KRALJEVINA JUGOSLAVIJA,
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 12 (3).
INDUSTRISKE .SVOJINE
Izdan 1 avgusta 1934.
PATENTNI SPIS BR. 11105
Dr. Kemp Paul i Dr. Feuer Emanuel, Liesing bei Wien, Austrija.
Postupak za spravljanje fino usitnjenog olova i olovnih jedinjenja-
Prijava od 26 avgusta 1933.	Važi 1 februara 1934.
Pravo prvenstva od 7 septembra 1932 (Austrija)
Poznato je da se kod spravljanja olovnog oksida olovo pulverizuje u spolja grajanim kotlovinu ili obrtnim cevima, koji su snabdeveni podesnim centrifugalnim napravama, i kroz koje bivaju sprovedeni vazduh ili drugi olovo oksidišući gasovi ili pare.
Prijaviocima je uspelo, da nadu postupak za izvođenje fino pulverizovanog olova i olovnih jedinjenja, naročito olovnog oksida, koji u odnosu prema poznatim postupcima pruža znatne koristi u višestrukom pogledu.
Ovo najpre biva postignuto time, što izostaje svako zagrevanje spolja i toplota, koja je potrebna u obrtnoj cevi za održavanje pulverizovanja olova, biva isključivo dovođena pomoću grejućih gasova, koji direktno dejstvuju na olovo. Osim uprošćenja i pojevtinjenja aparature ovim bivaju, u odnosu prema poznatim postup^ cima postignute znatne uštede u gorivnoj materiji.
Dalja korist postupka može biti postignuta, ako se upotrebljeni vreli gasovi tako izaberu, da ne reaguju sa olovom u prostoru za pulverizovanje, naročito da ovo ne oksidišu. U ovom slučaju može biti iskorišćena reakciona toplota olova, koje treba da sagori, na primer tako, da u prostoru, u kojem pulverizovano olovo biva sagorevano, na podesan način biva postavljen sud za rastopinu dodavanog
olova, iz kojeg olovo može direktno doticati prstoru za pulverizovanje.
Takođe je kod ovog načina rada, kod kojeg se pulverizovanje i oksidisanje olova vrši u zasebnim prostorima, moguće neprekidno i bez smetnji spravljanje olovnog oksida, dok je kod gore pomenutih starijih postupaka, kod kojih se oksidisanje vrši u samom prostoru za pulverizovanje obično bilo potrebno povremeno prekidanje radnog procesa, jer su se na zidovima aparata, na samom olovnom kupatilu i na napravama mešalicama, rebrima itd- koje služe pulverizovanju, obrazovale kore iz olovnog oksida, koje su sprečavale dalje pulverizovanje.
Pulverizovanje olova može na poznat način na primer biti postignuto time, što se na unutrašnjem zidu obrtne cevi predviđaju naprave, koje tečno olovo za vreme obrtanja dižu i zatim puštaju da pada. Ubrzanje pulverizovanja biva pri tome postignuto na taj način, što olovo, pada na primer na rebrima snabdevene konusne, ili iače cilju odgovarajući izvedene, površine, koje su utvrđene na osovini, koja se u unutrašnjosti doboša brzo okreće. Podesnim postavljanjem ugla konusnih i rebrastih površina može fino pulverizovano olovo jednovremeno biti centrifugalno bacano prema izlaznom kraju doboša-
Fino usitnjena olovna jedinjenja su izvođena i na taj način, što se tečno olovo prevodi u stanje pare i zatim se konden-
Din. 10.
zuje. Od ovog poznatog postupka se razlikuje postupak po ovom pronalasku pre svega time, što se kod poslednjeg, deoba olova postiže bez prevođenja u stanje pare i neposredno dejstvujući grejući gasovi imaju samo zadatak da olovo održe na onoj temperaturi, koja je potrebna za pul-verizovanje tečnog olova. Kalorični utrošak je naravno kod velike raznovrsnosti temperature topljenja i pretvaranja u paru olova kod novog postupka samo jedan razlomljeni deo onoga, koji se potrebuje pri procesu pretvaranja u paru.
Na nacrtu je radi primera pokazan u vertikalnom preseku jedan uređaj za izvođenje postupka za spravljanje olovnog oksida.
Od koksnog vatrišta 1, koje ima na roštilju 2 ležeću naslagu 3 koksa, dospevaju vreli gasovi u prostor 4 za pulverizovanje, koji je izveden kao obrtna cev, i u kojem oni održavaju temperaturu, koja je potrebna za pulverizovanje. Olovo, koje se pri obrtanju podiže, pomoću naprava koje nisu bliže pokazane, pada na više konusnih površina 5, koje su pritvrđene na brzo obrtanoj osovini, pri čemu se pulverizuje. Pulverizovano olovo dospeva zajedno sa odlazećim gasovima i sa vazduhom, koji struji kroz otvor 6, koji se može reguli-sati, u pravcu strele u obrtno postavljeni prostor 7 peći, u kojem se vrši sagoreva-nje olova. Oksidacioni prostor biva podesno tako dimenzionisan, da nastupa takvo smanjenje brzine gasne struje, koja dolazi iz prostora za pulverizovanje, da se olovna prašina tamo taloži. U oksida-cionom prostoru 7 nalazi se na primer iz livenog gvožda izvedeni sud 8 u kojem pomoću toplote, koja se nalazi u prostoru za sagorevanje, olovo uvedeno kroz
otvore 10 i 11 biva dovedeno do topljenja, posle čega tečno olovo kroz prelivnu cev 9 dospeva u prostor za pulverizovanje. Kroz kanal 12 bivaju gasovi, pomoću naprave za usisavanje, koja nije bliže prikazana, vodeni u postrojenje za čišćenje. Na dnu prostora 7 za sagorevanje mogu se korisno nalaziti čelične lopte ili t.sl. koje imaju zadatak, da, po načinu mlina sa loptama, tako usitne grudve olovnog oksida, koje se eventualno obrazuju pri oksidisanju olova, da dalji proces mlevenja postaje izlišan- Obrazovani olovni Oksid biva pražnjen kroz otvore 13, koji se mogu zatvarati.
Patentni zahtevi:
1)	Postupak za spravljanje fino usitnjenog olova i olovnih jedinjenja, naznačen time, što trajan proces pulverizova-nja olova biva održavan u obrtnoj cevi isključivo pomoću toplote vrelih gasova, koji dejstvuju neposredno na olovo.
2)	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što vreli gasovi ne sadrže nikakve sastojke, koji reaguju sa olovom, odnosno koji ovo oksidišu.
3)	Postupak za izvođenje olovnog oksida po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se oksi'disanje pulverizovanog olova vrši u sopstvenom prostoru, u koji biva uvođen oksidišući gas.
4)	Postupak po zahtevu 1 do 3, naznačen time, što toplota od sagorevanja olova biva korišćena za topljenje dodavanog olova.
5)	Postupak za spravljanje olovnog oksida po zahtevu 1 do 4, naznačen time, što je oksidacioni prostor izveden kao po sebi poznata naprava za mlevenje.
Ad patent broj 11105