Poštar ina plaćena u gotovom
Godina VII. Broj 36.
U Zagrebu, 6. septembra 1935.
Pojedini broj stoji dinara 1.50
i

EA2 Nitori a0yra®x;j

5TR4
Ove godine moramo godišnjicu Bazovice komemorirati u tišini, u našim dušama. Ali i bez vanjskih manifestacija ta velika žrtva gori svojim krvavim plamenom kao najveća opomena nasilniku.
GIÀSUO SAVEZA JUCOSIOVENSKIH EMIGRANATA M JULIJSKE KRAJINE


MINISTAR KOBOL
ha mjesto Razze, ministra javnih radova, koji je pao s avijonom u Egiptu, postavljen je Giuseppe Cobolh-Gigli, dosadanji podtajnik u ministarstvu javnih radova.
Bilježimo to imenovanje u prvom redu zato, jer je Cobolli-Gigli prvi čovjek iz Julijske Krajine, koji je postao ministrom u fašističkoj Italiji. Podtajnika, to jest zamjenika ministara, bilo je i dosada iz naših krajeva, iako, naprimjer, Suvić, pa Host Venturi i možda još neko, ali Cobolli je kao ministar prvi i do sada jedini. Tršćanski fašisti su zato naročito obradovani, jer se Urne u neku ruku svršava s jednom Mussolinijevem praksom, koja se na razne načine tumačila, a koja je bila neugodna Talijanima Julijske Krajine. Toliko je bilo promjena u Mussolinijevem kabinetu, a on do sada nije nalazio potrebnim, ili nije nalazio korisnim, da na ministarski položaj postavi jednog Talijana iz Julijske Krajine. Kao da nema u njih povjerenja... I oni su zbog toga često mrmljali.
Postavljanje Coboili-Giglia interesuje nas i zbog same ličnosti njegove i zbog njegovih ideja. On postaje ovim imenovanjem u neku ruku prvim suradnikom i savjetnikom Mussolinija za Juhjsku Krajinu. Ministar nije nikada samo resorni, on se ne će baviti samo javnim radovima, nego i općenito politikom vlade i imat će udjela u Mussolinijevim odlukama, čak uza sve to, ito je Mussolini diktator. On će naime sa-r_adjivati u Mussolinijevo] diktaturi i u tu će suradnju unositi one ideje i one misli, koje su ga uvijek tjerale u političkoj aktivnosti.
A te ideje i te misli — po svoj prilici — ne će biti takve, da bismo mi smjeli očekivati dobra od Cobollijeva učestvovanja u Mussolinijevoj vladi. Željeli bismo da nas dogodjaji demantiraju, ali imamo neke indicije, koje o njemu govore vrlo nepovoljno.
Giuseppe Cobolli-Gigli rodom je iz jedne familije slovenskog porjekla iz Kopar-štine. Koboli ili Kobali su vrlo česti medju primorskim Slovencima, I on se do pred pet, sest godina zvao Koboi ili Coboi. Poslije je tome dodao još »li«; da bi mu prezime dobilo talijanski prizvuk. Dodatak »Gigli« — to je njegovo lažno ime iz' rata. Kao dobrovoljac u talijanskoj vojsci morao je uzeti lažno ime, da ga ne bi Austrijanci otkrili, ako ga zarobe. I to »Gigli« nosi javno tek pet, šest godina, otkako je započela oštra borba protiv slavenskih prezimena. Već je u tom.e jedna njegova vazna karakteristika * — u tome mijenjanju, prezimena, dok ga čak ni Suvić nije mijenjao... Koboi se rodio u Trstu 1892. Tu je svršio srednju školu, a na tehnici je lio u' Milanu i Torinu. Po zanimanju je inžinir. Za vrijeme rata je u Italiji pisao iredentističke članke pod imenom Giulio Italico. Poslije rata je izdao prvi talijanski kažiput po Julijskoj Krajini i to je takodjer karakteristično za njega. Godine 1922 stupio je u fašističke redove. Bio je neko vrijeme zaposlen u civilnom tehničkom uredu Godine 1927 prostao je federalnim fašističkim tajnikom za tršćan-shu pokrajinu i ostao je na tom položaju do 1930. Za njegove ere izvedeni su najsudbonosniji napadaji na slavenstvo naše zem-Ije. U to doba tršćanska fašistička štampa i-'odi ogorčenu kampanju protiv slavenske štampe, sve po njegovim direktivama, a to dovodi do potpunog ukidanja slavenske štampe. I još mnogo šta je on u to doba Proveo na našu štetu. Naročito je bila jaka njegova ofenziva, kroz organizaciju fašizma, na naše selo. —■ Kad je prestao biti federalnim tajnikom postao je komesarom i direktorom tramvaja, pa prestavnikom za vode u korporacijama, a od januara ove godine podtajnik je u minisi/ ’stvu gradjevina. Sad je ministar.
Što on misli o Jugoslavenima Julijske. Krajine — to se vidi iz njegovih djela, ali postoje o tome i pisani dokumenti, koji su naročito aktuelni sada. On je bio jedan od Djetkih fašističkih vodja, koji je imao odvažnosti da napiše i štampa svoje brutalne ideje. Interesantno je — naime — to, da su oni, koji vode asimilaciju Julijske Krajine
0	tome malo što napisali. I sam Mussolini radje radi na tom polju nego li govori. 1 rijetke su rečenice, koje bi se mogle iz nje-Oovih izjava uzeti kao dokumenta o asimilaciji Julijske Krajine. Cobolli-Gigli je ipak napisao u Mussolinijevoj reviji »Gerarchia« (Direttore Benito Mussolini) godine 1927 ćlanak pod naslovom »U fascismo e gli alogeni«. (Taj je članak potpisao još starom formom prezimena Coboi). Može se reći, da taj članak sadrži svu onu brutalnu ^doktrinu«, kojom se rukovodi fašistički režim u svojoj osimilaiorskoj akciji protiv nas.
0 u tom članku kaže, da je potrebno bonstalovati, da u Italiji nema manjina i da u Julijskoj Krajini nema problema »allo-Sena« — drugorodaca Oni, koji. nastupaju * tim problemom ne. shvaćaju fašistički, red
1	subvervizni su. To je pitanje na umjetan način stvarano. On jednom čudnom teorijom tumači postojanje Slavena u Julijskoj Krajini i istupa sa najenergičnijim traženjem, da se ti Slaveni, koji još postoje um-iie i to na taj način što će se raspršiti one,
' KOLIKO JE SELJAČKIH IMANJA U JULIJSKOJ KRAJINI
PRODANO LANI NA DRAŽBAMA
Fašistički oficijelni podaci, koji ilustHraju strašno gospodarsko stanje
Julijske Krajine
Pula, 1 septembra 1935. — Izišle su u talijanskoj štampi statistike, koje izdaje »Centralni statistički ured u Rimu«. U posljednjem broju biljtena toga ureda naišli smo i na cifre o broju dražba u posljednjoj godini za pokrajine tršćansku, goričku, puljsku riječku i zadarsku, to jest za cijelu Julijsku Krajinu. To su dražbe izvršene na području tršćanskog apelacijo-nog suda i njegove riječke sekcije.
Prema tim podacima u godini 1934 bilo je svega skupa prodano na javnoj dražbi 690 nepokretnih imanja, koja su uila opte-
rećena dugom od 16,455.371 liru.
Od toga broja dražba otpada na gradska imanja 93 a 432 na seoska nepokretna imanja, dok je 67 imanja bilo mješanog karaktera.
Dražbovane nekretnine su bile zadužene ovako: šest nekretnina bilo je opterećeno dugom od 100 do 1000 lira, 55 od 1 do 5 hiljada lira, 136 nekretnina od 5 do 10 hiljada lira, 234 od 10 do 50 hiljada lira, 21 od 30’ do 100 hiljada lira. a 33 s dugovima od preko 100.000 lira.
Sve nekretnine prodane na dražbi dale
su zajedno svotu od 13,008.431 liru.
Te su cifre vrlo interesantne, jer pokazuju u prvom redu to, da je naše selo u strašnim gospodarskim prilikama. Od ukupnog broja nekretnina, koje su bile na dražbi oko četiri petine pripada našim seljačkim posjednicima, to jest pripadalo je. Ove cifre treba zapamtiti jer pokazuju najbolje do kakvog je stanja dovela Italija našu zemlju svojim gospodarskim sistemom, koji ne odgovara našim prilikama, da gotovo moramo pomišljati, nije li to upropaštavanje dirigevano planski.
ŠTEVILNE ARETACIJE OB PRIHODU KRALJA V TRST
NEUMRLOJ ČETVORICI
Dr, Kukanja, Patio? in Udovič v zaporu
Trst, 3 sept. 1935. (A g is). — Kakor je bilo že poročano, so se vršile v Trstu velike priprave za svečanosti ob odkritju spomenika padlim vojakom. Spomenik, ki je postavljen na griču Sv. Justa v bližini znane stare cerkve, je 1. sept. t. 1. odkril kraj Viktor Emanuel III. Razen teh priprav so se izvršile še druge »predpriprave« na političnem polju.
Kakor takrat, ko je kralj odkril spome-
nik N. Saura v Kopru so tudi sedaj policijske oblasti izvršile nešteto aretacij preventivnega značaja v mestu in v vsej okolici. Govori se, da znaša število aretirancev več sto. Pred vsem so pozaprli vs; »sumljive« elemente, v največjem številu pa Slovence. Tako nam je znano da so bili ob tej priliki aretirani dr. Angelo Kukanja, Roman Pahor in Udovič. Imena drugih nam sedaj niso znana.
ITALIJANSKI KRALJ VITTORIO EMANUELE III. V TRSTU
Valenčič,
Miloš
Kralj Viktor Emanuel III se je v nedeljo zjutraj pripeljal v Trst. Na griču Sv. Justa je ob 10. dopoldne odkril novi spomenik padlim vojakom. Po posvetitvi spomenika ga je pozdravil tržaški podesta Salem, nato pa je imel kratek govor slepi fašistični polanec Delcroix, ki je uvodoma poudaril:
»Od onega dne, ko ste vstopili v mesto, poznate dušo tega ljudstva, ki je danes z isto ljubeznijo in z novimi čustvi zbrano okrog svojega kralja. Onega dne je bil
srečen vsakdo, ki je videl izpolnjeno svojo nado, in ki je čutil, da se je sprostilo njegovo srce. Danes vsakdo zvesto čaka nove napovedi in čuti nov ogenj, pripravljen na novo zmago.«
V tem pesniškem tonu so sledila nadalje izvajanja govornika, ki ga listi imenujejo »preroškega slepca.«
Kralj se je nato odpeljal po mestu in si ogledal razne javne naprave, tovarne in vojašnice. Zvečer je z dvornim vlakom spet odpotoval.
POPOLNO UNIČENJE SLOVANSKE TISKANE BESEDE
Značilen nalog goričke kvesture tiskarnam
Marušič,
Bidovec
Gorica, avg. 1935. (A g i s). — Kakor je znano so že pred časom prepovedali ali pa onemogočili izdajo slovenskih knjig v Gorici. Šlo je celo tako daleč, da jih je pričelo motiti celo slovensko krajevno ime na kaki sice’ manjši tiskovini v slovenščini. Tudi to so prepovedali in odslej se moia tiskati le uradno ime.
Ko so onemogočili pred vsem Katoliški tiskarni v Gorici vsako delo, je ustanovil v Mirnu svojo lastno tiskarno Špacapan. Toda tudi temu niso dali dolgo živeti in junija meseca t. 1. so mu zaprli za tri mesece tiskarno, češ da je le nadaljevanje bivše Katoliške tiskarne in da vrši z izda-
jo slovenskih knjig v takih množinah propagando, ki je protidržavna.
Pri tem pa moramo omeniti še to, da so dobile vs-! tiskarne od kvesture poseben namig v obliki ukaza, s katerim se jim priporoča, da se izogibajo vsakega pa še tako majhnega tiskanja v slovenščini. Značilno je pri tem, da to ni izšlo v obliki dekreta, kot je sicer običajno. V knjigarnah so zaplenili večji del slovenskih knjig, pustili so jim le nekaj, kar lahko še prodajajo, ne da bi smeli izdati, ali pa založiti kaj novega. Ta ukaz je zlasti vtem času zelo čuden.
ALFREU MANFREDA IZ VOLČ IN RUDOLF URŠIČ IZ KUBA RIDA ZOPET ZAPRTA
Gorica, 3 sept. 1935. (A g i s). — Znana politična kaznjenca iz velikih procesov na Goriškem Andrej Manfreda iz Volč pri Tolminu in Rudolf Uršič iz Kobarida sta bila ponovno aretirana in zaprta. Omenjena sta bila po prestanih kaznih doma vedno pod strogim nadzorstvom oblasti in se zato nista smela oddaljiti iz domačih vasi ne da bi preje dobila zadevno dovoljenje.
Kakor pravi poročilo sta bila oba aretirana v soboto dne 24. avg. t. 1. Zaradi česa so policijske oblasti izvršile aretacijo ni znano. Ve se le toliko, da je bila ž njima aretirana tudi neka ženska. Aretiranca sta bila pridržana v zaporu. Tudi se ne ve kam so ju odpeljali in kakšna bo njuna nadaljna usoda.
-	.____________f .'.v-
koji ih vode, a zatim masu odnaroditi i uklopiti sasvim u talijansku naciju. On piše:
»Treba — da bi proces postao rapidan i da bi zauzeo čitav kraj — otstraniti iz javnog života iz pojedinih centara slavenske agitatore čiji su lični interesi vezani na održanje jednog umjetnog nemira i vječnog protivljenja. Treba spriječiti slavenskim advokatima, koji su opasni, slobodnu aktivnost ... Treba, otstraniti slavenske učitelje iz škola i slavenske svećenike iz crkava. Radeći tako fašizam riješava u potpunosti pitanje drugoro/laca u Italiji.« »Fašistička Italija im,a u sebi takvih energija, toliko, moralne (!) snage, da će rapidno postići cilj.«
Treba imati doista mnogo odvažnosti, da se napišu ovako brutalne misli, ali to je — eto — napisano, i to nam prestavlja najbolje novog ministra. On će s ovakvim idejama urgirati kod Mussolinija da u Julijskoj Krajini učini i ono što još nije učinjeno (a što?) za potpuno ništenje Jugoslavena. A možda ga je Mussolini zato i uzeo k sebi.
Treba, medjulim, naglasiti, da su ljudi s ovakvim idejama, kao što su Kobolove, vrlo nezgodni u vladi one zemlje, koja traži u posljednje vrijeme, tako uporno, prijateljstvo s Jugoslavenima. Može li se sa Jugoslavenima iz Jugoslavnje postići prijateljstvo, dok se Jugo^iveni u Julijskoj Krajini toliko mrze i toliko gaze?...	(im)
Četiri sokola, sve sinovi Slave padaju prod vatrom modernih tirana, i davaju svoje još djetinsko glave za veliku zoru istarskoga dana.
Nema pustih suza nad razbojem. Fašim ni jecaja orka, ni leleka nije, dok ovdje pod nebom slobodnim i našim na Vas vječne s-iomen kano sunce sije.
Osjećamo lepet Vašeg gordog krila što nam polet diže, što nam srcu jača ne ubija miso ni najteža sila, a kamo li tane ili zamah mača.
Sve se žrtve pišu u srca duboko diljem naše zemlje, u svetom ganuću, ne plače za Vama niti jedno oko jer ste svi Vi temelj našem Uskrsnuću!
Rikard'Katalinić Jeretor.
KAKO JE BILO TEBI, MARIJA, PRI SRCU TAKRAT...
kako je bilo Tebi, Marija, pri srcu takrat?
ko je bil Tvoj sin Jezus s krvjo oblit,
ko je bil Tvoj sin Jezus na križ pribit
in si pod križem stala
in bridke so jokala, —
kako je bilo Teri, Marija, pri srcu takrat?
Kako je bilo pri srcu takrat štirim ženam, štirim ženam, štirim materam:
Materi Miloševi, materi Bidovčevi, materi Marušičevi, materi Valenčičev!, ki so čule obsodbo:
Jutri bo tvoj sin s krvjo oblit, jutri ob zori bo tvoj sin ubit! —?
In so bdele vso noč
in vso noč jim v srcu kljuvalo:
Ob zori, ob zori bo tvoj sin ubit!
Zdaj je še živ tvoj sin. še živ in še mlad,
šc nedavno bil poln je vere, ljubezni in nad, a kmalu . . .čez uro . . .ta hip bo od desetih svinčenk prebit in bo mrtev ležal na tleh.
Kako je bilo, Marija, pri srcu takrat Tebi in štirim ženam, štirim ljubečim materam?
Karel Širok.
mm 11. LETNIKA
Kak® je prišlo đ® incidentov?
PREO RATOM U AFRICI
Pretpostavljamo, da svaki naš čitatelj prati i dnevnu štampu, pa je detaljno upućen u sve ono što se dogadja u vezi s talijansko-abesin-skim sukobom. V početku, dok je u dnevnoj štampi abesinska stvar bila manje obradjivana, mi smo u našem listu posvećivali više prostora tom pitanju. U posljednje vrijeme se dnevna štampa bavi gotovo isključivo time i bilo bi nemoguće da je u tome u stopu pratimo, a — kako rekosmo — nije ni potrebno. Zato smo se ograničili, da iznosimo samo ono što smatramo naročito karakterističnim i što sa našeg stajališta želimo istaknuti. U našem ćemo listu u prvom redu iznositi vijesti o Abesiniji, koje su u vezi s našom zemljom i našim narodom u Julijskoj Krajini, ono, naime, što dnevna štampa ne donosi. Obračat ćemo pažnju i na pojave, u vezi s abesinskim ratom, koje bi mogle imati posljedica i odraza na život našega naroda pod Italijom sa me-djunarođnog stajališta. To će biti naša zadaća, a nato se moramo ograničiti i zbog reduciranog prostora u ovom listu u posljednje vrijeme.
Gorica, 1 sept. 1935. (A g i s) . — Marsikomu se bo zdelo čudno poročilo, ki smo ga prinesli v zadnji številki zelo obširno o dogodkih, ki so se odigravali ob priliki odhoda slovenskih fantov na abesinsko fronto. Čudno in neverjetno se bo zdelo tembolj in to posebno danes po tolikih letih fašističnega pritiska. Toda pov-dariti moramo, da smo vest in obširnejše poročilo obdelali šele po dolgem času in po temeljili razjasnitvi ter po Opisu očividcev. Vzdržali smo se pri tem in nismo navedli še marsikakega dejstva, ki bi še bolj presenetilo čitatelje. Da pa postanejo vsi dogodki razumljivi in utemeljeni, moramo v dopolnilo priobčiti še sledeče.
Vojaške oblasti so hotele ob priliki odhoda zlasti slovenskih fantov na fronto dati temu posebnega povdarka. kar naj bi imelo izraz tudi na zunaj. Zato so vpoklicali vse fante naenkrat z namenom, da bi velika skupina z navdušenjem, petjem in godbo korakala skozi mesto. Tudi so bila določena za posamezne skupine zbirališča v krajih zunaj mesta, od kjer naj bi nato vsi pnšii približno istočasno proti
kolodvoru in s tem ustvarili nekako spontano manifestacijo. Toda kakor je razvidno, se jim je zadeva popolnoma ponesrečila in spreobrnila v čisto nasprotno, kot so prvotno nameravali. Mesto kakih nav-duševanj za Italijo in za vojno, so se navduševali za popolnoma druge in vsa zadeva je bila preobrnjena v pravo demonstracijo. Ni čudno, da vojaške oblasti dalj časa niso mogle urediti stvari in so pustile skoro teden dni nabornike v miru, vsaj dokler je bila partija, ki so jo hoteli na ta način izkoristiti, že vsa v kasarnah. Ostale nabornike pa so od tedaj klicali posamezno in ločeno. Kakor smo poročali tudi vojaške oblasti niso proti demonstrantom nasilno nastopale. Pač pa so bili ogorčeni fašisti in njih organizacije. Nikakor si niso mogli razlagati, da je v Gorici še mogoče slovensko pebe in slovensko vzklikanje. V tem so se obnašali naravnost brutalno in ulice so bile često okrvavljene od pretepov, ki so jih izzivali. Tudi žrtev je bilo na obeh straneh več. čeprav se ne da ugotoviti koliko, ker oblasti o vsem previdno molče.
Med Goričani samimi, tudi Italijani, je to fašistično obnašanje zbudilo veliko ogorčenje in zgražanje, Ko so čez nekaj časa ojačali domače karabinerske in pa detektivske čete so spremljali skupine fantov na kolodvor ob strani, da so tako onemogočili stik in zliv z veliko maso ljudstva, ki je pozdravljalo odhajajoče.
Marsikateremu slovenskemu Goričanu se je storilo milo. ko je slišal po tolikih letih zopet v Gorici slovensko pesem in posamezniki pripovedujejo o zelo ganljivih scenah, ki so se odigravale v tem času med našimi ljudmi.
Do sedal še nismo mogli ugotoviti resničnost vesti o umoru enega fašista, kot smo zadnjič poročali in najbrže tudi ne bo odgovarjalo resnici. Res pa je, da je , bilo precej ranjenih in pobitih, celo nevar- ' I no in so jih morali odpeljati v bolnico. Proti nikomur od nabornikov niso vojaške oblasti nastopil ein izvajale kakršnihkoli rapresalij.
Tudi po vaseh so dali mir, čeprav so dolgo časa še bolj budno pazili in patru-lirali.
Danas moramo ipak zabilježiti, da je rat u Africi vrlo blizu i da nema više nikakvog izgleda, da bi se taj rat mogao izbjeći. Konferencije u Ženevi na zasjedanju Društva naroda, koje je započelo jučer, ne znače u smislu sprečavanja afričkog rata ništa. Italija je doduše poslala u ženevu svoju delegaciju, ali ne s namjerom, da tamo primi neku osudu i da joj se pokori, nego zato, da iznese još nove optužbe protiv Abesinije kako bi dobila što više opravdanja za napadaj na Abesiniju. Mussolini je odlučno izjavio, da se iz Afrike ne će vratiti neobavljena posla. On je rekao i to, da bi njegovih 200.000 pušaka na abesinskoj granici opalilo samo od sebe kad bi naredio povratak. On Je nadalje rekao, da će svršiti ono što je započeo »bez Ženeve, pa makar i protiv Ženeve«. Društvo naroda je doista nemoćno, da tu nešto učini. Kadi se samo o tome da li će Društvo naroda pustiti Italiju da napadne Abesiniju bez prigovora ili će izreći osudu. Malo ima. medjutim, izgleda i za tu formalnu osudu. Francuska se boji, da bi Italija pobjegla iz Društva naroda ako bude osu-
cijona, pa zhog toga naotojl, đn siva;
zataška, kako bi ostalo kompletno Društvo naroda, pa makar jedna clanica toga »društva« vodila i rat u Africi. Pod pritiskom Francuske Društvo naroda ne će ništa poduzeti protiv Italije. Engleska je željela, da bi Društvo naroda nastupilo, u smislu svojih pravila, sa sankcijama protiv Italije, ro jest, da bi se s Italijom kao napadačem obustavilo trgovačke i finansijske veze. a eventualno, da bi se postupam i neuim vojničkim mjerama. Mussolini >e zaprijetio, da će na takve mjere odgovoriti ratom protiv sviju. Francuska se boji rata u Evropi, a naročito kad bi se i Njemačka umješala, pa i zato radi protiv sankcija i osude Društva naroda. Jednom riječju — od toga svega ne će biti ništa i Društvo naroda nije u stanju, da spasi mir u Africi.
Mir u Africi ne može se više spasiti niti u slučaju, da Društvo naroda izruči Italiji mandat nad Abesinijom. Pomišlja se, naime, i nato. Taj mandat ne bi primila Abesinija i ona bi se oduprla oružjem, i rat bi bio opet tu, samo pod drugim okolnostima za Italiju u pravnom smislu.
Pored nemoći Društva naroda i gotovo sigurnog rata izmedju Italije i Abesinije, javlja se pitanje: a što će Engleska? Ona će možda nastojati, da sama učini Ono, što Društvo naroda ne može učiniti. Općenito se misli, da će ona štititi Abesiniju već zato, jer ima tamo da brani svoje interese. Ona ima velike koristi od jezera Tana, a i inače, ona mora čuvati nezavisnost Abesinije zbog svojih afričkih posjeda. Zbog toga bi moglo doći do rata izmedju Italije i Engleske. To je sve moguće. U tom slučaju zatvorit će Englezi Sueski kanal. Ako do toga dodje onda bi se razvio rat na Sredozemnom moru. Od velikog je značenja, da Engleska pojačava svoju flotu na Sredozemnom moru, da je temeljito utvrdila Maltu itd. Vijesti o tome u internacionalnoj štampi potvr-djuju mogućnost sukoba izmedju Italije i Engleske na Sredozemnom moru. što bi od toga moglo da nastane, možemo zamisliti. Mussolini prijeti Engleskoj, ali se ona ne da preplašiti, pa i ako u Ženevi ništa ne postigne, ona je — izgleda — spremna da se sama bori za svoju Afriku.
Ovih dana, dok traje konferiranje u Ženevi, rat još ne će započeti. Treba ipak sačuvati bar neku formu. Ali, izgleda, da će odmah po završetku tih uzaludnih razgovora rat planuti. Za dan 14 septembra sazvana je izvanredna sjednica talijanske vlade. Na toj sjednici past će odluka o početku rata. Prema nekim vijestima velikih svjetskih agencija rat će započeti možda već 15 septembra. U Julijskoj Krajini i po ostaloj Italiji širi se glas, da je sve spremno za 17 septembra. Nešto će
NEUTRALNOSTMALEANTANTEIBALKANSKOG SPORAZUMA
U SLUČAJU TALIJANS KO-ABESINSKOG RATA
Na sastanku Male antante bilo ie razgovora o talijansko-abesinskom sporu. Gg. Stoiadinović, Beneš i Titulescu sporazumjeli su se da u talijansko-abesinskom sporu države Male antante zadrže punu i striktnu neutralnost.
Poslije razgovora izmedju gg. dra Sto-jadinovića, Titulesca i turskog ministra
vanjskih noslova Rudži Arasa moglo se je saznati da će i Balkanski sporazum zauzeti isti stav neutralnosti u slučaju talijan-sko-abesinskog rata.
I u ovome pitanju konstatuje se puna soglasnost dviju grupa država Srednje Evrope i Balkana.
Vsak mora hvaliti italijansko armado
Obsodba kornisarja rihemberške posojilnice
Gorica, ,3 sept. 1935. (A g is). — Na tri tedne zapora ie bil obsojen komisar rihemberške posojilnice, ki je po rodu Italijan. ker je bil tako nepreviden, da je indirektno izrazil sv'uo negotovost v -moč italijanskega orožja V neki družbi se mu je namreč zaletele in je v pogovoru rekel.
da ima Nemčija boljše orožje, kakor Italija. Bil je denunciran in obsojen. Znano je, da se morajo vsi zelo previdno izražati oz. bolle molčati o vojaških zadevah. Kakor hitro kdo ni dovolj previden ga doleti kazen Vsekakor pa je res, da bi komisar dobil več, če bi bil Slovenec.
Osiobodjenr i „neoslobodjeir dalmatinski dobrovoljci
f!8
traže da budu
Zadarski »San Marco«, od 28 augusta, donosi izvještaj sa godišnje skupštine udruženja bivših ratnih dobrovoljaca iz Zadra i »ostale« Dalmacije. List veli, da su bili prisutni svi ratni dobrovoljci, »oslo-bodjeni« i »neoslobođjeni«, i takozvani riječki legionari. Sa ove skupštine upućen je Mussoliniju telegrafski pozdrav, kojim se dalmatinski dobrovoljci i riječki legionari stavljaju g. Mussoliniju na raspoloženje s molbom, da budu upućeni u Istočnu Afriku.
upućeni u Afriku
Zadarski »San Marco« izvještava, da su bivi: ratr' dobrovoljci i članovi dalmatinskog komiteta, takozvani »dalmatinski plavi« u Terniu u Italiji održali godišnju skupštinu i donijeli rezoluciju, kojom se svi dobrovoljci i dalmatinski plavi stavljaju na raspoloženje Mussoliniju, da budu mobilizovani i upućeni u Afriku.
»San Matco« ovom prilikom donosi jedan uvodni članak u kome veli. da, »dalmatinski zanos« plane naročito onda. kad italijanska otadžbina proživljava sudbonosne časove.
VPOKLIC PCD OROŽJE
Za dneve 23 do 27 septembra je odrejen vpoklic vojaškili obvezancev, pi pripadajo letnikom 1911, 1913 in 1914, to se pravi tistega moštva teh letnikov, ki se še nahaja doma, ker večina njili je že pod orožjem. Vpoklicani so za vojaško službo brezpogojno sposobni vojaki letnika 1914, ki so potrjeni na najkrajši službeni rok treh mesecev ter vojaški aviatiki 2 stopnje in končno vsi tisti, ki pripadajo letniku 1914 ali mogoče tudi kakemu prejšnjemu letniku, pa se iz kateregakoli razloga niso odzvali letošnjem aprilskemu vpokli-
ZLATO BEŽI
V dobi od 10 do 20 agusta se je zlati zaklad Italijanske banke zmanjšal za 156 rnilj. lir na 4901 miij. in je s tem padel pod 5 milijard lir. V avgustu se je doslej italijanski zlati zaklad zmanjšal za 356 milj. lir, dočim je znašalo zmanjšanje v teku celega meseca julija 331.6 milj. lir. Obtok bankovcev je narastel in je znašal dne 20 avgusta 13.707 milj. lir.
FRANCIJA INTERVENIRA ZA LIRO
Londonski »Times« piše, da Francoska banka vzdržuje stalno tečaj lire na višini 60 devet šestnajstin v Londonu. Zato je Italija že odposlala nekatere količine zlata Francoski banki, da garantira za 'nakup lir, ki jih 'izvršuje ta banka.
ITALIJANI STRELJAJO SOMALIJCE
Iz Nairobija (Kenya) poročajo, da so italijanske oblasti v kratkih presledkih postrelile nekaj desetin domačinov, ki so se upirali vojaščini.
cu. Dalje so vpoklicani odpuščeni vojaki letnikov 1911 in 1913, ki so potrjeni na najmanjši službeni rok treh mesecev, čeprav so ta rok že odslužili, kakor tudi tisti, ki so bili potrjeni na redni službeni rok 18 mesecev ali skrajšani rok 12 odnosno 6 mesecev, če niso še odslužili vsaj treh mesecev. Vojaški obvezane!, ki se nahajajo v inozemstvu, so vpoklicani za dan 1 januarja 1936, tisti, ki so v prekooceanskih državah, pa za dan 1 aprila 1936. V kolikor se povrnejo v Italijo poprej, se morajo takoj prijaviti pod orožje.
IZ ITALIJE
PREDVOJAŠKI TEČAJI ZA L. 1935—36.
Poveljstvo 62. — Soške — legije razglaša, da pričnejo predvojaške vaje, ki so obvezne, 21 septembra in trajajo za prvi tečaj štiri, za drugi tečaj pa pet mesecev, to je do 20 januarja odnosno 20 februarja 1936. Podvrženi so vajam mladeniči, rojeni v letih 1916 in 1917, ter prejšnjih, če teh vaj š® niso obiskovali. Oproščeni so tisti, ki hodijo k drugim, posebnim tečajem. Vaje vodijo miličniki.
NADŠKOF MARGOTTI ODPOTUJE V SV. DEŽELO
Goriški nadškof mons. Karel Margotti javlja v svojem nadškofijskem listu, da poroma v tem mesecu v Sveto deželo. Odsoten bo iz svoje nadškofije od 16. septembra do konca oktobra. Nadomestoval ga bo njegov generalni provikar mons. An-gelodell’Acqua, bivši sekretar apostolskih delegacij na Turškem in Grškem. Zato odpadejo vse kanonične vizitacije, ki so bile napovedane za omenjeno dobo.
biti na stvari. Velike kiše u Abesiniji su prestale. U septembru će biti u Italiji pozvano pod oružje još 200.000 ljudi — kako je najavio Mussolini po završenim manevrima u Južnom Tirolu — tako da će Italija imati pod oružjem milijun ljudi.
Ali ni Abesinci ne spavaju. A niti Englezi. Senzacionalna akcija finansje-ra Ricketta, koji je u ime engleskog i američkog kapitala dobio u Abesiniji koncesije na teritoriju, koji želi okupirati Italija, daje Englezima još više opravdanja da brane Abesiniju.
MALE VESTI
Ljubljana, sept. 1935. (Agis).
Umrl je svetovnoznani pisatelj in borec za človečanske pravice Francoz Henri Barbusse. Omenjamo ga radi tega. ker se je njegovo ime največkrat čitalo na prvem mestu pri raznih protifašističnih akcijah. Tako je vodil med drugim znano komisijo, ki je hotela preteklo leto obiskati ječe poliitičnih kaznevcev v Italiji, bil je v predsedtsvu mednarodnega odbora proti abesinsko-italijanski vojni, vodil je priprave za velik kongres, ki se bo vršil v septembru v Bazlu proti tej vojni Itd. itd. Protifašistično gibanje je z njim zgubilo vplivno in vodilno osebnost.
*
Na Rodu se je osnovala bolniška baza da se ne bi s prevelikim številom bolnikov preveč razburjalo javno mnenje v Italiji in da se ne bi razširile kužne bolezni, kakor so se ponekod. Za bolnice so zasegli med drugim dva največja hotela glavnega mesta. Iz Port Saida poročajo, da je bolniška ladja »California- u kratkem času prepeljala okoli 8.000 bolnikov. ♦
Sliši se, da so dale ital. vojaške oblasti izprazniti dodekaneški otok Pserima, ker mislijo radi ugodnega podneblja urediti naselbine vojaških bolnic.
*
V Parizu je bil umorjen znani italijanski antifašist Camillo Montanari, star komaj 37 let. S svojo žilavo delavnostjo in borbenostjo proti fašizmu si je priboril mnogo zaslug. Padel je pod roko svojih političnih nasprotnikov.
*
V amaraškem jeziku z nekako hieroglifsko pisavo je bil med abesinsko ljudstvo v velikanski množini razstresen in razdeljen letak protifašistične koncentracije. V njem izražajo solidarnost z borbo Abesin-cev za njih neodvisnost proti fašizmu in jim obljubljajo tudi svojo pomoč.
*
Za 3. sept. je sklical »Mednarodni odbor za obrambo Abesinije in proti fašizmu« veliko mednarodno konferenco v Parizu in pozval nanjo zastopnike vseh nacionalnih in mednarodnih organizacij ter političnih struj, ki so se izrekle proti fašistični vojni v Afriki. Konferenca naj bi razpravljala o neposredni akciji za prepre-čenje izbruha vojne.
*
»Ameriška delavska federacija* je izročila Rooseveltu posebno rezolucijo z zahtevo, da nemudoma posreduje v obrambo samostojnosti in nedotakljivosti Abesinije in da nastopi proti abesinski vojni Vlada je izjavila, da sfc v to vprašanje ne bo vmešavala. Med ljudstvom pa se vrši veliko gibanje im se pobirajo podpisi, s katerimi hočejo nastopiti pri vladi, da se za stvar zavzame.
*
Poročila pravijo, da je pri letalski nesreči, ki se je pred kratkem zgodila in pri kateri je bil ubit italijanski minister za javna dela Razza, imelo vmes prste tajno japonsko društvo »Crni zmaj«.
*
Po »Annuario dela Stampa« je izhajalo koncem prvega tromesečja v Italiji dnevnikov od katerih pripada stranki 14. A liričnih revij, 7.000 periodičnih biltenov, 58 uradnih informativnih listov itd. Največjo naklado ima milanski »Corriere della Sera« s 500.000 izvodi dnevno. Od 8* dnevnikov pripada fašistni stranki 14. A jasno je, da nosi vse časopisje pečat fašistične cenzure. Tej pa niso podvrženi »Osservatore romano« »Civiltà cattolica« in »Ilustrazione vaticana«.
*
Prijavili su se dobrovoljno za Afrik« poslanici za Istru u rimskom parlamentu Mrak Maracchi i Bilucaglia. te tršćanski senator Bandii.
SUDSKI SASTANAK MALE ANTANTE
I PODUNAVSKI PAKT
ITALIJA I JUGOSLAVIJA
NJEMAČKA ŠTAMPA 0 MALOJ ANTANTI, JUGOSLAVIJI I ITALIJI
Veliki njemački list »Berliner Tage-blatt« pisao je u svom broju od 31 augusta o zaključcima Male antante, pa med ju ostalim kaže i ovo:
»Dvije se praznine nalaze u bledskom saopćenju: prvo, nije rješeno pitanje odnosa Beograda prema Moskvi i Rimu; drugo, Mala antanta nije prihvatila nacrt Podunavskog pakta«.
Dalje piše: »Moramo naglasiti, da na Bledu nije uspjelo rjesiti dva važna pitanja, naime odnos Beograda prema Moskvi i odnos Jugoslavije prema Italiji«.
»Odnos Jugoslavije prema Italiji ta-kodjer se ne spominje u saopćenju, iako se sa čehoslovačke strane polagala važnost na to, da se i ovo pitanje pročisti. Ovaj odnos naime ima velikog utica ja na šanse Podunavskog pakta. Prema izvještaju »Prager Presse« konferenciji je francuski poslanik u Beogradu Dampie-re podnio jedan nacrt Podunavskog pakta sa četiri klauzule. O tom nacrtu saopćenje samo toliko kaže, da će biti predmet svestranog ispitivanja. Bled-skoj konferenciji podnijeti nacrt ministri spoljnih poslova Male antante dakle nisu prihvatili. Očevidno je da je tu glavnu ulogu igrao odnos Beograda prema Rimu«.
»KOLNISCHEZEITUNG« O MALOJ ANTANTI I ITALIJI
Pišući o bledskom sastanku Male antante poznati njemački list »Kolnische Zeitung« piše:
»U pogledu Podunavskog pakta iz saopćenja izlazi, da on još nije zreo za potpisivanje. Mala antanta nije prihvatila predlog Italije i Francuske koji je stigao na Bled. Mala antanta samo obećava da će ovaj predmet pažljivo i dalje ispitivati.
I ovdje se dakle ističu nacionalni interesi i naglašava se da će vojničku ravnopravnost Madžarske priznati, ako se konkretno i efikasno poveća sigurnost Male antante. Novo ie. što se spominje Njemačka i Stojadinović je riječi o Njemačkoj pročitao sa naročitim naglaskom. Mala antanta smatra Podunavsk' pakt, onako kako ga ona zamišlja, kao osnovu prijateljskih odnosa izmedju nje. Njemačke i Italije. Vrlo je značajan i stav Male antante prema talijansko-abesinskom sukobu. Mala antanta naglašava bezuslbvnu privrženost Društvu naroda. Ovo u Parizu neće čitati bez mrštenja. Ova tačka spominje se na početku saopćema. pa se na kraju ponavlja, da će ministri Male antante s obzirom na sadašnji politički položaj idućih nedje-ha i mjeseci biti u stalnoj i tijesnoj vezi. Oni će sa naročitom nažnjom pratiti ženevske razgovore i u Ženevi će ako bude potrebno Sta'iii Savjet Male antante ponovo držat' konif enc'ju«
»Mii.nchener Neueste Nachrich-te.n« kaže. da Italiia usrdno moli
JuRCslaviiu za prijateljstvo
Veliki njemačk Usi »Miinchener Neueste NacbncUt-n* cri 29. VIII. piŠ3 o konferenciji Male antun c na Slecu pa u tom članku kaže i ovo:
»Konferencija na B’edu uslijed nejasne situacije u pogledu talijsnsko-abesinskog spora đobija uslovnl karakter, jako se opaža, da Francuska | Italija zajednički vršf' taki pritisak, da bi Stalni Savjet Mais antante donic jake i odredjene odluke- Ita’ ja nastoji da zadobije Jugoslaviju. To se vidi i otuda, što ic pozvala i jugoslovensku voj-tku na Jtslijan ke manevre. Ovo se prvi put dešava Zna se csira togo da jo Suvić tražio vrlo Usrdno sasifnak sa Stojad;novićam u Veneciji, kad sa ovaj bude vraćao iz Francuske. Na ove inicijative još nema odgovora. I konferencija na Bledu sasvim je u znaku rezervisanosti Jugoslavije* To važi u prvom redu u pogledu Podunavskog problema. Jugoslavija, pa i druge dvije državo Malo antante i razumije se i Francuska i Italija svijesni su velikog značaja jugoslcr enskog stava Prema Podunavskom problemu. Iz šturog pisanja jugoolovensks štampe može ss ipak zaključiti, da Jugoslavija kao ranije tako i sada smatra da i° uzaludan pokolj raditi na Podunavskom paktu bs- učešća Njemačke«.
IT AL I JANŠKO1-JUGOSLOVANSKO1 SODELOVANJE NA ŽELEZNICAH
1. septemora t. 1. stopi • v Jugoslaviji v veljavo nova mednarodna tarifa za prevoz potnikov, prtljage in ekspresnega blaga med Jugoslavijo in Italijo. Kot novost v tej tarifi se uvedejo nedeljska in praz-niška potovanja z voznimi listki za tja in nazaj. Za ta potovanja sq jugoslovanske in italijanske železnice dovolile 50 posto popusta od normalnih voznih cen. Vozni listek velja od polnoči med petkom in soboto, dneva pred praznikom ali nedeljo do 24. ure dneva po prazniku ali nedelji, to je do polnoči s ponedelja na torek, in sicer za brze in potniške vlake. Nedeljske in prazniške listke v tem mednarodnem Prometu med Italijo in Jugoslavijo bodo izdajali na obeh področjih na daljave do 250 km. To pomeni, da bodo v Jugoslaviji izdajale te listke samo postaje na področju zagrebškega in ljubljanskega železniškega ravnateljstva.	__
ITALIJA
NAi ZAGREBAČKOM ZBORU
Lanjske godine je Italija postigla lijepi uspjeh na Zagrebačkom Zboru, pa je zato i ove godine organizirala pored Španije, Njemačke i Finske, svoj paviljon na istim tehničkim principima kao i lani, ali s mnogim novini artiklima i opsežnije. Zastupano je oko 60 raznih tvrtka iz Italije. Italija ima svoj paviljon ukrašen velikim fašističkim snopovima.
Konferencija Male antante na Bledu je završena i donijela je važne zaključke, koji govore o odlučnom stavu Male antante prama svim važnim pitanjima na medjunarodnom polju. Medju ostalim zaključeno je, da će se Mala antanta boriti za Društvo naroda u ovom momentu, kad je ta institucija ugrožena italo-abesinskim sukobom. Zatim je zaključeno, da Mala antanta načelno pristaje na ideju Podunavskog pakta, ali pod uslovom, da mu svi za-interesovani pristupe. Mala antanta ne želi da bude ofenzivno sredstvo prama nikome. Ona smatra da Podunavski pakt može vrijediti samo ako mu pristupi i Njemačka.
Osim toga Mala antanta naglašava, da će prije pristupanja Podunavskom paktu učiniti sve, da _ u tom paktu budu zaštićeni državni i
Sad povodom konferencije Male antante na Bledu bio je tamo i conte Viola di Campalto, talijanski poslanik u Beogradu. On je primio saradnika ljubljanskog »Slovenca«, koji u svom broju od 31 augusta reproducira taj razgovor.
Talijanski poslanik razgovarao je sa dopisnikom lista pola sata i dozvolio da sadržina razgovora bude ovako formuli-sana:
»Ja imam puno povjerenia da će moj rad u Jugoslaviji na zbližcnju oba naroda uroditi uspjehom. Zbliženje je već postignuto i ja sam uvjeren da će ono postati trajna činjenica u odnosima izmedju oba naroda. Glavno je i uspjeh zavisi od toga da se sa ohe strane radi na oživljavanju
Prošle nedjelje igrala je u Rimu beogradska »Jugoslavija« nogometnu utakmicu s rimskim klubom »Roma«. Pobjedila ;e »Roma« 2:0. To je manje važno. Barem za nas. Htjeli smo samo da istaknemo manifestacije, koje su tom prilikom izvedene sve u znaku nekog taiijansko-jugoslaven-skog prijateljstva. Nogometaši iz Beograda bilj su primani na raznim stranama. Velike su to parade bile. Odnijeli su vijenac na grob Neznanog junaka, bili su primljeni na guvernatoratu Rima, pa čak i kod tajnika rimske fašističke federacije. Vodili su ih miheionerski oficiri u uniformama i o tome su izišle slike u fašističkoj štampi.
U ime guvernera Rima pozdravio ih je neki prof. Terta, koji je rekao, da je sretan što se u Rimu nalaze pretstavnici ju-goslovenskih sportaša, koji su ekipi »Rome« spremili u Jugoslaviji takav doček, kakav nije inače priredjen ni u jednoj drugoj zemlji tokom »Rominih« turneja po inostranstvu. Profesor Testa izrazio je dobrodošlicu gostima u ime starodrevnog grada Rima i izjavio svoje zadovoljstvo, što mu se ukazala prilika da pozdravi sportsku omladinu naroda, sa kojim je Italija vezana prijateljstvom. _
Istakao je, da ta omladina pretstavlja
muški, zdiav i snažan narod, koji fe
Trst, septembra. — Već nekoliko dana rimski listovi »Giornale d’Italia«, »La Tribuna«, i »Lavoro Fascista« donose, u svojim sportskim rubrikama, vrlo srdačne i tople napise povodom gostovanja beogradskog sportskog kluba »Jugoslavija« u Rimu.
Listovi podvlače visoki nivo sportske vrijednosti poštujuće ekipe, pozivaju rimsko gradjanstvo i sportiste da srdačno prime i dočekaju »Jugoslaviju«, podvlače sa mnogo riječi, da je uprava »Jugoslavije« bila neobično gostoljubiva prema rimskom nogometnom klubu »Roma« prilikom gostovanja u Beogradu i pozivaju sportiste, đa se »Jugoslaviji« punom mjerom re-vanširaju za veličanstveni doček priredjen rimskim sportašima u Beogradu.
Ujedno pomenuti listovi izvještavaju o svečanom dočeku, koji je bio priredjen
nacionalni interesi članova Male antante.
Time su državnici Male antante htjeli upozoriti, da ne žele primiti Podunavski pakt kao gotovu činjenicu, kako su htjeli da im ga serviraju i sada na Bledu Rim i Pariz. Naročito je oštro nastupila Mala antanta u svojoj rezoluciji protiv Habsburgovaca, koje štiti Italija i izvjesni pariški krugovi.
Zaključci Male antante su vrlo jasni i odlučni i pokazuju da se Mala antanta nalazi u stanju da vodi i dalje politiku u skladu sa svojim državnim i nacionalnim interesima, da nikome ne popušta preko mjere.
Poslije sastanka na Bledu otputovao je dr. Stojadinović, pretsjednik jugoslavenske vlade i pretsjednik Stalnog Savjeta Male antante u Pariz da tamo referira o zaključcima Male antante.
nekada postojeće duhovne spremnosti za medjusobno povjerenje i na tome da se postepeno nbione neka pitanja koja mogu biti nezgodna u slučaju nepovjerenja a u stvari postaju neznatna kada se izmedju obje države ostvari povjerenje i saradnja. Što se ■ mene tiče ja polažem veiiku važnost na to da se uspostavi atmosfera me-djusobnog povjerenia. Pri tome će najviše pomoći privredne veze koje ćemo postaviti na temelje trajne solidnosti. Privrednim odnosima, koje ćemo proširiti i ojačati poslužit ćemo interesima i jedne i druge države, koje su geografskim položajem i privrednom strukturom pozvane da se medjusobno dopunjuju«.
u teškim borbama velikog rata podnio ogromne žrtve, što su izazvale divljenje cijelog svijeta. Izrazio je nadu, da će sve češći kontakti sportaša doprinesti da se prijateljske veze izmedju dva naroda što više pojačaju.
Poslije bio je pnjem kod tajnika rtm-ske fašističke federacije u palači Brasci, gdje su se našle obje ekipe sa upravama svojih klubova, činovnici jugoslovenskog poslanstva, nekoliko funkcijonera fašističke federacije, novinari i fotografi. Tajnik Orazi naročilo je podvukao značaj dolaska jugoslovenskih sportaša u talijansku prijestolnicu U ime fašističkih masa grada Rima izjavio je dobrodošlicu gostima i rekao, da se nada da će gosti sačuvati u sjećanju simpatije kojima su okruženi u Italiji.
Na pozdrav sekretara federacije odgovorio je internacionalni tajnik sportskog kluba »Jugoslavije« Micie, koji je srdačno zahvalio na dočeku, na koji su naišli u Italiji, a naročito na izrazima simpatija, kojima ih obasipaju svuda u Rimu.
*
Kako se ovi lažni govori strahovito razlikuju od onog postupka, koji Italija ukazuje Jugoslavenima u Julijskoj Krajini ...
»Jugoslaviji« prilikom dolaska u Rim, po-minju manifestacije sportista i donose kroniku boravka gostiju, kao na primjer izvještaj o prijemu u općini, o polaganju vijenca na grob Neznanog Junaka itd.
Svi listovi jednodušno pozivaju rimsku publiku, da i na samoj utakmici bude isto tako srdačno i kavalirski raspoložena prema gostima i da se ne da zavesti ni na kakve ispade u eventualnoj vatri »navijanja«. koje bi zbog oštrine takmičenja moglo da bude i življe, ali nikako i nikada van granica otmjenosti.
Ovakvo pisanje rimske štampe svakome upada u oči, naročito začudjuje to od strane »Giornale d’ Italia«, koji je još i nedavno sipao tolike pogrde najvulgarnije naravi na Jugoslavene. To se ne zaboravlja!
„II Piccolo" napada naš jezik i naše ljudstvo
Balkanizirajoči agrenti
Trst, 2 sept. 1935. (Agis). — S 31. 5. t. 1. je bila ukinjena ozkotirna želez-a, ki je spajala Trst s Porečem. Po-)bno nam ni treba opisovati težav te eznice, ker so gotovo znane že vsake-[ Tržačanu, ki so nešteto »vicev« zbili nien račun, posebno po veliki nesreči
v 1. 1910, ko je burja prevrnila cei vlak Razen tega se je zgodilo še polno drugih nesreč. Poleg drugega je bila ta proga silno pasivna. Njen primanjklaj je znašal čez 3 milione lir. Železnica tudi ni odgovarjala današnjemu hitremu prometu. Njena hitrost je znašala komaj 18 km na uro,
DANAS SE ČAK I U RIMU GOVOR! SA „SIMPATIJAMA,,
o herojskom jugoslavenskom narodu, s kojim je Italija vezana
— prijateljstvom
JEDNA NOVA IZJAVA TALIJANSKOG POSLANIKA U BEOGRADU 0 TALIJANSKO-JOGOSLAVENSKiM ODNOSIMA
Zanimivo pisanje rimske štampe
o prijateljstvu prema Jugoslavenima
KITLEROV LIST 0 JUGOSLAVENSKO-TALIJANSKIM ODNOSIMA
Nijemci se mnogo interesuju taiijansko-jugo-slavenskim odnosima i u njihovoj štampi česti su članci u toj temi. Glavni organ Hitlerov »V ò 1-kischer Beobachter« donosi u broju od 31 augusta članak iz kojega uzimljemo nekoja mjesta:
»Jugoslavija je zornija trezvene realne politike- Vanjsko političko vodstvo Jugoslavije priznaje potrebu zbliženja izmedju Rima i Beograda. Baš zbog agresivnog talijanskog imperijalizma osjeća Jugoslavija potrebu ovakve politike mudrosti i opreznosti. Srpska orijentacija u jugo-slovenskoj spoljnoj politici nije nesklona sporazumu sa Rimom. Obratno, drukčiju spoljnu politiku traže Slovenci i Hrvati, jer u Italiji postoji manjina od 600 hiljada Slovenaca. Politika Jugoslavije dobila je spoljašnjeg izraza u Rapalskom sporazumu od 11 novembra 1920 godine, po kome je Šibenik i Split pripao Jugoslaviji, a Zadar Italiji. Godinu dana poslije Rapalskog ugovora Gabriele Danuncio je proglasio Rijeku talijanskom. Jugoslovenima je ostao manje značajni Sušak. Ipak je 27 januara 1924 godine zaključen ugovor o prijateljstvu izmedju Jugoslavije i Italije na pet godina, kom je ugovoru dodat i jedan sporazum o Rijeci, Ovaj ugovor o prijateljstvu potpisali su još Ninčić i Pašić. Naposljetku 20 jula 1927 godine došlo je izmedju Jugoslavije i Italije do poznatih neptunskih sporazuma, u kojima je Jugoslavija izašla u susret talijanskim zahtjevima za naseljavanje Italijana u pograničnim krajevima i u Dalmaciji.
Italija se ovom predusretljivošću nije zadovoljila i nastojala je da svoj uticaj u Srednjoj i jugoistočnoj Evropi učvrsti i da izgradi svoje političke pozicije ne samo u Albaniji i Madžarskoj, nego naročito od vremena režima Dollfuss-Schu-schnigg-Starbemberga i u Austriji. Odgovorni ju-goslovenski političari su načisto s time, da je sadašnji politički sistem u Austriji stalna opasnost za jugoslovensku koruško-štajerku granicu. Poslije izgradnje puta preko Rakeka izmedju Koruške i Štajerske motorizirane talijanske divizije mogu za nekoliko sati da zaposjednu austrij. sko-jugoslovensku granicu od Karavanki do Madžarske. Ova opasnost na sjevernoj granici Jugoslavije restauracionim nastojanjima dinastije Habs-burg-Parma-Bourbon ne umanjuje se, naprotiv uvećava, te je Jugoslavija prisiljena da prema Italiji vodi trezvenu politiku bez strasti.
15 marta 1935 predao je novi talijanski poslanik u Beogradu grof Viola di Kampalto svoja akreditivna pisma jugoslovenskom Knezu Namjesniku Pavlu i pri tome je izjavio, da Italija nema nikakvih neprijateljskih namjera prema Jugoslaviji i da ne misli dirati u teritorijalni integritet Jugoslavije, nego će naprotiv ići na ruku svim onim strujama, koje hoće stvarnu saradnju na političkom i privrednom polju. Povodom ove izjave poslanika Viole jedan ugledan beogradski list pisao je, da počinje nova epoha talijansko-jugoslo-venskih odnosa i da Jedran više ne dijeli Italiju i Jugoslaviju nego ih naprotiv spaja. Takve i slične izjave od nekoga vremena nalaze se u jugoslovenskoj štampi.
N esamo Jugoslavija nego i Italija nastoji da pripremi zbliženje Rima i Beograda. Italija zbog svojih priprema protiv Abesinije treba obezbje-djeno zaledje u Srednjoj i jugoistočnoj Evropi.
Nova Austrija kolonijalne težnje Italije prati sa simpatijama bar spolja. U povjerljivim krugovima novo-austrijskih političara čuju se msdju-tim i glasovi zabrinutosti.
Jugoslavija svijesna stvarne situacije ne smije ostaviti -zjave grofa Violo neiskorišćene i mora nastojati da poboljša odnose sa Italijom ne samo na privrednom nego i na političkom polju.
Izgleda dakle da postoji namjera, da novi jugoslovenski ministar-pretsjednik dr Stojadinović uskoro posjeti Rim. Sačekat će se konferencija Male antante na Bledu da se vidi stav prema habsburškom pitanju i da se vidi kako će se razvijati pitanje Podunavskog pakta.
Ovih dana je jugoslovenski poslanik u Rimu Jovan Dučić bio u dužoj audijenciji kod Mussolinija. Ova posjeta je učinjena iz privrednih razloga, ali ona se tumači i na drugi način. Jugo. slovenska štampa ističe, da je razgovor izmedju Mussolinija i Dučića bio vrlo srdačan i da je trajao čitav sat. Pretpostavlja se da je tu bilo riječi no samo o privredi, nego i o političkim pitanjima.
U svemu dakle pri jugoslovensko-lalijanskim nastojanjima radi se o pokušaju uzajamnog osiguranja u Podunavlju. Italija zbog svoje kolonijalne politike treba sigurnost u Podunavlju. Ova zauzetost Italije dobro je došla Jugoslaviji, koja graniči sa Austrijom, Madžarskom i Albanijom, dakle, sa saveznicima Italije.
Da li će ovaj put zbliženja dovesti do umi-renja Srednje i Jugoistočne Evrope. Da li će se uspjeti da se podunavski problem riješi forsiranjem Habsburške restauracije i jednim imperija-lističko-kolektivnim sistemom, nije jasno. Prema oosaciasnjim rezultatima izgleda šta više vrlo sumnjivo.«
DVIJE STOTINE I DESET UČITELJA U JULIJSKOJ KRAJINI PREMJEŠTENO
Tršćanski školski proveditor, koji vodi školstvo u čitavoj Julijskoj Krajini naredio je, đa se premjesti 210 učitelja. Ovih dana vrše se ti premještaji iz jednog kraja Julijske Krajine na drugi. Općenito se drži, da je to premještavanje političkog karaktera radi uvodjenja strože discipline u pograničnim krajevima.
ODŠEL JE V jTjGOSLAVUOi BREZ POTNEGA LISTA
Orožniki so ovadili sodni oblasti 22 letnega Avgusta Miljavca iz Grgaja, ki se je brez potnega lista skrivaj izselil v Jugoslavijo.
Proga je bila speljana s precej številnimi in hudimi ovinki. Veliko konkurenco so ji delali parniki, ki rabijo le 3 ure do Poreča medtem ko je železnica rabila celih 7 ur. Del proge bodo v bližnji bodočnosti uporabili za avtomobilsko cesto. Mesto železnice pa bo sedaj uvedena dobra in hitra avtobusna služba.
»II Piccolo« z dne 30 avg. t. 1. se je v nekrologu spotaknil tudi ob nekdanje slovenske napise na postajah. Pravi, da je Avstrija v tem pogledu »predvsem žalila nacionalni čut ljudstva« ker je uporabljala pri tem »tudi posebne besede dela kmetov, ki govore mešan dijalekt italijanskih besed in slovansikh ostankov (reminiscenze slave)«. Nadalje piše, da so občine, skozi katere je tekla železnica protestirale zaradi izzivajoče burke (insultante buffoneria) avstrijske vlade ter zaradi pritiskanja »balkanizirajočih« agentov (per le pressioni degli agenti balcanizzanti).
Mnenje »Piccola« o našem narodu in jeziku nam je še iz prešnjih časov predobro znano. Vprašamo se le, če bodo ti nesramni napadi na našo bitnost vkakšni meri pospešili sedanje znake zbližanja
Oni koji čekaju otštetu od Italije
Zašto oštećenici nisu još došli do svojih tražbina
O tom pitanju pokušali smo u više navrata pisati, ali nam je to bilo onemogućeno. Sad prenosimo iz beogradske revije »Javnost« br. 33 od 31 augusta članak, koji je napisao dr. Lovro Skaljer, advokat u Subotici, poznati naš borac i vodja u revolucionarnoj borbi protiv Austrije u Puli 1918 godine. Pisac zastupa tezu, da b; Jugoslavija morala iz svo-svojih sredstava platiti oštećenicima oštetu, koju potražuju od Italije. On kaže:
Povodom sporazuma utvrdjenog u Nep-tunskim konvencijama od g. 1924, izmjenične su izmedju naše italijanske vlade, 20 jula g. 1925, note u pogledu naknade štete za sve poVrede dobara, prava i interesa nanijetih polovicom jula 1925, za vrijeme italijanske okupacije našim državljanima. koji su bili nastanjeni prije u onim našim krajevima bivše Austro-ugar-ske monarhije, koji su po ugovoru u Rapallu pripali Italiji.
U svojoj se je noti tad Italija obavezala, da će u roku od tri mjeseca, od saopćenja da su pomenute konvencije ratifiko-vane, položili na ime otštete. u ruke naše države globalnu sumu od 5,300.000 ital. lira.
Neptunske konvencije ratifikovane su s naše strane, te obnarodovane 14 novembra 1928 u »Službenim Novinama« br. 266/LXXXVII-D. Prema tome, imala je Italija da plati obećanu svotu našoj državi u roku od tri mjeseca od ratifikacije, t. j. do 14 februara 1929.
Koncem 1930 je naročita komisija, na osnovu blagovremeno učinjenih prijava, u okrilju našeg ministarstva inostranih poslova utvrdila, koliko ima svaki pojedini oštećenik da dobije od gornje globalne sume, obećane po Italiji.
Italijanska vlada nije tu svoju obavezu do danas ispunila, pozivajući se pri tom na postojanje svojih protutražbina prema našoj državi, nastalih iz različitih naslova, za koje ona tvrdi da premašuje daleko po njoj obećanu gornju svotu, kao i uopćć sva potraživanja ma iz kojeg naslova, što ih naša država podiže prema njoj. Njezine protutražbine nisu izmedju naše države i nje do danas likvidirane, kao što nisu ni one naše države prema njoj. a ne samo ona o kojoj se ovdje govori.
Italija ide dakle za tim. da svoje protutražbine prema našoj državi srazmjerno kompenzira sa privatnim, u svojoj formi likvidnim tražbinama naših državljana.
Takovo stanovište Italije je privatnopravne kao i javno-pravno neodrživo, iako sa njenog gledišta možda razumljivo. Uslijed takovog njezinog stava, naša je vlada odložila svako daljnje pregovaranje o još nelikvidnim medjusobnim tražbinama i pro-tutražbinama, dok ne bude italijanska vlada položila u njezine ruke obećanu likvidnu sumu od Lir. 5,300.000.—.
Taj se spor izmedju naše i Italijanske države vuče već sedmu godinu, na nenadoknadivu štetu jugoslovenskih oštećenika koji čekaju na naknadu pretrpljene štete već punih 15 godina, jer oni koji duguju trećim licima — a ti su u većini, — plaćaju na taj dug već godinama visoke kamate, dok na njima priznate otštetne iznose ne teče nikava kamata. Od postanka štete — god. 1920 — do danas izgubiše, računalo i po najčednijoj kamatnoj stopi, već mnogo više no što im je na ime otštete priznato.
Dok naši oštećeni državljani imaju, kao privatna lica, od dana na dan već punih 15 godina sve to veću štetu, ima naša država kao cjelina od takove odgode rješenje tog spora s Italijom sve to veću korist
S obzirom na takvo stanje tog pitanja, dužnost je naše države već po pravnim pojmovima, a da ne spominjemo čustvo morala — da ona iz svojih sredstava isplati svojim oštećenim državljanima, privatnim licima, oštećenim za to jer su nacionalno bili prononsirani, i za to prvi na udaru, po njoj samoj priznate im otštetne iznose.
Naša se država na sve bezbrojne korake i podneske, učinjene po našim oštećenim državljanima, koji kod takovog stanja stvari s potpunim pravom od nje traže isplatu, pravda, da nema za to ni zakonske ni budžetske mogućnosti. Sada se, medjutim, radi ria zbliženju naše i talijanske države. Doći će valjda na red i pitanje medjusobnih tražbina i protutražbina, pa tako i ovo naše tugaljivo pitanje otštete po Neptunskim konvencijama. Medjutim, trebalo bi da naša država uredi tu stvar sa svojim državljanima čim prije, ili isplatom u gotovom, ili osiguranjem odnosnih sredstava u budućem budžetu za 1936-1937, a do tada izdanjem državnih bonova oštećenicima na priznate iznose otštete, da se oni uzmognu tako već jednom pomoći na osnovu tih bonova.
Svaki dan daljnjeg čekanja mogao bi postati za oštećenike koban, pogotovo uslijed pojava pada italijanske valute, nakon čega ne bi našim oštećenicima, iako bi tada došli do svoje otštete, bilo ništa pomognuto.
Dr. Lovro Skaljer.
KONGRES MANJINA TRAŽI, DA DRUŠTVO NARODA
ZAŠTITI MANJINE
Ženeva, 2 septembra. Danas je počeo jedanaesti kongres evropskih narodnih manjina. Prisutno je oko 40 izaslanika. Kongres je otvorio pretsjednik dr. Wilfan, pretstavnik jugoslovenskih manjina u Italiji.
REZOLUCIJA KONGRESA MANJINA
Ženeva, 3 septembra. Na završetku sjednice kongresa narodnih manjina, primljena je jednoglasno rezolucija, u kojoj se kaže, da podjarmljivanje narodnih manjina u nekim zemljama i dalje traje i da to pretstavlja ozbiljnu opasnost za Društvo naroda, koje ne istupa dosta energično za prava manjina. Na osnovu toga kongres traži, da se pruži istinska zaštita prava
narodnih manjina, a naročito da se lojalno provedu propisi ugovora o miru. koji se odnose na narodne manjine.
TRI REZOLUCIJE
Ženeva, 4 septembra.
Kongres narodnih manjina završio je rad, primivši tri rezolucije, o položaju narodnih manjina u. autoritativnim državama, o pravu održavanja ranijih manjina u autoritativnim državama, o pravu održavanja ranijih geografskih imena pojedinih mjesta u materinjem jeziku, i o zaštiti prava manjina od strane Društva naroda.
(O kongresu ćemo naknadno opširnije izvijestiti).
VELIKO ZBOROV ANJE NEMŠKIH MANJŠIN
Vse nemške manjšine se bodo po svojih zastopnikih znašle na velikem zborovanju Zveze nemških narodnih skupin \ Gabloncu v Nemčiji. Prijavljeni so zastopniki nemških manjšin iz vseh evropskih držav, v katerih živijo Nemci. Predsed-
stvo ima Richter, eden voditeljev čehoslo-vaških Nemcev. Na zborovanju bodo zastopniki nedvomno razmotrivali tudi o manjšinskem kongresu v Ženevi in njegovih resolucijah.
TREBA DA SE U ŽENEVI OSNUJE INSTITUT ZA SVE POLITIČKE IZBJEGLICE
Norveška vlada je uputila svim vladama, koje su članice Lige Naroda, memorandum o zaštiti političkih izbjeglica u raz ličitim zemljama. Memorandum potsjeća na žalosno stanje takvih izbjeglica u svijetu i predlaže, da se nakon ukinuća t. zv. Nansenovog ureda u Ženevi, čije funkcio-
nisanje treba da prestane g. 1939, — osnu-žrtve i protivnike.
je u istoj varoši centralni institut za zaštitu političkih izbjeglica sviju zemalja. Taj zavod b! trebao da bude izdržavan prilozima svih država. Medjutim, ima vrlo malo izgleda, da će naročito one države. u kojima vlada diktatura, htjeti da pristanu da uzmu u zaštitu svoje političke
NAŠA KULTURNA KRONIKA
ADOLF ČERNY O »VICENCICI« VIKTORA CARA EMINA
Poznata češka revija »Slov. Prehled« donosi u svojoj majskoj svesci prikaz Car Eminove drame »Vicencice«. Prikaz je napisao sam urednik, odlični češki književnik Adolf Cerny, Cerny veli, da ta drama grada Rijeke djeluje i na čjtaoca duboko i potresno:	roman je junakinje Vicencice
tek konac na kome su nanizani krvavi koralji žalosnih dogadjaja. Naročito ističe nezaboravne likove »hrvatskih mornara« c kojima veli, da su oštro otsječeni. Adolf Cerny kaže na kraju, da bi ovo djelo trebalo prevesti na češki i prikazati ga na češkim pozornicama. U isto vrijeme preporučuje, da bi se takodjer priredilo jedno češko izdanje odabranih Car Emi-novih novela, o kojima je kao i o Viktoru Caru Eminu. auktoru odličnih slika iz života istarskih ljudi, bilo više puta- govora u.Slov. Prehledu i prije svjetskoga rata. Na češki je preveden Car Eminov roman »Usahlo vrelo« i štampan u posebnoj knjizi.
ISTRA
I HRVATSKO1 PRIMORJE
U Zagrebu je izišao prvi broj lista »Novi Glas«, koji bi imao izlaziti periodično, a namijenjen je Sušaku, Grobniku i okolici. Pisan je u književnom jeziku i čakav-
ski. U njemu je preštampana Balotina pjesma »Božični račun s gospodinom Benede-ton« i Gervaisov »Tanac«. Dvorničić je napisao dvije čakavske pjesme. U jednom članku je rečeno i ovo:
»Istrijani i mi smo skoro jedno te isto. Jako je mala razlika med nami. Ta je veza neprispodobivo veća leh izmed nas i Dalmatinaca. Mi držimo da je Mate Balota naš čakavski pjesnik naš koliko i Istri-jan i da to dvoje nebi trebali da lučimo i delimo. Za Kastav se nezna je va Istri ili va Primorju. Onim kin je šio va račun su nas podilili, ali mi smo jedno. Nesrića je da je cela Istra va tujen kraju i nemore dat ono ča bi mogla i morala dat.«
NOVE KOMPOZICIJE-SLAVKA ZLATIĆA
U izdanju zadruge »Sklad« br. 3, za svibanj-lipanj o. g. izašla je Zlatićeva »Istarska suita«. Tu su četiri harmonizirane istarske narodne pjesme za mješoviti zbor:	»Zaspal Pave«, »Hitala
je Mare«, »Učera i danas« i »Svatovska«. To je već drugi put, da »Sklad« izdaje stvari ovoga našeg mladog muzičara. Prvi put je izdan njegov »Balun«, izvadak za klavir.
POPRAVEK.
V prejšnji številki »Istre« se je vrinila neljuba tiskovna pomota. V prvi vrsti pod naslovom »Režiserska diploma Ferda Delaka« naj se čita mesto »liberalni« — literarni — referent radijske postaje, (agis).
PROSLAVA 20 - GODIŠNJICE UČITELJSKE MATURE U KASTVU
Maturanti učiteljske škole u Kastvu iz godine 1915, proslavili su 15 augusta t. g. 20 godišnjicu svoje mature i to u Kastvu, u malenom ali znamenitom gradiču, koji stoji na budnoj straži naše silom nametnute granice.
Naši su učitelii željeli i htjeli da proslavu izvrše baš u Kastvu, koji je dao Istri i Jugoslaviji pobornike za nacionalna, kulturna- socijalna i ekonomska prava našeg, naroda. Proslavi se je odazvalo 10 nastavnika, od kojih su lično učestvovali proslavi: Franjo Stanić, nastavnik preparandije u Pakracu, Bogdan Drnjević, učitelj iz Zednika, Matko Mogorović, učitelj iz Našica, Ivan Spinčić učitelj iz Kaća (Novi Sad) Josip Grgurina, učitelj iz Me-đjurače (Bjelovar), Eđuard Burger, učitelj iz Županje. Milko Rajner, učitelj iz Ljubna (Celje), Ivan Srdoč. žandarmerijski kapetan iz Cetinja, Julije Velčić, učitelj iz Dekanovaca, Dinko Rodinis priv. činovnik iz Skrada i Jerko Jurinac priv. činovnik iz Zagreba bili su službeno zapriječeni, pa nijesu mogli prisustvovati proslavi, ali su svi ovi nekoji pismeno a nekoji brzojavno opravdali svoje otsustvo i pozdravili drugove svečare.
Na dan proslave, koja je pala baš na Veliku Gospu, svečari su iz pijeteta prema poginulim drugovima u svjetskome ratu, kao i onih, koji su podlegli teškoj'bolesti, nanesene u ratu i u interniranju u Italiji otišli svi na grobove svojih drugova, koji su pokopani u Kastvu. te im odali dostojnu poštu.
Svečani banket se održao u zgradi učiteljske škole, gdje su bili prisutni osim svečara i gg. profesori Jakov Jakac, Josip Ribarič, direktor učiteljske škole i Rudolf Saršon, profesor preparandije iz Maribora.
Proslavu je otvorio Matko Mogorović, koji je u svome pozdravnom govoru adresiranom na svoje drugove i njihove bivše profesore, komemorirao umrle drugove Josipa Maroti, Matka Crljenicu, Josipa Mavara, Vjekoslava Jurčiča i Ivana Mandiča.
U svome govoru napomenuo je g. Matko Mogorović, da će kao i do sada tako i uvijek neumorno raditi na nacionalno-prosvjetnom i kulturnome polju za dobro prestiž i veličinu otadžbine i za slobodu onog dijela našeg naroda, kojemu nije su-djeno da osjeti toplinu sunca toli željkova-ne slobode, a koji proživljava crne dane u teškom iskušenju i patnjama, lišen naj-elementarnijih čovječanskih prava.
Iza toga je govorio g. prof. Jakov Jakac, koji je lijepim riječima naglasio važnu ulogu nacionalnog učitelja u školi i na-rot*u.„u današnjim kritičnim vremenima i neobično se veseli što može da poslije dva decenija pozdravi svoje bivše učenike i sadanje kolege, koji su pripravni da sve žrtvuju za sreću i blagostanje naroda. Direktor preparandije g, Josip Ribarlć u svome govoru ugodno se sjeća onih vremena, kada je kao profesor usprkos najžešćeg pritiska sa strane a. u. režima odgajao svoje djake u nacionalnome duhu, da mogu poslužiti u izgradnji velike jugosloven-ske ideje a za ujedinjenje svih Jugoslo-vena.
U veselom raspoloženju uz pjesmu završena je ta proslava, koja je trajala do u kasno doba noći, nakon čega su se učitelji drugarski oprostili jedan od drugoga i razišli svojim domovima, da nastupe svoju tešku i uzvišenu dužnost.
NOVI POLICIJSKI KOMESAR U PAZINU
U Pazin je došao za policijskog kome-sara cav. Ballanca, koji je ranije bio ko-mandant leteće brigađepolicije u Lupo-glavi. On je vršio policijski teror po Ćićariji.
PROMJENA NA OPĆINI 0 BISTRICI
Bistrica, augusta 1935. Pred nekoliko je dana na našoj općini nastao preokret, kojemu se mi nismo nadali. Dao je ostavku na svojoj dužnosti podešfat Oni-bene veleposjednik iz Pograja, (o njemu je već pisala »Istra«). Ovaj je gospodin bio naučan da živi na velikoj nozi na račun naš, te da oljačka do čega dodje. Stekao je veliko imanje. Kad je neko na općinu došao po bilo kakvom poslu, zahtjevao je od njega mito. To mito dozlogrdilo je svima nama. Složilo se je nekolicina naših općinara te su podnesli protiv njega tužbu prefektu na Rijeci i prefekt ga je smijenio bez ikakve kazne, a na njegovo je mjesto imenovao ovdašnjeg notara dra. Fer-donija (o kojemu je takodjer pisaia već »Istra«). Dakle, gospodin nam je prefekt učinio veliku uslugu time što nam je jednog gulikožu skinuo a postavio još većeg.
TUČNJAVA S VOJNICIMA I OSUDA
Bistrica, avgusta 1935. Interesantan se je slučaj desio u našem selu na blagdan Velike gospe u gostioni zvanoj »kod Uršiča«. U ovoj su se gostioni nalazili trojica naših ljudi, dvojica od ovih mladića, a jedan oženjen. Mladići bili su Ogrizek Milan i Kopriva Anton. U ovoj su se gostioni nalazili takodjer neki vojnici, me-dju kojima i nekoliko podoficira. Vojnici su počeli ovu našu trojicu zadirkivati, te su tako daleko išli. da su im sa. stola po-bacali tanjure i čaše. Na ovo njihovo za-dirkivanje i njihov postupak digao se je Ogrizek Milan sa stolicom u .ruci te je počeo mlatiti. Vojnika je bilo dvanaest, ali neznamo kako bi bili prošli, da nisu u gostionu nahrupili karabinjeri i Ogrizeka uapsili i vezali. Zbog ovog dogadjaja Ogrizek je kažnjen sa 2 dana zatvora i 125 lira globe, a podoficiri kažnjeni su time što su lišeni čina. ,
Inače prve dane ovog mjeseca bio je u našem selu uapšen Zađelj Anton zvan So-maj. Odveden je u riječki zatvor, gdje je ovih dana bio i osudjen na 5 godina.
VJENČANJE JEDNOG UGLEDNOG LOVRANCA U AMERICI
Hoboken, augusta. 10 augusta o g-slavilo se je vjenčanje ing. Josipa P. Vi-došić iz naše Istre i" Lovrana i miloviđne gospodjice Marthe Van Den Bulck iz An-verse (Antwerpen) u Belgiii. u crkvi »Cur Lady of Grace« u Hobokenu.
Njihov roman, koji ih je doveo do oltara i obistinio njihov dugogodišnji san, započeo je pred sedam godina u »Dema-rest High School« u Hobokenu, (koju su svršili skupa) gdje se našli i zagledali. PO svršenoj »High School« gdjica Van Den Bulck t. j. sadanja supruga ing. Vidošića, zaposlila se kao »secretary« upravitelja tvornice u »American Pencil Factory« u Hobokenu, a on je prešao na dalje nauke u univerzu »Stevens Institute of Technology«. koju je svršio sa najođličnijitn uspjehom. Juna 1932 diplomirao se je u :n-ženjerstvu i dobio čast »Mechanical Engi-neer«, a juna 1934 u tehničkim znanostima i bio promoviran na čast »Master of Science«.
Mladenci se sada nalaze na bračnom putovanju u »Scotts Mountains«. Svoje su gnijezdo podigli u Hobokenu, gdje će od sad boraviti, jer je on zaposlen kod glasovite tvornice »Keuffel & Esser Company« u Hobokenu. kao »Control Engineer« u kemijskom odjelu iste.
t NOTAR KAREL ČIBEJ.
Pred dnevi so v Ljubljani pokopali Frana Čibeja, ravnatelja pisarne apelacij-skega sodišča sedaj pa je iz Gorice prispela vest, da je« 23 augusta preminul, njegov brat Karel Čibej, notar v pokoju. Pokojnik je bil doma iz Ajdovščine, kjer je tudi izvrševal nekoliko let svoj notar-ski poklic. Mnogo let je bil notar v Gorici. Po raztegnitvi vseh italijanskih zakonov na nove pokrajine in novi ureditvi notariata je stopil v pokoj. Bil je v Gorici zadnji slovenski notar in kot tak pri prebivalstvu priljubljen. Zapušča hčerko Ido in sina Draga, dočim mu je soproga Viktorija roj. Dietz iz Ajdovščine umrla že pred nekaj leti.
IZ OMLADINSKE SEKCIJE DRUŠTVA »ISTRA«.
Omladinska sekcija priredjuje u subotu dne 7 o. mj. u 8 sati navečer u društvenim prostorijama Trg Kralja Aleksandra I. broj 4 komemoraciju ba-zovičkih žrtava. Pozivlju se članovi i prijatelji sekcije kao i svi ostali članovi društva »Istre« da ovoj komemoraciji u što većem broju prisustvuju. — Odbor.
U FOND „ISTRE99
Prohinar Vlado"— Kamnik	Din	10.—
Dr. Cvetko Babuder, sres. veterinar — Pančevo	Din	50.—
U prošlom broju obajvljeno	Din	37.396.10
Ukupnro Din 37.456.10
***
Gospodjica Mary Vidošič, naša povjerenica za Ameriku, poslala nam je 4 dolara na račun pretplate za slijedeće pretplatnike: Gospodin Anton Vidošič, 301-10 th Ave., New-York, 2 dolara, Gospodin Stanko Ka-m,alidi, 1425 Grand Ave. Astoria, L. I. % dolara.
Našoj povjerenici se ovime najtoplije zahvaljujemo.
SK'.-JVSE'S “iST™ SSS vjh nsass*; j™»""»	».	»
... ». - ». —„	Dr.