KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 24 (4).
PATENTNI SPIS
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 aprila 1934
BR. 10793
Ing. Dobrović Ante, Split, Jugoslavija.
Naprava za usporavanje brzine izlaznih plinova kod stabilnih i
brodskih kotlova.
Prijava od 1 maja 1933.
Važi od 1 septembra 1933.
Općenito je poznato, da se promaja kod loženja uopšte, a naročito kod brodskih parnih kotlova sa umetnom ili naravnom promajom reguliše vratima na pe-peljištu, odnosno ventilatorom. Ima slučajeva gde se promaja reguliše klopkom postavljenom u dimnjaku.
U prvome slučaju sledi regulisanje ispred, a u drugome iza plamena, no, u oba slučaja radi se o regulisanju dovoda zraka u svrhu izgaranja.
Za potpuno izgaranje, potrebna je izve-sna količina zraka, koja teorijski za svaki kilogram ugljena srednje vrste iznaša oko 9 kgr. dočim se u praksi ta količina zraka kreće od 16—24 kgr.
Plinovi izgaranja usled razlike temperature, koja vlada ispred i iza plamena, struje uz stene naprave (peći, štednjaka, parnog kotla i t. d.) u kojoj? se taj proces razvija i predaju jedan deo svoje topline tim stenama, dok ostali deo ide neiskorišćen kroz dimnjak u zrak.
Osvrnimo se na prirodnu promaju i promatrajmo prvi slučaj, dakle regulisanje dovoda potrebne količine zraka ispred plamena.
Usled topline, koja se pri tom procesu razvija, vrući plinovi, jedno radi toga što su u tom stanju specifično mnogo lakši od zraka, ne nalazeći riikakovd naročite zapreke na svome putu, struje velikom brzinom u dimnjak i samo jedan deo kisika iz sve one količine zraka biva isko-rišćen za potpuno izgaranje, dok gotovo isto toliki deo kisika sa odgovarajućim
ostalim plinovima zraka struji kroz kotao, oduzima procesu izgaranja stanoviti' deo topline, koji odvodi neiskorišćen kroz dim.
Omogući ii se što pravilniji dovod zraka prema potrebi materijala koji izgara, ovaj gubitak biće što manji.
Kod ovakvog načina regulisanja promaje nastupa i sledeča, bezuvetna po ekonomiju procesa izgaranja velika nepogod-nost, a to je ta, što brži i hladniji ve-tar tvori u dimnjaku osetljivu razliku tlaka, usled čega se plinovi, koji struje u kotlu još više razređaju i time efekat kotla slabi, a osim toga još daljni jedan deo topline ide neiskorišćen u dimnjak.
Promatrajmo sada drugi slučaj- t. j. regulisanje dovoda potrebne količine zraka iza plamena, dakle jednom prigušnom napravom u dimnjaku.
I u ovom slučaju vrući plinovi fraže sebi izlazak u dimnjak, ali ha svom putu bivaju sprečeni. Oni sada izlaze pod većim tlakom, njihova temperatura raste, a brzina pada, usled čega imaju više vremena za predaju svoje topline ogrevnim stenama. Usled veće temperature, izgaranje biva savršenije, a dovod suvišne količine zraka biva smanjen na način, koji je za sam rad najekonomičniji,
Zgušćivanje plinova, porast njihove temperature, umanjenje prolazne brzine i konačno umanjenje suvišne količine zraka, imaju za posledicu osetljivo manji utrošak ugljena.
Din. 10.
Ovaj način regulisanja promaje, ne samo što je od velike koristi kod kotlova sa prirodnom promajom, već se da provesti i kod umetne promaje, pri čemu se postizava takođe velika ušteda na gorivu.
Daljna prednost ovakve promaje jeste konačno i bolje održavanje kotla, jer se prigušavanjem pri nabacanju ugljena osu-jećuje prenagli pristup hladnog zraka, koji deluje štetno na stene kotla. Usled pristupa hladnog zraka nastaje nejedno-lično rastezanje materijala, što ima za posledicu procurenje kotla na raznim me-stima.
Loženje parnih kotlova ugljenom, naročito brodskih, ne vrši se kontinuirano već periodično. Od jednog do drugog nabacivanja protiče neko stanovito vreme po prilici 6 do 15 min. U ovom periodu ugljen, koji je na roštilju bio na jednom nabacan, izgara postepeno.
Za celo vreme tog perioda konstantno struji pod roštilj sveži zrak, bez obzira na to u kojem se stanju u pojedinom momentu proces izgaranja nalazi.
Ovaj jednolični dovod zraka neispravan je s razloga, što postepenim izgaranjem nabacane količine ugljena, postepeno pada i množina potrebne količine zraka.
Uzevši izloženo sa teoretskog i praktičnog stanovišta u razmatranje, a osvrćući se pri tome naročito na parobrode čiji su dimnjaci dimenzionirani za onaj, po promaju najnepovoljniji slučaj, a to je kad brod stoji u luci i kad je potpuna tišina, konstruisana je naprava prema ovom pronalasku.
Naprava je zamišljena u obliku jednog okvira iz železa, u kojem je smešten iz-vestan broj železnih ploča u formi žaluzija.
Pri pogonu, ložač ima prema jačini vetra da pritvori klopku odnosno žaluzije u određeni položaj. Kako usleđuje izgaranje nabacane količine ugljena, ložač će od pritvorenog položaja, tu klopku odnosno žaluzije i nadalje postepeno pritvarati, dok ih konačno ne dovede do najnižeg određenog položaja. Nakon ponovnog nabaca-nja ugljena, ložač će klopku odnosno žaluzije povratiti u prvobitni pritvoreni položaj, koji odgovara gore navedenoj jači-
ni vetra. Za celo vreme pogona opetovati će ložač i nadalje ovaj postupak.
Slika 2 je prednji izgled kotla, a slika 1 je presek prema liniji I/I iz slike 2. Kao što se sa slike 1 i 2 vidi u dimnjaku 2 montiran je okvir 1 na kome su o-kretljivo učvršćene žaluzije 3 koje su na svom gornjem kraju zajedno vezane sa prečkom 4, koja prolazi van dimnjaka, gde se pomoću zgloba 5 spaja sa poluž-nim mehanizmom, koji se pogoni ručicom 6.
Funkcionisanje naprave je sledeče:
Pomicanjem ručke 6 vrše se gibanja polužnog mehanizma koja se prenose na žaluzije 3, tako, da se ove ili sklapaju ili otvaraju.
Otvaranjem žaluzija vrši se umanjenje slobodnog prolaza, a veličina tog smanjenja upravlja se prema potrebama odnosno prema jačini vetra pri čemu je to zatvaranje, odnosno ispravan pogon zavisan od iskustva odnosno od prakse loža-ča. Bez daljnega je jasno, da se razumnom upotrebom ove naprave prema ovom pronalasku postizava velika ušteda u gorivom materijalu, a istovremeno smanjuju se troškovi održavanja celog ložišnog postrojenja.
Naprava prema ovom pronalasku može biti izvedena u obliku jedne klopke ili u obliku žaluzija, ali u svakom slučaju tako, da se njome može regulisati otvor za prolaz sagorenih plinova. U tom slučaju osovina sklopke vezana je sa ručicom 6 pomoću polužnog mehanizma, odnosno žaluzije 3 vezane su sa ručicom 6 kao što je unapred opisano.
Patentni sahtevi :
1)	Naprava za usporavanje brzine izlaznih plinova kod stabilnih i brodskih kotlova, naznačena time, što je u dimnjaku utvrđena jedna sklopka ili sklop žaluzija, koje se mogu poklapati u svrhu regulisanja otvora kojim prolaze sagoreni plinovi.
2)	Naprava prema zahtevu 1, naznačena time, što je osovina klopke odnosno prečka 4 koja vezuje slobodne krajeve žaluzija 3 spojena sa ručicom 6 pomoću polužnog mehanizma.
Ad patent broj 10793