ' San Martin 526 — sestanak a kojemu je bio jedini _ ___ _ 0 . .. v e ; f}j: Osnutak gorespomenutog reda bile izvršene, sa ovim do- zdravljeno je bilo spočetka sa društva. Dnevni red bio je sljedeci: 1. Cilj i svrha društva 2. Čitanje društvenih pravila vršio se ovaj lijepi zbor, koji je ™ man ^. ^omekom kritikom, u sr cima svih prisutnih ostavio Ali osmvaci se na to msnobazi- najlepšu uspomenu složnog i f ab *. ^ anas . nabon p sa : bratskog rada i sa potpunim J e ve .? P reko 3000 P eca ’ 1 uvjerenjem, da ce plod ovog no- ] m P^° zemljište za gradnju sko- 50 . 000,000 ISELJENIČKI ULOZI KOD DOMOVINSKIH BANAKA 3. Upisivanje članova ^- 0 — , . a . , AArin A 4. Biranje uprave privremenog vog društva biti od velike i ne- 1C A^ , mbr0n A,-f- za \.. proejenjive opče 'koristi. U torne je smislu govorio i sam tadašnji ministar Soc. Politike Dr. Mate Drinkovic, a i u torne je duhu naš Savez predložio i resoluciju od svih prisutnih odo¬ breni!. Ministar Trgovine i Industri- Svim je g. Jura j Demetrovič živo se Sociedad AnOnlma AVENIDA DE MAYO 791 Buenos Aires U. T. 2444 - 2445. Rivadavta odbora. ARGENTINE O. U. Zagreb, srpnja. 5.203.32. Od toga platili su u go- našim iseljenicima je poznata je zauzeo, na poticaj Iseljeničkog tovom novcu 3200 peča, a za 2000 teška nevolja, koja je snašla Komesarijata u Zagrebu, koji se uzeli su hipoteku na 2 godine. mnogo naše iseljenike zbog ulo- je za tu stvar takodjer vrlo ne nudjamo svaku pomoč i su- Zemljište meri 8.60 m na 50.06 m. g a ka d mnogih domačih novča- energično i odlučno zalagao u radnju. Zanimalo nas je doznati, na nih zavoda. Mnoge su banke svojim brojnim službenim poti- LUPIS-VUKIČ U ROSARIJU. koji način seJe„moglo postiči propale, a da nisu bile zaštičene cajima. Gospod Demetrovič je _ — Uslijed svog proputovanja ovo ba ^ ]Z ‘‘ništa”. iseljeničke uštede, položene kod pokupio sve potrebne podatke. kroz okolicu naše varoši, gdje Iz razgovora sa g. Kozakom, tih banaka. Na stotine je naših te je u tu svrhu poslao u Zagreb Dr. M. Stražuick 1 , naš posla- j e posjetio malone sve kolonije trgovcem u Devoto i predsedni- iseljenika kod toga stradalo, pa posebnog činovnika da kod Sla¬ nik ovde, otputovao je, za Mon- naših zemljaka, te usljed njego- kom društva videli smo, da se je upravo to vrlo štetno djelo- venske Banke izvidi cijelo sta- tevideo, a iza toga če poči u Čile, ve prijaznosti i zanimanja za je društvo moglo razviti iz sle- valo na držanje naših iseljenika nje iseljeničkih uloga da preda vladama ovih dvijuli s v ako g našeg zemljaka postao je dečih uzroka: /l-M^n-rrrv nTTAin n lr>1A/l 1 4 1 T TV* V\ T Ci YV\ O . 1 _ _Tl Y_. ! . ”T~-V 1 • T • 1 • t Predsjednik je u prvom redu SECCIONES HABILITADAS: INCENDIOS ROBOS CRISTALES AUTOMOV1LES prema domovini. Ujedno se je za to pitanje najživlje za- Slniestros pagados hasta el 30 de Junio de 1928 $ 1.004.913.25 %. Capital suseripto y reservas: $ 1.337.080.70 % (10 - 39). filG &rr Calle Osorio 5085 Bs. AIRES (La Paterual) Argentina DOMAČA HRANA - TUKAJ- SNJA IN IMPORTIRANA VINA REZERVIRANI PROSTORI ZA GOSTIJE PRENOČIŠČA - POSTREŽ¬ BA TOČNA - CENE ZMERNE Priporoča se najtopleje rojakom (13-37) LUIS DRUFOVKA država svoja akreditivna pisma p 0 sve popularan, a ovdašnje kao poslanik Jugoslavije. Trebalo je jednom odlučno za- interesirao ministar financija največe novine intervjusale su čvrsto stajao na stanovištu, da hvatiti u to pitanje, te svim ise- !Dr. Švj*ljuga racli pokriča od- G. Ivo F. Lupiš Vukič otputo- g a često. Isto tako donašale su se mora neprestano držati pred ljenicima povartiti njihove ulo- nosnog manjka kod banaka pod vao je danas za stari kraj, a vra- njegove slike. Održao je nekoli- očima glavni cilj: školu, a kod ge, ako se hoče povratiti povje- stečajem u pogledu iseljeničkih titi če se meseca novembra. S ko vr j 0 uspjelih predavanja, a škole je glavna stvar dete; dal- renje kod iseljenika prema do- uloga. Računa se da če trebati premite medjutim podatke o na- j s t 0 tako bio je svagdje pozor- je: da treba članovima nešto movini, a osobito prema domo- oko 50 milijona dinara, tako da šim^naseljima, kako Vas je molio n0 saslušan. — Kolonija u Ro- dati, da če videti za uplačeni vinskim bankama. Trebalo je budu pokriveni svi iseljenički prošli put, i pošaljite mu ih na gar i 0 fl a nj prijle* nejgoVog od- novac nešto konkretna. Zbog što prije preči riješavanju toga ulozi kod tih banaka. naslov: Sarmiento 378.^ G. Lu- laska za Bs. Aires odnosno za toga se je izvadjalo kao glavni teškog pitanja. Ali su na žalost Kad je na Vidovdan ove go- pisu želimo sretan put i istotakav s t a ri kraj, priredila mu je veče- gospodarski princip: držati i prolazile godine, pa. se nije u- dine, prigodom velikog Sokol- ru u Hotel Mayo, kojom prili- prikupi jati centavo i ne ubijati spjelo nači načina da se to pita- sko g sleta bila u audijenci kod G. Jovo Marcetič vrača se u kom po vela se je diskusija o po- društva s početka sa najamni- nje povoljno riješi po iseljeničke Njegovog Veličanstva Kralja povratak. domovinu,preko Čile. Niegovo trebama medju iseljeništvom, nom za kuču. G. Kozak dao je interese, mesto^ preuzeo je g. Vekoslav p r j g emu. r LupG bio je i aročito u tu svrhu besplatno na raspolo- Otkad su osnov 7 n Vrančic povladjivj o Kod zaključka novine primili je ponio t Jugoslovenska Krojačniea NA DOCK SUD INGENIERO HUERGO 1360 PRIMILA JE NOVE ŠTOFOVE ZA ZIMŠKU SEZONU RADIMO JEFTINO I DOBRO TE NA OBROKE Imamo u zalihi moderne košulje, ovratnike i sve ostalo rublje za gospodu. (•13 - 89) Preporuča se svoj brači Slovenima- Vlasnik: RADE PAUNOVIČ Aleksandra I. iseljenička depu- )rganiza- J ac U a , sastavljena od Jugoslo- ^ . _ _ dvorištu staro eiie Tsel u dem o vini o\ie> venskih Sokola, na čelu sa g. Iva- JS; omenil, kegljište, otvorenu stranu zatvo- je savei c ^ u Zagreta nom Maldineom, dobila je pot, m,.. j £ \ ’ + 0 se -j e puno uvjerenje, da se to; pitanje S y ** i K • ■»••*••• >• smo od g. Kebeljiča dopis iz Beo- Gosp. Lupi n: žaželili su svi pri- r*i 0 sa prozorima, i razred je bio (Samosti grada o Sokolskim Danima, koji sutni sretan put au Stari kraj, gotov. Počelo se je odmah sa pitanje ozbiijno pokr.uulo. Oso- sa^ strane Vlade najozbiljnije ri¬ jemo objaviti u narednom broju. a što skori i ugodniii povratak, poučavanjem, to jest društvo je bito se je zato stalno zalagao naš j e š av a } da če biti u kratko vri- JUGOSLOVENSKO RADNI- da uzmogne sa svježim silama članovima od prvog početka nn- glasnik ieme sigurno i Dovoli no riieše- Savezat Organizacija J eme sigurno i povolino riješe ČKO POTPORNO DRUŠTVO u nastaviti na polju svog plemeni- dilo nešto, i to ono, što je bilo Iseljenika u Zagrebu “Novi lsel- - 130, Sam je Kralj izričito nagla- Rosariju. — Nakon oduljeg pre- ra( la. govaranja i sastajanja, nekoli- SLOVENSKO glavni cilj: školu. Danas imadu jenik”. Kroz stupce tog jedinog kako nani g. Mladineo saop- DELAVSKO oko 30 učenika, te je več došlo iseljeničkog lista u domovini da če svi posiednici uloga cina oduševljenih nspjela je sv 0 - DRUŠTVO “TRIGLAV” ko- tako daleko, da ne treba bes- stalno smo iznosili Ktnu potrebu biti lsplacem. I: torne ce smislu | jpm nlompriitnm nns+.nimvin da nap.no sp. ip. knnst.it.iiirfl.ln. t.p izn.- platne suradnje. Postiglo je da se osiguraju iselienički ulozi, Mladineo cim stigne u Arne- — jem plemenitom nastojanju, da načno se je konstituiralo, te iza- platne suradnje. Postiglo je da se osiguraju iseljenički ulozi, ... osnuje gornje društvo, čija se bralo svoju Upravu pod pred- drugi korak: ima svoju učitelji- propali po raznim bankama pod ” ku - koncem srpu ja, potreba — naročito medju rad- sjedništvom g. Josipa Sigulina, eu, plačanu. Poučava se 2 puta stečajem. 17iav11 T " Veseli nas da to možemo ob- ob navit i E Kraljevu izjavu. I predsjednik 5 ničkim slojevima — več odavna podpredsjednika: Franca Ka- na sedmicu: u nedelju dopodne, Na lanjskoj iseljeničkoj kon- ^ ad(> General Petar Živkovič = puno osječala. Na prvoj skup- steliča i Antona Brišara, blagaj- u sredu (ženske ručne radove) ferenciji u Splitu, zazvanoj od odlučno se izjavio u tom pogle- štini, na kojoj se je odredio sli- nika N. Gecana, tajnika E. To- učiteljici plača se za svaki put Ministarstva Soeijalne Politike, du, tako da je sada posve sigur- jedeči privremeni Odbor: Pred- plikara i više odbornika, čijih se P° $ v v naš je Savez to pitanje opširno 1 . 1 ° v . a ce se ^ 0 pR an 3 e sretno ri- sjednik: Savo Pantovič; pod- imena u ovaj čas ne sječamo, ali Prosti račun nam pokaže pra- osvijetHo. preko svojih zastupa- uredsjednik: A. Sardoč; tajnik: čemo Vam ih dostaviti slijede- vilnost ovog postupanja, nznaj- telja, koji sn održali govore i . . . v . VI. Sobolj: blagajnik: I. Pavle- com poštom. Svi su to momci mljena kuča bila bi baš izjela dokazali potrebu udovoljenja javiti našem iseljemstvu, _ jer tič; viječnici: N. Barbarič Ri- vrli i požrtvovni, te se nadamo, sav kapital. Ovako medjutim iseljeničkim zahtjevima, da se ^vjereni da ce to doprmije- barič, N. Ljesar, i još neki naši da če u svom radu imati dobrog postiglo je društvo treču tačku: njihovi ulozi (kod Prve Srpske G u velike učvrščen m na juzih istaknnti gradjani, svi vrli i po- uspjeha. Zabavni Odsek tog dru- svoj vlastiti komad z-mlje. Sad Zemljoradničke Banke, Slaven- od^osa^ novierenja i Ijuhavi svih žrtvovni ljudi, upisao se je zna- štva več je nabavio tambure, te ce najprvo napraviti ^ odtraga ske Banke, Balkanske Banke, n . asih iseljenika prema domovi- tan broj naših zemljaka iz rad- če do koji dan pričeti sa pouča- jedmi otvorenu a pokrivenu ve- •' Primorske Banjce itd. u puiioj llT ,-.. . ničkih redova^ — Kako nam vm jem, te priredbama ’i zboru, randu, tako da če biti več mesta vrijednosti p o vrat e iseljenicima. HRVATSKI RADIŠA javljajn, do koji dan sastat če Medju Slovencima iz neoslobo- iiimmmmimmimimmmmiSEsnmmsimmmmmmmiumimmmgmmimmt Odgoda posvete temeljnoo* ka- 7 ž? lavn a konstituirajuča skup- djene domovine vlada vanredno ^ Niko i a Telenta-Maglica, Pa- izglasana, i tako če Hrvatska mena “Doma SjeveroameričkTh stma : , na kojoj ce se pretresti odusevljenje._ Do koji dan pri- val Pobor j j juka p a( iovan; po ostati neoslobodjena. Ovo je po Hrvata” — Pripravnog Interna- pravila, te odabrati stalni Od- redit ce_ svoju drugu zabavu u $ i._ : Jerko Andrič, Marko An- Vujevoj metodi: bolje da osta- ta Hrv. Radiše - Produljenje bor. Preporučamo svim našim prostorijama Jugoslovcnskog ^ Tode K uzmanovič, Anita ne neoslobodjena jer tako se roka za predaju načrta za grad- tnjezmm ljudima, da pomognu Kluba , koji svim ovdasnjim na- Calas> Petar Spremi6; Karlo Ku „ može održa ti i v ig e skupština, i nju Internata Hrvatskog Radiše. ovo društvo, v to,li potrebno na- sim drustvima ide vrlo na ruku kan j es Antun Kočevar i Martin prilikom svake skupštine štogod Obzirom na nepremostive teh- našem desorganizinnom iseljeni- u svakom pogledu, sto naročito j\j avr ^ a ^ 4_ : ^ Restaurant <( EL AMERICANO*’ | Največi jugoslovenski hotel u Buenos Airesu. E VLASNICI | HULJIČ y MIŠETA | = preporučaju se našim obiteljima i zemljacima, kad dodju = u Buenos Aires = Domača kuhinja. Zračne i čiste sobe. E BUENOS AIRES — La Madrid 341 (Boca) 1 E (21-42) " U. T. 21, Barracas 1865 E riiiiiimiiiiimmifimimmiiiiimmimiimiiiiiiiiiiiimiiiiiimmiiiMimiiiiiiiiimiT i ! I i i Bivši vodja dvorske apoteke na Cetinju i diplomirani ljekarnik u Pragu i Bs. Airesu. Pohadjajte ovu jedinu našu lje karnu u kojoj čete dobiti dobar savjet i sve naše lijekove SVOJ K SVOME Mr. Ph. Franje Hušpaur (14-. ST) Kada udješ govori nasun jezikom Lijekovi se šal ju po poruebi poštom po cijeloj Argentini Calle F. QUIROGA 1441 Doek Sud) U. T. 22 - 7596 Avellaneda na neiz- nom i nezaposlenom radniku. ko doprinesli su sledeči naši — Osnivačima društva želimo zemljaci u Mendozi: po $ 2.—: najbolji uspjeh, a s naše im stra- Petar Andric Ivanov, Stevan Ve- r zaraditi. Ali ne mnogo, jer je uicke zapreke odgadja se posve- Ovaj dar ima toliko vecu ce- Vujeva i ludima otvorio oči. ta temeljnog kamena “Doma S je¬ nu, jer su ga doprineli naši rad- Najbolji dokaz da su naši zem- veroameričkih Hrvata” v .. . ... . , . niči, i to sada usred gospodar- ljoradnici otvorili oči jest ta j, pravnog Internata — zeh biti imeonvan, za udovice 1 gke krize jj ime udov j ca j s i rot . što, izim ona četiri otvrdnuta vjesno vrijeme. fiirotcfad čadi najlepša im hvala urueili Vujevea, na skupštinu nitko od U vezi s time produljuje se rok za predaju načrta za grad- Ljudi nisu došli na skupštinu, nju Radišinih internata koji za da ga se doznači u domovinu, ne zato što su prestali ljubiti interesente iz Zagreba toli za in- kad društvo zaključi sakupljfr- Hrvatsku, i što odobravaj u dik- tersente iz provinci je. Zadnji nje, koje mu je poverilo ovdaš- taturu nad hrvatskim narodom, r ok predaje je 31. kolovoz 1930. štvn, te da se 11 nj. listom svi valia istaknuti, jer to zasluzuje. upišu, pa i oni imučniji kao “DAKSA”. — Iz Mendoze pri- potporni članovi, jer če velikim mili smo od rodoljuba, koji ne brojem članova., materijalno i moralno u velike diernuti / važ- nost društva, koje če biti, od ve- prilikom brodoloma “Dakse” iz- gTs?'Gjurkoviču," tajniku njih 'nije pristupio.' hke koristi bas našem siromas- nos od $ 22,— X- Za ovu posdj- “j U g 0s i ovenskog Kh^ba” ovde, POMPAS FUNEBRES CARRUAJES AUTOMOVI LES (5-39 > ( ()■ o o o ()■ o o o o (V o« a Ch C3 rASSP "V NAJPOZNATIJE VRELO NABAVE JEFTINIH KARATA - POZIVNE KARTE NA O T P L A T U BRZOJAVNE DOZNAKE NOVCA UZ NAPLATU OD SAMO $ 1. min ■ Z DEUTSCHE SČHIFFSHCENTUR o SRN MARTIN ^69 m, ^ . X' N.* 59 « T * OSPODARSTVO* P*g. S N lički. Ali krv i jezik broje, a vje- ra nebroji u narodnim st va rima- Jedan je Bog, jedan Isns, jedno evandjelje, i svaka vjera nas uči da nemrzimo jedan drugoga nego da se ljubimo medjusobom. NASELJI VAN JE u '‘Argentinskoj Kaliforniji ,, Za kratek cas Izumitelj Kaj si izumil?” “Nekaj kolosalnega. Z mojim BRATSKA RIJEČ BRAČI SLA- VJANIMA UOPČE bez razlike Hrvatima, Dalmatin- cima, Bošnjacima, Hercegovinci- ma, Srbima, Crnogorcima i Slo- vencima ko ji su donedavna saeinjavali dr- žavu Srba Hrvata i Slovenaca a današnju Jugoslaviju. Po našo j geografskoj poziciji u Evropi, mi smo Južni Slaveni, za razliku od Rusa, Poljaka, Čeha, ,Slovaka i Ukrajinaca,, koji su po svojoj po¬ ziciji Sjeverni Slaveni. t IT “Colonia Espanola , 3 km. »viu-jamcga. mujiiu Želim opomenuti bracu Jugo- stanice Resolana, prov. Men- izumom lahko vidi vsaki človei-r davene, sto mozemo se i sami os- do proda j u se posjedi (el'a- skozi zid”, vjedoeiti ako hočemo, da je naša crag) ^ 1Q do 50 hektara, sa ~ ' uživalo te plodove prirode, dok smo našega velikoga prosvjetite- zemlja u deset godina slobode vi- os j„ u -, anom vodam za natapanje, ne dodjoše Mlečiči i neopustješe lja, biokovskog guslara, fra An- § e napredovala nego h kroz sva ” - - “Kako si pa to dosegel?” “Napravil sem v zidu luknje” ! n Fe T «w • „ M 200 -3 00 P« po hektaru naše planine, brda i otoke, a sve driju Kaeiča-Miošiča- Drugi veli- vremena mletackog i austnjskog plativo u G obroka, bez kamata. _ za svoje galije i za stubove na ko- ki naš borac za hrvatska prava iz gospodstva. L rije rata^ koliko je ^ naročito podesna za podji ven M? i« ™„v„ W voee, djeteliira i cL. “ jima sagradiše svoje raskošne pa- On: “Vedno imaš solzne oči. vendar k zdravniku”. Bom šla. A danes še ne, “Lepo motorno kolo imaš, Ko¬ liko je pa stalo?” “15.000 dinarjev!” “Izključeno!” “Prosim, tu Jr plačilni nalog!' Vestnost Predsednik: Obsojeni ste na 10 let težke ječe. Imate kaj pripom¬ niti? 1 —Da, sporočite, prosim, moji stari, naj me ne čaka z obedom. JORGENREN v CIA., SAN MARTIN, 640 BUENOS AIRES Bivši Vidovdanski Ustav u Ju¬ goslaviji nije bio dobar za nas Hrvate, radi česa su bile velike borbe,, i mi smo se žilavo borili da se izjednačimo u državi, da bude ravnopravnost, i da se drža¬ vi dade ime koje če biti jednako za svakoga. Stari Srbi nisu za to bili voljni, ali je potreba dr- žavnog opstanka prislila vladu da učini narodu na vol ju i da dade zemlji ime koje joj po naravi pri¬ pada — Jugoslavija. Mi smo u Ju¬ goslaviji svi od istoga stabla, is- toga jezika i istih običaja. I svi- ma nama je potrebna vlastita dr¬ žava, da nebudemo tud ji sluge na svome. Pod vlasti tudjih naroda bili bismo sužnji. Ja vam ovdje nemogu istumačiti povijest nas Slavjana, to bi bilo predugo za ovaj sastavak, ali svaki gori ime¬ novani naš zemljak dužan je zna¬ ti prošlost svoga naroda i svoga narodnog stabla, i time utvrditi svoj rodoljubni duh da tim du¬ hom u sebi utvrdi i moč za našu obranu i naš opstanak. Na taj način naši neprijatelji nebi imali mogučnosti da nas duševno rasta- ve za da nam mogu lakše uzeti sto je naše, umesti naše pleme i staviti nas u sužanjstvo. Imade više od osam vjekova da nismo imali takovu zgodu kao da¬ nas, da se mi brača medjusobnom upoznamo i složimo- To su naj- veči i najvrijedniji dani za na¬ šega života. Došli su, i mi ih vidi¬ mo svojim očima, a što naši pred- ji nisu mogli vidjeti ni docekati, premda su ih želili i mnogo žrtvo¬ vali za tu svrhu. Gospod Bog nam se je smilovao da se odriješimo sindžira kojima smo bili priko¬ vani kroz stotina godina. Mi i na¬ ši predji uvijek smo se žrtvova¬ li za drugoga i štitili tud je go- spodstvo,, a za nagradu je uvijek bio sindžir oko vrata, i to je po- trajalo sve do naših dana. Naši su neprijatelji bili od pamtivijeka talijanska plemena, to 'jest nekada stari Rim, pak ka¬ šni e Mletačka, koji su gospoda¬ rili na našoj obali Jadransko j. Koliko li su naši predji krvi pro- lili, i na mletačkim galijama mu¬ ke podnijeli, za uzdržati mletačko gospodstvo! Mletčani su pobara¬ li naše šume, našem Seljaku ote¬ li zemlje i darovali ih svojoj go¬ spodi, koje pokore se naš seljak u Dalmaciji ni do danas nije os- lobodio. Dji nam šume nisu po¬ barali, Dalmacija bi bila puna ze¬ lenila, a pošto zelene gore privla¬ ke kisu, Dalmacija bi bila tako plodna, da se Dalmatincima nebi trebalo po tud jem svijetu potu- cati za komad kruha. U Dalmaci¬ ji je bilo hrastovih i bukovih šu¬ ma. Vi znate da list što opada stvara zemlju i gnjoj, raste trava i drveče, pak voda ne odnosi zem¬ lje, u more. Dalmacija je jednom bila blagodarna zemlja, za usjeve i za uzgoj marve, i pučanstvo je lače u Mlecima. U gradovima su boravni Don Mijo Pavlinovič. Mi Tko i e dolazia gledati nasii divnu zelen Die ^ jj rodi do 25 tone- ker je popoldne pogreb moje pri- pepelnico. mletačka gospoda uživali a naš stari ji.smo i lično poznavali Pav- da smo divlh - S' lada i krnšaka (francuskih) do jatelji ~ ~ ” seljaeki narod je u siromaštvu i linoviceva mladjeg druga, nedav- zal' sii^nas oa smo. a ] sa ■ ' $ 7 000 po hektaru. Rasprodaje: neznanju kmetovao i robovao. Jos no umrlog Don Jur ja Biankma, iz va J® da fem ? orijenta , a ta su nas sramovali imenom “Schia- Staroga Grada na Hvaru, koji je kovima su nas lsarm Austro- . a- vi” (Skjavi), t, j- robovi, nazi- doeekao Zoru slobode prije nego djan prikazivali. A danas da e- vali! Odvukli su naše najljepše li je ispustio svoju plemenitil du- setke 1 stotine hiljada tucji na- spomenike i s njima uresili svoje šu. Pavlinovič i on grmili su u roda do * azl 11 nasu zemlju g je muzeje u Mlecima. Uništavali su carskom Beču protiv nepravica s9 nalaze ^zadovoljni, i svaje 11 . • • naslovi ne svaki trag naše povijesti, da bi što ih je naš narod snosio pod Ni- g° dine vise clolazi. To znaci ^ Ali se, sa druge strane, nije cu- ? • ’ ohenenTn « 5 vniih rnarmev” od nas napravili narod bez imena jemcima i Madjarima. Kao platu uza SV9 posljedice rata, uza s\e diti, da i razni varalice nalaze pri- " ^ i prošlosti. za sve svoje žrtve, narodni borac unutrasnje borbe i nesporazume, jatelja. T u narodu ima svašta, i To ie sve tako išlo do vremena Biankini je dočekao da vidi ka- da se naša zemlja sve vise sred ju-- svake misli, ima dosta i neukosti, Napoleonovih kad je FraneHa ko naša mlada država evate i na- i e , k rasna obala sve vise ure- .-v „Si vZ IxčIJlnZ r.rpdni«. Svaki dan in mania ono. djuje i uljepšava, da se grade bo- Prva cigara Oče: Evo, prinesel sem ti tudi “Tako elegantno ste oblečen! Ali mi ne bi hoteli dati naslova vašega krojača?” “Tega nikakor ne morem. Da¬ je mi na upanje samo še pod no- Sin: Ne, daj mi raje večjo po¬ sodo. Razumljivo - “Zakaj nisi kričala, ko te je poljubil?” “Ker mi je grozil, mamica”. “S čim ti je pa grozil?” “Da me nikoli več ne poljubi, če zakričim”. immimmmmmiimiimmmmmmiiimimimimmmmimmimiiimiimimmi uništila Mletačku republiku, uze- preduje. Svaki dan je manje onog la Dalmaciju, priznala naš i našu narodnost, i stvorila ljevinu Ilirsku sve do Soče pak je teško poznati misao jedno- NAPREDOVANJE ga čovjeka, a radni narod nema JUGOSLA- “Napredak” je organizirao te- VIJE čajeve preko učitelja u selu, a Primili smo brošuricu, naslov- gdje nije bilo učitelja preko vje- ljenu “Bratska Riječ”, koju je roučitelja, koji su pohadjaoeima napisao Hrvat-iseljenik. Na la- pružili priliku da brzo nauče či- kon nada Nanoleonova velike si slobodno u svojoj Banovini, niko brodarska služba kakovom bi se b ježi n Italiju i Madjarsku, pak ko razumljivi način tumači sa- tanje, pisanje i računanje, ivun pciuct ^diJoieonovd, veiine si . >. -lmltnm« ----- --Uspjeh tečajevau kotam Lju- le odrediše Dalmaciju Austriji. Francija je malo gospodovala nad našim zemljama, ali je kroz ono kratko^■vrijeme mnogo uradila za napredak naših 'zemalja. Pod Mle- buškom ima vidnih rezultata, a tečajeve su održali: u Ružičima _______ sa 52 polaznika g. Petar Dru- du X tri* vid j ena političara Hrvat- vore > bi nam ju omrznuli, ne- govieka jest. to, da čita zdrave ju čitaoca. Pisac dobro iznosi žinac učitelj; Veljacima sa 25 cim fifliiaflira Ofronim 2*0 treba znati i št o je dobra u irniiopp.. Iran što sn Matice Hrvat- ra^likn. kako rii nam < le na našem jeziku, i u osam ^o- u Magrebu Ur. »tanko Šibenik i auenosr, ičiko ce znan uuuiu bv ^ dina sairradila cestu od Zadra do Slovenac Dr. Ivan Švegel. Tu su P r 0 U eC9 a svi su lio.teii pum tu- ku otrovnu novinu. iz mnogih pojedinih plemena u nik O. Fra Jure Zlopaša. Gru- Kotora, koja je i danas glavna nam Bjepu vijest donijeli i ar- ^isTa.^ Pueans^\o p i a^ se je u gam nazna gij 0 u 0 vo jedan sami narod i u jednu ja- dama sa 30 polaznika učitel j g. cesta Dalmacije. Austrija je gospodarila malo više od 100 godina, i zapustila vise od luu godina, i zapustila ,. 1 i 7 • i i Stanovnika Zagreb se ie stanov- :: “ i-t-V-T cil • - korisne radove što ih Francija bi- de medju nama srpskih i hrvat- ^ tvom podvos f tručio takodjer, a ^ as 7 ® 1 * 1 ? P T ekih izletnika, jaše započela pak se opet palo S il1 raz bka, nase nove Banovine ^ \ p k_ TT hrvatskoj strani, a vladika Rade _ ;i% . župik. Osim čitanja, pisanja, ra- organizovane od f unan j a predavano je u tečaje- n aS S Hn?e P kakovo ie bflJnod ffie P^ijeljene su po rijekama, i na Be0 ^ rad potrostručio. U Zagrebu ko - ( u g iU su nas da smo »jemačkili putničldb ure- vima „ povijesti kao i higijcni. u stanje krakov o je bilo pod Mie- y u 4 . i ima danas osobnog i trgovackog , . 1 . . • i - da. Medju stranim posietnicima eičima. Krasna obala našega Ja- Gjure, koji je proveo dvadese- ji mi sami dali lijepo. skupno ime u Kotor pak sve do na Lovcen ako gami sebe nepomožem niti tak dana na našem primorju, sa ti automobilom. Kaze mi da s j mu A _svojim uzim društvom. Ugledni naoc xjan.yj vx- ... ■,^ če nas ko obraniti ako se sami svojim ^ . materinskem se " ekl Amerlka S C1 _ 0 f b d° neobranimo. To je glavna točka: britanski gost bio je nja snimanje Zagreba i okolice . iz zraka. Na temelju odobrenja ^; ni vojnog zrakoplovstva snimanje vrši g. Dragutin Dolanski, po počaščen strija je u Dalmaciji stvarala Ta- - valili cestom od Zagreba do Spli- je gmvna iocku : nar:)5itom p ažniom " sa s t rane d i- - -f'- -, . g v . n v^TT; lii-me nredovnim taliian^kim ie. Jeziku. , ,- +Q vnJnm en nm Svnesna sloga kojom branimo se- nd . J r. ° T V i 1 sa suaiie ai rucn ik-izvidjac i sef fotosekcije iijane uieno\mm talijanskim je obazrimo se malo na narode * a > preko A e.lebd^, kojom su pi<> ^ . . Dotomk T a ko se sada re kcije Jadranske plovitbe, a • ^ovosadskom zrakonlov- zikom, i dopustanjem zloglasnih i \ obaznmo^se malo na narode šn LT sloven jji su ces te i hoteli lli. ] _ e ’ __. y v °i Se « Sa ^ inače ie na svnm rmt.nva.nin svn- ^ ri * novosacsvoin lop o V škola Lega Nazionale, samo za to koji su n prošlom vijekn dostigK ka0 Tvicarskol Tv^e'velike i e . ", naš * kor | st ’ 1 rnaifao^na^SičTn^Smllo da 11 Dalmaciji bude medjusobne svoju nmju kao na primjer Nje- skupine En?leza i Amerikanaca ™ nas ^ot.bndn«, i za čast ko- nalsao na odllcan borbe. Ova zločinska politika Au- mačka i Italija. Njemacka je ima- do | aze onamo Ijetovati i zimo- strije kriva je što je koncem svje- P un .° kraljeva, i svaki kralj se va ^- tskoga rata u Zardu bila talijan- borio sa drugim kraljem, isto ja nas pretiče u svijetu. Što je on 11 ogovoru sa novinanma dobro za naše neprijatelje, nije ? 1 llčnim P^mima zahvalno dobro za nas- Bolje budučnosti mi ls taknuo. - 0 „--— u _ v, , . m . v * .Čitali smo u novinama da je v ,. . . lxJr . ska večina, radi čega je Italija ° d njemacke krvi. To je nemilo j ugoslavi j a god ,1929 prodala ino- ^iVrndiZ ,°T, ^ r° JU lietna svojatala i odnijela nam Zadar, da je njemacki narod uvijek bio za " 300 mil ij una dinara izgradimo, isto tako ovdje n nom puku. Radovi oko snimanja odvijaju se po direktivama inži- njera Aleksandra Relichera, gradskog gradjevinskog savjet- nika i šefa gradjevin s kog odsje- No svakako, ovogodišnja pr o- tl p rave g ra da Zagreba, sezona na našem Jadranu i time zabola emu draču u naše P 0 ( kj e ^j en , pak su Francija i Au- tijelo. U školama, koje smo svojim v**. »U raucija i -u- ^ robe n u je od njega ka . tndjem svijetu. kao i u našoj ro- •• mogli nad njim gospodova- j R za 1799 milijuna vi še nego f ^ v " 1 ZaV1 ' ^ 1 telil Dn i veliki kancilir Bizmark po- j. ^ o> ^ 9^8 nesloga ubijaju 1 razaraju. Sloga tei B* ■ un strija ti. Ali _ zove Bavarce, Saksonce, Pruse, novcem nzdržavali, učila se je sa- slezijanee i og ^ al da tak ’ 0 recen mo povijest anstnjskih careva. njem J a6ke « Hrvat "grbe”. “Slo^ Alje tu bilo ni spomena o Kralju - ’ Tomislavu, ui Zrinskom i Fran¬ kopanu, ni Matiji Gubcu. Mi ni- U početku mnogo se je novca r oto1 ^ -it- • • izgubilo u trgovinama i indnstri- VflT” ° 7 R ’ ° 1U : jama radi neiskustva, ali sada se V ’ 1 , ' ^ Slr -T Sl ° gU L 1 ^’ Črnogorce da se svi ^ duje sam0 žaIibože a li ka- ^ P L ?^V 1 g P ° m0C1 - “ ujedine u jeduoimenu drzavu Nje- L; ko i iko treba. Medju- Hrvat-iseljenik. mačku (Dajdand), sto °m 1 n«- dhm Amerikanci) naše kraljevske obi- Dne 30. 'aprila stigla v. je i ljubav grade i napredak donose! naime u Split Np Vel - Kraljica doživjela je svoju kulminaciju GRADNJA BIOLOŠKO-OCEA- NOGRAFSKOG INSTITUTA U SPLITU Marija sa Prestolonaslednikom 1 ^ r ’ Petrom i kraljevieima Tomisla- i loveu , ska Ak ademija Znanosti u vence iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiMiiiiiiiiiimiiiiim. kraljevieima vom i Andrejom, odsjevši u Pen- sionu Split na podnožju Marja¬ na. Zagrebu i Srpska Akademija Nauka u Beogradu odlučile su da na Marjanu kod Splita sa- ja, Kao i Mieciei, nneia je cia nam i- .. • A , * • usadi u krv, da su Nijemci i Ma- g n , ^ n vr u . 1 l tia . lca 1 slavi ji, što znači da smatraj a zem- djari rodjeni da budu gospoda- ?. ] “ Jlho ™ Stvari ' Ah J? 1 lju solidnom i sred jenom, jer nit- n, a mi hudem o sluge. Svi bolji , ,• ko nestavlja svoj novac onamo položaji bili su za njih, a za nas } ^ r , ^ d ‘ gdje če mu propasti. samo mrvice. Dalmatinci su od govarali da mrzi svoju zemlju Naše samo iseljemstvo poslalo pamti\ijeka \rli mornari, ali u | služi tudiim. je prošle godine u Jugoslaviju vi- DOMOVINE PROLJETNA SEZONA Dopis iz Splita' Zahvalni sme Kraljevskem Do- £ ra f R ^ažnu nančnu ustanovu v, • . v . Biolosko-Oceanografski Institut. mu sto je s ovom previsnjom po- Opčinsko Vi ječe u Splitu, s hva- sjetom dalo sa svoje strane naj- J F v ’ ^ A • t.cajuci sasma dobro važnost ove vece priznanje nasoj nvijeri i r i i •? • i , t i - J w ustanove, odobrilo ie da operna na ta j način neobicno mnogo . t iiri^“ut s d £ a: galsa ove nase suncane obale. austnjskoj ratnoj mornarici nije bilo ni jednog dalmatinskog Hr tudjim. P roSA y g°. a .\ n « u.dugusiaviju vi- Ovogodišnja kupališna sezona me kroz mjesec maj p-ilično ne ) je bilo i u Italiji, koja je ^ e . od k) milijuna dolara, za pun na na š 0 j obali počela je sa naj- stalno, ali f skomadana na toliko drža- VASe nQ £° . .f? 0L " boljirn izgledima. Rekordan po- da .i e bilo t Tako r X 1 *v v oc , *], • -J • bila raskomadana na tumvu UI^cl- ,J v, mgn,unna. HCKUruan uo- .)^ pvupujiu uo/J Uia^v- Qvo lAn n i n ( mi- va • podvrgnuta tolikim tudjim tako da su se lsdjemcke ustede s j et za bilježen je za vrijeme tvornog uticaja našeg dalmatin- lala. »a c je to bilo za nase go- gospodarima. Tu je bila Papina na lugoslavenskim^ bankama u llc ir,Sr,ndm« en«*« _ ir« v r ,. . j vede električno ovsijetljenje, Pozaliti je samo da je vrije- r . , . r., 9 7 . . v '' plm i vodu za potrebe instituta ^ kr 07. rmpspp. n «i 1 1 on o pp. f 1 i to sve besplatno. _ , , t , Nedavno bio je raspisan od potpuno bez blago- , 7 7 .. v . 1 , , • . v t , J strane akademija uži konkurz i rk o t o o n a /v« /I n a 4* i V se ne možemo tužiti uskršnjih praznika. Naši turisti- skog sunca. — Ve. spodare koj,, pnj e nego li država, tu N a puljsko Kraljestvo Jednojgodini povečale za preko gki centoi 4 kao Dubrovnik, CrL se na nase more, neznahu ni da ... T .-_’i • o: • ... ftOO m 1 Inna dinara. osobito iz i_ TT . • -L - ’, . : je more slano. Mi, koji nemogo- tu Kraljevina Sicilija, tu mala ^žnrAmerike^™™’ 0S ° blt ° “ kVeDiCa ’ Rab ’ Hvar 1 Kor ^ la bk 'bi„ * r ° narodna drža va Pijemonteska. Južne AineriKe. smo zivjeti kod kuce, odlazili smo A , •• . a v i, . , r -i xt v ,, iadmice u tndii sviiet no 90 no Austrija je držala Mletke i Milan. Na procetku lb^. P uui 40 po 60 hiljada na "odiniT ' P 1 ove su se državice g rizl e i bo- je imala oko 100000 tona raznog konačište u drugim Tko je bio za svoj hrvatski na¬ rod i jezik toga' su progonili i J 7 --- ^ w v* * li su prenatrpani gostima, pa su Na procetku 1919. g. Jugoslavija mnogi putnici morali da traže mjestima RAD “NAPRF.TKA” U HER¬ CEGOVINI O. TT TnnVmšlci crnirin - ‘Rtirl Imprenta “GUADALUPE” MANSILLA 3865 U. T. 71 Palermo 6066 (Palermo, tranvias 31, 61, 87, etc.) JUGOSLOVENSKO ODELENJE sa jugoslovenskim personalom i slovima Preuzima sve tiskarske radnje na jugoslovenskim jezicima (hrvatski i slovenački). za izradu skica za zgradu insti¬ tuta, te je na sjednici održanoj dne 9. juna izemdju načrta svi ju natjecatelja bio izabran i prim- ljen načrt inž. F. Kaliterne iz Splita kao najbolji. Gospodin inž. Kaliterna je sada pozvan da kroz najkrače vrijeme izradi definitivni plan analfabetizma. “Napredak” je Biološko-Oceanografskog Insti- obratio naročitu pažnju n šire- tuta, jer če se u najkrače vrije- nju i jačanju prosvete, i to u ši- me započeti gradnjom ovoga za- ... rokim slojtevima iiaroda. Osno- voda. Da je u Jugoslaviji progonstvo k naročito u najnovije vrijeme, vana je i p-osvjetna sekcija, ko- Za svrhu hvala, — koji su se borili i žrtvo- vali dok se je Italija ujedinila- I j nepravda, kako neki talijanski Madžar ima. _ Osim redovitih po- j a je ozbiljno prihvatila akeiju Črnogorska Banka plačenik Vuj , pali jedan drugome grob, tako da- čina morao je pobječi iz Argen- nas nečeš nači ni jednoga koji če tine Kažu da čb poči u Italiju. u narodnom pogledu reči, “ja sam Tamo če biti dobro primljen i Pijemontez , “ja sam^ Napulita- nagradjen, jer je uvijek sramo- r nac ., SVA kažu “ja sam tio Jugoslaviju i poticao jugosla- lalijan'. Ali i u Italiji je bilo, venske državljane u korist Ita- kao i u Njemačkoj, dosta truda lije. On je napravio i fabricirao kroz mnogo godina dok je pobi- neke krive diplome, kao da je on jedio zdrav razum, ,jer je i ona- neki doktor od politike, radi čega mo bilo onih koji su volili Austri- j e niogao uhvatiti pet godina tam- ji robovati, nego li u svojoj zem¬ lji biti slobodni. A Talijani, ipak, nisu od iste gradnje Biološko- Oceanog "afskog Intsituta Aka- djelovanja u pobijanju analfabe- demiie rasnolažu sa kreditom od tizma na sela. 4 i pol milijuna dinara. CETINJE - JUGOSLAVIJA (Bamco de Montenegro - Cetine - Yugoslavia) ČRNOGORSKA BANKA, važi kao najsigurniji i naj- predusretljiviji zavod u. Crnoj Gori za ulaganje ustedjevine na priplod i vršenje sviju doznaka, bilo u Dinarima, Dolari- raa ili ma u kojoj morieti. * ČRNOGORSKA BANKA uživa nepodijeljeno povjere- nje kako kod ulagača tako i kod domačih i svjetskih nov- čanih zavoda. Ulozi na štednju neprekidno ' rastu i vec prelaze ČETRNAEST MILIONA / i Našim iseljenicima plača največu kamatu, od 7-10% godišnje, prema višini i trajanju uloga. Za sve Vaše potrebe obračajte se Črnogorsko j Banci sa puno povjerenja; ona če Vam odmah i najpripravnije dati sva tražena obavještenjaJ ČRNOGORSKA BANKA OSNOVANA JE 1906 GODINE Uplačeni kapital 4,000.000.— Rezerve 2,000.000.— Godišnji promet dvije milijarde Dinara. niee, pak kad je vidi o da je zato saznala policija šmignuo je preko granice. Svaki Slavjan, kada vidi ' x -7 -- ^ ---- U -7 —~ \> krvi i plemena kao što smo mi da netko sta vi j a nemir i nesklad Jugoslavem, niti se oni medjuso- u naroči neka dobro prouči tako- bom ra zumi ju kao mi Hrvati, Srbi va čovjeka i propita se za što on i Slovenci. Mi to najbolje i ovdje tako radi? Je li sposoban takav u Americi znamo., gdje nas ima čovjek na drugi način dobiti svoj iz svih krajeva prostrane jugosla- kruh, koji položaj ima, odakle je venske zemlje, da, bili otkle bili, došao, i koje je dobro napravio medjusobom se ipak lijepo razu- sebi i drugima. Za ovoga Vujevu rojevamo, dok se Napolitanac, Ge- se zna da je pobjegao iz Zagreba novez, Mlečič, itd. u svojim dija- i došo u Argentinu, jer ga je g. lektima medjusobom nikako ne- Rudolf Vrbančič, elektrotehničar razumjevaju, nego treba da govo- u Zagrebu, bio tužio policiji za re jezik što su ga u školi naučili, prevaru. Kad je došo u ovu zem- NflSEOBINfl v kotam Loreto, pokrajina Montana, republika Peru NAJSIGURNIJA BUDUČNOS? ZA NASELJE- NIKE SLOVENE, KOJI JOŠ NE RASPOLAŽU SA VEČIM SVOTAMA NOVACA NAJBOLJA ČRNA ZEMLJA SKORO BESPLATNO 80 ha ravno g polja i stare šume sa izbornom šumom. Besplatno putovanje sve do naseobine Ako želite podrobnijih podataka, ispunite donji kupon te ga pošaljite na naslov: COLONIZACION TRANSATLATICA - calle Sarmiento, 459/II piso, eser. 11 - Buenos Aires Ime i prezime Naslov: ako- hoče da se razumiju. lju izdava o se je za Slovenca, a Uzmimo i onaj veliki narod što onda za Jugoslavena, tako da je ga mi pogrešno nazivamo Inglezi. skupa sa bivšim ministrom Griso- Nisu to sve Inglezi, nego tu ima gonom i iseljeniekim izaslanikom Škota, Ingleza i Velša, koji su Marcetičem u Buenos Airesu os- posve različiti narodi, koji samo novao Jugoslavenski Sokol. Ne ^ govore istim ingleškim jezikom, Hrvatski, nego jugoslavenski. Q iako još ima Škota i Velša koji Kad su ti ljudi doznali tko je Vu- govore svaki svojim posebnim je- jeva, okrenuli su mu ledja, a on, zikom. Pošto je i medju njima bi- videči da se sa jugoslavenstvom lo sva d je o prvenstvo, oni su pri- neče dati lahko i bez rada živje- i" ,Q+,i; 1 *' 1 ti, proglasio se za vodju Hrvata, da trguje sa hrvatskim imenom, 30 30EZ20E IOSOI lonoc h vat ili zajedničko britansko kao i mi jugoslavensko — ime, i t _ v Cj * v/ ± XXI vj JL v.’ ^ x O V ^ ^ v u 1 IH A Ali L11 lili ^ M svoju zajedničku zemlju nazvali i sa imenom blagopokojnog naše- ji \ alilm m i • *■ «0 fiGui cntiEriTE En ha aamam im iniiiiii Mini inmiii iiimiiiiiiiiiiiiiiEiiiii nun iiiiniim im iiiiiiiiiii 11 mn iiniiiiiiiiiiiiiii EL PROBLEMA ESTA RESUELTO con el uso de estos aparatos de fabricacion inglesa. Eliminan las obstrucciones que producen en las fuentes proveedoras de agua caliente en la campana. No necesitan canerias de conexion. Son facilmente desarmables para su limpieza. interior. Queman cual- quier clase de combustible solido. Velika Britanija. ga Stjepana Radiča, koji je naj- O FILIJALE I ZASTUPNIŠTVA: Andrijevca, Berane, Vir Pazar, Kolašin, Nikšic, Nejguži, Podgorica, Stari Bar, Rijeka Crnojevica i Ulcinj. Adresa za depeše: BANKA, CETINJE (Jugoslavia) /W\ ✓V/N U Što su, dakle, uradili za svoje više mrzio i proganjao ovakove bolje veliki narodi, kao talijan- narodne trutove- ski, njemacki 1 britanski, zašto Svakomu tko k nama dolazi nebi uradili i mi Jugoslavjani? treba prije dobro ispitati prošli Mi smo jeclno pleme, jedna krv, život i što je za narod uradio do- m i jedan jezik. Nas dijeli samo re- tada, pak nas razni probisvjeti ne- jj ligija, ali vjera nije stvar ni na- če moči varati. Osobito se treba rodna ni plemenska. Tamo gdje čuvati onih koii dolaze medju nas je vladao utica j Grka, naš je na- kalašiti novaca za sebe. Tko hoče rod pravoslavni, a gdje je vladao imati novaca neka radi kako i mi uticaj Rima naš je narod kato- radimo! Sr. DOMPE y Cia. — Sarmiento 1327 — Buenos Aires. Con referencia a su aviso en “Gospodarstvo”, Recon- quista 268, les ruego los precios y detalles de “estufa para agua caliente en la campana”: - - ’ Nombre y apellido Direccion. IOBOI 30E30E OE s / P&g. 4 GOSPODARSTVO* N. # 59 SLOVENSKI VESTNIK (SECCION ESLOVENA) Jože MURNOV, Puerto La Plata: ko so bili nagibi in trditve onih Uprava stoji na stališču da ki so odšli upravičene in koliko ima v prodani zemlji, ki ostane ne, ter koliko krivde na tein no- pravno toliko časa last banke, si uprava sama. dokler niso odplačani vsi obroki T ... . , in se ne izvrši prepis v zemlji- Letina v resnici m prinesla . knji i najboljše jamstvo veckot za živeti, kljub temu da za ^ terjatev te r da na pod- f iantje zemljo kolikor je bi- . jamstva lahko čaka 1° v njih močeh, marljivo ob- - dokler ima upanje> delali. Vzrok slabi letim je bila b ode S dolžnik ge v stanu dolg zgodnja jesenska slana, ki je d lagati _ Ako bi upra va ob zamorila koruzo predno se je iz- * .. 1 zorela notem na slabo stanie v P roda 3 1 Potila zemljo tudi pre- zoreia, potem pa slabo stanje v .. fei ne preosta lo katerem se je nahajala nuli zem- K ’ i . J cesto iz San-Rafaela v Monte- Coman in bode vodila skozi La Llave. Ko se ta cesta dogradi XV. žiti drugemu. Pa tudi med de¬ lavci gradbenih in industrij- ■. «• (_ s — 0 t v si rad poiskal osamosvoji Zdravilni vrelci ter mamin vo- budo uredništva slovenskih ca- ^ om na deželi pri da ob obronkih gora, milo men- SO pisov “Gospodarstvo’’ in “Slo- [ ovan j u zemlje, ako bi ve N aselbina srsss s stsa&rs w u „i’ ™ za ceno zemlje zavaruje_ z slučaju z plevelnega tupe, deloma pa je ^ J Z v . bila še za iztrebiti in za izrav- vknjižbo na zem ps ldh 15—20 ha površine. Posva- nati Zeml j a ki so j 0 obdelovali b J; dospela zapadlost dolga ali riti je treba tudi ljudi, da si za- drugače sama na sebi ni bila pre- Urokov, bl . I | 1 ° ra . a v s J četkom ne kupujejo preko svo- slabe vrste in tudi ue v slabem neplacljivoati^izterjati dolg jih sredstev velike deleže zemlje. kta j u aU uprava bi morala ve- ^ raz 3 bo zeml;)lsca ’ ker bl “ e . 3 Boljše je za začetek kupiti manj deti> da ta zemlja v xakem sta . ki drugega jamstva kot to k! zemlje m gledati, da se ta cim nju kot je bila eno ali dvG leti ga Ji bi nudda vknjižba na zem- preje odplača ter cimboljse ob- ne bod rodila ve5 kot za pre- 1 FC«; vv Pole S ^f-^ J-J zve „ , . . dela m izrabi, pa potem novo do tpw v.: v zemljišča v zemljiški knjigi zve- 1 * "it * i j * SSŠ slučajih dosoliti ™ ^di s znanimi stroji za Zelo se moti kdor misli, da * end J e ^ katero se nikdar ne ve v pogodbah> da začne kupec od- ^P ca - Pokrenite,lji se na zemlji kar tako hitro obo- c f. J° bode mogoče odplačevati plaSevati zemljo gele tak £ at ko n ja so to vprašanje mislili res- PRVI PRAKTIČNI POSKUS IN PRVE SKUŠNJE (Konec) XII. (Nadaljevanje) gilti. Zemlja rodi sicer gotovo a ^ XT ne _ bode predvidno zemlja v stanu ti tako. da bi najprvo naselili ampak počasi, eno leto letina Nadalje obstoja staro pravilo dati toliko prihoda, da bi bilo to ^ cliužin, P%em tovo izbral zato Mendozo. le še Končno pa prideio mogoče dopi- PAt^m^n^^^n^mn^voVitpv S£SSSSMriS z? k' jem posestvo napreduj gospodar- obnesejo oženjenci kot pa sam- da f a uprava taekim ita lj an skim drugo in da bi za to zadrugo iz- ije, pod ci. Posebno mladi fantje se radi Mirtam pusto neiztrebl jeno P os \ ova \ pri narodni bipptekar- ni za izhodišče San-Rafael. Pra¬ vijo da bi šla ta železnica skozi pogieu na nje jasno pove krko . ® & v —. . . v __—__ x _ . so se posamezni domovi gradili 3tV več kratkočasja m boljše nili pogo dbe tako da se mora . , . , , . Alr _ polagoma od leta do leta in od plačano delo kot pa na kmetih. za g eti \ zemljo odplačevati že po placevah posojilo hip. banki Ako roda do roda. To nam pa tudi Potem se za naseljevanje v enem letu ' In sedaj so prete kla bl « e to A ° se S l ° bl pomenil o to potrjuje, da je resnično dejstvo, P™i vrsti priporočajo ljudje, ki ge tri leta ome njene italjauSke v , ellk us P eb za napredek sloven- da je najbolj trdna ona zgrad- so doma s kmetov, so živeli po- družine a ge vedn0 niso uspele ? k( ? naselbine, ker s tem bi se ba človeških rok in uma ki se prej večino življenja na deželi pridelati ve5 kot za pre živeti in ^nili plačevanju obresti na je zgradila stopnjema, da se je m so vajeni kmetskih del m ako iih llprava hoče pustiti na do1 « zeml Jb ki pri sedanjih po- odprla pot izkoriščanja velike- vsak kamen v stavbi poprej pre- skromno živeti ter varčevati. zem ] ki so s j j 0 s tmdom iz- ^ lh odplačevanja, znatno - v ^ '"O J -n T- • _ . . /jCIUJ |1. IVX Ol J VJ O UL m ~ • • "l v , T • izkusil predno se je položil dru- Manj za upati da uspejo, pa je trebili in obdelali bode morala obremenijo plačila; stem pa bi gi nanj. Kdor se toraj odloči ku- obrtnikom in raznim ljudem, ki v dot iSniL uogodbab prestaviti od P adl ° tud i vprašanje kako se piti si zemljo in se oprijeti po- so opravljali poprej lažja dela, prvi plačilni Vok za cela tri leta. ^ogniti omenjeni določbi o ljedelstva, ta mora s tem raču- ali ki so bili zelo navezani na ve- xj or m \ s \i kolonizacijski posel obročni kupčiji, bati, da potem na svoji zemlji seljačenje in bili vajeni mnogo resno roditi, mora postaviti no- Ker mnogi novi naseljenci ne ostane. Kdor pa bi se le želel sča- potrositi. ’ - • i v , _ t— v vega naseljenca tudi v take okol- razumejo dobro španskega be¬ soma povrniti v staro domovino, Končno morajo oni, ki se opri- nos ^j pogoje, da se more pri- sedila pogodb, bi bilo na mestu pa mora račuanti da se bode mo- mejo poljedelstva čutiti tudi ve- g akova t k i so še ostale v La Llavah in p i a čil n i pogoji, ki iih bi bilo zorju ter zadaj za njimi obrisi j n s katerimi smo se ves čas mo- m0f?0 Če sprejeti. V očigled dan- v nebo kipečih vrhov visokih j ega štiri in pol mesečnega bi- dana šnje svetovne gospodarske planin, nadalje drevoredi topo- jvanja v naselbini, prav dobro krize, katere glavna rana je lov ob cestah m vodah in cveto- razumeli. Sicer oni sami vejo vse brezposelnost, je misel povrnitve ce naselbine obdane od vino gr a- to kar sem napisal in še več, k po l i^delstvu samo za pozdra- dov, sadovnjakov, polji in vr- a ]j človeku se vedno porajajo vit j Obdelovanje zemlje in iz- tov, vsa ta skupnost prirodnih nove m i s li, stare pa zginevajo v koriščanje Vseli drugih prirod- krasot predstavlja velik tur bo- pozabljenosti, in zato sem zbral ndl bogastev zemlje so prvotni gatitva mendoske dežele. Ta za- v tem spisu vse ono o čemur v j r - marodne^a gospodarstva iz klad prirodnih krasot v zvezi z smo se večkrat pogovarjali. Ja- k ator i b s0 so^rodili in se rodijo trdnimi avtomobilskimi cestami sni preg]ed vsell okolnosti v ka- vsi dn ; prido bitveni viri. Za¬ bode oživel enkrat znaten tuj- te ..jb se nahajajo, pa naj jim bi to ip po .ijp d elstvr) eno najbolj skl promet v onih krajih in s pomagal, da si morejo začrtati poz iti V Tilb poslov in ako včasih tem nov vir ljudskega b agosta- tem jasnejše cilje njihovega go- slaba - letina ra20 čara nade po- nja. Ako bi se jaz mislil kedaj gpodarstva za katerimi morajo z ij ede i ca vsa j za živeti in pro- kje naseliti v Argentini, si bi go- TS0 vol j 0 in silami stremeti. g J tost , pa mu zem lj a vedno da. V Vot V Llave in mogoče malo bolj se- gospodarskega življenja naših dxng Vh poklicih, ker ne zahteva useljencev, tudi še kakemu dru- to ]i ko znanja ter denarja in ni toliko zavisna od sreče. In na- x Ar * dalie je osamosvojitev vedno niče, ki je baje že projektirana gentini oni, ki imajo kaki po- ] a ^ja v intenzivnem obdelova- in bi imela od argentinske stra- sebni strokovni poklic v kaki n j u 7 1 v J ^ ^ <1 '1 V • verno. 2) Zgraditev tretje argentin- gemu prav. v M i I -i • i *\Tn -IL/aI ioa sko-čilenske t.ransandinske želez- —Še na misel mi ne pride. To svojo domačijo. Moraj ^ ^ in raznimi gospodarskimi napra- rekoč z dušo in telesom vsesati pogoje 1 * že" vnaprej" ve. da ne vrednosti zemlje. Medtem ko vami vrednost kupljene zemlje v svojo grudo in z njo skupaj bo | e m0 g 0 če odplačati zemlje v večina kolonov trdi, da je zem- toliko dvigniti, da jo je mogoče trpeti ter se z njo skupaj vese- Osetih letih in da ie uprava že ] j a predraga za to kar rodi, je z nekim dobičkom prodati, ali liti. * ... y . ako se postavi na njo najemni¬ ka, da se more pobirati za to pri¬ merna najemnina, katero gre- lastnik lahko vživat v Evropo. Najboljši dokaz Fotograf: Smejte se, da bo fo J V/ * W \ • J B- A. v/ J « t VA/ V A.AI A A X ^ VX A * x» / • A • ' a« % V — p a a « y slediio železnici in ne železnice tukaj na deželi kmalu zasluži, tografija lepša. naselbinam, kot se godi navad- P^a pa je razmeroma majhna “Sena mise . delo pa večkrat naporno in zra- fotografijo moram poslati zem na r , ven nestalno, zato med poljedel- počitnice in če bo videla, da se .^ ra l f -T.^ v ? 1 F a . ' ^ skimi delavci ne manjka poi- smejem, bo mislila, da se dobro ga jeza ( ique) o iz^ opu skugov osamosvojiti se, ter ob- zabavam in takoj jo bom imel reke x\tnel iz gorovja, da bi zbi- , , ,. , , ral vodo za čas pomanjkanja delovatl zeml ^° zase ’ mesto slu - zopet na TratU ’ no v Evropi. XIII. neiztrebliena zemlia zt nolovieo Ija Liava ^ x so P° njihovih izia- Da P AacaT1 za zbujeni cas re di j ena zemlja za polovico , • _p.iL zamudnih obresti; poprej pa cenejša kot obdelana, sem mi- n Z0De t zanustiH znašali še celo 10% in jih upr*- i^r p* m, a v^u u«**« - s jen j a a je za onega, ki ima p - . Zemlia, ki so io obPelo va vsaki eas lahko zopet na to likšno vrednost, ki mu jo pri- toliko denarja, da se more dve .. v . . a ; ld so «1°, obdt.io- -v. - obresti na dolo- «?odiio ndiemalci ali kakršno ce- leti vzdrževati nredno mn zem- vah ^ im 0 e dala samo toliko pri- vlsmo /? L ; a * Ub ^ stl . pa . c101h som ' ] ° °. iema x c aJ1 , . v r naprej pripravljena molče do- uprava mnenja, da je zemlja sc pustiti, da se odplačevanje za- dosti prepoceni za ono kar bi vleče tudi preko deset let. Vse bila pri umnem poljedelstvu v to je lepo, vendar pa je tako stanu roditi. Koloni kot uprava ■■■HhUb ‘ fifc zediniti sejjv >. lastnik e- do- so ločanje cene v svojih rokah, znašali še celo 10% in jih upra- Ker pa ima vsako blago le to- ja i’ rodl /o ovo° Jodne”e deIka > da b i -ogli živeti, nika- občutno zvišajo in ako se no so oni v stanu plačati, je za , ... J ^ d u .° )une ^ bL .i. '-l: enkrat zacneio nabirati obresti vrednost zemlje za 'enkrat me- kupiti cenejšo še neiztrebSo kor pa ni zadostovalo, da bi mo- enkr f zaSne j + ° nabirati obresti vrednost zemlje za -enkrat me in neizčrpano zemljo Pri treb- gli od l> la o ati npravi letni obrok ™ obrest k |>^ m ? e d ° lz “ lk na [ oda -™ a le ona cena ’ k l s0 30 i- . J n . 7n 7 PTn i-; n kraju ze res tesko izmota iz dol- kmetje pri sedanjem načinu go- nivi? r a Ti h 1 *? 1 J t> v ‘ , . ga. Zatoraj mora vsak naselje- snodarstva v stanu plačevati. nekaj drvi, ki deloma krijejo Drugič: Obrnili iS0 se na upra- ^ dn ap R : m av« rbUl! ^ »«,. w 1 - ~ w w ; -- sredstev, da bi se vzdrževal in plodnost zemlje ne izboljša in ne 1 •- / j. 7 • - w * kem obročnem odplačevanju katerem bi se donos zemlje mo- odplačeval obroke, dokler mu pride kaka boljša letina, ter da 'V ! u u,n k v^ 1 ,v. v t er f. a rodovitnost zemlje izobrazbe in pa sredstev da bi w 1 J narašča, ali se nje vrednost s ka- kaj boljšega poskusili. Ko smo zemlji v začetku slabo pridela, godbah stoji tudi določba da npasca an se nje vreanosr s ko- uaj ooijsega posRnsui. M smo sčasoma pa se zboljšajo tla. Si- ima prodajalec, to je uprava, kimi . «? a ! ad « dviga ’ , toda treba * 1C ansko spomlad delih nekoč ne- eer pa neiztrebljena zemli« n«Arrm H w ,««»♦«■l pomisliti, da se sedanja uprava ko darovano semensko koruzo in sem že omenil se je uprava kršnekoli odškodnine za ono kar , , . , odločila, da radi pomanjkanja je že vplačal in kar je zemljo potem pa bi se taka površna m la podpisati svojega imena do¬ vode spomladi ne bode več pro- zboljšal. Ko so fantje videli, da 7 noll< f a dal ?«tev plačilnih ro- sti pa je takih,_ ki ne znajo pi- da.jala neiztrebl jene zemlje, da vsaj za začetek zemlja ne boae k °7’ b 7 ez « zl 7 a g a rod «' sati v ec kot svoje ime (novi rod, b, se s tem ne povečala več po- rodila toliko, da bi bili v stanu v , ltnost \ poed ™ Jl . ze ^ c * do?as . ca pa 3 e ze vecinoma vršina obdelane zemlje, ki mora namakati. v . seda j znaša celotna povr- bi souplival, da so odšli, sina obdelane zemlje v naselbini K tem trem nagibom, pa La Llave okrog 5.500 ha. Od te- treba prišteti še to, da se redno odplačevati letne obroke, g i a nad “ asel;ie ? ci br - ldko . ^ pismen in bolj dovzeten za na¬ je sum pred to določbo v pogod- scevatl ' Se v dmn0vim ne ^ F e . dek )- Prl teb izmerah K bi- dem na besedo težko kaj vero- la le uprava, ki razpolaga s za- vati, v Ameriki pa se je še bolj dostnimi sredstvi in znanjem, v treba zavedati tega, da ima prav- stanu preizkušati nove in bolj so se ga je nekaj manj od polovice še fantje nekaj naveličali si sami ™ sa ™ m ?°: kar + S ® faeijonalne naome obdelovanja v upravni lasti, ostalo pa je gospodinjiti in da so bili v pre- P°„ trdltl Z d ° kaZ1 ’ kar St ° ; ’ 1 nam " , ter P rldalovai3;,a no 7 lb . F 1 **' nprava odprodala posamezni- piru s sosednjo slovensko dru- wc na papirju. . kov da . bl , nato v SV0J ® kom, ki so že postali lastniki, ali žino s katero so skupaj obdelo- Dol očba ki daje upravi pra- m zaključke razširjala med ca¬ pa se nahajajo še v teku odpla- vali del polja, skupaj rabili ko- vico zaseči zemljo brez kakršne- karerji. S tem ne bi konstilila omrnuin _ i T ° nnomn In 7! Ofl- SamO KO 0710171 llOfTO V OTI S ki 1710- preveč peščeno-sipasta zemlja’, na njih odločitev tudi tujerodni skega posla. \ Evropi so^ take na tadi višja cena, obenem pa Novi naseljenec, ki ni izveden v starejši kolonisti naselbine, ki vrste obročne kupčije večinoma bi s tem pripomogla tudi k red- presojanju kakovosti zemlje, na vsak dotok novih naseljencev nepostavne. Kdor tamkaj radi nejsemu odplačevanju obrokov. . - 1 -- J - — - v začetku sem omenil, da so od slovenskih naseljencev zapu- ena družina ir pravi najbolje, da se v tem oziru gledajo z nevoljo, ker se s tem malomarnosti ene stranke hoče ravna in izbere po nasveta slo- cena'zemlje draži, površina za odstopiti od nadaljnega lzvrse- od slovenskih venskih naseljencev, ki žive že namakanje veča in pomanjkanje vanja pogodbe, mora pasprotm stili naselbino dalje časa v naselbini in pozna- vode še bolj občuti. Ako pa se stranki povrniti uaplacila, ki Jih štirje fantje. Kar se omenjene jo razmere. V ostalem pa bi se že naseli kaki novi naseljenec, je že izvršila, pr c pa ima pra- družine lice, mislim da m imela pri vsakem naseljevanju morali mu domačini povoda, tem oziru novemu naseljencu s je zopet zemljo popustili in vse zpml i e morala zmanjšati za to- lja ; do polovice odplačana, ter stvarnim nasvetom, ter obenem kar so si nabavili pod ceno raz- liko kolikor bi se z obdelova- izkupiček topolov v precejšnji ___J ^ • _ i * . . , - 1 • _"i_ __i __4-^v m ori Irm usmerjati naseljevanje tako da prodali, bi se naseljevanje vršilo v bolj strnjeni obliki; vendar dim, da je treba dati njem rodovitnost in z nasadi in meri kril ceno zemlje. Ker so toraj domačini dosti stavbami vrednost zemlje dvig- ar pa mi- skriti in zavidliivi. lindje, jih je nda ; Ravno tako pa bi tudi no- <*n oi lce i izbiri po najboljše pustiti čisto v miru vrnitev vplačanih obrokov težko P rav > a Kar pa se omenjenih štirih fantov tiče pa mislim, da ni bilo so se za ta svoj ko¬ rak odločili tako hitro in brez. boljši zemlji prednost pred str- in vsako nesporazumenje javiti P rx šla v vpostev, ker bi so z par- 1 _ a * °. ‘ . njen ostjo naseljencev. Se to naj unravi, da ona nos -eduie in ure- Otn'o zamudo plačil, hitro na- da bi se popreje skusili resno omenim, da je v južnem delu na- d j nesporazumiienia zakar ie bralo toliko Jjamtadnih obresti, pogajati z upravo, da jim do- selbine boljša zemlja kot v se- vedno rade volm na razpolago d « bi se vplačani obroki pora- vernem, samo južni del je bolj Kdor postopa tako bo s svojimi bili za kritje zamudnik . obresti. °i^ ( iv.? er l od kolodvora in vsled sosedi prav lahko v miru shajal. Dokler pbtsoja sedanja upra- voli kake olajšave glede plačil. slabših kanalov tudi slabše pre¬ skrbljen z vodo za zalivanje. XIV. Kar pa se skupnega gospo- va, se nahaja omenjena določba, darstva tiče, pa izgleda, da je k i daje upravi pravico zaseči Pogledi v bodočnost naselbi- Vprašanje je tudi koliko zem- ono le tedaj mogoče, ako so dru- zemljo v slučaju da kupec z od- ne. Tri svetle točke so na obzor¬ ij^ je uajumestnejše kupiti, žabniki zares omikani ljudje in plačili zastane, v pogodbah le ju, ki bodejo vodile one dele L prava, xma razdeljena svoja so si zanesi iivi. zvesti prijatelji, Sbolj kot pretnja malomarnim mendoske 'provineije, kjer leži zemljišča na dpleže po 10, 15, 20 ter da so se glede vseh medse- kolonom. Poslužuje pa se je naselbina La Llave k boljši bo¬ ni več hektarjev, ako pa prev- bojnih obveznosti, pravica in uprava le tedaj, ako kdo s pla- dočnosti. To so: zameta dva naseljenca ob enem terjatev že v naprej jasno in čili tako zaostane, da bi dolg 1) Izgraditev tlakovanih cest gotov delež zemlje, pa se jima odkrito dogovorili. Drugače' pa povečan z zamudnimi obresti že za avtomobilski promet, ki se razdeli na željo tudi na posa- se je skupnemu gospodarstvu pričel presegati vrednost zem- malo po malo vedno gradijo, ali mezna manjša dela. Da se more vedno bol.iže izogniti, ker pre- ljišča in dolžnik med tem časom do zgraditve zaokroženega cest- ena družina preživljati in da ima več rado konča s medsebojnimi ni z ničemur dvignil donos zem- nega omrežja in trdno zgrajenih kaj delati se računa da rabi vsaj prepiri. 1 je, kar bi dalo upati, da mu bi cest pa manjka še dosti. Zadnja mogoče bilo pozneje mogoče izpolniti poročila javljajo, da so pričeli 10 ha zemlje; lepše pa se more Poskusimo kolikor gospodariti, ako ima cakara ka- nepristransko premotriti v koli- obveznosti. graditi tlakovanlo avtomobilsko vode spomladi. S temi vodnimi rezervami pa bi bilo mogoče preko rednega zalivanja seda¬ nje površine obdelanega polja, pritegniti še okrog nadaljnih 50.000 ha puste monte zemlje za poljedeljstvo, s čimer bi se na selbina jako razširila. Vse to bi prebivalstvo onih krajev znatno pomnožilo, bi olajšalo prodajo pridelkov in zboljšalo njih ceno, obenem pa bi tjidi prav občutno dvignilo ceno zemlji. Poleg teh svetlih točk, pa ča¬ ka bodočnost naselbine tudi ena mrka senca, to‘so potresi. V gorski verigi Andov so po¬ tresi pogost pojav, ker tlijo v jedru tega gorskega masiva mnogi Vulkani. Manjši potresni odmevi, ki ostanejo brez pome¬ na, se v območju kordiljere več¬ krat občutijo; pravijo da naj¬ raje pred zimo. Močan potres pa je zadel pokrajino ob gor¬ njem toku toku reke Atuel, kjer leži tudi La Llave, lansko leto koncem maja. Vendar pa se je v tem potresu veliko hujšega pripovedovalo, kot pa je bilo v resnici. Ko sem jaz prišel tja¬ kaj, smo občutili še parkrat manjše potresne sunke, petem pa so se podzemeljske sile zo¬ pet umirile. Ker toliko močnega potresa, kot je bil lanski poprej v onih krajih niso pomnili, se sme upati, da tudi v bodeče ne bo zopet kmalu obiskal pokra¬ jino kaki močnejši potres. Vse¬ kakor pa je treba z možnostjo potresov v tamkajšnjih krajih računati in se temu dejstvu pri¬ lagoditi. Najbolje so kljubovale potre su stavbe ki so napravljene iz dobro vezanega, prožnega lese¬ nega ali železnega ogrodja, in največ pa so trpele stavbe, ki so bile grajene iz posušene ali žga¬ ne opeke, brez vezanega ogrod¬ ja. Zato so potres prav malo občutile preproste koče kolonov, ki jih drži pokoneu ogrodje ste¬ brov vkopanih v zemljo, ki so vezani med seboj in prepleteni vmes. Tudi vinska klet dveh nemcev zgrajena iz armiranega betona je potres dobro prestala. Z ozirom na možnost potresov tudi ni dobro' pokrivati koče po starem načinu, da se razgrne enostavno plast ilovnatega blata preko trs ja in tramovja, ker to zgradbo preveč obteži. Bolje je žrtvovati nekaj denarja in po¬ kriti streho z žlebasto pločevi¬ no. Ko je uprava prenavljala streho na svojem poslopju, so položili najprvo streho od desk, Črez to razgrnili prav tanko plast blata ali pa lepenko, po vrhu pa so pokrili s pločevino, tako da je ostal med pločevino in plastjo blata ali lepenko maj¬ hen prazen prostor, da bi se po¬ leti manj občutila vročina od razgrete pločevine. Lanski potres pa je v te¬ meljih podminiral tudi glavni jez na reki Atuel in nekatere jezove umetnih vodopadov v matičnem kanalu. Z malimi po¬ pravili bodejo še - vzdržali ka¬ kih 10 let ali tudi več, potem pa jih bode treba temeljito preno¬ viti ter po izkušnjah moderne tehnike izgraditi tako, da bode¬ jo v stanu prenesti morebitne potrese v bodočnosti. Ker ima posebna deželna oblast nadzor¬ stvo nad kanali in dolžnost, da skrbi za redno in pravilno na¬ makanje polj, se kakega nereda ali zastoja v namakanju radi te¬ ga ni za bati, samo za stroške prenovitve se bodejo skozi ne¬ kaj let plačilna bremena prebi- valsta povečala. (Sitimnann* ist die SBcste V* Seda Giitermann La mejor seda para coser Estucke con 40 dif. colores, d ocena de c/u .. Estuche con 60 dif. colores, y 2 docena de c/u .. Surtido de muestra, 1 docena de tubitos, 12 dif. colores, inclusive franqueos . IBS $ 16, $ 24, 1.50 iiii e lil It iaies ele. ALMOHADONES dibujados sobre tela antigua, o de co- lor, & . $ 1.40 »v »» Punto Cruz Che- coslovaco k Macrame d .. . ff M CARPET AS, 80x80 cm d ” 2.50 60x60 40x40 30x30 25x25 M 91 f9 99 ff ff ff ff ff ff ff »f 2.20 -.90 -.50 -.30 FIGURINES DE MODA: “La Femme Elegant”, čada N.« $ 1.—; por ano $ 10.— f» MANTELES, 1.40x1.40 m, con “Record”, čada N.°. por ano . ” “Weldon’\ con mol- des, čada - N.° . por s. “La Moda de Pariš”, čada N.« . ” por ano . ” .80 8 .- ff ff -.80 8 .— 1 , 10 .- PUNTILLAS DE HILO, el metro de $ 2.— hasta $ —.20 ALBUMES DE LABORES: Album de tejer d .... $ 1.80 Broderie d Crochet d Punto Cruz d. Punto Cruz Yu- goslavo d _ f f ff ff • • • • »f 99 99 1. 1 .- 1 .- 1.30 LANAS PARA TEJER. colo¬ res de moda: Gruesa para Pullovers, cha- lecos y mantones, la ma- deja . $ pdquete de 5 madejas Lana “Zephir” para prendas de Bebd, el ovillo . čaja de 5 ovillos . . . ff -.60 2.75 ff f f -.76 3.50 FRANQUEO (encomienda) 45 cts 64 EUR ASI A” Nueva York 3426 Buenos Aires Correspondencia en castellano, eslavo o aleman. Praktični Priručnik HRVATSKO ŠPANJOLSKI $ 1.—, postom $ 1.30 Učna Knjiga ŠPANSKEGA JEZIKA ■$ 1.50, s pošto !ji 2. — BANCO GERMANICO, Av. L. ALEM 150, Buenos Aires . 0 f. PEDR 0 PAND 0 L TADIČ Pravni Savjetnik i Pravni Zastupnik. Poslanstva Kraljevine Jugoslavije u Buenos Aires. Posreduje u svim slučajevima gradjanske, trgovačke i kaznene naravi. Naplate sudbenim i izvanrednim putem. IGOVORI JUGOSLOVENSKI! SARMI ENTO 1011 5» Kat. (41 - 48) Telefon: 35 Libertad 0305. Doktor N. V. MILOSLAVICH Špecijalista za kožne bolesti, sifilis, kapavku, i mokrač- organe. — Otplata NA OBROKE. Konzultorij otvoren od 3 do 7%, ndjeljom od 10 do 11 sati. Govori našim jezikom i njemački. Telefon: U. T. Retiro 0308 LAVALLE 310, I. p. : krvi, mokrače, izpljuvaka, želud. sokova itd. — Analize za : E industriju: rudače, boje, tkanine itd. = E DR. GERMAN SCHWARTZ = E U. T. Rivad. 4485 — Calle Pozos 170 : E (Rivadavia altura 1900, 2 kv. od E E subter. Plaza Congreso) « 71111111111111111111 m 111111111111111111111111111111111111111111111111 m 11111111111111111111111111111 n' ABA Jugoslavije Iz Argentine, Chile, Uruguaya, Brazilije i ostalih država Južne Amerike novac se šal je pomocu bankovnih čekova. Otidjite u sigurnu banku, koju Vam je preporučio naš Kon¬ zulat ili koji Vaš rodjak ili dobar prijatelj. U banci kupite ček, koji se plača u Londonu, a glasi na engleske funte. No možete kupiti i ček, koji se plača u New-Yorku, a glasi na ameriške dolare. Kod kupovanju čeka tražite, da se na njemu napiše: “Plačanje po naredbi Poštanske Štedionice, Beograd.” To ae engleski piše ovako: Da ne bi ček možda putem zapao u nepozvane ruke, tražite , • v * . , * .* ^ u banci da ga prevuku dvema kosim črtama. To se engleski kaže: Zabilježite kod sebe broj čeka i ime banke, koja ga plača, pa onda ček pošaljite u preporučenom pismu na ovu adresu: besplatne uputel FRANCUSKO SRPSKA BANKA PARIŠ, BEOGRAD, LONDON, SKOPLJE, BITOLJ, NIŠ, KOS MITROVIČA, SOLUN. Osnovana 1910 god. Osnivači i največi akcionari su: BANQUE OTTOMANE — BANQUE DE PARIŠ ET DES PAYS - BAS i SOCIETE FINANCIERE D’ORIENT čiji kapitali i rezerve iznose više od 4 *« 000 * 000«000 dinar*. AKO ŽE^TE DA STE SIGURNI ZA SVOJ NOVAC I DA VAM ON DONOSI SIGURNIH 6 ^ o|o (šest i po od sto) GODIŠNJE VI GA ULOŽITE U NAŠU BANKU Ko želi veci interes na uloženi novac, neka se za uslove obrati pismom na nai, pa la¬ mo mu odmah javiti uslove. Imajte na umu američku poslovicu “SAFETY FIRST” pa s toga pazite kome porera- vate svoj teško zaradjeni novac. Kod nas ste sigurni a imate i dobru kamatu (interes). Imamo i sada veliki broj ulagača iz Južne i Severne Amerike i Kanade. ULOŽENI NOVAC ISPLAČUJEMO ODMAH I BEZ OTKAZA SAMO MORA DA NAM SE POŠALJE KNJIŽICA. Dinar je stabilan, te nema bojazni za gubitak. Novac možete slati u čekovima ili pismenom doznakom u Dolarima ili Dinarima, te ga kao Vaš ulog upisujemo na Vaše ime u Dinarima, ili novac u starom kraju Vašim obiteljima isplacujemo. Najbolje da pošiljku novca Vašoj rodbini ili na ulog vršite preko BANQUE FRANCAISE ET ITALIENNE POUR L’AMERIQUE DU SUD ANGLO-SOUTH AMERICAN BANK LTD. i ERNESTO TORNQUIST & CO. LTD. ko je stoje s nama u neposredno j vezi i koje če Vas najbolje poslužiti. Pišite na svom maternjem jeziku. Naš je naslov FRANCUSKO - SRPSKA BANKA (44 - 50 ) BELGRADO (YUGOSLAVIA) — EUROPA GOSPODARSTVO . 1 *** ■ ■ * —————— Jugoslaviji” te protestira kod Ministarstva Socijalne Politike, da bi se uzakonilo spomenutu klavzulu u zaštitu iseljenikovih uloga, jer tobože “najjačje fun- dirani i najbolje vodjeni zavodi nece jednostavno primati tako- ve uloge”, i da “ne ce članovi uprava lit j eti jamčiti lično i svo- jom imovinom.” — Na ovakovo NOSE MM Dne .11. maja proslavljen je bio po čitavoj Jugoslaviji Maj- euidan. l T Zagrebu vodilo je proslavil društvo hrvatskih že¬ na “Materinstvo”. Glavni govor odfržao je ban dr. Josip sjovie, predsednik “Narodne Zaštite”, koji je sam dete-sirota n tudjini po gin ulog isel jerji k a -ra dni k a. Objavljamo u celini taj krasni govor posvečen Majci, a ti, isel- jeniče, proeitaj ga. Kad u tudji¬ ni pritisne nevolja, seti se svo¬ je majke: več iz zahvalnosti na- pram majci moraš da kao ju¬ nak uzdržiš poteškoče, koje no¬ si sobom tvrdi iseljenički život. Jer jedino ovako češ se odužiti n joj, koja ti je život dala, ako uzdržiš, te postigneš, da ljubav i žrtve, koje je za tebe tvoja majka podnosila, nebudu izgub¬ ljene. Uzdrži i napreduj, da do¬ kažeš, da si vredan ljubavi i žr- tava svoje majke! — Evo, čitaj, što kaže ban Šilovič o majci: “Mila moja mladeži! — U da¬ našnje poratno doba, doba, gdje je zavladao egoizam, sebičnost, einizam, u doba, koje je zabora- vilo na onu divnu izreku Veli- kog Aristotela, da je puteno uživanje znak životinje i da je samo um i srce, dobrota i požr- tvovnost ob il jež je čovjeka, u do¬ ba, kada svijet ide samo za pu- tenim uživanjem, u doba kada nadrikultura poput črva rastače živ organizam naroda i država i osnov njegov, porodicu, u doba kada se doga d ja ju užasi več i kod nas u bijelom Zagrebu, da majka uništava plod t utrobe svoje radi linije, radi putenog užitka, u ovo doba najpreča je i najsvetija dužnost sviju nas, da pokažemo prstom na jedinu si^ču na ovom svijetu a ta je ljubav majčina spram vlastite djece; da pokažemo sami sebi ono biče, koje je jedino kadro da zaboravi na se, da zaborav- lja kroz cijeli život na se i da svu sebe žrtvuje dječici svojoj, da pokažemo svijetu a i sebi, ka¬ ko je moguče, da čovjek bude sretan u požrtvovnosti beskraj- noj. Naša je dužnost, da pokaže¬ mo svakoj djevojci našo j, kako je cilj njezin i svrha njezina, ako kani postiči sreču na ovoj zemlji, da postane majkom, pot- punom majkom, neka se neda za va d ja ti varavim gl asovima da je puteni užitak ono što čovje¬ ka čini sretnim, jer če vrlo brzo doživjeti najgroznije razočara¬ nje; da pokažemo svima nama kako nam valja ljubiti, kako nam valja štovati, kako nam valja obožavati posli je Boga naj- prije majku. Svi su narodi u ovo poslije rat- no doba uvidjeli, kako im je sveta dužnost da pokažu na divan primjer požrtvovnosti i ljubavi majčine. Baš sam ovih dana či- tao u našim američkim novina- ma jedan divan primjer ljubavi. (Čita) : “Američki uboju i bro- do.vi krenuli su bili da uguše ustanak na Filipinama i tada je došlo do pomorske bitke pred Manilom. Baš prije nego što če se izdati zapovjed da otpočne paljba, jed- nom niladom mornaru slučajno padne kaput u more. Mladic za- moli svog starješinu za dozvolu da se spusti brzo sa broda i iz¬ ba vi svoj kaput koji još ni je bio potonuo, ali ga starješina srdito odbi i naredi mu, da ide na svoje mjcsto. Mornar ne poslu¬ ša več skoči u more i dolivati svoj kaput, pa se opet uspne po nekom konopu na brod i sta de a red sa ostalim mornarima. Zbog to neposlušnosti naredi starješi- na da ga odmah odvedu i zatvo- re u donjeni dijelu broda. Poslije svršene bitke izvedu mladog mornara na sudjenje i več je trebalo da admiral pot- piše presudu kojom je mornar osudjen na više godina strogog vojničkog zatvora. Medjutim ad¬ miral prije nego što če potpisati ovu presudu, naredi da mu do¬ vedli osudjenog mornara, a ka¬ da je ovaj stao*pred njega, u pratnji svojih cuvara, admiral ga je dugo i pazljivo gledao, a za ti m če ga zapitati: -? “Mladiču da* mi kažeš istinu, sta te je navelo da ot kažeš po¬ slušnost svorne starješini?” Osudjen i mornar koji je sta- jao sav skrušen pred admira^ lom, maši se rukom u džep na svorne kaputu i izvadi jednu sli- ku pa pružajuči je admiralu, sa očima minirn suza, reče uzdrlita- nim glasom: “Majka!” i gledajuči pravo u oči. nastavi smjerno, sa iskrenim, ponosom: “Nije mi bilo žao ka- mita, gospodine admirale, ali je u njemu bila ova majčina slika i ne hib dopustio da propadne ni za sve blago ovoga s vijeta...” Admiral poslije te iskrene is- povijesti mornareve. ustade i noljubi u čelo mladog čovjeka. a zatim mu reče tronutim orla- som: “Sine moj slobodan si, i ja ti evo opraštam svu tvoju kaznu. • v • D ječa, koju i za saniu majci- nu sliku žrtvuju svoj život, uvjeren sam da ce ga rado žr¬ tvovati, kad ustreba i za svoju Otadžbinu, za takve sinove nisu okovi i tamniee!” Kad se ovako ljubav spram majke i ljubav inajčipa spram dječice izražava i u drugim na- rodima, to se ona to više i jače mora izražavati u našem naro¬ du Ako i jedan narod, to mi, mi Hrvati, Srbi i Slovenci, to mi Jugosloveni imademo više nego ikoji narod pod suncem i prava i dužnosti da nada sve štujemo svoju majku. Mi ima¬ demo svojoj majci zahvaliti, što ekzistujemo, što smo i danas ži¬ vi kao narod. Mi imademo majci zahvaliti, što nismo izgubili je¬ zik, što nismo izgubili tradicije^ jer da nije naša majka tako čvr¬ sto čuvala svetinje jezika ga i tradicije svoje, kako na nas navaljivaše kroz biljadu godi¬ na sa istoka, sa zapada, sa sje vera i sa juga razni narodi ho teči se domoei nas i naše doma je, davno, davno bi nas bilo ne stalo. Majci našoj imademo d zahvalimo, što smo tako zdrav i tako jaki, što nema u nas jo ni truna degenerisanja, jer kada nebi naše majke bile tako zdra¬ ve, tako trijezne tako požrtvov- ne, kad bi bile one podane alko¬ holu kao što smo mi muškarci, davno bi nas zabvatila degene¬ racija Nebismo bili onakovi ka- kovi smo, nebismo bili zdravi i jaki. ' Naša majka nada sve ljubi svoje čedo i to ne samo vlastiti porod, neko ona ljubi i svako dijete svoje krvi i svog jezika. Ljubi ga više nego smo mi to ikada i slutiti mogli. Dokazala je to majka hrvatska godine 1917., a dokazala je to tada i majka srpska- i majka slove- načka. Dokazale su one to u ono doba kad nam dječica iz Herceg Bosne, Istre, Gorice i Dalmacije umira še od gladi na stotine i hi- ljade. Prigrliše ib majke u Hr- vatskoj i Vojvodini kao vlastitu dječicu i ni jedna majčica nije pitala, je li se dijete križa ili krsti, je li ono srpsko, hrvatsko ili slovenačko Naše je, gladno je, umire od gladi, treba da ga spasimo. I dvadeset i tri hiljade dječice spasila je majka naša od gladi i tako dokazala cijelom kulturnom svijetu koliko je u nje srca, koliko je u nje ljubavi spram dječice. Kad god govorim o majci, ja mislim uvijek na svoju majku. I svaki nas, kad govori o majci, treba da misli na svoju majku. jer samo onda biti čem o kadri da prosudimo svu vanrednu lju¬ bav, svu vanrednu požrtvovnost, koju majka ima. Ja cijeli svoj život, ma da mi je majka več 40 godina pod cr- nom zemljom, mislim na nju. Ona je bila priprosta seljakinja, Primorka, kao što su i sve Pri- morke. Ostala je sa četvero nas dje<*e kod svoje kuče, dok je muz otišao u svijet na zaradu i u svijetu poginuo kao šumski radnik a ona ostala sama sa če¬ tvero nejake dječice. Morala ib je teškim trudom i mukorn da prebrani. Zato je trebala da uz tkalački stan prikovana bude danom i noči. Od čet ir i sata u jutro pa do polnoči nikada se nije s posla makla, jer je samo tako mogla da zaradi toliko, da joj dječica ne umni od gladi. I unatoč toga ona je dječicu od- hranila. Njezina je rečenica bi¬ la : “I košulju cu da prodam, sa¬ mo da mi dječica svrše školu i postanu od njih ljudi”. I kad sam pak ja pošao u srednju ško- lu, u gimnaziju, bijaše teško bo- lesna da nije znala ni za sebe. Na rastanku instinktivno joj je kapnula suza na moje lice. Ja sam tri mjeseca plakao, plakao kao godina. neprestan/l videči pred sobom svetu sliku. koja se bori sa smrču da ostane na ži¬ votu za svoju djecu. Vrlo poštovane gospodje i go¬ spodo! Ovakova uzor majka mo¬ ra da nas sve zadivi. Ovakova je naša majka. Ovakova je naša majka i Srpkinja i Hrvatica i Slovenk in ja. Kad sam zadnji put govorio o majci, ja sam iz narodne pjesme prikaza o majku Jugoviča kao uzor srpske majke. Prikazao sam majku, koja je svoga sina naj- maldjega, svoje mezimče, kad se vratio k njoj, poslala natrag na Kosovo, da dade svoj život za domovinu i kada je tamo pogi¬ nuo, puklo joj je srce od žalosti. Danas hoču da Vam prika¬ žem sa nekoliko riječi ne svojih, nego divnog našeg Ive Vojnovi¬ ča iz Lazarevog Vaskrsenja maj¬ ku Stanu, zapravo Jovanku Ku- jundžič, koja je zatajila pred arnautskim agom sina s najve- čim heroizmom i samoprijego- rom i tako spasila svoju unučad. koju bi Arnauti bili poklali, kad bi oni znali da je ono bio njezin sin Lazar, (čita) : “Arnauti (podigoše mrtvo ti- jelo pa ga položili u sredinu, a sve prijeteči mu se, grozeči mu sel m Arnautski aga (dao je znak svima da umuknu i da se malo odstrane, i kad se on približuje Stani očima, u kojima su sve sile i sve zlobe): Eto ti ga, Stane! — Zagrli ga! Stana je od kamena. Svi bo- lovi eovječanstva slediše to sr¬ ce, to lice, te oči, te ruke. Jedva se osječa, što se u njoj zbiva. — Kad* je ono njega u plamenu lomače i sunca ugledala, njezi- ne su se oči raspečile, i ona je prhnila njegov amanet: “djeco moja!” — kao što se pr ima Hri- stovo ti jel o u pričesti — A kad ona pade, ona je sklopila oči. sagnula glavu, odvrnula se od užasa i klonula ispod hrasta. I sta de moliti, moliti i tražiti u n jedrima neku malu crnu iko- nu, koju je do usana dovela, dugo ljubila, i opet sakrila. -— Na beščutni se agin poziv pola- ko podigla, napola okrenula i nekako kradomice pogledala mr- tvoga Lazara. Lice joj je kao pečina, — suho, črno. strahovi- • • to u mjemoj i neizvjesnoj svo- oj snazi. Sve u jedan tren oko- lo nje umnknulo. Tajanstvo je ie :o s oltara sašlo i ouiiemilo cvjerad. U grobnome se muku lolako približila mrtvacu pa se i njega zagledala kao s vrba Janine u ponor. I tada tek po- Jkne sumornu, tešku glavu, pa vrdo pogleda agu. i zapita ga nirno) : Ko je ovaj čovjek, ago? (Veliki žamor, liibot i smijeh Arnauta, ali arnautski ib aga ostro pogledao. i oni umukli). Arnautski aga (s porugom) : Ti me pitaš, Lazareva majko! Stara (koraknula je još bliže agi, podignuvši smjelije glavu, — a nejasno i tamno svi osjeti- še, da je tu sad ona sudija, a oni krivci. Glas joj je miran, ali naostren svi jem mukama, što nju na krst pribiše): Ja te pitam, ago — ja — La¬ zareva majka ! Ti si mene iz mog jada eto izvukao, — a bila sam sama i sušila sam rublje i sina tamo iz Siriniča — i vezao si mi ruke, — i cijelu noč i cijeli dan preko polja i preko gora na ko¬ nju natovarenu vukao, — i sa¬ da me ovdje staru, nemoenu, krvarinom vašom poprskao — da vidim.... šta? (još bliže njemu) : Junaštvo tvoje. Sada pitam, ago, — zašto me dovede, i što mi tu pokaza? Svi Arnauti: “Ne slušaj je!... Na lomaču stara!” Arnautski aga (okrenuo se, strahovit prema x\.rnautima) : Svakog ču trečeg na mjestu po- sječi — ako sad i riječi prozbo- nte! (Lomača je sve to sjajnija u sutonu krajine. — Aga je do- šao do mrtvaca pa ga tvrdo po- kazao majci): Šta me pitaš, kaurkinjo, kad ti sina sada vračam! Stana (kao u neizmjernom ču¬ du) : Sina moga! (pokazujuč mrtvaca) : Ovaj ovdje — da je moj sin?! (Klekla je polako do mrtvoga sina, pa se tiho sagnu- ia do blijeda izmučena mu lica, podigla mu malo rukom glavu i ona ga gleda, ispija očima, a ri¬ ječi slijede svaki dodir drktavi- jeli joj ruku, svaki pogled uko- čenijeh joj zjenica) : Kose vrane, — negove su ei nje! Oči mutne, — njegove su pla- ve! Usne blijede, — njegove su žarke! Pa taj vrat ?. . . te prsi ?... ruke ? (Položila opet tiho glavu na zemlju, ustaje, te pregačom bri¬ še kr v što joj se na ruke pr ili j e- pila. Odalečuje se nekako žurno, starački od mrtvaca pa klimaju- či, kaže mirno agi) : Prevari se! — ne poznam ga ago! Arnautski aga (bijesno) : La- žeš, kučko, ti si njemu majka! Stana (se naglo obrnula, pa nakon easovita muka približuje se polako, ali očima i licem u kom je nešto tako strahovita, usudna, da je aga nehotice od- vrno glavu, i neopazice naza¬ duje) : Sve što mlado pogiba u boju, — ago, sve to ima svoju staru majku! Jedni crnu, sije- du, jadnu kukavicu što sad mož¬ da kraj ognjišta sanja, — da joj sin piše, da če joj doei, — kad Sveto Hristovo Preobraže- nje sva ne — i ona več svaki ku- tič spravlja, — i prebire, i cvije- če sadi, — jer sve mora da se svijetli, da je čisto, da je vedro, — kao juče kad me, ago, u dvo- rištu ti nadje! Pa... pa... ako i ovaj jadnik ima negdje — ta- ku crnu, staru kukavicu, a ona uboga još nežna da joj se nece nigda povratiti, — eh! pa- onda.... jest.... da borne! i ova J j e moj sin, kao što su ono dječica moja, — kao što je moj sin u Siriničima, kao što su svi oni koji leže mrtvi, neukopani po pečinama, — po gudurama, — po stratištima — jest, — mo¬ ji, pa moji! Jer u jednoj majci sve su majke!-u jednoj suzi — svi bolovi! I zato ga je — eto, mješte daleke neznane majke, -- na samrti cjelivam e da mu bode lakše čekati vaskrse- nje. — (prignula se do mrtva Lazara i prekrstivši njega i se¬ be tri puta. — A sada ona usta¬ je još crnja, još usudnija, pa polazi u očigled age) : “Ali ako kažeš, ago, da ovo probodeno, isječeno, zadavljeno,... da je ovo porod moj !. . . . Oh !. . . . on¬ da. .. . onda — tebi i tvorne ro¬ du, — i tvorne porodu, — u obraz živili a u spomen mrtvih, kažem ti ago: Ovo Lazar, moje dijete nije!” I aga ju pusti da ode. I tako je majka ovim samo- pregornim nadčovječmm činom, koji može samo majka da izvrši, spasila petero unučadi svoje. Ovaj divan prikaz našega Voj¬ noviča jest jedno djelo, jedan čin majčine ljubavi, koji se do- ista ovako dogodio. I zato sam rekao, da mi imamo više od i jednog drugog naroda razloga, da naše majke nosimo na ruka- ma, da im zasladjimo svaki gor¬ ki trenutak i da ib bar tako na¬ gradimo donekle za njihove bez- krajne i bezbrojne muke Sveta je naša dužnost da ovu ljubav spram majke u svima na¬ ma neprestano njegujemo. To čini napose na osobiti način na¬ še vrlo zaslužno humanitarno društvo Materinstvo. Ono to či¬ ni i tako, da na grad j uje uzorne majke ne radi toga, jer bi ono tom svojom Ingradom neznani koliko popravilo njihov materi- jalni položaj i život, nego radi toga da te majke a i mi svi vi¬ dimo i da im oda jemo svoje pri¬ znanje za njihovu beskrajnu lju¬ bav i požrtvovnost. To čini Ma¬ terinstvo i zato, da u svim nama, a najprije u Tebi, mladosti mo¬ ja, u dušu Tvoju ulije živ pri¬ mjer, kako valja živ j eti, kako valja izvršivati dužnost sprani Boga i naroda svoga, a najpače spram mladi majka, spram bu- duči majka, koje znadu, da im je ljubav spram dječice naj- veče blago. Za prvu nagradu odlučilo je Materinstvo da podijeli počasni dar od 3.000 dinara gospodji Katarini Kostelič, supruzi puč- kog učitelja u penziji, koja ima trinajstero djece, od toga 10 si¬ nova i 3 kčeri. Od tih jest Oskar državni šumar, Vilko učitelj gradjanske škole, Ivan ravna- juči učitelj, Oton mjernik, Fer¬ dinand željeznički činovnik, Ga¬ brijela poštanska vježbenica, Olga učiteljica osnovne škole, Dragutin sanitetski podporučnik, Leon djak željezničke škole, te Štefanija, Josip, Vladimir i Stan¬ ko djaci realne gimnazije. Ja držim, vrlo poštovane gospodje i gospodo, da je ovdje uzalud gubiti svaku riječ u polivalu ove majke. Dao Bog, da se sve naše majke ugledale u nju i da vidite čuda u narodu našem, da vidite napredak i divotu naše narodne budučnosti. To isto vrijedi i za Josipu Zu- bak. koja dobiva drugu nagra¬ du i počasni dar od 2.000 dina¬ ra. Ona je supruga željezničkog radnika. Imade kučicu i nešto zemlje koju si priskrbiše time što su otrgli od usta svojih da imaju krov nad glavom. Čedni dom i porodica vanredno čista. Imade desetero djece, od toga 8 sinova i dvije kčeri. Gjuro je trgovački pomočnik kao i Fra¬ njo, Stjepan štolarski pomočnik, Marija učenica prvog razreda tr- govačke akademije, Josip uče¬ nik četvrtog razreda pučke ško¬ le, Ivo učenik prvog razreda gim¬ nazije, Anica pomaže kod kuče majci, Vladimir i Gustav učeni- ci pučke škole, a naj mladji Sil¬ vije ima tek šest godina. Treči počasni dar od 1.000 di¬ nara dobiva gospodja Ana Fla- šar, udovica privatnog namje- štenika, bez imetka, a dapače i bez penzije. Žara dom svojih ru¬ ku, svojim teškim žuljevima uz- v država i svoje stare roditelje, koji ne mogu više da zaradjuju i svoje dvoje dječice, Kamilu i Mariju, koje obje polaze pučku školu. Evo Vam prim j era, vrlo po- što-vane gospodje i gospodo, ka¬ ko se majčica žrtvuje ne samo za svoju dječicu nego i vrača dug svoj majčici svojoj i ocu svomu, sretna i zadovoljna, da to može uciniti. I ja Tebi, mila moja mladosti ne želim nista drugo nego ova- kovu sreču u životu, kao što je imadu ove tri majke. Tu češ sreču imati, kao budeš vazda u srcu imala ljubav spram majke j zahvalnost spram nje. Za to s vrša vam sa poklikom: Vječna. hvala našim dobrim maj- kama! Živjele! (Svi prisutni li¬ sta ju. pljeskaju i kličču: Živje¬ le majke. Nakon toga dugotra- jan pljesak, odobravanje i po¬ klici: Živio ban!) PARE BI HTELI, ALI JAM¬ STVA NEČE DATI. S obzirom na velike pljačke iseljeničkih uloga sa Strane toli¬ kih skrahiranih banaka, vodja Iseljeničkog Komesarijata u Za¬ grebu, dr. F. Aranicki stavio je u svoj načrt Tseljeničkog Zako¬ na stanovite klavzule da se za- štiti iseljeničke uloge po ona- mošnj,im novčanim zavodimai. Medju inim i to, da rnoraju čla¬ novi uprava ovakovih zavoda jamčiti lično i svojom imovinom. Ova je klavzula stavljena u na¬ črt zakona, jer smo svi videli, kako su razni zavodi pokrali i pojeli na stotine milijuna iselje¬ ničkih uloga, nato skrabirali a razni bivši direktori i upravlja- ci ostali milijunari, dočim se je iseljenik-ulagač morao lepo pod nosom obrisati za svoj dugogo- dišnji amerikanski znoj. A sada dolazi “Savez novča- nih i osiguravajucib zavoda u sta&ovište iseljenik ce odgovo¬ ri# — još jednostavnije: nece pošiljati u domovinu drugih doznaka nego za tekuče potrebe obitelji, a uloge na štednju če držati “jednostavno” ovde u ov- dašnjim zavodima. Ono što če hteti imati uloženo doma, uloži- ti če u zavod kao “Poštanska Šte- dionica”, za koju jamči država. GOSPODARSTVO Periodico Eslavo Bs. Aires, Reeonauista 268 Pag. 6 GOSPODARSTVO N.* 59 RAVJ Dr. Zaiss: obolenju neprecenljive vredno- _ vv , sti. Tudi homeopatična zdravila, -Grenko: ki se jemljejo v malih količinah in zelo razredčeno, imajo bolj namen preprečiti obolenja nego jih ozdraviti; tako naj jemlje zdrav ali vsaj dozdevno zdrav človek med v malih količinah (1 do 3 kavine žlice dnevno) raz ŠTIRI DNI Zimska povest Svetovna vojna in zbit. In ukazal sem, naj kakor 1930, na naslov: “Slovanska Zgornji odlok je prav na me* hit v o mogoče pokličejo zdravni- Knihovna, Praha I., Poštovni pri- stu glede vseh tistih . posestni¬ ka. ° hradka”. — Za Poslanika: J. U. kov, ki gredo v Ameriko na ra- Ždravink bolniške blagajne je Dr. A. Barton (tajnik Poslan- čuij zadolžitve svoje _ domačije prišel in rekel: “Simulant”. stva). " na negotovo posebno ce ne zna- Kairaio bi bil doktoria zaradi ...... r jo kakšne obrti, m cc so z J • . 'SLfcS’ DMESTEN ODLOK. _ Izšel- različni kazal , sem rekel, simulanta. _.. T .L,wi..; _ _ _«u ~a mo ZDRAVILNOST MEDU strelski jarki, državljani, vse 1o Jaz,’' sem rekel, “bom takoj mo- , nadzornik v Ljnbljani nove s kmetov, kjer z njih od- cno vlogo, da izgleda površje redeen v gorki (ne vreli!) vodi je pustilo svoje posledice. Vsi ral žrtvovati tri rublje in iti k ^7^ v Za^rebTvTadnjem ča- manjkanje delavske ZioT/n P ki rane svezo-ciste in odstrani iz a ii gaju, ter le po malem v pre- smo postali od tega bolni. Ta ni- profesorju! t0 vil do se spliin i? nrav 1 • 'n ne na J de ->° primer- spodarjev. se manj pa za stari za nisi en teden nič umil!” nega zaslužka. še — vžitkarje. Jaz -sem rekel: “Kaj praviš, koza, nemogoče, da bi bilo od te- strupena in da povzroča zastrup- se še spominjam, škorenj na no ljenje krvi, če pride v rane. To g 0 . I n moja soproga mi je rekla: čebelni med, ne da bi se prej ra¬ na izpirala. Po 24 urah bomo ___ našli rano cesto brez vnetja. No- zdru ž eno z začetnim beno sredstvo ne zasluzi po mo- mogoce Vsega tega je kriva naša ku- Zdi se mi, Vasja, da “je tvoj hmja. ki & mrzla in neprijazna. za zunanja zdravljenja. Brez skrbi smem zapisati: V vsako umazano ali sumljivo ra- no naj se dene ali vlije pristni trok.VTToteka^kaTor “zastrup- mnenje je prav za prav napačno; , ~ k • vesdia da bi - ljenje, z injekcijami grozdnega kajti rja sama na sebi m strupena, obraz danes nekoliko siv. Tako 2°^™™ ^oenkrat za sladkorja. Žal je to zdrav jen je r J edn0 v telo Nevarno je k, ma ” in .tokati nad menoi. , v . , + ri . njem, ki pogostokrat izzveni v ^ zlezejo zelezm drobci ali zrnca jih izkušnjah toliko zaupanja smrt mal bolnika. Isti uspeli ze l ezne r J e 7 notranjost očesa. pri lecenju ran. To sredstvo po- . ..... . v 1 Železno rjo m druge spojine ze- _-- . ... maga več nego vsak aseptičen °.‘ z m -l e tcijami se c oseze z c o- j eza z d ra vnik:i celo predpisujejo, učinek strelskih jarkov. More- Takoj sem se umil, obril, za- ovoj. Ne strašijo me več rane, v v organizem o- j bledici in malokrvnosti. In kiti moje srce ali kak drug va- vezal kravato in šel svež kakor • ■’ • ■ • troka - Med zahteva mani OTe - vendar je nekaj resnice na veri žen organ ni v redu. Zato po- kumara k svojemu prijatelju. _ čeli jokati in stokati nad menoj, Pogeldal sem v zrcalo. Zares sploh nisem mislil več na umiva- • grozna pepelnata barva. — nje. Nisem vedel, kako bi najlii- Pober si! — sem si mislil. To je treie zlezel v posteljo. katerih je cestni prah, samo da , , A . v ... 0 1 v 1 bave kot voda; z jih zamorem pravočasno zdra¬ viti z medom. že sluznice koj ljudstva. Rja se nabere navadno stajam siv.,— Potipal sem za ži- In bolečine so takoj minile in za ustno votlino ga, deloma vsr- le na slabo sbran j enem železnem lo — bila je počasi čutil sem srce tolče spet čisto spodobno. Tovariš zdravilni-higijenik, je po^zauživanju ^ed^brez^evaS ° rodju in to je običajno tudi to- znotraj nekakšne bolečine. Tn nega predhodnega poslabšanja. po, škrbasto in umazano. Rane. nekaj je bolelo, ki nastanejo po takem orodju, so Pobit sem se oblekel, in ne da MllinillMII ........ PRIZNANJE. Pred kratkem se X 11" *v JLACI/O tailUJU Rv taiVUlil Ul vuj Uj ou 1 XXI. 1IV V.4.CI/ v i. vu. IVI u tivviAi kj v/ k e en zg ea najnovejsega na- zatQ ^ ud * večinoma zmečkane in bi pil čaj, sem šel na delo. Šel je nekdo zaletel v naš list z oseb- botel poskusiti mojo trditev. Vzel je bakterije, ki za gotovo umorijo male živali, ako se jim n ^ x ^ -- X-— —.j> ^ -j- • **—— - Polovico 7« a J + 7 ^ strgane, v prvi vrsti pa umazane sem na delo in sem si mislil, ce nimi napadi ter* smešenjem na- " " ' ?d ostalim mi n j a. To vse pospešuje nastajanje izgledam in kakšno barvo imam ni prav, ker je “Gospodarstvo polože V kožne rane. jruiuviuu n ip trnpln nn črnil in -ip * jt^ jjt* umuzicun, — ^*** — i—* - -- tako okuženih živalic je pustil *L klp in Pokrite s povzročile! gnoj?- mi kakšen vrag kaj reče, kako šega urednika. Med ostalim mu brez lečenja (zdravljenja) in so nbi x a io a zdravila’ TJnlU T nrl nja ' To vse P os P e§ uje nastajanje izgledam in kakšno barvo imam ni prav, ker je Gospodarstvo - ;i- i- --i— OLJli zurdvud. uoi 0 o je oa- , rT10+ j-; ^ — grem k doktorju. Saj se veli- pisano v dveh jugoslovenskih je- kjer m, oa ren m nooena poginila. z vendar odločila za zdrav- 1111 lulcllu j u - ” “* ’ ‘VT 7~š- 3 . - V '" 1 -~ u ~ slovanske za ' Zdravnik kirurg je poskusil z medn^TL^aJ.^I mo “^strupljen j e krvi”, ni nobc- To se velikokrat dogodi. _ deYe. no navadno zastrupljen je z neži- Pet minut pred enajstimi, spo- Najboljši odgovor na taksno vim' (kemičnim) strupom torej ininjam se na to kakor bi bilo nepotrebno in neutemeljeno zba- tudi ne z rjo, temveč poplavlja- sedajle, stopi‘k meni višji moj- dan je je priznanje našega n j e telesa s klicami bolezni (bak- ster žiton in mi re če : skromnega truda s strani čini- ^ terijami), ki povzročajo vnetje in < še ^i je? Obupno barvo”, mi reče, tovo ne izražali, če bi ga Med se rabi za rane tak, kot pi na živcih, na pobitosti, slabi t U x, C nn; c ^ Tini¬ na s je, ne sme se mu primešati kaka moka, mast ali vosek. Vlije se v nimi živci vred, ako jim dovažo rano, nato se rana zaveže z raz- fosforja potom medu. svoje poseblne šftrupe, bakterij- volji, bo oživel s svojimi izčrpa- ■, # . ' vo s i vo fc a i, or zemlia” mi reče ske toksine. S tem pa rja sama vn _ s ; lvo kakor , z , em G a - ml r ? c , e na sebi nima nobenega opravka; imaš danes. Tako nezdravo bar- časopis ne zaslužil. Kmalu po omenjenem napadu na nas v tu- Bilo mi je, kakor da so mi te kajšniem slovenskem listu, smo besede prebodle srce. Ti ljuba prebeli sledeče pismo: kuženim ovojem. Med pa mora ^ Vemo za gotovo, da pospešuje predmet umazan in pokrit z božja — sem si mislil — z “Poslanstvo Češko sl o venske biti pristen (najboljši naravnost železo v od čebelarja). Za ovoj se vzame nienčeva medu tvorbo krvi kr e- bakterijami, torej zdravju škod- zdravjem je konec. Res Republike — Č. j. 6974/30 adm. kislina krepi mišičevje, i b * v o iroirSnir« deleč sem prišel — sem si mi- — Buenos Aires, omoči v med m na rano priveze, kisline imam bateodeien vuliv naša prva naloga~ta, da” se"takoj boleti ' m Postalo mi je slabo, reduištvo časopisa fispT)tioTip vnfp iz Ipkflmp lei sp i i v • ^ pridemo torej s k&ksnini- !2! v Jvlr, J iZ 1™ v medn prebavo, rjastim predmetom v stik, naj bo e same se Juninj 1243., slil. In spet me je začelo znotraj dne 23. julija 1930 — P. T. U- “Gosnodar- S1 o van ska Krn* i žn j i c a Komaj sem prilezel domov. Ho- s+vo” Ni verjetno, da med zamori Tiri mrzličnih obolenjih, kakor temeljito"oznažimo~ Ri bakterije, kakor n. pr. surovo kislina limone. Seveda nam ni nam p a n j treba prav^ nič batf Rem ce ^° Poklicati rešilni voz. Ministerstva Zunanjih Zadev se - - Prišel sem domov, vrgel sem se zanima za vaš časopis ter si do- na posteljo ih obležal. Moja že- voljuje vprašati, če bi ji ga ce- mleko glivice kolere, ampak danes še mogoče te blagodejne ri * a ’ mori «A V 7 i.nXi Aa _v.,. , , rja ni sirup ena. med povzroči, da nastane večji vplive tolmačiti, kakor so nam dotik krvi in drugih telesnih so- neznani tudi vzroki, da. v posa- kov v rano, ki deloma izperejo meznik slučajih med odnove. ko v sto enakih učinkuje zdravilno. Jr J r ' .. (A*-. r . Sicer Pa ni potreba čakati, da •■••■••■■■■•■aaaflB»ia*taaaaaaaa(BtatBaa(ta(aa ai | tsaa a SaaaataaBavafVaa>l(tvtsaaaBt>aat| a* aaa aaaao bakterije, deloma uničijo. Prei¬ skava iz ran vzetega soka je po- Zato na se je jokala in skrbela. So- njeno uredništvo ne bilo volino sed m so prišl i in stokali. pošil jati v zameno za smotro “S^abo izglodaš. Ivan F jodo- “Slovansky Prehled”. “Dobro, da sem te srečal. Ali rovič,” so rekli. “To ni noben čo bi cenjeno uredništvo so- ka,zala, da vsebujejo bel^a krvna postane b^lez^n že popolnoma bi mi hotel pomagati izbrati pr: obraz več, čisto samo še pepel- glašelo z omenjeno zamenjavo, telesca .neverjetno množino od očitna. Marsikaj je v človeku krojaču blago za novo obleko? ’ nala barva.” nrosi podpirano Poslanstvo, da, Rad, toda bojim se, da moj Te besede so me še boli spra- bi bil časonis “Gospodarstvo” vile v strah. Ležal sem iztegnjen neslan “Slovanski Kniižniici” belih krvnih telesc uničenih že dolgo n^ej bolno, nego se sam bakterij. Verjetno je, da tog a zaveda, ju ravno takem za- okus ni boljši od tvojega. igrajo tudi v pristnem čebelnem četnem obolenju je vživanje me- “Tvoj okus ne, pač pa tvoj fn nisem mogel zasnati. Zjutraj Ministerstva Zunanjih zadev v- medu se nahajajoči kvasovi mo- dri kot varstveno sredstvo proti kredit.” , sem vstal kakor kako kljuse ves ključno številke od začetka leta PRVI SLOVENSKI NASELJENCI V SLOVENSKI NASELBIM “LA LLAVE” PRI OBDELOVANJU ZEMLJE. ( 16 - 39 ) morete začeti obdelovati svojo zemljo, V NASTAJAJOČI SLOVENSKI NASELBINI če imate DRUŽINO — otrok, tem boljše! ci vec Po natančnejše podatke obrnite se na dolnji naslov. Izpolnite spodnji kupon in ga nam pošljite: BANCO FRANCES y RIO LA PLATA, Seccion «La Llave», Buenos Aires, Reconquista 165-199 Z ozirom na vaš oglas v ^Gospodarstvu* mi pošljite pogoje za nakup zemlje v cLa Llave*. Ime in priimek : Mesto in ulica (ali zadnja posta) . šare Prekomorske prevoznice (sifkarte) iz Europe Pozivne prevoznice (Mam a d a) Ameriku BANCO GERMANICO DE LA AMERICA DEL SUD. Frente a la Av. L. Alem, con la entrada a la Seccidn Eslava. Ulaz v Jugoslovensko Odelenje LEANDRO ALEM kvadra i po od Plaza Mayo Jedna cecer