KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 8 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Januara 1932.
PATENTNI SPIS BR. 8572
Dr. Springer Ludvvig, hemičar, Wien, Austrija.
Postupak za površinsko postupanje vlakana, masa i slojeva, naročito radi beljenja i bojadisanja materijala, koji je osetljiv prema škropljenju tečnostima.
Prijava od 28 februara 1931.	Važi od 1 maja 1931.
Traženo pravo prvenstva od 1 marta 1930 (Austrija).
Poznato je, da postupanje koža i krzna u cilju beljenja ili bojadisanja dlaka pruža naročite teškoće, jer takve materije skoro neizbežno bivaju oštećene vodenim rastvorima srestava za beljenje (kao na pr. vodeničnim superoksidnim rastvorima) ili bojama, pri čemu pre svega koža veoma jako trpi usled uticaja tečnosti.
Ovaj pronalazak stavlja sebi za cilj, da do sada uobičajeno mokro postupanje zameni postupanjem, koje u izvesnom smislu može biti označeno kao suvo postupanje, pošto površini materije, koja treba da se postupa, stalno bivaju dodavane veoma male količine tečnosti za postupanje, koje bivaju trenutno primljena i utrošene tako, da nikad ne postoji višak u tečnosti, koji bi mogao imati štetno dejstvo.
Po pronalasku ovaj cilj biva postignut time, što materijal biva doveden u dodir sa čvrstim adsorpcionim sretstvima, koja su opterećena tečnostima za postupanje.
Da bi se na pr. belila krzna, pomoću alkalnih vodeničnih superoksidnih rastvora, natapa se ma kakvo indiferentno adsorp-ciono sretstvo, kao gel siliciumove kiseline, ili kalcinisane neorganske soli u vidu praha, sa toliko rastvora, da se masa upravo oseća još kao suva. Po tome krzna bivaju položena u adsorpciona srestva, koja su opterećena tečnošću za postupanje, ili bivaju posipana ovim sretstvom, ili bivaju zajedno unesena u tresuće aparate ili u obrt-
ne doboše. Gel siliciumove kiseline može u ovom cilju biti natopljen sa, maksimalno oko 500/0 svoje težine, vodeničnim superoksidnim rastvorima. Adsorbenti ove vrste bivaju regenerisanjem na poznat način u-činjeni upotrebivim za čestu ponovljenu u-potrebu.
Po jednom prvenstvenom obliku izvođenja bivaju strugotine kao nosioci vodeničnih superoksidnih rastvora. Kod prve upotrebe nastupa svakako jače javljanje toplote (povećanje toplote), pri čemu se vodenični superoksid gubi raspadanjem. A ipak se pokazalo da ovoj nezgodi ponovljenom upotrebom strugotina, koje međutim moraju samo biti isuši ne, može uspešno da se stane nasuprot. Kao korisno se pokazalo i prethodno postupanje strugotina kao i inače upotrebljenih adsorbenaia, pomoću rastvora, koji dejstvuje stabilišući. Ako se upotrebe strugotine, koje su već češće bile upotrebljavane i koje su u svakom slučaju natopljene rastvorom nalrium pirofosfata ili drugim stabilizatorima, to se H.Oj-rastvori, koji su usisani u strugotine, ponašaju isto tako kao i oni, koji su vezani za gel silixiumove kiseline.
Infuzorna zemlja ima naročitu osobinu, da veoma ubrzava proces bdjenja, i to i onda, kad se samo u maloj količini dodaje drugim mešavinama. Od ove osobine se može odgovarajući učiniti upotreba. Ali za sebe samo ovo adsorpciono sretstva
Din. to.
mora oprezno biti primenjeno, da bi se izbeglo razvijanje toplote, koje lako nastupa u većim saržama i koje dejstvuje štetno.
Beljenje koža i krzna pomoću adsorpci-on.h sretstava, koja su natopljena vodonič-nim superoksidnim rastvorima, daje pri većoj poštedi robe dobro dejstvo beljenja. Ali je postupak naročilo podesan za beljenje drugih materija, naročito materija osetljivih prema vodi. Tako na pr. na isti način može biti postupana i štavljena koža.
Kao rastvori za beljenje mogu, prema prirodi materijala, koji treba da se postupa, osim vodeničnih superoksidnih rastvora da se upotrebe i druge tečnosti, koje odaju ki-seonik ili pak i poznate tečnosti, za beljenje, druge vrste, na pr. tečnosti, koje sadrže hlora ili koje odaju hlor, kupatila, koja sadrže sumpordioksid ili ga odaju, i t. d.
Pronalazak takođe nije ograničen na beljenje, šta više mogu, na opisan način biti izvedena i druga površinska postupanja, naročito procesi bojenja. Tako se adsorp-ciono sretstvo može natopiti rastvorom boje ili sretstvom za razvijanja boja, kojima je dotična materija prethodno bila postupana, i pustiti da dejstvuje na materijal na navedeni način.
Kod postupanja krzna — kako pri beljenju tako i pri bojadisanju, — moguće je da se, prema veličini zrna materije nosioca, izvede različito dejstvo niansi.
Pored krzna, sirovih i Stavljenih koža mogu na navedeni način biti postupana i druga vlakna, mase, slojevi, naročito i tekstilije. Kod bojenja velikih površina, koje su u zajedničkoj vezi, daju se ovim postupkom postići veoma osobeni efekti pomoću kontinualnog bojadisanja.
Primeri izvođenja:
1.	Kod beljenja krznenog materijala postupa se na pr. prema sledećem:
400 cm3 vodoničnog superoksidnog ra' stvora sa približno lO^/oH^O^, bivaju pomoću 40 cm3 koncentrisanog amonijaka učinjeni alkalnim i pomešani sa 2 gr. na-triumfosfata i 10 cm3 turskog crvenog ulja. Tako pripremljeno kupatilo biva sad uneseno u 1,5 kg silika-gela i sa ovim biva dobro pomešano.
Krzni materijal, koji treba da se beli, biva sa ovom čvrstom i, praktično, suvom mešavinom unesen u doboš i uz rotiranje biva postupan. Beljenje se pri običnoj temperaturi vrši za kratko vreme.
2.	100 cm3 vodoničnog superoksidnog rastvora sa približno 5u/0 H2Ol, biva učinjeno alkalnim pomoću 5 cm3 koncentrisanog amonijaka i biva uneseno u 200 gr strugotine, koja je već prethodno postupa-
na vodeničnim superoksidnim kupatilom. To biva dobro izmešano. Covečija otseče-na dlaka biva posuta ovom mešavinom i ostavi se s njome u dodiru nekoliko dana. Biva postignuto veoma dobro dejstvo beljenja uz potpunu poštedu materijala.
3.	300 cm3 vodoničnog superoksida od 307o biva uneseno u 1 kg strugotina od tvrdog drveta i sa ovima biva dobro izmešano. Krzna koja treba da se po površini obele, stranom, na kojoj je dlaka, bivaju slavljena na preparisane strugotine ili i sa ovima bivaju posuta slojem u približnoj debljini od 1 cm. Postiže se, prema trajanju postupanja slabija ili jača belina gornjeg sloja dlake, bez vlaženja iste.
Osvežavanje ili ulepšavanje krzna. Da bi se originalna krzna, napr. skunks, koja su crvenkasta, osvežila, biva postupano u sledećem: 5 gr Ursol-a (Agfa) biva pomoću prelivanja ključalom vodom zamešeno i rastvoreno. Gotovi rastvor boje dobija dodatak od 10 cm3 vodoničnog superoksida i biva unesen u tri kg strugotina od tvrdog drveta i pomoću mešanja biva jednovre-meno raspodeljen. Krzna, koja treba da se postupaju, bivaju tada postupana u sudu za bajeovanje pomoću preparisanih strugotina ili bivaju trljana pomoću ovih strugotina. Osvežavanje nastaje ravnomerno, bez nastajanja kvašenja materijala. Impregnisa-ne strugotine se mogu ponovljeno upo-trebiti.
Osvežavanje može biti preduzeto i na taj način, što se rastvor boje za sebe (bez vodoničnog superoksida) meša sa drvenim strugotinama i vodonični superoksidni rastvor, koji je već usisan od strane drvenih strugotina, biva tek nakhadno dodevan. U ovom slučaju se podesno upotrebljava 40 gr strugotina od tvrdog drveta na 10 cm3 307o-n°g vodoničnog superoksida.
Upravljanjem pomoću mešavine na pojedinim mestima dobijaju se mestimično ograničena dejstva, a strugotine, po postupanju, bivaju uklonjene u tresućem se sudu.
Kod naknadnog osvežavanja krzna može se i tako postupati, da suvi materijal bude prskan pomoću mekane četke, sa rastvorom boje, napr. rastvorom iz 10 gr Ursol-a D. F. u 500 cm3 vode i po tome radi oksi-disanja biva postupan grubim strugotinama iz mekog drveta, koje su impregnisane vodeničnim superoksidom. Ovo se postupanje može izvesti u sudu ili i rukom.. Upotrebljava se mešavina od 20 cm3 30%‘nog vodoničnog superoksida i 100 gr drvenih strugotina.
Postupak ima nad poznatim postupkom preimućstvo, da biva postignuto veoma ravnomerno dejstvo, pošto strugotine pri-
maju suvišni rastvor boje i time ga ujed-načuju. Uklanjanje strugotina vrši se u tre-sućem se sudu.
6.	Kod prugastog izvlačenja, t. j. kod izvlačenja tamnije obojenih pruga po leđima, postupa se roba najpre pomoću strugotina, koje sadrže u maloj količini vodo-nični superoksid i amonijak; napr. 50 cm3 10'7o-nog vodoničnog superoksida i 10 cm3 amonijaka na 1 kg strugotina. Po tome se počinje sa samim izvlačenjem pruga. Radi se kao i obično i pri nanošenju boje služilo se širom ili užom mekanom četkom ili guščijim ili kokošijim perima. Upotrebljuju se uobičajeni rastvori boje. Po tome se pruge trljaju, u pravcu dlake, strugotinom, koja u skoro 30°/o od svoje težine sadrži 20'J/O'iii vodonični superoksid i nešto glicerina. Time se dobija odlično dejstvo.
7.	250 cm3 15°/0-nog vodoničnog superoksida biva uneseno pored 20 cm3 sapu-njavog ulja (tekstilni sapun napr. mono-pol-sapun) u 1 kg drvenih strugotina ili drvenog praha i biva dobro ižmešano. Da bi se obelila jelenska koža, biva ova sa mešavinom stavljena u tresući se doboš i biva postupana nekoliko časova. Dobija se dobra belina, a da se koža ne mora ovlažiti.
8.	150 cm3 vodoničnog superoksida
(25°/0-nog) biva dobro ižmešano sa 1 kg granuliranog natrium-pirofosfata. Ova me-šavina biva tada uptrebljena kao sretstvo za beljenje krzna. Korisno se napr. može primeniti i mešavina strugotina odn. drvenog praha sa kakvom anorganskom soli, na pr. natrium pirofosfatom, kao nosivom supstancom.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za površinsko postupanje vlakana, masa, slojeva, naročito za beljenje i bojenje materijala, koji je osetljiv prema vlazi, kao napr. krzna i koža, naznačen time, što materijal biva doveden u dodir sa čvrstim adsorpcionim sretstvima, koja su opterećena tečnošću za postupanje.
2.	Postupak po zahtevu 1 naznačen time, što kao nosioci bivaju upotrebljene strugotine, pri čemu adsorbens prvenstveno biva ponovljeno upotrebljen i skroz osušen.
3.	Oblik izvođenja postupka po zahtevu 1 i 2 naznačen time, što adsorpciona sret-stva, pre svog natapanja vodeničnim su-peroksidnim rastvorom ili tome si. rastvorima, koji odaju kiseonik, bivaju postupane sretstvima za slabilizovanje, na pr. natrium fosfatnim rastvorom.