KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU | KLASA 75 (2)
INDUSTRTJSKE SVOJINE
IZDAN 1. SEPTEMBRA 1022.
PATENTNI SPIS BR. 1217.
Socičtć L* Air Liquide ISociete Anonyme pour I’ Etude et I’ Exploitafiion des Prosedčs Georjes Claude) Pariš
Pcstupnk za funkcioniranje omotača u direktnoj sintezi amonijaka.
Prijava od 12. marta 1921.	Važi od 1. decembra 1922.
Pravo prvenstva od 7. aprila 1920. (Francuska).
Zna se, da, u direktnoj sintezi amonijaka pod složenim dejstvom vrlo visokih pritisaka nazvanih hiperprjtisci, temperature i jedne pogodne katalit čne materije (Francuski Patent Nr. 503 281 od 21. marta 1917), otpuštena toplota iz reakcije, treba da bude izdvojena iz đejstvujućeg gasa, da bi se izbeglo veliko dizanje temperature, koje bi škodilo reakciji i u isto vreme mehaničnoj otpornosti ili he-miskoj, zidova omotača za reakciju, koji pod nose pritisak.
Razni francuski patenti predati ranije od Društva tražioca naznačuju srestva, koja mogu da zaddvolje ovu dvostruku pogodbu Bitna zamisao izvesnih od ovih srestava, leži u iskorišćavinju prisustva ove toplote za ap-sorbovanje, za odvodjenj^, u koliko se proizvodi, kroz sam zid omota a za reakciju; ova toplotna struja praćena je tako u debljini ovog zida padom temperature, idući iz unu trašnjosti ka spol ašnosti ovog i ovaj pad temperature održava bar spoljne slojeve ovog zida na jednu temperuturu, gde su njegove mehaničke kakvoće još dovoljne. Ovo neposredno odvodjenje toplote iz prostora gde se otpušta, koje se vrši od samog zida omotača, dovoljno hladjenog spolja, ima preimućstvo što doprinosi čvrstini ovog omotača.
Dakle, ako ovaj postupak u praasi daje interesantne rezultate, konstatovalo se, da može da izazove, u izvesnim slučajevima, r. posebice u slučaju znatnih aparata sa debelim zidovima, nekobko nezgoda, a na primer onu,
praćenu sa rasprskavanjem cevi, dok ove izgledaju sasvim sposobne, po svoim mehaničkim i hemiskim kvalitetima, da se opiru pogodbama unutrašnjeg pritiska i temperature, ko ima su potčinjene. Da se to izbegne, došlo s p-ema ovom pronalasku, da se napusli princip, koji je pomenut ovde gore. Konstatovalo se, stvarno, da cevi katalizatori, koje se up trebljavaju, opiru se pod dobrim po godbama kada, u mesto da se olak ava odlazak toplote preko spoljne površine cevi katalizatora, kao što ovo izgleda korisno prema onome što prethodi, ako se naprotiv opire, ma kakvim srestvom kao nekom kalorifičkom materijom, nam'štenom sa spoljne strane cevi
Ova zamisao dovodi dakle, u cU;u čuvania cevi, do ovog para loksalnog srestva, da se pogoršavaju pogodbe temperature, kojima je cev potčinjena, pošto sva meti Ina masa, ne izuzimajući čak ni spoljne slo eve, nalazi se jednostavno izložena najvišoj temperaturi, na temperature gasova u dodiru sa unutrašnjim zidom.
Izvršene probe do danas na ovome putu sa ometačima ove prirode, dopustile su da se utvrdi, da metali sa kojima se raspolaže pokazuju se mnogo bolji nego što se dotle pret postavljalo i sposobni da bez slabosti izdrže znatno veće temperature očuva Sadanji postupak jeste dakle u čil u primene, ekvivalenat jednog velikog metalurgiskog napretka i treba da očuva svoju vrednosf ma kakvi bili napretci, koje bi savršenija tehnika oslvari'a na putu spuš-
Din. 2
tanja temperature zn futkcioninanje aparata, jer, sve jedno, omogućava upotrebu gcreg i tanjeg metala.
Nije dovoljno, u ostalom da se termično odvodjenje u polje kroz zid, izbegava da bi rezultati bili sasvim aobri. Nadjene je da isto tako treba, u koliko ie moguće, da se izbe-gavaju, pomoću načina, koji se daju lako zamisliti, nagle promene oticanja koje bi stvarno izazvalo značajne izmene kod temperature u debljini zida. Primetilo se, što se tiče sigurnosti cevi, da je bolje da se ostvari potpuna jednostavnost temperature u celom njenom toku, što odgovara jednom stalnom oticanju bilo da pogodbe ne dopuštaiu da se ide sa sporim gubitkom toplote u centru, a ova se nadoknadjuje ovlašnim grejanjem spolja.
Naravno, pošto se zid upotrebljava samo za nepotpuno kalorifikovanje radi ođvod:enja u polje toplote iz reakcije, to treba isključivo pribeći drugim postupcima radi apsorbovanja ove toptote u unutrašnjosti samog omotača.
Na primer, postupna mešavina hladnih gasova sa dovedenim gasovima iz izmenjivača temperatura, a koji su već dejstvovali, nazna čeni postupak u patentima predatim u Francuskoj 8 septembra 1919. i 2. marta 1920. treba ovde da se upotrebi, izuzev izdvajanje toplote kroz zid, izbegavajući, u koliko je moguće, lokalizovanja temp rature pomeću srestava, naznaćenih u ovom patentu.
Jedina slika na ovde priloženom crtežu, prestavlja primera radi, jedan način izvršenja kombinujući kalorifigovanje omotača, za reakciju sa naznačenim srestvom za apsorbovan e toplote u Francuskom patentu od 30. marta 1920. za „Usavršenja u sintezi amonijaka".
H je cev katalizatora od naročite smese, kao što je čelik ATG za trgovinu, nameštena na pr. horizontalno i obavljena jednom kalo-rifičnom oblogom. U ovoj se nalazi električni reostat S za gr. janje.
Dolazak u aparat gosova, koj treba da dejstvuju, vrši se u A; cirkulišu okolo tanke cevi T napunjene katalitičnom materi'om C i obloženom jednom dovoljnom kalođfičnom materijom E, na pr. ad azbesta, emćlja i!i
staklastog pokrivača od borne kiseline prepo-kriv. nom zavojem od azbestnog kanapa. Dakle gasovi se zđgrevaju na račun toplote iz reakcije, što omogućava da se reakcija sve više dopunjava. Sa dovoljnimkalorifikovanjem prinos toplote kroz zid cev? T može da bude takav, «'a u toku dejstvujući gasovi dolaze na katalizator na najnižu saglasnu temperaturu, sa zamelanjem reakcije, što snižava na minimum temperaturu koju izdržava omotač H a u isto vreme kalorifična materija svodi m minimum dejstvo ove temperature na metal omotača H.
U jednom takvom sistemu gde praktično ima vrlo malo spo-ednih gubitaka toplote, gasovi izilaze dakle na temperaturu, koja meri stepen njihovog spajanja Naročito ako se funk-cioniše pod hiperpritiskom, pogodbe rada čine, da ova tempei atura, naročito sa vrlo aktivnim katalizatorima, može da predje 400°, t. j. da se približi ili predje temperaturu, na kojoj funkcionišu ovi katalizatori. Otuda ovaj značajan rezultat da sa takvim katalizatorima, reakcija može da se produži do kraja ili skoro do kraja katalitič^e materije.
Kalorifikovanje cevi T je razume se sraz-merno veličini aparata i gasne potrošnje.
Težnja nestabitnosti temperature prema izvoru katalitične materije, može da se popravi pomoću naznačen h srestava u francuskom pat; ntu gore { omenutom od 30. marta 1920.
PATENTNI ZVbTEVI:
1.) Postupak za fuukcionisanje omotača, u direldnoj sintezi amonijaka, naznačen time, fto se celokupni zid omotača, koji se odupire pritisku, podvrgne jednolikoj temperaturi na pr. kalorifikovanjem ovog omotača spolja.
2	Postupak za direktnu sintezu amonijaka, naznačen time, što se kombinuje sa jednim ol postupaka, koji absorbuje suvišak top’ote.
3	) Postupak za direktnu sintezu amonijaka, naznačen time, što se na katalit čnoj materiji vrši m šavina hladnih gasove, sa toplim gasovima, koji su prošli kroz jedan izmenjivač t mperature i što se dolazak i cirkulisanje gasova, za dejstvovanje u posrednom dodiru sa katalitičnom materijom, vrši u jednoj cevi, dovoljno kalorifikovanoj.
Adpatent broj 1Žt7.
.