Pošiarlna plaćena u golo>u Cena Din 2 SOKOLSKI GLASNIK SLASILO SAVE.EA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE .M Шмтав^шјвтамјјшмшмаји ШМШШ1 ШВШИШШШ шшшшт ШгШЖШ 1!!.П11МИ!0ЖШ1ИаШ iLjOfeJjeJtlćSi.,, Izlazi svakog petka » Gotlišnja pretplata 50 Din e Uredništvo i uprava nalazi se u Učiteljskoj tiskar!, Frančiškanska | 3 £*ч G 'V €: 2 £& b 1* 1033 uHca 6, telefon hroj 2177 ® Račuir poštanske štedionice broj 12.943 9 Oglasi po ceniku 9 Rukopisi se ne vraćaju 1 God. IV Broj 44 Za bratsku saradiiju »Lidove Novini«, poznati brnski dnevnik, koji u svoioj sokolskoj ru-brici uvek donaša tolike zanimive vesti, objavljuje u jednom od poslednjih svojih brojeva sledeče: — U Savez slovenskog Sokolstva do sada nije učlanjen Savez bugarskih Junaka, iako je isti bio članom pced-ratnog Saveza slovenskog Sokolstva, koji je bio osnovao pok. br. dr. Josip Šajner. Činjenica, da su bili Bugari za vreme rata na drugoj strani, utieala je takoder i na to, da su se oni kasnije odaJečili također i od bivšeg Saveza, slovenskog Sokolstva, a naročito pak' od jugoslovenskog Sokolstva. Ipak, kako je radosno odjeknulo, kao neko na-goveštenje ponovncg z#)iženja. to što su bugarski Junači učestvovali prošle godine IX svesokolskom sletu u Pragu, gde je tada ponovno bila sakuplje-na sva slovenska sokolska porodica, kao što je to bilo srečne 1912 godine. Kako su se pak Jugoslavija i Bugarska opet počele da približuju, kada su se nedavno sastali vladari obeju država, mišljenja smo, da zastalno više i ne postoje zapreke, da se također ne bi i pretstavnici jugoslovenskog Sokolstva našli na zajedničkom posavetova-nju s pretstavnicima bugarskih Junaka. Najpre je potrebno dakako da se raščiste odnesi medu ova dva Saveza, jer če se baš time omogučiti da Junači stupe u Savez slovenskog Sokolstva. Da nije više tako daleko do zajednič-kog i medusobnog sporazuma vidi se takoder j iz članka u jugoslovenskom »Sokolskem glasniku« (br.41). Svakako, bilo bi uopče na korist Slovenstva, a tim više još na korist Sokolstva i slo^ venskog telesnog uzgoja u Tirševom duhu. da konačno dode do sporazuma, koji se pripravlja več toliko godina. — Iz navedenog vidi se, kako veliko zanimanje vlada u češkoslovačkom Sokolstvu i za sva ostala slovenska sokolska pitanja, medu kojima je ovo pre pomenuto jedno od ponajglavni-jih, i s kakvim bi veseljem češkoslo-vačko Sokolstvo pozdravilo vest, kada bi se našao temelj sporazuma medu jugoslovenskim Sokolima i bugar-skim Junaeima. Nadajmo se, da do toga u istinu možda nije odviše daleko. Pokrajinski slel Saveza SHJ u Zagrebu Nakon II pokrajinskog sleta Saveza SKJ, koji če se održati za Vidov-dan 1934 u ’Sarajevu, održače se iste godine i III pokrajinski slet Saveza SKJ u Zagrebu, i to u drugo j polovini juna i prvoj polovini avgusta. Ovim sletom proslaviče se 60-godišnjica osnutka prvog sokolskog društva u Zagrebu i 20-godišnjica prve sodnice za osnivanje Jugoslovenskog sokolskog saveza, održane u Zagrebu 18 juna 1914, i naposletku tim če se sletom proslaviti i 10-godišnjica prve sednice delegata slovenskih sokolskih saveza, ođržane u avgustu 1924 god., na kojoj je bilo zaključeno osnivanje Saveza slovenskog Sokolstva. Da bi se ta j veliki slet u Zagrebu održao u pravim razmerima pomenutih velikih dogadaja, koje Sokolstvo slavi, izabrano je sletište u samom prekras- nom parku Maksimiru, u idealnoj sredini s estetskog i zdravstvenog gledi-šta, na prometnom mestu i u popular-nom zagrebačkom šetalištu i izletištu. SamO' sletište biče uredeno pred mogi-lom, s glavnom tribunom okrenutom baš licem prema mogili. Na velikom prostoru od 200 metara dužine i 100 metara širifte, dakle na prostoru od 20.000 četvornih metara. Sletsko vež-balršte biče zelena tratina. Gradevin-ski sletski otsek s pročelnikom bratom arhitektom Dryakom pristupio je osni-vanju i skoro če biti objavljen tačan i definitivan projekat sletišta. Na ovaj III pokrajinski slet Saveza SKJ u Zagrebu doči če hiljade i hi-ljade Sokola i Sokolica iz svih krajeva Jugoslavije, kao i iz bratske Češkoslovaške i Poljske. Kongres Saveza gradova za moralisti I materijalnu pomoč Sokolstvu Akcija da se potipomogne pokrajinski slel u Zagrebu Kongres Saveza gradova, koji je održan 22 o. m. u Novom Sadu, u svo-joj rezoluciji, medu ostalim, osobito naglašuje, da jugoslovenskom Sokolstvu treba ukazati što izdašniju moral-nu i materijalnu pomoč. Ova tačka re-zolucije glasi: Savez gradova Kraljevine Jugoslavije, visoko ceneči ideju Sokolstva, kao prevažne nacionalne i kulturne ustanove, ističe da je dužnost svakog grada da ovu naročito značajnu i opče narodnu ustanovu svim silama pomaže i da svaki grad u svom budžetu što izdašnijim novčanim prinosom pomo- gne izgradivanje ove velevažne narodne ideje. Savez gradova smatra i potrebnim, da se sokolski slet, koji če se cdržati meseca avgusta 1934 u Zagrebu u vezi s proslavom 60-godišnjice prvog sokolskog društva u Zagrebu i 10-godišnji-ce osnutka Slovenskog sokolskog saveza, podupre moralno i materijalno; i to moralno na taj način, da celokupno gradanstvo, a naročito sve sokolske čete na svom području pozove na što veče učestvovanje na sletu, a materijalno da što večim doprinosima po-mogne Sokolskoj župi zagrebačkoj za troškove sleta. — 13 - godišnjica Rapala U času. kada so sečamo 15-godiš-njeg ropstva onoga dela našega naroda, koji je preganjan tamo na Soči i u tužnoj kršnoj Istri, nas Jugoslovene sve više greje i obasjava suncc slobo-dc ... 13 - godišnjica Rapala! što smo učinili u tih dugih 13 godina? Bračo, koja je naša prva dužnost, i kako če-mo potražiti onih 600.000 brače i se-stara kada nadode onaj veliki čas, koji jc zapisan u svakom junačkom so-kplskom srcu? Taj veliki čas, čas neizmerne radosti, možda i nije tako daleko, jer s vi znamo, da nakon Velikog petka dolazi Uskrs. Ne gubimo vreme sr samim oduševljenjem ni s iznaša-njem brojaka i nabrajanjem nečoveč-nih grozota! U nama samima jc utis-nuta sudbina naših mučenika, u našoj sokolskoj omladini i u njenoj buduč-nosti leži takoder i buduenost onih 600.000, koji su sada lišeni svih prava. Biče osvceeno naše Kosovo na Soči. Krv, koju su prolili tolminski puntari, krv koja je natopila doberdob-ske vrhove, krv koja je orosila Bazo-vicu, vapi za osvetom. Našemu pun-tarskom narodu zaista jc dosta bilo krvi, a nama Sokolima pak čaša gorke trpnje, iz koje pije naš narod, prena-punjcna jc. Bračo, pripravljajmo se i čekajmo dok nc zasinu vidovdanski kresovi za Nanosom. Naša zemlja uz Soču prenatoplje-na je krvlju. U nemoj grozi drhtala su srca naše brače begunaca tada, kada smo očekivali zajedničku slobodu. Zadrhtela su sva naša srca, kada su nesmiljeno rezali našu zemlju. I morao je doči onaj nesrečan dan... Dugih 13 godina nanizalo se je od tada. Be-gunac, izagnanik, emigrant, kažnjenik, osuđenik — to su bila od tada imena naše brače, koja ostadoše preko. Naša junačka brača iz Šumadije pokazala su, kako znadu ceniti tu trp-nju i taj bol. Bilo je to kada su oni pred par meseci dočekali i prhnili svo-ju braču akademičare iz Istre, Trsta i Gorice u svoje domove. Prhnili su ih kako može da primi samo brat svog rodenog brata, i kako može da primi samo onaj, koji je i sam iskusio trpnju i bol kao što to iskusiše brača od Save do Šar planine. Bračo, ove dužnosti vežu sve nas. Mi smo pozvani da olakšamo i da vra-timo bespravnoj raji njena prava. U Sokolstvu sav jugoslovenski narod gleda borce za svoja prava. Naša sokolska omladina, puna bratske ljubavi, topline i borbenosti, koja uživa zlatnu slobodu, neka se uvek i ^jvek seča na-šeg velikog Kralja, koji nam je doneo ovu slobodu i neka ne zaboravi one, koji ga pozivaju. Narednih dana neka ne bude sokolskog društva, koje bi čutke mimo-išlo najžalosniju godišnjicu u jugoslo venskoj istoriji. Dana 12 novembra učinite sve, da sečanje na naše muče nike bude što dostojnije. Pokažimo svome narodu, da nije osamljen u svo-joj trpnji! Razotkrijte onu kulturu od tisuča godina, koja oduzimlje našemu narodu i najosnovnija prava, koja mu pali domove i uništava njegova duhovna, kulturna, politieka i sva materijal-na dobra i koja ga bije olovom u leda. Naročita je dužnost naših pograničnih sokolskih društava da uskrsavaju i pa-le onu luč, ono toplo sunce, koje nas neprestano obasjava i greje i da zrake te svetlosti i te topline obračaju i svo joj jadnoj tamošnjoj brači s one Strane. A svih pak ostalih društava dužnost je da tim pretstražama našeg naroda pomažu u njihovim svetim dorno-ljubivim akcijama. Bračo Sokoli, u boj za pravdu! Gradimo permanentna sletišta Provizorij je uvek neracionalen, jer je razbacivanje sredsfava i truda, i nikako ne siva ra ono, što nam toliko treba: dovoljno prikladnih i zgodnih vežbališia za našu omladinu Ovih dana posetio nas je u uredništvu br. inž. Kosta Petrovič, starešina Sokolskog društva Subotica, i tom prilikom — pogo-tovo jer stojimo pred pokrajinskim sletovima u Sarajevu i Zagrebu, koji se priređuju iduče godine. — poveo se razgovor i o gradnji vežbaonica, vežbališta, sletišta i uopče objekata i prostora, koji imaju da služe svim granatna fizičkog vaspitanja sokolskog kao i uopče. U svom razlaganju ovo-ga, br. inž. Petrovič, koji se iserp-no bavio študijem ovoga pitanja več duži niz godina i o čemu upravo sprema jedno monumentalno delo, čiji če prvi deo iziči več po-četkom naredne godine u nakladi Jugoslo venske sokolske matice u Ljubljani, izneo nam je u nekoliko sažetih misli, na koji bi način i prema kejim bi principima trebalo da se podižu i ureduju pomennti objekti i prostori, da bi se na taj način postigla puna svrha unapre-divanja sokolskog i uopče svega telesnog vaspitanja našeg naroda. Ovo pitanje smatralo se je do sada, kako po svemu izgleda, i su-više jednostavnim i nije mu so po-svečivala dužna pažnja. te ga se tretiralo na manje više laičan, ne-sistematičan i površan način. Tim nerealnim shvatanjem ovog važnog pitanja ne samo da se je u mnogo-čem promašivala prava svrha, več se je ujedne na taj način, pored mnogih ostalih, mimoilazio i današ toliko važan ekonomski momenat, jer je to pitanje do sada bilo re-šavano skroz na skroz neracionalno. Da je to pak štetno uticalo i na sam razvoj telesnog vaspitanja kod nas, stivišno je posebno i isti-cati. Br. inž. Petrovič obečao nam je stoga da če ovo pitanje, kao vr- lo aktuelno i važno po opče narodne interese, iznesti, u krupnim potezima. u našoj sokolskoj i dnevnoj štampi, pa stoga i donosimo ovaj članak, koji donašaju i zagrebačke »Novosti«. — Ur. Kod nas se neobično i mnogo greši, kada se razmatra pitanje telesnog odgoja naroda sa tri posebna, na žalost veoma često suprotna gleilišta: telesno odgajanje u školi, putem Sokolstva ili treče, putem športa. Ako ne želimo škoditi opčoj stvari mi moramo napustiti što pre ovakav razdeljen rad. Moramo se uzvisiti nad malenko-stima i svi u tome složiti: mora da postoji samo jedno telesno vaspitanje. a to je ono. koje je deo opčega vaspitanja naroda. Nije time rečeno da škola neee vršiti svoju naročitu. Sokolstvo svoju, a šport opet svoju ulogu. Nasuprot, potreban jc onaj naročiti rad svake od navedenih jedinica, ali taj rad ne sme biti neobuzdan i da ne vodi računa o op-čim narodnim potrebama i o radu drugih organizacija. Nažalost često se de-šava, da se o tome nc vodi računa te se tako nepotrebno trošc energije na medusobno pobijanje onih. koji bi tre- bali da su najbliži kako po ciljevima tako i po metodama rada. (Nuzgredno spomenuto: uravnotežiti i podrediti rad sviju pojedinih institucija na telesno vežbanje, opčim narodnim inte-resima, trebao bi da je jedan od prvenstvenih zadataka novog Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda). • Pre nego produžimo s našim raz-matranjima, potrebno je utvrditi od kojeg bi značenja i u kojem odnosu, treba da bude telesno vaspitanje obzirom na opčo narodno vaspitanje. Prema naučnim istraživanjima pri-znatih stručnjaka (dr. C. Diem i drugi) trebalo bi privesti telesnom vaspi-tanju 20 pošto celoikupnog stanovni-štva, što če reči u Jugoslaviji trebalo bi da se telesno vaspitava preko 2 mi-lijuna 800.000 osoba. (Ovo sc prilično poklapa s projektom »Zakona o oba-veznom telesnom vaspitanju omladine, po kojem bi trebalo telesno vežbati oko 15 pošto celokupnog stanovništva, što odgovara oko 2,100.000 Stanovnika.) * Dobro nam je poznato kolike velike brige i žrtve zahteva održavanje sviju potrebnih škola, koje posečujc samo oiko 12 pošto celokupnog stanovništva. Nadalje je neosporna činjenica, da jc u osnovnim školama telesno vaspitanje potpuno zakržljalo i zapu-Steno te tamo ne može biti još dugo vremena ni reči o harmoničnem vaspi-tavanju duha i tela. Razloži ovoj ne-harmoničnosti su brojni. 1. Malo je onih u Jugoslaviji, koji su potpunoma razumeli i saživeli se suštinom telesnog vežbanja, te su isto i u život priveli. 2. Kao posledica ove prve konstatacije je činjenica, da se za telesno vaspitavanje ne daje ni jedna desetina onih sredstava, koja su potrebna za sistematski rad. 3. Svakome je Iako uviditi da da-nas ne raspolažemo ni sa desetinom vežbališta, koja bi bila potrebna za telesno vaspitanje omladine. * Po navedenim činjenicama pitamo se: što bi trebalo reči, kada vidimo da se na pr. podiže veliko sletište u Beogradu godine 1930, koje je služilo svo-joj svrsi najviše za 8 nastupa. pa je posle toga bilo srušeno? Odgovor je jednostavan: bio je upropašten nesistematskim i neracionalnim postupkom veliki trud i narodna imovina, umesto da je posle sleta ostao jedan uredaj, koji bi bio od trajne vrednosti. Da se ne misli moguče da je to tako bilo samo u Beogradu 1930! Na isti ovakav način postupalo se 1921 godine u Osijeku, 1922 u Ljubljani i t. d. Veoma je duhovito karak-terisao ove postupke jedan naš novinar, kada je rekao prigodom jedne debate : »U Jugoslaviji stvaramo »permanenten« sistem »provizornjh« sletišta«. Zar mi zbilja nismo u stanju da ovo pitanje razmotrimo sa jednog višeg opčeg gledišta? Zar mi zbilja nismo u stanju stvoriti takvo sletište, koje če u 60 ili 80 pošto posle održanog sleta, moči poslužiti bilo na koji način i bilo preko koje institucije, opčoj potrebi telesnog vaspitanja naroda? Zar mi još uvek ne možemo uvideti, da se ne sme podizati provizor-na sletišta, več da izgradnja vežbališta mora biti izvršena po jednom optem programu podizanja potrebnih vežbališta u dotičnom mestu. Da kod izbora mesta i izgradnje sletišta mora da je prvenstveni pokretač briga oko iz-vršenja opčeg programa oko podizanja sviju vežbališta. Medutim, dešava se najčešče da se kod raspravljanja o mestu i izgradnji sletišta gradska op-čina potpuno desinteresira, umesto da kod donašanja odluka uzme najaktual-nijeg učešča. Treba da se pitamo, što treba preduzeti. da se ovakvim opčina-nama rastumači telesno vežbanje jedan je od naj- važnijih problema svake države I smišljene komunalne politike, jer, u pitanju je jedna petina celokupnog stanovništva i to baš onih, koji su naša snaga i budučnost. » Ako je ispravna pretpostavka: sve-koliki i celokupni rad, sviju pozvanih institucija mora se podrediti opčim narodnim težnjama, a opčine moraju najaktivnije učestvovati kod staranja oko telesnog vežbanja, onda je iz tih konstatacija Iako zaključiti da ovakve provizorne gradnje nc odgovaraju stvarnim potrebama, jer su ovakovc gradnje jedan neracionalan i nesiste-matski pokušaj, a uloženi trud i kapital nisu pravilno iskoriščeni. Pošto se i kod projektovanog sletišta u Zagrebu za slet 1934 radi o naročitim potrebama grada Zagreba to je potrebno da izložimo svoje gledište na koji bi se način moralo postupiti: 1 Moralo bi se nastojati svim silama, da se kod merodavnih činilaca stvori ispravno gledište i čvrsto uvere-nje, da je fizičko vaspitanje neophod-na narodna potreba; te da ono mora biti bezuslovno sastavni deo opčeg na-rodnog vaspitanja. Kao merodavne či-nioce u prvom redu smatramo gradske opčine. 2) Kada su merodavni činioci za-uzeli ovakovo gledište, onda če slediti, kao logična posledica, da se fizičkom vaspitanju mora posvetiti i ona ista pažnja koja se posvečuje i školama. Ovako če biti potrebno da se po-najpre rad škole dovede u punu sa-glasnost sa fizičkim vaspitanjem. Logična je posledica, da če u tom slučaju gradska opčina morati na sebe preu-zeti brigu oko sištematskog podizanja potrebnih vežbališta, isto cmako kao što sc brine za podizanje škola. A sve se to mora dešavati po jednom smi-šljenom planu, a nikako se ne sme prepustiti pukoj slučajnosti. 3) Istovremeno moraju sve institucije i organizacije podrediti svoje posebne klupske i društvene težnje opčim narodnim interesima, što se ima, u prvom redu, očitovati kod podizanja pojedinih vežbališta. Svako novo vež-balište mora, u prvom redu ispunjavati deo opčih potreba fizičkog vaspitanja. Dok na drugom mestu dolaze posebni društveni interesi ili moinentana potreba pojedine organizacije. 4) Ako jc udovoljeno navedenim osnovnim načelima, opčina grada Zagreba trebala bi, ukoliko to još nije učinila, rasporediti potreban broj vežbališta na čelu svoju teritoriju. Potreban broj vežbališta i njihov smeštaj, kod ukupnog broja stanovništva od 200.000 imao bi se ovako rasporediti: a) Treba težiti da se osiguravaju vežbališta za 20 poste celokupnog stanovništva; dakle za 40.000 vežbača ko, ji če vežbati bilo u školi, Sokolstvu ili športu. 1 b) Površina sveukupnih vežbališta ima se odrediti tako, da na jednog Stanovnika otpadne 3 kvadratna metra. Još bi bilo bolje, ako bi se ova površina mogla povisiti na 5 kv. metara po Stanovniku. c) Vežbališta treba tako rasporediti, da budu lahko pristupačna gra-danstvu. To če reči: igrališta i vežbališta ne smeju biti više udaljena od zainteresovanih 800 metara, a sportska vežbališta ne smeju biti udaljenija od 2 kilometra. d) Kada su osigurana sva potrebna vežbališta, onda se može pristopiti izgradnji pojedinih borilišta za naročite grane telesnog vežbanja. Prema savremenom rešavanju ovog komunalnog problema, sva potrebna /LoV£N/K® '/©KoL/TKo Mobilizacija Sokolstva u Češkoslovačkoj Kako smo već javili češkoslovačko Sokolstvo odlučilo je, da ove godine prilikom 15-godišnjice oslobodenja Ce-hoslovaka izvede na dan 29 oktobra pokusnu mobilizaciju svojih snaga, da time i s ovc Strane pokaže svojoj otadžbini i čitavoj javnosti priprem-nost češkoslovačkog Sokolstva. Župe su dobile od načdništva poverljive direktive glede načina i krajeva tih zborova. Zborovi su organizovani po okružjima i sedištima župa. Iako su imali članovi i članice mnogih jedinica da podu po dispozicijama, koje su primili društveni načelnici, na odre-dišta zborova po više satova pešice ili s vlatcovima, ipak je bio rezultat tako lep i dostojan, da se može češkoslovačko Sokolstvo potpuno zadovoljiti s ovim uspehom. Treba se zaista diviti i veseliti ovakvoj disciplini, organizo-vanosti i pripremnosti. Več u devet sati uveče imala je ČOS u Pragu skoro iz sviju župa točne brojeve učesnika ove pokusne mobilizacije Sokolstva. U svemu je uzelo učešča na ovoj pokus-noj mobilizaciji oko 220.000 članstva, od toga oko četvrtinu članica. Pri torne treba podvuči, da je Sokolstvo na dan 28 oktobra učestvovalo još i kod sviju manifestacija prigodom narodnog praznika, da su uveče tog dana održa-ne razne akademije i druge priredbe. Največe učešće od 11.500 bilo je u Istočnočeškoj župi, gde se je članstvo sakupilo u dva mesta i to u Pardubi-cama i u Visokom Mitu. Na samoj nemačkoj granici u Hlučinu, gde je odredila zbor Moravskošleska župa, održao je sakupljenom članstvu nagovor starosta ČOS brat dr. Bukovski. Na uspehu ove pokusne mobilizacije čestitao je Sokolstvu general Kout-njak, koji je podvukao kako je potrebno, da su priipremne sve^ zdrave nacionalne snage. U Istočnočeškoj župi odazvao se je pozivu i najstariji član ČOS 94 godišnji br. Vaclav Diviš, član Sokolskog društva Bohdaneč. iesenja savelovanfa u ČOS S jesenjom dobi započinje jači unutarnji rad u svim sokolskim organizacijama pa tako i u bratskom če-škoslovačkom Sokolstvu. Kao što je pre nekoliko dana održano sokolsko zborovanje našega Saveza u Beogradu, tako če održati i svoje jesenje sednice i razni otseci ČOS i to: zbor župskih načelnika i muško načelništvo 11 i 12 novembra, a žensko načelništvo i zbor župskih načelnica nedelju dana kas-nije. Oba zborovanja trajače dva dana. Medu ostalim na dnevnom je redu ovih zborova izveštaj načelnika, referat o pregovorima izmedu ČOS i raznih sportskih saveza radi zajedničkog delovanja na polju telesnog uzgoja naroda. Nadalje če se raspravljati o tak-mičenjima u narednoj godini, o tak-mičarskom redu i t. d. Sestre župske načelnice pretresače zajedno s načel-ništvom izveštaje o ovogodišnjim ve-čim priredbama, pa če naročito biti zanimiv izveštaj o baš sada održanim pokusima izvežbanosti u sve tri kategoriji, a takoder raspravljače se i o takmičarskom redu, o priredbama u narednoj godini i t. d. Obranbeni olsek pri pretsedništvu ČOS Kako smo svojevremeno javili, od-lučila je ČOS da uvede u kategoriji članova vežbača takoder i nekoje pripravne tečajeve za vojničku službu, gde bi se imao vežbač-rekrut upoznati s vojničkim ustrojem češkoslovačke vojske i s raznim propisima, takp da bi mogao stupiti u vojnu službu bar donekle pripravan. Razume se, da se pri tomc ne misli da bi vežbači vež-bali kao aktivni vojnici. več bi ovi te-čajevi poslužili samo utoliko, da bi se buduči vojnici duhovno spremili za aktivnu kadersku službu. U tom smislu osnovan je pri ČOS naročiti otsek, koji treba da oživotvori ovu zamisao. Sokolska župa Barakova U Pragu deluje 5 sokolskih župa, od kojih svaka ima jedno svoje od najjačih društava kao svoje središte, pa tako i Barakovu župu, koja je na-zvana pa znamenitom češkom rodoljubu Baraku, vodi društvo Prag VII. U ovome društvu earadujc takoder i nekoliko jugoslovenskih akademičara, koji stanuju u obližnjem akademskem kolegiju. Društvo Prag VII proslaviče naredne godine svoju 50-godišnjicu, za koju se več sada temeljito pripravlja. Društvo ima svoj vrlo veliki praktično podignuti sokolski dom s lepim vež-haonicama i letnjim vežbalištem, do-bar prednjački zbor, uzornu upravu s mnogim vrlo agilnim društvenim društvenim otsecima s prosvetnim na čelu. Danas društvo Prag VII broji 711 članica i 1537 članova, a telovežbu re-dovito polaze 234 člana, 205 članica, 106 naraštajaca, 88 naraštajka, 444 muške i 453 ženske dece. Tako jako društvo i sposobno je da vodi tako veliku župu na severoistočnoj strani Praga. Svoj dogodišnji jubilej društvo kani da proslavi svojim vlastitim silama, jer želi da pokaže tvorilačku snagu svojih telovežbačkih stručnja-ka, i to tako, da če sve telovežbene tačke biti sastavljene i izvađane od društvenih članova, a pored toga i svečana akademija imače potpuno iz-voran značaj u svakom pogledu. Na toj akademiji sudelovače i umetnici, društveni članovi, sa svojim vlastitim radovima. Starešina društva Pvag^ VII je br. František Zednik, član načelni-štva ČOS, dok je svojedobno bio starešinom ovoga društva naš dragi brat Vincenc Štjepanek, i to sve dokle, dok se nije preselio u drugi deo Praga, na Nusle. Brat Štjepanek bio je svojedobno takoder i starosta Barakove župe, kojoj je sada starosta br. Karel Švare, član pretsedništva ČOS. Župa Barakova broji danas 85 društava i dve čete, od kojih 25 društava ima svoj vlastiti dom, a svoje vlđstito vež-balište ima 38 društava. Ostala društva vežbaju u iznajmljenim prostori-jama. Svega skupa župa Barakova broji 11.147 članova i 4827 članica, nadalje 915 naraštajaca i 912 naraštajka, te 4282 muške i 5213 ženske dece. Sve ove pripadnike vode 384 ispitanih prednjaka i 225 prednjačica, te 136 prednjačkih pomočnika i 138 pred-njačkih pomočnica. Pokrajinski slet ČOS u Opavi Vibor ČOS odobrio je da se godine 1934 održi pokrajinski slet u Opavi. U tu svrhu osnovan je u Opavi več i priredivački odbor, koji je več u glavnim potezima sastavio čitav načrt sleta i pobrinuo sc za sve što je za ovaj slet potrebno. Glavni sletski dani biče oko 1 jula, ali, — kako sada izgleda, — biče več 17 juna prvi pretsletski dan sokolske omladine. Priredivački odbor pobrinuo se je i gotovo priveo u delo sav rad oko samog sletišta, a takoder su sastavljene i več izdane i proste vežbe za sve kategorije vežbača. Sam raspored za sve sletske dane več je potpuno izraden. Češkoslovački legionar! po malo umira Za češkoslovačko oslobodenje do-prineli su češkoslovački Sokoli skoro najviše žrtava time, da su u svim mo-gučim krajevima sveta osnovali svoje legionarske čete, od kojih su bile naj-jače u Rusiji, Italiji, Francuskoj, a u čemu su se takoder odlikovali i seve-roamerički Česi i Slovaci. Medutim, u brzom proticanju vremena, počeli su se redovi češkoslovačkin legionara po-lagano da proreduju. Prema točnoj statistici bilo je koncem godine 1932 na životu još 53.334 pripadnika ruskih legija, 17.424 italijanskih i 8.384 fran-cuskih. Poprečna današnja doba života legionara, koji su se nakon oslobodenja opet prihvatili svojih zvanja ili su pak mnogi od njih ostali u češko-slovačkoj vojsci kreče se sada izmedu 40 i 50 godine, a samo ih je vrlo ma-len broj koji su stariji od te dobe. Opaža se ipak da je mortalitet medu njima vrlo velik, a što se mora pripisati ponajviše posledicama teškoča i napora u svetskom ratu. Računa se, da je od god. 1920 do danas umrlo oko 8.000 ruskih, 2000 italijanskih i oko 1000 francuskih legionara. Lakoatlelska takmičenja medu praškim župama Kako je ozbiljan rad češkoslovačkog Sokolstva posvedočuje nam takoder i činjenica, da se je ove godine održao ceo niz medužupskih i medu-društvenih takmičenja u lakoj atle-tici. Takoder i praške župe nisu ni malo htele da zaostanu za svojim po-sestrinama, te su sredinom ovoga meseca priredile na letnjem vežbalištu ČOS i ČAAU (češkoslovačka amaterska unija), svoja takmičenja, na koja su odaslale svoje najizbranije takmi-čare. Učešče na ovim takmičenjima bilo je vrlo lepo, a takoder i takmičar-ski rezultati bili su časni, tim više što je tada vladalo prilično neugodno vreme. Takmičilo se je u svim poznatim granama lake atletike. Planje ženskoa sveča nog kroja u ČOS U sokolskim rubrikama vodečih čcškoslovačkih dnevnika nikako da prestanu glasovi, koji zahtevaju što temeljitiju reformu svečanog kroja če-škoslovačkih članica, jer dosadanji ne zadovoljava. Kako je poznato, to je pitanje pokrenula prošle godine iza IX svesokolskog sleta Plzenjska župa, nakon čega je o tome izišlo po raznim župskim vesnicima nebrojcno članaka, koji su se saglasili s gledištem Przenj- ske župe. Tako je ovo pitanje prešlo iz sokolske takoder i u dnevnu štam-pu. U »Narodnim listima« bio je nedavno, s time u vezi, objavljen jedan zanimiv članak, u kome je pisac kon-statovao, da sadanji svečani kroj članica ČOS ne odgovara ni modemom načinu odevanja žene, a niti da potice iz bilo kak ve narodne nošnje, pa da zato nema nikakovc zapreke, a niti fi-nancijske, da se sadanji kroj ne bi mogao posvema napustiti i zameniti s bolj im. Te svoje navode potkrepljuje pisac toga članka izgledom svečanog kroja poljskih Sokolica, koje u istini da imaju najpraktičniji kroj, a pomi-nje takoder da u tom pogledu ne za-ostaju ni Jugoslovenke. Ipak čini se, da mu se nc dopada boja kroja jugo-slovenskih Sokolica, pa se stoga više oduševljava s tamno modrim krojem poljskih Sokolica. Ovo pitanje svečanog kroja češkoslovačkih Sokolica, a koje je pitanje i kod nas takoder bilo pokretano, namiče potrebu da bi se starešinstvo i načelništvo Saveza slo-venskog Sokolstva trebalo da posave-tuje sa svim slovenskim sokolskim organizacijama o mogučnosti uvadanja jednog jedinstvenog svečanog kroja za sve članice. Time, međutim, nikako ne mislimo da ulazimo u rešavanje pitanja pojedinih sokolskih saveza, ali mogučnost jedinstva i u ovom pogledu bila bi samo od opče koristi za sve Sokolstvo. Silne vesli iz slovenskog Sokolstva Poljski Sokoli več su počeli da se vrlo intenzivno pripravljaju za sveso-kolski slet, koji se priredujc 1935 u Varšavi pod nazivom I sveslovenski sokolski slet. Načelništvo poljskog Sokolstva svesno je da poljsko Sokolstvo nikako ne sme da zaostane za ostalim slovenskim Sokolstvom. Nadalje opaža se sve veče zanimanje u poljskom Sokolstvu za medunarodna takmičenja u Budimpešti, a i bilo bi poželjno da na narednim medunarod-nim takmičenjima u Budimpešti nastu-pe sve tri slovenske sokolske vrste: poljska, češkoslovačka i jugosloven-ska, sve što moguče bolje pripravljene i j edinstveno izvežbane. Time bi se samo Slovensko Sokolstvo još jače afirmiralo u Medunarodnoj gimnastič-koj federaciji. Praške župe zaključile su, da prirode ove godine po prvi put letnja takmičenja svojih naj bolj ih vrsta u lakoj atletici, a što bi se onda imalo da re-dovito prireduje i svake godine. Ove go-dine prirediče se ova takmičenja samo izmedu četiriju društava, medu kojima svako pretstavlja svoju prašku župu, i to društva: Vinogradi, župu Jana Pod-lipnoga, Prag VII, župu Barakovu, Smihov I župu Jungmanovu i Praški Sokol, župu prašku dra Šajnera. Takmičenja obuhvatače trčanje na 100, 300, 800 i 3000 m, štafete 4X100 m, tr-čanja preko zapreka, bacanja kugle, diska, kopija, skok u dalj i skok u vis s palicom. Praška župa dra Šajnera priredila je takmičenja članica u troboju, trčanju na 60 m, u skoku u vis i u bacanju kugle. Pobedilo je društvo Praški Sokol. Kupujte kod I.. NIEŠIOLJEDILA Ljubljana, Pražakova ul. 8 471-21 Našim prefplaiailclisia! DANAŠNJEM BROJU NAŠEGA LISTA PRILOŽILI SMO ČEKOVNE UPLATNICE PA MOLIMO SVE NAŠE pretplatnike, KOJI SU SA SVOJOM PRETPLATOM U ZAOSTANKU, DA ISTU IZVOLE UREDITI DOZNAKOM SVOG DU-GUJUČEG IZNOSA PO PRILOŽE-NOM ČEKU. Uprava Sokolskog glasnika (Nastavak sa 1 strane) borilišta u vezi sa grupom vežbališta, treba medutim povezati u jednu celinu — sportski park. A kao kruna ce-log ovog sistematskog rada oko podi-zanja potrebnih vežbališta za fizičko vaspitanje treba da je grandiozan Narodni stadion, koji če biti centralni deo sportskog parka. Sasvim je jasno, da u ovakovom Narodnom stadionu mora da pošto ji Škola za fizičko vaspitanje. * Približno ovako trebalo bi i u Zagrebu, a isto važi i za sva ostala mesta u Jugoslaviji, rešavati pitanje podi-zanja vežbališta za telesno vežbanje. Pa kada imamo kod nas do sada u pogledu izgradnje vežbališta, i kad danas još uvek postoje opasnosti da bi se nesistematskom izgradnjom mogle ovakove pogreške ponoviti, onda je razumljivo ako pitamo: Zar je pravo, da se u nas izgradu-ju vežbališta bez jednog duboko ispi-tanog, sistematskog i racionalnog programa? Zar je pravo da se za sokolske sletove podižu sletišta po sistemu »permanentnih provizorija«? Zar ne bi ovako projektovano slc-tište moralo da bude deo jednog stal-nog sokolskog vežbališta odnosno sletišta; ili, zar ovo sletište ne bi trebalo podiči tako, da je ono sastavni deo ce-iokupnog sistema vežbališta? Zar ova sletišta ne bi trebala da budu osnovica i začetak velikih sportskih parkova u našim gradovima? Gradska opčina treba da paralelno rešava i komunikaeione i druge potrebe, koje su vezane za izgradnja sletišta i stadiona. I u Zagrebu postoje ti PKoblemi. Konačno, i onih 40.000 omladinaca koji treba ju da redovno vežbaju na javnim vežbalištima, dobri su gradani grada Zagreba pa zato i zaslužuju na-ročitu pažnju svojih starešina. Nadajmo se, da če ovo nekoliko sugestija doprineti pravilnom, celi-shodnom, sistematskom i racionalnom rešavanju izgradnje sletišta u Zagrebu, koje treba da posluži za veliki slet 1934 godine, da obraduje svakog Jugo-slovena. Inž. Kosta Petrovič, Subotica. IZ SAVEZA SK3 mmmmmrmmmmrnmmmmmmrmm Isklfučenje Isključen je iz celog Saveza SKJ rešenjem sednice Izvršnog odbora od 19 okt. 1933 Petar Capuder, bivši član Sokolskog društva »La Paternal« u Buenos Airesu. Beograd, dne 27 okt. 1933 god. Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije. II zamen, starešine: D. Paunkovič, s. r. Tajnik: Ante Brozovič, s. r. II pokrajinski slei SKJ u Sarajevu Vežbe za nastupe na školskim danima Udruženje nastavnika gimnastike, Sekcija u Sarajevu, izradilo je proste vežbe za sve razrede srednjih škola. Vežbe se mogu nabaviti kod gospodar-skog otseka uz cenu od Din 5'— za celi komplet, t. j. za sve razrede. No-vac treba poslati unapred čekom Po-štanske štedionice br. 1988 uz oznaku »Za prednj. vežbe«. Ovom prilikom ponovno upozora-vamo bratske jedinice, da se vežbe za pokrajinske sletove u Zagrebu i Sarajevu šalju samo uz unapred doznačeni novac. Vežbe za sve kategorije štam-pane su u jedno j svesci, kojoj je cena Din 10’— po котафд. Novac dozna-čivati na ček. račun Pošt. štedionice Sarajevo br. 1988 na oznaku »Vežbe«. Gospodarski otsek. 1 deeeml*arskl svečam brof Sokolskog glasnika Za državni i sokolski praznik 1 decembra iziči če, kao i svake godine, svečani broj Sokolskog glasnika. Rukopisi za ovaj broj našega lista molimo da se pošaiju uredništvu najdalje do uključivo 23 o- ni., a oglasi i narudžbe za ovaj broj našega lista upravi lista najdalje do uključivo 25 c. m. Uredništvo i uprava Kupuje se razboj Sokolsko društvo u Dobriči želi kupiti razboj (ruče), koji je več upotrebljen, pa ako koje bratsko sokolsko društvo ima i želi prodati, to se mole bratska sokolska društva, da pošaiju svoje ponude uz naznaku cene Sokol, društvu Dobriča — župa Veliki Bečkerek (Dunavska banovina). Otvaranje Aleksandrovog student-skog doma u Pragu. U Pragu otvoren je na dan 29 oktobra uz velike svečanosti novi študentski dom, koji nosi naziv Aleksandrov kolež. Ova reprezentativna i krasna zgrada, najmoder-nijeg stila, sagradena je zaslugom Če-škoslovačko-jugoslovenske lige. a naročito zaslugom posebnog odbora te lige, kojemu stoji na čelu g. dr. Petar Zenkl. Planove za taj dom izradio je naš zemljak u Pragu arhitekt inz. Nikola Dobrovič. Zemljište za zgradu, koja stoji u Stršešovicama, darovala je praška opčina. dok je pomenuti odbor sakupio novčana sredstva za gradnju i opremu. U ovom domu biče nastanjene dve trečinc studenata Jugoslo-vena, a jedna trečina Čehoslovaka, da na taj način študenti budu pomešani. Otvorenju doma prisustvovali su: kao zastupnik protektora ovog koleza pretsednika češkoslovačke Republike Masarika kancelar brat dr. Samal, a kao zastupnik Nj. Vel. Kralja Aleksandra i jugoslovenskc vlade naš poslanik u Pragu dr. Grizogono, nadalje ministri dr. Beneš i dr. Dercr, praški gradonačelnik brat dr. Baxa, pretsedni-štvo Češkoslovačko - jugoslovenske lige, te pretetavnici raznih študentskih i drugih društava te vojna glasba i jedno od praških pevačkih društava. Ovde treba istaknuti, da je ovoj ret-koj i značajnoj svečanosti prisustvo-vao i bugarski poslanik g. Pančo Do-rev, koji je održao tom zgodom lep govor, pun misli o potrebi slovenske uzajamnosti i nraktične saradnje. 25-godišnjica smrti pesnika Silvija Stra,himira Kranjčeviča. Na dan 26 oktobra navršilo se je 25 godina od smrti jednog od najboljih i najrepre-zentativnijih naših pesnika ^ Silvija Strahimira Kranjčeviča. Kranjčevič je umro burne godine 1908 u Sarajevu, kada jc Austrija baš anektirala nosnu i Heicegovinu. Prilikom njegove sa- hrane našli su svi na okupu, koji su osečali narodno, bez razlike vere i plemena, pa se je tako ova žalobna svečanost pretvorila u tihu nacionalnu protestnu manifestaciju. Kranjčevič je roden 17 februara 1865 u uskočnom Senju. Smrt majke mu je težak udarac u životu i on ostaje siroče. Nakon mature otišao jc u Rim, gde je studi-rao teologiju i filozofiju. Iz Rima ob-javio je u »Hrvatskoj vili« svoju prvu pesmu »Zavet«. U počeitku njegova pesnikovanja iziazile su njegove pesme takoder u splitskoj »Nadi«. Veliki bi-skup Josip Juraj Štrosmajer pomogao je onda mladom slobodoumnom pesniku da ostavi studij,e u Germaniku, uputivši ga poznatom istoriku Račko-me u Zagreb. Godine 1875_ upisao se je Kranjčevič u učiteljsku školu, koju je usipcšno završio. Več tada je stekao toliki ugled, da je saradivao u svim uglednijim easopisima. 1 rvo njegovo službeno mesto bilo je na trgovačkoj školi u Mostaru. Još pre izdao je u Senju svoju prvu zbiriku pesama »Bu-garkinje«. Zbog nacionalnog radikalizma bio je premeštavan iz jednog mesta službovanja u drugo, dok naj-posle godine 1893 ne dode na učitelj-sku školu u Sarajevo. Naredne godine prcuzeo jc uredivanje beletrističke revije »Nada«, kojoj jc bio punih deset godina urednik i saradnik. On spada medu naše naj jače pesnike, i to kao lirik snažnog pesimizma, koji je težio za idealom slobode i za velikom čo-velkom. Smrt dvaju velikih Francuza. Dne 29 oktobra Francuska je izgubila svoja dva velika sina. U Parizu umro je Pol Penlev, čuveni francuski matematičar i naučenjak svetskog glasa, bivši pret-sednik vlade, višekratni ministar, do-čekavši skoro 70 godina svog plodnog života. Penlev se rodio decembra me-scca 1863 u Parizu, a svoj svetski glas stekao je kao iprofesor matematike na Sorboni i kao profesor matematičke mehanike na visokoj školi za avijaci-ju. Vrlo se je istaknuo takoder i u politici te je zauzhnao u raznim vladama položaje ministra prosvete, ministra vojske, ministra avijacije, a bio je kratko vreme i pretsednik vlaclc.^ —-Drugi veliki naučenjak prof. Leon Sari A Ib er Kalmet, upravitelj Pasterovog zavoda, umro je istog dana, takoder u Parizu. Roden jc 1863 godine u Nici, dakle, i njemu je bilo takoder 70 godina. Svetski glas stekao je svojim na-učnim radovima, a osobito svojim cepivom protiv tuberkuloze, nazvanim skračeno BCG (baecilus calmettc-gue-rin). 10-godišnjica turske republike i turskog preporoda^ Ovih dana proslavljena je u čitavoj Turskoj, uz učešče mnogih delegacija iz inostranstva, na veoma svečan način desetgodišnjica turske republike, koja znači i potpun preporod turskog naroda i države, te približcnjc zapadnoj civilizaciji, a za što ima glavnih i največih zasluga sadanji pretsednik mlade turske republike Gazi Mustafa Kemal pasa. Rcmal je najpre oslobodio azijatsku Tursku od Grka, pa jc onda pristupio potpu-noj reorganizaciji države, uvodeči korenite i smeone reforme. On je, pored toga, ogromno učinio i za ekonomsko unapredenjc svoje zemlje. Mlada turska država želi saradnju sa svim balkanskim narodima, pa se je Kemal paša u oktobru i sastao sa našim Kraljem, koga je srdačno dočekao u Carigradu. Mala spomenica I pokrajinsko^ sleia baveza SKJ u Ljubljani Ljubljanski Sokol izdaće u januaru 1934 zajedno sa svojim izveštajem, Malu spomenicu I pokrajinskog sleta Saveza SKJ u Ljubljani, ilustrovanu u bakrotisku, uz cenu od Din 18—. Narudžbe u pretplati, s tačnim naslovom poslati najkasnije do 5 decembra ove godine. , . Ljubljanski Sc. te1. Zupa 'Kanja £ulka ŽUPSKA NATECANJA NARAŠTAJA U nedelju 15 oktobra održana su natecanja muškog naraštaja /a prven-venstvo župe na letnjem vežbalištu društva Banja Luka. Nažalost, moramo primetiti, da j c vladao slab interes za ova natecanja kako medu gra-danstvom, tako i medu samim dru-štvima, koja nisu bila u stanju da postave vrste, koje bi reprezentirale društvo. Natecala su se svega dva društva i to: Banja Luka i Drvar, koje je ovim utakmicama skočilo na prvo mesto u župi sa svojim naraštajem i odnelo kao pobednička vrsta župsku naraštajsku zastavu iz ruku matičnog društva, ali sasvim zasluženo. Utakmice je vodio načelnik brat Puhalo. Rezultati utakmica su sledeči: Prvo mesto postigla je vrsta iz Drvara sa 2072.50 točaka od svih 4600 točaka, a drugo mesto vrsta Banja Luka sa 1620.50 točaka. U 3 sata posle podne proglašeni su rezultati natecanja. Tome svečanom činu prisustvovalo je članstvo i nara-štaj društva Banja Luka s nckojom bračom iz društvene i župske uprave, te nešto malo i gradanstva. Obe takmičarske vrste postavile su se u sokolani jedna nasuprot drugoj. Vrsta iz društva Banja Luka držala je svoju zastavu, koju je načinio naraštaj matičnog društva pre nekoliko godina i poklonio je župi, da bude dar pobed-ničkoj vrsti muškog naraštaja na žup-skim utakmicama. Tu zastavu valjalo je da preda sada pobedničkoj vrsti iz Drvara. Brat Volk, župski prednjak, pro-glasio je rezultat natecanja, zatim je br. Lazo Markovič, starešina župe, odr-žao prigodan govor, pozivajuči na rad sve pripadnike Sokolstva, a naročito naš naraštaj. Zatim pozivlje brata Dodigoviča, kao prvaka, da preda zastavu naraštaj-skoj vrsti iz društva Drvar. Na ovaj poziv brata starešine predaje zastavu br. Dodigovič u ruke po-bedničke vrste. Na licima naraštajaca, koji su napunili dupkom sokolanu, opaža se velika žalost, ali nema druge, zastavu valja predati, koju pobednici odnose kroz grad u svoju nastanim u »Srpskom domu«. Time je svečanost bila dovršena. Posle toga su gosti razgledali pa-latu Banske uprave i banski dvor, a na veče su posetili pretstavu u Narodnom pozorištu. M. DRUŠTVENI PREDNJAČKI ISPITI U nedelju 22 oktobra o. g. održa-ni su društveni prednjački ispiti u Banjoj Luci. Prijavljenih je bilo 10 članova i 9 članica, a pristupilo je u svemu 9 članova i 7 članica iz 7 dru-štava. Usled velikog broja prijavljenih rad je bio podeljen u dve komisije i to: I komisija: pretsednik brat Rudolf Cisar, članovi: dr. Stevo Moljevič, Hasib Muratbegovič i Milan Puhalo. II komisija: pretsednik brat dr. Jovo Perenčevič, članovi dr. Petar Stjepa-novie, Miloš Volk i inž. Slaviša Vai-ner. Pismene radnje su započele u 8.30, a završenc su u 10.30 pre podne. Iza toga se pristupilo polaganju usmenog ispita, koji je trajao do 1.30 u noči. Sposobnim prednjacima su proglašena sledeča brača i sestre: Smiljka Grbič, Banja Luka; Bojovič Stanoje, Gorbačevska Lida, Gutman Leposava i Stogov Arhih, Ključ; Reš Eugen, Sedlacek. Vilma i Antunovič Berislav, 'J,ublja; Prpf Bosiljka i Bijeljac Luka Ostrclj; Budimir Mara, Sanski Most-’ Radie Milan, Maslovare. Popravni ispit ima jedan elan, a ispit nisu položila dva brata i jedna članica. SOKOLSKO DRUŠTVO DRVAR Kninsko okružje Sokolske župe ši-benik-Zadar priredilo je 1 o. m. svoj drugi slet scoskih četa u Kninu. Pošto se u okolini Drvara posle ovogodišnjeg okružnog sleta pokazuje veliko zanimanje za Sokolstvo, smatrali smo najzgodnijim, da mlade lju-de sa sela, koji su se prijavili za osni-vanjc četa, povedemo na ovu manifestacija seoskog Sokolstva, da tamo u ličnom dodiru sa seljacima Sokolima dobiju pravi pojam, što je Sokolstvo i što selo može od njega da očckujc. Ovo smo smatrali u toliko zgodnijim, što je kninska krajina po mcntalitetu najbliža drvarskoj okolici. U Knin smo stigli ujutro posebnim vozom, srdačno dočekani od velikog broja Sokola, iako su sc u to vreme vršila takmičenja. Naši seoski Sokoli veonia su pazljivo promatrali uspela takmičenja, sudclovali su u do-čeku primorskih društva, kao i brače iz splitske župe. U divnoj povorei redalc su se narodne nošnje seoskih Sokola kninske krajine, dalmatinskog primorja, drvarske i prijedorske okoline, dokazujuči još jednom, da smo jedno i da nas nista više ne može podeliti. Popodnevna javna vežba dokazala je, da naše selo nije nepristupačno za organizovan kulturni rad. Baš napro-tiv mnogi građani mogli bi od seoskih četa da nauče, kako čvrsta volja čudesa stvara. Kninska sela još do nedavno zapuštena danas samosvesno stupaju putem napretka. Sokolstvo im je ulilo u dušu samopouzdanje. Nadaj-mo se, da če ovaj živi primer iz najbliže okoline povoijno delovati na našu siromašnu krajinu, koja je do sada bespomočno čekala, hoče li je se iko da seti. Šteta što nismo mogli da prisostvujemo večernjoj akademiji i predavanju tri ju zastava pobednicima s ju-tarnjeg takmičenja. I ovo, što smo videli, dače nam potstreka da se zbijemo u sokolske redove. Videli smo, da nam je samo u Sokolstvu spas. Ono če nas povesti kulturnom i privrednom napretku, za kojim’ vapiju ovi krajevi več deceni-jama. Na našoj je župi i na našim dru-štvima, da u torne pomognu svojim selima, jer če tim pomoči i samima sebi i svomc narodu! * Uspeh drvarskog naraštaja na žup-skim takmičenjima u Banjoj Luci 15 o. m. svakako je dogodaj, koji je posle ovogodišnjeg okružnog sleta u Drvaru najviše zainteresovao celo članstvo, pa što više i ostalo gradanstvo Drvara. Več pre par meseci celokupno članstvo s naj ve čim zanimanjem prati pri-preme i svi su negde u dnu srca gojili nadu, da če naše društvo osvojiti za ovu godinu zastavu. Čim se je u nedelju saznao rezultat takmičenja, nastalo je odmah neko življe veselje, koje se je opažalo na licima svih Sokola. Nije prema torne čudo, što se je u ponedeljak pripre-dio svečan doček našim takmičarima i zastavi. Več jednu stanicu pred Dr-varom izišla je da se priključi po-štanskom vozu sokolska fanfara, tako da se je odmah, čim se je voz poka-zao nad Drvarom, moglo da vidi svečano raspoloženje i u samom vozu. Na stanici je, medutim, očekivalo gotovo sve članstvo u odorama; sestre su se pobrinule, da zastavu i takmičare okite cvečem, a i sokolska deca su čekala punim pregrštima cvcča. Kad je ulazio voz u stanicu, nastalo je urnebesno klicanje. Ali kad je izlazila osvojena zastava, nastao je trenutak svečane i pobožne tišine, da se za časak opet pretvori u klicanje i oduševljenje. Dugačka povorka je otpratila zastavu i takmičare do Sokolskog doma, gde ih je na vratima pozdravio starešina br. ing. Slavič, pozivajuči ih da veselo i bodro stupe u svojo Sokolski dom, kome su ovom pobedom doprineli još jedan kamen temeljac. U Sokolskom domu na podiumu predao je čelnik takmičarske vrste zastavu br. starešini na čuvanje uz obečanje, da če nastojati da je zadrže u društvu što dulje. Starešina primajuči zastavu ponovo zahvaljuje hraći naraštajcima na istrajnom sokolskom radu, koji im je omogučio ovaj uspeh. Time je ova mgla svečanost bila završena. * f Brat dr. Vasilije Liljejev s Nenadna vest javila nam je, da je umro član našeg društva br. dr. Vasilije' Liljejev, opčinski veterinar, na zvaničnom putovanju, daleko od svo-ga Drvara, a još dalje od svoje domovine, velike matuške Rusije. Otsečen od svoje rodne grude do-selio se je u Drvar i srastao s ovim krajem. Smatrali smo ga potpuno svojim, a i on se je smatrao potpuna našim. Osečao je zajedno s nama sve naše patnje i sve naše radosti. Uistinu niko osim grube, neumitne smrti i možda majčicc Rusije ne bi ga bio mogao da otrgne od nas. Živeo je medu nama, radio za nas, a jedino možda negde u dubini svoje duše sanjao je 0 jednoj drugoj zemlji, o jednom drogom narodu, koji ga je rodio i koga je još više voleo. Svoju bolnu žudnju nije^ nikonm pokazivao. ali mi smo je osečali i poštovali. Možda, možda smo ga zato još vise volcli. Jedan deo svoje velike strasti preneo je i na Sokolstvo, jer je osečao da ono radi za sve, pa 1 za onaj daleki kraj, koji nikada više neče ugledati. Brate Liljcjeve, počivaj mirno u bratskoj zemlji, i kao što je ona pri-grlila tvoje izmučeno telo, tako če i Tvoja uspomena ostati čista i vedra medu nama! Zupa Keograd SOKOLSKO DRUŠTVO STARI BANOVCI Sokolsko društvo Stari Banovci priredilo je 1 oktobra t. g. javnu vež-bu uz sudelovanje Sokolskih društava: Batajnica i Stara Pazova i četa: Novi i Stari Slankamen. Pre same javne vežbe prošla je kroz selo sokolska po- vorka s približno dve stotine učesnika svih kategorija. Javna vežba počela je u 15 časova i 30 minuta. Sve su kategorije vežbale proste vežbe s pokrajin-skog sleta u Ljubljani, a poređ toga još i članovi na spravama. Vežbe je pratila muzika vatrogasaca iz Slanka-mena prilično dobro. Sve su vežbe, uglavnom, vrlo dobro odvežbane i bile nagradivane dugim i spontanim aplau-zom. Gostiju je bilo u prilično veli-kome broju i to ne samo meštana, več i iz okolnih sela. Llspeh javne vežbe bio je zavidan kako u moralnom tako i u materijal-nom pogledb. Uveče bilo je sokolsko veselje. SOKOLSKA ČETA ŽELJEZNIK Na dan 1 oktobra t. g. priredila je Sokolska četa Željeznik vrlo uspelu javnu vežbu uz sudelovanje beograd-skih sokolskih društava. Svu organi-zaciju sprovela je četa uz pomoč svo-ga matičnog društva Beograd VIII. Sama četa dala je nekoliko točaka vež-banja, od kojih su naročito za pohvalu vežbe muške dece i članova. Ovc vežbe izvedene su skladno i dobile su priznanje od prisutne publike, koja je u velikome broju, čak i iznad očekivanja, posetila ovu lepo organizovanu pri-redbu. Članstvo beogradskih društava vežbalo je proste vežbe sa ljubljan-skog sleta. Uspeh je bio preko očekivanja do-bar, te možemo bratski čestitati ovoj mladoj četi na svome iskrenom i nese-bičnom sokolskom radu. M. J. Žj»pa Kragujevac SOKOLSKA ČETA BELA VODA U nedelju 15 oktobra Sokolska četa Bela Voda, matičnog društva Kru-ševac, osveštala je svoju zastavu, koju je darovao br. Buda Pavlovič, a radi uspomene na njegovog oca pok. Milu-tina Pavloviča, koji je bio rodom iz ovog naprednog i lepo uredenog sela. Uoči slavij a selo je bilo okičeno drž. zastavama i zelenilom, a pored toga podignuto je i 6 slavoluka, što pri ovakovim svečanostima u drugim selima nije bio slučaj. Ranim jutrom, na dan proslave, dolazili su seljaci i Sokoli belovodani kod Prosvetnog doma, gde je održana svečanost, a za njima su stigli i Sokoli iz četa Globo-dera i Konjusa. Oko 10 časova došli su iz Kruševca Sokoli s celokupnim starešinstvom matičnog društva; sa njima je došao i darodavac zastave br. Buda Pavlovič. Odmah za njima došli su brat Milutin Pešie, narodni poslanik, Čeda Mladenovič, sreski načelnik, Krsta Novakovič, pretsednik kruše-vačke opštinc i drugi. Svečanost je otpočela oko 11 ea-sova crkvenim obredom, koji su izvršili g. g. Mihailo Čašic, mesni sveš-tenik i Dušan Stefanovič, sveštenik iz sela Konjusa. Na jektenije je odgovorila mesna pevačka družina »Vojvoda Gojko«, koja je bila sa svojom zastavom. Posle osvečenja zastave, o značaju zastave, o Sokolstvu, o ovom lepom slavlju govorili su časič, mesni paroh, darodavac zastave Pavlovič, Nikoljajevič, starešina Sokola iz Kruševca, izaslanik župe Kragujevac Jovan Pavičevič, jedan član čete - seljak i mesni učitelj, koji je u četi prosveta r. Po ovomc Sokoli i dači izveli su krači, ali vrlo lepi program. Sokoli iz Kruševca doprineli su svojim vežba-ma u času ovog slavlja. Posle ručka nastalo je narodno veselje, koje je trajalo da mraka, kad su se učesniei s ove svečanosti puni zadovoljstva i sokolskih osečaja razišli. SOKOLSKA ČETA KONJUSI U nizu sokolskih seoskih svečanosti, koje izvodi matično Sokolsko društvo Kruševac, osveštajuči zastave svojih sokolskih četa, koje su darovali ljudi kojima na srcu leži selo i narod, jer su stekli nepobitne dokaze o koris-nom i tako značajnom radu. koje Sokolstvo vrši na selu; osvečena je u nedelju 8 oktobra zastava čete u Ko-njusima, koju je podarila i kumovala sestra Mara Dušana Stojadinoviča, gradevinara iz Kruševca. U deset časova dolazili su gosti sa strane medu kojima su zapaženi gg. tchničko-artiljeriiski divizijski deneral Miloš Obradovič, upravnik zavoda Obiličevo; Milutin Pešič, narodni poslanik; Jovan Pribic, pukov., komandant 47 p. puka; Zivojin Stefanovič, generalštabni p. pukovnik iz Bcogra-da; Bata Kneževič; Brana Janoševič; Ljubiša Uroševič, advokati, i svi članovi starešinstva matičnog društva Kruševac na čelu sa Stevanom Nikolajevičem, starešinom i prosvetarom dr. Tihomirom Protičem. Crkveni obred j osvečenje zastave počcio je u 10.30 časova i izvršili su ga sveštcnici gg. Dušan Stefanovič iz Konjusa i Svetislav Lasič iz Bele Vode. Posle crkvenog dela svečanosti go-vorio je u ime crkve o značenju ove svečanosti mesni paroh br. Dušan Stefanovič. Sestra Mara Stojadinovič, da-rodarka zastave, govorila je o značenju zastave kao narodnog i državnog simbola i o značenju darovane zastave konjuškim Sokolima, kojima želi da se brojno kupe oko svoje svetinje — svoje četne zastave, pa ju je predala za-stavniku sa željom da je visoko i dostojno nosi. Brača Stevo Nikolajevič i Đorđe Popovič, prvi u svojstvu starešine matičnog društva Kruševac, a drugi kao referent za sokolske čete, govorili su o značaju Sokolstva i potrebi da omladina sa sela i grada stupa u sokolske redove. Na kraju govorio je još i br. dr. Tihomir Protič, pro-svetar matičnog društva, o prosvetno-kulturnom radu Sokolstva u svima narodnim sloj evima, te je radi toga uka-zao potrebu da se Sokolstvo razvija, širi i jača u narodu i tako postane prava narodna organizacija. Za govo-rima učenici-ce Osnovne škole, koii su Sokoli, otpevali su sokolski pozdrav i odrecitovrali nekoliko prigodnih pesa-ma. Po ovome su seoski Sokoli iz Konjusa izveli nekoliko vežbi. U programu su posle učestvovali i Sokoli iz Kruševca i to odeljenja svih grupa. Ova sokolska svečanost u Konju-sima bila je veličanstvena i uspela jc moralno. Ne pamti se, da je do sada bio prisutan toliki broj Konjušana kao i seljaka iz okoline bilo na kojoj svečanosti u ovom selu, kao ovoj sokolsko j. Ž.upa СјиШјапа SOKOLSKO DRUŠTVO DOLENJI LOGATEC t br. Franc Bogataj Pretekli četrtek 26. oktobra je ugrabila smrt iz vrste naših telovadcev br. Franca Bogataja. Bil je star komaj devetnajst let. Podlegel je hudi zavratni bolezni, ki ji je iskal leka po zagrebških bolnicah, vendar brez uspeha. Ko je spoznal, da ne bo več ozdravil in da se mu bliža zadnja ura, se je vrnil z zadnjim naporom moči sam domov, da bi še enkrat videl svojo mater. Njegova srčna želja se mu je izpolnila. Razen matere, vdove vojnega invalida, ki jo je tako ljubil, da bi ne mogel umreti brez nje, mu je bilo v največje veselje, kakor se Je izrazil še malo pred smrtjo, da je mogel zahajati ob večerih v Sokolski dom k telovadbi. Izdihnil je tri dni po povratku domov, v času, ko cveto bele krizanteme, s katerimi so mu bogato okrasili mrtvaški oder in prerani grob. Pogreba v soboto popoldne se je udeležilo članstvo našega društva s praporom, zastopstvo Smučarskega kluba, deputacija udruženja obrtnikov, ki so mu poklonili lep nagrobni venec in mnogo ostalega dbčinstva. Naj mu bo, ki jc bil miren in tih fant ter zvest član Sokola, lahko rodna zem Ijica, užaloščeni materi, sestri in bratu pa naše srčno sožalje! V. G. Zupa Maribor SOKOLSKO DRUŠTVO VUZENICA Zadnjo nedeljo (29. X.) nam je dramatski odsek nudil lep umetniški užitek. Uprizoril je vsesvetniško dramo »Mlinar in njegova hči«, in sicer, kakor moramo priznati brez prilizovanja, več kakor v splošno zadovoljstvo, v nekaterih scenah uprav izborno. Ne vemo, koga naj bi posebej omenili in pohvalili, — vse vloge so bile dobro zasedene in izpeljane. Zlasti zadnji prizor je bil tako ganljivo izveden, da menda ni bilo očesa, ki bi bilo ostalo suho. — Pri tej igri pa se pokaže potreba po večjem, stalnem odru, kjer bo mogla priti v poštev tudi scenerija, ki je, žalibog, na sedanjem več ali manj le markirana. — Poudarjamo pa, da je glavno podajanje, okolnosti so le okras. Zupa Mostar SOKOLSKA ČETA ČARA U nedelju dne 15 X 1933 Sokolska četa Čara priredila je svoj prvi javni nastup. U jutro korporativno prisust-vovala jc sa svim kategorijama sveča-noj službi božjoj, a posle podne iz-vela je sledeči program: 1) Pozdravna reč starešine čete -i matičnog društva. 2) Državna himna. 3) J. Kvokal: Sokolski inicijal — izvodile sve četne kategorije. 4) Petar Čolič: Proste vežbe — izvodila muška deca. 5) A. Mu-dri: Proste vežbe — izvodila ženska deca. 6) B. Turnjanin: Proste vežbe —■ izvodile članice. 7) Igre — izvodila muška i ženska deca. 8) Petar Čolič: Proste vežbe —- izvodilo muško članstvo. 9) J. Kwokal: Završna slika (skupine svi ju kategorija). Sve su točke bile precizno izvedene na sveopšte divljenje, iako je četa osnovana tek pre nepunih pet meseci, a sa stvarnim radom počela jc pred nepuna četiri meseca. Najjači efekat na prisutne proizvela je poslednja točka skupine sviju kategorija. Kad se je formirala piramida i na njezinom najvišem vrhu zalepršala zastava, oduševljena publika spontano jc zapevala »Hej Sloveni«. Posle svršenog programa povorka je krenula kroz selo i uz klicanje Kralju. Otadžbini i Sokolstvu, završio je ovaj prvi javni nastup sokolskih ra-denika iz Čare. Poset je bio jak. Oko -850 gledalaca s oduševljenjem je po-smatralo disciplinirane vcžbače-ice, koji su se trudili da što preciznijc izvedu spremljene vežbe. To jc uistinu re-kordan broj gledalaca kad se uzme u obzir da sama Čara nema više od 700 Stanovnika. Sjajan uspeh ove sokolske svečanosti jest najbolji dokaz stvar-nog shvatanja sokolske misli naše mlade čete, a postignut uspeh neka bude potstrekom za njihov daljni rad. Naš pravi domači isdeleR Ш7-И Zupa Osijelc 3-DNEVNI ŽUPSKI PROSVETNI TEČAJ Dne 13, 14 i 15 oktobra o. g. odr-žan jc 3-dnevni prosvetni tečaj Sokolske župe Osijek. Tečaj je održan na strogo internatskoj bazi s bratskom sokolskom disciplinom u hotelu Tomislav, donji grad Osijek. Na tečaju je bilo 44 učesnika, od toga (36 mu-ških i 8 ženskih) po zanimanju 36 učitelja (ica), I sveštenik, 1 lekar, 1 či-noimik, 1 ratar. 1 trgovac, 3 daka; prema sokolskim funkcijama 34 prosveta-ra. 1 starešina. 1 načelnik, 3 tajnika uprave, 1 član PO — a i 4 obična člana. Bilo je zastupljeno 18 četa i 24 društava (1 četa s 2 učesnika i 1 društvo s 2 učesnika). Predavanja bila su sledeča: Istorija Sokolstva br. D. Petrovič, Prosvetni sokolski rad uopštc br. V. Vukonič. Idejni osnovi i temeljna načela Sokolstva br. dr. I. Mamuzič, Vaspitanje dece s diskusijom brat M. Vakanjac, Pozorište lutaka br. Predr. Mamuzič, Film »Dva brata«, Večernja diskusija o govoru pred vrstom, vodi br. I. Maričič. Diskusija: Što je Sokolu najnužnijc, a napose prosvetaru?, vodio br. Vukonič i Vakanjac. Soko i selo s diskusijom, br. dr. 1. Mamuzič. Savremeni nacionalni zadaci brat T. Ilič. Briga za novo članstvo br. I. Maričič. Sokolstvo, škola i dom brat A'. Čavrak. Život, rad i držanje Sokola u dnevnom životu brat T. Ilič. Štampa, propaganda i knjižnica 'brat Lj. Čič. Značaj telovežbe br. V. Ladenhauzer. Diskusija o Sokolstvu i selu, vodio br. dr. I. Mamuzič. Sokolstvo, taborova-nje i letovanje brat V. Ladenhauzer. Sokolstvo i politika br. D. Krulj. Trc-zvenost brat M. Vakanjac. Pozorišni otscci br. M. Leka. Osvrt na tečaj, govor br. V. Vukoniča. Jednodušno je konstatovano i sa strane tečajaca i sa strane predavača, da je tečaj u svakom pogledu potpunom uspeo. Animo i tečajaca i predavača bio jc vanredno skl a dan, učestvovanje u diskusijama vrlo živo, tako da je čitav tečaj pro-šao kao u jednom dahu. Organizacija tečaja bila jc dobra, a brača Beara i Vakanjac mnogo su se starali, da 'sc tečajci osečaju kao kod kuče, a ipak pod strogom internatskem sokolskom disciplinom. Ujutro pre predavanja i po podne nakon predavanja bila je sasvim propisna telovežba s propisa-nim nagovorima pred vrstom. Ti su se nagovori uveče na diskusionim večeri-ma kritikovali i analizirali pod iskus-nim vodstvom brata Maričiča. Tečaj je bio uopće rukovođen temeljnom mišlju, da se u Sokolstvu treba jedna-ko da gaji uz jaku propagandu jača-nje i duha i tela. Zupa Sarajevo SOKOLSKO DRUŠTVO VITEZ Sokolsko društvo Vitez priredilo je svoj javni čas 15 X o. g. uz učešče bratskog Sokolskog društva Travnik i okolnih sokolskih četa. Program jav-nog časa izveden je s uspehpm kao i akademija, koja je davana "na večer. Uspeh je kako u materijalnom tako i u moralnom pogledu odličan. SOK. ČETA GORNJI VAKUF Dne 25 oktobra održao jebr. Sadija Nikšič predavanje o vočarstvu. Predavanje je razdeiio u nekoliko delova: koristi voda, proizvodnja vočaka, pre-rađivaflje ili sadenje vočaka i negovanje vočaka. Kao stručnjak ovim nam jc predavanjem potpuno otvorio oči i sigurno da če od sada članovi sasvim drukčijc gledati na vočke i više posvetiti pažnjc toj grani poljoprivrede, koja nosi dosta koristi. — Ovo predavanje su svi prisutni bilo članovi ili drugi — primili s oduševljenjem i čvr-stom voljom da porade onako, kako ih je brat predavač naučio. Zupa Šibenilc - Zadar SOK. DRUŠTVO BIOGRAD N/M U nedelju 22 oktobra priredila je diletantska sekcija ovoga društva vrlo uspelu pretstavu s plesom. Davan jc igrokaz »Ukleti hotel«, koji su di- ♦ ROSUA - FONSIER • DRUŠTVO ZA OSIGURAMJE I REOSIGURANJE Ф BEOGRAD letanti odigrali odlično. I moralni i I materijalni uspeh pretstave bio je vrlo dobar. Vežbaonica je oživila. Vežba se i sprema za akademiju 1 decembra, a diletanti također spremaju neki pri-godni igrokaz. S ovimc se otvara zimska sezona. SOKOLSKO DRUŠTVO ŠIBENIK U vezi sa sokolskim načelima na temelju nauke prikazao je brat dr. Potu riea vrlo interesantno i plastično sledeče koristi vežbanja: Važnost uza- jamnog delovanja fizičkih i duševnih funkcija. Povoljno delovanje srca i krvnih sudova. Vežbanje i osečanjc. Podražajna terapija. Kako da se zašti-timo bolesti. Pojačanje funkcije mu-skulature i kemijska izmena tvari u stanicama. Važnost vežbanja za kosti našega tela. Vrste vežbanja u odnosu prema dobi života. Interesantno je obradio koristi vežbanja kod devojaka n. pr. potpuno nestajanje kloroze (malokrvnosti). Lo-gički prelazi na psihološko i fiziološko razvijanje kod prelaza devojaka u žrelu ženu. Poduže se zaustavio i tumači sedam faza ženinog razvitka, da bi se mogle s gimnastikom svrsi-shodno prilagoditi ovim fazama. Svoje predavanje je završio u duhu zdravstvenih principa, a u vezi Tirševih načela u kojima je prikazao estetske, ekonomske i moralne koristi za poje-dinca i narod. SOKOLSTVO NA OTOKU UGLJANU Sokolstvo danas vrši vrlo koristan posao u životu našega naroda. Ali ipak nigde Sokolstvo nema takovog i tolikog značaja, nigde nema da vrši tako delikatnu ulogu kao na našoj mrtvoj straži oko našeg lepog, za sada izgubljenog Zadra. Uz bezbroj korisnih poslova, ko-jc Sokolstvo vrši, ono u krajevima oko Zadra ima da vrši i prvenstvenu nacionalnu misiju. Naša Sokolska župa, imajuči sve to u vidu, nastoji da se u ovom kraju stvaraju samo zdrave, jake i snažne čete i društva, koja če imati u sebi sve uvete za pravi sokolski rad. U tom je cilju izvršen i pregled sokolskih jecli-nica na otoku Ugljanu, dne 14, 15 i 16 oktobra o. g. Pregled su izvršili starešina župe brat Miloš Triva i član žup-skog načelstva brat Krešo Grubišič. Obilazak ovih četa bio je pravo sokolsko slavlje, jedan u istinu lep sokolski dan. Najpre je izvršen pregled Sokolskog društva Preko, koji je matično društvo svih sokolskih četa na otoku. Ovo agilno i vredno društvo ima da izvrši veliku i tešku dužnost; njemu su poverene čete na Ugljanu, i na njemu je kakav če se sokolski rad razviti u ovom kraju. Sokolski radnici u ovom društvu shvačaju ozbiljno svo-ju dužnost. Svi svesni i rodoljubni Prečani treba da ih iskreno i snažno pomognu. Svugde su bili delegati župe srdač-no s iskrenim veseljem i oduševlje-njcm dočekani. Naročito u četama Kalima, Kukljici i Ugljanu. Ona zdrava, snažna i lepa momčad. koja je u sokolskim redovima i pod zastavama dočekala strešinu župe — kličuči iskreno i odušcvljeno Nj. Vel. Krlaju, starešini Prestolonaslendiku Petru, Jugoslaviji i Sokolstvu — garancija je za pun uspeh sokolskog rada i napredak sokolske čete. Sokolske čete u Kalima, Kukljici i Ugljanu ubrzo če da budu gnezda sokol, svesti, ljubavi i iskrenog rodo-ljublja i škole svakog napretka. U Poljani i Sutomiščici, u dva krasna sela na otoku, spremljen je ovom prigodom teren za osnivanje sokolske čete. Delegati su svugde naišli na puno razumevanje sokolske misli i sok. rada. Osetili su iskrenu želju i odličnu volju ovog pitomog i dobrog naroda, da osnuje sokol, čete iz iskrene namere, da poradi za dobro svoje, svoga sela i svoje domovine. Svi oni ozbiljno i s razumevanjem shvačaju delikatni svoj geografski položaj, koji im diktira što brže i življe okupljanje i zbijanje redova i stvaranja jakog ne-probojnog nacionalnog i jugosloven-skog fronta. 1 svi oni veruju da če to najbolje i najlakše izvršiti u sokolskim četama. Ž.uf»a Vel. Bečkerek ŽUPSKI PRDENJACKI TEČAJ U vremenu od 15 do 29 oktobra o. g. održan je u Vel. Bečkereku pred-njački tečaj sa 57 učesnika iz raznih mesta naše župe, od kojih je bilo 41 muški i 16 ženskih. Medu učesnicima bilo je najviše društvenih načelnika i načelnica, odnosno njihovih zamenika, dok su ostali bili napredniji vežbači. Časovi su se održavali svakoga dana od 7—12 časova pre podne i od 2—7 po podne. Veči deo praktičnih i teoretskih časova vodio je savezni prednjak brat Rafael Ban i sestra Jelka Banova. Ostale časove ispunjavali su kao predavači brača: Alojz Pogačnik, načelnik župe, Aleksandar Pavlovič, zam. načelnika, Stevan Bukač, župski prednjak, iMiloš Stanojevič, pretsednik ŽPO, dr. Arkadije Popovič, tajnik žu- pe, dr. Jova Popovič, Mihajlo Šipoš i Lazar Bogdanovič. S predavanjima predavača obuhva-čeno je celo gradivo, potrebno za je-dnog sokolskog prednjaka, S predavanjima predavača obuhva-čeno je celo gradivo, potrebno za je-dnog sokolskog prednjaka. Osim toga tečajci su naučili i propisane vežbe odredene za sletove u Sarajevu i Zagrebu, tako če moči brača prednjači s istim vežbama u svojim društvima odmah otpočeti. Ceo tečaj bio je organizovan na internatskoj osnovi kao u pogledu na-stanbe, tako i prehrane. Svi tečajci bili su smešteni u Sok. domu društva Vel. Bečkerek matica. Sve troškove oko organizovanja ovog tečaja, snosila je župa od potpore, ko-ju je u tu svrhu dobila od bratskog Saveza. Opazilo se je, da je ovakav način organizovanja tečajeva u opšte vrlo podesan, jer ovakva internatska organizacija pruža velike uštede, udobnosti, a po red toga polaznici su stalno na okupu, tako. da se s njima može nesmetano raditi. Održavanjem ovog tečaja polučen je veliki uspeh za stvaranje što jačeg kadra dobrih sokolskih prednjaka, koji če u veliko potpomoči napretku naših društava, kojima je to bila jedna od najveoih potreba, te ako se ovako nastavi kroz nekoliko godina, društva naše župe imače dobre temelje za bu-duči plodan sokolski rad. NOVE SOKOLSKE ČETE U BELICI I ŠNKOVCU (MEĐUMURJE) Dne 22 oktobra o. g. održana je prva skupština Sokolske čete Belica, na kojoj je ta četa formalno osnovana i konstituisana. Skupštinu je otvorio kratkim pozdravnim govorom učitelj brat Ivan Božič, a^ zatim je delegat Sokolskog društva Čakovec br. Martin Ribarič u odužem govoru prikazao osnovne sokolske misli i rad. Nato bi izabrana uprava čete i to: starešina br. Horvat Feliks, zamenik starešine brat Žarkovič Bartol, tajnica sestra Božič Mira, blagajnik brat Homan Mijo, načelnik br. Božič Ivan, načelnica sestra Dautanec Sofija, prosvetar sestra Her-vajs Marija. K tomu su još u upravni odbor izabrana brača: Gerec Stjepan i Herman Stjepan, a u nadzorni odbor brača Brzohalski Stjepan i Sever Blaž. Po svršenom izboru pozdravio je novu četu delegat Sokolske župe Varaždin brat V. Deduš, istaknuvši značenje, koje ima osnutak čete za sav buduči život Belice. Na skupštini je bilo oko 80 odraslih muškaraca, te oko 10 na-raštajaca i 12 dece, a za ostale nije bi- lo mesta u sobi opčinskog načelstva, gde se držala skupština. U četu su stu-pili svi članovi pevačkog društva u Belici kao i vatrogasne čete. Tako če četa imati odmah pevački otsek i svoju limenu giazbu. Posle skupštine održao je sastanak novi odbor. Delegati župe i društva Čakovec dadoše novim funk-cionarima upute za rad i upoznaše ih s uvetima, koje mora ispuniti četa u roku od 6 meseci, da je župa potvrdi kao stalnu. Odmah zatim odvezoše se brača Ribarič i Deduš u Šenkovec, gde se je takoder isti dan držala skupština za osnutak sokolske čete. Skupština je počela u 4.30 po podne (odmah po do-lasku delegata) u školi, gde se skupilo oko 25 seljaka i isto toliko dece, dok se više odraslih ispričalo prijavivši svoj pristup u sokolsku četu. Pošto je učitelj br. Fabeta otvorio skupštinu, brat je Ribarič i ovde vrlo lepo raz-ložio prisutnima svrhu Sokolstva naročito na selu. Po tom bi izabrana sledeča uprava: starešina Volarič Ivan, zamenik starešine br. Šarič Duro, tajnik br. Fabeta Mihovil, blagajnik brat Toplek Franjo, načelnik brat Krnoul Hubert, načelnica sestra Tovstovršnik Ivka, prosvetar br. Fabeta Mihovil. U upravni odbor su još izabrana brača Bedič Stjepan i Peras Mijo, a u nadzorni brača Kolar Jeronim i Vurošič Josip. U četu je stupilo do sada: 33 odraslih, 30 dece i 17 naraštaja. Po svršetku skupštine održaše brača Ribarič i Deduš još sastanak s izabra-nom upravom, da pojedine funkciona-re upute u rad. S osnivanjem tih dviju četa popeo se broj jedinica Sokolske župe Varaždin na 73 (23 društva i 50 četa). Samo ove godine je osnovano 7 četa (dve u Zagorju, pet u Meditnur-ju), dok su likvidirane dve (u Zagorju). Zupa Zagreb SOKOLSKO DRUŠTVO SISAK Sokolsko društvo u Sisku priredilo je 22 oktobra u sokolani »Vukovu proslavu« s biranim programom. U programu je sudelovalo prosvetno i tehničko odeljenje. Proslava je počela deklamacijom »Slavensko kolo« od Branka Radičeviča. Brat prof. Hraste je prikazao Vuka s istorijskog gledi-šta, a brat nrof. Ljubič je iznesao Vukove zasluge u našem kulturnom životu. Tehničko je odeljenje nastupilo s četiri . točke: »Ples dva ju cvetova«, izvela su ženska deca Dujak i Jekič, učenice osnovne škole; »Vežbe sa zastavicama«. nastupila su muška deca, a ženski naraštaj. u ritmičkim vežba-, ma, koje je uvežbala sestra načelnica Jelena Lončar. Program se svršio sa »Sobaričinim plesom«, koji je vrlo lepo odigrala Mija Auer, uč. 1 raz. gimn. Sve je vežbe pratila na glasoviru na-raštajka sestra Nasta Eremič, uč. VI raz. gimn. Posle programa u dupkopu-noj dvorani razvila se animirana zabava. Moralni i materijalni uspeh je bio upravo rekordan. što sc ima zahvaliti domačici sestri Čosič. OSNIVANJE SOKOLSKE ČETE GRANEŠ1NI U zadnje pola godine u samoj za-grebačkoj župi osnovano je 25 novih sokolskih četa. To su one. koje su prijavljene sokolskoj župi, i čije je osnivanje redovitim putem odobreno od nadležnih sokolskih instancija. Medu-tim imadc još dobar brej novih četa, koje još nisu prijavile svoje konstitui-sanje, ali koje rade punorn parom. U nedelju 15 oktobra osnovana je Sokolska četa u Granešini. Inicijativu za osnivanje čete dao je ravnajuči učitelj u Granešini brat Božidar Denk. Osnivači su zamolili mlado i napredno Sokolsko društvo Zagreb III da se primi pokroviteljstva nad novom če-tom. Na osnivačku skupštinu od ma-tičnog društva iz Zagreba otišla su sledeča brača: Jurčič Viktor, Pajalič Božo, dr. Višnovec Viktor, ing. An-žlovar Vladimir, Marčelja Vjekoslav i Mitrovič Uroš. Sastanak je održan u školskoj pro-storiji. Prisustvovalo je 35 članova. Bilo bi ih mnogo više. da vinogradari nisu bili zauzeti berbom koja je toga dana upravo počela u selu. Upis je najavilo 80 zemljoradnika. Pošto je sazi-vač brat Denk pozdravio prisutne i saopčio svrhu sastanka, dao je reč br. ing. Anžlovaru. Ovaj je održao kratko i uverljivo predavanje o sokolskoj ideologiji i o ciljevima Sokolstva. čito je podvukao zadaču koju Sokolstvo ima da izvrši na selu, gde se glavna pažnja poklanja kulturnom podiza-nju naroda. Posle toga je brat Jureic objasnio odredbe pravilnika za sokolske čete. Kad je obavljen upis članova i članica, pristupilo se izboru uprave čete, koja je ovako sastavljena: starešina Zavalić Lovro, ratar; zamenik starešine Sunek Andro, ratar; tajnik Ročič Filip, posednik; blagajnik Sunek Josip, ratar; načelnik Samec Filip, učitelj; prosvetar Denk Božidar, upravitelj škole. Revizori: Horak Duro, šofer, i Keserič Jelena, učiteljica. Zaključujuči skupštinu, novoiza-brani starešina pozvao je članove da shvate ozbiljno sokolske dužnosti, i da im u svakom času bude na umu i u srcu dobro Kralja, naroda i domovine Jugoslavije. llllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll »Spomen - Mince« Širite So kolski glasnik" „Sok o“ to csveienje sokolske zastave najbolje i jev tino izradjujs MIRKO ŠMAT, graver Beograd, T e r a z ij e 1 470-43 IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIDIlilHIIIIIIIIlillllllllllHIIIIISIlilllllllllllHIII „Sokolič" i I/IS7EH „N a š u шјШ J ■ шв у. vieJj vitri- /io radost" w v -°- I кшмвил-оси &)U»L1ANABAiMUaiN0VAlI I \швшаниНШУ Vse tiskovine za sokolska društva, potrebne knjige za sokolske knjižnice, vabila, letake, lepake za sokolske prireditve Vam izdela Učiteljska tiskarna. Tiska šolske, mladinske, leposlovne! in znanstvene knjige, časopise, revije, vizitke, bloke, račune, jedilne liste, posmrtnice in mladinske liste. Ilustrira knjige v eno- in večbarvnem tisku. / Lastna tvor-nica šolskih zvezkov. Knjigoveznica. Oddelek za učila z veliko zalogo slik naših velmož KNJIGARNA V LJUBLJANI PODRUŽNICA V MARIBORU Tyrševa ulica štev. 44 1 MEDJUNARODNA ŠPEDICIJA J u Uk i GUSTAV BREUĆ | SrHA V LJUBLJANI, FRANČIŠKANSKA 6 | POMORSKA AGENTURA g Brzojavi: BREG h| | SUŠAK, MASARYKOVO ŠETALIŠTE 5/1. = Telefon Interurban 33 S Pošt. pretlnac broj 134 - Tok uči račun: —-Hrvatska banka d. el. 4(^>—43 ■SIM—« MK illlllllllllilllllllllllllllppllllilllllll III I lllllll I illlllllllllllllllllllllll Preporućamo Sokoli! Nabavljajte Vaše Skife (smučke) izravno od producenta kod domače inclu$irtfe M. DRUCKER ZAGREB, MILICA 30 Kr. dvorski liferant Zatražite specialne ponude! Širite sokolsku štampu! Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi Sokolsku knjižnicu I. sveska: П. III. IV. V. VI. VII. VIII. Vin. a IX. X. X.a n y> n n n » n n rt tf n E. Gangl: 0 sokolski ideji. Ing. Lado Bevc: Sokolsko prosvetno delo. Dr. Miroslav Tyrš: Naš zadatak, smer i cilj. Vekoslav Bučar: Dr. Ivan Oražen. Dr. Miroslav Tyrš: Sokolska gesla. Jan Pelikan: Dr. Miroslav Tyrš. Jan Kren: Cilj sokolskih teženj. E. Gangl: Tyrševo Sokolstvo. (Sloven. tekst). Isto. (iSrpsko - hrvatski tekst) Dr. Niko Mrvoš: Pogledi i misli dr. M. Tyrša. E. Gangl: Tyrševo poslanstvo. (Slov. tekst) Isto. (Srpsko - hrvatski tekst) Svaka sveska stoji 3 Din L fvrike, koje oglašuju u »Sokolskom PUTEVI I CILJEVI U tvrdom povezu 8 Din ODBOJKA (V0LLEY BALL) U kartonu 12 Din Praktički udžbenik češkog jezika. U kartonu 15 Din SVESL0VENSKA MISA0 U kartonu 9 Din METODIKA SOKOLSKE VZGOJE U tvrdom povezu 36 Din ČEH0SL0VACI I ČEH0SL0VAČKA U kartonu 15 Din ZJugoslovenska Sokolska Matica £jubljana, ^Narodni dom h -« ‘Ge le ion 25-43 I Siačun Doštanske šiedionice Ljubljana lj.831 Franjo Bfiiačus: Franjo Malin: Dr. Viktor Novak: Miroslav Ambrožič: Franjo Malin: glasniku« v . , ,. , * tiskarna (pretetavnik France Štrukelj); svi n Ljubljani Izdaje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) • Glavni i odgovorni urednik Stjepan Celar • Ureduje Redakcijski otsek • e