KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
i
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 87.
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 APRILA 1939.
PATENTNI SPIS BR. 14789
Pinazza Giosuć, Milano, Italija
Udarna naprava.
Prijava od 18 juna 1937.	Važi od 1 oktobra 1938.
Naznačeno pravo prvenstva od 20 juna 1936 (Nemačka).
Kod udarnih naprava koje se stavljaju u dejstvo centrifuigatoiim silama koje proistiću iz masa koje se obrću ekscentrično jednobkoim brzinom u podesno 'izabranim raisporedliima, jačina rezultujuće sile, koja deluje na udairač, se menja potpuno po simtusoidi, tako, da udarač dobi ja istu kinetičku energiju kako u pravcu kretanja napred (kretanja za proizvođenje udara) tako i u pravcu kretanja nazad.
Da bi se smanjilo nepovoljno dejstvo koje bi praktično imao udar proizveden udaračem (čekićem) na dno trupa (okvira) naprave na kraju pomenutog povratnog kretanja, dejstvo koje se dodaje odskoku koji se vrši u trenutku aktivnog udaranja, postavlja se između ova dva dela kakvo prigušujiuće sredstvo, obično kakva opruga, koja ima zadatak da absor-buje pomenutu kinetičku energiju i da je nagomila u vidu ko-mpresione potencijalne ili statičke energije.
Pošto je tako izbegmuta žestina udara unazad, ostaje ipak još jedna ozbiljna nezgoda: naime, činjenica da pomenuto sredstvo naslanjajući se sa svoje strane na dno trupa, deluje na ovaj sa statičkim potiskom koji teži da trup pomeri unazad, Ako radnik koji upotrebljuje napravu m°že staviti nasuprot protivnu jednaku ili višu silu, trup neće uizmaći; ali alko, naprotiv, radnik nije u stanju da se odupre Pomenutoj sili, trup će uzimaći. Prema to-IT?5’ P°sle Prv°g udara, udaranje se neće više vršiti u trenutku kad brzina udarača prolazi kroz svoj maksimum, već u zakašnjenju, kad je brzina u opadanju; i prsima tome, pošto se svako uzmicanje
dodaje prethodnom, delatnost i učinak naprave će konačno opasti, posle izvesnog dosta ograničenog broja udara, na praktično nekorisne vrednosti.
Pošto se uzmicanje nalazi u obrnutom odnosu prema masi trupa, ova bi se mogla uvećati; ali bi ovo činilo napravu preko mere teškom, i uostalom bi se uzmicanje, ma da smanjeno, još uvek vršilo pod ovim uslovima. Stvarno, da bi se resila ova teškoća, ne bi ostalo ništa drugo do da se smanji aktivna sila tako, da potisak unazad bude manji od sile (50 + 60 kgr) koju može staviti nasuprot radnik. Ako se tome doda da svaka opruga ima vlastiti period oscilisanja, što prinuđujeda se usvoji učestanost udaranja manja od učestamosti vlastitog oscilisanja opruge, vidi se da ručne naprave ove vrste, u njihovom sadašnjem stanju, mogu vršiti samo veoma ograničene usluge, a pri tome veoma zamaraju radnika koji se njima služi.
Pređmt ovog pronalaska jeste udarna naprava kod koje su gore navedene nezgode potpuno otklonjene: gde se, u-pravo, mogu upotrebiti aktivne sile čak i mnogo veće od reakcije koju može staviti nasuprot radnik, i to ne povećavajući težinu naprave, i gde se može učestanost udaranja povećati na veoma visoku vrednost. Pomoću pronalaska se postiže osim toga, podređeno', veliki procenat povraćanja u toku kretanja napred energije nagomilane u sredstvu za ugušivanje za vreme povratnog kretanja i, osim toga, veliko kretanje udarača, što dovodi sobom odgovarajuće uvećanje u kinetičkoj energiji-
Din. 15.—
U suštini se pronalazak sastoji u tome, što je u trupu, između njegovog zadnjeg kraja i odgovarajućeg kraja udaraca, predvidena jedna pneumatična komora u kojoj se nalazi kakav gas sa izvesnim određenim početnim pritiskom, dok se između njegovog prednjeg kraja i stopala (osnove) oruđa predviđena elastična međusobno suprotno dejstvujuća sredstva koja dejstvu ju suprotnim silama podesne vrednosti, tako, da se trup i oruđe stalno, po svakom udaranju, vraćaju u isti relativni položaj jedno u odnosu na drugo. Tako se postiže željeni rezultat, naime: da učesta/nost udara može biti uvećana po volji, pri čemu pneumatično jastuče nema nikakvog vlastitog perioda oscilisanja, i da se uzmicanje koje se vrši pri svakom u-daru svaki put poništava pre no što se proizvede uzmicanje usled sledečeg udara.
Na priloženim nacrtima su pokazana dva primera izvođenja pronalaska.
Sl. 1 pokazuje nekolike diagrame koji ilustruju način funkcionisanja naprave po pronalasku:
SI. 2 i 3 pokazuju dva izgleda u preseku jednog prvog šamatičkog primera izvođenja bitnosti pronalaska.
SI. 4 i 5 pokazuju jedan drugi konkretni ji i potpuniji primer 'izvođenja.
Po sebi je jasno, da u okvir ovog pronalaska ulazi ne samo bitnost osnovnog oblika, već i osobeni oblici izvođenja.
U primeru iz si. 2 i 3 se dve jednake mase m, m obrću konstantnom brzinom i u oglednoj simetriji, na primer pomoću istovetnih zupčanika i, j u odnosu na osu p-p udaranja. One se kreću po krugu polu-prečnika r oko osovine 0,(h nošenih uda-račem M koji se može slobodno kretati u trupu N. Ako bi mase bile u većem broju, mogle bi se uvek svesti na dve, fiktivne, sa navedenim uslovima.
Poznato je da pod ovim uslovima mase razvijaju naizmeničnu rezultujuću silu čija jačina ima sinusoidni hod koji jc pokazan krivuljom f na si. 1. Brzina koju dobija udarač je pokaizana krivuljom v: ova se brzina naglo poništava u trenutku aktivnog udaranja i u trenutku udara u-nazad o dno trupa. Krivulja s pokazuje put preden udaračem, čije je totalno kretanje dato rastojanjem S između dve ose X—X, X’—X’ koje su označene na si. 2 i 3.
Po pronalasku, udarač M je snabđe-ven, na svom zadnjem kraju, klipom 2 koji može kliziti zaptiveno u cilindričnom telu 3 koje je predviđeno odgovarajući u zadnjem kraju trupa. Dno ovog cilindra je na rastojanju 1 koje premaša za iznos c gore pomenutu veličinu kretanja S klipa, U koiiko klip izvršuje svoje kreta-
nje unazad, pošto je komora 4 ispunjena kakvim gasom, n. pr. vazduhom, sa izves-nim početnim pritiskom po, ovaj se gas komprimuje i prema tome proizvodi suprotnu silu čija jačina može biti predstavljena krivuljom Pi iz si. 1. Usled ovoga sila koja deluje na udarač biće algebarski zbir od f i Pi, t. j. sila pokazana krivuljom Fi. Ova sila progresivno usporava udarač, čija prema tome brzina nije više v već Vi
U trenutku kad imaše dostignu položaj X’—X’ udarač još ima izvesnu brzinu, koja će biti kočena kasnijim komprimova-njem gasa i suprotnim kretanjem deluju-će sile. Zaustavljanje će se izvesti u taeci z sl. 1 preko x tako, da će ovo povratno kretanje imati vreme duže od jednog po-luperioda, pri čemu se kretanje napred za toliko smanjuje. Iz toga izlazi, da se kretanje dovodi do maksimuma i da se isto tako brzina sledečeg kretanja napred povećava od v na V2.
U sledečem kretanju napred delujuća će sila biti F->, algebarski zbir od f i P2, pri čemu ova poslednja potiče od širenja gasa u cilindru.
Putevi pređeni za vreme kretanja napred i kretanja nazad su pokazani krivuljama Si i Sž.
Zakašnjenje r. — z je očevidno funkcija početnog pritiska gasa u cilindru; jedno će se regulisati regulisanjem drugoga na osnovu rezultata koji se žele postići; od interesa je da se ovo zakašnjenje izvede što je moguće većim ne menjajući trajanje potpunog ciklusa.
U odnosu na elastičnu vezu između prednjeg dela trupa i stopala 5 oruđa, o-na je prosto obrazovana pomoću dve napete opruge 7 i 8 koje se jednim krajem naslanjaju na suprotne strane venca 6 predviđenog na stopalu 5 oruđa, a drugim krajem na ramena 9 i odnosno 10, koja pripadaju ispadnuto izvedenom kraju za nošenje oruđa na trupu N. Ove dve opruge deluju nasuprot jedna drugoj i dovode uvek trup u isti položaj u odnosu na oruđe, pošto kad oruđe prima udar udaračem M, ono svojim vencem 6 deluje na opruge ii zalivata u istom smeru i trup; na ovaj se naičiu, kad se dejstvo uzmicanja izvrši gasom za vreme sledečeg povratnog kretanja trup nalazi uvek u i-stom početnom položaju. Regulišući po-desVno dimenzije i početno 'Opterećenje ovih opruga u odnosu na mase u kretanju, njihovo će dejstvo biti apsolutno potpuno.
Kod primera iz si. 4 i 5 mase su po broju tri: jedna m u sredini i dve m’, m’ iznad i ispod prve, koje sve imaju svoje ose
obrtanja međusobne paralelne i upravne na osu udaranja. Zupčanici i, j, ,j vezuju međusobno ove mase, a jedna od ovih je uticana savitljivom osovinom 14. Isto su tako predviđena sredstva za izvođenje o-brtainja oruđa za bušenje, čiji je osnovni deo 5 ovde podgonalan, pri čemu se ova sredstva ovde sastoje iz helikoiđalnih žljebova 11 predviđenih u glavi udaraca i deluju na prstenasti organ 12 koji sa svoje strane deluje samo u jednom sme-ru, na poznat način na prednji deo 13 koji nosi oruđe za bušenje.
Upuštanje komprimiovanog /igjaaa u komoru 4 se izvodi pomoću kanala 15 koji dopire do komore kanalom 16 koji je upravljan ventilom 17, i koji osim toga dopire pomoću odvodnika 18 u komoru 19 u kojoj se kreće udarac. Kanal 18 se može reguliisati 1 od njegovog preseka zavisi stepen komprimovanog gasa upuštanog u komoru 4. Ako je presek kanala 18 veliki, gas koji dolazi kroz kanal 15 može lako da prode kroz kanal 18, usled čega opada pritisak u kanalu 15, a ovaj se gas sa smanjenim pritiskam upušta u komoru 4. Ako je naprotiv presek kanala 18 mali, gas koji dolazi kroz kanal 15 teško prolazi kroz kanal 18, pa se sled-stveno pritisak u kanalu 15 povećava i gas se upušta u komoru 4 pod velikim pritiskom. U oba se slučaja, uspostavljaju takvi uslovi, da je količina gasa koja prolazi kroz cev 18 približno konstantna. Treba još napomenuti, da se u svakom slučaju upušta samo mala količina gasa u komoru 4, jer je potrebno samo nadoknaditi eventualno ođilažemje gasa. Gas koji prolazi kroz ovaj kanal 18 može biti upotrebljen za čišćenje oruđa za bušenje na njegovom vrhu, pomoću kakvog podužnog kanala predviđenog u samom oruđu za bušenje.
Patentni zahtevi:
1.	) Udarna naprava, tipa sa obrtnim ekscentričnim masama, naznačena time, što je u trupu (N), između njegovog zadnjeg kraja i odgovarajućeg kraja udara-č'a (M), predviđena pneumatička komora (4) u kojoj se nalazi kakav gas pod iz-vesmlm početnim pritiskom, a između njegovog prednjeg kraja i stopala (osnove) (5) oruđa su predviđena elastična međusobno suprotno dejstvujuća sredstva (7, 8) koja vrše suprotne sile sa podesnim vrednosti-ma tako, da se trup i oruđe stalno, po svakom udaranju vraćaju u tišti relativni položaj jedan u odnosu prema drugome.
2.	) Naprava po zahtevu 1, naznačena time, što je pneumatična komora (4) obrazovana jednim cilindrom (3) koji je predviđen na trupu, u kojem može kliziti zaptiveno kakav klip (2) koji je vezan sa udaračem (M), pri čemu je dužina komore (4) cilindra (3) veća no dužina kretanja udaraca (M) u normalnom funkcio-nisanju.
3.	) Naprava po zahtevu 1, naznačena time, što su elastična sredstva za vraćanje na prednjem kraju obrazovana iz dve napete opruge (7, 8), koje deluju suprotno na venac (6) predviđen na vratu (5) oruđa i koje se naslanjaju na ramena (9, 10) koja pripadaju prednjem delu trupa.
4.	) Naprava po zahtevu 1, naznačena time, što se Ikompriimovami vazduh komti-nualno upućuje u pneumatičnu komoru (4) sa utvrđenim pritiskom.
5.	) Naprava po zahtevu 4, naznačena time, što kanal (15) za upuštanje gasa u pneumatičnu komoru ima odvodni krak (18) preseka koji se može regulisati pomoću kojeg se s jedne strane upravlja pritiskom upuštanja u komoru i s druge strane se kcimprimovani gas upućuje oruđu za bušenje radi kontinualnog čišćenja ovoga.


\




/





v
V_



/

•. ^ ' V'
v«,.V
'