KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 12 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1. AVGUSTA 1929.
PATENTNI SPIS BR. 6183.
Sugar Beet And Crop Driers Limited, London.
Poboljšanje kod postopka za dehidratisanje biljnih materija ili proizvoda organske
prirode.
Prijava od 31. oktobra 1927.	Vazi od 1. septembra 1928.
Traženo pravo prvenstva od 5. novembra 1926. (Engleska).
Ovaj se pronalazak odnosi na postupak za dehidratisanje biljnih materija ili proizvoda organskog karaktera u masi relativno male debljine, a pomoću kakvog ve-štackog agensa za sušenje na pr. vrelim vazduhom. Materije za izradu mogu biti korenasti plodovi ili drugi proizvodi, koji se obično seku u rezance ili seckaju radi obrade i koji se vrlo lako kvare usled su-višne toplote.
Veštačko dehidratisanje materijala gore spomenute vrste u masi relativno velikih debljina izleženo je u mom ranijem patentu br. 5370 u kome je opisan dehi-drišuči proces, koji se sastoji u dovodu veštačkog sušećeg agensa, kao na pr. za-grevanog vazduha, masi materijala, koji st obradjuje, a na temperaturi, pritisku i za-premini, koji su proračunati i podešeni da pariraju ili usporavaju konsolidovanje po-menute mase materijala i ubrzaju prirod-ne reakcije, tako, da se poveča stepen dehidratisanja do najveće moguće mere, pri čem se dejstva ekzotermskih reakcija koriste u najvećoj mogučoj meri.
Ako se pak materijal tretira u masi relativno malih debljina, onda konsolidacija materijala i dejstva od iste zavise u velikoj meri i variraju takodje u znatnoj meri prema specialnim uslovima, pod ko-jima se vrši obrada, na pr. ako se materijal obradjuje u vidu nekretnog vertikal-nog stuba ili zida, onda je stepen konsolidacije proporcionalan višini tog stuba ili
zida, dok je, ako se materijal obradjuje u vidu horizontalnog sloja bilo u miru ili pokretu, stepen konsolidacije ograničen dubinom debljine svakog sloja, cime su dejstva konsolidacije bitno smanjena i mogu se u praksi zanemariti za slučaj sraz-merno tankog sloja. Bilo da se materijal obradjuje u gorespomenutim oblicima ili u vidu padajuče mase, koja se progresivno suši za vreme putovanja, količina skup-ijanja vidno utiče na obradu materijala i promene u poroznosti ili propustljivosti, kao i zagrevanje i sušenje mase.
Ekzotermske reakcije pak, koje su nalovljene prirodnim uzrocima koji zavise od fiziološkog stanja materijala i od prisustva vlage u njemu — vrše se bez obzira na razne odlike gore pomenute obrade, ma da granica, u kojoj se deša-vaju pomenute reakcije, — ne računajuči vreme za koje traje obrada —- zavisi i menja se prema dubini debljine sloja mase, Način pak, na koji se ove ograničene ili skračene ekzotermske reakcije vrše u masi ili sloju materijala, regulisan je dovodom vazduha istoj. Kako pak vazduh mahom ide kroz čelu dubinu mase, bilo kon-tinualno ili u intervalima kroz postupne delove te mase, pomenute reakcije vrše se u hladni jim delovima mase u skoro paralelnim zonama ili pojasima, bilo vertikalno ili horizontalno, prema torne kako se materijal obradjuje, da li u miru ili u kretanju, u vidu stuba ili zida ili sloja.
Din 15.—
Sad je pronadjeno, da se veštacko dehi-dratisanje organskih biljnih materija ili produkata u masi relativno male debljine, bez obzira na uticaj bilo kog oblika obra-de na dejstva konsolidacije i na ekzoterm-ske reakcije, može pri svem tom uspešno izvodili pomoću podesno uravnoteženog postopka, koji bazira na izvesnim specifičnim činjenicama, koje u prvom redu za-vise od sastava i osobina materijala za obradu ili prirode krajnjeg proizvoda istog.
Proces dehigratisanja po ovom prona-lasku sastoji se u glavnom u odredbi ili izboru i prilagodjavanju ili proporcionisa-nju uslova temperature, zapremine i pritiska, pod kojim se veštački agens za sušenje, na pr. topao vazduh provodi kroz materijal, kao i dubina ili debljina materijala, kroz koji se probija i vreme, za koje se materijal izlaže dejstvu agensa, tako da se materijal u svakom vidu obrade dehidrira sa najvećom ekonomičnošću i naj-boljim siokriščenjem i ne zagreva do opa-sne ili škodljive temperature za vreme procesa.
Na stepen ekonomičnosti dehidratisa-nja utice u velikoj meri speciaian oblik obrade materijala, pri čem efekat rada za-visi poglavito i varira direktno sa tempe-raturom, pri kojoj se izvodi vazduh iz materijala i stepena zasičenosti pri kom se vazduh odvodi. Vazduh pak ne može se odvoditi pri srazmerno visokoj temperaturi a stepen zasičenosti ne može biti bez primene odgovarajuče visoke početne temperature, koja če pak u večini slučajeva biti opasna ili štetna po materijal ili kraj-nji proizvod istog. Temperatura vazduha pak može se preko toga znatno povečati i ekonomičnost dehidrišučeg rada može se vidno povečati obradjivanjem materijala u količinama, koje se održavaju u ne-prekidnom ili intermitentnom kr etan ju za vreme obrade i provodjenjem vazduha s vremena na vreme kroz dubinu materijala tako, da se ovaj suši postepeno i progresivno, pri čem se vazduh prvo dovodi naj-zad odvodi kroz najvlažniji i zagreva do viših temperatura izmedju raznih etapa svoga puta kroz materijal. Na ovaj se način vlaga po površini materijala može br-zo ukloniti na relativno visokim temperaturama, što bi inače bilo opasno ili škodljivo, i sadržina vlage u materijalu ne može potom efikasno i pouzdano smanjiti na željeni procenat na progresivno nižim temperaturama.
Najviše dozvoljena temperatura ili temperatura, na kojima se dovodi zagreja-ni vazduh materijala za vreme postupka zavise dakle od posebne prirode materija-
la ili od krajnjeg proizvoda iz istog i od specialnog oblika obrade, kojoj se materijal podvrgava. Na ovaj način, ako se materijal tretira u obliku nekretnog stuba ili zida ili u vidu stacionarnog sloja i vazduh neprekidno dovodi kroz dubinu ili deblji-nu cele mase, onda se početna temperatura šilom prilika ograničava na opasnu ili kritičnu temperaturu, do koje se dotični materijal može bezbedno zagrevati. S druge strane, ako se materijal obradjuje u neprekinutom ili prekidanom kretanju i vazduh uvodi u intervalima kroz sukcesiv-ne delove materijala, — i ako se početna temperatura za prvi put vazduha još ogra-ničava usled verovatne štete po materijal — onda se sledeče temperature za oslatak putovanja vazduha mogu nesmetano i bez štete povisivati sve više i više, prema ste-penu vlage u materijalu, sa kojim se vazduh dodiruje. Zatim, ako se materijal meša ili kreče za vreme obrade, onda se temperature, na koje se vazduh dovodi, mogu bez opasnosti povečavati još više, što za-visi od stepena do koga je materijal mešan ili pokretan i od obima, do koga su sveže površine neprekidno izložene dejstvu -toplog vazduha. Dovod temperature ili temperatura treba da je u svim sluča-jeviam takav da, pošto se površinska vlaga ukloni- prelaz toplote iz vazduha na materijal ne predje toplotu, apsorbovanu is-paravanjem vlage u meri, koja bi izazvala neželjeno zagrevanje materijala.
Korist, sa kojom se materijal dehidrira bez obzira na dotičnu prirodu istog, uslov-Ijena je poglavito periodom vremena, za koje traje obrada, naročito u slučajevima, gde se materijal kvari usled prirodnih uzroka ili toplote. Vreme, za koje se ma-lerijal podvrgava dejstvu zagrejanog vazduha, odredjuje se onda i reguliše se ste-penom, do koga se, i brzinom, kojom se dotični materijal kvari, i štetnim dejstvi-ma, proizvedenim pri tom na samom materijalu, ili u krajnjem proizvodu, koji se iz istog dobija. U slučaju materijala, koji se kvari dosta brzo, vreme obrade treba da se svede na najmanju meru, ili se pak stepen dehidratisanja mora ubrzati što više, naravno da se ne izazovu time štetna dejstva na materijalu ili na krajnjem proizvodu iz istog. Stepen celishod-nosti rada dehidratisanja stoji u znatnoj meri pod uplivom specialnog oblika obrade i može se znatno uvečati obradom u neprekidnom ili isprekidanom kretanju i provodjenjem vazduha u intervalima, kroz uzastopne delove tog materijala. Na ovaj način se može više od polovine celokupne vlage u materijalu ukloniti za vreme poslednjeg prolaza vazduha kroz sveži ma-
terijal, x štetne posledice izazvane kvare-iijeni, Kuje au uupsie pxupuiciuiiame koh-cim vxage, iiiugu se muogu uxze uusaamu uez sxeunxx posxeaica.
Ziapi emma zagrejanog vazduiia uoveae-nog ixiaierxjaxa, ouieajuje Sc le^mom va^-auna uaie vxaznosxi i xia uozvoijeiioj ieiu-peraiuii m temperatuarama x poueona je, ua 01 se UKionna Koucxna viage ^ m«-lerijaia za vreme, za Koje se isti pouvigu-va uejstvu vreiog vazauna. nema tu^e zapremma zavisi oa aoticne iziazue iempe-raiure vazauüa, Koji se ouvoui u zasice-uujii sLaiiju x oa puaeonug viemena m SLepexxa aeixxciratisaxxja. ziajjiemme za uato vrexxxe ui stepen ueniurausanja može se smanjiti u srazmen rpema siepenu na kome se iziaziia temperatura zasxceixog vazauna može povečan in oorinuu, za uaiu zaprennnu, vreme xxx stepen ueuiuralisa-nja se može ougovarajuue smanjiu m uui-zaii u isiom ounosu. ziko ox se upotremia zapremma vreiog vazuuna, noja je znamo manja oa gorepomenuie, onaa ce se creme uehiarausanja povečati i stepen aem-aransanja uspoi iti toliko, üa ce uncati na sam materijai in njegov proizvod, uok ne-prupisno veča zapremma, s uruge Strane, iiece proizvesti eiikasno zasicenje vazauna pri iziazu i iziSkivaoe piuuerm vece motorne snage oez ikakve konsne s vrne, a sto ce znamo smanjiti termicki i menanic-kt etekat postupka.
Ueotjina 111 auoina materijaia za pro-taz vreiog vazauna stoji pou uucajem u pi vom redu usieu sastava aoticnog mate-ujaia, koji daje otpor proiazu vazuuna.
utpoi materijaia zavisi oa poroznosti iii propustnosti i oa dejstva na iste od Strane skupijanja materijam za vreme m-ka obraue, pri ceni ova dejstva manom proizvode povečanje poroznosti iii pro-pustijivosii srazmerno količini skuplajnja. Ziatiin na poroznost iii propustljivost materijaia utice veličina i ooiik materijaia za obradu, tako da se pomenuta osobma može povisiti pravilnim podešavanjem ovili iaktora iii količina. Dubina iii debljina za dati materijai može ‘se prema torne, povečati dotle, dok se ne povisi poroznost iii propustljivost materijaia. Dubina iii debljina materijaia bez obzira na gronja raz-malranja, treba da je takva, da vreli vaz-duh prolazeći kroz materijai pod gronjim oslovima odlične temperature i zapremine, izlazi iz istog u stanju zasičenosti pri naj-večoj mogučoj izlaznoj temperaturi za sve vreme iii veči deo vremena, za koje traje obrada. Ako se upotrebi dubina iii debljina manja nego gore upotrebljena, onda se neče dobiti zadovoljavajuči faktor zasičenosti ispuštenog vazduha, dok če pak
dubina iii debljina, koja znatno prelazi propisanu, nepotreono povečati vreme de-niarisanja i smanjiti iziaznu temperaturu vazuuna za vreme prvih deiova procesa, i rezultat toga če biti eventualna proizvodnja kondenzacije u spoijnim siojevima materijaia i nezeijenih efekata na samom inateiijaiu iii proizvodu iz istog.
rritisak, pod kojm se dovodi zagrejani vazauh maierijaiu, odredjuje se snagom, koja je potrebna za potisak izvesne za-premine vazduha kroz materijai za vreme, !.a koje se poslednji podvrgava dejstvu zagrejanog vazauna. z,ato prmsak zavisi od mpora odgovarajuce deoiijne iii dubine materijaia, na koju utice poroznost ilipro-p ustij i v ost, i od potrebne orzine za proiaz vazauna, kroz isti materijai. JPrittsak za umu uuDinu iii debijmu materijaia i br-žina vazduna mogu, prema torne, oni sma-nj eni u srazmen uoue, dok ne opadne otpor materijaia, m obrnuto, za aati priti-sak, duDina in aebijina materijam, in br-zma vazduna, mogu se odgovarajuce povečati u istom odnosu.
bioga je jasno, ua sve doie osmotrene cinjenice m usiovi stoje u tako oiiskom ounosu i vezi, ua je njihovo odgovarajuce ouredjivanje ni izbor i koordinacija in srazmera bitno za obezbedjenje najkoris-mje i najekonomicntje demaiacije materijam, i da ce svako osnovno ni bitno oastupanje od toga pokvariti ravnotezu eeiog procesa i pogorsati efekat.
na bi se odredjivanje i koordinacija po pronamsku gore diskutiranih cmjenica iii iisiova za slučaj specijamog materijaia go-repomenutog karaktera mogao jasnije razumeti i iako izvesti u delo, u siedečem biče rasmatrana primena postupka za de-iuarisanje šecerne repe u ciiju dobijanja secera iz iste.
Siedeci podaci iii fakta, koja se odnose na šečernu repu, a koja zavise od sastava i osobina materijaia i prirode proizvoda, mogu se potvrditi iz prakse iii odrediti eksperimentalno. Šecerna repa u stanju vlage ne sme se zagrevati do temperature veče od 105" C, da bi se izbegla stetna dejstva na šeečrnu sadržinu repe, pri čem je odnos obrazovanja invertnog secera proizvod temperature i vlage. Repe po branju, naročito kad se seku u rezance, podložne su prirodnom raspada-nju i kvarenju u prisustvu vlage, i što je vlaga veča, ove nezgode su brže, tako da se materijai mora obradjivati odmah po sečenj u. Kako je količina obrazovanog invertnog šečera proizvod iz temperature i vremena i pošto se ista količina može povečati bar za 50 pošto ako se vreme obra-de udvostruči, to se debidratisanje treba
da ubrza što više bez povečanja temperature repe iznad pomenute kritične iil opa-sne temperature. Zadovoljavajući rezultati dobiće se produženjem obrade u svakom pojedinačnom slučaju, preko perioda vremena, koja ne prelazi više od jednog časa i koju je bolje smanjiti. JNadjeno je, da se svaka količina ili težina repe izložena
0	bradi, može ekonomično i korisno dehi-drisati u toku od 45 minuta. Odnosno po-reznosti ili propustljivosti, prirodni otpor dat od strane rezanaca prolazu zagrejanog vazduha ustovljen je skupijanjem rezanaca za vreme dehidratisanja, pri čem skup-Ijanje posle sušenja opada postepeno sa smanjenjem vlage do zö pošto od prvobit-nog otpora. Poroznost ili permeabilitet repe može se dalje povečali — sa odgova-rajučim smanjenjem vremena za obradu — sečenj em repe u rezance, pri čem se na ovaj način površina repe izlozene vaz-duhu na granicu težine povečava do naj-veče moguče mere.
Ako se repa obradjuje po tom bilo u obliku stuba ili zida ili u vidu sloja, i vazduli neprekidno dovodi kroz dubinu ili debljinu cele mase, dehidratisanje se vrši ekonomično i vrlo korisno ako se vazduh dovodi sa temperaturom izmedju 83"—100" C kroz debljinu ili dubinu repe u veličini od 200 do 3o0 mm, pošto je tune mogučno da se vazduh iz materijala odvodi u zasi-čenom stanju sa izlaznom temperaturom od 27"—30" C za vreme od pol do jedne trečine celukopnog vremena, potrebnog za proces. Matenjal se može osušiti za oko
1	čas do procenta vlage od 5 do 10 pošto upotrebom zapremine vazduha od oko 10" do 16" C zasičenog pre zagrevanja — a koja je zapremina ekvivalentna težini od 550 do 650 kg. na minut i tonu repe i sa briznom od 60 do 85 m u minuti. Usled skupljanja materijala i promene poroznosti i permeabiliteta istog za vreme sušenja, početni se pritisak može smanjiti ali ne i brzina vazduha povečati za vreme dehidrisanja. U slučaju, da se početni pritisak ne smanjuje mnogo, brzina vazduha postepeno če rasti sa tokom obrade.
Ako se repa tretira u neprekidnom ili isprekidanom toku i vazduh uvodi u in-tervalima kroz repu ,tako da se ista progresivno suši, na pr. u tri potpuno jedna-ka sloja, temperature vazduha za razne prolaze kroz materija!, neče mnogo prelazih 100" C za prvu putanju kroz skoro osušeni materijal, 110" za srednju putanju kroz delimično suvi materijal i 127° C za poslednji put kroz sveži materijal. U slu-čajevima pak, gde se dotični dovodi temperatura vazduha regulisani za svaki pro-laz prema opadajučoj sadržini vlage, naj-
povoljniji rezultati dobijaju se iskorišče-njem temperatura, koje idu od 88" C do 105° C za prvi proiaz, od 105 do 122 C’ za srednji proiaz, a od 122" do 160" C za posljednji proiaz. Dovod vazduha sa gornjim presečnim ili postepenim temperaturama čini se da je dehidratisanje najkori-snije i najeknomičnije time, što se masa gomila u slojeve, debljine 100 do 230 mm, cime je omogučeno, da se vazduh dovodi iz svežeg materijala u stanju stalne zasičenosti sa izlaznom temperaturom od 44 do 50" C za sve vreme trajanja neprekidnog procesa i 50—65 pošto vlage odstrani iz materijala za vreme od 15 do 20 minuta. Materijal se može sušiti za vreme od 45 do 60 minuta do vlage od 5 do 10 pošto (sa dovodnim ili izlaznim vazduhom na temperaturama i debljinom sloja, koje su gore opisane) ako se upotrebi zapremina vazduha, na 22 do 27" C koji je zasičen pre zagrevanja, a koja zapremina odgova-ra težini od 200 do 260 kg. vazduha na minut i tonu repe, sa brzinom od 55 do 70 m čiji početni pritisak i izlazna brzina vazduha, kod ovog oblika izvodjenja, održavaju se na skoro istom nivou kao i gore kroz ceo proces, ma da odgovarajuči pritisci potrebni za izvodjenje raznih pu-tanja variraju prema premenama u otpo-ru materijala za vreme njegovog sušenja, pri čem je pritisak za prvi proiaz oko 25 pošto od onog za poslednju putanju. Po-menuti oblik obrade u sravnenju sa pret-hodno osmotrenom stacionarnom obradom, povečava upotrebu znatno manje zapremine vazduha sa skoro istim efektom, bla-godareči mnogo višoj izlaznoj temperaturi, koja se može postiči, i iziskuje primenu celokupnog nižeg pritiska ili manje motorne snage, ma da vazduh prolazi tri pu-ta kroz dubinu ili debljinu materijala.
Odredbe i koordinacija, kao što -su gore izležene,raznih činjenica ili uslova za obradu repe u kretanju mogu se upotre-biti za sve obime, gde se materijal može tretirati tako, n. pr. bilo da materijal pada usled težine ili ide neprekidno po sprevodniku ili vremenu ili sukcesivno na tri — jed an iznad drugog — postavljena po-kretna sprevodnika ili remena, ili se kre-če u odvojenim koritima ili torne slično u jednoj ili više komora za sušenje. Napo-minjemo, da se gornje temperature mogu srazmerno povečavati u slučaju poslednjeg prolaza kroz sveži materijal — do maksimuma na pr. oko 200° C, ako se sveži materijal meša za vreme obrade, i da se materijal može gomilah bez obzira na oblik obrade, u debljine veče nego one, što su gore opisane, s pretpostavkom, da se početni ili krajni pritisak odgovarajuče po-
■večava, da bi se dobila željena brznia vaz-duha. Takvo povečanje debljine materija-la, napominjemo, iziskivače upotrebu ve-če motorne snage bez ikakve koristi i prema torne če nepovoljno uticati na ekonomičnost procesa i materijalno pogoršati efekat.
Patentni zahtevi:
1)	Postupak za dehidratisanje biljnih materija ili proizvoda organske prirode u masi relativno male debljine, naznačen time, što se odredjuju ili biraju i koordini-raju ili podešavaju uslovi temperature, za-premine i pritiska, pod kojim se uvodi ve-štački agens za sušenje na pr. topao vaz-duh, kroz materijal, kao i debljinu ili dubinu materijala, kroz koji ide vazduh, i vreme, za koje se materijal podvrgava dejstvu sušečeg agensa, tako da se materija! dehidriše sa največom ekonomičnošču i največom koristi, a da se ne zagreva do štetne ili opasne temperature za vreme procesa.
2)	Postupak za dehidratisanje po za-htevu 1 naznačen time, što su temperatura ili temperature, na kojima se dovodi sušeči agen sili zagrejani vazduh materi-jalu takve, da se površinska vlaga istog uklanja što pre ne zagrevajuči materijal do štetne ili opasne temperature i što spro-vodjenje toplote sa sušečeg agensa ne prelazi toplotu apsorbovanu isparavanjem vla ge u toj meri, da nastaje neželjeno zagre-vanje materijala za specialnu vlagu u istom.
3)	Postupak za dehidratisanje po zahteva 1 naznačen time, što se vreme dejstva sušečeg agensa odredjuje merom, do koje i brzinom, sa kojom biva oštečen materijal, bilo iz prirodnih uzroka ili usled dejstva toplote, i to se vreme sma-njuje, u slučaju brzog kvarenja, do naj-kračeg vremena, potrebnog za rad.
4)	Postupak za dehidrisanje po zahteva 1 naznačen time, što se zapremina sušečeg agensa ili zagrejanog vazduha, koji se vodi kroz materijal za vreme dehidra-tisanja, reguliše izlaznom temperaturom, na kojoj se može ispuštati pomenuti agens iz materijala u stanju zasičenosti.
5)	Postupak za dehidratisanje po za-htevu 1 naznačen time, što je debljina ili dubina materijala odredjena tako, da zapremina sušečeg agensa ili vazduha izlazi iz materijala u zasičenem stanju na najve-čoj mogučoj temperaturi, a za vreme cele ili večeg dela periode dehidratisanja.
6)	Postupak za dehidratisanje po za-htevu 1 naznačeno time, što se pritisak, pod kojim se sušeči agens ili zagrevani vazduh dovodi materijalu, odredjuje brzi-
nom, potrebnem za prolaz toga agen m kroz dubinu ili debljinu materijala, i što : e loti reguliše prema poroznosti ili propustljivo-sti materijala za vreme dehidratisanja.
7)	Postupak po zahtevu 1^—6, a za obradu iseckane repe i gde se ista drži u miru, naznačen time, što se vazduh uvodi na temperaturama izmedju 83—100" C za vreme jednog sata i kroz deblijnu od 200 do 350 mm.
8)	Postupak po zahtevu 7 naznačen time, što se vazduh na 10" do 16° C zasičen a pre zagrevanja vodi kroz masu materijala u količini od 280 do 310 kg. u minuti a na tonu materijala i sa početnim pritiskom izmedju 38 do 64 mm, meren u cevi za dovod vazduha.
9)	Postupak po zahtevu 8 naznačen time, što se početni pritisak postepeno smanjuje za vreme dehidratisanja do pritiska od 11 do 18 mm, da bi se održavala brzina vazduha na istom odnosu kroz ceo tok procesa.
10)	Postupak po zahtevu 1—6, za dehidratisanje iseckane repe u neprekidnom kretanju i gde se vazduh uvodi pod sko-ro stalnom temperaturom, naznačen time, što ulazna temperatura vazduha ne prelazi mnogo 100" C za prolaz kroz skoro suv materijal, 110" kroz delimično suvi materijal i 127" C kroz prolaz za sveži materijal.
11)	Postupak zo zahtevu 1—6, naznačen time, što se za iseckanu repu, tretira-nu uz kretanje neprekidno ili prekidano, upotrebljuju temperature za vazduh od 88° C do 105° C za prolaz skoro kroz suvi materijal, od 105° do 122° C za prolaz kroz delimično suvi materijal i od 122" do 160" C za prolaz kroz sveži materijal.
12)	Postupak za dehidratisanje po zahtevu 10 i 11 naznačen time, što se sveži materijal gomila u debljine od 125 do 235 mm a masa za obradu progresivno suši za vreme od 45 do 60 minuta time, što prolazi vazduh kroz istu zagrejan do gore naznačenih temperatura.
13)	Postupak za dehidratisanje po zahtevu 12 naznačen time što se vazduh na temperaturama od 16 do 27° C provodi kroz materijal u količini od 200 do 270 kg. u minutu a na tonu materijala sa početnim pritiskom od 25 do 50 mm meren u cevi za dovod vazduha.
14)	Postupak za dehidratisanje po zahtevu 13, naznačen time, što se početni pritisak i izlazna brzina vazduha održa-vaju na istoj višini kroz ceo proces dehidratisanja.
15)	Postupak za dehidratisanje po za-
htevu 10 ili 11 naznačen time, što se temperatura vazduha postepeno povečava do 165° C, gde se sveži materijal meša za vreme obrade.
16)	Postupak za dehidratisanje po ža-
ri Lvib isk.i -ja ■) i j i	n in Anki nbtrido
iilO J 11 lii)\i>V Mr. lij.; tOfl£Ü J	(uuin
ii\ U '001—68 ujboiu.'d niUH'UjluioqmdJ au pOS lio miiiidoi) .vo'oi i liju guidiMi ouiMiv
■ ■■
il M' 'lil ,:'i V UV	(>q .IliipjJ.M)'I
il i >i - . .	) d i ob Oi lili dubvii / Mri ujr: tOJu
-i'lMjjJlli ..'ll .Milil lil;i/ i.; lil)/M Igli.Y 'Ulj:	I.
iJniUill i) . i.i Of). oh On:, ho h 11 lilo /I il til il; -limj iiii.ii' »lij u.. i iilapviimu utiol lin i. 17Ml) u U 'i III .Miill II) ul) ciii llj^i. Milil iiluil
. liti II11.YI17 hovilil li;
-ij II ' IlUl.Vlill <1 IJ 'MillliA Olj ailljlllKO‘1 * 11 IMl j' I j r .1)1 j	i,i .linij illioMOlj Mi: Ili:	,i.
1 lij 1)1) lij; V .lili.lllii: ‘11 illlM'1 , ji. Ijlljl lili. ;>:!>/ i>Yli'S	i j	r. . \i>i . ! ho
htevu 7 ili 12, naznačen time, što se materijal može obradjivati u večoj debljini nego što je gore navedeno, ako se samo poveča pogonska snaga, da bi se povečala potrebna izlazna brzina. ua-. logocj oniiijiishii.i . Baotmii i u i imon
.IiuImim
:ivMlilii.\' iniiiMhii
________
i; oboli'lij iduntigio uho /.\itntf di lijii-iluni -it um ibukuii (Miii|U|.)h ‘iliim onviJnl ii i iiiti -uiibiook i ujiiiid iii ujujliodio Mr. olž ,miu -I>.Y ,0 luili UHJlIl'li l olrij Uj liVlir.Mhnq ili llj ll l -■>v ibovu Mr! inijod bolj fii/i-.iliiq i MiiiiUM'ii|
-Y)>v OUlJO* .'HJ lili ijll' Mir liY I.U')'^ii iH'illi;
bi uuijlil )1) i oisil ,ltiji imJiuh .mii>I plul) i (dubsav »bi ijojl jioak cölßjiiMtB(H unidub
-j )b BViigl /bolj Itlp lMjliUl -)r! ojojl 1J\ plllIM IV iBjilOtlilM Mr lil) Drli) pUMlMgli ;•)•)•	uvjr
uafeonoinionoa i iiio-iuviiiii ür. i i iiiid ib
-■ b/'iiwi.x -jji	i.!) b pjai
JI ' i'/ ÜX ' •* «..; i > r •.;' i i' • * Oilr
1 /diqiiJ. u ; d :	. ojlllll i I
l
1 ß