KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 33 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1.Juna 1930.
PATENTNI SPIS BR. 7102
Folke Kylberg, Göteborg, Švedska.
Nož za brijanje odn. neobrađeni komad za izradu takvog noža, te postupak i mastna
za njegovo proizvođenje odn. preradu.
Prijava od 23. februara 1929.	Važi od 1. novembra 1929.
Ovaj pronalazak odnosi se na noževe za brijanje i neobrađene komade za njihova izradu, a sadrži osim toga i mašinu za praizvođenje noževa za brijanje i postupak za preradu neobrađenih kzmada.
Ovaj pronalazak omogućava da se noževi za brijanje, dobre ostrine, odličnog i jednakomernog kvaliteta, mogu predavati vrlo jeftino, obzirom na to, što je ovim pro-nalaskom omogučena racionalnija fabrika-cija nego li do sada.
U smislu pronalaska snabdeva se jedna prednosno tanka, nekaljena celična traka, pravougaonog preseka sa jednim ili više udubljenja, izbočina, zareza, poleđina, ko-rugirunga i torne slično; ovo se vrši pogod-nim obrađivanjem kao: presevanjem, valjanjem i torne slično.
Ovaj proizvedeni neobrađeni (sirovi) komadi, mogu se, pošto su prošli ove rado-ve, celishodno kaliti i popuštati pre nego li se podvrgnu daljnjoj obradi u cilju pro-izvođenja noževa. *
Proizvođenje noževa za brijanje iz siro-vog komada, može se vršiti tako, da se pojedini komadi najpre odvoje od kaljenog ili nekaljenog sirovog komac/a, pa da se iz toga podvrgavaju daljnjem obrađivanju, ili se proizvođenje vrši na taj način, da se odvajanje pojedinih komada vrši tek onda, pošto je traka bila jedamput ili više pufa zaredom podvrgnuta prelhodnim operacijama, potrebnim za proizvođenje noževa kao
što su: bušenje, čiščenje, poliranje, nagri-zanje i sušenje.
Navedeni radni poslupci (hodovi) mogu bili tako sastavljeni, da je traka za vreme svoga neprekidnog ili prekidnog (intermiti-ranog) pomeranja primorana da prode redom kroz sve stupnjeve proizvođenja i to od svog početka, t. j. od momenta kad je još nekaljena i kao traka namotana na bub-nju, pa do kraja t. j. do obrazovanja goto-vog noža. Radni postupci (hodovi) mogu biti i pre bušenja i ostale obrade primeri-ce tako raspodeljeni, da se potrebno obra-đivanje nekaljene celične trake vrši neza-visno od kaljenja i brušenja, koje se može izvršiti posebice ili u vezi sa ostalim pre-rađivanjem, potrebnim za dogotovljenje noževa.
Na načrtu predočava:
Si. 1 pogled sa strane na mašinu po-stavljenu u smislu pronalaska,
sl. 2 je pogled sa strane, na napravu za bušenje čelične trake, u povečanom merilu, sl. 3 je ista naprava u pogledu od gore, a
sl. 4 predočava presek iste naprave prema liniji A—B iz sl. 2.
Sl. 5 i 6 predočavaju šematično i u povečanom merilu, obrađivanje obih ivica čelične trake, pomoču koturova za brušenje.
Sl. 7 predočava u povečanom merilu napravu, koja je na mašini upotrebljena za vodenje čelične frake, pri čemu je izgled
Din. 30.
naprave predočen u ravnini, koji leži pod pravim uglom na podužni smer trake.
Sl. 8 je pogled sa strane na noževe za brijanje, koji su odvojeni od Irake i koji su pomerani na vodeče organe radi okrug-log zabrušavanja krajnjih delova noževa.
Sl. 9 pokazuje istu naprava u pogledu od gore.
Si. 10, 11 i 12 predočavaju preseke raznih oblika izvođenja celične trake, a
sl. 13 predočava jedan deo čeiične trake u pogledu odozgo.
Traka 1 dovodi se u mašinu u obliku koturova, koji se na okvir 2 ili lome slično tako smeštaju, da se traka 1 može sa ko-tura odmotavati, ako se pogoni za'to po-desnim pogonskim uređajem. Traka se vodi najpre iznad ili kroz peč 3 ili torne sl. loženu električki ili gasom, da bi se zagre-jala na temperaturu kaljenja; iza toga vodi se neposredno preko ili kroz jednu napra-vu za kaljenje 4, koja se može sastojati iz jednog suda napujenog za pogonu temperaturu zagrejanom tečnošču, tečnim meta-lom ili torne sl. Iza toga vodi se traka u napravu za popuštanje 5, koja se može sastojati iz užarene ploče, cevi ili torne sl. a čija se temperatura obzirom na pomeranje trake može električnim putem tako reguli-sati, da se posligne željena tvrdoča trake. Traka se iza toga vodi kroz aparat za či ščenje 5’, u kojem se odstranjuju slojevi oksida, obrazovani za vreme kaljenja ili po-puštanja trake na njenim plohim stranama, iza čega se traka vodi u aparat za brušenje 6, da bi se naostrile podužne ivice trake.
U okviru 7 uležajen je vedi broj pogonskih naprava, celishodno u obliku kotura 8 iii torne slično, preko kojih se vodi čelič-na Iraka, celishodno na način predočen na sl. 1. Pri torne je od važnosti da se pred-vide i koturi 9, koji služe za napinjanje (istezanje) trake, celishodno tako, da je svaki drugi kotur obrazovan kao pogonski kotur 8, a ostali kao koturi za nupinjanje
9.	Cetiri kotura 8 predvidena na spoljaš-njoj strani okvira 7, mogu biti prema torne pogonski koturi, dok su ostala čebri kotura 9 raspoređeni celishodno kao napinjajuči koturi; ovi su radi regulisanja napona trake, ra-spoređeni obzirom na okvir 8 tako, da se mogu pomerati, pa su u torne cilju uležajeni u organima, koji stoje pod uticajem opruge ili tegova.
Duž putanje čeiične trake, kojom ova prolazi, a koja ima cik-cak oblik, raspore-đeno je više koturova za brušenje; ovi koturi imaju razne gradacije, da bi za vreme pomeranja Irake mogli brusiti njenu jednu ili obe ivice. Koturovi za brušenje raspore-đeni su celishodno lačno između dva su-
sedna kotura. Predočeni oblik izvodenja predviden je za brušenje obih ivica čilične trake, pa su u torne cilju koturovi za brušenje rasporedeni u parovima (dva po dva) tako da bruse dva diagonalno suprotna boška čeiične trake. U momentu kad traka prolazi pored mesta za brušenje 10, bi-vaju dva diagonalno suprotna boška čeiične trake grubo brušena, a preostala dva boška bivaju grubo brušena na mestu 10’. Drugo brušenje vrši se kod 11 i 11’ i to kao i pre naizmenično na suprotnim čo-škovima. Fino brušenje različitih gradacija vrši se kod 12 i 12’ i kod 13 i 13’ a poliranje noževa vrši se konačno kod 14 i 14’.
Pošto je traka izbrušena, podvrgavaju se njene plohe strane poliranje u naročilo za tu svrhu udešenom aparatu 15, iza čega prolazi traka po redu, kroz aparate 16 i 16’ za ograničavanje obih strana čeiične trake zalim kroz aparat za sušenje 17 i aparat za čiščenje 18, pa se nakon toga vodi u presu 19, gde se pojedini [noževi odvajaju od trake. Preša je snabdevena napravom za pomeranje, koja je u vezi sa intermiti-rajučim pogonskim mehanizmom preše, koji je u ostalom na pogodan način doveden u saglasnost (regulisan) prema obodnoj brzi-ni pogonskih koturova 8.
Važno je, da se ovi pogonskki koturi 8 na pogodan način raspodele duž cele trake, da bi se izbegla suvišna opterečenja mate-rijala trake. Dalje je od važnosti, da brzi-na pomeranja trake u preši 19 bude nešto manja od obodne brzine koturova 8 pri hodu na prazno. Da bi se traka medu koturi-ma držala stalno pod naponom, moraju pogonski koturi 8 biti tako rasporađeni, da vrše potrebno vučenje na traku, da bi me đu ostalim mogli savladali otpore, koji su izazvani trenjem, u vodečim organima i brušenjem. To se može postiči ili na taj način, da se napon trake reguliše napinja-jučim koturima 9 tako, da se klizanje iz-među koturova i trake vrši normalno, ili na taj način, da je veza izrneđu svakog po-gonskog kotura i pogona izvedena spojni-com za trenje, koje stoji pod uticajem o-pruge ili tegova. Pogodnim napinjanjem o-pruga odn. pomeranjem tegova, možese na svakom mestu trake održati potrebna pogonska snaga. Ovim poslednjim dobija se to preimučstvo, da je isključeno obrezovanje pukotina na frači, koje bi mogle nastali pri klizanju.
Da bi se prerađivanje Irake izvelo precizno, naročilo na mestima, gde traka prolazi pored koturova za brušenje 20 i torne slično ili kroz ostale aparate, potrebno je, da traka, koja se pomera, biva na mesto brušenja podupirana naročitim organima. Ovi
potporni organi izvedeni su celishodno, sa obih strana koturova 21 (u parovima), o koje se podupiru plohe strane frake. Potporni organi mogu biti izveden^ i na drugi način, na pr. kao čvrste šine. Celična traka mora se efektivno voditi i u poprečnom smeru, naročilo za vreme brušenja, To se kod čeličnih traka u smislu pronalaska da-de lako posliči, jer se kako vodeči organi 21 tako i koturovi 8 i 9 mogu u torne cilju tako izvesti, (mogu biti snabdeveni na pr. žljebovima, prirubnicama ili torne sl.), da ili zahvataju u rupe, udubljenja, izboči-ne i torne sl. ili se nalaze na trači, ili da ih obuhvataju, ili da na njih naležu. Kod oblika izvođenja trake, predočenog na sl. 10—13 snabdevena je jedna strana trake sa jednom ili više podužno raspoređenih izbočina 22, a druga strana trake snabdevena je udubljenjima 23, koja odgovaraju ovim izbočiname. Prema predočenom obli-ku izvođenja (vidi naročilo sl. 7), sastoji se vodeči organ iz koturova 21, od kojih su ili jedan ili oba snabdeveni unaoklo jednim žljebom 24, odn. prirubnicom 25. čiji oblik tačno odgovara izbočini 22 odn. izdubljenju 23. Koturi, celishodno obrtljivo uležajeni u kugljičnim ležajima, tako su izvedeni (uporedi sl. 2 i 3), da je ležaj jed-nog kotura učvrščen za okvir 7, dok se drugi kotur može, prema prvom koturu po-merati; pomerljivo raspoređeni kotur sloji, u određenom smeru, pod uticajem opruge 32, ili jednog tega. Predvidene su i mere za oslobođenje trake 1; za ovo služe motke 53 ili torne sl. sa izbočinama ili torne sl. pomoču kojih se pomeranju pomerljivo raspoređeni koturi. Ovi organi 53 tako su sastavljeni, da se svi mogu istovremeno pokretati jednom regulišučom napravom, koja je zajednička za sve vodeče koture.
Traka 26, predočena na sl. 10—13, proizvedena je celishodno valjanjem iz jedne čelične trake, koja je pre valjanja bila svu-da jednako debela. Sirovi komad 26 ima u bitnom istu širinu kao i noževi, koji se iz njega prave otsecanjem; ovo sečenje vrši se prema liniji 27, povučenoj pod pravim uglom na podužni smer trake. Sirovi komad snabdeven je večini brojem rupa 28, koje su u određenom međusobnom odstojajnju, a koje su određene za učvrščivanje gotovih noževa u aparatima za brijanje. Sirovi komad snabdeven je i sa večim brojem ot-vora 29 duž linije 27, koja određuje širinu noža, da bi se olakšalo odvajanje noža od sirovog komada. Rupe 28 i otvori 29 prave se celishodno na taj način, da se nekaljena traka vodi kroz mašinu za štancova-nje, koja u cilju obrade sirovog komada može biti raspoređana pred ili iza profiti-sanja trake pomoču valjanja.
Otvori 29 mogu imati razne oblike, u cilju smanjivanja preseka trake; celishodno su tako raspoređeni, da leže unutar ivica trake i da ove ni na jednom mestu ne pre-secaju. Ovo je naročilo od važnosti pri oblikovanju sečiva, da bi koturovi za brušenje prerađivali potpuno jednake ivice, jer bi u protivnom slučaju brusovi podlegali eventualnim vibracijama usled nejednakosti brušene površine, pa bi time dolazilo u pitanje pravilno obrađivanje. Pošto izbočine odn. izdubljenja služe za dobro vodenje sirovog komada u poprečnom smern, ne smiju ovi otvori u njih zasecati shodno 29a u sl. 13. Ako se nađe za potrebno mogu na liniji 27 biti raspoređeni i otvori 29b, sa obih strana otvora 29a.
Za brušenje jedne ili obih ivica čelične trake, koja je prethodno kaljena i pripravljena na gore pomenti način, mogu se upo-trebiti aparati za brušenje proizvotjnih konstrukcija. Kod predočenog oblika izvođenja podešeni su koturi za brušenje tako, da se mogu obrtati pod stanovitim uglom prema podužnom smeru trake; najbolje u ravnini, koja stoji pod pravim uglom prema podužnom smeru trake.
Da bi se sa tako podešenim koturom za brušenje postiglo sukcesivno brušenje ivica trake, koje je potrebno obzirom na iz-držljivost (vreme trajanja) kotura, mora ra-dna površina ovili koturova bili tako raspo-ređena, da prema ivici trake stoji pod sta-novilim uglom. Sukcesivno brušenje može se pri torne regulisati samom vrednosti ovo-ga ugla, što se u slučaju potrebe može izvesti brušenjem radne površine kotura pomoču diamanta.
Kod oblika izvođenja prema sl. 2—4 u-potrebljen je aparat za brušenje, snabdeven koturima 20, koji su podešeni na gore pomenuti način, a ovaj aparat omogučava, da se svaki kotur zasebno može tako po-desiti, da se sukcesivno brušenje ivice trake dade prema želji regulisati ili na taj način, da obrtne osovine koturova za brušenje 20 leže u ili pored ravnina, koje se protežu duž obradivanih ivica trake, ili na taj način, da su osovine 30 podešljivo ra-spoređene u ovoj ravnini, i to delimično u smeru prema ivici trake, a delimično tako, da mogu zatvarafi proizvoljan ugao prema pomenutoj ivici trake.
Ovo podešavanje osovina vrši se kod predočenog oblika izvođenja na taj način, da su ležaji, koji noše krajeve osovine 30 tako raspoređeni, da je jedan ležaj 31 obrtljivo raspoređen u ravnini, koja se u glav-nom proteže pod pravim uglom prema ivici trake, dok se drugi ležaj 32 može po-merati u smeru prema ivici trake. Oba ležaja 31 i 32, koji se prema sl. 4 sasfojeiz
sferičnih kugličnih ležaja, nošeni su nosačem 34, koji je celishodno, pomoču čepa 33, obrtljivo uležajan na okviru 7, i koji se da višinski podešavati; ležaj 32 može se pri torne pomerali prema nosaču 34, pomoču ručnog točka 35. Za isto vremeno višinsko podešavanje nosača 34, a s time i koturova za brušenje 20, predviden je ruč-ni točak 36, koji radi sa zupčankim prenosom 37. Ovaj obrče dva, u nosaču 34 za-šarafljena zavrlnja 38, čiji se krajevi opiru o nastavke 40, koji su na okviru, a celishodno su uvrščeni za obrtljivu osovinu 39. Koturi za brušenje 20 pogone se preko re-mena jednim na okviru raspoređenim elek-tromotorom 41; osovina 30 snabdevena je ■ u torne cilju sa remenicom 42. Da bi se mogle brusiti diagonalno suprotno ležeče ivice trake, raspoređeni su koturi za brušenje u parovima (po dva) na po jednom nosaču; oba ova nosača, sa njima zajednič-kim čepom 33 i osovinom 39, nosi okvir 7 pa pošto su pogonski koturi 43 predvideni na oba slobodna kraja osovine motora, može se jedan te isti motor 41 upotrebiti za pogon ovih osovina 30. Nosači osim toga stoje, u odnosu jedan prema drugom — pod uticajem opruge 44, pa se mogu pome-rati pomoču nastavaka 45 učvrščenih za obrtljivu osovinu 39.
Pomoču opisanog rasporeda može se svaki kotur 20 podesiti delimično ručnim točkom 36 i pogodni višinski ležaj, suprotno dejstvo opruge 44, a delimično ručnim točkom 35, koji služi za podešavanje suk-cesivnog brušenja čelišne trake, vodene — u poprečnom smeru na ove konturove, — izrneđu koturova 21. Obrtne osovine 30 koturova za brušenja mogu se prema torne tako podešavati, da one u slučaju obrezovanja ugla V sa ivicama trake, daju radnim površinama određeni nagib na ivicu trake; radne površine koturovu mogu biti ili cilindrične ili kupaste. Na sl. 3 i 6 predočeno je detaljnije, kako se koturovi za brušenje imaju podesiti prema čeličnoj traki i prema njenom smeru pomeranja, koji je označen strelicom. Iz ovoga se jasno razabire, da ugao između radne površine svakog kotu-ra zu brušenje i ivice trake predstavlja jed-no merilo, koje određuje kakav se sukce-sivitet može postiči sa stanovilim koturom za brušenje; dalje se razabire, da je ovaj sukcesivitet brušenja zavisan od širine ko-tura i od njegove radne dubine, na koju je podešen.
Kod oblika izvođenja mašine, predoče-nog na sl. 1 biva svako sečivo, svaki drugi put (po redu) obrađivano koturom za brušenje, pa se prema torne obrađivanje, koje se vrši svaki drugi put, vrši sa sir-protne strane; sečivo se prema torne za
vreme pomeranja trake podvrgava obrađi-vanju, koje je najpraktičnije, obzirom na isprobane metode brušenja.
Gore opisana naprava za brušenje može se u mnogome menjati. Ako je osovina u-ležajena u jednom jedinom ležaju, pa ako je s jedne strane snabdevena koturom za brušenje, a na drugom sa remenicom, može se podešavanje osovine vršili na taj način, da se ležaj napravi pomerljiv u smeru prema ivici trake i obrtljiv oko jedne osovine ili čepa, koja je položena pod pravim uglom prema ravnini trake. Jasno je, da se naprava za brušenje može upotrebiti i onda, kad traku treba snabdeti se čivom samo po jednoj njenoj ivici, a može se upotrebiti i onda, ako je potrebno, da se izvedu različiti oblici sečiva.
U slučaju da je potrebno oslobođenje trake, mogu se koturovi za brušenje pomeriti iz njihovog položaja pomoču nastavaka 45 osovine 39, koja je obrtljivo uležajena u okviru 7. Ako su nastavci, predvideni za pojedine koturove za brušenje, u međusob-noj vezi, mogu se svi koturi regulisati jednim regulatorom, koji se pogoni jednim pokretom ručice. Regulator za oslobađanje trake od koturova za brušenje 20 može biti u vezi sa naročitim napravama, koje po-mažu oslobađanje trake sa uporišia (koturova) na taj način, da je dovoljan jedan pokret ručice, da potpuno oslobodi traku od mašine 6.
Kad je izbrnšena (naoštrena) i inače potpuno obrađena čelična traka dospela u pre-su 19, može se provesti odeljivanje noževa bez naročilih teškoča i onda, ako je traka prethodno kaljena, jer su za tu svrhu predvideni otvori 29 ili torne sl. na liniji za odeljivanje 27. Usled ovih otvora nije potrebna naročita oštrina štancujućeg oruđa, što je vrlo važno, jer kaljena čelična traka ne podnosi oruđa, koja su osnovana samo na presecanju,
Noževi za brijanje automatski se, iza o-dvajanja, vode na napravu za slaganje (sl, 8 i 9), koja se sastoji iz pogodnog, za noževe određenog dela 46, kao i iz jednog poklopca 48 ili torne sl. koji je za deo 46 učvrščen zavrtnjem 47. Vodeče naprave sa-stoje se iz šiljaka 49, koji, prošavši kroz rupe na nožu, primoravaju isti da zauzme željeni položaj; na taj način slažu se noževi jedan na drugi. Pošto je u napravu za slaganje složen dovoljan broj noževa, vrši se automatski izmena i to celishodno tako, da se napunjena naprava odstrani, a na njeno mesto postavlja se isto takva prazna naprava. Napunjena naprava za slaganje vodi se dalje u mašinu za okruglo brušenje, gde se između ostalog odstranjuju nejed-nakosti kod 50, a podešavaju se i krajevi
noževa. Da bi se olakšalo centriranje pri postavljanju naslaganih noževa u mašinu za brušenje, mogu se predvideti rupe za centriranje 51 kako na delu 46, tako i na glavi zavrtnja 47.
Izbočine odn. udubljenja mngu biti razli-čita kako obzirom na njihov broj, tako i obzirom na njihov oblik; izbočine odn. u-dubljenja mogu biti tako postavljena, da s ivicom trake zatvaraju stanovih ugao. Presek sirovog komada može biti različite deb-Ijine; ta debljina može na pr. biti na iz-bočinama veča, a na udubljenjima manja, od srednje debljine. Sirovi komad može imati istu širinu, kao i noževi, koji se iz njega proizvode. U tom slučaju odvajaju se noževi celishodno po linijama, koje o-brazuju duže stranice gotovih noževa. Jasno je, da se pronalazak može primeniti na celične trake odn. čelične plehove različitih širina. U tom slučaju menja se položaj o-tvora 29, koji obeležavaju linije za odvajanje, a i raspodela rupe 28 duž trake odn. pleha nije ista, kao što je to napred opisano.
Pogonske naprave i vodenje čelične trake, mogu se na mašini izvodili na različite načine. Tako se na pr. prekidno (intermi-tirajuče) pomeranje preše može zameniti jednim neprekidnim pomeranjem, u slučaju da su oruđa na preši celishodno konstrui-sana; isto tako može se neprekidno pomeranje frake pomoču pogonskih kofurova 8, kako je touovom primeru izvedeno, zameniti sa prekidnim (intermitirajučim) pomeranjem. Da bi se postiglo zadovoljavajuče trenje na pogonskim koturima 8, mogu se, ako je to potrebno, predvideti naročiti kotim, opterečeni oprugama ili tegovima, tako da se oni sa dovoljnim pritiskom osla-njaju na traku. Vodenja, predvidena za poprečno vodenje trake, mogu imati osim predočenih oblika (koturova 21) i druge oblike; ona mogu biti na pr. obrazovana kao potpuni koturovi ili torne sl. koji se mogu podešavati na okviru mašine.
Koturi za brušenje ili torne sl. mogu biti tako postavljeni, da bruse (oštre) samo jednu ivicu trake, ako je predviden takav tip noževa, koji su snabdeveni samo jednim sečivom. 1 oblik sečiva ne mora biti ona-kav, kakav je predočen na načrtu. Pogonske naprave koturova za brušenje ili torne sl. mogu se u nekoliko izmeniti, eventualno tako, da je svaka pojedina osovina po-gonjena zasebnim motorom. Prenos izme-đu motora i kolura može biti takođe proiz-voljan, a isto je tako proizvoljno i smešta-nje (raspoređivanje) motora obzirom na koturove za brušenje.
Noževi za brijanje napravljeni u smislu ovog pronalaska, mogu biti napravljeni iz
tanjeg metala od običnih noževa, naročilo ako su na poleđini snabdeveni podužnim izbočinama odn. udubljenjima, pošto ove izbočine odn. udubljenja znatno povečava-ju čvrstoču noža, naročilo u podužnom smeru.
Patentni zahtevi;
1.	Postupak za proizvođenje sirovih komada u cilju fabrikacije noževa za brijanje naznačen time, što se čelična traka, pred-nosno tanka, nekaljena i četverougaonog preseka snabde, naročitim obrađivanjem, kao presevanjem, valjanjem, ili torne sl. sa jednim ili više udubljenja, izbočina ili torne slično.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, da se sirovi komadi iza obrađivanja podvr-gavanju kaljenju i popuštanju.
3.	Sirovi komad za fabrikaciju noževa za brijanje, naznačen time, da je napravljen prema postupku 1 i 2, pat. zahteva.
4.	Sirovi komad za fabrikaciju noževa za brijanje po zahtevu 3, naznačen time, što je sirovi komad, sastoječi se iz jedne čelične trake, snabdeven na jednoj svojoj strani, preimučstveno sa izbočinama ili torne slično, koje se protežu u podužnom smeru trake, a sa druge svoje strane snabdeven je sa udubljenjima, koja odgovaraju izbočinama; izbočina može bitijedna, ili više serija takvih izbočina odnosno udubljenja.
5.	Sirovi komad za fabrikaciju noževa za brijanje po zahtevu 3 i 4 naznačen time, što se sastoji iz čelične trake, koja ima istu ili približno istu širinu kao noževi, koji se iz nje proizvode.
6.	Sirovi komad za fabrikaciju noževa za brijanje po zahtevu 3, 4 i 5 naznačen time, što se sastoji iz čelične trake, koja je snab-devna sa večim brojem rupa, koje su tako raspoređene, da mogu služiti kao vodenje za učvrščivanje gotovih noževa u aparati-ma za brijanje.
7.	Sirovi komad za fabrikaciju noževa za brijanje po jednom ili više od prethodnih zahteva, naznačen time, što se sastoji iz čelične trake, koja je unutar svojih ivica a na liniji određenoj za odeljivanja, snabde-vena sa otvorima, perforacijom ili torne sl.
8.	Sirovi komad za fabrikaciju noževa za brijanje po zahtevu 7, naznačen time, što su otvori, perforacije ili torne sl. tako ra-spoređeni, da ne presecaju postrane rubo-ve izbočina odn. udubljenja.
9.	Postupak za proizvođenje noževa za brijanje iz čellčnih traka, naznačen time, što se traka, koja je snabdevena vodicama u obliku podužno protežučih se izbočina, u-dubljenja ili torne sl. a koja je celishodno prethodno kaljena potpuno ili samo na ru-bovima, oštri za vreme prekidnog ili nepre-
kidnog pomeranja, na jednoj, ili na obe svoje strane i da se gotovi noževi odvajaju sa naostrene trake.
10.	Postupak po zahteva 9, naznačen time, što se čelična traka za vreme svog neprekidnog pomeranja podvrgava čiščenju, poliranju, najedanju i sušenju ili samom nekom od ovih radnih hodova, u aparati-ma, koji su u torne cilju raspoređeni duž čelične trake.
11.	Postupak po zahtevu 9 ili 10, naznačen time, što se noževi celishodno odmah nakon odvajanja od trake, koje se vrši u preši, aparatu za štancovanje ili torne slično, slažu na vodeče organe — na pr. na šiljke vodečih organa, koji se provlače kroz otvore predvidene na nožu — iza čega se tako složeni noževi podvrgavaju brušenju.
12.	Nož za brijanje naznačen time, štoje proizveden prema postupku, koji je naveden u 9, 10 ili 11 patentnom zahtevu.
13.	Mašina za izvođenje postupka po jednom ili nekoliko od prethodno navedenih zahteva, naznačena time, što je snab-devena sa jednim ili više, u jednom okviru uležajenih pogonskih organa, celishodno ü obliku kotura, šina ili torne sl. a koji su smešteni da noše čeličnu traku i da je dalje neprekidno ili intermitirajuči pomeraju; što je snabdevena večim brojem obrtljivih koturova za brušenje, različitih gradacija, koji su rasporedeni duž jedne ili obih ivi-ca čelične trake u cilju njenog brušenja, a koji su u danom slučaju snabdeveni sa u-porištima, na koja se traka oslanja za vreme brušenja, a ova uporišta sastoje se iz potprnih koturova, šina ili torne sl; što je u danom slučaju snabdevena napinjajučim or-ganima na pr. koturima, šinama ili torne sl. koji služe za zatezanje čelične trake.
14.	Mašina po zahtevu 13, naznačena time, što su koturovi, šine ili torne sl. koji su celishodno obrazovani kao organi za pogon, potporu ili zatezanje, snabdeveni radi vodenja trake u poprečnem smeru — koja je snabdevena jednim ili više vodečih organa u obliku izbočina, udubljenja ili torne sl. — sa jednim ili više celishodno oko koturova ili torne sl. odnosno duž šina se protežučim žljebom, prirubnicom ili torne sl. sa ovim žljebovima, prirubnicama ili torne sl. snabdevaju se svi organi za pogon, potporu ili zatezanje ili samo dva od ovih organa.
15.	Mašina po zahtevu 13 naznačena time, što su koturi ili torne slično rasporedeni celihosno sa obe strane svakog kotura za brušenje, ili svakog para kotura za brušenje i to u parovima, radi oslona plohih strana čelične trake; jedan ili oba kotura svakog para snabdeveni su sa jednim
ili više, oko kotura ili torne sl. se protežu-čih žljebova, prirubnica ili torne slično.
16.	Mašina za proizvodenje noževa za brijanje, po kojemgod zahtevu ili kojem god od 13, 14 ili 15 zahteva, sa više duž čelične trake rasporedenih koturova, u cilju njegovog pomeranja, naznačena time, da su svi pogonski koturi — izuzev jednoga, celishodno prvog, računajuči u smeru pomeranja trake, koji je ureden za direktni pogon, — vezani sa pogonom pomoču kližu-čih spojnica ili torne sl. koje stoje pod u-ticajem sila opruga ili tega i da su svi koturi uređeni za vede odvodne brzine od kotura, koji je odreden za direktni pogon.
17.	Mašina po zahtevu 13, naznačena time, što su obrtne osovine koturova za brušenje ili torne sl, položene u ravnine koje prolaze kroz ivicu trake, koja se obraduje i da su radne površine koturova za brušenje takovog oblika, da njihove generatrice u položaju brušenja, obrazuju sa ivicom trake pogodan ugao, da bi se omogučilo sukcesivno brušenje trake.
18.	Mašina po zahtevu 13, noznačena time, što se obrtne osovine koturova za brušenje i torne sl, nalaze u ili pored ravnina, koje prolaze kroz obrađujuću ivicu trake, i da je kotur za brušenje u cilju brušenja jedne ili obih ivica trake tako raspo-ređen, da se svaka ivica, koja se sastoji iz sečiva obrazovanog iz dva zakošenja — brusi naznačeno sa jedne ili sa druge strane trake.
19.	Mašina po zahtevu 13, naznačena time, što su osnovine koturova za brušenje podešljivo raspoređene u ravnini, koja se proteže u smeru prema ivici trake, a ovo podešavanje vrši se delimično u smeru prema ivici trake, a delimično na takav način, da osovine mogu sa pomenutim ivicom trake zatvarati proizvoljne uglove, da bi se sa svakim koturom za brušenje omogučilo sukcesivno brušenje, koje se da pode-šavati.
20.	Mašina po zahtevu 17, naznačena time, što je svaka obrtna osovina podešljivo raspoređena na taj način, što je ulažajena u jednom jedinom, prema ivici trake po-merljivom ležaju, koji je obrtljiv oko osovine, čepa ili sl, koja se u glavnom nalazi u pravugaonoj ravnini prema ravni trake.
21.	Mašina po zahtevu 19, naznačena time, što je na svakoj osovini raspoređen jedan ili više koturova za brušenje ili torne sl. a ova osovina uležajena je u dva na njenim krajevima predvidenim ležajima, od kojih je jedan obrtljivo raspoređen u ravnini vertikainoj na smer trake, dok je drugi pomoču pogodnog organa za podešavanje pomerljiv, u glavnom, u smeru prema ivici trake.
22.	Mašina prema kojemgod zahtevu ili kojemgod od zahteva 13—21, naznačena time, što su radne površine koturova za brušenje ili torne slično, tačno cilindričnog oblika.
23.	Mašina prema kojemgod zahtevu ili kojemgod zahtevu od 13—22, naznačena time, što su koturovi za brušenje ili torne sl. tako raspoređeni, da se može pomoču pogonskog prenosa pogonih zasebno svaki kotur i to tako, da je za svaki kotur za brušenje naročilo predviden zasebni elek-
tro-motor, ilida se par koturova pogoni naročilo raspoređenim elektro-motorom.
24.	Mašina prema kojemgod zahtevu ili kojemgod od zahteva 13—22, naznačena time, što su kako koturovi, tako i vodeči organi, svaki za sebe, podeljivo raspoređeni, i da su snabdeveni naročitim organima za isključivanje, koji su tako uređeni, da oni mogu tako uticah na sve koturove za brušenje i na sve vodeče organe, da ovi isto-vremeno zauzmu takav položaj, koji oslo-bađa traku.


y-r- y	7 J2'JS 6 J. /^ //V/
-FigrJ J7. g / / / / 7 / / / '
/TN	n rüTTT
Ad patent broj 7/02.
SO 3,5' ' 36. 65. 35. 39 ^ 33 6S.	35. 55	r^39. 37.
k
°	°{Wb	
	1	
l r		. 1
	D!	20
i 1	—^	
		
Tl 32 IŠ. 36 6.5
TiqA.tm-J V~m
5s.
30 3/ 62


















' • '
Ad patent broj 71 OZ.
a 20.
d' gg' 23
Fig JI
7. 22^^23
m0^23.