KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 47 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 15. Juna 1929.
PATENTNI SPIS BR. 6008
Allgemeine Elekiricitats-Gesellschaft, Berlin.
Postupak i naprava za spajanje zavornjeva.
Prijava od 8. decembra 1927.	Važi od 1. juna 1928.
Traženo pravo prvenstva od 26. aprila 1927. (Nemačka).
Poznati su postupci za izradu kompaktnih spojeva zavoranja, kod kojih se oba kraja zavornja istovremeno spajaju miru-jućim pritiskom pomoću isterivača, koji pritiskuju na krajeve zavornja i od kojih jedan ima suprotan smer od drugog. Već je bilo predloženo, da se spajanje glava zavornjeva vrši postupno, pri čem se najpre uzima jedan isterivač sa jednom pritiskujućom površinom, koji spaja samo unutarnju površinu glave zavornja, posle čega se drugim isterivačem, čija pritisku-juća površina deluje samo na spoljni prstenasti deo zavornja, završava spajanje. Ovaj način izvođenja postupka iziskuje dva isterivača, t. j. dve alatke ili jednu alatku sa izmenjivim pritiskujućim delovima.
Po pronalasku se izvođenje gore opisanog postupka uprošćava tako, da spoljni .i unutarnji delovi krajeva zavornjeva od spoljne prema unutarnjoj strani pomoću kombinovanog postupka spajanja i valjanja sa isterivačima, koji se obrću u suprotnom smeru i pritiskuju na krajeve zavoranja, obrazuju glave. Kod ovog postupnog izvođenja postupka može se sa jednim isterivačem izraditi završna glava u jednom toku rada. Menjanje alata, odnosno delova za pritiskivanje izbegava se na ovaj način. Štedi se u alatima i radnom vremenu, i poboljšava se kvalitet veze.
Na nacrtu su predstavljena dva načina izvođenja pronalaska i to pokazuje:
Sl. 1 kraj zavornja, koji ispada iz kotla
sa jednodelnim isterivačem pre početka spajanja.
SI. 2 izgled odozgo na isterivač.
SI. 3 izvedenu završnu glavu po svršetku spajanja.
SI. 4 i 5 pokazuju kraj zavornja sa isterivačem potrebnim za obrazovanje završne glave pre i posle spajanja i sa zatvaranjem šupljine zavornja.
SI. 6 pokazuje izgled odozgo na isterivač potreban za zatvaranje šupljine zavornja.
Kraj zavornja a provučen je kroz lim b kotla i ispada toliko, koliko je potrebno za obrazovanje završne glave. Isterivač c izveden je koritasto na radnim površinama d, tako da isti pri nasađivanju na kraj zavornja dolazi najpre u dodir sa spoljnim delovima, koji se nalaze na periferiji. U daljem toku spajanja dolaze zatim i unutarnji delovi kraja zavornja, koji se nalaze oko šupljine e u dodir sa upuštenim delovima radnih površina d, tako da se obrazovanje završne glave vrši postupno od spoljne prema unutarnjoj strani. Radi održavanja šupljine zavornja može isterivač c imati vodeći šiljak /, koji je raspoređen centrično prema koritasto udubljenim radnim površinama, i koji pri spajanju ulazi u šupljinu e i sprečava njeno zatvaranje (si. 3).
Ovaj šiljak / može se izostaviti, ako se želi zatvaranje šupljine e. Takav oblik izvođenja isterivača i kraja zavornja pre i posle spajanja predstavljen je na si. 4 i 6.
Din. 10.
Palentni zahtevi:
1. Postupak za spajanje zavornjeva, naznačen time, što se primenom dvaju iste-rivača, koji cirkulišu u suprotnim pravcima i koji istovremeno pritiskuju na krajeve zavornja, spaja od spoljne prema unutarnjoj strani najpre spoljni a zatim unutar-
nji deo ispadajućeg kraja, koji obuhvata šupljinu zavornja.
2. Naprava za izvođenje postupka po zahtevu 1, naznačena time, što se sastoji iz jednodelnog isterivača (c), koji ima ko-ritaste radne površine (d), koje su udubljene prema sredini.
Adpstent broj6008.
2Tg. Z
2Tg. 1.
">~«*«8ZZ£2223

JTgr. 4f.
JJTg.6.
.TTff.3

2Tg.5.