ЛШШЈН ша GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE G U V L J TE JUGOSLAVIJO! Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Brankova ulica broj 30/IV • Adresa za pošiljke: Poštanski pretinac 342 • Telefoni uredništva i uprave 30-865 i 26-105 • Račun Poslanske šledionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku • ograd, 31 januar I94l God. XII . Broj 5 Sodiolna aUciia Bratska pomoč u zimi i nevolji Sokolstvo je zajednica bratstva, a bratstvo je u prvom redu osečaj i delo Ijubavi. Brača, ko ja su samo po krvi takva, mogu da budu i nebrača; jednako kao što nelcrvna brača, ko ja na delu pokazuju odanost i ljubav, pružaju najidealniji primer medusobne veze, koja je tako divno opevana u po jmu pobratimstva, u našo j narodno j pesmi. U čemu pak da se manifestu je bratska ljubav, ako li ne u pomoči koja se pruža u nevoljama, u ruci koja otire šuzu, u daru ko ji ublažava bedu, u milosti koja vida ranu i koja spasava od pogibije?!... Baš zato što je škola bratstva, SOKOLSTVO, KAO MALO KOJA DRUGA ORGANIZACIJA, IMA U RODEN I SOČI JALNI KARAKTER, BEZ KOGA BI ONO BILO NEPOTPUNO. Bez tog osečaja je km j, uostalom, i nacionalni osečaj; kao što je lažan i svaki patriotizam ko ji, pevajuči o slavi i istoriji, ne vodi računa 0 živim vrstama naroda, ko je čine realnu otadžbinu, več ih pušta da propad a ju u nevolji. Danas, kad a se to shvatanje nametnulo, i onima ko ji su ga iskreno prihvatili, i onima ko ji su ga upotrebili kao parolu za reakcionarne ciljeve, sokolstvo može da se ponosi, da je jedno od prvih shvatilo da se rodoljublje ne može širiti na podloži staleških privilegija, niti osečaj nacionalne solidarnosti može da postane snaga, bez osečaja Intimne povezanosti i bratstva. Zato je sokolstvo u svojo j sopstvenoj sredini stvorilo čitav niz socijalnih ustanova i fondova, i dalo podstreka za pokretanje mnogih pripo-močnih i humanih akcija. Sve je to medutim odgovaralo „mirnodopskim", redo-vitim potrebama, dok današnje prilike nameču izniman program, ne samo na tehničkom i prosvetnem području, nego i na području socijalnog rada! Jer, dok se u naro-dno-odbrambenom pogledu možemo nadati, da borba može da nas mimoide, dotle se bitka na socijalnom području več uveliko vodi; pa ako u pogledu obskrbe iznesemo po-bedu, stvoričemo uslove za uspeh i u težim bitkama, koje mogu da nas čeka ju. Ništa u današnjim vremenima ni je bliže sigurnosti zemlje, nego li uklanjanje bede i stva-ranje unutarnjeg, socijalnog i nacionalnog zadovoljstva; 1 za svesnog Sokola nema plemenitijeg zadatka, nego što je ta j. Savez Sokola je več u više mahova uputio raspise svojim župama i jedinicama, pozivajuči ih, da se najživlje za-lože za svaku socijalnu akciju u današnjim vremenima, a naročito ZA AKCIJU ZIMSKE POMOČI, kojoj stoji na čelu NJ. KR. VIS. KNJEG1NJA OLGA; — pa su se naše jedinice, kao i uvek, tom pozivu odazvale. Bilo je doduše slučajev a, gde nisu bile pozvane na saradnju, ali i bez obzira na tud e sitničarstvo, treba da naša brača na tom području pruže i više od obične saradnje, i da gde god post o je uslovi zato, dadu nove inicijative i učine nove žrtve. Sokolstvo treba da je duša socijalne akcije u današnjim vremenima, ne samo u saradnji sa ostalim faktorjma, več i u svojo j sopstvenoj sredini. Ne mislimo naravno time na rasparčavanje snaga, več na razradivanje inicijative i na to, da se sve socijalne snage iskoriste do maksimuma. Soko mora naravno u svakom Jugoslovenu da gleda brata, ali niko mu ne može zameriti, ako u svom vlastitom krugu pokrene akcije, kojima teži da pomogne brači Sokolima, naročito tamo, gde se sokolstvo mimoišlo u akciji, ili tamo gde su Sokoli isklju-čeni iz pogodnosti, kao što smo to naveli u prošlom broju. Ako je u ikojem udruženju neizdrživa pomisao, da neki član može da gladu je, ili da se mrzne, dok drugi žive u izobilju, onda je to u sokolstvu, koje je sazdano na ideji delotvornog bratstva i nacionalne porodice. Kakva bi nam izgledala porodica, u kojoj bi jednome bratu bilo naj-bolje, a drugome najgore? I zato je neophodno potrebno, da se KOD SV IH NAŠIH J EDI NIC A OSNUJU, ILI AKTI-VIRAJU NAROČITI SOCIJALNI ODBORI, KOJl ČE, OBZIROM NA 1ZNIMNE PRILIKE- KOJE VLADAJU U POGLEDU ZARADE I OPSKRBE, UZET1 NA SEBE INICI-J AT IVU BRATSKE POMOČI. Kada se uzme u obzir razgranjenost sokolstva i či-njenica, da u mnogim man jim našel jima ono pretstavlja Štrosmajerov dan Dana, 4 februara, slavf se u čltavoj Jugoslaviji ŠTROSMAJEROV DAN, kao uspo-mena na datum smrti velikog dekovačkog vladike, genijal-nog preporoditelja i najuzvi-šenijeg ideologa jugosloven-skog narodnog jedinstva. Sokolstvo je več davno u-zelo u amanet da gaji kult Štrosmajera, sa istom onom ШжтштМ, ШШ шУШ 's- i ујл ■ •-> ; Sokolske jedinice će se danas u čitavoj državi pokloniti Štrosmajerovoj uspome-ni, polažuči time zavet, da če i nadalje ostati budni pionlri njegove nauke, ko ju je sokolstvo, više od ijedne druge organizacije u zemlji, preu-zelo kao svoj uzvišeni cilj i zadatak. Zato je, tim povodom, Savez Sokola K. J. i ob-lavio knjižicu „J. J. ŠTROSMAJER, APOSTOL JUGO-5LOVENSKE MISLI*, iz pe-'■a br. Dr. V. Novaka, — da »e za najjeftiniju cenu, od !.•— dinara, u što večem broju proširi u narod. Uspomeni velikog Štrosmajera peka je večita slava; a okoli neka ne zaborave, da im je jedna od najsvetijih dužnosti, da šire njegove misli i da se bore za njih! ljubavlju, sa kojom je veliki biskup pratio rad sviju jugo-slovensklh nacionalnih organizacija, a sokolstva naročito. Propovednik bratske Ijubavi i saradnje, veliki prorok jedinstvene i snažne Jugoslavije, apostol uzajamnosti i saradnje izmedu slovenskih naroda, širok i slobodouman duh, pun smisla za kulturu i napredak, Štrosmajer je za sokolstvo pretstavljao uvek uzor jugoslovenskog nacionalnog radnika i borca, i i-deal ka kome svaki svestan Jugosloven treba da teži. Go-lema dela koja je štrosmajer izvršio za svoj narod, osigu-rala su mu večit spomen u našem narodu, a misao koju je takav genije propovedao, i u koju je verovao više od ičega, ne može da podlegne trenu-tačnim preprekama, i mora da dode do pobede, za sre-ču države, i svih Srba, Hrvata i Slovenaca. Jouj »mn у нама дух предана! Многи примери из живота иа-шега народа сведоче да у нама :<иви још стари дух предака, који за ову земљу положише своје животе. Многи такви слу-чајеци остадоше резабележени. Недавно су Команди ужичког војног округа, међу многим мол-бама, стигле и ове: Једаи обвез-ник, општински деловођа у јед-ном селу, моли Команду да ra позове у војску, без обзира на то што он врши нарочиту дуж-ност. „Наћи he се у еелу још пе-ко писмен, који he ме заменити, када будем ишао да служим Краља. Стога молим, позовите ме у војску!" Друга молба била је од Јед-ног сел»ака, кога ]е комисија означила као „неборца". Он мо-ли команду, да ra прекатегори-ше у борачку Јединииу, јер се oceba и телесно и душевно здрав, и зна то бол>е од комисије. Сра-мота га Је, каже, да као здрав служи у „неборачкој Јединици", па хоће као и лруги из његовог села, да проживи све што и о-стали војнитш. ИВАН СЕДЛАЧЕК Спомен на Мишка ЈовановиЂа и Вељка ЧубриловиЂа У понедељак, 3 фебруара, на-вршиће се 26 година од муче-ничке смрти двојице младих со-кола, браће МИШКА ЈОВАНО-ВИЋА и ВЕЉКА ЧУБРИЛОВИ-ЋА, који су, са ДАНИЛОМ И-ЛИЋЕМ, обешени тога дана, 1915 године у Сарајеву, према пресуди аустријских судова. Би-ли су оптужени да су преносили оружје из Србије, коЈим је из-вршен атентат иа Фраљу Ферди-нанда. Иако су власти њихова тела сахранили на осамљеном месту, мислећи затрти им сваки траг, већ сутрадан освануло Је пвеће на њиховим гробовима... После ослобођења сахрањени еу у за-једничку гробницу сарајевских учесника атентата, која је по-стала местом ходочашћа iyr» словенске националне омладине, ЈИи соколи напосе ce са наТ дубљим пнјететом сећамо браие Мишна Јовановића и Вел»ка Чу-бриловића, Јср су били узорни соколски радници: Мишко је био старешина соколског друштва У Тузли, а Вељко тајник тог ДРУ-штва, а касније оснивач в ста-решина прве еоколске чете, У Прибоју. Надахнути соколским пдеалима, они нису жалили да. у раду за слободу и уЈедињеље нашега народа, даду и животе своје. Поносни на њих, југосло* вснски соколи he се напајати примером ових мучеиика, дугу-јући им вечиту благодариост sa жртву, која he свима соколима увек бити пред очима. Нарочн-то у данашњнм тешким данима, успомена на ова два сокола« херо]а мора бити што Јача, а њихов пример што светлији све-му народу. Спремни на све као и оип, спокојно можемо гледати будућности у очи, Јер у нашем народу никада неће нестатв со-кола и јунака, кова Мишка Јо-вановића и Вељка Чубриловића, којима некЈ Је вечита слава! jedlnu postoječu organizaciju, i jedino privatno telo, u koje narod ima poverenja, onda bi javni faktori, kojima je stavljena u dužnost briga oko opskrbe stanovništva, trebali u sokolstvu da vide najprirodnijeg pomočnika. To utoliko pre, što je sokolstvo u mnogim manjim našel jima, iz svoje inicijative pokretalo slične akcije, stvaralo nabavi jačke zadruge, ili bar'dalo inpulsa da se pojedini, op-čenito potrebni predmeti učine što pristupačniji seljaku. Zato je utoliko više za žaljenje pojava, o kojoj smo pisali u prošlom broju, da se u krajevima Banovine Hrvatske i tu čine sokolstvu prepreke, i da se blagodeti prehrambene akcije ograničavaju na članove jed nog udruženja, dok su naprotiv Sokoli iz njih isključeni. Otvaranje Radio Staniče u Skoplju Na dan Sv. Save je u SkopUu osvećena nova radio stantea koja ima naročito značenje za širenje nacionalnog duha i kulture u krajevima našeg klasičnog juga. Svečanostima otvaranja su prisu-stvovali i pretsednik vlade, g. Dragiša Cvetkovič, te ministar pošta, g. Dr. Torbar, koji su tom prilikom održali govore, podvla-čeči želju Jugoslavie da sačuva mir, ali i potpunu svo.in nezavi-snost 1 integritet. Iz nacelsiištva Saveza SKJ U petak, 24 januar a, održana' je sednica Stručnog odbora Sa-veza SKJ, pod pretsedavanjem saveznog načelnika brata Ko-' vača. Na sedniei su tretirana mnoga pitanja iz teiesno-vaspitnog pro-1 grama. Rešeno je da se krajem j februara, ili početkom marta, cdr-ži u Beogradu radni zbor žup-sklh načelnika. Tačan datum zbo-1 ra javice se naknadno. Na torne j zboru podneće braća iz Stručnog odbora Saveza referate po ovim j temama: „Opseg odbranbenog vaspitanja", „Kako oživeti rad a vežbaonicama", „Vaspitanje pred-njaštva" „Naš pravac rada", „Slet ( 1941“. Ove teme podeljene su medu braču: žica, Jovanoviča,^ Dr-a Plhlera i Kovača. Načelnik, brat Kovač, podneo ( je sedniei izveštaj o aktivnom radu Načelništva i Stručnog odbora Saveza preko božičnjih praznika i zahvalio se brači, ko-ja su svojim radom doprineia ovoj aktivnosti. Raspravljano je i pitanje žup-skih putujučih p re cin jaka, u ko-joj debati su uzeli učešča svi članovi S. O, S-a. Isto tako raspravljano je mnogo o vaspitanju naraštaja i na-raštajskim školama. Brat Jovanovič podneo je sedniei predloge u tom pravcu. koji su umičeni Na-raštajskom otseku S. O. S«a, naj mišljenje. Veliki deo debate bio je posvečen i stalnoj prednječkoj ško-H i saveznim tečajevima. Kako je poznato, glavne smetnje su ovdje pomanjkanje podesnih pro-storija za školu i internat. Brača iz S. O. podnela su mnoge predloge, koji su upudeni na proučevanje. Osobita važnost posvečena je našem narodno-odbranbenom radu. Od sokolskih župa, u zajed-nici sa Upravom bčie sakupljeni detaljni podaci o tom radu po jedinicama, koji če se srediti i iz kojih če se doznati, koji je deo tog programa bio najviše za-stupan. Isto tako raspravljano je mnogo o programu sleta 1941, s obzirom na prilike. Slet če se ođr-žati, vežbe se moraju učiti i biče od svih župa zatraženi podaci, koliko se naučilo vežbi u jedinicama. Osim toga, članovi S. O. obilaziče jedinice i kontrolisati rad, kao što je to radeno pred slet u Prag. O samom programu uzete su u obzir sve mogučnosti. Načelnik, brat Kovač, podneo je kratak izveštaj o pretstoječim saveznim smučarskim utakmšca-ma, na Planici — Kranjskoj Gori. Posebna takmičenja naraštaja štampače se u „Zborniku" i od-vojeno. Brat Poljšak podneo je detaljan program tih takmičenja. U Stručni odbor Saveza SKJ kooptirani su brača Rade Koso-vid, major, kao pročelnik stre-Ijačkog otsjeka i brat Andrija GluŠič, inž. kapetan, kao pročelnik biciklističkog otseka, u sa-stavu Narodno-odbranbenog otseka Stručnog odbora. Isto tako govoreno je o prilikama u župi Ljubljana, Beograd, o medužupskim utakmicama u Beogradu, poseti društva Zagreb II, B — Matici. I. S. Brat Dr. V. Kurnik na čelu Sokolske župe Ljubljana Kako smo javili u pretprošlom' broju »Sokolskog Glasnika«, na godišnjoj skupštini Sokolske župe Ljubljana izabran je za stare-I šinu stari sokolski radnik, brat Dr. Viktor Murnik, kome su pri-redene naročite srdačne manife- ‘ stacije, a času kad ga je posebna delegacija uvela u dvorana. j Nema sokola u Jujoslaviji, a ni u slovenskom sveto, kome nije УЗОРАН РАД ЧЕТЕ У РАНОВЦУ Соколскз чета Рановап, ерез млавски, успелз је за кратко време да развије завидну актив-ност на свим странама соколског рада. Преко 75% припадника ре-довно вежба. Одржана је успе-ла академија, коју је -посетило бројно граћанство. У току Mecena јануара позоришна сехција дала је три одличне претставе, на којима су сељаци дилетанти добили заслужено признање. Из прихода набављена је позориш-на завеса. У месецу соколске штампе распродано је прско 120 примсрака „Соиолског Гласни-ка". Врше се припреме и за „Не-дељу трезвености". Приступиће се и одржавању домаћичког те-чаја. Пол>опривредни референт одржао је предавање о воћар-ству, и првих прољећних дана сво чланство he предузети рсд на терену. Чланство слуша свз-ког уторника соколске вести на радију. За успешан рад чете имају највише заслуга начелник Голубовић и просветар Јеремић, поред старешине, брата Стева-новића. u Jugoslovenskoro sokolskom sa-vezu, u kome vrši istovremeno funkciju načelnika i prosvetara godine 1922 i 1923, utelovljujuči davnašnju misao: »Načelnik-pro-svetar, prosvetar-načelnik«. Zau-zlmao je ugledne položaje i u «-pravi Saveza slovenskog sokolstva, t u medunarodnoj gimna-stičkoj federaciji Obilan je njegov sokolsko-lite-rarni rad, koji je počeo još u prošlom veku, kada je uredivao sokolski deo »Slovenskog naroda«, 1896 i 1897 godine, a koji traje i danas. Preko četrdeset go-dina bio je urednik »Slovenskog Sokola«, a uredivao je i »Vestnik Tehničkog odbora JSS* te reviju »Prednjak«, kojoj je izmenio ime u »Soko«. Pored čuvene rasprave »O sitemu vaj, pri katerih je treba več telovadcev«, koju je ob-javljivao »Soko«, napisao je još brojna važna i korisna dela. Bratu Murniku želimo da na novom položaju nastavi starim radom za velike sokolske ideale! наше крајеве изражене у пувој мери кроз народне игре и лепу народну ношњу. Услови за учествоваље су, углавном, следећи: Учесници У играма морају бити припадниии једне соколске јединиие, друш-тва или чете. Морају имати бес-прекорну народну ношњу свога краја. Група играча може бити мушка, женска или мешовита. Свака група мора бројати нзј-мање дванаест играча. Ако је игра уз музику, група је дужна да је обезбеди. Може бити једно коло или комбинација од више кола. Време трајата игре негме бити више од шест до осам ми-нута. Учеснике ће оцењивати спепи-ални стручни одбор и поделиће им се дипломе у зиак cehajt>a на приредбу. Фестивал ће трајати три дана. poznato ime brata Murnika, naročite kod vežbača, kojima je njegovo neiserpno tehničko znanje pomoglo u svakom pogledu, pa je celokupno jugoslovensko sokolstvo podelilo radost naše brade, iz Ljubljanske župe, zbog izbora brata Murnika na čelo ljubljanske župe. Neumorni radnik, on nam je dao još jedan do-! kaz, da za sokole ne postoje pre-1 1 preke ni u ličnim prilikama, ni j u godinama, kada ih dužnost zo-1 ve. Taj primer znače sledovatl i ostali sokoli, a njihova bratska zahvalnost biče najdražije prizna-’ nje starešini naše najstarije žu-1 pe, Dr. Viktoru Murniku. Brat Dr. Viktor Murnik rodio se u Ljubljani 25 marta 1874 go-. dine gde je polazio osnovne Škote i gimnaziju, a pravo je studi-rao u Gracu. Od rane je mladosti počeo vežbom u sokolu, gde nastoji provesti organlzaciju te-J lovežbe u smislu Tyrševih inten* cija, stremeči neumorno da so-1 kolstvo podigne do najviših cilje- ^ va. Od običnog vežbača napre-duje preko društvenih i župskih j funkcija do zasluženog položaja, Соногсма нгпа Гкопље приофје фестивзл нзроднрх игаоа Недавно је забележено у штам-пи да ће Отсек за рад на селу, при Скопској жупи Скопље, ор-ганизовани у току овог лета једну просветну академију сео-ских сокола књижевника. Сада је Начелнкштво соколске жупе Скопље донело решење да се, у току месеца фебруара или марта одрже у Скопљу, у На-родном позорншту, прве јавне утакмице у народннм играма. У том смислу већ су расписоне и окружнице. Очекује се да ће одзив бити велик и да ће ова манифестација бити веома лепа. Са своје стране Жупа he учини-ти све што треба да се омогући и олакша учествовање у што ве-ћем броју. Свима учесницима биће плаћен путни трошак, те стан и прехрана. Велико богатство у наролним играма са којима обилује Јуж-на Србија а које претежно из-воде припадници соколства, није у довољној мери приказако на-ооду. Цечтар Јужне Србије, јсш није имао прилике да види све TEČAJ ZA UČENJE PROSTIH VEŽBI U B. MANASTIRU U nedelju, 26 januara, održan |e u Betom Manastiru tečaj društvenih načelnika belomanastir* skog sokolskog okružja radi u-čenja članske sletske proste vežbe. Zastupljena su bila ova društva: Beli Manastir, Branjm Vrh-Šečerana, Darda i Kneževo. Nije bilo zastupljeno društvo Kneževi VTnogradi. Iz pojedinih društava došli su s načelnicima i članovi prednjačkog zbora, tako da je na tečaju prisustvovalo ukupno 14 vežbača. Tečaj je vodio načelnik okružja, brat Slijcpčevid. Ovakav tečaj opet če se odr-žati koncem februara. Na njemu če se preči na dalje učenje vežbe. Штросма(ерово југо^ловенство и однос пр&ма Србима „Соколски Гласппи" је јапио eeh у прошлом броју, да је из штампе изишла 4 свеска СО-КОЛСКЕ ПОПУЛАРНЕ БИ-БЛИОТЕКЕ, под пасловсм: ЈОСИП ЈУРАЈ ШТРОСМА-ЈЕР, АПОСТОЛ ЈУГОСЛО-ВЕНСКЕ МИСЛИ'4. Писац овог одличпот соколског приручни-itB, кога 6ј/ требао да има сва-ки спесни Југословен, јест наш познати историчар, брат Др. ВИКТОР НОВАК, професор београдског универзитета. По-водом Штросмајеровог дана, 4 фебруара, објављујемо за-вршно погдзвље ове соколске брошуре, у коме се нарочито обрађује однос Штросмајеров према браћи православне вере и велика љубав генијалпог владике према југословенском иароду, било коЈе вере или племсна. Владика, који је неизмерио љубио свој народ, није ипак био слеп у тој љубави. Запажајући добре особине нашега народа, он их је уздизао и призиавао, хвалио и претстављао као узор- не, којима би се и већи народи могли да поносе. Али, оп је имао смелости и воље, да указу-је и на зле особине, имао је ку-ражи да их види, оиени и осуди кад год је то требало, али је увек очински опомињао, савето-вао, дакако и корио. Он, като-лнчки владика, видео је мкога зла, која извиру из верске ие-трпељивосги, па је упућивао и народ и свештенство, да са бра-ћом Србима, православне веро-исповести живе у братској љу-бави, и да им различност у вери нема да буде запрека, која би туђила братсха срца. Шта више, он је проповедао не толеранци-ју, трпељивост, већ је позивао свој народ католичке вероиспо-вести на љубав према православ-ној браћи. А, кад је и на другој страни наилазио на неразумева-ња, која су изазивала предрасу-де, баштињене из давних време-на, он је знао да нађе прави пут, којим је могао да приђе искре-но и отворено срцу узбуђеиом и духу замагљену. Када је н»е* , гово велико и историски значај- ro иастојање о зближењу хрит-ћанских иркава наишло на нера-зумевања православних владика, — 1832 — који су у томе гледа-ли не само римски прозелитизам него и неке закулисне аустро-филске тенденције, Штросмајер иије падао у исту заблуду, не-ro je на изазовну жучну поле-мику одговарзо дост^јно и мир-но, братски и хришћански. „Бог види и зна, да истину говорим, кад велим: да ја наш народ, крстио се овим или оним име-иом, равном л>убављу љубим, и да би ra рад у укупности њего-вој жртвом живота свога осло-бодио од оних зала која ra тиш-те. Све што сам ја досад учи-нио, учинно сам за сав народ свој, а ако ми Бог даде живота и удобности, све што ћу јовд у-чинити, учинит ћу једним ко и другим." Тако је говорио Штро-смајер 1882, док је joiu пре пет година 1877, у својој посланиии народу и свештенству, устајући против злих пророка, који хоће да народ завађају, што се испо-веда са два захона веру своју, ставио је на срце и ове непро-лазне мисли: „Љубим брата не само тога, што je с нама једаа крв и је- дан народ, и што је воља божја; да с њим у стоструком одноша-ју свзкидашњега живота жизн-мо, нсго и стога, што смо с њим, вала Богу, у најближем срод-ству свете вјере наше." И управо у овоме Штросмајер је јсдинствен узор и пример црквеним великодостојнииима, у прошлости, али и у садаџивости. Нису то биле само лепоречиве мисли. Њима је вечну душу у-дахнуло вруће cpue и дела, која су тим речима била жива и ве-личанствена документација. Док је на страни српској, у кнеже-вини Србији куцало једно пле-менито и хришћанско срце, истим Штросмајеровским отку-цајима, срце српског митрополи-та Михаила, Штросмајер иије нашао у хрватској престоници, на стародревиом загребачком владичанском престољу велико-достојника, који би могао ла ra у његовим идеалима следи- Ни-ти кардинал Хаулик, аити кар-динал Михаловић, нису били у стању да кажу Штросмајеру о-наке речи, које му је упутио ми-трополит Михаило, 2 марта 1871, Било је то у време тешких реф-лекса, у зсмљи и великом свету, иосле Ватиканског Концила, кад Оштећење Сон. дома у Јајцу Пишу нам из Јајца: Недавно је изведен напад на наш сокол-ски дом, па је новоподигнута ограда око дома на више места проваљена. Ствар је пријављена полицији и кривци су пронађе-ни. Зову се Ивииа Франић, Ан-то Франко и Драго Ладан. У-тврђено је да су пре тога певали у некој кафани изазивачке пе-сме, уперене против Југословен-на, а затим су починили поме-нуто дело. Кривии су ипак кажн>ени. је пео свет са дивљењем поема-трао бесмртног оратора! „О по-литици наше владе држим да сте сада добро извештени, те по то-ме нећу много говорити, само ћу изјавити молбу, да нашим за-једничким радом олакшамо те* шкоће, које се појавл>ују за о-стварење деменитих жел>а и владе и свију патриота. Јер, по-ред срца, које нас вуче једно другоме, к братској зајелницн, и разум тражи да то чинимо, те једино тим избавимо се од про-пасти, која нам прети од страче непријатеља наших." Ово разу-мевање, могло је Штросмајера да окрепи и учврсти у идеалима који су му били непрекидно прсд очима. Зато је и Штросма-јер могао да са пуно вере и mina, али и бодрења одговори ми-трополиту, 28 марта исте годи-не, објашљавајући му своје пла-нове и интенције при извесним политичким чинима. „Будите да-кле, брате и пријател>у, — каже католички владика православиом митрополиту, — нашему народу свети симбол онога јединства, које га једино од злотвора me-гових ослободити иоже. Молим Вас још једанпут, да ме правим својим братом csiaipate, при- U mesecu februaru treba osnovati bratstva i povereništva u svima mestima gde su nekad postojaSa društva i čete Provođeći u delo ideju Saveza sokola, objavljenu u novogodišjoj poslanici, da se u svim krajevima Jugoslavije gde ne postoje sokolske jedinice, osnuju bratstva i povere-fiištva, i da se pristupi opštoj akciji na snaženju jugoslo-venskog sokolstva, osnovan je pri Savezu „Otsek za širenje sokolske organizacije" (Organizacioni otsek). Organizacioni otsek je uputio ovih dana svima sokolskim jedinicama brošure pod naslovom: „Osnivajte sokolska bratstva i po-vereništva“ u kojima su iznesene rukovodne ideje ove nove akcije Saveza i dodati pravilnici bratstava i povereništava. Cilj toga akta je bio da sve sokolske jedinice dobiju potrebna uputstva i pravilnike za akciju na osnivanju bratstava i povereništava u svome području. Nastavljajuči tu akciju organizacioni otsek je uputio svim sokolskim župama poziv da za vreme meseca februara prouče pitanje obnove sokolskog života u onim mestima gde su sokolske jedinice iz ma koga razloga morale obu-sfaviti rad. Potrebno bi bilo da se u svim mestima gde su postojala društva i čete a gde njihovo obnavljanje za sada nije moguče, osnuju bratstva ili u najmanju ruku postavi sokolski poverenik. Smatramo da neče biti mnogo mesta £de neče biti moguče učiniti bar ovo poslednje. Stoga verujemo da če u mesecu februaru biti opet uspostavljen do-dir, preko bratstava i povereništava, sa onim mestima gde je taj dodir organizaciono prestao da postoji obustavlja-njem delovanja društava i četa. To je prvi deo programa ko ji je postavio sebi za ovu godinu organizacioni otsek Saveza sokola a čiji je cilj postavljen u novogodišnjoj poslanici rečima „da u Jugoslaviji ne bude mesta u kome neče biti sokolske organizacijeSokolske župe, društva i čete treba da pregnu kako bi ovaj cilj mogao biti ostvaren a preko njega kako bi bile privedene u život velike ideje kojima služi sokolstvo. Janjičari.., Pišu nam iz jednog mesta u Banovini Hrvatskoj: Kod nas je postavljen za direktora gimnazije jedan profesor, koji je donedavno bio grlat Jugosloven i »odu-Ševljtni« Soko, pa je čak poslan ; svojevremeno i u Savezni prosvetni tečaj. Iako je vršio razne funkcije u našem društvu, mi smo ga lako »preboljeli«, kada je oti-šao u protivnički tabor, ali nam teško pada kada brani našim na-raštajcima, dacima gimnazije, da vežbaju u sokolani, pa čak da bu-du i članovi Sokola... I neki drugi su pošli njegovim putem i za n.'ima niko ne Žali, jer nisu ni bili nikada sokoli, ali nas bar pu-Štaju na miru. A ovaj hoče da koristi i položaj, samo da više naškodi onima, čiji je nekada >-stomišljenik bio. Naraštaj Sok. društva Jajce, sa načelnikom F. Rajičem ^ V' 'VJJVoc*-% у ‘ЈЗрШа Smučarske utakmice za prvenstvo Saveza SKJ na Planici Smučarske utakmice, osme po redu, za prvenstvo Saveza sokola K. J. održače se 1 i 2 februara na Planici, odnosno Kranjskoj Gori. Utakmice vodi načelništvo sokolske župe Kranj, uz pomoč stručnjaka iz Beograda, članova Saveznog Tehničkog odbora. Na utakmicama če učestv/vat!, prema primijenom broju prijava, oko 300 takmiČ3ra t takmičarki. U Kranju je osnovan specijalni odbor, koji se za sve pobrinuo. Sem velikog broia takmičara i takmičarki očekuje se i veliki broj zvaničnih delegata i publike, ko ja če ovaj smučarski slet posesti, spojivši ugodno sa koris-nim. Snežne slovenačke planine i vrhovi odjekivače u subotu t nedelju od razdrapanih sokolskih smučara i smučarki. Sokolski smučari iz Banja Luke, Beograda, Bjelovara, Celja, Karlovca, Kranja, Maribora, Novog Mesta, Sarajeva, Sušaka, Varaždina, Zagreba i ostalih sokolskih centa-ra, spremaju se na ove utakmice i nadaju se dobiom uspehu. Otsek za film Saveza sokola rešio je, da ove utakmice snimi J za tonfilmski žurnal. U tu svrhu i otputovao je na mesto takmiče-; I nja poznati naš filmski operater, Miškovič. L Sedlaček U neprilici što da kažu“ o - Štrosmajeru! »Seljačka sloga« je objavila sa-opštenje, u kome se, izmedu ostaiog kaže: »U veljači se več decenija-ma slavi štrosmajerov roden-dan (4-II) kat> dan prosvjete. Đaci nemaju škole, nego im nastavnici drže predavanja o Štrosmajeru. Višeput su i и neprilici, što da nova kažu učenicima, kad se to ponav-vlja svake godir.e. Ovaj put se za to pobrinula Banska Vlast, — preporučivši im, da govore o Hrvatskoj Enciklopediji. Kao pomagalo služit če im luksusni prospekt i knjižica »Velika i mala Hrvatska Enciklopedija«, koju upravo napisaše dr. Mate Ujevič i Rudolf Herceg. Banska Vlast, ide međutim još dalje, pa poziva nastavni-ke, da 10 veljače govore dacima o Antunu Radiču, a 15 veljače o Matiji Gubcu, i to prema knjižicama, Imre Šti-viča i R. Hercega.« O je- dnom od največih Hrvata; o čo-veku o kome postoje čitave biblioteke literature, na našem i stranim jezicima; o čijem životu i radu su napisani tomovi, koji mogu da posluže za stotine predavanja, — autor famozne „Pangeje", u deset jezika, g. R. Herceg je — „u neprilici šta da kaže"... Ma da se predavanja o brači Radičima u Banovini Hrvatskoj drže, tako reči, svake nedelje, tu g. R. Herceg nije „u neprilici šta novo da kaže“, — na-prosto zato, što su Radićevu slo-vensku i jugoslovensku ideologi-ju več uspeli da falsifikuju, i da o njoj objave „jedino autorizo-vano mišljenje", čiji je autor o* pet g. Herceg. Pošto pnk sa Štrosmajerom još nisu uspeli da izvrše sličan falsifikat, to se Štrosmajerov dan pre(vara u dan g. R. Hercoga, o kome nastavnici u Banovini Hrvatfkoj neče naravno biti „u neprilici Sta da kažu“, Tačno je, u ostalom, da sti neka gospoda „u neprilici šta da kažu" o Štrosmajeru; ali krivica .zato ne leži na Štrosmajeru, več na njima samima. Jer o Štrosma-J jeru se zaista ni deset minuta ne 1 može govoriti, da se ne spomene I jugoslovenstvo; i to je ono što I gospodu oko „Seljačke slocc‘v 'e-ra u nepriliku! Jednako Sto 'h j teraju u nepriliku i obziri prema klerikalciina; jer svaki, i naj-! sitniji delali Štrosmajerovog života, govori o njegovoj snoslji-i vosti i liberalizmu, o ijubavi pre-! ma brači sviju vera, o njegovem | držanju na Vatikanskom koncilu itd. Zato pomenutoj gospodi i ne ostaje drugo, nego da što pre izobliče i Štrosmajera, kao što su več učinili sa bračom Radičima, Kranjčevičem, Kumičičcm, Mata* šem itd., — ili da na Širosmnja-rov dan ne govore o Štrosmajeru!™ Odnosi sa Bugarskom J Povodom četvrte godišnjice sklapanja jugoslovensko-bugar-j skog palca o večnome prijatelj* I stvu, izmenili su jugoslovenski | ministar spoljnih poslova, g. I Cincar Markovič, i bugarski mi-1 nistar spoljnih poslova, g. Popov, srdačne telegrame, u koji-| ma se kaže, da politika dobrog susedstva i široke saradnje obez-‘ beduje velike koristi jednoj i drugoj zemlji, u prošlosti i u budučnosti. Pored toga dali su oba ministra izjave za štampu, u kojima su izrazili želje, da obe države ostanu verne duhu pakta, jer to prijateljstvo prctstavlja zalog za mirni razvitnk, napredek i uspeh. Bugarska i jugo-slovenska štampa posvetile su ta-kode značajne članke četvrtoj godišnjici pakta, a napisi u bu-garskoj štampi podvlr.če želju da se srdačni odnosi prodube i da obe bratske zemlje oftanu izvan današnjeg oružanog sukpba. Rektor sofijskog univerziteta, prof. Cankov, posetio je prožlih dana Beograd, gde se sastao sa uticajnim jugoslovenskim lično-stima, pa se toni prilikom iz-jasnio za Sto srdačniju saradnju i prU"J>'li-tvo izmedu Jugoslova- na i B'igtira. пРавним вазда пријатељску ру-Вам пружити у сваком no-ДУЗећу, које народу на корист служи.“ А више потписа: „Сто пУта Вас поздрављам и љубим н остајем са братским штова-Њем и са братском љубављу до ®ијека Ваш брат и пријатељ, ^тРосмајер.“ Штросмајер је у том свом из-Рзђеном, колико и мисаоном то-лико и осећајном гледању на браћу православпу, прави уче-н«к свете браће Ћирила и Мето-Дија, кад ради на конкордатима Са Црном Гором, са кнежевином ћ краљевином Србијом, кад ра-Ди на измирешу и приближава-Сч. Столице са мајком Сло-В£нства, са Русијом. Такав је он У Приватном, као и Јавном свом Делању. Овде се у либерализму своме уздиже свеетитељски и а-Чостолски. Он је на то упућиван Усдед позитивног сазнања, да БеРски дуализам код Југослове-ћа може да буде један од веома °пасних елемената, који могу да Раздвајају, да буду врело раз-Лора и неслоге. Crora Штросма-^eP верска осећања и дужности ^Ргма цркви лепо и складно до-ВоДи у тесне и могуће односе Са осећањима и дужностима пре-отаџбини. Вера у никојем случају, аксиом је Штросмаје-ров, не може бити нити сме да буде препрека уједињењу наро-да. Он то дохазује свуда, у на-роду и цркви, у студијама као и у личном контакту. „Ми жи-вимо са браћом источног обре-да, говори са амвона Штросма-јер у својој велелепној задуж-битш на дан њеног освећења 18S2. Будимо зато према њима пуни љубави и доброте, и сети-мо се, да је најсјајнији доказ праве вере љубав, чиста и дело-гворна. Сетимо се, да је љубав она силна моћ, којој се нитко ни иза смрти отети не може. Љубимо искрено браћу, с ко-јом живимо, не само што су с иама једна крв и један народ, и што нам, је обојима једна бу-бућност, него љубимо их и зато, што је њихов црквени обред ли-јеп и величанствен, уведен у цркву по св. Василију и Јовану Златоустом, које и ми, као и они као свеТе угоднике божје штујемо и зазивамо... Ile слушај-мо никад оне, који би нас ма каквим начином раздвојити хтје-ли, то су очевидно непријагељи наши.“ Узбуђен и визионарно занесен, Штросмајер, посвећују-ћи катедралу „Слави Божјој. је-динству цркава, слоги и љубави народа свога“, иогао је на тај најсвечанији дан његова живо-та, изрсћи своју завгтну испо-вест. „Јединство, слога и љубав нашега народа била ми је и јест ми и сада једна и највећа жеља на овом свету. Ја сам за то је-динство, за ту слогу и љубав вазда мислио, вазда радио, ма да су ме многи ради тога криво судили и осудили. А за то је-динство народа нашега ја сам Приправан и живот свој жртво-вати. Народ нам је сиромашан, бију ra тешке невоље, народ нам нема пријатеља, али свему ће се дати помоћи, ако дођемо до сло-re и љубави, ако дођемо до је-дииства. И ја, кад се будем ра-стајао с овим светом, последња he ми мблитва бити за једин-ство народа свога: Свемогући вјечни Боже, смилуј се мом до-брому народу и уједини ra.“ У својој љубави према славен-ству, бгз разлике на црквену подвојеност, Штросмајер је дао маха у знаменитој својој чести-ци 1888 кад је поздравио девет-стогодишњи јубилеј покрштава-ња Руса и њихова кнеза Влади-мира. Сада је Штросмајер под-вукао своју омиље-’' мисао ко-ја је могла да послужи једин-ству растављсних цркава — чији је расцеп најтеже погодио сло-венство, а нарочито југословен-ство: „Баштина св. Владимира, света вјера, јест ^скрснуће и жи-вот, свијетло и слава рускога народа. Бог благослови Русију, да јакошћу вјере, узорним жи-вотом, помоћу Божјом и крш-ћанским јунаштвом уза своје друге задаће и ону најузвише-нију свјетску мисију испуни, ко-ју јој је Бог намијенио.“ Овај Штросмајеров телеграм упућен ректору Универзитета св. Владимира у Кијеву, одјекнуо је као гром кроз ужаснуту бе^ку и пештанску камарилу, а Цара је узбудио и разгневио — да тој својој срдитости да израза и пред самим владиком — у Бјело-вару септембра 1888. Тада су још јачим одјеком загрмеле кроз сву земљу и пргко њених rpa-ница владичине речи, који је горд и миран Цару у брк рекао: „Велинанство, ја сам телеграм одаслао у Кијев при најпотпу-нијој свести. Moja савест је чи-ста и потпуно мирна.‘ Овако је Штросмајер, мислио, ocehao и делао, после освгћеша своје величанствене Задужбине, још преко двадесет година. Кад је напргдна омладина 1S96 по-кретала у Загребу зОорник иНа- родну Мисао“ — коју је прожи-мао дух југословепске мисли н народног јединства, тој омлади-ни владнка шаље свој благослов и радује се, да се мисли и ради за заветну љегову мисао. „Ваша је сврха дивиа, и дао Бог да ју постигнете. ЈБубав, слога, једин-ство је Бог сам, пак тко у љу> бави, слоги и јединству остаје, тај остаје у Богу, а Бог у н»е-му. Љубав, слога и јединство јест право кршћанство, извор вјечити свакога живота, сва:;ога свјетла, сваке праве слободе, свакога напретка и сваке славе. Тко л>убав, слогу и јединство у народу промиче, тај, ил се звао Срб или Хрват, прави је кршћа-нин, љубитељ је прави живота, свјетла, слободе и славе свога народа. Нељубав, неслога и раз-дор су очевидно смрт и пропаст народа namera, а љубав, слога, јединство залог су његовом ус-крснућу, његовој слави и њего-вој неумрлости.“ Једнако се омладини обратио, с истим мислима, и његов брат у Христу и осећању народном, и српски митрополит Михаило. У ливној су се хармонији на-шле сродне мисли Митрополи* тове — пред залазом гнегова као и владичина сунца. „Молим Го- Једак барун, србождер, највећи ауторитет франкофуртимаша АустрмЈски барун, Сипождер, на|-&скк ауторитет франкофуртимаш Франкофуртимаши еу открили ноначно свог »чистог храатског и-сторичара« у лицу аустријског фелдмаршала, баруна Jozefa Neu-tfšdtera, — ни зашто друго него аато, што тај ватрени аустријанац, нао шго је и природно, у својим историјским мемоарима на свакој страни испољава тиличну бечку мржњу на свв што је српско, ру-еко и православно. Све ujto су до сада о бану Јелачићу писали хрватски историчари, са др. Ши* ми+,ем на чалу; као и све што су забележили и лосведочили бано-ви савременици и његови сарад-ници, Хрвати, w све се то еада у франковачкој »Croatli« и у клери-калној »Хрватској сгражи« огла-шава за »званичне лажи«, а једи-ни непатворени извор историја T©r времена вида у »сведочанстви-ма« јздног странца, коЈа се, кад год ее тичв Срба, претварају у типични памфлет Јадког реакцио-иарног аустриЈског барона. Франкофуртимаши хоке при тсм да прикажу, као да су Neu-stždterovl мемоари неко открике, што је из основе нетачно, јер су ти мемоари у рукопису давно проучеци од свих хрватских и-стсричара, који су. и поред н>и-жових »сведочанставз«, осталн при наглашаван>у добрих одноеа изме-ђу Хрвата н Срба, у Јелачићево рреме. Они су ее ослонили на из-езре, који су аутентичнији од за-балежака једног етронца, који о Србима нема ништа другд да ка-же, него да су употребљавали бан-дите, вршили пљачке, мрзели ка-толиченство, спремали се да уби* ју Јелачика и т. д. То утолико Malta, што сам Neusfadfer, за верзи-ју о атентату на Јелачића са срп-ске етранв, вали, да »нема доказа у рукама«) али да јо он »морално увјерен, да ја то истина«. О чему лак један реакционарни ауетриски барон нија »ААОрално увјерен«, ка* да се рад« о Србима?!,, Саде су мађутим хХрватек* стража« и новоосновани франко-еачки лист, »Croatia« (когв изда- ју људи око бившаг пратседника »Матица Хрватске«, r. Лукаеа), у-зели задатак да свима тим »qz> крикима«, која су преко деваде-сет година наобјављено лежала у загребачкој универзитетској би-блиотеци, даду што шири публи-цитет, и то баш оним поглављима, uoja у што тамнијој бојн прика-зују Србе. и uoja што више раз-дера сеју између Срба м Хрвата. Што то рада следбеници гатске теорија, и пропагатори туђинског расизма, који након распуштања »Матице Хрватске«, траже друге канале за свој деструктивни рад, нама је разумљиво.., Неразумљи-во нам је међутим, какве везе са гим послом има Француски ин-ститут у Загргбу и његов шеф, r. lean Dayre, којч није умео да на-ђе прикладнијег ерадства за npo-пагирање веза између наших два-|у земаља, уего да објављуЈа де-ло јадног бившег аустриЈског фелдмаршала, изразито тенденци-озне политичке садржине! И што ја још карактерисгичније, да — још пра него што је објавио дру-ry свеску, — присталицама једног врло рзакционарног, прртујуго-словенског, прртухрватског И про-туфранцускаг правца, — воама беноволентно уступ* на предобја' ву баш она поглавља, у коЈчма се на овакав начин третирају Срби и крјима се потстича раздзр из-међу Срба и Хрвата. РЕСТИ ИЗ СЛОВАЧК1 »VSlklscher Beobachter« јавл.а из Братисларе, да је претседник аладе Др, Тука одржао недавно rqBop, у коме је истакао norp?’ бу да се Словачка уједини на гардистцчкој основч. Др. Тука је устврдио, да старији пристали-це странк^ зшће да очувају при^ кривену демократију, док јв оч напротив за чисти иаццоналеоцц-јализам. Осим тога, словачки на» род треба срдачно да сарађује са Немиима у Слдвачкој, Сло* вачкп народ нда с Немцима, а уз н>их не може постојати, ако ннје организован рационал-соци-јалистички. спода Бога Спаса нашега да сво-јом мудрошћу цосвети све нас Србе и Хрвате, којвма је наре-дио да заједна живите као рО' fcena браћа. Ова вашз слога, ва» pia братска д>убав утешиће сву браћу и ван ваше домовине. У-тешиће и цас, старце, који глс-дамо у вама узданицу народа евојега, na нас обузима милина Biro взс видимо срећне и обрЗ’ тимљене, А то нам даје поузда' и»а, да ће царод нат сложпн очувати се вечно а никаква сила Hthe ra моћи одцародити." У истом делу и истим идеали. ма посвећеиоме два сјајна Учи^ теља љубави и братства Влади* ка Штросмајер н Митрополит Михаило — проговорили су JS97 не само савременој омладини ns-ro и свим покол>ен>има југосло* веиским на поуку и охрабргр.«. И, како је Штросмајср 1882 казао, да he о томе јелинетву мислиги, и за љега делати, и за њега се у часу смрти молити, он је и томе оставио потомству до-кумгнат, непролазне вредности. Тако рекући, пред саму смрт, 15 фебруара 1905, у дубокој ста. рости, ушавши у 91 годину жи-вога, после свих могућцх иери-ретија народив историЈе, коју је рн у миогоме лцчио стварао, блшадарећи Михајлу Полшу- Дееанчићу на чеетитањима sa свој ррђеидан, написао је: „Ја сам вазда једнаком љубављу ра* дио за добро Хрвата и Срба, в радили сте тзко н Ви, Ако ни-смо успјели, цисмо кривц, али сам увјерен, да he надоћи ври-јеме, кад ћс околности наше ЛјУ-> де с једна и друге стране при-еилнти, да раде о љубавн, и сло зи, a це о раздпајагву, па још У једној кући. Ми не тражимо НИ’ чије штете, цего самр властити развитак на Богу самом даној нам подлозц,“ Ове историЈске речи всликог владике добиле су свој пуни значај и пре него uito је велики владика могао да у своЈој рро-рочкој визији догледа. Тај ве-ликн дац је дошао! Алн, na re-верацијама је„ које се данас rop-дс. да је величанствен храм Ју-грславије изграћен, да tt>ero?y сјојну куполу држи једна од гранитиих стубова, вслцко де* лаше оладике Штросмајера, да се старају да буду достојие у одржавању тог краљевског не-имзра данаш№« отаџбиие. Опим настојањем одужиће ее дацашк>и род Штросиајеру, н свнма рретечама, које су жртво* вале дух и крв своју за рслику Југославију. Људи, људи, wtq вас гочи да с' кољете рд цскочи, — да д' дивљатво »л‘ дсмони? Зар слобода вама елгета, дар вас мучи правда сцета, од тирана разапета?! Људи, људн, докле тако; што на дсмљн алада nau'o силни каље сдабо, јако... Где је Добро, где Истина, има л* Правда међ' људима, братства јоштс да ди нма?... Има, брате, ииа иаде, коЈа диже душе младе што за спас слободе раде! Душац Р. Удовичић Вести из Југославије Недавно је у југослованској влади дошло до промене, уто-лико вдто^је за министра про-свете, након смрти Др. Корош-ца, именован досадашњи мини-стар без портфел?а r, др. Михо Крек; а за миниетра без лисни-це је именовзн Др- Фран Куло-вец. * За гувернера Народне банке поставд.ен је r. Милвн Радосав* љевић, који је већ раније по-кривао тај положај. За првог вицегувериера постављен је r-др. Иво Белин, док је други ви-цегувернер, r. Микић, разрешвн дужцости. • Нарочити изаслачик президен’ та Ссвероамеричке униЈе, г. Рузвелт«, пуковнџк Доиован, иоеетио је прошле нелеље Бел* град, где је имао разговоре са претеедником владе, r. Цветко-вићем, са министром спољних послова r, Цинивр-Марковићем и са потпретседником вдаде, r, др, Мацеком. Пуковник ДОНО' в8н је обишао Београд и окели* иу, и изјавио је, дв има за ци.% да ебиђе Југоелавију, Бу. гареку, Грчку, Турску, Палести* ну и Египат. IZ SOKOISKOO STUĐENTSKOO SREDI§TA Javljamo jog Jeđnom ђгаф i sestrama, članovima SrediSta, da se prostorlje SredlSta nalaae u novoJ agrradl Saveaa S. K- J-(Brankova ullea 30/HI), gde je i na5a ftiaonica, иг saveznu bibM-oteku, kojom se Clanov! mogu da služe. Saverna biblioteka je obo* graćena sa 1500 primeraka,. sem toga, članovima su na raspolole^ njii I mnogi listovl. Obaveani plenarni sastanel odr-žavaće se, kao I doeada, svake subote u 18 sati, dok se prostor rijama članov! mogu da služe I drugih dana, sem ponedeonika i četvrtka. Na prvom sastanku, u subotu, 1 februara, održaće pre-davanje brat Radmilo Grdlć iz oblasti sokolstva, knjc če biti kao uvod u ciklus predavanja, pred' videnih za usavrSavanJe i izgra. dlvanje gokolsknga duha naSih članova. Smatramo, da je neop, hodno da se vldamo Uto če*če, da irmenjamo svoja miljenja 1 da na taj način izjednačlmo svoja sokolska gledata. I, najzad, ponovo apelujemo na sve članove, prijavljene za u* čestvovanje u programu akademije, da redovno i savesno vrk svoje dufcnostl. Slobodan Nikolič Чима дз нрсславимо Штрожјеровддн! Оне жупе и јединице, које још нису наручиле ^ свеску Соколске популарне библиотеке, коју је, под иаслопом „J. Ј. Штросмајер — апостол југословенске мисли", написао професор београдског универзитета, брат Др. Виктор Носан, — нека је одмах наруче! Књижица стоји САМО ЈЕДАИ ДИНАР, а обухвата 32 стране, и намељена је ширењу великих Штросмајв* вих идеала, нарочито на Штросмајеров дан, којн ПЗДа 4 фебруара. Ничим бољим неће раше јединице моћи да Cd 0* дун<е Штросмајеровој успомени, него ли, ако ту KftH* жицу, у што већем броју прошире међу своје чданство и међу остали народ, mggggsssSSSSSB. " ggBSgHgjHgMB* Kratke vesti iz našeg sokolstva Vredni naraStajci Sokolskog društva Tivat osnovali su omla-1 dinsku sekeiju, izabrali upravu i ^ danijeli plan o buđućem radu u tehničkom i prosvjetnom cilju. Osnovače zdine novine, priredi-vače sokolska posijela i natjeca-nja u odbojci, stolnom tenisu i ( dr., pored redovne vježbe u kojoj | pokazuju veliku sposobnost. Njihov rad nailazi na potpuno razumevanje uprave Sokolskog društva i ostalog članstva. * Sokolsko društvo u Gardinov-cima priredilo je akademijo sa biranlm programom. Pored vežbi, deklamacija, pevanja itd., izveden je i pozorišni komad »Študentska posla«, u kome se istakli V. Malešev, M. Janič, M. Bečerič i Ma-ca Galič. * Sokolsko društvo Kragujevac 1 proslaviče ove godine desetgodi-šnjicu plodnoga rada. Nova u-prava nastojače da se dosedanji rad pojača, a na sletu u Beogradu pokazače se koliko je učinje-no na svima poljima sokolskog rada u okviru kragujevačkpg Sokola I. * Nedavno je umro u Milni brat Ante peruzovič, u 45-oj godini Života. Vjerno P postojano ispo-vijedao je sokolska načela kroz j čitav svoj život i ostao im vje-ran do smrti 1 Obnašao Je razne časti u društvu a bio je i društveni načelnik. I u privatnom ži-votu bio je dobar Jugosloven. Zarobljen u Italiji, za vrijeme svjetskog rata, prijavio se u do-brovoljce, pa je i to vrijedno da se spomene i ne zaboravi! Sok. društvo Milna odalo mu je dužnu počast korporativnim učeščem na sprovodu u odorama i sa društvenem glazbom, a na grobiju opro-stlo se od njega starešina, Dr. Ante B, Mandinič. Neka mu le laka zemlja a porodici iskreno saučeščel * Sokolska četa Mali Bajmok, kod Subotice, priredila je čajan-[ ku, koja se pretvorila u akademijo Jer su pored plesa izvedene j vežbe na karlkama, nastopili su u slobodnim sastavima i brača Stipan Vidič I Mijo Sabo. Svirao 1 je tamburaški zbor i harmonikaš, j brat D- Bertuš. — Ova četa radi I vrlo aktvino, a na priredbama u Subotici je svojim nastupima ste-kla opšte simpatije, pa se nada da če uskoro biti pretvorena u društvo. Sokolsko društvo Subo. tiča—Matica pomaže četu u tom nastojanju. Bunjevac—Soko * Sokolska četa Bočac, Vrbaska banovina, osnovala je knjižnico i čitaonieu, koju pored članstva posečulu i ostali meštani. Za pretsednika je izebran brat 5. Marlanac, aveštenik i prosvetar čete. Kako je četa vrlo glroma-šna kao i članstvo, moli braču koja su u mogučnosti, da je p0‘ mognu knjigama i časopisima. * U Sokolskom društvu Sloveti* ska Bistrica održao je zanimlil* vo predavanje o modemom rali* brat Prekoršek Tugomer. Velik' broj sokola i gradana dupkom 1* napunio salu hotela Beogra*!-Predavanje je propračeno skiop-tikonskim snimcima. Brat Prekot* šek je najpre govorio o moder* nim vojničkim sredstvima, a ti’ tim je podvukao značaj avijatik® u modernom ratu. Predavač naročilo osvrnuo na propagandu, kao jedno od najvažnijih eružj^ današnjega ratovanja. Neprljateljska propaganda nastoji u prvom redu zahvatiti omladinu. U najbllž°i prošlosti imamo dokaze, kako tudinska propaganda može me* ralno oslabiti i u presudnim № sovima upropastiti čitave narode^ Predavanje je saslušano la nap večom pažnjom, a predava? ne* graden srdačnim aplauzom. Inte* res za predavanje brata Prekor* šeka pobuden Je 1 U okolid11' sokolskim jedlnieama u velikoj meri. 8, L* * Lutkarsko pozorište JokoIskoS društva Banja Luka daje sada redovne pretstave u Sokolskom domu. Uspeh moralni i materljalni je dobar. Naraštajski etsek S°' kolskog društva Banja Luka 0' držače svoju tradlcionalnu al<4- demiju u subotu l-II.____________ ... КОМЕМОРАЦИ1А BP. БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ Прошле суботе управа ског етудечтског ередиштз ОДР’ жала je комеморативно аече, пв’ свећено успомеии рано премИИУ' ла члана, брата Бранка Радиче* вића, студента технике, 0 чиј°1 смрти је „Соколски Гласник" в<т потанко писао. О пок- браТУ Бранку, говорио је и брзт Пет*Р Пјаца, етудецт техиике, а уиУ' heua СУ телеграфсна еаучеИп* породици пок. Бранка н ском друштзу Сарајево — М#* САРАДЊА ЦРВЕНОГ КРСТДИ СОКОЛСТВА У дому друштва Црвеиог КР' ста одржана је годишња скУПг штина IX Пододборв ДруиЈТ»* Uppeuor Крста, под претееда^а11 r. др. Милутцна ЗелиНа. Иа и** вештаја »иди се да Је рад ч®' додбора веома плодвн, иароЧИ' то у раду око Зимсхе помоћИ * вођења кухиње броЈ 3, која Ј* укупно поделида 125045 оброК®' Све ово стајало је 327,824-00 иара. У скупљању прилог«! № додбор Је. у заЈедници c# СО* колсним друштвом Београд тица спкуиио 18,000 ДинарА ^ jPođ. XII — Bro.i 5 SOKOLSKI GLASNIK Strane 5 Соколске оргаиизације мооају будно чувати свој духовни интегритет и чистоту своје идеологије Прдвучанр |а ce разних страча, Р нарвчито часто и, звправо, стално из соколских редова, да нешв еавремачР друштво тешкр морално болуја, Обољеже Ie зехввтчло валике размерв и прет-Ставл>а озбилану рпасчоет за на-ционални и државчи живот. То рбрл>ач»е са мачифестује дневчо У рвзличитим облицима. А нај-чоцЈ^а му je форма базобзирча еебичност и наметање личних пррхтјева и интереса. Гоњени том грубом и безгранчччрм се-бичношћу прједичци, котеријв и rpynt ИДУ твКР далеко у задо-врљавању евојих прохтјава да yr-рржавају националиу и државну сигурноет. * У нормалним времечима та злоере^н* прјаве мржда и неби лретставл>але какву тра|ни|у опае-Нвет за егзистенцију народа, Jep се зна, да друцЈгва е времена на вријеме, обољевају, падају у де-кпдечцију. То долази кар посље-дица розних сукоба, разних по-трееа и катастррфа великих раз-л*јера. И таква обољења трају дуже или Kpahe. Насгаје раакци-je и борба против таквих појава. И са eeftnM или ман>им напорима брлрст се отетрањује и друштвр регечериша. Међутим у прили-кама какве владеју данае борба са друштвенрм дакадвнцрм је и тешка и екоро немогућна. Суд. боносни догађаЈи иоји са одигра-«УД« унаркрло и који, ева-чако, не могу, рвако или онако, мимоићи ни нашу земл>у, И нашв земл.в, несумн.ива и у разноврсиим облицима рфћа, еудбоносноет тих дргађаја, Та «јећа*9 су трликр сиажна да скорр патпуно впеорбују миелч и вничј* оиих поЈчдицаца и орга-низација кој« еа jow рејаћајутр-ликр здравим« да могу и хоће да утичу на рздрављаваље наша-г« друштра, У трм твшком вра-мену моралног порамећајв у ?клопу нашега еавременрга дру-ЦЈТВв и под притиском СПОЉНИХ опаснврти лако С9 г»о|авл.ују раз-ноарсна струјак.а н твндснциЈе, КрЈа на мргу да мимоиђу ни нашв соколскв редовв, макар и у ограниченом ц незнатном оби-му. А сматрамо да их Је потреб-но маркирати иј разлога које ДИКтуЈв чисгоКа еонолскв идео-логиЈп и виији интервеи мералне базбЈедноЕти нашвга народа. Јер je нвсумн>иво, да ми нијесмо без лутих н опасних непријатеља и нао ерколена ррганизаци|а и као народ и држава. Коликогод је многобројна и снажна ееколска породица она има толико и так-ви* противника да морв бити /-»иЈви на опрезу, увијек на стра-Жи, спремна да сузбиЈв сваки по-нушаЈ елабп.вља н.вних редова. И н« ечмр т9' Сокрл«твр нв можв и нв емнјв бити у двфанзиви, eefc стално у акциЈи, у покррту. Онр с<Ј не смиЈв Ргранмчити са-mq на чувана« и ширење својих редова eeh ec мрра чути глас со-крлств* у пита^у мрралног и социјалног прелрррда и очу»ан>а ивцириалнрги држваирг интвгри. тета и нвзавиености, А за такр ввлика цил>ввв с»аки сркрлски припадник, кар пвјвдииац, и ер-крлствр, кар цјелика, мора бити чарстр поввзанр, диециплиирва-нр, дукрвно |*динетввнр, идволв-шки првчишћвнр. Сркрлет»р нијо |учврашн»и »*-спитни идоолошки иационални покрет, Онр има за собом иетр-рију дугу три четвртина стод.в^а. tberoea идеологија почива на дугрм иекутву и духрцирЈ подло-sm «р)у |а дар живрт нашега на-ррда, Наша нација, у тешком рва^у за ввлика идвале човјв-чанства. израдила Је евоје мак-симв| својв рснрвие мрралне за-конв на крјима лрчива народни живот. У тв ренрвв узидана |е љубав, срлидарнрст, самрпрегрр и узајамност; у те рсновв унвсен ie слободарски дух и бескомпро-А»исна рдлучнрет залагања за нај-вчКв благр човјековр! слободу, коју је наррд сам назвао злат-ном. Jep je јаснр рсјетио: д« еамр у слрбрдм може да се разеије прааи и готпунн човјек, човјек узвншеиа духа, споСодна логледа, ведра чела, крепке и снажна мишице, епреман на крајње жртве за бпагрбит и слободу свога неррда и чрсјсчанских права уопште. То ј« човЈек нв еамр јунак епрвман заложити cbp] живрт у љутрм боју, eeti Jo тр Јунвк крме Је човјеч-штво, човјечност, pchozhs духов-на црта. То Је чрвјек Јунак иетр-времено, Такав идвал чрвјеко ствррир Je творачки дух нашега народа кроз мучне вјекрвв његове истррије. Такав je човјек идеал еоколства. Такав чрвјек je манифастрван кроз нашу историЈу, кроз духрв-на тврревина нашега наррда, а наррчитр кроз нашу епску на-родну пјесму. Треба самр мало гагледати у бргату духовну риз-ницу нашв нацкје па сагледати пртпунр изрсђека човјгкв-јуна-к«, витеза каква js дар самр наш наррд. У трме човјеку наћи^емр и узвишенрст, и вјорнрст, и виср-ку правичнрст, гртрврст умрије-ти за Правду, самилост и брат-ску л>убав за свакога брата крји Ја пртиснут и трпи, поштрзање према другом човјеку, нека ја и прртивник, самр акр јр часан. Изградити таквога чррјека и пра-кр н>ега прстићи пропоррд наше нациЈе несамо мррални, већ и физички, и срцијални, и екрном-ски првпрррд, звр ни]в РСНРВНИ задатак нашага сокрлства! Нија пстребнр нерочито напразан«а па да се прјми да таке* чоојек, каквог ]е исклесар дух iieuicra норода а срколство узе-лр за евој прртрткп, не може да буде ни уско племенски, ни сек-тошки, ни ускр крнфесионалан, | ити насилничкн, и рсвајачки. По-глед нашег« човјска, сркрлског човјека, оштер Je н делекрвид, ри обухватв циЈслу иоцију, ције-лу Југоспавкју, све СлРЗбке, он сбухоата, преко слободнрг слр* агкства цијелр чрвјђчанство. Та-ков срколски човјак, каква XPh* и ствара сркрлствр, крга ја ствр-рила дух&вна мрН нашв иације, можв да жели само иаррд слр-бсдиих, равнрпрввних, чрвјвчвн> ски измиреиих и л>убввл>у прво-заних л»уди. Тр je у рснови, и цјелини, народни чрвјвк, КРЈи сам сврјрм воаРМ, евојом само-дисциплинрм. чврстим еврставв-њвм у иапробрјнр радове штити агзиствнцију еврја нација, чува н.внр духрвнр благр, изграђујв (*вн живрт, стввра И.ВНР блвгр-С1вњ9 и рсигурава н>еир мјвстр у друштву слр6рг<чрг слрванства и човјечанства. Том« n таквом« чввјаку, каива жвли н xpfce сркрлстао. ииЈв пв» трсбна иичиЈа туђа мдеолршка прзаЈмнца, ничијв духовна пот* прра са етране, Соколство је са-мрниклр. маше југосповенсно м словонсно, изграђанр рд наших миели, рд наших човјечанских и спободарских тежња и стремљо* ња. Онр се равна једино жнвот-нмм стремљвњим« и поглвди> ма крјв ее кристапизују и лро-Јицирају кррз твррачки дух иа-шега наррда, Непрестанр буд> цр. вјечнр у покрету, увијек у наррду, са нвррдом и за на-ррд, као №«грв битан ееставии днр, срколство, нар ррганиза-ција, аирмрднра сврј рад лре-ма пртрвбама м духрвним стремљен>има наррда крјему припада. Одатла је за свакрга јаснр, да појединци макар тр били сркрл-ски припадници и најваКег раи- ra. нема|у права да у еокалеки рад унрса своЈа лмчне логледе и идеалргију. Уколико живртна па-треба мзисиују ирракцмју или ДР' пуна рснрвних писаних правила крјима са равна еоколство, те норакција и далуне могу да вр-ша само рне ирнстмтуцмје м рр-гани крјв |е сркрлствр свмр пв себи мзабрало, Ниједан појвдц-нац на смија, нама права, да у сркрлска схватања и изграђвну и-дерлогију, да у сркрлске путвва ц циљева уноси нееакрлска ида-ја и етрвмл>ења, Koja ho неми-нрвир уррдити несркрлским дја-лима. Сркрлске рргаиизација мррају буднр чуватм сврЈ духезни инте-грктет, сврЈ рпштенаррдни, непр-литички, нацирнално-васпитни, Ју-гоеловенеки карактер, и сузбити сваки покушај нарушавања тих оснрва, Др. НИКОЛА ШКЕРОВИЋ Naraščaj Cokolskega društva Radovljičana Jesenicah PiSti nam Iz Radovljice: Bili ■ »prebil led«, smo se prav lahko smo gostje bratskega druStva j vživeli v vloge princesk, pastlr8-Jesenice. Igrali smo mladinsko, kov in začarane družine. Se celo igro »Martin Napuhek«. Že, ko > na* strogi brat Spicar je bil za- smo zvedeli, da nas bratsko društvo rado sprejme kot goste, smo od veselja kar vriskali. Se-1 veda nam je skrb, kako bo na Jesenicah, kar malo stiskala sr-1 ce. Ko pa je brat Potrato s svojim umerjenim prigovarjanjem dovoljen. Tako smo bili srečni, da moramo to povedati vsem, posebno pa bratom in sestram na Jesenicah, ker so ham tako ljubeznivo pomagali In v tako velikem Številu posetili našo igro. NaraSCaJ Sokolskega druStva Radovljica ДферасаСоколским домому Новој Градишци »Хрватски днерник« јављв, да је у Новрј Градишки рдржана се-дница Градског заступства, која ia »прбудила ве<шко заниман>е, јгр су на дновнрм реду била важ-!ia питсн>а, крја су захтијавала та-1лел>итр ријешен.е«, А тр ввжнр питан>е, — грдина >-РСПРД(*а 1941, кадв свн наррди и сви рдгрвррни фактрри на сва-ry не врдо другу бригу, нргр ка* <Р да рчувају иаррдну елобрду у свакидашњи хлаб, — то ја за срадска рчава у НрврЈ Грвдишки л за »Хрватски дневник« —• оду* зимањв сркрлскрг дома!,.. »Хрватски днавник« са круп-ним наслрврм јавља, како je за-1л.учено, да са i/Гродској опмјти-ни поврати землишта које je ви-по устулљено за градн>у сокол-скрг дома, гима да се Сркрлскрм друштву чсплата инвестицирни грршкрви за град«.у.« Зар »Хрватски днавник« н« »и-ди, какр тим протуправчим ди-ренавм у oefc ствчанв прв-ва, и пррпагирањем нрзвкрни-грети, руши тамал>* на крјима пр-чива евека еамруправа, па твкр рма у Банрвини Хрватекрј?!., Фрр-мула, да ee »исплат* инвеетицир. чи трршкрвии значи у ствари то да, за иеку ртштвтну багатвлу, хрћв да еа дрђа др сркрлскр и-мрвииа, Продлвг je примден еа 14 гласрва према 5, а два су се у-стагла. Србч еу сви глаеали прр-гив, а »Хрватски дчавник« јавл»а, ца ja Dr. Милош Диаи* изричитр тражир, да са тај прадмат екинв с днавчрг рада, Dr. Дивић ја ме-ђутим јадан рд иајуглвднијчх са-мрсталаца у Хрватскрј, крји ја у» ааи бир у најрштријрј рпрзицмји прртив евих прршлих рржима и крји са најрдлуччија бррир за спрразум; — штр иајболв дока* зујв, какр претупци прртив сркрл^ ства н* тангирају самр »бивша ра-жимлија«, кар што би хтоли да прикажу изваени листрви, >вК свв Југвсл»аен« н свв трезввне људв, а Срба прготрвр! Прштр се Срби у Банрвини Хрватекрј највишв р-купл>вју бвш у Сркрлу, ]а ли чудр, акр и најво^и пријата/vH спрразу-ма међу №има, кар штр ја баш Dr, ДивиК читаву ту хајку ехватв к*р акцију упарану и прртив ce* бе?1 И зар eefc еамв та чин,оница на би требала да навед« рдговор-на фактрр«, да остав« на миру удружан«в. у крјима са еви Србч и ретели Југрслрввни, ивј-pel)* ркупл,ају?1и Плодан рад Соколсног друштваПетров-град - Матица Пишу нам из Петровграда: Ретко је друштво којје са толи' ке вад>е и љубаеи ради на оства-рен>у просветних и техничких цил>ева кзо соколско друштво Петровград „Матица", Иаши техиичари, на челу са братом начелником, Страхишом Рајићем налазе ce међу првима. Просветни рад врло је плодан што сведочи велики број седии-ца и преко 70 говора и предава-н.а, са историјском, социјаднои и здравствсном садржином. Позорини отсек прославио је У 1939 ГОД, 20-ГОДИШПјИЦУ оп-станка и врло успешног рада, који је понос нашег места и Со-кола. Оно има традицију и ка-рактер сталног позоришта. ^ Позоришне претставе nocehyjy 500—600 особа. Репертоар је за-довољавајући и пркказују се новија дела: Он и његова се-стра; На леђнма јежа; Народни посланик; Власт; Три пут венча-ни; Коштана; Отмииа Сабиша-нака; Девојачка клетва; Хасана-гнница; Зла жена; Честитам; Глуви зет; Лои око Росуље; X-У. 3. итд. Да приредбе буду на достоЈном нивоу, старају се: Ла-за Богдановић, Бата Недељко-внћ, Ђура Турински, И. Јанко-вић, В. Миленов, С. Јоцић, М-Јосимов и др. Наша национална публика тај рад награђује обилном посетом. Соколи „Матице“ поносни су иа 'постигнута успехе и у раду нећс застати. SMUČARSKI SUET SOKOLSKE ŽUPE MARIBOR Sokoli-smučari mariborske iupe priredili su 19 o. m. smučarski slet u CuStanju, Urškoj gori, Kotlja-ma i Rimskom vrelu, Na eictu je uzelo učeSea preko 300 smučara, koji su se takmičili ц raznim dU-eiplinama, Nastupilo je 00 takmi-čara, od kojih su prva mesta zau-zeli, u veisialomu, kod članova: Ce. zar Pavel, Žerjav, 4-34; muSki na-ražtaj: Mlačnik Tone j Urbančič Srečko, Mežica, 4.40; članice: Černič Bariča, 2.03. — U smuku članica i naraštajki: Černič Bariča, 5.11 i Stifter Angela, 2erjav, 6.26. — U patrolnom trčanju na 10 km. prva je bila patrola sokoUkog društva Maribor I, a kod naralta-ja takoder patrola sokola l iz Maribora. U sokolskem domu, u CuStanju, završen je slet i takmičenja govorom načelnika župe, brata Hoče-vara. Prlredbu je uspešno orga-nizovalo koruško sokolsko okru-žje, sa načelnikom, bratom D. Tomažičem, Posebnu zahvalnost sokoli duguju g’di Nešič, vlasnici »Rimskog vrela«, koja je dala be-splatno za 40 takmičara preno-čišta u svom pansionu. Najbolji takmičari učestvovače na »aveznim utakmicama, 1 i 2 februara, na Planici. јвидшиа<<1јг'ј v. i чдг^нгтјиии NOVE ZNAČKE FANTOVSKIH OTSEKA *Zve?a fantovskih otseka« uvela Je nove značke *a ivoje članove, Naraštajci аница, а за референта СПП, брат Ђуро Бан. * 26 јануара одржана је годиш-н>а скупштина Соколског ДРУ-штва у Великој Кикинди у при-суству великог броја чланов^, и изасланика Жупе, бр. Душана Адамова из Мокрина. Леп и борбен говор одржао је бр, др. Петар Бојаннћ, освр-ће се на положај и задатке соколства у данашњим времени-ма. Из извештаја се могло закљу-чити, да је рад овог најстаријег соколског друштва у овим кра-јевима био знатно успешнији не-го у ранијим годинама. Радом је предњачио просветни одбор, као и технички, на пољу народно одбранбеног рада. Сви извешта-ји и предл.ози примљени су јед-ногласно. Да би могла довршити свој рад у оквиру СПП, досадашњој управи је једногласно изгласа-но поверење за даљи, корисни рад. На концу је одушевљено примљена резолуција, у којој се ка.же да наше сокодство стоји на принципима Тиршевим. Зато је потребно соколски рад проширити на најшире сло-јеве иарода, те их у истакнутоме правцу васпитавати, Да би се то постигло ставља се у дуж-ност будућој управи и свему чланству што обимнија пропа-ганда соколских идеја нарочито у сеЛЈачким слојевима нашега народа. Народно одбранбени рад има се унапредити до максиму-ма. Да би се ово остварило, а-пелујемо на посредовање брат-ског Савеза код надлежних фак-тора, да би се дошло и до тех-ничких средстава за обуку у на-родно одбранбеним пословима. Обавезно физичко васпитање народа, тамо где постоје јака Соколска друштва, нарочито по градовима нека се не врши од-војенб од соколског рада, jćp соколство у томе погледу има добрих стручинх радника. Обзиром. да је Петрову пето-љетку друштво предузело, не у своју, него на општу корист, тражимо обилату материјалну помоћ и од претставника rpa-ђанства, у политичкој општини, као и у Лругим државним и јав-ним надлештвима. * Sokolsko društvo Zagreb 3 održalo Je 19 o. m. glavnu godišnju skupštinu u društvenim prostori-jama koje je brojno članstvo po-sve ispunilo, a koju je otvorio zamenik starešine brat Radonić. Iz izveštaja vidi se da je rad bio vrlo bbilan za prilike u kojima društvi radi, jer je, i pored stnet-nja koje je imalo sa vježbaonl-com u 'Skolskoj zgradi, održalo uspjelu javnu vježbu, učestvovalo na svim takmičenjima i priredbama zagrebačkog sokolstva. Samo je priredilo prosvjetnu akademi-Ju, dvije zabave, nekoliko čajanki i gostovalo sa lutkarskim i po-zorišnim otsjekom u Glini. Na tim priredbama svirali su društveni džez ili fanfara. I narodno od- ! СКУПШТИ branbeni rad "bio je znatan. Društvo je dolično proslavilo 10-go-dišnjicu rada i opstanka. Izabrana je nova uprava na čelu sa starešinama braćom: Rišla-vijem, Radonićem, Jovanovičem i Levajem. U upravi su još brača i sestre: Marčelja, Hiršler, Bregant, Mozetič, Ačimovič, Kosovel, Potočnjak, Kuražija, Delič, Vunarič, Gorenec itd. Brat Gavrančič, starešina župe, pohvalio je rad društva i zaželio novoj upravi mnogo uspeha u radu, sa nadom da če društvo i pored svih neprilika dalje napredovati i doprinijeti pot-punoj pobjedi sokolstva u Zagrebu. Skupština je završena pje-vanjem pjesme „Oj Sloveni". * Na skuštini sokolskog društva Bos. Dubica, o kojoj smo javili u prošloin broju, govorila su pored br. Perenčeviča i brača Ko-sovič, Misaljevič, Bižič, Zakič i Bilič. Diskutovano je o daljem sokolskom radu. jednoglasno je izabrana nova uprava, na čelu sa bratom Vladimirom Kosovičem. * Sokolsko društvo Ljubljana II održalo je godišnjl zbor u novom sokolskom domu, na Trnovom, u prisuču brojnog članstva 1 delegata župe, brata Jazbeca. Starešina, brat Kocijan, podvukao je agilnost svih otseka, napose gra-devinskog, čijim zaslugama je sa-graden dom, koji če biti u toku godine dovršen. Društvo broji preko 500 pripadnika. Tehnički iz-veštaj dao je brat Trček. Vežbalo se redovno, pod vočstvom 14 prednjaka i 3 prednjačice. Bla-gajnički promet iznosio je 2 m!-liona. Izabrana je nova uprava na čelu sa bratom Vinkom Kocijan. U ime župe i starešine Dr. V. Murnika, govorio je brat Jazbec, pohvalivši nastojanja i uspehe Sokola II. Još je rešeno, da se pri-likom osvečenja doma održi u Trnovom župski slet * Sokolska četa Novi Karlovci o- držala je godišnju skupštinu kojoj su priustvovali 1 delegati župe i matičnog društva. Rad u minu-loj godini bio je plodan. Izabrana je nova uprava, na čelu sa Nikolom Deličem, trgovcem. Zaključeno je, da se u toku godine podi-gne sokolski dom, koj) če nositi ime Viteškog Kralja Ujedinitelja. * Godlšnja skupština sokolskog 'ruštva Dugaresa održana je 19 januara u Sokolskom domu. Skup-štini je prisustvovalo 114 lica i župski delegat, zam. starešine, Dr. Josip Variola. Starešina brat Rudolf Kratochvil, z?hvalio se na potpori župe. Odfžano je više pri-redaba, koje su sve uspjele: Dve redute, MajČin dan, komemoracija Viteškog Kralja, proslava 1 decembra, Nikolinska priredba, Silvestarska zabava itd. Otvoreno je lutkarsko kazalište, koje je kompletno i moderno uredeno. Davane su 4 akademije i 6 čajanki. Za socijalni fond sakupljeno je Dinara 1.400 osim drugih darova u odječi i obuči. Sabirna akcija za Bitolj dala je 450, a za Sušak 700 dinara. Održana je i idejna škola koju je posjetilo 320 slušača i 25 prosvetnih predavanja, sa ukupno 2.137 posjetioca. Pred vrstorri je održano 18 govora, sa 418 slušača. Knjižnica ima 169 knjiga. Na „Sokolski glasnik" pretplačeno je 41, na „Našu radost" 71, a na župski glasnik 19, Glazbena sekcija bro- не наших ji 8 članova. Radosni društveni dogadaj bio je posjet savežnog prosvetara M. Stanojeviča sa nekoliko brače i sestara iz SPO. Uza sve teškoče tehnički rad bio je dobar. Društvo ima 4 ot-sjeka: smučarski, včlošipedski, šahovski i pingpong. Knjižnica prednjačkog zbora ima 178 knjiga. Krasno uredeni Sok. dom vredi preko milijon dinara. Društvena movina iznosi 732.792.50 Dinara. Zavjeti SPP izvršeni su, osim jednog svi! Članstvo u godini 1940: članova 106 članica 41, muš. naraštaj 17, žen. naraštaja 17, tnuške djece 36, žen. djece 36 — ukupno 253. Prema godini 1939 više za 27 pripadnika. Delegat župe, Dr. J. Variola, zahvalio se na lijepom i uspješnom radu u ime župe. Aklamacijom je prmiljena lista starog odbora na čelu sa zaslužnim starešinom, R. Kratochvilom, koji je pozvao članstvo da ulaže sve svoje sile u korist sokolstva. * Sokolsko društvo Višegrad održalo je godišnju skupštinu, na kojoj su doneti razni važni zaključ-ci o budučem radu. Izabrana je nova uprava, na čelu sa bratom ing. J. Antičem. Uz velike manifestacije upučen je telegrafski pozdrav mitropolitu sofijskom, Stevanu, u znak zahvalnosti na božično-novogodišnjoj poslanici. Pozdrav završava rečima: „So- koli i narod ovoga kraja vide u Vašoj ličnosti * istinskog sloven-skog vodu i zato Vas iskreno po-zdravljaju. Bratske ruke bratski prihvačamo!" * Соколско друштво Бан>а JIy- ка одржало је 26 о. м. своју годишњу скупштину. Из под-нетих извештаја види се да је друштво у прошлој години мно-ro радило и постигло добре ре-зултате. Скупштина је изабрала нову управу, у коју су ушли познати и стари соколски рад-ници, са бр. Златком Пувачићем, судијом, као старешином. За на-челника је изабран бр. Јосип Жлува, проф., начелник жупе. Новој управи је стављено у дужност да у овој последшој години СПП приведе у дело све завете. * Соколско дрјпштво Црвепка о- држало je XI редовну годпшњу скупштину, 26 јануара. Скупшти-ни је био присутан и старешинз Соколске чете у НовоЈ Црвенки, бр. Филип Гузина. Делегат Жу-ne, бр. Мирко Домац, испору-«<ио топле поздраве Старешин-ства Жупе и изразио своје ве-л^ко задовољство, што му се опет указала прилика да уче-ствује у раду међу сбколима Црвеике, чије друштво, „без ла-скања", спада у најнапреднија Соколска друштва у земљи. — Старешина, бр. Кобр, изнео је затим рад друштва, а из исцрп-них извештаја се види да ово друштво стално напредује у сваком правцу. — Као најзна-чајније се запажа, да је ово друШтво извршило скоро све claoje обавезе, узете у Петровој Петолетници, а нарочито ствара-н>е фонда за лом, у који су са-ми чланови, из својих личних сретстава, уплатили завидпу су-му од око 1 '0.000 динара. Да су опште прилике дозволиле, друш-тво би већ имало подигнут дом. јединицз Овако, новац је засада уложен у некретнине, купљена је једна кућа у Новом Саду, која носи леп приход, а претставља мно-ro већу вредност од оне која је дата. — Затим је, уз велике на-поре, старешинство друштва у-спело да се спроведе електрично осветл>ен>е на наше насел>е Но-ва Црвенка. Друштво је осно-вало и лист,„Соколску Стражу“, а соколство у Црвенки је до-бцло потпуно модерно уређену соколану, снабдевену свим по-требама, за свестран соколски рад. Она је власништво Фабри-ке шећера, која ју је уступила на апсолутну употребу, бесплат-но. Старешина Кобр је поднео о-ставку, наводећи оправдсне и важне разлоге и обавезујући се да ће за друштво чинити и да-ље све што је у његовој моћи. Предлаже да се за његовог на-ступника бира ранији стареши-на, бр. Будимир Бедековић, а он да заузме његово место, т. ј. заменика старешине. После оп-штег тражења да брат К'обр о-стане и даље на челу друштва, његов предлог је прихваћен, па је за старешину изабран бр. Бу-димир Бедековић за зам. старе-шине, бр. Фрања Кобр, a II зам. старешине бр. Милан Петровић. Старешина Соколске чете у Но-вој Црвенки, бр. Ф. Гузина, је изнео заслуге бр. Кобра за на-предак, не само у соколском ра-ду, већ и целе наше колоније Нова Црвенка. П. К. * Соколска чета Костајница.. жу- па Тузла одржала је 26 о. м. год. скупштину. Поред редовне вежбе са свим категоријама по-клоњена је пуна пажња и оста-лој делатности. Књижница се повећала са 80 на 300 књига, no-јачали тамб. секцију, и рад стрс-љачке секције, иабавком мало-калибарске пушке и ваздушне пушке, а дилетантска секција дала је бројне приредбе. Одр-жан је домаћички и аналфабет-ски течај. Израђена је лепа по-зорница са гардеробом, у надо-градњи школе, купатила са нуж-ницима, чесма-водовод. Личних завјетника Чета има 60, и они до краја СПП искупиће завете. Изабрана је стара управа на челу са бр. Бошком Бањанином, која he припремати и заветни јавни час са развијањем четне заставе, те освећеше подигнутих објеката. • Соколско друштво Завидовићи одржало је годишњу. скупштину 12 о. мј. која је била многоброј-но посећена, како смо већ јави-ли. За старетину изабран је брат Војислав Лазаревић. Друштво има три сеоске чете, Возућа, Хрге и Гостовић. У прошлој години довршена је мала кућица на соколском rpa-далишту где ће бити подигнут лијеп Соколски дом чији су те-мељи већ готови. * Sokolsko društvo Kragujevac I održalo je desetu godišnju skupštinu 19 januara. Skupština je bila vrlo dobro posečena. Delegat Župe bio je br. Todor Dimitrije-vič, sudija. Skupštinu je vodio br. Petar Jcvdevič, upravitelj ško-le. Izaslanik Župe br. Dimitrijevič se dotakao nesebičnog rada u so- kolštvu i rada na narodnom pro-svečivanju. Tajnik, prosvetar, načelnik, blagajnik, gospodar i sta-tističar podneli su iscrpne izveš-taje, iz kojih se vidi da je rad u minuloj godini bio vrlo aktivan, pošto su i spoljno-političke prilike zahtevale pripravnost i bod-rost duha, više nego ikada. Aklamacijom je usvoje"a lista nove uprave: starešina Petar Jevdevič, članovi uprave: Vid Katič, Ivan Sever, Dimitrije Lutčenkov, Do-brivoje Brankovič, Miroslav Fer-luga; Stanislava Veličkovič, Živo-jin Petrovič, August Kuštrin, Života Jovičič, Ilija Vasiljevič i dr. B. D. • Sokolsko društvo u Gardinov-clma održalo je brojno posečenu godišnju kupštinu, koju je otvorio starešina brat Malešev, posle čega su/podneti izveštaji o radu i doneti zaključci o daljoj akciji. Na koncu je ponovo izabrana do-sadanja uprava, na čelu sa bratom V. Maleševim. * 26 januara održana je u Subotici godišnja skupština Sokolskog društva Subotica-Matica, koje je najstarije u Subotici, a računa se medu najbolja u Sa-vezu. U toku godine društvo je imalo 114 raznih priredcba. Prednjačiti zbor broji 35 pripadnika. Vežbački časovi održavaju se redovno u Sokolskom domu uz kog se nalazi i prostrano letnje vežbalište. Kroz Sokolanu i letnje vežbalište prošlo je 30.605 ve-žbačkog članstva naraštaja i dece. Prihodi 316.313,68 din. a rasho-di 297.140,48 din. Imovina din. 557.676,28. Dru?tvo ima ukupno 820 pripadnika. Pored toga se brine o 10 seoskih sokolskih četa, koje također aktivno rade. Izabrata je u celosti stara Uprava: Starešina Tešič Lazar, zame-nici: Dr. Poljakovič I., Turato I, i Kujundžič A., tajnik Vujkovič V., blagajnik Ninkov S., načelnik Temali J., načelnica Blažetin J. U Upravu je ušlo još 20 članova i članica. U društvu postojl poseban ot-sek »Uprava doma« koji se brine o Sokolskom domu, na čelu sa R. Vujičem. * Sokolska četa Mali Bajmok— Subotica održala je godiJnju skupštinu 25 o. m. Matično društvo zastupao je starešina Tešič Lazar i Vujkovič Veco. Skupštinu je otvorio starešina čete brat Milašin Stevan. Izveštaji primlje-ni su, a brat starešina Tešič je odao priznanje na radu čete i prednjačkog zbora. Zatim je do-nešena rezolucija da se četa što pre pretvori u društvo, nabave vežbačke sprave, i Subotica če za kratko vreme dobiti još jedno društvo či.ii su članovi sve sami Bimievci i koje če biti još jedno žarište Jugoslovenske misli ovde na severu naše otadžbine. Bunjevac Soko * Uz, starešinu brata Alačeviča i zam.ienika Zanka Spasoju, te prosvetara Paunoviča, na siednici U. O. Sokolskog dru5tva Makar-ske izabran je za tajnika brat Klarič Luka, a za blagajnika brat Novak. Nadatl se je da če nova Uprava poraditi da ovo društvo domogne se položaja koleg bi moralo, jer sve preduviete zato ima, kao: dom i ostale prosto-rije, kakove mnoga društva ne-maju. me da na pl svoj 'tvoračkl ma. U osnov C1TA |UC1 NOVINE... „Hrv. dnevnik" se žali na glav-nu godišnju skupštinu ,JADRANSKE S.TRAZE" u Karlovcu, zato Sto u novoizabranom odboru „ima i takvih ljudi, s a kojima trečina odbornika nije zadovoljna". Ovo je nesumnjivo najoriginal-nije tumačenje demokratije što se ikada čulo, i „Hrvatski dnevnik" bi trebao da traži na nj patent! Jer bi prema to j teoriji ta j odbor tek onda bio dobar, kad bi njime bila zadovoljna samo jedna trećina, a dve trečine nezadovoljne. Stvar je medutim u tome, da bi protlvnlci jugoslovenstva, koji, ot-kadgod postoji ,Jadranska straža", nisu ni prstom makli za nju, hteli šilom da zagospodare tim udruženjem, a da se prltom ne u-pišu niti kao članovi1, urnesto da se reorganizacija „Jadranske straže" u Banovini Hrvatskoj pro-vede na taj način, da u nju udu l oni koji su do sada apstinirall, I da ravnopravno saraduju s a do-sadašnjim radnicima, upotrebljava-Ju se najneukusniji postupci, da se oni, koji su kroz dvadeset go-dina jedini održali udruženje, Iz-bace kao Jzdajice hrvatskog naroda", dok se naprotiv primaju i takvi, čija mišljenja i simpatije i-maju sa svačim više veze, nego li sa nezavisnošču riašcg Jadrana,. * Jedan od najčistijlh lirskih pesnika u Hrvatskoj, Nikola Polič, naplsao je u „Novostima" članak u slavu velikog italijanskog mu-zičara, GIUSEPPE VERDIA, koji, ništa manje, nego na deset mesta zjapi zamašnim belinama. Kao da je senzitivni Nikola Polič kriv, što je genijalni Verdi sve bogatstvo svoje muzičke inspiracije posvetio bratstvu i Ijubavi medu narodima, pravdi I slobodi, te borbi protiv mračnjaštva i nasilja?!... * V nizu apsurdnosti, koje su za-stlčene, i crvenom olovkom I „au-toritetom* totalitarne borbe, veli■ ki btoj naše štampe je podvukao 1 famozni govor g. prof. ČAJKOV-CA, koji je ustvrdio, da kod nas Postoje „dve oštro odvojene et-ničke grupe, Jedna katoličko- muslimanska, a druga pravoslavna"; o je u prvom redu dokazlvao bojom kose... Da pokažu pak. koliko je naučna ozbiljnost tog dugogodišnjeg tlana najvileg Prosvctnog saveta, labava, llstovi koji su taj njegov govor podvu-kil, Iznose, kako je g. čajkovac Još do nedavna, dobljajuii masne bonorare, sastavljao vrlo Integralne jugoslovenske udžbenike I po-sve drugačije mislio. Mi medutim smatramo, da to nije argumenat protiv g. Cajkov-ca. več prot/v — mnogih drugih-J^r čajkovaca je uvek bilo i biče Medutim, ni onda kad Je tu-kao rekord u jugoslovenstvu, nije ta3 privlkgovani umnlk, za ljudc koji su umell da vide, bio ništa soHdnijj u svome radu nego li je danas, kad na osnovu boje kose govori o dva etnografska sveta, katoličko-miislimanskom i pravo-slavnom. Bilo je naprotiv vrlo Mnogo iskrenih Jugoslovena, koji su svoje rodoljubi je dokazali žrtvama, i svoje sposobnosti opip Ijlvim rezultatima, pa nisu smeli da pomisle da od toboinjlh Jugoslovena, koji su tada vedrili i Oblačili, dobiju ni deseti deo od °nog, što je imao g. čajkovac. Zašto?!... Jer nisu umell da se °k-eču kao g. Čajkovac. I zašto Prema tome, zamerati g. Čajkov- Пови броЗ ..Сохолске Паосвете" си, što i sada to ume?... Zašto oni koji su bili pozvani, nisu umeli da ga prozru, kao što je prozreo on njih?!.~ * Zvanično saopštenje Iz Ankare, da je tamošnja radio stanica počela davati emisije „na srpskom ili hrvatskom jeziku", gotovo svi za-grebački listovi saopštavaju pod naslovom, „Hrvatske emisije na radio slanici u Ankari\ Ako Je to prema „teoriji" g. Kostiča i Cuberine, o oštro odvo-jenim i posve različitim jezlcima, hrvatskom i srpskom, — onda bi gospoda u Zagrebu trebala da idu i dalje, pa da Radio Staniči u Ankari upute zahtev, da jednu e-misiju drži na hrvatskom, a dru-gu na srpskom jeziku. Jer kad je več do smeha, zašto da se i naši prijatelji, Turci, m nasmeju malo na naš račun?!~. * Nema ni jed nog srpskog, hrvatskog ili slovenačkog lista u Jugoslaviji, koji bi u svakom broju I-mao stalnu rubriku, pod naslovom Mi čemo to zapamtlti!", a u kojoj se, sa punim imenom, apostoflraju slobodnl i punopravni gradani ove zemlje, I u kojoj Im se upučuju pretnje zbog postupaka I dela, koja se ni najmanje ne protive zakonu i koja su, u svima slobod-nim zemljama na svetu, prepušt:-na slobodnoj volj1 I uverenju po-jedinaca. A i kad bi se našao neki naš Ust, — srpski, hrvatski ili slo-venački, koji bi izlazlo na našem jeziku, — da to učinl; sigurno je da mu vlasti ne bi dozvolile ta-kvo pozivanje na osvetu i takvo javno terorisanje... U broju od 26 januara je „HR-VATSKA STRAŽA“ konačno objavila da, sa tim brojem, OBUSTAV-LJA IZLAZENJE. Pošto zna vrlo dobro, da nlko živ neče zažaliti, ni za njom ni za njenim uredni-cima, to je osetila potrebu da sama napiše pansgirik o „velikim zaslugama Dr. Janka Šimraka za dosadašnji katolički dnevnik", ma da je zbog tih zasluga „Hrvatska straža" Izgubila i ono malo pret-platnlka, što je ima!a, Najkarakterističnije je medutim to, da je tek na kraju, sa same dve reči „Hrvatska straža“ proce-dlla, da svojim čitatelj!ma prcpo-ruča nov katolički dnevnik, „Hrvatski glas". * „H. dnevnik* se pre par dana osvrče na intrige frankovaca i na anonimne letke, koji napadaju vode HSS. Ust kaže da se „ne mo-gu tolerirati djela, za koja se u svakoj državi odgovara", pa nastavlja: „Tl elementi mogu biti sret-ni, što još nemarno Hrvatskog Sabora, Jer kad bi u njemu progovorili izabrani narodni predstavnici, imali bi ti elementi što čuti. U narodu, napose seljatkome, sve više raste ogorčenje protiv ovakve rabote. Narodni zastupnici i predsirdnid kotarskih organizacija stalno donose poruke, da se stane na kraj radu neodgovornih pojedi-naca." Zagrebačkl list Izlazl, medutim, u susret tim željama iz naroda na taj način,- što trati da se — oduzlmaju sokolski domovi ) da se šlkaniraju Jugoslovenl!.~ Како cmo већ јавили, Просвет-ни одбор Савеза Сокола K. Ј-почео је понова издавати >.Со-колску Просвету", као свој opran. па је ових дана изашао .1 број, за јануар. Нови и први број „Соколске просвете". штам-пан је на 24 стране, ревијалног формата, са укусним корицама и илустрсцијама у тексту. Са-држај је актуелан. Уводни чла-нак написао је наш брат Е. Л. Гангл: „У Краљевој години". Зам. старешине ССКЈ, брат арх. М. Смиљаннћ написао је члз-нак: „Посматрање, размишл>ан>е, закључци", а брат Ј. Шепа, тај-ник НОО: „Народно одбрамбе-но дело“. Брат Ђура Брзккгцћ, прочелник савезног отсека за се-ло заступљен је са написом „Наша пропаст — наша снага“. У овом броју је и занимлзив чланак „О значају кшижнице и читаонице уопште", од Д. А., са нацртом правилника за јавне чи таонице. Даље наилазимо на корисне рубрике: Соколско позориште и музика, Позориште с луткама, Просветна пропагаада, (радио, филм, готампа), Трезвеност н штедта, Соколско седо, Петро-ва петолзеткај Соколске вести, књиге и часописи, саопштења и тако даље. На крају је члан^к савезног просветара, брата Ста» нојевића: „Шта смо радили И штз да радимо"-, „Соколска Просве,та“ излази једанпут месечно, осим јула « звгуста н стаје у претплати 30 динара годишње. Наруџбе, прет-плата в сарадн>а шаљу се на адресу Савез Сокола K. J-, Про-светни одбор, Беогрзд, поштан-ски претинац 342. Број чековног рачуна 58-105. Главни уреднкк је брат Ми-лош Станојевић, сарезни про-светар. Лнст уређујв одбор, а за уредништво одговара Бата Атанацковић, тајник СПО. Smrt generala Metaksasa Prekjuče je umro iznenada, od srčane kapi, pretsednik grčke vlade, general Metaksas. Smrt ovog odli&og državnika, u trenutku kada se Grčka nalazi u ratu, i7azvala je razumljivo žaljenje u fcitavoj Grčkoj, kao i u inozemstvu. Pretstavnici jugoslovenske vlade izrazili su saučešče zbog smrti g. Metaksasa. Grčki kralj Đorde poverio je Istu, dosadašnju vladu, novoui pretsedniku, g. Aleksandru Kori« cisu, dosadašnjem guverneru grčke Narodne Banke i jednom od najintimnijih sradnika Metaksa* sovih, koga je Metaksas več ra-nije odredio kao svoga naslednika. Kralj i vlada su objavili pro-gls na narod, u kome izražavaju duboku žalost za preminulim pretsednikom i odluSnu volju da nastave borbu do konačne po-bede- f!pocBGTHH радСоколске четеуДоњемКрчину У априлу 1937 године основа-на је у Доњем Крчину Соколска чета, чвди оад за кратко време је крунисан успехом. Поред тех-ничког рада обраћена је пажња и просвећивању села, па је осно* је правилник о слушању утор-ником и четвртком увече и зе-дел»ом од подне до увече и пре-коредно слушање када су зна-чајнија предавања. Народ је радосно поздрзвио вана читаоница за соколе и на-род. Чета је њиге набављала, з добар део је добила на поклон од појединих лииа и установа. Данас читаоница има око 900 к№ига, већином из пољопривре-де и књижевности, приступачне народним масама. Народ узимз све, више књига на читање. Са-мо’ у току ове године узето је на читање 2000 комада. Највсће интересовање је ^а народне пе-сме и приповетке и „Трилогију" Стсвана Јаковљевића. Издавац>е књига је бесплатно. Давани су позрришни комади „Зла жена“, „Кир Јања“, „Бео-град некад и еад‘\ „Покондире-на тиква" итд.У сарадњи са гим-назијом давана је „Девојачка клетва" и „Зенифа". Извођене су кратке сцене од Бранислава Нушића. Чета је досад у мгсту и околини рпиредила око 20 у-спелих претстава. Прошле годи-ие приређева је једна заОава v суседном селу у корист сиро-машних ученика. Рад чете је наишао да разумевање кол со' колских породииа, те дозво-.гавају својој деии ла долазе на пробе у зимске вечери. и ако '-v често удаљенн преко 4 км-, газе-ћи снег до колена. Појединпи узајмљују за претставе гардеро-бу, на чему им чета и овим пу-тем благодари! Управа чете је ових дана на куповину радио апарата и зз слушање показао велико инте-ресовање. Не треба наглашава-ти да је чета куповином радиа за народ постала просветено и обаветајно збиралиште народних маса и да утире широки пут со-колству на селу. Поред овога чета је веома ак-тивна на пошумљавању н при-вредиом подизан>у. Раздељено i« 850 воћних саднниа, а сада je отворен привргдно еоколски те* чај за соколе и нзрод. ■---—ДД ЧАЈАНКА ЗИМСКЕ ГОМОТгИ У СОКОЛСГОМ ДРУШТВУ ВЕО ГРАД МАТИЦА IX пододбор Зимсхе помоћи приређује, 8 фебруара, у lS ча^ сова, у просторијаиа Соколско друштво Београд — Матица, Де-лиградска улица бр. П чајанку са игранком и лутријом. Чајанка се приргђује уз сарадн»у IX под* одбора друштва Црвгног Kpcra. Удружеша чехословачких жена и Добротворног отоекз Сокол« ског друштва Београда — Мати-ца. Улазн .ца с чајем етаје 15 ди-нара. Добровољии прилози при-мају се са захвалношћу. Прило-зи преко 50 динара биће објзв-љени преко дневне штампе. Од-бор се постарао за богат про грам. Очекује се да be се rpat Glasovi štampe »Narodna odbrana«, list orga-nizacije istog imena, koji izlaj! u Beogradu, objavio je nedavno članak o osnovama našeg nacionalizma, u kome ustaje protiv »neobuzdanog kulta svega što je fizičko«, i protiv »nastupanja jed* nog mračnog perioda neovarva-rizma i grubog fizičkog васЈопд!-. nog egoizma, koji je lišen svake etike«. List veli, da je to »sumrak duhovnosti« i da to »neme nika-kve veze sa pravim nacionalizmom«. U članku se kaže: ,fiacionallzam kao duhovna o-s nova života jednoga naroda ne-šlo je sasvim drugo: osnova mu je svest o sv o m kultvrnom i mo- naznačenju n svetu } o to• ^ na planu večnosti razvija dar u svim pravd- ' tu se sadrži Ideja višeg služenja jednog naroda dru-go m, oplodenog tvoračkom medu-sobnom utakmicom, čijl je zajed■ nič ki potsticajnl motiv ljuhav prema dobru. Tu je nacionalizam jedna raznovrsno oplođavajuća sila, jedna širokogrudost, koja izključuje sve niško, sitno i šoven-sko. Osnovi nacionalizma zdravi su samo onda ako je ON ET1CK! zasnovan. A etički zasnovan nacionalizam Je o naj, koji u svojoj ra-snoj duši uvek uzdiže l unapre• duje ono što pretstavlja večnu vrednost u njoj. Naš nacionalizam bio Je uvek nadaJmut ovih shvatanjima I Ispu- . njen ovim sa držajem. Velika vred-nost našeg narodnog čoveka I bila je u tome što je on bio uvek visoko etički postavljen, vitez prema sebi i prema drugima, potpun ideal čoveka I u pobedl i u stra-du, o ličenje jedne velike misli i jednog život nog sftva tanja, koje. nije bilo ni samoživo, ni maita-teljsko.“ _____ bancTBo npccTOHtfue одазвати бавила радио апарат. Проиисан i овој плсменитОј акцији. »PRAVILNIK ZA TAKMIČENJE« Obaveštavamo sokolske jedini-ce, župske, društvene i četne prednjake kao i sve zalntereso-vatie vežbafie i takmič^re, da če Savez Sokola K J. izdati ovih dana »Pravilnik za takmičenja«, sa svima potrebnim formularima, uputima i dr., što je potrebno za utakmice u vezi sa II svesokolskim sletom, 194J godine u Beogradu. Pravilnik iz* lazi iz štampe za desetak dana, з narudžbe se šalju Savezu Sokola K- J., robno odel jen j«, Beograd, poStanski pretinac 342- Cena Pravilniku biče blagove-meno objavljena. D03AĐAJI U SVETU Poslednjih dana odigrali su se u Rumuniji sudbonosni dogadaji. U Bukureštu i u mnogim ostalim gradovima došlo je do teških nemira, koje su izazvali prista-lice »Gvozdene garde«, ili t. zv, iegionari, sa Horiom Šimom na čelu. Poginuo je veći broj ljudi, ali je naposletku generalu Anto-nesku uspelo, da svlada pobunje-nike, od kojih je veliki broj uap-šen. Sam voda legionara, Horia Sima, nije još pao u ruke vla-stima, ali se za njim traga. Na-kon toga je general Antonesku sastavio novu vladu, u kojoj vir še nema niti iednog legionara, S koja je sestavljena većinom od generala. Vlada najoštrije je osu-đila legionarske izgrede, tvrdeći đa im je cilj bio, da se dočepaju vlasti i da bace zemlju u haos. * Posle ‘zsvzeča Tobruka, u kome Englezi javljaju da su zarobili 23.000 vojnika, engleske mo-torizovane snage su zauzele luku Bomba, a zatim su opkolile luku Derna i napredovale još dalje prema zapadu. Za Dernu se misli da je slabije utvrdena od Tobruka- i Bardije i da ima manji garnizon. Cilj Engleza je, da do-pru do Bengazija, najvažnije va-roši u italijanskoj KirenaicL Pišuči o operacijama na tom područjti, urednik italijanskog lista, »Telegrafe«, g. Ansaldo, piše da se pad Tobruka ne sme prikazisati kao epizoda od neznatne “važnosti, jer je tim do-gadajem položaj cele Kirinaike postao veoma delikatan. Ima samo jedan put, da se izide Iz tog položaja, a to je, da Italija pruži neprijatelj« svestrani otpor i da radi za pobedu. * Britanska ofanzlva prema Italijanskoj Eritreji nastavlja se ta-kode, pa Englezi javljaju, da su več prodrli oko ISO km u Eri-treju te da su opkolili važno že-ljeznjčko mesto, Agordat. Prema engleskim vestima, italijanske trupe se povlače prema moru. Medutim, u tim operacijama se ne radi o velikim vojnim snaga-ma, tako da su Englezi do sada zarobili samo oko 1.200 ljudi. Engleski izveštaji javljaju, da su njihove čete prešle abisinsku granicu, blizu Metema u Sudanu, i da dalje napreduju na abisin-skoj teritoriji. Isto tako javljaju, da su izbacili neprijatelja iz či‘ tavog teritorija britanske Kenije ! da su prešli granicu italijanske Somalije. Prema engleskim vestima, u Eritreji se bore ponajviše indu-ske čete, a bivši abisinski car, Halle Selasi/ je dao izjavu da se več nalazi na teritoriji svoje države i da je prešao preko 200 km, od abisinske granice do centra pobunjenika. Italijani medutim ponču glasove o pobunama U Albaniji su prošle nedelje Italijanske trupe predu?ele oštre protivnapade, koje mnogi ozna-čuju kao protivofanzivu. Grči javljaju, da su odbili sve napade i da su na nekim mestima osvojili izvesne pozicije. Većih doga-daja nije bilo. * U vazdušnom dvoboju iztnedu Nemačke i Velike Britanije vladala je prošle nedelje izvesna pa-uza. Medutim se u Engleskoj isti-če, da Nemci iiesumnjivo spre-maju plan o Invaziji Engleske za proleče, što potvrduje i pisanje italijanske štampe. Govori ne-mačkih državnika, kojl tvrde da če Engleska uskoro biti savlada-na, upučujti takoder na to; dok medutim n Engleskoj uveravaju, da su se osigurali od svih, i naj-neverovatnijih iznepadenja, i da su spremni da odole svakoj navali. Medutim su 28 januara u noči nemački bombarderi izveli jak napadaj na London, koji je tra-jao četiri sata. Engleski avioni su za to vreme bombardovali neke nemačke baze i Napulj i Katani-ju u Italiji A Švajcarski list, »Baseler National Zeitung« misli, da se engleski uspesi u severnoj Africi mo-gu objasniti samo nestašicom benzina, koja vlada u italijanskoj armiji. Italijani su bogato snabde-venl tenkovima I avionima, ali sve dosadašnje borbe pokazuiu, da Italija vrlo štedljivo postupa sa svojim zalihama nafte, dok nemačke zalihe sigurno čuvaju Neme! za velike akcije, koje bf prema njihovom mišljenju treba-le da dovedu do odluke u ratu. * Sa italijanske Strane se najod-lučnije demantuju vesti, koje su se prošlih dana širile iz engle-skog izvora, da je u Italiji došlo do nemira i do pobune, te da su nemačke čete prešle granicu Italije. Italijanski listovi tvrde, da engleskoj propagandi neče uspeti da pokoleba otporni duh Italijana, a kao dokaz navode se manifestacije koje su prošlih dana priređene u Italiji za g. Mu-solinia, a nekoji italijanski ministri odlučili su, da lično podu na front. ;* Novi britanski poslanik u Ame-rici, lord Halifaks, koji je sve do nedavno pokriv^o mesto ministra spoljnih poslova, stigao je u Vašington. Opštu pažnju je iza-zvala činjenica, da je prezident Ruzvelt naročitim brodom izišio lično u susret lordu Halifaksu, htejuči time manifestirati što sr-dačniju povezanost Velike Britanije i Amerike. Propaganda za pomoč Velikoj Britaniji, sa Strane Amerike, nastavlja se sve ja- če i smatra se, da če svi zahtevi g. Ruzvelta biti velikom večinom prihvačeni. * »Deutsche Zeitung in den Nf-ederlanden« objavljuje u poslednjem času čitav niz opomena, u-pučenih Holandanima, u kojima im prigovara da neče da shvate novo vreme. List tvrdi, da se sve bivše holandanske stranke odnose negativno prema sada-šnjem položaju. List se pita, Šta zapravo Holandani očekuju, kad se zna, da je Nemačka pobeda nesumnjiva i kad se radi o po-bedi novih ideja u svetu. * DNB javlja iz Poznanja, da je završen proces protiv 22 Poljaka, koji su bili optuženi zbog ubistva Nemaca u septembru go-dlne 1939. Trinaest njih je osu-deno na smrt, a devet ih je osu-deno na dugu robiju, * Italijanski list, »Gazetta del Popolo«, objavljuje članak svog dopisnika iz Lizabona, u kome se kaže, da u poslednje vreme Portugal sve više privlači pažnju velikih sila, i da je zemlja preplavljena strancima. Zbog tih stranaca u Lizabonu postoji atmosfera nepoverenja i sumnje. Britanska propaganda to iskori-ščava i stvara strahovanje od italijanske i nemačke »pete kolone«. Zbog toga, narod ima ve-iiko nepoverenje prema strancima. List opisuje neprilike jednog nemačkog dopisnika, kome niko nije hteo da dade nikakve informacije, niti da se dade od njega fotografisati. * Glavni štab slobodnih Francu-za, generala De Gaulla, javlja da su francuske čete izvršile du-bok prodor u italijansko Libiju, u bližini jezera Čada i uništili a-vionsku bazu Murzlik, sa nekoliko aviona i ostalim materijalom, te zarobile više vojnika. СРЕЗ СРЕМСКО-МИТРОВАЧКИ JE СОКОЛСКИ! Kao одговор на 'апел из Но-вогодишн>е посланиие Савеза Со-кола K. Ј-: „Да не буде ни јгд-ног места ни села у Југослгви-ји, где Соколство неће имзти своју организацију", долази нам вест из Сремске Митровице, да је на подручју тамошњег среза проведена соколскч ооганизаци!а у свима местима. Нема ни једне општине у којој не би постојала соколска јединица! Најновије ,ie-динице основане су у Лежими-ру (чета) и у Шуљаму, Гргурев-цима, Чалми, у Босуту (брат-ства). У свима осталим местима постоје врло агилне соколске че-те, чије је матично друшво У Сремској Митровици. Највећу заслугу за овај успех има по-знати стари соколски радник, брат Димирије Рашић, cpecKh школски кадзорник, који је у- спео да у потпуности изврши апел савезног воћства, а који је на соколском пољу до сада по-сткгао замерне резултате- „SOKOLSKA VOLJA*' Nedeljno glasilo ljubljanskog sokolstva donosi pored raznovr-snog sadržaja i brojnih rubrika, vrlo zanimljiv uvodnik: „Starajmo se za male jedinice", u kome se kaže i ovo: „Male jedinice trpe pre svega na pomanjkanju onih elemenata, koji tvore čvrsti temelj svakom sokolskem radu, a to su: Vežba-onica, sprave, vodnici... Zato moramo svi, kojima je uspeh organizacije na srcu, uvideti da su male jedinice potrebne pomoči, koja pak mora biti takva, da im omoguči samostalno i pravo sokolsko delovanje СВИМА ЗАДРУГАРИМА ЦЕН-ТРАЛНЕ ЗАДРУГЕ 3A ЛЕКО-ВИТИ, МИРИСНО И ХРАЊИВО БИЉЕ Састављамо задње пошиљке робе из прошлогодишње бербе, те Вас из тог разлога молимо да нам у што краћем року јавите којом робом из прошлогодишње бербе располажете и да нам у-једно доставите једну већу об-јективну мустру, јавивши нам најнижу цену (аконтацију) на коју пристајете, количину робе коју можете испоручити, амба-лажу и начин испоруке. Централна Задруга Pobeda Jucoslovena u tenisu Nedavno smo javili o pebedi Jugoslovena Ziviča nad prvakom u boksu, Armstrongom, u Severnoj Americi, a novine več javlja ju i o drugoj pobedi još jednog Jugoslovena. To je mladi prvak u tenisu, Franjo Kovač, koji je na zimskom teniskom turniru u St. Petersburgu. u Floridi, osvo-jio prvenstvo Kalifornije u tenisu, pobedivši dosadašnjeg prvaka, Bobia Rlggs-a, sa 13 :10, 6:2, 6:1. Kovač je sada po treči puta osvojio naslov prvaka u zimskim turnirima, proslavivši i na taj način ime naše zemlje. Sokolski kalendari Kao*svake godine i za god. 1941 izdala je b. Jugoslovenska Sokolska Matica, odnosno »Kolo Sokolova« u Ljubljani, »Sokolski ka-lendar«, koji je štampan na vrlo finom papiru, u ervenom povezu, sa preko 140 strana vrlo zgod-nog džepnog formata i sa obiljem slika u tekstu. Pored kalendar-skog dela, raznih tablica, pristoj-bi, uputa za prvu pomoč, prostora za razne beleške itd., u kalen-daru se nalazi pravi šematički pregled sokolstva u Jugoslaviji, po župama, okružjima i jedinica-ma, stanje sokolstva u slovenskim zemljama i u Americi, te krači podaci o ruskom sokolstvu i bu-garskim Junacima. U književnom delu štampani su zanimljivi član-ci: „Točaj, iznova čašu mi aa- polni...“, od E. L. Gang\a', „Naša dediščina", od I. Vidica; „Naloge naših dni", od J. Jazbeca; „Ženama sokolicama", od A. Jugove; „Mi hočemo", od V. Švajgara i dr. Г „Sokolski kalendar" toplo pre-poručamo našoj brači, jer je to u stvari mali sokolski priručnik, potreban svakom funkcioneru I članu naše organizacije. Cena mu je samo 10 dinara, a naručuje se kod „Kola sokola" Ljubljana, Frančiškanska 6. U istoj nakladi štampan je ka-lendarlč za sokolsku omladinu, koji je več postao popularan medu naraštajcima I dacima, a n kome se takoder nalaze raznovr-sni podaci i štiva potrebna našoj omladini. Kaiendarič je vrlo zgodno opremljen, a pored ostalog sadrži i raspored vežbanja i prostor za beleženje raznih podata-ka. C^na mu je samih 2 dinara, II ЧДС0ВНИЧАР И ЈУВЕЛИР M. МИТР0ВИЋ Терази:е 22 (до Москве) има швајцарских часовника ea руку и џеп, златног на-кита, кристала, сре-бра,пехара и плакета Бpaltи и сестрама попуст Цене врло солндне. Стручан ред Трзжнте цене за мзраду кланаца а значака (st-gO Набаћите благобремено {ућни трезор за узиђивање сигурну панцер-касу НЕЛАМЕД ВЕОГРАД. ВУКА КАРАЏИТ1А 10 УЖПШФОм 20-073- РОБНО ОДЕЉЕЊЕ ЛЕВАЧНЕ БАНКЕ А. Д. — ФИЛИЈАЛА — БЕОГРАД ТЕЛЕФОН 29-41» ТЕРАЗИЈЕ 34 Ззпгмткте HSU17 адргсу! Ззступнкштво немачких фабрика Продаје vbck окасион и ама сШално на лагеру: Писаћих машииа чувене немачке маоке „Мовадо“; Бунда за даме од разног крзиа и комсиих капуШа; шШофова страних а домаћих за оделаи зимсне напутеуразнам дезенима; готових^одела, зимских кап\ша а манш-лова; радиоапараШа на/модернијих, са Шри Шаласне дужаке; бицакла разних марака; писаћих сШолова од храсШовине за каицеларије; ролормана и хладњака а разних других сШвари. Филијала се бави само нупсвином и продајом робе- Izdaje Save? Sokola Kr Jugoslavije arh M Smilinnič. Alekse Nenadoviča 6) - Ureduje redakcioni odbor (Pretsednik Dr Vlad Belajčič) -(Odgovorni urednik Niko BartuloVlć. Brankova ulica broj 30JIV -Stamparija »Luč<, Mitrovič i La.arev.č - Beograd, Kraij.ce Natalije ulica broj 100. Tel. 21-722.