KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 47 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Aprila 1931.
PATENTNI SPIS BR. 7848
Sociefe Fran^aise de Filetage Indesserrable „D. D. G.“, Pariš,
Francuska.
Sistem trenutnog spajanja uvrtke i navrtke uklješiavanjem.
Prijava od 12. decembra 1929.	Važi od 1. jula 1930.
Traženo pravo prvenstva od 13. decembra 1928. (Francuska).
Već je ostvaren sistem spajanja uvrtke i navrtke naznačen tim, što su one pravi valjci, čije su vodilje deo Arhimedove spirale čija su dva kraja vezana ma kakvom krivom; tako da ugaonim pomeranjem sa malom amplitudom jednog dela u odnosu prema drugom, obadva se dela čvrsto vežu trenjem i ostaju i kad sila prestane dejstvo-vati koja ih je dovela u dodir ako je ugao a, koga zaklapa sa normalom na najmanji poteg tangenta na spirali u krajnjoj tačci ovog potega, manji od /, a / je koeficijent trenja materija koje se dodiruju. Na sl. 1 crteža pretstavljen je ovaj ugao « koga gradi tangenta / u tačci c spirale sa normalom p na poteg cc povučen iz tačke c.
Ovom uglu « može se dati dosta mala vrednost (dajući elementu spirale dosta mali hod) tako da veza delova trenjem bude dovoljno snažna, ali ima slučajeva (kad de-lovi imaju da izdrže u smislu ose visoke napone, ili kad su podvrgnuti savijaniu) kad ova sila trenja, koja vezuje delove jedan za drugi, postane nedovoljna, da se suprotstavi relativnom pomeranju jednog od ovih delova u odnosu prema drugom.
Sistem spajanja, koji će biti niže opisan i koji je predmet pronalaska, dopusta da t;e zameni, u smislu ose, otpor trenja, kojim se vezuju delovi, sa otpornom silom, koja potiče od materije, sličnom, onoj, kojom se opiru ispupčenja uvrtke.
Ovaj sistem spajanja uvrtke i navrtke
čiji je upravni presek oblika Arhimedove spirale, ili dela spirale, naznačen je time, što površine oba dela, koje treba da se dodirnu, u mesto da budu glatke, imaju ureze ma kakvog bočnog izgleda i poredane su jedna spram druge; pod ovim uslo-vima strane žljebova čine u uvrnutom položaju bedeme koji se opiru osovinskom pomeranju.
Sledeči opis s obzirom na priloženi crtež, dan samo primera radi, objasniće kako se može ostvariti pronalazak.
SI. 2 pokazuje u uzdužnom preseku dva dela, jedan je uvrtka a, drugi navrtka b, čiji je presek obliku Arhimedove spirale a spajaju se trenutnim uklještavanjem, delovi su prikazani u odvrnutom položaju.
SI. 3 je presek duž 3—3 na slici 2,
SI. 3, 4 i 5 su izgledi odgovarajući slikama 2 i 3 i pokazuju delove u uvrnutom ili uklještenom položaju.
SI. 6, 7 i 8 pokazuju različite bočne izglede koji se mogu dati delovima a i b koji treba da se uhvate.
Kao što se vidi bočni izgled može biti ili trouglast sa zaobljenim vrhovima (si. 6) ili talasast, sastavljen na pr. od krivih ili polukrugova poredanih i povezanih jedan za drugi (si. 7) ili trapezoidalni sa zaobljenim vršcima (si. 8) ili mogu imati ma kakav drugi oblik, drugim rečima u mesto da se uzme kao proizvodilja valjaka a b prava uzimaju se izlomljene linije ili talasaste i t. d.
Din. 15.
kao što slika 6, 7 i 8 pokazuju pristavljajući preseke po ravni koja prolazi kroz osu cilindra. Ove proizvodilje mogu za vreme proizvođenja površine ne pomeraii se paralelno osi, i tada urezi se završavaju sami sobom ili se ove proizvodilje pomeraju, jednovremeno dok se i obrću u pravcu osovine, krećući se proporcionalno neprekidnom obrtanju, dok i vodilja vrši isto tako translaciono kretanje; tada urezi grade zavojice, koje jedna drugu produžavaju, kao zavrtanj sa jednim ili više ureza.
Zato što su površine uvrtke i navrtke načinjene kao što je rečeno, kad se uvede uvrtka u navrtku, usled malo slobodnog prostora između vrhova ureza označenog sa j na si. 3, a koji iznosi oko desetine milimetra, i urezi budući da su jedni naspram drugih, kad se uvrtka a okreće u smislu strelice / (si. 3 i 5), a navrlka b sadrži nepokretna, urezi o1 uvrtke ulaze u urezu b1 navrtke. Kad se jednom postigne uklještenje, sila potrebna, da se izazove pomeranje u pravcu ose, ravna je onoj, koja je potrebna, da bi popustili zubci, koje grade urezi. Bočni izgled ovih ureza može se izabrati da bude takav kao na si. 6 i 8 i da budu bokovi m, n zubaca ti, koji će doći u dodir; upotreba ureza pruža tada osim koristi, da veza dva dela ima najveću stalnost, i sledeće koristi:
1.	Snažno uklještenje kad se pojavi sila koja teži da okreće uvrtku u navrtci,
2.	Mogućnost da se postigne uklještanje sa većim hodovima zavojnice, a prema tome da se mogu urezi načiniti dubljim.
Dubina ureza treba biti izabrana tako da se postigne dodir i uvrtke i navrtke i uklještanje samo okretanjem delova za 90° u odnosu jedan prema drugom. Na pr. ako zupci dodirnu vrhovima dna ureza dela, čija zavojica vodilja ima maksimalan poteg do vrha zubca od 10 mm, a čiji je hod 3 mm, budući da kružni slobodni prostor, koji omogućava uvođenje, ima 0,1 mm, biće potrebno okrenuti uvrtku za ugao Y> tako da bude
Y
360
pa da vrhovi zubaca leže u projekciji duž ose; a ako je dubina ureza 0,5 mm, biće potrebno okrenuti za ugao S, tako da bude
8
360
180
3
60°,
pa da vrhovi zubaca dodirnu se sa dnima i da nastupi uklještanje, dakle je potrebno ukupno okretanje od 72°. Ali ako se dodir
izvrši na bokovima m, n pod uglom /?, uslov da se dogodi uklještanje i da se održi jeste, mesto da bude tgo:-<f.
tg«<
f
sin/? '
Vidi se da se može znatno povećati «, dakle hod zavojnice, pa prema tome i dubina ureza. U prethodnom slučaju može se, dajući urezima bočni izgled ravnokrakog tro-ugla (/? = 30°), dobiti zavojnice sa hodom od 6 mm i dubinom ureza 1 mm otprilike a da se snaga uklještanja ne smanji.
SI. 2, 3, 4 i 5 pretstavljaju delove sa urezima, a svaki urez je zatvoren sam sobom. Mogu se, kao što je rečeno, načiniti zavo-jičasti urezi, koji se produžuju kao kod zavojnice, ali ovaj postupak, koji omogućava bržu izradu, nije uvek ostvarljiv; sa ovom vrstom ureza uvrtanje delova ab izaziva relativno pomeranje delova u pravcu ose, ali to se pomeranje nekad ne želi. Ma kakvo pravilo bilo usvojeno za ureze i ma kakav bio njihov bočni izgled, ovi urezi mogu se izvesti saglasno sa opisanim postupkom u ranijem patentu društva prijavioca No. 648334 od 15. juna 1927. god., kako u slučaju kad su vretenasti (helikoidalni), sa vrlo velikim hodom, to će reći kad je na delu utvrtke ili navrtke geometrijsko mesto jedne određene tačke zavojica, na primer tačke c sl. 1, preseka uvrtke i navrtke umesto da bude prava paralelna sa osom, vrlo izdužena zavojica. Razume se da mogu biti učinjene izmene, a da se ne izađe iz granica pronalaska.
Patentni zahtevi:
1.	Sistem trenutnog spajanja uklještava-njem uvrtke i navrtke, kod koga se daje delovima uvrtke i navrtke, koji se zahva-taju, presek oblika Arhimedove zavojnice, naznačen time, što se dodirne površine uvrtke i navrtke, u mesto da bude glatka, ima ureze koji odgovaraju jedan drugom, tako da urezi jednog dela ulaze uglavljuju se kao klinovi — u ureze drugog dela, kad se izvrši uvrtanje ugaonim pomeranjem jednog dela u odnosu prema drugom.
2.	Sistem spajanja prema zahtevu 1, naznačen time, što se urezi završavaju sami sobom ili se nastavljaju jedan za drugim.
3.	Sistem spajanja prema zahtevima 1 i 2, naznačen time, što su izrezi valjkasti ili vretenasti sa dugim hodom, a preseka oblika Arhimedove spirale, čiji bočni izgled pretstavlja izlomljena talasasta i t. d. linija.
J?i(T3 Adpatent broj 784$.


\ ■'
~v,\ .
•’T

..Z'
■y .	>;
Vt


'"■i
% - »■ - .	• . ' V
■v.*’-":v..-.. •
^ , -V
■ * i	- <

Adpatent broj 7846.

X.

H.
w,.
"f' ..
' *1-
.•
J
A 'y">' v

M



> 'o
■’V-.
o '