KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 12 (5)
1NDUTSRISKE SVOJINE
Izdan 1 Maja 1932.
PATENTNI SPIS BR. 8854
L G. Farbenindustric Aktiengesellschaft, Frankfurt a. M.,
Nemačka.
Postupak za dobijanje acil-aminobenzol-stibinskih kiselina.
Prijava od 21 maja 1930.	Važi od 1 maja 1931.
Traženo pravo prvenstva od 15 juna 1929 (Nemačka).
Nađeno je, da p-acil-amino-benzol-stibin-ske kiseline u kojima se nalazi u o polo-žaju prema ostatku stibinske kiseline, koji bilo subslinenat, pokazuju sasvim uopšte manje ili više ispoljena peroralna dejstva kod obolenja tripanosoma i drugih tropskih bolesti. Ovaj efekat treba tim više ceniti, jer jedno uspešno suzbijanje tropskih bolesti mogučno je samo, ako se nade jedno sredstvo, koje se samom pacijentu može dati u ruke, tako da on nije upučen na lekarsku pomoč (na pr. intravenozne injekcije) kod svake pojedine aplikacije. Spravljanje se vrši na poznati način na pr. što se aromatična baza opšte formule:
NH2
I
V_/\_Y
I
X’
u kojoj jedno Y predstavlja vodonik a drugo Y jedan proizvoljni substituenat, kao na pr. OH, OHC3, CH3 ili halogen, jedno X predstavlja jednu acilaminogrupu, a oba druga vodonik ili proizvoljne druge sub-stituente, diacotuju na poznat način i izlo-že izmeni sa antimonitom, ili što se aromatične stibinske kiseline opšte formule:
SbOg H2
I
V—/N—Y
X’
u kojoj jedno Y predstavlja vodnik, drugo pak neki od gore navedenih subsfituenata i jedno X’ jednu aminogrupu, oba druga vodnik ili proizvoljne druge substituente, aciluju na poznat način. Na taj način do-bijaju se stibinske kiseline koje u o-polo-žaju prema ostatku stibinske kiseline imaju koji drugi substituent. Ovim položajem u-slovljeno je iznenađujuće dejstvo, jer do sada upotrebljavane stibinske kiseline, kao što su p acetil-amido benzol-sfibinska kiselina, p-amino-benzol stibinska kiselin t 3-hlor-’-acetil-amino-benzol stibinska kiselina, ne dejstvuju pri peroralnoj upotrebi.
Primeri:
1) 40 g 4-acetilamino-2-metil-l-amino--benzol-hidrohlorid rastvorifi u 200 cm3 vode, dodati 32 cm3 konc. hlorovodonične kiseline i diacotovati. Bistar diaco raslvor polako dodavati na 15—25° smeši od 30 g antimon-trioksida, 60 cm3 natrium-hidroksi-da (40° Be), 80 g glicerina, 200 cm3 vode i 2 g bakra, pri čemu uz živo razvijanje
Din. m.
azota nastaje izmena. Kad smeša više ne vežuje, neuiralisaii sa hlorovodničnom ki-selinom do još slabo alkalne reakcije prema fenolftaleinu, zasititi sa ugljen-dioksi-dom i bistro cediti. Rastvor zakiseliti sa hlorovodoničnom kiselinom, oceditit vaku-mom stibinsku kiselinu, koja se taloži i ispiraii vodom. Radi prečiščavanja rastvo-riti u metil-alkoholu, očediti vakumom od nerastvorenog i taložiti etrom. Tako se do-bija 4-acetil amino-2-metil-benzol-l-stibinska kiselina u obliku belog praška, koji se u razblaženim alkalijama lako rastvara i koji se ugljeniše pri zagrevanju, a ne topi se.
Ako se pode od odgovarajućeg valeril ili benzoil jedinjenja, dobija se kao krajnji proizvod 4-vaTeril-amino-2 metil-benzol-l-sti-binska kiselina odnosno 4-benzoil-amino-2-metil benzol-l-stibinska kiselina.
2.	28 g 4-amino-2-metil benzol l-stibinske kiseline, dobivene izmenom diacotovanog 4nitro-2-metil-l-aminobenzola sa antimo-nitom i redukcijom nagrađene nitro kiseline, kao natriumovu so rastvoriti u 150 cm3 vode. Mešajući pri sobnoj temperaturi pustiti da docuri 15 g anhidrida sirčetne kiseline i mešati dok temperatura opet ne spadne. Tada se dodaje hlorovodonična kiselina dok rastvor ne postane kiseo prema kongo crvenom, cedi vakumom i pre-čiščava dobivena 4-acetil-amino-2-metilben-zoi-l-stibinska kiselina kao što je opisano u primeru 1.
3.	44 g 4 acetil-amino-2,5 dihlor-l-amino-benzola u mlinu sa kuglama izmešati za diacotovanje potrebnom količinom rastvora nitrita i vode u Žitku kašu i sipajući je u 48 cm3 hlorovodonične kiseline i 300 cm3 ledom pomešane vode diacotovati. Diaco rastvor se, kao što je to u pr. 1. opisano izloži izmeni sa antimonitom.
Radi prečiščavanja suspenduje se sirova 4-acetil-amino-2,5 dihlor benzol-l-stibinska kiselina u metil alkoholu, rastvori sa malo amoniačnog rastvora i taloži etrom kao amoniačna so. Beo prah, koji se sa neu-tralnom reakcijom lako rastvara u vodi.
4.	18 g 3-acetil-amino-6-metoksi-l-amino-benzola diacotovati na uobičajen način i izložiti izmeni sa jednim rastvorom anti-monita iz 15 gr. antimon trioksida. Izdvajanje i prečiščavanje 3-acetil-amino 6-me-toksi-benzoi-l-stibinske kiseline vrši se na sličan način kao u gornjim primerima. Radi odvajanja može se i ugljen-dioksidom zasičeni rastvor izložiti dejstvu natrium-hi-dro-sulfita, nagrađeni stibiobenzol precediti vakumom i sa vodoniksuperoksidom opet oksidovati u stibinsku kiselinu. Kiselina je jedan skoro beo prah, koji se veoma lako
rastvara u razblaženim alkalijama i amoniaku.
5.	22 g 3 glikolil-amino-6 oksi 1-amino-benzol-hidrohlorida dobivenih topljenjem 3-amino-6-oksi-l-niiro benzola sa glikol nom kiselinom i redukcijom nitrogrupa, diacotovati i izložiti izmeni sa jednim rastvorom antimonita iz 15 g antimontrioksida.
3-glikolil-amino-6-oksibenzol-l-stibinska kiselina je jedan beo prašak, koji se u alkalijama lako rastvara.
6.	23.5 g 4-acetil-amino-3-metoksi-6-me-til-l-amino benzolhlorida (dobiveni iz 4-ace-tiiamino 3-metoksi 6-metil-l-nitrobenzola ka-talitičkom redukcijom nitrogrupe), diacotovati i izložiti izmeni sa antimonitom, kao što je to opisano u gornjim primerima. Čiščenje i spravljanje soli 4-aceiilamino 3-metoksi-6-metilbenzol-l-stibinske kiseline najbolje je i ovde izvodili rastvaranjem u metil-alkoholu i taloženjem sa eterom.
Patentni zahtev:
Postupak za dobijanje acil-amino benzol-stibinskih kiselina, koje su u o-položaju prema ostatku stibinske kiseline substitui-sane nečim drugim, naznačen time, što se aromatične baze opšte formule:
NH.,
I ~
Y-/\-Y
X
u kojoj jedno Y predstavlja vodonik, a drugo Y jedan proizvoljni substituent, kao na pr. OH, OHC3, CH, ili halogen, jedno X predstavlja jednu acilaminogrupu, a oba druga vodonik ili proizvoljne druge sub-stituente, diacotuju na poznat način i izlo-že izmeni sa antimonitom, ili što se aromatične stibinske kiseline opšte formule:
Sb03 K,
Y— y \—Y
u kojoj jedno Y predstavlja vodonik, dru- oba druga vodonik ili proizvoljne druge go pak neki od gore navedenih substi- substituente, aciluju na poznat način, tuenata i jedno X’ jednu aminogrupu, a
;jv: jsrul