A. Бевеншекљ, Иловдив-б. — A. Bezenšek, Plovdiv. -J Пловдивђ, апрнлин м'ћсецгБ 1896. Celje, meseca aprila ПРЂМЕДЂ - PREGLED. Бр. 3. — Br. 3. I, СТЕНОГРАФТз — STENOGRAF: 1. Графологпл n стенографпн (»родч.лженпе и краи) . . . ..................37 2. Jošte nešta o slogotvornomu «r’« Piše Goluban Dvorski.................33 ;>. Биографии на заелужни Славнни ,— Životopisi zaslužnih Slovanov. — Бпјогра- фије ааслужнпх Словена. — Životopisi zaslužnih Slavena: Andrej Praprotnik..................................................... 43 4. ГОгоелаванска стенографии — Југословеиска стенографиј.ч ... ... 45 5. Jugoslavenska stenografija — Jugoslovanska stenografija ... ..........43 6. Izvješće o V. glavnoj skupštini hrvatskoga stenografskega društva.....47 7. Стенографичееки новшш — Stenografske novine — Стенографсгсе пестц — Stenografske viesti..........................................................40 8. Отт. странство. Iz stranoga svieta. Из странога свет.Ч. Iz drugih dežel ... 51 0. Кнпжовносгб. Književnost. Књпжевност. Književnost...........................51 10. Обвленид — Oglasi..........................................................»2 II. КЊИЖЕВНП ГЛАСНИК — KNJIŽEVNI GLASNIK: 11. Tri predice, zložil A. Aškerc............................................... 53 12. Mojčine oči, spjevao Andrija Palmović......................................... 53 13. Smrt, spjevao Jpsip Miiaković...................................................53 14. Борт/г?.. отт. Ивапт, Вазовх................................................54 15. Дуброшшку, од књавп Нпколе 1.................................................55 1(1. ГОеославлнска библиографил — Jugoslavjanska bibliografija....................50 III. СТЕНОГРАФИЧЕСКА ПРМТУРКА — STENOGRAFSKA PRILOGA: 17. Smrt, spjevao Jos. Miiaković................................................17 18. Отец Паисви.................................................................18 19. Грпфологин п степографпп....................................................19 20. Rodu o jeziku, spjevao P. Preradović ...................................... 20 21. Dr. Josip Zmagoslav Ribič (Konec)......................................... 21 22. Velika noč v Carigradu, spisal A. Bezenšek.................................‘22 23. Tajna, од 1’акцце ......................................................... 22 24. Крсту од li. ВукасовиКа.................................................... 23 25. Афорпзмп — Афорпвмп .........................................., ... 24 26. Listnica uredništva.........................................................21 raj?" Които за тазп гпдпиа otip. не e прфднлатплт, слнеаннето, шш които ни д л т, ж и о ш е 8 a м n н д. л ara r о д н и a, н е к a u o 6 ’i. p з ti д a в n e c e n a д л e ж n a r a c. y ji л n. Kdor za to leto še nij plačal naročnine, ali kdor nam je še na dolgu za lansko leto, naj izvoli skoro dotično svoto poslati. Бр. 3. отт, Стенографичоекптк учебпи пиема me ср прп гури при идутата свеек.ч. Br. 3. Stenografskih učnih pisem bode priložen prihodnemn zvezku. Графологил и с.тенографил. (продгћлжение и краи.) -L рафологилта се полви наи-напрФдЂ вч. Францил. Около 1820. г. занимава се ст> нел in, Парижч. abbe Flandrin. Неговч. ученнкЂ obnie abbe Michon, които издаде една ггвлна система на графологилта. Тл свчинлва cera основата на днешната научна графологическа метода. Вђ Германил издаде вч> 1862. г. Хенце едно СЂчинение no тал частв сђ название „хирограматомантил“. Сљгдии направи удивителни работи вч, тЂЛКованието на ржкописитФ. Некои утвЂрждаватч., че формата на рг&ката влиле тоже и вврху формата на писмото. Не искаме да кажемч., че това става вч> всћки случаи, нђ при стенографиранието може често пжти да е тби ; загцото, които нФ.ма отђ естеството извФстна подвижноств, тои даже н при голФмо упражнение нФ>ма да стане добчфч. стенографч.. Които наблгодава често рљцФтФ. me признае, че хората духовити и сч> идеални наклон-ности иматч. обнкновенно хубави рл\цгћ. Рљката дава много студии на живописеца и скулптора. Ржката е тч>и самцо важна за опрфдфлепие характера на человФ.гса и на неговит^ навици, както е важенч. и неговии образт.; тђи гцото може да се рече, че тл е втории образт, на челов^ка. Слабо, нечетливо писмо не произлиза всћкога отч. една неспособна ржка; напротивч. именно онил, които иматч. наи-много да пншагв, особенно учешггћ и списателитћ, иматч> вслФдствие на постолннитФ. си упражненил твврдФ. слабч. почеркљ. Между тил хора се намиратв ељразмФ.рно малцина стенографи, гби като такива хора не обрчлцатЂ на писмото онова внимание, което се изисква при стенографиранието. Грижливоств, смисч.лб за поредЂкч. и постолнство трф>бва стенографч/ГБ BcliKora да притежава; a го>и като всичкитФ. хора непритежаватч. тил качества, затова не могљтч. вснчки да станжгв стенографи. Както при учении и при списателл влиле ocbIih'i. индивидуалнии му характерх> тоже и званието му вч>рху почерка твгрдф значително, сжгцото вли-лние се забФлФзва и при другит1> сђсловил, които се занимаватч. сб писание, напЈ). при чиновницитФ, тх>рговцит+>, учителитт. и прочее; всћгсии има особенч. почеркч«, които го характеризира. ВсФкога ш,е се различава писмото на бгрзии лФкарч. отт, туи на енергическии воененч.. U ма тоже учени, които пихнљхч. като тхрговци или писари или като художници; нч> за такива може се каза, же погрФпгахж званисто си. Каквото струва за обикнозенното писмо вч> това отношение, струва и за стенографилта. гдФто твгврдгћ лесно се отличава равномФрното и хладното писмо на тхрговеца или писеца отч> не до тамч. хубавото, нч. по-изразито писмо на ученил или на художника. ЧеловФкЂ би могђлх да мисли, че дФцата, които сж учили при едшгв и елмдт> учителв, гце иматх и единв у сжјцђ почеркч.. Нч> знаино е, че това не е тч>и. Колкото повече сж развити характернитФ качества у дФтето, толкова повече своеобразни черти срФ.шдме вч> писмото му. Ввобгце отч. писмото може да се заклгочи бч>рху вхзраствта на пишуш,ии. Хенце казва така: „Сравнлваи нисмото отч. дФтинскитФ си години сч> ржкописитФ. вч. по-голФ.ма нЂзрастБ и гце намФришт., безч. да си специалистч>, че сжгцес-твува чудесна сврвзка между писмото и духа: вч. дФтинство — непостолнно и свободно, вч> шношество — наредено и смФло, вч> мжжество — изразито и обмисленно, a вв старостБ — уморено и испаднжло“. Сж1цо тч,и може да се различи, да-ли пишушии е ижђ или жена; нм. има no нФкога искличение: мжжве да иматч. женски почеркљ, a жени — мжжски. Само отч. себе си ее разбира, че отч. началото, до гдФто се учимч. да стенографираме, нашето писмо не може да се тури за основа на графологически разсжжденил; сљш,о гви както не може писмото на едно дФте да се подложи на критика. До гдтФо учимч., до тогазч. нии пишемч. полегка, нии ее намираме т'ви да кажа — вч> окови; нч> гцојгв сме усвоили стенографилта наггвлно, тогазч. тл me изразлва нашата индивидуалноств сжш,о тви добрф както обикновенното писмо. Практическа полза дава графологилта особенно тогазв, когато се касае да испитваме анонимни писма или прошенил или заканителни писма, a не по-малко и при фaлшификациитФ. Даже би могло отч. рљкоииса да се позналта годинитФ.; да се нознае, да-ли на двама годени ipe прилФгатч. характеритФ имч>. Особенна полза обаче може да дава графологилта вч> това отпошение, да се констатира, да-ли единч> е билч. умоболенж, когато е сч.чинилђ едно писмо, или когато се е подписвалв, билч> ли е вч> свзнателно свстолние или не. Така докторч. Шолца. доказа еднвжЂ ирф.дч. сжда, че подписавшии една полица бФше лудч> вч> врФме на подписваш1ето и. — За стенографа графологилта е сж1цо тч.и важна, запџзто и отч. стенографическо писмо може да ее познае характера на пишуш,ии. При веичко че графологилта искарва на лве чудесни резултати, нч> пак'Б може да се каже, че тл е ош,е млада психологическа наука, както вч> отно-шение на обшотовенното писмо, така и оообенно вгв отношение на стенографилта. В. Кронсбеинч.. Jošte nešta o slogotvornomu „r’“ 'Tl Pre^govoru svoje »Bugarske stenografijo rekao je prof. Bezen-" fjP®' šek medju ostalim: «Kao svaka druga znanost tako može i stenografija da napreduje s vremenom i što se više po narodu raspro-stranjuje, to više može da se usavrši*. Pa tako i jest. Stenografija naša sve se više usavršuje, a nema dvojbe, da smo još sveudilj daleko od njezine potpune savršenosti, kada bismo mogli reči: non plus ultra. Izmedju ostalih novosti, koje nalazimo na polju brzopisnoga umijeća, svakako je zanimiv način pisanja slogotvornoga r’, koji je s ove i s one strane Save u našim stenografskim krugovima uzvitlao toliko prašine. Nećemo da izpitujemo, dali je i zbilja bila tako velika nužda da se baš sada ovo pitanje potakne i riješi. Nu pitanje je ovo faktično nabačeno te riješeno na dva načina Zato treba da s gotovom činjenicom računamo, te da oba riješenja sa svake strane pretresamo i razvi-dimo, te prema vrijednosti ocijenimo. G. Magdič izražuje r’ prekrštenjem, a g. Bezenšek ga ispisuje, deblja i stavlja pod redicu zajedno. Jedno od ovih riješenja pokazati će se bez dvojbe doskora boljim, drugo manje dobrim. Po naravnom zakonu, uslijed kojega jači istisne slabijega; jedan će od ovih načina doći do opće pobjede a drugi pasti, ma se umjetnim načinom još tako dugo podržavao i na mladje okulirao. Zato ipak neće biti uzaludan trud obijuh izumitelja: biti ćemo za jedno iskustvo bogatiji. Cini se kao da niti prof. Magdič nije prvobitno vjerovao, da je vokalna narav r’-a najčišće vode, nad svaku sumnju uzvišena te prosta od svakoga «balasta*. To sudimo iz prvoga dijela njegova pravila (Zagreb. »Stenograf* III. str. 47): »r’ spoji se neposredno sa predhode-ćim konsonantom, a presječe, u znak neposrednoga spoja sa slijedećim konsonantom ...» (Ove geneze skrštenja nema u Hrv. stenografiji 3. izd. sr. 13. Tamo već smatra on r’ čistim vokalom). — On doduše kaže, da upotrebljuje skrštenje «u znak neposrednoga spoja*, ali baš taj »neposredni spoj» pravi nam sada neprilike, jer želi g. Magdič da tamo neposredno spoji, gdje sama narav r’-a traži da bude posredno spojenje radi nečega što uz r’ stoji. Nu nećemo reći, da g. Magdič želi raditi proti naravi, već radje recimo, da je on prvobitno prekrštenjem uz r’ hotio da izrazi, da »simbolizuje* mukli onaj vokal, prem on kaže da je to samo u znak neposrednoga spoja. Dalje kaže prof. Magdič (Sten. ibid.) da r’ kao »suvišan* otpada. Zašto je suvišan? Kako opravdava g. Magdič svoj postupak? Ako je već prije rekao, da skrštenje rabi u znak »neposrednoga spoja*, onda njegov *brk> mogu čitati samo kao bk, jer su Ii i i najneposrednije spojeni. Ako hoće, da već samo skrštenje simbolizuje r’, onda nam nije dobro pro'umačio, kako je do toga došao; mi ne pojmimo, kako je r’ najednoč postao suvišnim, jer je prije rekao, da se r’ neposredno spoji sa pretstojećim suglasnikom. — Bolje je g. Magdić učinio u »Hrv. Sten.» 1895., gdje jednostavno navadja pravilo, a ne kuša protumačiti ono, što se protumačiti ne da. Da je g. Bezenšek hotio izraziti vokalnu narav r’-a samo debljom crtom i niskim položajem ne ispisujuć r’-a, pitali bismo: a gdje je r’ ostao? —- Ta i sam g. M. u jednom slučaju i ispisuje r’ i križa ga (Hrv. sten. III. izd. бб. A. 1.). — Da je g. M. ostao samo kod onoga, što čitamo ispred «no mi nećemo kod toga ostati«, — bio bi dobio skupinu doduše nezgodnu, ali razumljivu. Nu čini se, da ni samo skrštenje nije zgodno za brzo pisanje. Skrštenje uključuje i pretrgavanje, prekidanje riječi. A da je prekidanje neugodno i da usporuje pisanje, to će svaki stenograf rado priznati. Zato u brzopisu spajamo često po više riječi u jednu skupinu, naročito pomoćne glagole, predloge s prislovima, pače i sa samostavnicima. U opće vidi se težnja, da bude što manje interrupcija u pisanju. (Hrv. Stenogr. 1895. str. 37. opaska, str. 51. itd.). Blagodati, štono h pruža kontinuitet u pisanju, tako su pače velike, da ih se odričemo jedino tamo, «gdje bi s takova priključka nastala nejasnoća i dvoličnost (ibid. str. 51.). — Nu skrštenje stoji u očitoj opreci s kontinuitetom znakova, dakle s brzinom pisanja. Katkada imade r’ slogotvorni očito narav vokala, n. pr. u riječi umro, umrem, umrijeti. Nekoji hrv. književnici pišu ipak umr’o, a vodja jedne političke stranke piše pače još dan danas umrao. Izrazi li kod ove riječi g. M. slogotvornu narav r’-a, riječ će biti vrlo nezgodno napisana. Ne izrazi li je, nije dosljedan. Mimogred budi rečeno, da onaj apostrof kod riječi umr’o dokazuje, da ipak nekakav «balast» tereti vokal r’. Križanje je tim neugodnije, jer treba pri tom paziti, da se dotični suglas baš prekriži, te da se križajuća crtica ne potegne u brzini mimo suglasa. To će biti u nekim slučajevima dosta sitni posao (vide Hrv. Sten. 1895. str. 49: sr = srpanj). Ne smije se zaboraviti niti to, da će se Magdičev gr moći u čitanju više puta zamjeniti s njegovim c; a osim toga u brzu pisanju bit će katkada teško kot g pretrgnuti rieč te prekrštenjem izraziti r, nego će brzopisac lako mjestu gr napisati njegovo c. Još pripominjem, da se r’ obično, pače u najviše slučajeva brzo izgovara, tako da će brzopiscu jedva dotjeći vremena da obavi proceduru križanja. Vezica predjašnjega suglasa često jako smeta kod skrštenja, n. pr. kod b, v, m i dr. Ispišeš li ju, morat ćeš slijedeće malo slovo (brlog, brst) staviti u sredinu b-a. Zato bi po pravici trebalo gornji primjer čitatati ovako: b + r (križanje) + la (I u sredini) + o. Svakako mnogo gubi od svoje dojakošnje markantne naravi a-pravilo. Često dodje malo slovo u visinu (krzno) pa se ipak i ne smije čitati. U riječi «svrha* (Stenograf II. str. 36.) čini se, da će biti nešto mistifikacije. Riječ je doduše lijepa i okrugla, no h je podebljan baš tamo, gdjese vuče odozdo gore, dok se inače to u brzopisu nikada ne čini. Piše mi jedan pristaša g. Magdiča, da skrštenje nije ništa neobična, jer ga i u običnomu pisanju rabimo kod slova t. Istina. Nu kada hoćemo da pišemo brže, rabimo njemačko t, koje nije prekršteno, već ima odozdo zgodnu vezicu. Opet jedan razlog manje, da se brzopisac za skrštenje oduševljava. Osobito nezgodno je skrštenje, kada dolazi na kraju (Stenogr. III. prilog str. 37. red. 15. vr(ha) i 16 uzdr(man). Nebi bilo dosljedno, ali svakako zgodnije napisati skupine vr i dr, pošto je riječ prekinuta. Kao kuriosum pokazujemo čitatelju onu zvijezdicu v Hrv. Sten. str. 67. red. 5., koja je skršteni r (smrt). Ako već samo skrštenje naznačuje r, onda se ta riječ mora čitati smrrt, dakle dva r jer je r napisan i prekrižen. Još da upitamo: zašto je g. Magdić baš skrštenje izabrao za simbol r’-a ? Moglo bi se dedukcijom izvesti: a se izražuje čvrstim potezom, jer je on jaki glas; e se ne ispisuje je je indififerentan itd. Valjda će i r biti po tom po svojoj naravi «skršten-> glas, kada ga treba skrštenjem simbolizovati. — Pozato je, kako g. Bezenšek izrazuje r’. On opravda svoj postupak na temelju gramatike. Osobito nam se svidja, što je rekao, da stenografija doduše nije zvana da riješava jezikoslovna pitanja, no svakako treba da bazira na jezikoslovnim zakonima. Prvu «osnovnu zmotu», da je on najme upotrijebio tri srestva za jednu svrhu, sveo je sam g. Bezenšek u prave granice. Sada razmotrimo ova tri srestva lih sa brzopisnoga stanovišta. Sto g. Bezenšek r’ ispisuje, to mu se ne može upisati u grijeh, jer njemu nije do toga da eliminira r’. Što on u isto vrijeme, na-glašujemo: u isto vrijeme izražuje zajedno a i u, to neče biti u praksi teško izvesti. Ništa više ne treba vremena, ako slovo podebljam ili ga tanko napišem; isto tako — da-li slovo metnem malo pod redicu ili ne. U tom imade svakako teorija g. B—a prednost pred onom g. M—a. Kušajte samo na oba načina napisati riječ brk, pa ćete viditi, da je to istina. To vrijedi eminentno za navedene primjere w(h) i uzdr- (man). I tako vidimo da su ova sva tri »balasta* u istinu samo jedan, ili bolje nikakav, jer ga brzopisac ne ćuti. G. Magdič lijepo kaže, da treba čuvati ograničena srestva simbolike. To stoji. Nu rasipnost bi bila samo onda, kada bi tko dva simbola, svaki put drugi, u razno vrijeme a u istu svrhu upotrebljivao. Ali dok dopuštenim načinom spojimo u isto vrijeme dva simbola u jedan, time dobijemo za pravo treći novi simbol. To već nije rasipnost. G. B. pače je dobro uradio, jer je upotrijebio ono što je prema duhu i povijesti jezičnoga razvitka, što je zgodno, a česa dosele još nije nitko upotrijebio. Drugu »zmotu* je g. B. rasčinio i svoj postupak opravdao. G. M. kaže pravo, da svako srestvo mora da imade svoju «do-ločenu svrhu*. Nu iz toga još ne slijedi «ako je drugačija, da onda postane sistem kompliciran, nesiguran, nezanesljiv, teže naučljiv*. Mislim da već nema ništa karakterističnijega, nego što je spuštanje i debljanjej u isto vrijeme. Ujedno kaže, da je Gabelsberger rabio niski položa za u a debljanje za a. To razumijemo. Nu ne razumijemo, kako s tim u savezu pita g. M.: »kako potem pride . . .» (Stenogr IV. 38.). Gabelsberger je sastavio brzopis za njemački jezik. Po tom nije došao u priliku da oba ta simbola spoji, pošto njemački jezik nema slogotvor-noga r’. A da ga ima pa da je tako postao kao naš, bio bi ga ja-mašno i Gabelsberger tako izrazio. G. Magdić kao otac hrv. stenografije u ostalom najbolje znade i sam, kako se nije mogla kod nas poprimiti njem. stenografija kako je rodjena iz veleuma Gabelsbergerova, već da je bilo potrebno i te koliko toga promijeniti i priudesiti duhu slavenskih jezika. Time smo rasčinili treću »zmotu*, kak da se tobože g. B. ne oslanja na Gabelsbergerova postavljena načela. Četrvta »zmota*, au imadu tudje riječi. I to je istina. Nu naša stenografija je jugoslavenska, ili ako hoćete hrvatska, a ovdje ne dolazi nigdje rau. Da u ostalom naša stenografija i ne gledeći na rau nije kosmopolitska, stvorena i zgodna za tudje riječi, dokazuje najbolje sam g. M. koji u svom stenogramu tudja imena redovito latinicom ispisuje bud u samom tekstu bud u margini. Što g. B. teži za što većim jedinstvom medju Slavenima na polju stenografije, u tom ne vidim nikakove osobne reklame. A što bi mogli Česi naš r' drugačije čitati nego mi, to je samo znak, da smo još daleko od cilja — jedinstva. U ostalom naša je stenografija jugoslavenska a ne sveslavenska. — Ostali prigovori g. Magdiča od manje su važnosti. Bojazan, da će od sada više riječi biti pod redicom no dosele, nije skroz neoprav dana. Nu tješi nas, što baš nema mnogo riječi u kojima r’ dolazi, a i od ovih se može dobar postotak ispisati po pravilu »Hrv. sten.» III. izd. str. 18. 2. Držimo dakle, da Bezenšekov način pisanja r’-a nije kao što g. Magdič kaže — promjena «in pejus», pa ćemo ga rabiti, dok nam tko šta boljega ne dade. Goluban Dvorski. Биографии на заслужни Славлни. Životopisi zaslužnih Slovanov. Биографије заслужних Словена. Životopisi zaslužnih Slavena. Andrej Praprotnik. (Sestavil Kovačev.) - n d rej Praprotnik se je rodil dne 9. novembra leta 1827. v Pod- s brezjah na Kranjskem. Že v prvej svojej mladosti je imel blage učitelje, ki so bogato uplivali na njega poznejšni dušni in telesni razvoj. Pred vsemi pa je dobra mati skrbela za lepo vedenje svojega sinčeka, ter mu je že zgodaj vcepila pravo pobožnost v srce. Med njegovimi učitelji imenujemo v prvi vrsti Frančiška Pirca, kateri je pozneje kot misijonar v Ameriki deloval. Od njega se je navzel mladi deček tudi dobrih nazorov. Veselje do učiteljskega stanu pa mu je vsadil v srce njegov drugi učitelj, stric Jakob Praprotnik. Pozneje pa je začel obiskovati nadepolni Andrej šolo v Kranju, a leta 1843. je vstopil v preparandijo in se tako posvetil važnemu učiteljskemu stanu. Svojo prvo učiteljsko službo je opravljal v domačem kraju v Pod-brezjah. Črez dve leti je bil prestavljen v Kamno-Gorico, a leta 1851. v Škofjo-Loko. Leta 1853. se je ustanovila na Dobrovi poleg Ljubljane nova šola, katerej pa je še manjkalo spretne moči. Ker je Andrej Praprotnik žc daleč okrog slovel kot izvrsten učitelj, poklicali so ga na Dobrovo. V novo podeljeni službi je deloval do leta 1858. Istega leta pa (dne 1. sušca) je dobil službo pri novi mestni deški šoli pri sv. Jakobu v Ljubljani, ter postal leta 1870. vodja, katero službo je opravljal do leta 1890. Koncem istega leta pa je stopil v pokoj, katerega si je pač dovolj zaslužil po tolikem neumornem delovanju v učiteljski službi in na slovstvenem polju; žali, da ga je vžival le tako kratko: do 25. rožnika leta 1895. Oglejmo si na kratko še njegovo slovstveno delovanje. Andrej Praprotnik je bil marljiv in vztrajen. Ko je enkrat prijel za oralo na slovstvenem polju, ga ni več izpustil iz rok, ampak je do poznega večera svojega življenja oral celino našega slovstva, in sicer iz gole ljubezni do naše mladine, do milega slovenskega naroda. Za časa svojega bivanja v Kamni-Gorici je obelodanil in sicer leta 1848. in 49. v Navratilovem »Vedežu* mnogo svojih spisov v vezani in nevezani besedi. Tudi »Slovenija* je prinesla tedaj več njegovih spisov, isto tako «Drobtinico od leta 1850. Za časa bivanja v Škofji-Loki je Praprotnik prav pridno podpiral s svojimi spisi »Slovensko Bčelo* ter »Šolskega prijatelja*, katerega zvesti sotrudnik je bil pet let. Nekaj svojih pesmic je poslal tudi »Glasniku slov. slovstva* in »Novicam*. Leta 1852. je zagledalo beli dan njegovo «Spisje za slovensko mladino*, katero je doživelo pet natisov. Leta 1856. je izdal tri dela in sicer »Slovenski abecednik*, potem »Prvo in drugo berilo za slovenske šole* in «Pesmi cerkvene in druge*. Za leto 1858. je podaril Praprotnik Slovencem prav mični »Koledar slovenski*. Leta 1861. pa je začel izdajati za mladino prekoristne knjižice pod naslovom: »Darek pridni mladosti*. Leta 1864. je prišla na svitlo knjižica pod naslovom: »Svete pesmi za šolsko mladost*. Za časa svojega bivanja v metropoli slovenski pa nam je podaril bolj znanstvena dela, posebno mnogo šolskih knjig, katerih je tedaj slov. učiteljem zelo primanjkovalo. Leta 1868. je izdal »Slovensko-nemški abecednik*. Istega leta je zagledala beli dan njegova »Slovenska slovnica za pervence*. Leta 1876. pa se je oglasil pri »Matici Slovenski* ter je spisal za njo spis «Dr. Lovro Toman*. Tudi za koristno družbo sv. Mohora je spisal leta 1879. delo z naslovom: «Slovenski spisovnik, svetovalec v vseh pisarskih opravilih*. Zadnje njegovo večje delo pa je njegov »Abecednik*. Razun navedenih del je še spisal Praprotnik «Dolžnosti podložnih*, uredoval je dalj časa muzikalni list (mesečnik) »Cecilijo* in je uredil 20 letnikov »Učiteljskega Tovariša*. Po tem skromnem pregledu pač moramo priznati velike zasluge, katere si je pridobil Praprotnik za naše slovstvo. On je bil z edno besedo pravi vzor slovenskega učitelja in strokovnjak v vseh vrstah svojega poklica. IOгославлнска стенографил — Јутословенска стенографија. (Учебни писма.) U. (Про дт> лж ен ие.) У. 1) Куба, кула, кука, ку.чч>, кумица, скупина, Лгоба, лудч,, Лука, лупа лучв, лгота, л1ота; руга, Ружа, руагв, Русч>, супа, суша, суха; бура, будала, дума, бука, бутч.; гуда, гуша Дунаи, дучант,, душекч,; мула, муха,; нуетч,, пуетара; к>п>, К)да, гони, јоли; жупант,, шума; тушч>, тумара; худч,, Хусч>; чувамч>. — Удар-в, удест>, ув-ћренх, ужаев, уларч., умч>, ученч., ученика,, учителв, уредг, улица. 2) Калуга, мпнута, утћшенч., Ба-тумч>, Баку, сируп-в, Милутина,. 3) Амурт,, бурса, култура, литера--гура, Турци. (Наставна нисма.) II. (Наставак). У. 1) Куба, кула, кука, кум, кумица, скупина; Л>уба, луд, Лука, луна, луч, л.ут, л>ута; руга, Ружа, рум, Рус, супа, суша, суха; бура, будала, дума, бука, бут; гуда, гуша; Дунај, дучан, душек; мула, муха; пуст, пустара; југ, Јуда, јуни, јили; жупан, шума; туш, тумара, худ, Хус, чувам. — Удар, удес, уверен, ужас, улар, ум, учен, ученик, учпте.н, уред, улица. 2) Калуга, минута, утешен, Батум, Баку, сируп, Мплутин 3) Амур, бурса, култура, литература, Турци. Широко н T'bCHO ст> 6 д ина в ан и е. Брутч., r]iyna, заблгоденч., крухт,, крутт,, клгочт,, Прусв, плугв, ерушенч,, трудг, трупч., струна, Струма, струга, матура, умре, устрашенч,, угн^тенч,. О. 1) Годч>, госта, вобч>, вора, кола, кобила, копгб, кожа, коаа, колачЂ, ко-леда, Kopeirt, коса, попт,, поле, соленч,, соба, соколч., IIIоич», токч», точенч., том в, стонч., ходч.. 2) Бо1*в, бодем, бои, болестч,, борт,, босч>; вода, воденпчар-в, вовт>, вола; доба, домч., до1ШСЧ>, доста; ловч,, ложа, лои, лопата; мода, мои, мон, Мостарт.; нога, носч., ношенг; робт>, родт., poli, ромапч,, роса, Чонч,. 3) Ока, око, омега, осђ, oca, оболт,; форма; лето*), жито, като. 4) Боенч,**) лоенч>, мое, роенч, Бродч>, ropa, кроко ди.п,, кровч,, крОИ, прОСИМЂ, ПрОГрам, Ир ћКО, IipIlHOCT,, нрова, iipoicoiri,, пролЉгв, нроданч,, простакч,, срокч,, строгв, тронч,, Tiioii, TBOji, твое, cnoft, свон, свое. (Слћдва) *) «то» сч> обратно «о». **) «0е» со пвраввва като расши-рене «о». Широко п тесно спајање. Брут, група, 8абл.уден, крух, крут, кл>уч, Прус, плуг, срушен, труд, струна, Струма, струга, матура, уире, устрашен, угљетен. О. 1) Год, гост, воб, šopa, кола, кобила, кош, кожа, кова, колач, коледа, корен, коса, lioii, пол>е, солен, соба, сокол, Шоп, ток, точен, том, стоп, ход. 2) Бог, бодем, бој, болест, бор, бос; вода, воденичар, вов, вол>а; доба, дом, доние, доста; лов, ложа, лој, лопата; мода, мој, мо.ја, Мостар; нога, ное, ношен, роб, род, poj, роман, роса, Чоп. 3) Ока, око, омега, ос, oca, обол; форма; лето*) жпто, като. 4) Бојен**), лојон, моје, ројен. Брод, ropa, крокодил, кроп, крој, нросим, ирограм, нреко, пренос, ирова, прокоп, нролет, продан, простак, срок, строг, трон, твој, твоја, твоје, свој, своја, своје. (Наставиће се). *) «то» с <о> наопако. **) Ивмеђу два гласника може се «ј» ивоетавпти. «0е» се иретставл>а као растегнуто <о». — Jugoslovanska stenografija Jugoslavenska stenografija (Nastavna pisma.) П. (Nastavak). U. 1) Kuba, kula, kuka, kum, kumica, skupina; Ljuba, lud, Luka, lupa, luč, ljuti ljuta; ruga, Ruža, rum, Rus; supa, suša, suha; bura, budala, duma, buka, but; guda, guša; Dunaj, dućan, dušek; mula, muha; pust, pustara; jug, Juda, juni, juli; župan, šuma; tuš, tumara; hud, Hus, čuvam. — Udar, udes, uvjeren, užas, ular, um, učen, učenik, učitelj, ured, ulica. 2) Kaluga, minuta, utješen, Batum, Baku, sirup, Milutin. 3) Amur, bursa, kultura, literatura, Turci. Široko i tjesno spajanje. Brut, grupa, zabljuden, kruh, krut, ključ, Prus, plug, srušen, trud, trup, struna, Struma, struga, matura, umre, ustrašen, ugnjeten. O. 1) God, gost, zob, zora, kola, kobila, koš, koža, koza, kolač, koleda, koren, kosa, pop, polje, solen, soba, sokol, Šop, tok, točen, tom, stop, hod. 2) Bog, bodem, boj, bolest, bor, bos; voda, vodeničar, voz, volja; doba, dom, dopis, dosta; lov, loža, loj, lopata; moda, moj, moja, Mostar; noga, nos, nošen; rob, rod, roj, roman, rosa, Cop. 3) Oka, oko, omega, os, osa, obol; forma; leto*), žito, kato. 4) Bojen**), lojen, moje, rojen. Brod, gora, krokodil, krov, kroj, prosim, program, preko, prenos, proza, prokop, prolet, prodan, prostak, srok, strog, tron, tvoj, tvoja, tvoje, svoj, svoja, svoje. ______________ (Sliedi). *) «to» s «0» naopako. **) Izmedju dva glasnika može se «j» izostaviti. «0e» se pretstavlja kao rastegnuto чо». (Učna pisma.) II. (Dalje). U. 1) Kuba, kula, kuka, kum, kumica, skupina; Ljuba, lud, Luka, lupa, luč, ljut, ljuta; ruga, Ruža, rnm, Rus; supa, suša, suha; bura, budala, duma, buka, but; guda, guša; Dunaj, dućan, dušek; mula, muha: pust, pustara; jug, Juda, juni, juli; župan, šuma; tuš, tumara; hud, Hus, čuvam. — Udar, udes, uveren, užas, ular, um, učen, učenik, učitelj, ured, ulica. 2) Kaluga, minuta, utešen, Batum, Baku, sirup, Milutin. 3) Amur, bursa, kultura, literatura, Turci. Široko in tesno spajanje. Brut, grupa, zabljuden, kruh, krut, ključ, Prus, plug, srušen, trud, trup, struna, Struma, struga, matura, umre, ustrašen, ugnjeten. O. 1) God, gost, zob, zora, kola, kobila, koš, koža, koza, kolač, koleda, koren, kosa, pop, polje, solen, soba, sokol, Šop, tok, točen, tom, stop, hod. 2) Bog, bodem, boj, bolest, bor, bos; voda, vodeničar, voz, volja; doba, dom, dopis, dosta; lov, loža, loj, lopata; moda, moj, moja, Mostar; noga, nos, nošen; rob, rod, roj, roman, rosa, Čop. 3) Oka, oko, omega, os, osa, obol; forma; leto*) žito, kato. 4) Bojen**), lojen, mojo, rojen. Brod, gora, krokodil, krov, kroj, prosim, program, preko, prenos, proza, prokop, prolet, prodan, prostak, srok, strog, tron, tvoj, tvoja, tvoje, svoj, svoja, svoje. (Dalje). *) «to» z »o» narobe. **) Med dvema samoglasoma more se «j» izpustiti. «0e» se izrazi kot razširjeno «o>. Izvješće o V. glavnoj skupštini hrvatskoga stenografskoga društva. (Dopis iz Zagreba). <ажИ)[пе 8. Pr- m- držana je u prostorijama saborskog stenogr. ureda pod predsjedanjem društvenog predsjednika g. Fr. Magdiča V. glavna skupština hrv. sten. društva, kojoj prisustvovaše lijep broj članova. Pozdravivši predsjednik skupštinu ocrta svrhu i cilj društva i obrazloži u kratko, zašto se prošle godine nije obdržavala glavna skupština. Razlog je bio taj, što je radi pomanjkanja suradnika bio onemogućen redoviti izlaz «Stenografa» (u g. 1894. izašla su u svemu samo 4 broja, a daljnje izdavanje nastavilo se u g. 1895.). Osim toga imao je urednik lista, predsjednik društva, da izradi naučnu stenografsku knjigu za škole, oko koje je imao mnogo posla; i tim je bio zapriječen da redovito izdaje list. Pošto list predstavlja glavno društveno djelovanje, a tečaj godine 1894. nije bio dovršen, niti je bilo kakvog važnog predmeta, da se raspravlja, nije bilo od nužde, da se prošle godine sazove glavna skupština. Za tim se je osvrnuo predsjednik na rad ste-nografskog društva za vremena, odkako izlazi društveno glasilo »Stenograf., na ime na doba od g. 1891. pa do danas, dokazavši, da možemo biti zadovoljni s tim radom. Društvo je tako živo nastojalo, da se naučanje stenografije uvede i oživi na školama u Zagrebu, da je vis. kr. zem. vlada već g. 1895. imenovala g. prof. Miholića učiteljem stenografije na svim muškim i ženskim srednjim zavodima u Zagrebu. Nadalje je društvu pošlo za rukom, da osvoji za stenografiju sve srednje, učiteljske i više trgovačke škole, na kojima je uvedena stenografija kao neobvezatan predmet, dočim je to u Njemačkoj dosada pošlo za rukom samo u Bavarskoji Saksonskoj, a u Cislajtaniji u nekim djelovima, da bude stenografija uvedena u škole. Ako s te strane, reče predsjednik, pogledamo na djelovanje našeg stenogr. društva, možemo reći, da je ono postiglo priličan ili dobar uspjeh, s kojim možemo biti zadovoljni. Za tim pročita tajnik g. prof. St. Miholić izvješće o IV. glavnoj skupštini, iz kojega vadimo: Rad odborov bio je prošle godine usredotočen u nastojanju oko izdavanja društvenoga časopisa, pa tako se evo već i IV. godište »Stenografa, nalazi u rukama gg. članova. Na polju književnom istaći mi je još, da je g. 1894. štampana jedna naučna knjiga za stenografiju od tajnika ovog društva, a g. 1895. druga od predsjednika. O toj knjizi, odnosno i prijevodu g. Magdiča, piše obsežnu studiju član društva g. M. Vamberger, profesor u Karlovcu, koja je počela izilaziti ove godine u »Jugoslavenskom Stenografu* u Plovdivu. — U «Prosvetnom glasniku* za september pr. g., koji izilazi u Biogradu, izišao je članak od Save Davidovca — takodjer člana našega društva — pod naslovom: »Predlog za popravku srpske i hrvatske stenografije*, koji pisac samo u kratko iznosi, a obećaje, da će izdati napose svoj prijevod Gabelsbergerove stenografije za naš jezik. — U Plovdivu od-počeo je g. Bezenšek ove godine izdavati naučna pisma o stenografiji, u kojima iznosi uz prijevode slovenski, bugarski, srpski i prijevod hrvatski. — Izpit iz stenografije položili su iste minule godine dva kandidata: jedan iz Sarajeva, a jedan iz Karlovca. U praksi služila je stenografija na saboru u Zagrebu, koji razpolaže posebnim stenografskim uredom od 12 članova, u saboru dalmatinskom, koji evo već drugi decenij dobiva stenografe odavle, i u saboru istarskom, koji je ove godine po prvi put imao hrvatskoga stenografa, kod više sudbenih razprava, skupština, sastanaka, ureda i pisama. Dalmatinski je sabor zaključio, da se dade dvojici dalmatinskih djaka, koji bi voljni i sposobni bili, da se nauče stenografiju i usposobe za saborske stenografe, stipendija, koja su stipendija i razpisana bila, ali čini se kao da se dosada kandidati niso našli; barem nama nije o tom ništa poznato. Ljetos navršujemo dvadeset i petu godinu, što je izišla prva naučna knjiga za našu stenografiju. — Ako uvažimo, što je sve za ovo kratko vrijeme učinjeno, na ime da se danas stenografija predaje kao neobvezatan predmet gotovo na svim srednjim školama u zemlji, pa i na samom sveučilištu, da imamo saborski brzopisni ured, koji šilje ili je šiljao svoje članove na sabor dalmatinski, istarski i kranjski, da je postavljeno izpitno povjerenstvo, koje je dosada usposobilo u svemu tri kandidata za učitelje stenografije, da je utemeljeno stenografsko društvo, koje izdaje svoj časopis, da se je počela lijepo razvijati stenografska literatura, onda se je pouzdano nadati, da će se za daljnjih 25 godina društvo naše moći pohvaliti sa daleko obsežnim, izdašnijim i obilnijim plodovima svoga truda i mara oko unapredjenja i razširenja hrvatske stenografije, nego što mu je bilo to moguće u sadašnjim prilikama. (Izvješće tajnika, koji je priobćio i blagajnički izvještaj na mjesto odsutnog blagajnika prima se na znanje i podjeljuje im se absolutorij). Za tim se je prešlo na izbor središnjeg odbora, koji je po jednoglasnom zaključku ostao i nadalje isti, kako je bio u IV. gl. sjednici izabran. G. sveuč. prof. dr. Šilović predlaže, da se u redakcionalni odbor, kojemu je na čelu predsjednik društva g. prof. Magdič, uz g. prof. Miholića, izabere g. prof. I. Jamnicky i sluš. fil. Slavo Dragič; nadalje da se u isti odbor izabere i ravnatelj g. L. Tomšič, koji će mladeži, kojoj je najviše posvećeno društveno glasilo, najbolje znati podavati zgodne lektire. Za tim stavlja na dušu redakcionalnomu odboru, da neumorno radi oko stenografije, da list u svakom pogledu usavrši i unapredi i redovito svakog mjeseca izdaje. Predloži su gosp. sveuč. prof. Šilovića primljeni jednoglasno. — Zatim je predložio isti, da se predsjedniku društva g. prof. F. Magdiču za njegov neumorni i trajni rad na polju hrv. stenografije kao osnivaču iste, povodom njegove 25-godišnjice, izkaže najveća počast i pred vanjskim svijetom, izabravši ga prvim počasnim članom. (Prima se.) Iza toga zaključi predsjednik sjednicu. S. D. ff. Стенографически новини. Stenografske viesti. Stenografske novine. Стенографске вести. ОТЂ БЂЛГАРИЛ. — За международнил KonrpeCT> на Габелсбергерскитћ стенографи, които 1це стане вт, Вудапеца на 13, 14, 15 ii 16 К)лпи т. г. получихљ. нокани центр. бт>лг. стенографическо дружество ii стеногр. дружество при висшето учи-лшце вгб Софии, както и редакцилта на това списание и нћкои частни но-виднн стенографи вт> Б^лгарил. Кон-грест>тт> 1це се ст»бира вч» голћмата сала за 'гвржества вт> милленарното нзло-жение. Главнитћ точки на программага сљ.: 1) Конституирваине на между- народнии стеногр. ct>iobt>. — 2) Реферати на ирћдставителитћ на ст>столннето на системата вт> тал стзана; посгвћтвание за начнна на сч.ставинне една точна статистика no тал частБ. — 3) Скаска за живога и дћиствуванин на основателл на маджарската стенографин no Габелс-бергеровата система: Иванч> Марковичв. — 4) Скаски вч>рху разни теми но обучаванието, практикатаи нропагандата на стенографиата. — 5) За пишмцп машинн, фонографи, автографил и нр. IZ HRVATSKE. — Stenografija u istarskom saboru. Sabor pokrajine Istre zasjeda od svog početka g. 1861. u malenom i neprijaznom, talijanskim pučanstvom naseljenom gradiću Poreču (tal. Parenzo) i to obično u isto vrijeme, u koje i ostali avstrijski sabori. — Ove godine zasjedao je istarski sabor od 8. siječnja do 8. veljače i držao ukupno 14 sjednica. Broj saborskih članova iznosi 30, od kojih je 20 zastupnika talijanaške stranke, a 8 vrlih zastupnika hrvatske i slovenske stranke. Razpravnim je jezikom sabora talijanski, hrvatski i slovenski. Nasi su zastupnici za ovog zasjedanja govorili, predlagali, interpelirali samo u hrvatskom dotično u slovenskom jeziku. Od god. 1861. pa sve do pred nekoliko godina vodili su se o saborskim razpravama kratki jednostavni zapisnici po saborskim tajnicima. Istom u novije doba počeo je bilježiti talijanske govore jedan talijanski stenograf I. Rezar. A kad bi naši zastupnici govorili u svom jeziku, u stenograf-skom je zapisniku stojalo samo: «parla slavo«. Nu god. 1894. u trećoj sjednici (13. siječnja) uzme narodni zastupnik Hrvat, profesor Vjekoslav Spinčić, čitati u hrvatskom jeziku prešni predlog, da se prema jasnomu slovu saborskog pravilnika § 42. govori, predloži, upiti, hrvatski i slovenski u ovom saboru izrečeni, odnosno napisani, bilježe u stenografskim izvještajima i zapisnicima sjednica ovoga sabora. Za čitanja predloga prekidali su zastupnika talijanaši i galerija, no on je pročitao predlog do kraja. Zatim su svi naši zastupnici demonstrativno ostavili saborsku dvoranu. — U prvom posije ovog saborskom zasjedanju ovogodišnjem vidimo već hrvatskog stenografa, slušatelja filozofije Slavka Dragiča, kojega je c. i kr. vlada pozvala iz Zagreba, da bilježi stenografski ne samo hrvatske već i slovenske govore, što je on i činio u prvih 7 sjednica (od 8. do 24. siječnja o. g.) U sedmoj naime sjednici, držanoj dana 24. siječnja, kada ne bi ovjerovljen izbor trojice naših zastupnika, izstupiše naši zastupnici iz sabora i ne vratiše se u nj za cijelog ovogodišnjeg zasjedanja. Dok bijahu naši u saboru, imao je stenograf mnogo posla, jer su u sjednicama govorili najviše oni; a kad ostaviše sabor, morao je on, premda nije imao nikakvog posla, ostati do konca saborovanja. — Vladin stenograf t. j. za hrvatske i slovenske govore obavljao je svoj posao na galeriji, gdje ga je smetalo razjareno talijansko občinstvo svojim šaptanjem, smjehom itd. Osim toga sjedio je sa strane, gotovo iza ledja hrvatskih i slo- venskih zastupnika, gdje mu nisu sasvim jasni i čisti dopirali glasovi. Sjednice su trajale po dva tri sata. Dnevnice je imao po 10 for. Osim toga su mu plaćeni putni troškovi. — Ako se sjetimo poviesti sabora kraljevine Dalmacije i uzmemo u obzir sličnost položaja Dalmacije i Istre, nadamo se, da će za par godina trebati i u istarskom saboru više hrvatskih i slovenskih stenografa. IZ SLOVENSKIH DEŽEL. — Na Mariborskej gimnaziji ima naš časopis 40 naročnikov. To je izredno veliko število, kakoršnega nimamo na nobenem drugem učnem zavodu. To dokazuje, da so tamošnji dijaki navdušeni za našo umetnost in za slovanščino. Naj bodo za vzgled drugim I — V goriškem deželnem zboru priborila se je v poslednjem zasedanju slovenskemu jeziku popolna ravnopravnost pri debatah. Nastala je torej potreba, da se dobi slovenski stenograf, katerega v prejšnih letih še nij bilo. Našli so po sreči vrlega strokovnjaka g. prof. goriške gimnazije Ant. Š a n t e 1 a, kateri je vešč slovenski stenografiji po našem prevodu. Slovenski poslanci so veseli, da morejo v zbornici prvikrat slovenski govoriti, ter da morejo zdaj tudi svoje govore v stenografskem zapisniku tiskane čitati. To je tudi volilcem jako prijetno. — »Jugoslavenima«. Na to krasno pesem našega sodelavca č. g. Goiubana Dvorskega sprejeli smo iz Belgrada odziv v obliku pesme iz odličnega peresa pod geslom: •Kulturno polje široko je,» • Nauke more duboko je.» • Znanje je sila, znanje je moč. • Kadimo braćo dan i noč.. Prihodnjič priobčimo celo pesem. Želimo podobnega odziva tudi iz slovenskih dežel. ИЗ СРБИЈЕ. — Стенографија у Србијп Српска стенографпја, како пагледа, доживеће ускоро лепше дане. Неколико старпјпх њених следбеника озновало je стенографско друштво у Београду. Другог дана ускрса, био je вбор сте-нографа п пријатеља стенографије из целе аемл>е, радн коначног уређења друштва и избора сталне управе. Зна-јући и сами све велике корпсти, које од стенографског писања може да има п ђак и новинар, и адвокат и трговац, и песник, који у лс.ту своје мисли хвата, и свак, који о минути утрошена времена рачуна води, — ми се наламо 8бил,а, да ће процвасти у Србвји сге-нографско друштво, да ће у н.ему, што je главно, бити увек довол>но 8аувимл>и-вих људи, који he хтети и моћп, да га одрже и унапреде; и што je најглавније, да ће бити у Србпји и довол.но патриота, који ће помоћи ово друштво и материјално и морално, свуда и свагда, те да оно добије сталне п необориме основице ва своје напредовање и све раагранатије и бол>е обучавање српске омдадиве бла-гословеном стенографијом. — Пример уворног стенографа. Госп. Jh. Узун Мирковпћ, иуковник у пензији, (64 г. ст.) иише нам 24. фебруара ne Београда у лепомч. етенографском пиему међу шшм следеће. „ Југославеискн стенограф и Гласаик држим само аа то, што осећам велику оданост према тој вештини брзописа, коју сам као мајор иаучио од 8. јуна до 15. ееит. 1872 год. код Г. Јове Миловановића, и же лим да иодпомажем м ладе пријател.6, коју ју усавршавају. Мв Слонени смо у стенографиј u ааостали много од остали народа, и колико мо-рамо још радити, да их стигнемо — Живио! Овакових иријател>а да има наша веттпна и наш лист чим више, онда би шогли иоуздано кааати: будућ-иост je uaiua! Отћ странство. Iz stranoga svieta. Из странога света. Iz drugih dežel. — Slovanski govori in stenografi v državnem zboru. Najvišje sodišče je razsodilo, da imuniteta velja tudi za slovanske govore v državnem zboru. Nekaj čeških poslancev je govorilo v državnem zboru češki. Ti govori pa niso prišli v stenografični zapisnik. Listi, ki so take govore priobčili, so bili konfiskovani, češ, ne more se dokazati, da bi bili poslanci zares tako govorili, ker njih govorov nij v stenografičnem zapisniku. Sedanji pravosodni minister je pa hotel stvar načelno dognati, in najvišje sodišče je razsodilo, kakor je gori omejeno. Seveda, če se bode slovanski govorilo, se bodo morali vpeljati še slovanski stenografi, kajti drugače stenografični zapisnik ne bode popolen. — Bt Финландил, гд-кто сљ-хцествува констигуционно-монархическа форма na унравлението, раввила се е стенографилта вече досгахубаво. Област- ното (увбрание се ст»стои отт> четири свсловил : аристокрацип, духовенство, граждани и селлни. BcJsko ott» тЗјзи (Убсловил има си свои стенографи, и то аристокрацилта 6, a останалит^ no 5 стенографп. Сл^дователно ц^лото стеногр. 6iopo се ст>стои отт» 21 стено-графт>. Началници на отд^ленилта сљ, г-да: Фабрициуст., Кадениуст., Снел-лмант. и Варент*. Стенограмит^ се пр^ћнаснтт* отт> дами поср^дствомт. Ремингтонови пишупди машини вт. обик-новенното писмо. — Вт> Гелсингфорст* слшествува вече отт* 1871. год. едно стеногр. дружество, което брои днесв 240 члена, между които има много дамп. Пр-кдс^дателв е университетски проф. Е Г. Палмент*. — Тамт> излизатт. едно шведско и едно фпнско стеногра-фическо спнсание. * Книжовностб. Književnost. Книжевност. Književnost. — Степографическитћ днсвнпци ua VI1I-TO обикновенно народно СЂорание, втора редовна сесил. Томт. свдгржа дневницитћ отт> васкданинта XXVI_ XLII отб 20 11 o eм Bpiiii до 19 Декемврии м. г., Тон TO.Mi, се сбстои от% 94 коли вт. голћмт. фор.чата. — Stenograf, god. IV. br. 7., 8. izišao je za rujan i listopad god. 1895. i donio sljedeće članke: O naimenovanju prof. Miholića učiteljem Btcnografije na mudroslovnom fakultetu hrv. sveučilišta u Zagrebu. Kratak očrt poviesti stenografije. Stavkokrajšanje. — Prilog: Primjeri za stavkokrajšanje. Čitanka. — Br. g. i 10 „Stenografa", kojemu se svrši g. IV. (1895) ima slieđeće članke: Statistika Gabelsbergergerovc škole. Hrvatska i srbska stenografija (iz Нросветног гласника). Slovenska stenografija. — Prilog: Primeri za stavkokrajšanje. Čitanka. — Tesnopisnć Listy tečaj XXIV. br. 3. i 4. objemajo sledeče članke: Tes-nopisne zabavy (Jos. Mach). — Društvene vesti. Slovarček samoznakov in okrajšav (J. Kettner). — Hrvatska stenografija (F. Magdič.) Slovarček i. t. d. Društvene vesti. — Priloga: Peti shod čeških stenografov. Razde vesti. — Tesnopis česky dle soustavy Gabelsbergerovy. Sestaven komisi »Prvniho pražskeho spolku stenografu Gabelsberger-skych». Osmi nepromenjen natis. V Pragi 1895. (Cena 80 kr.) — Pokus o jedinstvu tčsnopisa vseslovanskega od Joscfa Diiricha. V br. 9 teč. XII. »Vestnika tčsnopisnega* je skončano obširno delo vrlega strokovnjaka g. Diiricha, o katerem ob priliki več pogovorimo. БЂлгарска C Т E H 0 ГРАФ И Ч no системата HA Ф. КС. ГАБЕЛСБЕРГЕРЂ ОТ*Б Антонх БезеншекЂ. Officier (V Academie, Иочетенгв членЂ на централното стенографическо дружесгво вч> Мкшхенч. и на Бч>лгар. стеногр. дружество вч, Софил, награденч. сч» почетни дипломи отт. Бч»лгар. землед^л. пром. ивложсние вч» Пловдивч., отч> стеногр. изложенил вт» Мкшхент,, Прага и пр. ЧАСТБ I. Трето поправено издание. Д ћна 2 л. 50 ст. ЧАСТБ II. Д е б a т н о п и с м о. Цћна 2 л. 50 ст. ВгБлгарска СТЕНОГРАФИЧЕСКА ЧИТАНКА ОТТ> Антонћ Безеншекг. Ц-ћна 2 л. 50 ст. ® Продаватт, сс b i. кннжарнпцата „II ч е л а“ вт. Пловднвт. п вт> други по-главнн книжарници в% Бглгарии. Slovenska STENOGRAFIJA po sestavu Frančiška Ks. Gabelsbergerja priredil Profesor Anton Bezenšek Officier d’ Academie, vitez reda sv. Aleksandra in reda sv. Save, lastnik zlatega križca za državljanske zasluge zlate svetinje Plovdivske razstave, srebrne svetinje Antverpenske razstave in častne diplome strenogr. jubil. razstave v Monakovem; časten član centralnega & stenogr. društva v Monakovem in bolg. stenogr. društva v Sofiji itd. Drugi popravljeni natis. Izdala „Matica slovenska" v Ljubljani. Cena I gld. Dobiva se v pisarni »Matice slovenske* v Ljubljani in po raznih knjigarnah na Slovenskem. Tri predice. (Idila.) (Stenogram v prihodnem zvezku). Drsijo pisane sani Po cesti, prav posred vasi. A kraj vasi ob cesti, tam Stoji županov beli hram. Kolčvrati opoludne Vrtijo v izbi se trije. •Poglej te lepe tam sani 1» Predica prva govori. ««Še lepši črni je konjič*« — Oglasi drugi se deklič. «»Vpletenih v grivo, glej, cvetčv In pisanih ima trakov . . Pred pragom obstoje sani, V obraz zardi domača hči. Do bujnih nedrij bolj in bolj Poveša glavico nizdol. Kaj danes kar po vrsti se Nit trga ji mej prsti se ? Pa res! Ta nit, ta sitna nit! . . . Njen v hišo stopi snubec Vid. A. Ašk ere. Majčine oči. Polag njemačkoga od A. Crusijeve. Preveo f Andrija Palmovi c. (Stenogram nalazi se na str. 15 priloga). Kad u gluho doba noći Mirno sjedim u samoći, Tad mi misli hrle tam’ Gdje je srdca topli hram. Tamo svietla luč se sjaji Srdcu obuzetu vaji, Pokoj željni sto mu već Često puta poda steč. Preko brda i dolina U zavičaj pun milina, Tužno srdce leti tad, Da ga mine gorki jad. Za tom luči svedjer gine Srdce puno težke kine: Jer majčinog oka plam Divno sja u žiću nam! (Pobratim). Smrt. (Stenogram nalazi se na str. 17 priloga.) Na pustome logu leži mati bolna . . . Noć je . . . Jao djeci, tužna i nevoljna. Kraj kreveta stoji neka kobna sjena, Prenut će se djeca sama, ostavljena . . . Najmanji je sinak usnuo kraj majke, Drugi po kutima ko razbjegle šajke. Dogor’jeva sv’jeća . . . Eno puca zora: Ćuk nariče . .. Smrt se nekom bliži skora. Jesenski je vihor proletio mjestom I čuje se, lišće kako l’jeće cestom, — • Zazvečalo okno, majčica se trgla, Na oči joj suzne smrt koprenu vrgla . . Umr’je majka . . . Čedo put andjelka tija Sklopljene si ruke vrh čela joj svija, Ko da kroz san tiho milo će joj r’jeti: — Zar ne, mila majko, ti mi ne ćeš mr’jeti.. Josip Milaković (Pobratim). БорЋТЂ. (Стенограма ce намира ма стр. 65 bi. мнн. годишното течение.) Таагв, д"ћто ce види Балкана високн Краи дола Тракииски — на шжна старна, Д*ћ спушта на бт»рзо плЈицп сн шпроки, Величествент., страшенч. п иравт. кат' стћна; Тамгв, д-ћ ce издига на мраморч. основи, \ Всрћдт. хт>лми велени, нокрити ст> цв-ћтл, всичко шумува, играб, пгћснослови: Зефирт., водопадт.тч., врабчета, листа; Вт> туи весело »гћсто ст> тост. изгл^дт. прекрасенч. Os'BBa ce мт.лколп. ct>ct> жт>лти стћни, Скигб древент. п жалент., кат’ споменч. безгласент., Вт. т^ст. хубости новп, на старитћ дни. Все околб е гаумно. Алб вч. гал ограда Е глухо . . . безмт>лвно . . . всегдашент. е ст»нб! Едвамт. ce зачува до тамт. водонада, КОИ ЈГћнЛСТЧ., ГрТ.МЛИВО буХТИ СИ На-В'Б1ГБ. Вђвч. тост. скитч. спокоинии, скитт. старт. христианскии, Надт. черквица ннска ст> ветхи свегии Ce борт. вч.звшпава c4»ct> израстт. гигантскии И врт»ха си чернии вт> облаци крић! Кат’ кедтфт. високи вт> Ливанска пустинл, Кат’ орла крплатии когаго хвт>рчи, Toft клони рас1гћрилт>. Ha стара светннл Ha гробове бћли тои сћнка дт»ржи. Монахт. бгћлобради н старецт. годишни, Го НОМНЛГС. С& ТОЛТ.КЧ., ch тблТЖЧ. ГОЛћ.МЧ,; Нито сљ. 1ГБКТ. чули отч» хора предишин Kora му е коренБ вабоденч. билч» тамт*. Тт>и таенч. ст. родт,тт> си! Какт. таенч. и скрнтенч, Е коренБ му старпи, до д*ћ е пробилЂ, Какт. таенч. е врт^хч. му, шо вворт. лшбопитент. Да види на нусто би сили хабилт.! , . . A може тозч. старецт. бевгласни, в'ћковни, Ha бмвшата сл^ностб свидћтелБ да е; И случки голћмп тои ишце да новни, Които вгб жнвотт, свон увна и видћ. И тч»и Toii живћн тукт. годинп безчетни Обст. ropcKHT'b бури в'б несинрна борба: Ии мразове зи.ммп, нп некове л1.тни Н’ оголватч. му шумна и горда глава. Bt»bt» клони му глсти н гостоириемин Безчислешш птички гнћзда сн ДБржж/гт,, Дћ мирна от4» влоба и бкдствнл иемнм, Д^чнца нернаги кч.рмлп, п звучл^тт,. Самт. toži сл^дч. Балкана, кому е сннт. лнчент., Ce вечерБ нозла1ца отт. с^тннл 8ракт>, И зарант. пакт. Toit прввт, отт. слч.нце укичент. Ст. хорт. птичвА ro cpbma кат’ своћ гоств иредрагт*. Но вт> тал му иора, д^ все се дивеше Ha негова хубоств и височина — Загцото и самгћ toži отч> тол св^јтгб бћше — To обгцата участв, уви . . . го стигнж,! Вт> нојцб гвмна и мрачна внезапно се чува Отч> ие1цери горс.ки грЂмовенгв, дивч. глас-в, И вЈаттфт* сч» бурл завл, залудува Сч> нечувана лроств и гн^вч, до тогавч.. Долинитћ жално отч, бурл пшцћхж, Небото тр1ицеше пламнало вч» оп>нв, Все пада и гини! . . . Полл оиуст^хл! Всл^д-ћ страхотил, мракч., бллст.кт* и rp'BM'B! (Сл ћдва) Иванч. В a з о в г Дубровнику од кнеза Николе I. (Свршетак). Стенограм налави се на стр. 14. Књигу тн je проелавило Од далеких још земана, A богатство анало тећи Из свијета еа свих страна. Сам Гундулић и Руђеро Би великом царству ејали, Неумрлом који славом Твој су обпм претрпали! О, дичи ее, дични граде! Имаш су што, имаш киме: ЈБудима ћеш бит’ образац, Кад бп хтјели да што приме. Сад у јесен мога трудног жића, Ka поклоник мудростн тц давне, Мишл>ах cal.и ив Шпарте к Атиип, Да joj виђу споменике елавне И двор њеног нокојнога кнеза, Од покојне н.енс републике, Па ту да ми машта моја ствара Из прошлости часе и облике. Жел.ах виђет храм светога Влаха, И у н. iiiiiioT свеца великога, Koju штити град n околину Крај престола Бога милоснога, И државни архив, t)e се ране Древна писма гвојега сената И другијех чудо рукописа Драгоцјених, тиеуНе комата, У богатим твојим ривницама, Иуним блага, сјаја и раскоша, Крст пол>убим, који ти подари 1’ука братска нашега Уроша. Шћах бедеме твоје разгладати И машит се низ времена стара, Па проклети грјешног рушиоца Неодвиеног твојега одтара . . . Твој положај изнад мора С чаробношћу вазда зборн — Самом Богу жа je било, Једном кад те трус разори. A луке ти и острови Намамл>ују свако око, Изнад којих нресједаваш Kao стари с Плоча соко. Жел.ах виђст твоју Омблу И илатане Третеника, У лад којих кад се сједе Освјежује дух пјесника. Шћах их питат, да л’ je Ђиво Под гране им када снава — Оно доба, кад бесмртног „Османа“ je еачиљава. О уљудни Дубровниче, Пун спомена славе давне, Људима ти и напретком Покрајине нема равне! Ha будућност срећиу твоју Облачка ти нигђе нема: Твоја свијеет н радиност .Ioni ти бољу судбу спрема! Цетиње, маја 1895. ЈОгославлнска библиографил. Jugoslavjanska bibliografija. (Vse tukaj omenjene knjige in spisi morejo se naročiti v knjigarni Alojzija Bezenška v Plovdivu. — Всичкитћ тука спомкнлти книги и спиеаннл могжгб да се норлчатч. чркзт* книжарницата ,Пчела‘ на JLjи Безеншекч» вх Пловдив5b.) — A. Теодоровт.: Бглгарска литература. Пловдивт* 1896. — И КоринекЂ — Брожка: Латинска граматика. Пловдивђ 1896. — И. Иваннжовт,— Краичевч*: Политическа икономил. КавлнлгБк^ 1896. — „Искуство“, и ллгостровано списание, издава дружеството за под-дгћржание изл1цнит£ искуства вт* Б^л-гарил подт» редакцилта на И. Мч»рквичка И A. МиТОВГБ B'b Софил. — „Училтцен^Б и р t г л е д г“, (М^сечно списание) издава ностолннилтт> учебент. комитетт* при министерството на народиото просвкш,ение вт> Софил. ЦЗша 6 лева годишно. — „Библиотека за самообра-зоване“. Мћсечно списание. Цћна 7 лева. — Нова Кола од Нпколе I. Цетиње, државна штампарија. 1896. Посвећена су мушкој младежи црногор-ској, јср Од „Јабуко веленико,11 Ил’ „Твоје ме косе ноое,“ Млаки звуци тешко души Вајду какву да доносе. У нас, ђецо, љубав славом Кад у свеви не би била, Њежна страст би страст јунаштва Kao море угушила. — II p o с л a в н a споменица ч е-тиристогодишњице Ободскс штампарије. Издао прославни одбор. Цетиње, државна штамиарпја 1895. — Јупачки еиоменик, пјесме о најновијим турско-црногорскимбојевима. Сијеване од великога војводе Мирка Петровића. Треће индап.е. Ha Цетпњу, у књажевској штампарији 1895. Цијена 50 новч. — »Balkan«. Pod uredničtvom prot. dra. Š. Bresztyensky-a i nakladom tiskare A. Scholza u Zagrebu izlazi list pod gornjim naslovom, namienjen jedinstvu u vjeri i slozi medju braćom na slavenskom jugu. (Svaka brošira stoji 60 novč) Pozdravljamo brata po mišljenju i osvjedočenju. -— Ild Bogdanov: Trenutak, prvo poglavje balkanske misli. U Zadru megjunanarodna knjižatnica E. pl. Schonfeld 1896. Cjena 60 nove. — »Knjižica za učitelje*. Izdaje hrv. pedagoški zbor. I. Rukovodja za prirodo-znanstvenu obuku. Cjena 4 for. 20 novč. — II. Rukovodja za zabavište. Cjena 1 for. — A. Lohmer: Rječnik englesko-hrvatski sa točno označenim izgovorom. Zagreb 1896. — »Majka u radu za Bogai Hrvatsku., dar hrvatskim ženama, poklanja Ivan N. Jemeršić. Treće izdanje. Cjena 60 novč. — »Mali zvijezdoslovac«. Napisao Adam Grusling, učitelj u Karlovcu. Cjena 50 novč. — «Biser-ljubav zlasti za Slovane*. Pojasnil dr. Bratoljubič-Domobranski. Ljubljana 1896. Založil pisatelj. Tiskal R. Milic. Cena 65 kr. — (Čisti dobiček je namenjen šolam po Jugoslovanskem.) — »Knjižica za mladino«. Snopič 15: Zeleni listi. Kratke pripoveeti za otroke. Poslovenil A. Brezovnik. — »Slovanska knjižnica., snopič 48—49. Poezije Pagliaruzzijeve (Krilanovc). — Narodna vzgoja. Slovenskemu narodu spisal Josip Ciper le. Izdalo in založilo »Slovensko učiteljsko društvo v Ljubljani«. Tiskala R. Miličeva tiskarna leta 1896. Str. 79. Cena 30 kr. Lastnik A. Bezenšek. — Odgovorni urednik S. Magolič. — Tisek D. Hribarja v Celji. Опие/БКЋ на namtnii г-да абонати. (Продглгкенпе). Spisek naših p. n. naročnikov. (Dalje). Tocii. A. ШоурекгБ, лрофесорт. иа висшето училшце вт> Софии. •71 * 3 ., Ламбри Дончевч,, главош, учителв в% Бориеовградг. „ Стовнт, Бр!1деСтиловгБ, учителв в-в И хтВман-в. Стефан в Мцнчевч., студенп. во. Софии. ~i И. Ж. ГорнеградекпИ вт> Руссе. „ Станчо Цаневт> вђ Канаплч.кч,. „ Ст. Днмпгровт., drđ. medic, вч, Цн>ри.\'ћ. n В. A. Кпомдакивнг, учителв вч. Татарт>-Па зар джп кч.. Столнч, Калпакчиевт, вч, Тврвово. „ Католпческа семшгарнв вч> Илов- ДИВТ,. 7 Нлкола Стоиновч., началнпкт, на Т. II. станцил вч> ЦарпбродЂ. „ Т. Хр. Г'1.лжбов'в, стенографч. вч, Софиа. ., Ст Аджаровч., стенографч., Софпн. „ Сп. CnacoB't, „ „ К. Нојјовч. ., „ K. Шкоринлч>, учцтелЈ, на гимн. вч> Bapita. „ Петрх Вч.жаровч,, студептв вч. Софцв. „ Драгић Солдатоввћ, секретар у 1 Иабцу. n II. Спирндоновч. Недевскн, ученикч, вч> Габрово. ., Иордцнт, Молловч., ученикч. вч. Пловдшп. „ Хр. Гљбенски, учпге.п. вч, гимн. вт> Габрово. „ Б. Ив. Каељрова, врпдвориа к!ш-жарнвца bi. Софив. ., Кост X. Ваеилевч., ученикч. вч. Спшцовх. „ Д. Цпћтковх, учителв вх Севлиево. „ Вас. Султаповх, подсекретарт. вч> Слввевч.. „ Г. Димнтровч., учптелв bi. ги.мп. b'i. Пловдввч. „ Д. A. Молачуовч., студенгв вч. Софиа. . s Дирекциа на дхрж. З-класоно учил. вх с. Орћхово (Рупчоска ок.) „ Д-рч. Дико Иовевв, адвокатч. вт. Софии. „ Н. Брадинеки, чиновникх вч. Софмн. „ Ангелх Равковч, вт, Свшцовх. „ Д. Иосифовх, секретирх na виснгето учил. вт. Софиа. ti Д. Икимовч., учнтелв вч. Самоколх, n II. Недев'в, секретарх вх Шуменч.. „ Георги HiieiiT., учигелв вч. с. Бблч, Искрх (Самоковско). (Слкдва).. Бубомир Увун Мпркович, иуковник ' пензијн у Београду. Veleč. gosp. Ivan Krušić. prof. in šolski svetnik v Celju. Gg. Djaci kr. gimnazija u Karlovcu (20 izt.) G. Arnošt Bezenšek, oddelni načelnik banke «Slavije» v Ljubljani. G*. Ant. Šantl, prof. v Gorici (3 izt.) G. A. M Stranjšak, duhoven v Sarmingsteinu. G. Fran Jerovšek, profesor v Mariboru. G. Fran Jurca, trgovec v Postojni. G. D. Bezenšek, trgovec na Frankolovem. G. dr. Fran Jurtela, odvetnik v Šmarji pri Jelšah. G. P, Vilibald Czok. duhoven v Nišu. Сл. »Гореки вцјенац» на Цетињу. Sl »Tesnopisni spolek* v Brne. G. Šandor Lovašen, bogoslov u Gospiću. G. Tomas Šileny, profesor v Brne. G. Ign. Granitz, tiskar v Zagrebu. G. Мах Backler, redaktor v Berlinu G. Robert Wolheim, pravnik u Zagrebu. G. A. Koričič, pravnik u Zagrebu. G. I. Ivkovič pravnik u Zagrebu. G. J. Prosen filozof u Zagrebu. G. F. Kuchvnka filozof u Zagrebu. G. đr. Glančnik, odvetnik v Mariboru. Gg. Ig. v. Kleinmavr & Bamberg v Ljubljani. G. Petar Firis, učitelj u Senkovcu p. Savski May>f. G. Anton Plohi, učitelj na vježbaonici u Sarajevu. G. Josip Marn, dijak v Ljubljani. G. Zravko Rožič, dijak v Ljubljani. Gdč. Marica Strnadova, učiteljca pri sv. Ani na Krembergu. G. P. Alfons Svet, duhoven na Dunaju. G. Jos Petriček, nadučitelj u Mariji-Gorici kod Diibravice. G. Fran Bratušek, bogoslovec v Mariboru. G. Janko Žibert, bogoslovec v Mariboru. G. Bogoipil Vošnjak, dijak v Celju. G. Franjo pl. Getz u Zlataru. G. Capitano Cav. Giuseppe Cavalli v Turinu. Akademija slov. bogoslovcev v Celovcu. G. Fran Brinar, učitelj v Črešnicah. G. O. Karol Belšak, minorit na Ptuju. G. Ivan Brinšek v Trnovem pri Ilirski Bistrici. G. Vinc. Grivec, misionarski duhoven v Ljubljani. G. Ivan Hribar, stud. jur. v Pragi. G. Jos. Klopčič, nadučitelj v Št. Petru (v Sav. dol.) G. Fran Svetič u Ludbregu kod Varaždinu G. Jos. Tominšek, cand. prof. v Gradcu. G. Mat. Požeg, kapelan u Koprivnici (Hrv.) G. Drag. Pavline v Ormožu. (Dalje). К)гославлнски (Јтенографгв pi Гласникч. Jugoslavjanski Stenograf i Glasnik Југославенски Огенограф и Гдасник ГОДИШНО J i f\ кнпжки Ц'ћна и 1 лева na leto Л 1 1 zvezkbv cena k kron na godinu I 1 I 1 svezaka ciena j 1 kruna на годпну ^ свезака цена " Динара Naročnina in rokopisi pošiljajo sc pod naslovom: — Prcdplata i rukopisi šalju sc pod naslovom: A. BEZENŠEK, Plovdiv (Philippopel). Прћдплата и рл.коппси ce испроисждатт, до адресгтт,: — Предилата и рукописи * ma.i,y ce иод'1. наелрвомт, A. li E3EI lili E Kl,. Дловдчви,. Knjigarne, katere sprejemajo naročnino: Celic: Dragotin PIribar; Ljubljana: Klein- mavr & Bamberg. Книжарннцп, kouto прпемата тгрћдплатата: Пловдпвг: Книжарница Л1чела“ на Лућ lieaeHliiCK'j.; Софин: Нридворна книжарница на И. 11. Кас&ровн. Knjižare, koje primaju predplatu: Zagreb: L. Hartman (Kugli & Dcutsch). Sarajevo. Milan Šarić. Књнжаре, које прнмају претилнту: Веоград: Кљижара Мите Стајпћа. Нови Сад: Лука Јоциђ. Л У JI К и ii ж a р н ii ц ti „ПЧЕЛА“ H Е 3 E Н Ш E К rb и С"в ИловдпвТј. Пр^псфжчва и продана слкдукицитф, собственни изданил: Часгв лева ет. A. Беаоншект, Етшса илн нравоуепие ........ "■ ' j 2 — A. 15. Буковскп !i Рлководство no нћмскии eainc'i* (Упражненин) X 2 — I „ ., (Грамматика) н 2 — _ _ „ (Чптанкај m 2 . Бинтаксист. на нћмскип езикг ..... . 2 A. Безеншект, Гљлгарека стеиографип i 2 50 n „ . (Дебатно uiicmo) n 2 50 „ „ стенографнеска чптанка ... 2 50 „ li Ст. книжкп з.ч домашнп и клаесни упражнении — • 30 ,, Ji 1’Аконодство iro отвфсното нисмо — 1 — Ф. ФрднгепгБ Таблпца ст, бглгарската отвћспа авбука . —- *г- 10 A. Б. Буковски Кипжкп аа отвћсно иисанпе . . . . 1 -т- 10 « n rt rt 2 10 * п •' И 3 10 A Беаепшека. 1 ГОгославниекпи Стенографа. отв 1895 VI 4 — Мгославинскии Гласнпкт,. ј, „ . . k l 3 Knjigarna Alojzija BezenšeKa in dr. v Plovdivu (Philippopel] priporoča se za naročila vsakovrstnih slavjanskih knjig, posebno bolgarskih, hrvatskih, srbskih in slovenskih. Lastna založba stenografskih in raznih šolskih knjig. Postrežba brza in točna. Dopisuje v istih jezikih. Conto-corrente pri »\Viencr Bank-Verein.. Брои 3. Broj. Година VII.Tečaj. "/ '-O J s t , & , // S - л "'V' ~c ли čT4^ Sv /->v cr>. / v c/ - -.^ , -/7 / ,кЛ s 'У гГ ^r\ ^ ^ c*- Л / a j/ У Л ^ N , (/2 , ~J'sJ(fL i ry_ » f / 4 / J ^ c /7ĆZ > / ✓ г? i j> m '**>-'} • „ lP- * j ^ i- Jj z ■p'- 4 (t " ■ ^ s :„Cr c<^ ts*r ' e° ^ -.. У - /УШ' j> c ^ v/° - ?a' O / / s J l ^ * ./C .Ji S ^yi A, ^ ^ n JJ. j e >*' J~j> Čo tv® У - e- ^c. < /J a/'J^ o Cr ^ '-/У, v?//.* °' j so ^ ; dt^' \v > V 4,' ^5°, yj ' „ , 4 f Л ir*-' /y> / \ / —- o- 6 " --- ĆO r" o y <£— , У г^чг^ T' ^ ^ — r/ */Л— "" , G C /£ )Y7 , „ Л / cr сл/2^ €> ir ? s /2 4- 7f №o.r ? -v_v ^ \Л/ \—• c*/?.!/ / vi (t'J7 ^ ? ^ /г^/ ^ ^ ^ f^*/d* ~ ^v‘ ^ —^ -v. 7 Ct — V ”cr wov / 7 if/ (7 / < / 0 Г' ^ . '-' o )j J - /V / ^.C. J ----- ^ 7^ 7/ £v*~ .•„//■ ^t/V 9^^/ C "vt - /f^, • -- ir <> , " X„ ^ o vi2—' € 7, e d/, "d- Ђ x«y 4, c/e^ - /V' — 19 — (6/ е2^ '-) .JI ; 7 / Лв^ đ S,"' У t' Љ> SS . (t v. ,y j F ( &У € 61 /^ 9* ј уЈл O sv) rv W X , J"' 7/ , C ,' ' l f' *'-* V-У/ c-x "у л c" JlrJ 6 '6 at j ^ ^ { j J2 *' -- . /L ,4^7 <7- v /&X O? ' h. c s 7t -4-^ '.)J /'/? <#■ U , оОсХ^ S? X^ tt>.. f ^1 6-/ ^/'V-*,> y-\ - -'"V- /-/*- -/ r> ry O, e У, ул/ jw < ✓ • 7 јУл?- V_y / ? W* v- ч C ^ 7 X* C-__________ T-N <5 z'? / 'v/ V- \_y , V 7!? -v- ^ \Z7y „ Ć ^ ^7 / 'V v d7Jfr- - 'У ^ ^ 7X 7* • * ':.^,СУ, ?r > 7 C/' /° US ' (7 1 S 6 r-\ )c <*7 % /~v '7 7 27 ^ , 7 'JJ1,1j* А^г , f~XX (s J* 4?^ o ' ''✓ Л^дг C l~ т-r^* đnL Л4 7 f ■ / ✓ , (J /\ ? _7 v/ »- o г tvi / _ w j&l/O. v_y2, s лг г^- /&/// оО^~- tv х JZ rV) p/ / ^JL^JZ ep /a- o/ 7^/, e / 16 0, >^е/, 021e o9, * * S o—- d 6/0 л / i _ ■f ~"l lv&, 6 e J&-/ s rV2~ ^ / , Г>/ e /& r*-e , ГУ ^ a>cv (5^, ć7 / - ("/*) ^ 07 ^' /°в./г 2đ2 ^ , / s' f/h o^yi oLs^ erćV? '262 г/ ~jđ^y уГкЈС tv? L, V' O ^г L &-Л/, „ & /l € / vi e ^ л.*&, /г e ?£ s ' rti?, /i e tlO? - (*-) — 2/ — У) dJvo. s ^*tiac, t>3 /tiv <_. ^ C (ГП/'- 5o J .~ C9 J 7®'^ -) f' ^o aL/7® - J / V/* ж£у -^о/^ (-У , njtV^ Г У7 б/л r^7> /у /јо^ј Ј/- 'IO^ ~/7ćC ^ 'УУ> 7^ 27 ° {? € jL.Ji° 6 TIT*, S Ć г~ &ć^-, \ .— (L^ГГђу £j ~ <7 '&if /2j 'v £ (c ( ^Cp'j £~ ’ O 0_ У^ обл / P <3 -^-%sC£-' /, v/^- / л^/ MJ o Co&v: „ C - ^/2 c -Ji n /c C~*> 7 ^ '4*4 :*^4«f 'У л ow/ ) 'en er' e~ - / '<у jdr S? / ^ (L-'i, r~N VI ' V j в? . ć ,..£ J rvĆ - Js J CJ A? A' "* сг ćtA » < <££у - ./S / , 6 £) г 7 61 V L.. i , л/ , t’ t.ydA - ~л£« 4>ч, c ij 16 z_s£&e^y c J/ X' (it g / / er t^jfc / . ^ ? JG ^/"' )v - G£s '(££jL^f-j_ ~ i(j>' i^- '£ V/ 2 ''/ Уу e /^ '~y ^ • TK' 'for- &- J?, ~(s £ s j<3- ' 'A_/__( ^ OcTA _ л p" Jt. J*zf ^ / , < .*f, . rj^Je’ ^ ^ /2£, .2/-^,s<&CL- ■-i' u /~ч б/> , tr O I/ f v7'"^ ™v ^ ^ /у s ^ УО'7 V" a, ro o/j et /,/r t/ . _ —г ^ tu /71Г~,Г/Л O <г . 1Л , ^лл , ;—'LX' ^ 2,i/o ) -(ft-J■ V--%/r -2^T—•;—2A~ - v ■ 7 - - ; -^^7 . ј!г\. )...$/. ?T~---r - 7- - - r-*/^ > ■ v—i/^7 Ssft-7--- -У--Г ■$■■}■■ -ffl Г /° 7 ■ • - flf> - J ■ -ff- -7- - rrsA- 7- - 7- - -cJ"T ?Vv' r ■ ■ c*flr ~ -fey-~C^y ■ C^ -1--Cr-£- •> ■ • -^у-- (J J - - - - -'- -^-- - 7- - - - - - - 7* ^* .*T7\f_7. V-y- . .-.c.. .q/2.:..3/L.. — 10 — —u t- \ е^' v-'', v' <г_/, c_V , e_____^ — A -ф- ; ■" '/ / ^ / ^ > г—V , - / 06, Z? , ; Aj~, /г , Г Ж , -п^ , vy _ X7 / I*?'/ ; Z*' f ^° ; 'P^> У, eS,£S, U, , “ / •Z' / ^ / Z^OhSus Ђ^М. Us yUS sCcdsOm/ć ^Ms 'HAĆS stl+stcesuas. svmertas. alates -^eć-ecU- sisns '/sZđ-Ćnćo X>_ <7 v /,/- у^, t#, <~^>, р2љ, aJ; , h, <7; X's*,z*,#', ć™,jf, £f,/, X' j ^ ^—v° у ^ ^ /С^ у о — (Ј> f jb*/ j , h, e?' 4?/^V C-*o, n/* , lu _ X’ ^ £" XXX- XX «X sv/, j/, vt/, ^’, 'пЛ, čf^, y?T^_ V® № (v, Jfj Y<. «§>/