KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 65 (2).
INDUSTRISKE SV03INE
IZDAN 1 SEPTEMBRA 1936,
PATENTNI SPIS BE> 12567
Millar Arthur Lansworth, Barnsbury, Velika Britanija.
Poboljšanja na propelerima.
Prijava od 6 oktobra 1934.	Važi od 1 novembra 1935i
Traženo pravo prvenstva od 17 oktobra 1933 (Vel, Britanija).
Ovaj se pronalazak odnosi na poboljšanja kod pogonskih propelera, a naročilo na propelere za vozila koja se kreču po vodi ili kroz vodu. Ovaj se pronalazak može isto tako primeniti i na obrtne propelere postavljene u jednom za svagda cd-redenom položaju.
Kod današnjeg stanja tehnike se na propelerima mogu zapaziti niže navedene odlike, koje se primenjuju zasebno ili u kombinaciji:
1)	Največa širina krila neposredno iz-medu prednjih i zadnjih ivica obično je bliže vrhu nego glavčini.
2)	Krila imaju zavrtanjski oblik.
3)	Krila su na prednjim i zadnjim po. vršinama konveksna.
4)	Prednje i zadnje ivice imaju presek u vidu slova V sa približnem simetrijom preseka.
5)	Zadnje ivice nisu pod pravim ug-lom u odnosu na vratilo več se pružaju u-nazad prema obliku krila i razvijenom hodu.
6)	Krilo se ne završava oštrim vrhom.
7)	Krila imaju hod u odnosu na osu propelerovog vratila.
Nasuprot gornjim priznatim odlikama, propeler po ovom pronalasku se iz osnova razlikuje od poznatog izvodenja, a pri torne ima bolji stepen iskoriščenja pogonske snage.
Cilj je ovom pronalasku poboljšanje stepena iskoriščenja pogonske snage i sma-njenje neželjenog vrtloženja u vodi, a u
nekim slučajevima i postizanje poznatih dejstava propelera bez nekih uobičajenih nezgoda. Zatira je cilj pronalaska propeler ili njegovo krilo, koje iskoriščava sile, koje nam stoje na raspoloženju od reakcije fluida a koje do sada nisu bile uočene.
Razne odlike poboljšanog propelera po ovom pronalasku, ne moraju biti sve kombinovane zajedno, več i pojedinačno svaka od njih može da doprinese u izves-noj meri koristima ovog pronalaska a da se time ipak ne izade iz okvira ovog pronalaska.
Po pronalasku propelersko se krilo izvodi tako, da njegova površina u bližini njegovog podnožja ima veču širinu a površina na kraju krila da se završava u vrh. Krilo sa gornjom odlikom ima krivolinijsku vodeču prednju ivicu, koja se nalazi u ravni upravnoj na osu obrtanja propelera, i pravu zadnju ivicu koja se, pod nagibom prema osi propelera, pruža prema prednjoj ivici tako da se ovom obrazuje oštar vrh. Oblik odnosno površina krila se dobija pribrižno na taj način što se prava linija koja obrazuje zadnju pravu ivicu pušta da klizi po prednjoj krivolinijski, odnosno spiralno iz-vedenoj ivici. Sama pak ploča iz koje je krilo izvedeno može u prednjem delu imati debiji presek no u zadnjem delu koji se završava zadnjom ivicom, i to tako da površina ovoga preseka, izvedenog duž linije proizvodilje površine krila, bude ograničena dvema linijama od kojih je jedna linija, i
Din. 20,—
to ona ko j a se nalazi sa s p oljne strane krila prava, a druga, koja se nalazi sa unu-trašnje strane krila konveksno kriva, ali tako da največa širina preseka bude bliža predrt j oj no zadnjoj ivici krila.
Koreni odnosno rameni kraj svakog krila, ako se zamisli da prodire kro/. cilin-dar ko ji sačinjava glavčinu propelera, opisuje jednu zavrtanjsku liniju na cilindru, koja usled svog srazmerno velikog rada može biti smatrana i kao prava linija. Zadnje ivice lopata upravljene su približno tangencialno na osovinu propelera, dakle iz-laze iz ravni koja bi bila zamišljena da prelazi kroz osu obrtanja propelera i vrh krila, Krivina krila je takva da preseči iste u ravni obrtanja daju spiralu, koja polazi od pro-pelerove glavčine, i ta spirala može imati približno oblik Arhimedove spirale. Ovi se preseči koji daju oblik spirale smanjuju po 'dužini iduči k a zadnjem kraju propelera, i jednovremeno mogu u bližini zadnje ivice prcmeniti i svoj oblik. Na taj način je ovim pronalaskom obuhvačen propeler koji ima krila sa pravom zadnjom ivicom, zatim koren sa helikoidalno izvedenim nagibom linije preseka krila i glavčine; i najzad čije sa prednje ivice nalaze u ravni upravnoj na osu obrtanja i zauzimaju bribližno oblik spirale. Pomenuti oblik spirale je prvenstveno takav, da tangenta koja bi se povukla na spiralu blizu njenog korena zalivata približno prav ugao sa tangentom koja se nalazi bliže vrhu krila. Kod propelera po o-vom pronalasku može se iz jedne tačke blizu korena zadnje ivice povuči niz pravih linija ka odgovarajučim tačkama prednje ivice.
Priloženi načrt pokazuje propeler po pronalasku sa dva krila, koji je namenjen za upotrebu u vodi.
Sl. 1 pokazuje perspektivni izgled propelera s prednje strane.
Sl. 2 pokazuje izgled propelera spreda.
Sl, 3 pokazuje izgled propelera sa strane.
Sl. 4 pokazuje izgled odozgo u odnosu na sl. 1.
Sl. 5 pokazuje oblik razvijenog pro-pelerevog krila, u vidu ploče, sa jednovremeno ucrtanim raznim presecima ovog krila.
Sl. 6 pokazuje izgled propelera pozadi, t. j. sa suprotne strane od izgleda iz sl. 2,
Iz načrta se vidi da su oba propelerska krila utvrdena na glavčinu 1, koja ima prvenstveno poluloptasti zadnji kraj, kao kod 1 A. Ova je glavčina naravno tako podešena da se može podesno utvrditi za propelerovu osovinu. Na glavčini je potvr-den par krila. Svako krilo izvedeno po o-vom pronalasku ima prednju ivicu 2 koja je krivolinijska i zadnju ivicu 3, koja je
prava. Prednja ivica 2 se nalazi u ravni koja je normalna na obrtnu osu propelera, što se jasno vidi na sl. 3 i 4. Po pronalasku sve se prednje ivice ma kolikog broja krila m o raju nalaziti uvek u jednoj ravni. Zadnje pak ivice 3 nalaze se na zamišljenem omotaču jedne prave kupe, što je jasno iz sl. 3. Sp oljna strana propelerovih krila sa-staje se sa glavčinom 1 po zavojitoj liniji 4 sa malim nagibom prema osi glavčine ili paralelnoj sa osom glavčine koja se, i u prvom slučaju usled svoje male krivine može smatrati kao prava linija. Unutrašnja pak strana propelerovih krila prelazi sasvim blago skoro tangencijalno u glačinu 1.
Ploče iz koji h su obrazovana propelerska krila nisu svuda iste debljine, več su, kao što to pokazuje sl. 5, u delu koji je bliže ivici 3 tanje a u delu koji je bliži ivici 2 debije, pri čemu su s p olj ne linije 6 preseka ploče prave, a unutrašnje se linije
7	preseka krive, odnosno večim su delom koji se nalazi bliže ivici 3 prave a delom
8	koji se nalazi bliže ivici 2 konveksno krive. Pomenuta ploča iz sl. 5 se radi obrazovanja krila tako savija, da sa ivice 4 prilagodi krivini glavčine i da se ivica 2 po krivljenju ploče nalazi u ravni koja se po utvrdivanju krila na glavčini nalazi u-pravno na obrtnu osu. Skoro svi preseči krila po ravnima paralelnim sa ovom ravni daju približno oblik spirale, pri čemu se iduči ka zadnjem delu glavčine dužine ovih spirala sve više smanjuju. Kontura jednog preseka krila pokazana je linijom X u sl. 2 i 3. Pored toga na krilu se može nači jed-na tačka na pr. Y. (sl. 1 i 4) na spoljnoj površini krila i u neposrednoj bližini zadrt j eg kraja zavojite linije 4, iz koje se može povuči veči broj pravih linija (sl. 4) u prav-cu ka spiralnoj ivici 2. Ako se pak na o-vim pravim linijama uzme proizvoljna tačka na pr. 2, i kroz ovu povuče linija po po-vržini krila upravno na pravac pomenute prave linije dobiče se uvek jedna kriva linija (na pr. kod Z’ na sl. 1). Pri torne teme ovako dobivene krive linije pokazuje ka vrhu oko 60° prema osi propelera.
Propeler po ovom pronalasku se obr-če u smeru pokazanom strelicom u sl. 2 i izvodi pritisak u smeru strele iz sl. 3. Stvarni opiti su pokazali znatno povečanje stepena iskoriščenja.
Patentni zahtevi:
1)	Propeler naznačen time, što krilo propelera blizu svoga korena ima veču širina, a na svome sp olj no m kraju se zavr-šava u vrh.
2)	Propeler po zahtevu 1, naznačen time, što je prednja ivica (2) savijena u oblik krive linije, a zadnja ivica (3) prava pri čemu se linija (4) prelaza krila u glavčinu pruža po glavčini zavojito sa malim nagibom ili paralelno u odnosu na osu glav-čine.
3)	Propeler po zahtevu 1, naznačen time, što se krilo propelera sastoji iz ploče čija se debljina povečava iduči od zadnje ivice (3) ka prednjoj ivici (2), pri čemu je. strana ploča koja obrazuje spoljnu površinu krila ravna, a strana ploče koja obrazuje unutrašnju površinu krila konveksno ispup-čena u bližini prednje ivice (2) krila, i što se pomenuta ploča kod obrezovanja pro-pelerskog krila tako savija, da se prednja ivica (2) krila nalazi u ravni upravnoj na obrtnu osu propelera, a zadnja ivica (3) o-staje prava i nalazi se pod izvesnim nagibom u odnosu na obrtnu osu propelera.
4)	Propeler po zahtevu 1 do 3, naznačen time, što je vrh krila izveden u ravni koja je obrazovana prednjom ivicom krila.
5,1 Propeler po zahtevu 1 do 4, naznačen time, što je ploča, iz koje se izvodi krilo, nejednakog preseka, koji je najtanji blizu zadnji, ivice (3) i najdeblji u bližini prednje ivice (2) krila i to tako da su gra-nične linije (6) preseka koje se nalaze sa spoljne strane krila prave, a granične linije
(7)	preseka koje se nalaze sa unutrašnje Strane krila konveksno krive i to u delu koji je bliži prednjoj ivici (2).
6)	Propeler po zahtevu 5, naznačen time, što je površina ploče koja obrazuje unutrašnju stranu krila ravna sve do neposredne bližine prednje ivice (2) gde prelazi u konveksnu krivu površinu po krivoj liniji
(8)	preseka.
7)	Propeler po Zahtevu 1 do 6, naznačen time, što se sve prednje ivice (2) propelerovih krila nalaze u jednoj istoj ravni upravnoj na obrtnu osu propelera.
8)	Propeler po zahtevu 1 do 7, naznačen time, što se sve zadnje ivice (3) krila nalaze u jednom zamišljenom omota-ču prave kupe.
9)	Propeler po zahtevu 1 do 8, naznačen time, što koren svakog krila prelazi n glavčinu po helikoidalnoj hniji srazmerno velikog hoda.
10)	Propeler po zahtevu 1 do 9, naznačen time, što je prelaz unutrašnje površine krila u glavčinu izveden tangencialno na cilindričnu površinu glavčine.
11)	Propeler po zahtevu 1, kod kojeg koren krila prelazi u glavčinu po helikoidalnoj liniji, naznačen time, šlo spoljna strana krila prelazi u glavčinu pod strmim uglom tako, da se na mestu prelaza jasno očrtava helikoidalna linija (4).
12)	Propeler po zahtevu 1 do 11, naznačen time, što je krilo propelera tako sa-vijeno da svi preseči krila upravno na osu obrtanja, imaju skoro isti oblik spiralne linije koja počinje od glavčine, a završaya se na zadnjoj ivici (3) propelera.
13)	Propeler po zahtevu 12, naznačen time, što spirala, koja bi se dobila prese-canjem krila po ravni upravnoj na obrtnu osu propelera, ima približan oblik Arhimedove spirale.
14)	Propeler po zahtevu 13, naznačen time, što se zamišleni preseči iduči od prednje ivice (2), gde su največi, ka zadnjoj ivici (3) postupno smanjuju.
15)	Propeler po zahtevu 11 naznačen time, što tangente koje bi se povukle na spiralu blizu njenog korena zahvataju približno prav ugao sa tangetama na spiralu blizu njenog kraja.
16)	Propeler po zahtevu 1 do 15, naznačen time, što se sve linije, koje su po-vučene sa jednog mesta na spoljnoj površini krila u bližini zadnjeg kraja osnove ka prednjoj ivici, pružaju pravo.
17)	Propeler po zaktevu 16, naznačen time, što su linije koje bi bile, povučene po spoljnoj površini krila u pojedinim tačkama (Z, Z’ i t. d.) pomenutih pravih linija, upravno na pravac ovih, krive.
18)	Propeler po zahtevu 17 naznačen time, što teme, krive linije povučene po površini krila upravno na pravac proizvoljne prave linije (YZ) pokazuje ka vrhu oko 60° prema osi propelera.

.
-
'






,
.
..	^ I -s
































Ad pat.br 12567