Poštarina plaćeita ц gotovu
Cena Din 2
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
		Mesečni prilog	»Sokolska	“Prosveta«
tu ШВ	Ljubljana, 19. novembra 1031.	Izlazi svakog četvrtka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo nalazi se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2312, uprava u Narodnem domu, telefon broj 2543 — Ljubljana • Račun poštanske štedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vraćajn		
VIKTOR ŠUM AN.
IX. svesokolski slel
Da upoznamo naše članstvo sa grandioznim pripre* mama za IX. svesokolski slet u Pragu 1932, a koje su več u punom toku, prinaša* mo ovaj interesantan članak od br. V. Šumana iz »Narodnih Listy«.
U Tyrševom domu vre kao u koš* nici. Crna ploča na ulazu puna je raznih objava, koje pozivaju na sednice razne odbore, a kojima je svima pred očima jedan te isti zajednički cilj: pri* prava za IX. svesokolski slet i dostojna proslava Tyrševoga jubileja. Po* svuda vlada čvrsta volja i odlučnost, posvuda snažna samosvest i silna ustrajnost.
Samo oni, koji su u stvar potanje upučeni, znadu, koliko truda zahtevaju razne^ priprave u žarištu sleta, koje, konačno, kao rezultat svega, do tan-čina klešu to veličanstveno delo. Šteta je, da Tyršev dom nije staklena pala* ča; sav narod trebao bi da pode i da vidi, kako se složnim radom i ideal* nom požrtvovnošču počaščuje delo na-šeg osnivača.
Dok u Tyrševom domu stalno rade razni odbori, na Strachovu je neobično živo:	pripravlja	se	i gradi sletište.
Zadnji slet god. 1926 dao je pobude, da se strachovska ravnica upotrebi za veče telovežbačke priredbe. Sledeči slet pak doneče novu teče vinu: trajno uredenje toga zemljišta za razne sve* čanosti. Poznato je, da je medu kon-kursnim nacrtima prodro načrt arhi* tekta Dryaka, kome je sada povereno definitivno uredenje sokolskog i voj-ničkog stadiona, dok če civilni stadion urediti arhitekt Kopp i Balvarek.
Sletište na Strachovu biče veoma prostriano i največi deo istoga biče de* finitivno ureden več do samoga sleta. Pre svega urediče se tu glavno vežba-lište, koje če služiti sletovima i vojnim svečanostima. Vojnički stadion služiče telesnom uzgoju vojske i upotreblja* vače se svakog dana. Do njega izgra-diče se i uzorna telovežbačka dvorana, koju če na idučem sletu Sokolstvo upotrebiti za takmičenja za slučaj, da
se ista radi nepogodnog vremena nebi mogla održati na otvorenom. Prvi če se izgraditi vojnički stadion, koji če, izgleda, biti predan svojoj svrsi još pre sleta. Treči (civilni) stadion služiče sportskim priredbama. Tu če se za sada izvesti samo zemljani radovi, dok če se gradnja tribina, garderoba i osta* lih objekata odgoditi za kasnije.
Na velikom, glavnom, sletištu zgradiče se srednja trečina glavne tri* bine i to iz betona. Delove sa Strane izgradiče ČOS sama. Ostale tribine imače dolnje delove iz betona. Na isti način izgradiče se i stajanja pred t.\-binama, i to na stepenice, da gledaoci budu imali lepši pogled. Na vežbalištu samom biče prostora za 15.100 vežba* ča. Pitanje, kako če trajno izgledati dolnja tribina, kroz koju na vežbalište stupaju vežbači, nije naime još rešeno, a rešiče se na taj način, da se po potrebi može i preurediti. Za vreme sokolskog sleta biče pod glazbenim paviljonom ulaz, kroz koji če se moči proči u 72*stupu. Da se sa vežbališta omoguči što brži odlaz, biče sa svake strane ulaza još po jedan prolaz, kroz koji če vežbači odlaziti s vežbališta, tako da na glavnom sabiralištu za na-stupe ne bude tiske.
Tribine če imati mesta za 145.000, a sedišta če biti 30 tisuča. Poznato je, da su tribine na svesokolskim sleto* vima uvek rasprodane do poslednjeg mesta i sa tom činjenicom trebače računati takoder i u narednoj godini. Ka* ko če sletište morati da pri svakom nastupu primi preko 200.000 osoba, to ovaj broj pretstavlja tvrd orah u pogledu, kako da se reši pitanje samog pristupa na sletište, a da se pri tome promet ne omete i potpuno ne obusta* vi. Istina je naime, da se pridolaženje ljudstva može lako izvršiti u redu, jer se pridolazi postepeno. Ali odilazenje nakon nastupa nameče praškim pre* voznim preduzečima tešku zadaču, na koji način da se izbegne prejakoj na-vaii Na istočnom delu sletišta biče ureden izlaz prema Smichovu i delo* mice na Petrin, za ostale pak urediče se tri tramvajska stajališta nad Dlaba-
čovim. Tramvajska kola moči če odav-le u jednom samom satu otpremiti 46.000 osoba. Nad Dlabačovim, kod prve kule stare tvrdave, izgradiče se glavni ulaz, koji če se nalaziti nešto niže, nego je bio za vreme poslednjeg sleta. Automobili ovoga puta neče moči stizati do same glavne tribine. Za smeštanje automobila priredivački odbor rezervisao je dovoljno prostora. U uredenju garderoba mnogo se je napredovalo. Sabiralište za vežbače biče ravno, samo če delomice imati sličan uspon kao trg Sv. Vaclava. Na obim stranama sabirališta nalaziče se garderobe sa kabinama, od kojih če svaka imati mesta za 25 osoba. Kabine su povezane u nekoliko zasebnih redova, od kojih svaki može da primi od jedne do dve tisuče vežbača. Po* red toga, nalaziče se tu i kabine za nadzorništvo, umivaonice i paviljoni za okrepu. U svim garderobama biče mesta za 36 tisuča vežbača, nadalje za posebno odelenje od 500 lica, koji če učestvovati u svečanoj sceni, te za 3000 tisuče vežbača gostiju Vežbači če imati na ovom sletu svoj vlastiti ulaz i pridolaziče od strane žične železnice, koja če voziti preko tvrđave. Urediče se takoder i vlastite kuhinje, koje če spremati jelo za 20.000 osoba.
Naravno je, da če po čitavom sletištu biti uredene i zdravstvene stani* ce, pisarne pojedinih odbora, restaura-cije i razni drugi paviljoni. Opčcnito nastojanje teži za tim, da celo sletište bude odgovaralo i estetskim zahtevi* ma, kao i da več do sleta bude u naj* večem delu definitivno uredeno, na način kako to predvidaju načrti, čime če se Strachovska ledina pretvoriti u moderno središte telesnog uzgoja u smislu ideala dr. Tyrša, čiji če monumentalni stup podavati sletištu za sva vremena svečani izgled.
Takoder i znanost s vremenom učini svoje, jer če pored stadiona za laku atletiku biti i operaciona dvorana, koja če služiti u hitnim slučajevima, te nadalje dvorane za proučevanje zdravstvenih upliva telesnog uzgoja na vežbače.
U vežbaonicama sc več marljivo vežbaju sletske proste vežbe — posvuda u srcima gori živa nada za velikim danima koji če biti svetao primer na* cionalne discipline, požrtvovnosti, sa-mosvesti i pravoga — tvorilačkoga ro-doljublja.
Uredenje slefišia na Sirahovu
Situacija sletišta IX. svesokolskog sleta 1932. u Pragu.
Jujp ut* Saac озвг гвж m uoS1
■
*u
i
i
projektant: arch. A. Dryak
Legenda:
1. Vežbalište za 15.000 vežbača. — 2. Glavna tribina sa loiom pretsedniku republike. _ 3. Severna tribina
6. Glavni ulaz sa glazbenim paviljonom.
10. Garderobe za članice. — 11, Garderobe i skladištu za svečanu scenu.
5. Istočna tribina za članstvo u odori 9. Garderobe za članove.
4. Južna tribina. 7. Dva izlaza za članstvo. — 8. Sabiraliite.
12. Kuhinje za ishranu
20.000 vežbača. — 13. Gospodarske prostorijo i zgrada nastambenog i železničkog odbora. — 14. Restauracijski paviljoni. — 15. Glavni ulaz sa garderobam#, blagajnama i sl. — 16. Glavno predvorje sa Tyrševim stupom. — 17. Svečano šetalište. — 18. Lakoatletski stadion. — 19. Vojnički stadion. — 20. Pokrivcni prostor za vežbanje na spravama. — 21. Glavna tribina na
vojničUom stadionu.
22. 3tainlišt<
prostor za vežbanje
automobiln. 23. Severni, iilaz
spravama.
24. Južni ulaz.
Ing. VJEKOSLAV KOVAČEVIČ, (Kreka):
Braćo, dođile u Sokolami!
U »Sokolskom Glasniku« br. 44. o. g. čitamo izveštaj sa sednice izvr-šnog odbora Saveza, održane 19. i 20. oktobra. Veliki deo sednice bio je posvečen razmatranju nesuglasica izme-du upravnih i tehničkih organa, koje su u nekim župama uzele velikog maha. Ovakove nesuglasice morale su naš br. Savez veoma zabrinuti, pa je o tom predmetu poslana na sve župe okruž-nica. U toj okružnici govori se opče-nito i ne iznose se imena župa, gde ta-kove prilike vladaju. K nama je ta okružnica stigla nekoliko dana pre »Sokolskog Glasnika« br. 44, pa su se neka brača kad nas osetila pogodena i tvrdo su bila uverena, da i u našoj župi vladaju slične nesuglasice.
Spomenute činjenicc potakle su me da napišem ovaj članak, i da u par reči pokušam nači prave uzroke tim tako čestim pojavama u našoj organizaciji, t. j. nerazumevanju i razmimo-ilaženju upravnih sa tehničkim organi-ma, koje se pojave dešavaju najčešče u društvima, a dosta puta i u župama.
Sokoli se sastaju u sokolanama na zajednički rad, koji se pretežno sasto-ji u vežbanju. Mi se kod telovežbe upoznajemo jedni s drugima, sklapamo tesna prijateljstva sa bračom, s kojom se možda u gradanskom životu nebi ni poznavali, da nas nije povezala sokolska zajednica. Kakav duh vlada u tim našim sokolanama? Deca obično goje velike simpatije prema svojim uzgaja-teljima-prednjacima, naraštaj oseča po-štovanje prema njima, u kojima vidi uzor, koji i sam želi postiči. Članstvo smatra prednjake za najistaknutije i najmarljivije svoje drugo ve te im po-verava vodstvo i uzgoj vežbača. Naj-boljega medu njima izabire za načelnika i sa puno ooversoj.i u njegovu sposobnost i rad sle li njegovim zapo vtciin.a. u sokolanu dolazi svak svoje-voljn 'i, i uvek mu je iz nje slobodan izlazak. Onaj, koji se ne može da složi sa duhom sokolane i sa u njoj ustaljenim redom i disciplinam, taj ne dolazi u sokolanu i ne ivmišava naš poredak Na taj način, rekao bih u sokolani sc automatski odt/ava pravi sokolski duh i disciplina, nad čime stalno bdije oko tehničkog vodstva, koje je uvek u so-kolani i bez kojega se život u sokolani ne tla zamisliti. Takav duh sokolane odgaja nam prave Sokole. Medu tako odgojenim Sokolima ne dolazi do nerazumevanja i ne može biti principi-jelnih razmimoilaženja. Tu i tamo dc-
gode sc nesuglasice, ali one ne bivaju zamašne.
Kako rekoh, sokolana se ne da zamisliti bez prednjaka. Oni su tamo svakodnevno. Neki dva, tri i četiri puta nedeljno, a poncki i svaki dan. Sa-vestan načelnik neče propustiti ni jed-noga dana, a da ne naide u sokolanu. Vežbači bilo koje starosti ili spola, poznavaju sve prednjake društva, iz jednostavnog razloga, jer ih tamo da-nomice vide na sokolskom radu. A da li poznavaju članove upravnog odbora?
Ja sam bio u jednom društvu dve godine naraštajac. Znao sam sve prednjake, prednjačke pomočnike i pred-njačke pripravnike, ali nišam znao, ko je starešina. Jesam li ja tome kriv? Posle toga došao sam u drugo društvo kao član i prvi koga sam upoznao bio je starešina društva. Zašto? Jer je on bio voda II. vrste članova, u kojoj sam vrsti i ja vežbao. Ili ovo: bio sam član društva u sedištu župe. Zar bih poznavao načelnika župe, d£ ga nišam svakog vežbačkog dana video u sokev lani u vežbačkom odelu? I konačno u sokolani Ljubljana - matica upoznao sam nekoliko najistaknutijih ličnosti našega Saveza u — vežbačkom odelu.
Zar se sam od sebe ne stvara ovaj zaključak: Svi Sokoli, a naročito funk-cioneri bilo četa, društava, župa ili Saveza, treba da se sa članstvom sastaju u sokolani na telovežbi. Članovi upravnih organa treba da postave kao prvu svoju sokolsku dužnost: pohadaj sokolanu! Pa kad budemo taj ideal po* stigli, da je starešina prednjak, ili bar bivši prednjak, članovi upravnih odbora da su vežbači ili bar bivši dugogo-dišnji vežbači — zar mislite da če još dolaziti do nesuglasica? Starešina treba da uživa največi autoritet u svojoj jedinici. Ako je taj autoritet temeljen samo na poznavanju sokolskih propisa, a ne proizvod dugogodišnjeg rada u sokolani sa onima kod kojih treba da autoritet uživa — onda to nije dobro i takav autoritet je kuča od karata, koju če i najmanji vetar porušiti.
Bračo, članovi upravnih odbora, dodite u sokolanu! Obucite vežbačko odelo i med nama če nestat razlike. Približite se vežbačkom članstvu, sklopite s njime sokolsko prijateljstvo — bratstvo — pa se nečete trebati brinuti za napredak vaše jedinice, jer čemo svi biti prožeti istim sokolskim duhom — duhom sokolane.
Konferencija o saveznoj sokolsko)
šlampi
Dne 13. i 14. o. m. održana je u Ljubljani pod pretsedništvom I. zame-nika starešine Saveza br. E. Gangla konferencija o štampi Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, kojoj su pored svih urednika saveznih sokolskih listo-va učestvovala i brača: pretsednik pro-svetnog odbora dr. Vladimir Bclajčič, ekonom Saveza Branko Živkovič, tajnik Saveza Ante Brozovič i član savez-ne uprave br. dr. Riko Fux.
Konferencija bavila se je detaljno svim pitanjima, koja se odnose na sa-veznu sokolsku štampu, kako u pogledu samog uredivanja saveznih sokolskih Iistova, tako i o njihovom gospo-darskom stanju. Konferencija je, kon-statujuči naročitim zadovoljstvom lep napredak naših saveznih sokolskih H-stova i savezne sokolske štampe uop-če, tretirala takoder i pitanja, kako da se savezna sokolska štampa još bolje usavrši i podigne te da se poveča broj pretplatnika saveznih sokolskih listo-va.
Medu ostalim stvorenim zaključ-cima, konferencija je naročito podvu-kla, da glavni savezni organ »Sokolski Glasnik« sa svojim mesečnim prilo-gom »Sokolskom Prosvetom«, ima da drži pravac čiste sokolske ideje, i da njegove rubrike budu otvorene slobod-nom i stvarnom izlaganju o aktuelnim sokolskim pitanjima. Nadalje, da »Sokolski Glasnik« ima da bude duhovni regulator sokolskog života, rada i nastajanja, koja treba da stvaraju duhovno jedinstvo i gradansku svest o odgovornosti i dužnosti prema narodu i državi
Konferencija je naročitom rado-šču konstatovala lep napredak i šire-nje Iistova »Sokoliča« i »Naše Radosti«, te njihov veoma značajan uticaj na vaspitanje naše sokolske omladi-ne. Utvrdila je ujedno, da je i savezni tehnički list »Soko« na doličnoj višini.
U smislu rezolucije savezne glavne skupštine od 1921., zaključeno je ujed-no, da savezni prosvetni odbor u za-jcdnici sa saveznim tajništvom organi-zuje otsek za štampu sa izveštajnim birojem sedištem u Beogradu, koji če redovito izdavati svoj bilten, kao i da se u prvoj polovici decembra o. g. or-ganizujc propagandna nedelja sokol* ske štampe.
Na koncu sastavljen je novi re-dakcioni otsek »Sokolskog Glasnika«, koji sačinjavaju braća: E. Gangl, S. Če-lar, V. Švajgar i J. Poharc. a koji če sc predložiti izvršnom odboru Saveza na odobren j e.
Pozdravi Savezu SKJ
Podravska Moslavina. Sa današnje konstituirajuče skupštine Sokolske čete u Podravskoj Moslovini, srez Donji Miholjac, Savska banovina, ovime iz ražavamo Savezu na dosadašnjem plodnom radu svako priznanje sa sokolskim bratskim pozdravom. Zdravo! Starešina Matokovič, tajnik Adainek.
Andrijevica. Sa uspešnog završe-nog prvog prednjačkog sokolskog tečaja bratski pozdravljamo. Zdravo! Prednjači Sokolskog društva Andrije-\ <ea.
ROSI JA - FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
/LoVEH/Ko
/0K0L/TV0
Zbor župskih prosvetara ČOS
Dne 7. i 8. novembra održao se je u Pra^u pod pretsedništvom br. Krej-čija zbor župskih prosvetara COS U pozdravnom govoru starešina COS br. dr. Scheiner naglasio je i podvukao veliko značenje dr. Tyrša za Sokolstvo i čehoslovački narod uopće. Bratu sta* rosti zahvalio se je pretsedatelj zbora br. Krejči, čestitavši mu ujedno tom prilikom u ime sokolskih prosvetnih radnika njegovu 70godišnjicu. Sledili su zatim razni referati. U prvom redu
dinice samo njih 66 nema vlastitih biblioteka. Ukupno imaju društva 447 tisuča knjiga za članstvo, 28.862 za na« raštaj i 3711 za decu. Stručnih biblio« teka ima u 2110 društava oko 117.000 svezaka.
U nastavku sednice narednoga dana prvi je referisao br. Krejči o dosa« dašnjem radu i podao smernice za bu-duče. Dotakao se je i saradnje ostalih slovenskih sokolskih organizacija na proslavama i na širenju Tyrševe sokol« ske misli i naročito je pri torne naglasio rad Sokola kraljevine Jugoslavije U januaru 1932. iziče svi sokolski li«
Učesnici zbora župskih prosvelara ČOS 7. i 8. o. m. u Pragu — Sprcda s leve na desno: prosvelar ČOS br. Ani. Krejči, starosta br. dr. J. Scheiner, književnik br. J. Mahen, zam. staroste br. J. Truhlar. („Jas")
oduže je izvestio br. Mahen o ulozi Sokolstva u diletanskim pozorištima, te je tom prilikom izneo velik uticaj dobrih dramatskih dela na vaspitanje sokolskih pripadnika. Daljnji izveštaj potstarešine ČOS br. Truclara poka-zao je, da se u župskim i društvenim prosvetnim odborima dobro radi. Br. Klicpera označio je lepim rečima ve-liku zadaču društvenih prosvetara pri-godom Tyrševe lOOgodišnjice, kada treba upoznati čitavo sokolsko članstvo, naraštaj i decu, pa i ostalo gra« danstvo o velikom značenju Tyrša Kruna proslave biče IX. svesokolski slet u Pragu, zbog čega je dužnost prosvetara da za taj veliki sokolski praz« nik duhovno pripreme svoje članstvo. Statističar prosvetnog odbora ČOS br. dr. Mraz izneo je veoma zanimljive statističke podatke. Medu ostalim na-veo je, da od preko 3142 sokolske je«
stovi u svečanim izdanjima, koji če hiti bogato opremljeni samim članci-ma o Tvršu. Nakon velikog referata br. Krejčija, referisao je o sletskim pripremama br. dr. Bukovsky, a o so= kolskoj izložbi izvestio je br. Križ. Zatim su sledili još ostali izveštaji. Naročiti interes pobudila je novost o sletskim natečajima za lutkarstvo, pe-varijc i pozorište. Konačno su sledili izveštaji o prosvetnim školama ČOS i župa, kojih je bilo 33 redovitih i 41 vanrednih sa 1609 učesnika. Zaključe« no je nadalje, da se provede revizija društvenih biblioteka, zatim da se održe savetovanja soeijalnih otseka, na koji način da se u sokolskim kru« govima najpodesnije reši pitanje bes-posliee. Na svim tim večanj ima bili su stalno prisutni svi funkcioneri ČOS sa starešinom br. dr. Scheinerom na čelu.
Priredbe povodom Tyrševe proslave
U okviru Tyrševih proslava u god. 1932. spada i otvorenje državnog Tyr« ševog zavoda za telesni uzgoj. — Če-hoslovaeka akademija znanosti i umet« nosti saopštila je, da če održati na dan lOOgodišnjice Tyrševog rodenja veliki zbor naučenjaka, na kojem če se govoriti samo o Tyršu, kao velikom ustanovitelju Sokolstva, uzgojitelju i esteti. — Kao vanjski znak Tvrševe godine, pored sleta, otkriče sc na Ujezdu u bližini Tyrševog doma, spo« menik Tyrša i Fiignera. Takoder i na svim trim univerzitetima več se ovc godine drže predavanja o značenju ustanovitelja Sokolstva, a to. isto i na višim pedagoškim školama ,U panteonu Narodnog muzeja, gde se nalaze likovi največih čeških muževa, otkriče se brončano poprsje dr. Miroslava Tyrša.
Svečani sokolski konceral 3, decembra o. g. u Pragu
U veliko j Smetaninoj sali Grad« skog doma u Pragu održače se 3. decembra svečani sokolski koncerat, ko« jim se utvara sletska godina. Koncertu sodeluje poznata češka Filharmonija i pevački kor »Smetana«. Tom zgodom po prvi put recitovače se pesma »Mi« roslav Tyrš« od br. Medeka, a zatim če govoriti pretstavniei svili slovenskih
sokolskih Saveza i to: za ČOS br. dr. Scheiner, za SKJ br. Gangl, za poljsko Sokolstvo br. Zamoyski i za rusko Sokolstvo br Gižickij. Koncerat če se zaključiti scenom, koju če izvesti članstvo i naraštaj, a češka Filharmo« nija če tada zasvirati grandiozni Sukov marš »U novi život«.
Jesensko zasedanje odbora
ČOS
Dne 5. i 6. decembra o. g. sastače se odbor ČOS na jesensko zasedanje. Dnevni red obuhvata, pored izbora 12 članova komisije za iztadu proračuna, još i izveštaje o izletima ČOS u Split i Pariz, o štafetama odfžanim 19. i 20. septembra o. g., o gospodarskim pre-duzečima ČOS i o jedinstvenim pravi« lima za župe. Zatim če slediti referati
0 svesokolskom sletu, o kojem če govoriti načelnik, načelnica, prosvetar, sekretar i zastopnik financijskog od« bora. Daljnja tačka dnevnoga reda biče razgovor o telesnouzgojnom i prosvetnem radu ČOS u godini 1932. o pro« slavama lOOgodišnjice Tvrševog rodenja i t. d. Odbor če sc također baviti
1 stanjem ozlednog fonda te če pode« liti potpore iz Narodne zaklade, a za« tim če se povesti velika debata o ubla-ženju besposlice u sokolskim redovi« ma. Konačno če sc odobriti proračun ČOS za godinu 1932, i rešiti razna interna pitanja organizacije. Izbora u ovom zasedanju ne če biti.
VIKTOR PLANINŠEK, (Kranj):
Spori u Sokolstvu
Pitanje športa u Sokolstvu, koje je pokrenuo br. Trček u »Jutru« od 18, novembra, razvija se u aktuelan problem, koji je latentno postojao več od pre. Na njegov člančič odgovorio sam u »Jugoslovanu« od 22. novembra kratkom replikom i br. Trček, kome se je uzgredice pridružio i nepoznati pisac u »Jutru« od 25. novembra, objaviti je u »Sokolskom Glasniku« od 4. novembra oelužu raspravu o tom predmetu. Kroz debatu provlači se več od početka oštra osobna nota, kojoj ču se u ovim reteima u interesu objekti vnosti nastojati da ugnem.
Glede razlikovanja pojmova »telesni uzgoj«, »šport«, »telovežba«: točno su pojmovi »telesni uzgoj« i »telovežba« karakterizovani več u prvom »Jutrovom« članku. Ali ne i tako »šport«. S jeduostranim nazorom o športu, kako je prikazan u pomenutim člancima, ne mogu se slagati. Ne može se športu odricati etički momenat, ako pod reč ju »šport« razumemo atletiku, smučanje, plivanje, razne sportske igre i t. zv. aristokratske sportove: jahanje, jedrcnjc i t. d. U tom opsegu te-ško je nači principijelnu razliko iz-medu športa i telesnih vežaba u sokol-
skom smislu, jer u okviru Tyrševog sistema ima mesta za sav taj šport. Večinom su gore pomenute grane športa neškodljive također i bez struč-noga vodstva, što se o nekojim sokolskim vežbama na spravama ne može kazati. Ta konstatacija važna je za sa-stav vežbovnih načrta malih sokolskih društava, koji nemaju školovanih pred-njaka za vežbanje komplikovanih vežaba na spravama i sa skupnim vež-bačl •cim orudem.
Posebno stajališče zauzimaju u »sportskom problemu« t. zv. »divlje igre«; u našim prilikama pre svega nogomet. O njemu se malo kacla čuje što drugoga osim oduševljenog odobravanja ili principijelnog otklanjanja. ‘U poslednjim godinama nogomet se je po nekim sokolskim društvima jako raširio; to pak naročito u manj im me-stima, gde su sokolska društva po svom lokalnom značaju pozvana da kod omladine dotičnog kraja provode sav telesno-uzgojni rad. Ponegde je bio nogomet organizovan u posebnim otsecima, drugde pak pod vodstvom kakvog prednjaka, koji se brinuo, da igra nijc degenerirala u surovo mlače-nje za loptu i slično i da su nogometaši redovito posećivali telovežbu. U zadnje vreme zbor župskih načelnika za-branio je svako nogometno udejstvovanje u sokolskim društvima i stvar je time bačena zapravo ad acta. Takoder i sportiste otklanjaju »sokolski« nogomet, koji da spada u vrstu div-Ijeg nogometa (vidi »Športni list« od 27. oktobra); ubogi Sokoli, koje veseli koji slobodni sat da mogu trkati za loptom, sede tako medu dva stolca i ne mogu da se maknu. Ne kanim time kritikovati zaključak zbora župskih načelnika, ali — ne čini mi se kom-pletan. Zar zabranjuje Sokolima da idu u sportske klubove i da tamo po svim sportskim pravilima gone loptu?
1 kao što pokazuje iskustvo, svaki mladič, koji se posveti redovitom nogo-metnom treningu u organizovanom klubu, za nas je izgubljen — u Sokolu pak igra nogomet više slučajno nego redovito, i pored redovite telovežbe. Pitanje nogometa je dakle također i pitanje taktike; ne da bi sc za to moglo spočitnuti vodnicima društva, koji ga toleriraju (ne protežiraju!) »da udovoljavaju niškim ljudskim nagoni-ma«. Trčanje za loptom zdrava je vež-ba, tome je teško prigovarati sve dok nogomet ostaje u skromnim granicama i dok se ne forsira. Bojim se da če gornje retke ko razumeti kao odušcvljeni zagovor nogometa, što nikako ne stoji, več je to izraz skromne želje da bi se na nogomet gledalo doduše ostrim i kritičkim, ali pravednim očima.
Takoder i na druge nedužnije sportske igre, n. pr. odbojku, gledaju nekoji sokolski krugovi nepoverenjem. Ne poričem tim krugovima sokolski idealizam i dobru volju, ali ja u tome gledam nekakav konzervatizam, nesa-vremenost i bojazan, da se u čisti Tyr-šev sistem unesu tude primese. Mislim, da je baš za telesni uzgoj od vanredno velikog značaja intenzivno gibanje na slobodnom zraku, koje pru-žaju baš sportske igre i naravno takoder i sokolska telovežba. Isključivo sokolska telovežba, pod čime se obično podrazumevaju vežbe na spravama i proste vežbe, prikladna je pak i nena-doknadiva za one periode godine, kada je vežbanje vani nemoguče. Ne sme nas smetati, ako sportske igre nisu sokolskog izvora i nisu izričito u telovežbačkom sistemu iz god. 1862. Ta u najnovije vreme preuzeli smo n. pr. smučanje i taborenje kao uzgoj-no sretstvo, a to nam u našem sistemu pred 60 godina nije bilo poznato.
Što se tiče »sretstva« i »svrhe« športa i sokolskog telesnog uzgoja, to pitanje prepuštam ideolozima, koji treba da kritiekom upotrebom logičkih formula ustanove, što je svrha i sretstvo sokolskog uzgoja i obratno. Ja to pitanje gledam s praktičnog gledišta: sportista, koji se najedamput bavi različnim granatna lake atletike (svrha mu je naravno rekord i nista drugo) ne može da spreči, da mu se telo razvija harmonički i postane lepo. Pojmovi »svrha« i »sretstvo« prepliču sc, i mnogi, koji o njima govore, nemaju o njihovom opsegu jasne slike.
Ne slažem se s tvrdnjom članka u »Sokolskom Glasniku«, da »čisti šport nema izričnog cilja da uzgoji osebine značaja i morala, iako taj cilj , postizava do neke mere.« Izrazi »tair«, »sportsko ponašanje« i t. d. znače mi zdravu uzgojnu snagu športa. LJzgojni motiv športa naime nije izričito for-mulisan, ali zato ga ipak nije moguče negirati. To vredi u slučaju, ako šport shvačamo kao kompletan uzgojni sistem. »Uzgoj sa samim športom ne-moguč je«: kod Engleza uzgoj sa samim športom moguč je i vrlo uspešan.
Za nas Sokole pojam »šport« obuhvata onu skupnost telesnih vežaba, koja sc obično podrazumeva pod tom rečju; te vežbe uzimamo u naš sistem i podredujemo ih našem uzgojnom cilju, koji je razgovetno i tačno forinu-lisan u Tyrševoj ideji. Zato ne treba da športu i sportistima odričemo sa-mostojnu uzgojnu vrednost i uzgojne
težnje. Naš sokolski pojam uzgoja širi je te obuhvata pored uzgojne ideje, izražene u športu (baš tako kao i u našim sokolskim vežbama u užem smislu) još i druge elemente. Naša je sokolska družnost, da u okvir Tyrševog telovežbačkog sistema preuzmemo nove vežbe, podesne za uzgoj pojedinca i naroda. Naša ideja je pak kompletna i šport ne može da joj pruži nikakovih novih prvina. I baš u tome, u strahu da bi sportske vežbe uticale na opseg i sadržinu sokolske ideje te da bi ju kvarile, vidim glavni uzrok nepove-renja nekojih idealnih sokolskih kru-gova prema sportskim granama i prema svemu, što je u vezi sa imenom »šport«.
U »Sokolskom Glasniku« izrazuje br. Trček mišljenje, da smo u bistvu u mnogočem pošli predaleko uvada-njem sportskih grana u naš sistem. Moje je mišljenje baš protivno. Dok na našim takmičenjima budu mere da se postigne najbolja ocena u lako-at-letskim granama uopšte daleko ispod poprečnih sportskih rezultata (n. pr. kod trčanja), dok u večini župa budu sudili na tekmičenjima lakoat-letske grane posve neuvežbani suci, dotle ču biti mišljenja, da je u našem vežbanju športa premalo. Takoder i u drugim stvarima nismo pošli predaleko uvadanjem športa. Laik-posmatrač mora dobiti utisak, da mi samo šilom uvadamo sportske grane u naš telesni uzgoj. Nije dugo otkad smo uveli smučanje, koje pred godinama, kada još nije bilo u modi i živa potreba udejstvovanja zdravog čoveka u slo-bodnoj zimskoj prirodi, nije imalo ni-šta manje uzgojne vrednosti od danas. U zadnjim godinama uvedena je odbojka i čuje se, da nju treba gajiti samo zajedno sa lakoatletskim granama. Dakle, igra, koja razgibljuje i iserp-ljuje celog čoveka te obično traje više od jednog sata, neka se obavezno ve-
že sa Skokovima, trčanj.em i t. d., i možda čak i sa vežbama na spravama! Da spomenem ČOS, koja več uuže vremena gaji različite sportske igre: odbojku, bazenu, košikovu, tenis i t. d. kao samostalne grane vežbanja te u njima prireauje — po sportskom uzo-ru — samostalna takmičenja.
Na koncu raspravc u »Sokolskom Glasniku« napada člankopisac nekoja društva radi sportskog udejstvovanja. Trn mu je u očima plakat Sokolskog društva Kranj, koje je sredinom oktobra priredio »sportski dan«. Po mom mišljenju pomenuti plakat bio je sa-stavljen po svim pravilima moderne reklame, i ako se obazremo na učešče i uspeh, moramo reči, da je postigao svoju svrhu. Njegov naslov »Sportski dan« kaže po gornjim izvadanjima samo to, da su sc toga dana izvađalc grane, koje karakteriše skupni naziv »sportske«. Ne razumem, zašto pri tome nebi znali, što raciimo! Vodnicima sokolskih društava, koja su priredivala sportske dane i slično, ne može sc porivati agilnost i nijc moguče predbaciti im lenost i slično (vidi članak brata Trčka u »Jutru« od 18. oktobra, 15. do 32. redak). Što im treba, to je idejni pouk, koii ih ima privesti na pravi put. ako su (barem po mišljenju brata Trčka) zašli na stranputicp; nije pak umestan bezobziran napad u dnevnoj štampi!« Nema sile na svetu, koja bi mogla prisiliti svesno sokolsko društvo da prireduje »sportske dane«, »sport-ske društvene večeri« i t. d.; istina je, ali isto tako nema sile. koja bi mogla da to brani — dok društva ne veže kakvi odnosni zaključak nadređene sokolske instance; takovom zaključku pokoriče se svako sokolsko društvo.
»Ako nije i ne sme da medu nama i športom bude razlike, zašto smo onda na svetu?« — Ej, brate, baš nismo samo radi toga na svetu, tla bi bilo razlike medu nama i športom.
Sokolska poljoprivredna Izložba
u Gacku
Na 25. oktobra o. g. otvorena je na svečan način izložba poljoprivred-nih proizvoda i ručnih radova seoskih sokolskih četa sreza gatačkoga, koju je organizovalo gatačko Sokolsko društvo. U sokolskoj dvorani, lepo ukra-šenoj, izložbu je otvovio u 11 sati pre podne agilni sokolski radnik br. Dedič, sreski načelnik, koji je pri otvaranju održao govor pun patriotizma i ljubavi prema Sokolstvu, veličajuči zasluge hercegovačkih seoskih Sokola, koji su svojim neumornim radom zauzeli prvo mesto u čitavom jugoslovcnskom Sokolstvu. »Hercegovina se ponosi So-
mislima, kojim su prikazali našu isto-riju, narodne velikane, junaštvo i vi-teštvo. To su dela onih, koji u Sokolstvu nalaze spas, nalaze dobro svoje i čitavog naroda.
Visoko noseči sokolsku ideju, oni su ponosni, što sc zovu Sokolima i što njihov rad vodi nacionalno j, ckonom-skoj i kulturnoj pobedi našega naroda. Rukotvorine, koje su bile ^ izložene, pretstavljaju veliki uspeh Sokolstva, jer su one oličenje snage i sposobnosti sokolske. I sama izložba dala je Sokolima potstreka, da sami mogu stvo-riti ono, što če im biti ukras doma i
Polj r: pri vredna izložba sokolski« čela galačkog tlrušiva u backu 25. okt. o. g.
kolstvom, jer danas prednjači u njemu svojim istinskim radom, kao viteštvom na bojnom polju,« — rekao je br. Dedič. 1 zaista, ko nije video izložbu seoskih četa ovoga sreza, taj ne .Lože • verovati, koliki je uspeh njihovih članova, koji se u ovim golim krševima bore sa materij alnom bedom i ne voljama, ali bogati duhom oni zadivijuju svakoga sa svojim iskrenim, ljubavlju protkanim, radom, kojim iz dana u dan krče puteve boljoj budučnosti našega naroda. Oni okupljaju oko sebe sve vrednosti, iznalazc nove metode za što uspešnije delovanje u narodu, kako bi se osetio snažnim u životu našega Seljaka i time stvorile težnje i nasto-janja koja ih vode ka pobedi.
Čitav dan padala je kiša, ali nije omela ni jednog Sokola da dode toga dana i da vidi delo ruku seoskih ne-imara.
Preko 200 kršnih gorštaka iskupi-
lo	sc bilo na izložbi. Odlično organizo-vana, izložba je bila za divljcnje sva-kome, a Sokolima ponos, jer su pokazali svoj rad, samopouzdanje i prega-laštvo, kojima se stvarno i odlikuju. Veliko interesovanjc pobudili su ručni radovi, koji su se naročito isticali svo-jom umetničkom izradom i lepim za-
lepa dragocenost. Od tih radova reda-li su sc: kreveti, stolovi, stolice, tin-tarnicc od dr veta, pljuvaonice, stanovi za tkanje, mašine za vezanje sena, gusle, duvanske kutije, grablje, vile, brane, plugovi, i t. d.
Iako je, skoro, sve unisteno od letošnje suše, ipak su Sokoli svojim trudom uspeli da dokažu, da i u ovim planinskim krajevima sve može uspevati, samo treba volje i truda, a to su Sokoli časno pokazali. Sokolstvo ih je naučilo da otvore oči, da se otresu zaslepljenosti, koja ih je rušila i ubijala.
Treba poči napred.
Taj dan u srcima svih gataekih Sokola ostaviče lepu sokolsku uspo-menu, jer se na tom velikom sokolskom' škupu klicalo Sokolstvu i ju načkom Kralju, koji svojim neumornim radom najbolje pokazuje, kako se istinski služi svome narodu i otadžbini, i kako se voli svaka stopa ovc zemlje, kojoj treba svi da poslužimo kako nauči naš mudri Vlad ir i kako nas uči dela naših dedova i pradedova.
Da je ovako izložba uspela, ima si zahvaliti i banu Zetske banovine g- dr. Krulju, koji ie svojem banskem pomoči od 10.000 dinar« omaguem muzanje ovc uspele Hožbe. Za n.egovu
Is žeiovešbačKoa sveta
pomoč i staino vodenje brige o Sokolstvu i narodu ovoga kraja, naročito u ovim reškim vremenima, Sokoli su jednodušno na predlog dr. Dediča poslali g. banu pozdravnu depešu ove sadržine:
»Banu gospodinu dr. Krulju Cetinje.
Sa svečanog otvorenja izložbe po-ljoprivrednih proizvoda i ručnih rado-va seoskih Sokola gatačkog sreza, ko-ju ste omogučili banskim prilogom i svojim aparatom za napredak Sokolstva i dobro naroda, pozdravljamo Vas jednodušno sa našim Zdravo! Odbor.«
SAUČEŠČE POLJSKOG SOKOLSTVA
Molim da primite u ime Saveza i u ime moje izraze dubokog saučešča povodom smrti IV. zamenika starešine Saveza brata dr. Mergenthalera. Czo-lem! — Adam Zamovski.
SAUČEŠČE RUSKOG ZAGRANIČ-NOG SOKOLSTVA
Draga bračo! Primili smo Vaše pismo, kojim ste nas obavestili o smrti IV. zamenika starešine Saveza SKJ br. dr. Pavla Mergenthalera. Potresni du-bokom žalošču prerane smrti br. dr. Mergenthalera, molimo Vas da izvolite primiti iskrene izraze našeg saučešča i bratske boli nad njegovim gubitkom. Sa bratskim Zdravo! — Prag, 6. XI.
1931.	— A. G. Vičuk, zamenik starešine, Malegovskij, sekretar.
SAUČEŠČE NAČELNIŠTVA I TEH-NIČKOG ODBORA SAVEZA SKJ POKOJNIKOVOJ PORODICI.
Velecenjena rodovina! — Tužna vest, ki je dospela iz inozemstva, da je naš vzorni in neutrudljivi brat dr. Pavle Mergenthaler, IV. zamenik starešine Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, nenadoma preminul, je zarezala globoke rane v srca nas vseh, ki smo ga poznali in z njim dolgo vrsto let delovali skupno za procvit našega Sokolstva.
Molimo sve br. župe, društva i čete kao i ostalu braću, da nam svoje dopise i članke za broj od 1. decembra pošalju (uredništvu lista: Učiteljska tiskara, Frančiškanska ulica) ne-
o	d 1 o ž n o do 22. o. m., jer čemo u ponedeljek 23. o. m. zaključiti redak-ciju lista i kasnije pristigli dopisi neče se moči uvrstiti u taj broj.
VOJISLAV BOGIČEVIĆ (Tuzla):
Iz prošlosli
»Srpskog Sokola« u Bosni i Hercegovini 1903.—1914. g.
(Grada za istoriju Sokolstva.)
ZAPISNIK
HI. redovne skupštine Srpske Sokolske Župe održane 29. januara 1912. Poče-tak tačno u 10 sati prije podne.
IV.
Prisutni su: brat Gjorgje Perin, zamjenik starješine — Mostar, brat Dr. Vojislav Besarovič, starješina, Sa* rajevo, brat Stevo Žakula, voda, Tuzla, zamjenjuje Zvornik, brat Jovo N. Po; povič, tajnik župe, Sarajevo, brat Ma-tcjič D., zastupa Soko Gatački. Du* bički, Gradiški i Sarajev., brat Miško Jovanovič, zastupa Soko Brčki, Tuzlu, Priboj i Gračanicu, brat Atanasije Šola, Mostar, brat Čedo Milič, nadzornik okruga Mostarskog, zastupa Lju-huški i Stolac, brat Simovič Veljko, zastupa Nevesinje, brat Mihailo Ma-nnovič, zastupa Bugojno, brat Ilija Kalinič, zastupa Zenicu, brat Tihi, za* stupa Reljevo — Sokolska sekcija, brat Zarič, zastupa Banja Luku, brat Vasilije Stojanovič, zastupa Trcbinje, brat Dr. Joco Perendija, zastupa Ko* ttjice, brat Vlado Spahič, zastupa Cap* ‘jinu, brat Dr. Kondič, zastupa Prije-flor, brat Milan Stakič, zastupa Viso* ko, brat Vojislav Kostič, zastupa Vi« Vegrad.
Starješina Dr. Besarovič pozdravna skupštinu i poziva da sc oda po* cast umrlim članovima našega Sokolova i to: Mičo čelovič u Brčkom, Stojan Tudor u Čapljini, Milan Maksimove u Tuzli, Pavle Stokanovič u Tuzli, "lihailo G j uric u Tuzli. Poziva tajni* *a, da čita svoj izvještaj.
. Iza čitanja tajnikova izvještaja Pita Čedo Milič kako da je iz Ljubinja Uobio pomoč učitelj Savič, a nije od* h°r o torne ništa znao.
Odgovara starješina, da jc odobre* ^lc od odbora Srpskog Sokola u Lju-
Bilo je 90 izlagača i svih je 90 na-gradeno od banske pomoči. Posle podeljenih nagrada, Sokoli su jednodušno zaključili da svoje poljoprivredne proizvode sa izložbe stave na razpolaganje narodnom odboru za ishranu postradalih od suše, čime su pokazali svoju sokolsku velikodušnost, što je za svaku pohvalu. Zatim su uz pljusak kiše, vedra čela oko 2 sata popodne, napustili Gacko i razišli se svojim do-movima, noseči u sebi veru u konačnu pobedu Sokolstva i preporod sela. —
Đ. J. Tilimbat.
Blagovolite v teh težkih dneh, ko Vam je nemila usoda iztrgala ljubečega soproga in skrbnega očeta, sprejeti najiskrenejše sožalje in globoko sočutje v imenu načelništva in tehničnega odbora Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije.
Načelnik:
Bajželj, 1- r.
OSTALA SAUČEŠČA
Povodom smrti br. dr. Mergenthalera poslali su svoja saučešča Savezu j oš Sokolska društva Dakovo, Sokolsko društvo Čakovec, Sokolsko društvo Ljubljana I-Tabor i od br. dr. Oto Šantela iz Lepoglave.
Sokolska radio -predavanja
Sledeča sokolska radio-predavanja drže se (radio-stanica Beograd):
dne 20. o. m., predaje brat dr. Miša Matič, o temi: »Sokolstvo u bivšoj Austro-ugarskoj monarhiji«;
dne 27. o. m., predaje brat Dušan Bogunovič, o temi: »Fizičko vežbanje dece sa elementima sokolskog vaspi-tanja«.
Predavanja odežavaju se redovito svakog petka od 20 do 20.30 sati.
Ujedno molimo i braču ž u p s k e starešine da nam svakako do gor-njeg roka dostave i zamoljene izjave.
Narudžbe i oglase za broj od 1. decembra poslati upravi lista, Narodni dom, Ljubljana, n a j d a 1 j e do 24. o. m.
UREDNIŠTVO I UPRAVA.
binju za otšiljanje Saviča u Prag na* knadno došlo. Perin, pita kako da su neka društva dobila novac za odaši* ljanje člana u Prag, a nijesu spremali nikog na tečaj u Prag.
Starješina odgovara, da od tih društava nijc bilo spremnih ljudi. Novac je upotrebljen u koju drugu svrhu
i to predhodnim odobrenjem »Pro* svjete«.
Simovič: Oferta Baniča je bila s početka jeftinija za 4 K, zašto je odije-
lo	pošlje poskupilo.
Starješina odgovara, da je za ofer-tu stavljen rok, i kada jc taj rok pro-šao podigao je Banič cijenu i to radi štrajka, koji u to doba nastao kod krojača u Mostaru.
Stojanovič:	Trebinje	nije	diglo
onu potporu od 200 K, šta je učinjcno sa onih 200 K?
Dr. Besarovič odgovara, da se to nalazi kod »Prosvjete«. Stojanovič moli, da se zauzme župa za onih osta* lih 200 K od »Prosvjete«, da ih dru* štvo dobije Pita, šta je sa kučevnim redom, jer su ga oni naručili prije mjesec dana, a nijesu ga još dobili.
Popovič: Tome nije kriva župa nego društva, koja trebaju kučevni red, da im pošaljemo, pa to do danas nije ni polovica javila.
Mi ne možemo komad po komad kučevnog reda da sc uokviruje, jer bi nas tako skuplje stao, nego što dobi* jemo za njega.
Što se tiče prigovora Atanasije Šole, da je kučevni red u opreci s pra-vilima odgovara Žakula, da je on iz* radio kučevni red i da ga je predao Matejiču, a ovaj upravi župe, koja ga je konačno uredila i dala u štampu.
Milič primječuje, da je prema za* ključku lanjske skupštine trebalo kučevni red prije štampanja poslati svi* ma društvima, pa onda štampati. Sada se veli, da kučevni red nije dobar a več je štampan, tako da če taj korak župe staj ati nepotrebnoga troska organizacije.
Starješina odgovara, da čc odbor snositi taj trošak, ako kučevni red ne bude dobar i ako se je upravni odbor župe zbilja ogrješio o zaključek skupštine.
Proglas Medunarodne
glmnasličke federacije
Pretsedništvo MGF, nakon briž-nog proučavanja pariškog incidenta, koji se desio na poslednjim meduna* rodnim takmičenjima za prvenstvo sveta, jednoglasno je zaključio, da je proglašenje rezultata, po kojima je do* suden šampijonat sveta vežbaču br. Hudecu iz ČOS, osnovano na pravilniku, koji onda nije bilo moguče izmeniti; istovremeno pak utvrdilo se je, da je taj incident mogao otpasti, ocenjivačka komisija nije zaboravila na izlučnu alinej u takmičarskog reda te da nije za pobednika proglasila vež* bača iz finske federacije. Radi toga mora sc to rešen j e saopštiti finsko j federaciji kao pravilno, da bi se time u korist telovežbe taj incident sma-trao izgladenim.
S druge Strane pretsedništvo je mišljenja, da se takova takmičenja moraju organizovati isključivo u smislu pravilnika federacije, t. j. po od* luei tehničke komisije.
Ta stvar biče predložena na ras-pravljanje i konačno rešenje na na* rednoj sednici federacije god. 1932. u Pragu.
Za pretsedništvo: Scheiner, Caza-let, Huguenin, Dalbanne.
Dnevna telovežba na francuskim školama
Zauzimanjem državnog potsekre-tara francuskog ministarstva prosvete i školskog otseka tog ministarstva, uvešče sc u francuskim školama dnev* no vežbanje po pola sata. Dosada se je naime provadala telovežba dva sata na tedan, dok če se unapred vežbati svaki dan po pola sata i to u svim razredima. Telovežba biče poverena stručnim licima. Državni potsekretar Morinaud nada se, da če sc ta reforma moči izvesti za tri godine, kada čc se imati dovoljan broj profesora telo* vežbe.
Francuski listo vi o JeIesno~ iizgojnoi zaostalosti Pariza
Kako u poslednje vreme pišu neki francuski listovi, francuska prestonica stvarno je vrlo malo doprincla izgrad* nji letnjih vežbališta i dečjih igrališta. U tom pogledu da je Berlin neupore-divo dalje pokročio, jer da tamo ima mnoštvo raznih zavoda, Roji se spe-cijalno bave telesnim uzgojem, dok Pariz, osim velodroma, zapravo još nema ništa. Tek u zadnje vreme po* krenuta je zaslugom kritičara akcija da se i u tome pogledu prilike pobolj-šaju.
Stojanovič pita, zašto se nije ra-dilo kod opština radi širenja Sokol* stva.
Starješina odgovara, da nije, jer je to, kao što je izjavio glavni nad* zornik srpskih škola gosp. Borič, več stavljeno u nastavni plan, a osim toga je na lanjskoj skupštini odredeno, da učitelji sami preko svoga organa »Srp* ske Škole« pretresu to pitanje.
Stojanovič pita. zašto su morali ponovo tražiti od vlade dozvolu za za-stavu.
Starješina odgovara, da je to na temelju zakona o društvima tako i da če tako morati činiti svako društvo, dok od župe ne bude izrađena'dozvola za zajedničku zastavu.
Šola čita propise o zastavi iz Pra* vila i navodi, da se ti propisi ne slažu sa zastavom, kakva je u Biogradu usvojena, a u Trebinju sc je od tih propisa odstupilo.
Marinovič pita je li Sabor zainte* resovan da se riješi pitanje o srednjo-školskoj omladini
Starješina odgovara, da je stvar u toku.
Perin ističe razliku u komandi iz* medu nas i Srbije i pita kako če izgle-dati na sletovima sa komandom?,Hoče li biti razlike?
Žakula razjašnjava, da je radeči komandu, radio u sporazumu sa Srbi-jom i Vojvodinom i oni nisu nikakvih stvarnih razlika istakli za komandu. Sami nijesu do sada ništa napravili i mi nijesmo mogli više čekati.
Perin ističe, da je na skorašnjem sastanku u Beču pokrenuto pitanje antialkoholizma medu Sokolima. Pa bi trebali, da i mi na tome radimo.
Ostavlja se za eventualije.
Dr. Kondič: Da li imadu kod nas dva kvaliteta odijela. Starješina: Koliko jc meni poznato nema.
Dr. Kondič veli, da postoji dvcM jaka boja, odnosno da se Iboja brzo mjenja.
Milič: Ističe, da su izvještaji o javljanju društvenoga rada zato tako rijetki što nema — prednjačkoga od* bora.
Marinovič se poziva na § 7. dru* štvenih pravila, u kojima se to ne govori.
Stalna prednjačka škola radničkih telovežbačkih organizacija u ČSR
Po uzoru ČOS osnovače i radničke telovežbačke organizacije (DTJ) u Če* hoslovačkoj na ostrvu Štvanice na Vltavi u Pragu stalnu prednjačku ško-lu. Tamo je savez DTJ podigao lepu vežbaonicu sa svim nuzprostorijama i zbornicama te letnje vežbalište u ve* ličini 55 X 70, gde če se moči nesme-
J UGOSLOVE NSKI SOKOLSKI KA-LENDAR — 1932. GOD.
Ovih dana izišao je iz štampe Ju-goslovenski sokolski kalendar za god.
1932.	Kalendar je uredio br. V. Švaj-gar.
Kao i svake godine tako i ove naš sokolski kalendar prinaša vrlo lepo i korisno gradivo za svakog našeg brata i svaku našu sestru. Pored kalendar-skog dela, u kojemu su zabeleženi svi važniji dogadaji iz istorije našega naroda, zabeleženi su tu ujedno i svi važni datumi iz života slovenskog Sokolstva uopče, što je od naročitog pouč-nog značaja za svakog sokolskog pripadnika. Kalendar prinaša rodoslovlje našeg Kraljcvskog Doma, zatim prak-tički deo sa raznim korisnim podaci-ma. U sokolskom delu donosi lep čla-nak br. Gangla »Tyrš i Jugosloveni«, sokolsku kroniku, u kojoj su navedeni svi važniji datumi iz našeg sokolskog života od god. 1919. do danas, nadalje popis sokolske minimalne knjižnice, pregledni članak br. Švajgara »1931.«, statistički pregled od god. 1921. do
1931.,	malu statistiku Saveza SKJ od
1.	oktobra 1931. Statistički deo donosi ustroj Saveza Slovenskog Sokolstva i Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, Jugoslovenske Sokolske Matice, spisak župa, društava i četa, abecedni popis svih sokolskih jedinica, nadalje ustroj svih ostalih sokolskih Saveza, kao i podatke o Sokolstvu u Americi. Na koncu kalendaru je dodan cenik knjiga i ostalih predmeta, koje ima u zalihi Ju-goslovenska Sokolska Matica i cenik tvornice gimnastičkih i sportskih sprava J. Oražem. Ribnica.
Kalendar je ilustrovan sa nekoliko veoma lepih i uspelih slika, od ko j ih se na prvom mestu ističe slika Nj. Vel. Kralja, nadalje slika dr. Miroslava Tyr-ša, s. Renate Tyrševe, br. dr. Schei-nera, br. dr. Vaničeka i br. Zamoy-skog.
■■■мшииимиииииришиирииии!!"!'11 пм\пвшаштј'звшаашашшшш
Stojanovič pita, zašto je župska skupština ovako rano pozvana?
Starješina: Radi toga što večina mogu doči samo, ako imaju dva dana praznika. A to se je sada desilo. Osim toga po pravilima se mora skupština održati koncem januara.
Stojanovič predlaže, da se u bu* duče prije saziva župske skupštine stavi rok do koga treba da se skup* štine društava održe, da bi se tako ra-nije održale.
LJsvaja se.
Starješina poziva, da li još ko ima kakvu primjedbu na izvještaj tajnika.
Kako se niko ne javlja, poziva vodu. da čita svoj izvještaj.
Žakula — voda — čita svoj izvje*
šta j.
Govori o sletu u Zagrebu i ističe trezvenost naših Sokolova, koji su u tom pogledu prednjačili i srpskim i stranim Sokolima. Ističe važnost antialkoholizma medu Sokolima. 'Ističe, da je disciplina naših Sokola na sletu u Zagrebu bila vrlo dobra.
Starješina veli da je na izvještaj vode svako uvjeren o dobrom držanju naših Sokola. U glavnom je na dobrom držanju i redu našeg Sokolstva zaslu-žan voda, iza to predlaže, da mu se zapisnički izjavi zahvalnost,
Prima se.
Žakula objašnjava pojave nediscipline od sleta u Zagrebu.
No sve što se je u tom sletu kao rdavo zapazilo, poslužiče nam kao po* uka za buduče.;
Milič primječuje, da je nediscipli* na na sletu bila radi slaboga organizo* vanja našega Sokolstva. Nije se za pravo znalo za pravoga starješinu. Za* to u buduče moramo naročito tome obratiti našu pa/nju.
Nadalje predlaže, da se odluči radi pjesme — koračnice, kakvu da naučimo.
Zaključuje se, da se piše glavnom odboru u Beogradu i da se zamoli gosp. A. Šantič radi kompozicije.
Jovanovič predlaže, da se usvoji abstinencija na sletu u Pragu.
Usvaja se.
Prekida se skupština u pola 1 sat da se nastavi u 2 sata poslije podne.
tano održavati savezne prednjačke škole. U bližini nalaze se gradska ku* patila, pa če biti udovoljeno i toj po* trebi.
Razvoj židovske lelovež-bačke organizacije u CSR
Židovska telovežbačka organiza* cija u Čehoslovačkoj poka/uje lep napredak. Organizacija Makkabi broji sada 49 društava, rasijanili po čitavoj zemlji, a najviše po gradovima. Za medunarodnu židovsku olimpijadi!, koja če se održati 1932. u Palestini pod imenom Makkabijada, prijavilo se samo iz čehoslovačke preko 160 učes-nika
Ovogodišnji kalendar mnogo je opsežniji od lanskoga, pa mu je radi toga i cena ponešto povišena; stoji naime 12 Din, a naručuje se koti Jugoslovenske Sokolske Matice, Ljubljana.
Dužnost je svakog našeg brata i sestre da nabavi ovaj naš Jugoslovcn-ski sokolski kalendar.
•
OVOGODIŠNJA IZDANJA »VOD« NIKOVE DRUŽBE« — LJUBLJANA.
Vodnikova družba u Ljubljani broji ovc godine več preko 20.000 članova i izdala je (na slovenačkom) sledeče četiri knjige:
Vodnikova pratika: (kalendar). U redakciji dr. Pavla Karlina, sa bogatim sadržajem, koja čitateljima pruža mnogo zanimljivog štiva, osobito važne članke iz nacionalne ekonomije, pučke higijene, domačeg vrtlarstva, zatim podatke o popisu pučanstva, kao i važne svetske dogadaje i t. d. Pratika je bogato ilustrovana i ima ukusan vanjski oblik.
Ivan Matičič: Moč zemlje. Knjiga obraduje borbe za oslobodenje slove-načke Koruške. Pisac opisuje život u koruškom selu pre rata, kada je počelo odnarodivanje. U plastičnim slikama prikazuje početak rata, besnilo nemač-kog likovanja, prevrat i borbu za oslo-bodcnjc ove nesretne zemlje. Ova je knjiga Živa slika burnih vremena, veselja i žalosti u kojoj su dogodaji verno i istinski prikazani, a delomice čak i u domačem dijalektu.
Dr. Ivan Lah: Sigmovo maščevanje.
Delo prikazuje istorijske dogadaje » urote Zrinskog i Frankopana, a src-dište mu je grad O zal j, u kojem se kuje urota, koja je zahvatila sve kraje-ve od Hrvatskog Primorja preko Slovenije pa čak do Slovačke. U ovom delu vidimo slogu sviju triju plemena našeg naroda, koji su se nadali pobedi
Nastavljeno u pola 3 sata. Prisutni kao i prije podne.
Starješina pozdravlja izaslanike vi* šegradskog Sokola i prelazi na 5 tačku dnevnog reda:	izvještaji	nadzornika
okruga.
Milič: nadzornik okruga mostar-skoga, čita izvještaj, a iza njega Miško Jovanovič, nadzornik okruga tuzlan* skoga.
Starješina se zahvaljuje brači nad-zornicima na iserpnim izveštajima, te izvješčuje, da se nadzornik okruga banjalučkog zahvaiio, da je nadzornik okruga sarajevskog na dopustu, a nadzornik okruga travničkog da je pod-nio kratak izvještaj, da travnički Soko ništa nc radi, a bugojanski dobro radi.
Stojanovič primječuje, da bi tre*, balo nadzornieima prebaciti što je rad župe ramao, jer oni u glavnom nosc odgovornost za nerad društava.
Odgovorio mu je brat tajnik, da krivnja nc spada na nadzornike nego na pojedina društva. Jer su nadzornici svoju dužnost i preko godine vršili i obavješčivali župu o stanju i radu društava, a društva se nijesu držala njihovih uputa. 1
Niti nadzornici, niti župa, nemaju moč eksekutive kad društvima, da ih prisile, na ono što se odredi. Postoji dakle samo moralna obveza i uvidav* nost društava.
Šola misli, da bi trebalo izdati for* mulare, koje bi nadzornici pri preglc-danju potpunili, jedan bi slaii župi, a drugi za se.
Starješina zagovara taj predlog
Usvaja se.
Žakula pita, da li sc poradilo, da se nade zamjenik nadzornika banja* lučkog okruga.
Starješina: Radi bližine skupštine
nije.
Stojanovič pita da H su ovi nad* zornici po pravilima podnosiii polugo-dišnje izvještaje; ako nisu da li jc župa u tom pogledu šta preduzela.
Starješina odgovara, da se je nad zornik okruga bihačkog radi bolesti zahvaiio, a travnički nije podnio, a ostala tri nadzornika su u toku godine podnosiii izvještaje.
Prelazi se na 6 tačku dnevnoga reda.
Dalfnja saučešča Savezu SKJ povodom smrti fer. dr. Mergenihalera
Svečani bro) »Sokolskog Glasnika« za 1. decembra
Btr. 4.
»SOKOLSKI GLASNIK«
God. II. — br. 47*
MbI
Zrinskog i spremali se na borbu, dok nije osvetnička ruka cesarskih moguč-nika uništila za stoleča svaku nadu za slobodom. To je idejno vrlo zanimljiva knjiga, koja se bavi našim istorijskim problemom.
Mihajlo Pupin: Od pastirja do izumitelja. Svetski poznato delo našega naučenjaka i profesora na Columbia univerzitctu u New-Yorku, u kojem na osobito zanimljiv način opisuje svoj život. To je delo od velikog uzgojnog i nacionalnog značenja. Osobito je važno za nas Jugoslovene, da bi po njemu upoznaii čoveka iz naše Vojvodine, koji je vlastitom snagom postigao časno mesto na američkom univerzitetu. Taj njegov životopis preveden je na više svetskih jezika. Ovo delo pružiče i našoj omladini primer energije i zdravih pogleda na život.
Godišnja pretplata Vodnikove družbe iznosi za sve četiri knjige 20 dinara. Članove primaju poverenici, odnosno sekretarijat Vodnikove družbe, Ljubljana, Miklošičeva cesta 16.
Knjige svoj brači i sestrama toplo preporučamo.
»Vestnik Sokolsky ČOS registrira smrt umrle jugoslovenske brače Tom-masea, Palčiča i P. Lazareviča, kojih se seča u osobito simpatično pisanom članku kao dobrih i vrednih sokolskih radnika.
Bratska sokolska društva i čete, koja se bave mišlju da kupe za« stave i da ih razviju u godini
1932.,	molim, da izvole iste na-ručiti još u toku ove (1931.) go-dine, jer ču im u tom slučaju priznati naročitu pogodnost u obliku 5% popusta od stalnih cena.
Time bi želeo postiči jedino to, da bi mogao blagovremeno po-služiti sva društva, jer sam mo-rao za vreme ovogodišnje pune sezije zbog nestašice vremena za izradbu odbiti više narudža-ba sokolskih zastava.
Prilikom narudžbe treba platiti u ime kapare 20% od iznosa naručene zastave, ostatak pak prilikom predaje gotove zastave, dotično prilikom njenog razvida.
JOSIP HAFNER
zavod za umetno vezenje LJUBLJANA, PRISOJNA ULICA 5
IZ UPRAVE USTA
Svaki pretplatnik, koji prome-ni adresu, neka nam to odmah javi, da mu se list može uredno dostavljati. Pokraj nove adrese neka uvek pošalje i svoju s t a r u adresu.
Našlavnicl i učesnici lečaja za na£e!nlke 1 načelnic«* Sokolskih drušlava župe Beograd sa starešinom župe br. Br. Živkovičem.
na kojima se daje više znanje nego sokolsko vaspitanje. Sem toga može biti da je donekle neosnovano završno is-pitivanje posle kojega kandidat dobi-ja svedočanstvo, da je »sokolski rad-nik« na čemu se večini svrši delovanje u Sokolstvu. Zbog toga naše Sokolstvo oskudeva sa tchničkim osob-ljem.
U poslednje vreme javlja se nov pravac i način za stvaranje jakih i ne-pokolebivih, stručno i ideološki spremnih sokolskih radnika. Pre detaljnog iznošenja, potrebno je napomenuti, gde i kako je nikla ideja o jačanju sokolskog karaktcra u onih, za koje smo sigurni da če ostati po-d krilima Sokola.
U Nirnbergu na naraštajskom tečaju sastali su se naši zemljaei, brat Ban i brat Žie. Posle desetčasovne obuke oni su zajedno provodili vreme u razgovoru o dobrim i rdavim strana-ma našega Sokola. Željni da se uklone izvesni nedostaci apelovali su na načelnike, jer o njima zavisi naše Sokolstvo. Čim su se vratili, naišli su kod sprovodenja ove zamisli u delo
načelnici izmenili misli, što su se izja-dali jedni drugima, dobili nove poglede na sav rad te sa prikupljenim novim znanjem puni poleta udvostruči-če svoje delovanje. Ako uzmemo u obzir još i izbor gradiva, o kojem se govorilo u prošlom broju, onda se mora priznati, da tečaj može i mora ima-ti samo pozitivnih rezultata.
Pojedini predavači dali su maksimum za kratko vreme od 7 dana, koliko je trajao tečaj. Na tečaju je bilo 22 načelnika i 15 načelnica, sem toga bilo je i vanrednih slušalaca. Svaki dan radilo se od 7 do 12 i od 14 do 18 časova. Sem toga prisustvovalo se redovnim časovima sokolskih društa-va. PosJcdnjeg dana u podne izmenjali su se pozdravi izmedu načelnika, na-stavnika i članova uprave Sokolske žu-pe.
Brat M. Vojinovič prestavio je vc-liku ulogu, koju vrši načelnik u društvu i apelovao je na braču načelnike da nastoje održati uvek i na svakom mestu autoritet načelnika.
Brat Vojinovič kao i brat Žic i
savezni prednjak brat Ban burno su bili pozdravljeni od Strane prisutnih.
Brat Ban je sa puno volje, rutine i znanja predavao školu tela, pripre-mu za laku atletiku i same discipline lake atletike, sve dovodeči u vezu sa fiziologijom, anatomijom i higijenom.
Ostala braču predavači dali su ta-koder smernice najnovijega datuma, te su i oni zadovoljni kao i brača načelnici, koji su se vratili u svoja društva raspoloženi za intenzivan rad.
Oni su osvežili stara sečanja, oni su se izjadali jedni drugima te im je opet sinulo sokolsko sunce, koje ru-žičasto obasjava nedovršene sokolske domove i druge nedostatke, koje če brača načelnici ustrajnom borbom ot-kloniti na korist Sokolstva i čovečan-stva.
SOKOLSKO DRUŠTVO ZEMUN.
Sokolsko društvo u Zemunu proslavilo je sa ostalim društvima 13-go-dišnjicu ulaska srpske vojske u Zemun.
Program je bio popunjen biranim tačkama Filharmonije, orkestra muške gimnazije, i dobrim ritmičkim i sim-boličkim tačkama Sokolskog društva.
Deca su nastupila na jarcu. Ova je tačka metodske vrednosti.
Posle programa nastavila se igran-ka u sali hotela Jadran.
Svečanosti su prisustvovali svi prestavnici vlasti.
STALAN IZVESTITEU T. O. ŽUPE BEOGRADSKE.
Ovim putem se izveštavaju sva bratska Sokolska društva, da je na sednici TO župe izabran stalni izve-stilac TO župe.
SOKOLSKO DRUŠTVO SREMSKA MITROVIČA.
Prigodom dovršenog Sokolskog doma, Sokolsko društvo Srem. Mitroviča priredilo je dne 11. oktobra o. g.
Mole se bratska Sokolska društva, da sve stvari tehničke prirode šalju TO župe sa oznakom »za izvestioca TO župe«.
OTVARANJE ŽUPSKOG TEČAJA.
Tečaj je otvorio u jutro u 7 časova zamenik starešine brat Kosta Sre-tenovič kratkim govorom, u kojem je istakao težak ali lep poziv mladih prednjaka na koje Sokolstvo računa i zato se stara oko st varanj a i usavr-šavanja Sokola, budučih prednjaka.
Na tečaj sc javilo 76 kandidata, od toga 25 Sokolica i 51 Sokola.
Časovi traju od 7 do 12 i od 14 do 18 sati. Na tečaju če se sem redovnih predmeta predavati sledeči novi predmeti, koji se do sada nisu predavali na sokolskim tečaj evima:
Taborcnje, predaje br. M. Jefti-mijadec;
narodna kola, M. Vojinovič; dečje vežbanje. br. Lovrenčič; vežbanje u sokolani bez sprava, br. savezni pred. R. Ban;
plivanje u pisniei, br. Ban; suđenje, br. Ban; prednjak vaspitač, br. M. Vojinovič;
Sokolstvo i vojska, general br. St. Kneževič;
seoske čete, br. Zd. Pavič; škola tela, br. Ban.
Sudeči po izboru gradiva, može se reči, da je i ovaj tečaj organizovan na temelju najnovijih pogleda na sve-strano vaspitanje Sokola i sokolskih radenika.
Posle nagovora župskog načelnika brata F. Žica, koji je bio namenjen redu i disciplini prešlo se na redovan rad.
sokolski dan. Lepo vreme dozvolilo je da se naš program u potpunom redu i u celosti izvede.
U čast naše svečanosti gradanstvo je toga dana okitilo svoje domove sa državnim zastavama.
Sokolski dom u Sr. Mitroviči.
Župa Beograd
POSLE PRVOG NAČELNIČKOG TEČAJA.
Da bi se stvorio što jači kadar tehnički i ideološki spremnih Sokola, održavaju se u tom cilju predvodnički tečajevi. Od tih Sokola, koji svrše ovaki tečaj, jedna manjina ostaje verna Sokolstvu. Uzrok tome može se tra-žiti u karakterima kandidata, a donekle i u loše organizovanim tečajevima,
na potpuno razumevanje kod starešinstva i tehničkih prvaka te su lako or-ganizovali prvi tečaj za načelnike sokolskih društava.
Ne može biti govora, da bi tečaj ove vrste mogao podbaciti u tolikoj meri, u kojoj podbacuju slični tečajevi.
Po mišljenju brata Žica, načelnika župe, koji je bio prisutan svim časovima ovog tečaja, tečaj je dao prve pozitivne rezultate. I zaista, mnogo je, kako brat načelnik kaže, što su brača
Dr. Kondič čita izvještaj nadzor-nog odbora župe, u kome ističe, da neke stavke primitaka i izdataka nisu unesene. Tako nema od oktobra ni-kakvih primitaka.
Starje&ina odgovara, da se pod tim primitcima ne misle redovni pri-mitci (članarine) nego su to primanja za osiguraciju. koja nisu uvedena, jer su odmah ulagana kod osigurajučih društava. Po tome su samo prolazili kroz župsku blagajnu.
Perin misli, da bi te primitke tre* balo uvoditi u župsku knjigu.
Starješina veli, da se to može u buduče učiniti, ako se misli, da je po* trebno
Zaključuje se, da se svi prihodi i rashodi uvode u glavnu knjigu.
Simović pita, da li je nadzorni odbor pregledao polugodišnje knjige.
Starješina: Nije.
O	7. tački starješina referiše: da se je prilikom sleta u Trebinju desio neugodan incident, da je jedan oficir presjekao kordon od lišča, koji je bio kao ukras grada.
Po zaključku odborske sjednice župe, koja se je tada održala u Tre* binju, jedno teaslanstvo, koje se je sastojalo od starješine, zamjenika star-ješine i brata Sušiča, saopčilo je ta* mošnjem generalu taj inoident i u ime sokolske župe tražilo zadovoljštinu. General je uvjeravao izaslanstvo, da pri tom oficir nije mogao postupati u uvrijedljivoj namjeri, ali je na svaki način obečao pozvati ga na odgovor* nost. Izaslanstvo je ovaj odgovor generalov saopčio bratu Žakuli i Šol*, koji su sc sa odgovorom zadovoljili. Do danas župa nije obavješčena, da
li	je general pozvao dotičnog oficira na odgovornost i na koji način. Radi toga iznosimo stvar pred skupštinu, da se stvori zaključak, koji sc korači moraiu preduzeti.
Stojanovič iz Trebinja govori o toj stvari i ističe, da su trcbinjci htjeli sami, da stvar uzmu u svoje ruke i privedu kraju, ali, da im je župa jed* nim svojim dopisom (čita taj dopis) zabranila i rekla, da če ona to svršiti. Njegovo je mišljenje, da je predsjed-ništvo župe trebalo to da izvede na
kraj, što nije, jer mu izgleda, tda je stvar i sada ondje, gdje je i prije bila.
Starješina ističe, da župa smatra-juči ovu stvar vrlo važnom, nije htjela da je uzme na se, nego je prepušta skupštini, da zauzme stanovište.
Perin svaljuje jedan dio krivice na Trebinjce, jer nisu htjeli da svje-doče, da je dotični oficir kordon pre* sjekao.
Šola misli, da treba stvar energič* no pokrenuti kod viših vojničkih vlasti i da se traži odgovor od generala, šta je učinio na tužbu protiv toga oficira, što je posjekao kordon.
Iza dalje debate u kojoj učestvuje starješina šola, Milič i Stojanovič bi zaključeno, da uprava župe Corps-komamli saopči čitav incident i zatrazi zadovoljštinu.
Tačka 8.
Govori brat voda o sletu u Pragu istučuči važnost njegovu. Za taj slet bi se morali i naši Sokoli pripremiti da učestvuju sa što večim brojem. Iznosi, da bi po zaključku sastanka u Bio* gradu Bosna i Hercegovina trebala, da pošalje na taj slet oko 200 vježbača. Radi tačnog i preciznog izvodenja vježbanja, morali bi se prije sleta sa* stati sa ostalim srpskim Sokolima iz Vojvodine i Srbije, da se zajednički prokušaju vježbe
Marinovič govori o prednjačkom zboru župe (§ 26 župinih pravila) i misli da bi se tim (tj. kada bi prednjači znali tačno vježbe) postiglo, da se ne bi morali onda sestajati svi na jedno mjesto radi probc. Ističe, da bi bilo potrebno, da se osnuju sekcije, kojima bi bila dužnost, da upučuju i vode članove pri razgledanju Praga, te bi tako privukko više posjetilaca.
Starješina govori o prvom pred* logu, da je ta stvar tehničkog odbora, a o drugom predlogu brata Marinoviča veli, da če za to biti izdane posebne knjige.	..	,	.
Tajnik Popovič čita izvještaj sastanka u Biogradu.
Voda Žakula govori, da se broj učesnika ustanovi, te da župa pozove društva, da do 1. marta obavjeste vodu, koliko koje društvo misli spremiti u Prag članova. Dalje govori o
kolu vježbača, koji če morati raditi na svim spravama i u koje moraju stupiti najvrsniji. Osim toga biče pojedina nadmetanja, u kojima če moči učest-vovati svaki, u posebnim vježbama, koje če biti izdate radi te utakmice
Milič veli, da je čuo od Hofmana* u Beču, da se srpsko sokolstvo neče smatrati kao ejelina, te da če svaka srpska župa morati poslati izaslanike u kolo nadmetača.
Zaključuje se, da se brat vodja sporazumije sa bratom Hofmanom, pa bude li to istina, da se prepusti glav* nom odboru sleta, da donesc defini* tivan zaključak, o tom, što se radi toga treba preduzeti.
Starješina predlaže, da sc stvori zaključak da redovito u Pragu na sletu mogu sudjelovati samo vježbači, a da se samo dozvoli pojedinim društvima, da iz važnih razloga pojedinim društvenim funkeionerima ili kojim drugim zaslužnim Sokolima dozvole, da sudje-luju. Predlog motiviše prvo tim, što bi sc tako pružila vježbačima nagrada za njihov rad i oduzela mogučnost pojedinim, d i samo zato, jer su u povolj* nim prilikama da mogu kupiti odijelo več mogu učestvovati na ovoj velikoj sokolskoj svečanosti. S druge strane bismo taj način udovoljili i svojoj dužnosti, koju imamo kao gosti brače Čeha, jer bi tada s malim iznimkama svi sudjelovači doprinijcli zajedničkoj svečanosti
Šola predlaže, da i mi trebamo poput Čeha dopustiti, da idu i nevjež-bači.
Brat Miško podupire predlog bra* ta Šole.
Zarič govori o neraspoloženju izvršuj učih članova kad idu na sletovc i nevježbači, pa dok se prvi more, drugi sjede u ložama. Govori o privlačenju članova u Sokole, kad /.naju, da im se jedino tim pruža prilika, da idu na sletovc.
Popovič predlaže, da i nevježbači mogu iči, ali da ne smiju nositi sokolsko odijelo i da ne uživaju povlastice u Pragu, koje imaju članovi vježbači.
Voda govori da su Hrvati bili protiv nevježbača
Starješina veli, da se saopči sve ovo glavnom odboru, pa da oni ovu stvar riješe.
Šola predlaže, da se saopče glavnom odboru mišljenja o ovom pitanju, te da sc zatraži, da taj odbor o tom stvori zaključak koji če vezati sve srpske sokolske organizacije.
Brat Miško zagovara, da sc ta stvar riješi ovdje, te nadodaje, da di* sciplina trpi od sudjelovanja nevjež* bača.
Stavlja se na glasanje predlog Šo* lin koji bi večinom glasova usvojen.
Marinovič predlaže, da se knjižice
0 opisu Praga razašalju članovima.
Simovič govori o § 13 pravila za »Srpske Sokole«, gdje se veli, da svi članovi društveni imaju pravo nrisust-vovati društvenim vježbama, zabavama
1 ostalim društvenim priredjivanjima Da li dakle prema tome i smije biti ograničenje za slet u Pragu.
Starješina tumači, da se ti propisi odnose samo na prilike gdje jc Soko domačin, a nc gdje je gost, kao što če to biti na sletu.
Šola predlaže, da se novi župski odbor pobrine za \muziku i trubške znake.
Usvaja sc.
Šola predlaže, da župa naredi svim sokolima, da ako ko želi nositi kaba* nicu, da bude prema pravilima od sive materije.
Marinovič zagovara kabanice i crne boje.
Tomaševič predlaže, da se ne pre* uzima u toj stvari ništa, nego da se dozvoli svakom, da privatno nosi ko kakvu hoče kabanicu, dok se u po-vorci i onako ne smijjc nositi nikakva kabanica.
Usvaja se.
Petrovič zagovara, da se Srbi na-tječu u nižem odjelu nadmetača.
Dr. Perendija pita, da li če Soko-lice iči na slet.
Brat voda govori protiv toga da sokolice sudjeluju.
Matejič gov<jri, da se vode ženske.
Milič da se pita glavni odbor za slet u Biogradu, da H če iči ostale So-
kolice, budu li išle druge neka idu i naše
Prima se.
Milič predlaže, da se izuči jedna zajednička pjesma.
Zaključuje se, da se pita glavni odbor o toj pjesmi (koračnici) i da se zamoli A. Šantič, da spjeva koračnicu po jednoj poznatoj ariji..
U pogledu oznaka časnika društ* venih ima sc predložiti, da sc te oznake prenesti s desnog na lijevo rame-
Brat Miško predlaže, da sc zaklju* či, da se za vrijeine puta i sleta ne smije piti.
Prima se.
Marinovič upozoruje, da bi tre* balo sada zajednički kupovati karte za željeznice, da se nebi dogadjale ne* prilike.
Simovič pita, da li če se složno vračati iz Praga?
Starješina odgovara, da če biti p°. jedincima ostavljcno na volju da se 1 duže zadrže, samo dakako da tada neee imati popusta na žcljeznici i neče smjeti nositi svečanog odijela.
Tačka 9.
Govori brat voda o javnoj vežb’ na »Prosvjctinoj« svečanosti, gdje »j trebali svi doči i zajednički učestvOj vati u 3 vježbe. Pojedini okruzi » mogli raditi i posebne vježbe i poje' tlini odjeli na spravama.
Matejič govori o nedostatku inj£ sta, gdje bi sc mogle držati te ja'0 vježbe	n.
Zaključuje se, da se održi na ziv »Prosvjetc« javni čas a ostale Г jedinosti da odredi župski odbor.
Marinovič predlaže, da sc priP0^1 i seljaci sokoli u svom seoskom ot jelu samo sa sokolskim kapama.
Prima se.	. 0
Petrovič primječuje, da bi do bilo, da ta proslava bude prije s na kojoj bi mogla biti glavna Pro ‘
Voda odgovara, da je to nem
guče.	trfli
Brat Miško predlaže. da se od »Prosvjetc«, da makar J ,с(. u naprijed javi, kada če hiti
Prima se.
Dne 11. izjutra obrazovana je pred sokolanom povorka, koja je izašla na železničku stanieu i dočekala goste iz Beograda, Zemuna, Stare Pazove, Indije, Vrdnika i Rume. Medu ovim gostima nalazio se i starešina naše župe br. Živković Branko.
Iz vodenj e programa započelo je u
1	i sati pre podne, kada je izvršeno osvcčcnje doma u prisustvu vojnih i gradanskih vlasti i mnogobrojnog gra-danstva, koje uvek gaji plemenito osečanje prema našem Sokolskom društvu Prigodne govore održali su tada: Milutinovič Sava, gradski načelnik, starešina župe br. Živkovie i starešina društva br. Hanosek Vladislav.
Posle podne prireden je na igra-iištu »Gradanskog sport-kluba« javan čas sa vežbačima svih kategorija, a na svršetku je odigrana odbojka izmedu društava Beograd I, Rume i Srem. Mitroviče.
Uveče je priredena akademija, na kojoj je izvedeno 9 sokolskih tačaka (vežbe) i odigran patriotski pozorišni komad: »U zori slobode«.
Sve tačke bile su lepo i umetnički izvedene i od publike sa odušcvlje-njem pozdravljene.
Da je ova naša svečanost ovako lepo ispala, zasluga je tehničkog zbora i članova uprave, koji su uložili mnogo truda tla ova svečanost bude na dostojno j višini.
Naš Soko živeo je i radio dugo godina bez svog krova nad glavom, pa ipak nikada nije malaksavao; radio je u nehigijenskim prostorijama, dok se 1926. godine nije odlučio da pristupi gradnji svoga doma. Posao nije bio lak, ali je sokolska istrajnost ipak pobedila. Sve uprave od 1926. g. brinule su se da nabave novčana sret* stva i da se započne sa gradnjom. Mi-nistarstvo šuma i ruda prodalo je društvu jedan kompleks šume, koji je društvo u svojoj režiji izgradivalo i od prodane grade došlo se do novca sa kojim je udaren temelj našem domu. Sa skupljenim prilozima dom je 1928. god. bio sazidan i pokriven; ovc godine je Kralj, banska uprava Drinske banovine dala svotu od 30.000 dinara, i s tim novcem je dom potpuno zavržen.
Naš Soko duguje toplu zahvalnost svima javnim institucijama kao i privatnim licima, koji dadoše svoj oboi za ovu plemenitil stvar: isto tako du-gujc zahvalnost i svima upravama od 1926. godine do danas, na njihovoj bri-zi oko podizanja našeg doma.
Naš Soko je svio svoje vlastito gnezdo, uvek je bio ponosan na svoje lepo ime i ponosiče sc njime i u bu duee. Iz ovoga doma poleteče pravi Sokoli, prožeti ljubavlju prema Sokolstvu, Kralju i Otadžbini.
Župa Celje
SOKOLSKO DRUŠTVO ŠOŠTANJ
Delovanje sc je v našem društvu v zadnjem času zelo poživelo. V poletju smo imeli lepo uspeli javni nastop pri katerem jc sodelovalo preko 250
telovadečih. Tudi na župnem zletu smo bili dobro zastopani z vsemi oddelki. Župno prvenstvo si je priboril naš član br. Grilec. Poleg tega smo sodelovali pri javnih nastopih vseh bližnjih društev, korporativno pa v Velenju. Vsled odsotnosti učiteljstva je delo v počitnicah deloma zaostalo, sedaj pa je zopet vse v lepem teku. Telovadijo vsi oddelki. Člane (24) in članice (14) vadi brat Robinščak, moški naraščaj (24) br. Svet, ženski naraščaj (16) s. Goričnikova, moško deco (60) br. Burdian in Rejec, žensko deco (40) s. Ravterjeva in Lužnikova. Priprave za akademijo, ki bo v decembru so v polnem teku. Osnovali bomo tudi smučarski odsek.
Tudi v prosvetnem oziru se pridno gibljemo. Dramatični odsek je priredil v oktobru »Finžgarjevo proslavo«
z igro »Veriga«. Pri polni dvorani je nam podal br. sodni predstojnik Potočnik življenjepis pisatelja Finžgarja.
Godbeni odsek je imel v oktobru dva dobro uspela koncerta in sicer enega zvečer, drugi ljudski koncert pa je bil v nedeljo popoldne.
Pevski odsek šteje 30 članov in članic in se tudi pripravlja za koncert. Diletantje imajo vajo za veseloigro »Gospa ministrovka« v pripravi pe je tudi opereta »Mežnerjeva Lizika«.
V	Sokolskem domu je torej zelo živahno. Ob gotovih dnevih delujejo po trije odseki v istem večeru. Vsa hvala za tako lepo složno delovanje pa gre vsem voditeljem in predsednikom odsekov, ki se neumorno trudijo da bi dosegli najlepše uspehe. Le tako naprej! — Zdravo!
Zupa Novi Sad
SOKOLSKO DRUŠTVO SUBOTICA.
t Brat Selimir Ostojič.
Pre mesec dana umro je u beograd. skoj bolnici nakon kratke bolesti bri-gadni general u penziji, gradski načelnik Subotice i član Sokolskog društva u Subotici br. Selimir Ostojič.
Br. Ostojič pripadao jc onoj pred-
f Bral general Seliirtlr Ostojič
ratnoj srbijanskoj generaciji, koja je u vršenju svoje dužnosti videla pred sobom celinu jugoslovenskog naroda, slavu kralja i otadžbine. Posle penzi-onisanja u sudbonosnim časovima nase nacijonalne istorije br. Ostojič nema vremena da se odmori, jer je po-novo pozvan na dužnost: pre dve i pola godine postavljen je kraljevim ukazom na položaj gradskog načelnika Subotice. On u svom zvanju nailazi na velike poteškoče, ali bistrinom svog uma ubrzo se snade. Postaje odličan stručnjak za komunalne stvari, samo-stalno vrši težak posao u graničnom gradu, i kada jc ove godine proslavio
Stojanovič pita kako če biti s materialnim srcdstviina za tu javnu vježbu.
Brat voda odgovara, da če po svoj prilici »Prosvjeta« to podmiriti Prima se na znanje.
Tačka 10.
Starješina govori o pojedinim stavkama u prihodu i rashodu. Pred; videni deficit misli, da bi se mogao pokriti povišenjem članarine i ostatak da podmiri »Prosvjeta«.
Pošto se mislio smanjiti honorar činovniku, govori Popovič protiv sma* njivanja tog honorara.
Stojanovič govori o prihodima, te preporučuje blokove i da pojedina društva od zabava odvoje jedan dio za Sokole.
Starješina govori protiv blokova, jer bi se tim nanijela šteta prometu, ■Prosvjetinih« blokova, a pružio bi se pojedincima izgovor, da su dali u So* ko, pa da zato ne daju и »Prosvjetu« a u stvari ne bi dali ni za jednu usta*
11	ovu.
Petrovič predlaže, da sc članarina odredi prema broju članova.
Starješina se tomc protivi, jer broj članova nije znak bogatstva društva.
Brat voda zagovara, da članovi plačaju jedan župski prinos, da Sokoli izdržavaju našu župu. Taj prinos ne bi bio odreden, nego če svako društvo prema prilikama odrediti.
Petrovič govori, da svaki član plača godišnje 1 krmni.
Kalinič predlaže, da se članarina povisi za 10 helera, koji bi išli župi.
Simovič predlaže, da sc povisi članarina za društva, a ne za pojedincc.
Iza duljc debate na predlog brata Miška Jovanoviča usvaja sc, da se sva« kom društvu povisi članarina, te se odreduje, da prinosc kao godišnju članarini!: Tuzla 100 K, Mostar 100 K, Sarajevo 100 K, Banja Luka 55 K, Bos. „Gradiška 40 K. Trebinjc 40 K, Brčko 70 K, Bjelina 60 K. Zvornik 35 K, CJra-■ aniea 20 K. Dervcnta 30 K,*,Bugojno 30 K, Prnjavor 20 K, Prijcdor 50 K, Krupa 20 K. Bos. Dubiea 40 k. £5os. Novi 30 K, Nevcsinje 25 K, Visoko
30 k, Travnik —, Višegrad 20 k. Foča 20 K. Zenica 20 k, Konjic 10 K, Čapljina 30 k, Ljubuški 10 k, Stolac 20 k, Ljubinje 10 K Gacko 25 K, Pu* račič 10 k, Priboj 10 ds. Obudovae 10 K = 1090 K.
11.	tačka.
Brat voda predočujc štetnost, ako bi se političke trzavice unijelc u Sokolstvo, kao što j^ to u Srbiji i u ne* koliko u Vojvodini. Ističe bojazan da bi odatle, što bi na čelu društva sta* jala ličnost politički istaknuta, mogle
i	nehotice nastati u društvu .trzavice. Naglašava velike zasluge dosadašnjeg starješine na razvitku župe, tc ga poziva, da mu se izjasni, da ii jc on tog mišljenja, da bi njegovo izričito pripadanje jednoj stranei moglo naiči na nepovoljan odjek u sokolskim redo-vima.
Starješina primječuje, da je po njegovom mišljenju bolje, ako ,ya čelu Sokolstva stoji osoba neistaknuta u političkom životu, koja bi tim, što nije zaangažovana u drugim pokretima, mogla se svom ■ dušom posvetiti toj ustanovi. No u našim prilikama, gdje je tolika oskudica na javnim radenici-ma, takovu bi osobu u opče bilo vrlo teško nači. Nadalje ističe, da bismo tim, kad bi stvorili zaključak, da u Sokolu ne smiju vidnu ulogu imati politički istaknute osobe s jedne stra* ne, i onako malešan broj radenika na ovom polju, još više smanjili, i od mnogih ; otklonili inače opravdan prigovor, da nisu Sokoli. Ja sam čvrsto uvjeren, nastavlja starješina, da trza* vice u Sokolu mogu nastati i onda, ako mu ne, stoji na čelu politički istak* nuta osoba, a da se te trzavice neče pojaviti, ako osoba, koja stoji na čelu Sokolstva — bez obzira *ia to, da li je politički istaknuta i!i ne, bude toliko prožeta sokolskom misli, da mu Sokolstvo bude alem-kamen, a nikako ne sredstvo u političke svrhe. Možda u ovom pitanju ne mogu biti dovoljno objektivan, ali Vas samo toliko uvje-ravam, da ču, bude li mi se ukazalo ponovo to veliko povjerenje, da bu* dem izabran za starješinu, ,sve upotrc* biti, da se svaka trzavica več u klici uduši	.
u skromnom porodičnom krugu drugu godišnjicu načelnikovartja, bio je okružen ljubavlju i simpatijom gra-danstva. Rešio je mnoga krupna komunalna pitanja, a pre svega, dao je najznačajniju istorijsku spomenicu Subotici: Sokolski dom.
Njegovim zauzimanjem i neumornim radom uspelo je pomoču obilne gradske pripomoči započeti ove jeseni radove na izgradnji: »Jugoslovenskog Narodnog Doma Njegovog Veličanstva Kralja Aleksandra Prvog«. Ova veličanstvena zgrada, najseverniji hram jugoslovcnske sloge, ljubavi i bratstva, kula svetionik i glasnik budučnosti, biče podignuta u Subotici do proleča na reprezentativnom mestu, u centru grada, na uglu ulice Kralja Aleksandra i trga Kralja Petra.
Podizanje ovog vidnog znaka za-hvalnosti Subotice prema Nj. Vel. Kralju Aleksandru biče svakako vezano uvek «za ime pokojnog Selimira Ostojiča, koji jc za vreme kratkog bavljenja medu subotičkim Sokolima urezao svoje ime u ploču istorije grada i našeg mesnog Sokolstva i ono ee-mo svi izgovoriti uvek sa poštovanjem
i	pijetetom. — J. Š.
Župa Cfubljaua
PROSLAVA REŠITVE TABORA IN AKADEMIJA SOKOLA I V LJUBLJANI.
Velikodušna pomoč Češke Obce Sokolske in Mestne hranilnice ljubljanske. — Odkritje spominskih plošč na Taboru. — Len uspeh akademije.
Težak boj je dobojevalo sokolsko društvo Sokol I. s svojim domom na Taboru, da ga jc rešilo sebi in s tem Sokolstvu. Dolga je vrsta posvetovanj vse od početka misli, zgraditi Sokolski dom na Taboru pa vse do uresničenja gradbe kot take. Še daljša pa je vrsta sej in razmotrivanj po dovršitvi doma, ko je bilo potrebno, da se stavbo zaradi izredno velikih gradbenih stroškov ohrani v posesti Sokola I., ki je bil zaradi izrednih, dobro poznanih prilik prisiljen, da si zgradi v najne-
ugodnejših časih svoj lastni krov. Zato pa je bila tem večja radost nad dovršenim delom, ki pa seveda ne bi bilo uspelo, ako ne bi pokazalo zlasti češkoslovaško Sokolstvo svojo ogromno bratsko ljubezen, Mestna hranilnica ljubljanska svojo vsestransko uvidevnost in vse članstvo Tabora brez-primerno vztrajnost in požrtvovalnost do lastnega društva in njegovega krova.
V	nedeljo predpoldne ob 11. uri se je zbrala na Taboru v veliki telovadnici množica društvenega članstva in mladine k javni seji društvene uprave, kamor so bili povabljeni tudi pred-
dinarjev, kar društvo zmore s svojimi lastnimi sredstvi. Leta 1939. se prične odplačevanje dolga ČOS, ki je brezobresten, v letnih obrokih po 115.000 dinarjev. Omeniti je treba končno tudi »Družbo za upravo Tabora«, ki je zbrala tudi lepo švoto za Tabor in jamčila za velik dolg pri Mestni hranilnici. Poročevalec se je v krasnem govoru zahvalil vsem dobrotnikom Tabora.
Nato se je poklonila starešini de-putacija telovadnice, po en član in članica, en naraščajnik in naraščajnica ter po en deček in deklica. Br. dr. Maček je v imenu vseh obljubil zvestobo sokolski misli in vztrajnost pri delu.
М&Ш
■V
>v> ■ '
Sokolski dom Ljubljana I — Tabor
stavniki raznih vojaških, civilnih in sokolskih oblasti, da začujejo razveseljivo vest o rešitvi Tabora in zaslišijo tudi moško besedo zahvale za vse one činitelje, ki so pripomogli do ugodnega rezultata. Po pozdravni sokolski koračnici društvene muzike je povzel besedo društveni starešina br. ing. Bevc in najprej pozdravil vse prisotne zastopnike in vse članstvo društva ter otvoril javno sejo. V svojem kratkem, temeljitem nagovoru se je dotaknil velikih moralnih osnov, ki so doprinesle čuda za tehnično in finančno dovrši-tev taborske stavbe. Nato pa jc podal besedo izvestitelju br. Lovšinu, ki je v temeljitem, nad :'4 ure trajajočem referatu pojasnil vsem prisotnim, kako razgibana in burna je zgodovina Tabora. Težko nam je ponavljati ves niz številk in drugega materijala, nikakor pa ne smemo izpustiti naslednjih dejstev: Gradbeni stroški celotne stavbe, ki je bila grajena v dobi, za grajenje najdražji pod silo razmer, so znašali 7 in pol miljona dinarjev. Članstvo samo je nabralo za svoj dom 2,230.000 Din, vštevši sklad br. Turka (516.000 Din) in br. Bončarja 150.000 Din. Dobavitelji gradbenega materijala so odpisali tekom dobe skoraj miljon dinarjev, češkoslovaško Sokolstvo je potom javne subskripcije prispevalo potom brezobrestnega posojila ogromno vsoto 1,156.000 dinarjev in Mestna hranilnica ljubljanska jc stvar uravnala tako, da jc ostalo danes na Taboru še dolga 1,100.000 dinarjev, ki sc bo dal plačati v letnih anuitetah po 121.000
Starešina se je zahvalil z geslom, ki je vklesano na pročelju Tabora. Nato je br. starosta prečital pozdravne brzojavke ter podelil besedo zastopniku župe Ljubljana br. Krapežu, ki je na kratko čestital društvu. V zaključnem svojem govoru je starosta br. ing. Bevc ponovno povdaril zasluge ČOS in MHL ter vseh ostalih dobrotnikov za Tabor ter je nato odkril spominske plošče v vestibulu stavbe, ki so bile izvršene po zamisli projektanta Tabora, arh. ing. Vurnika. Zaključil pa je sejo z vzklikom Nj. Vel. kralju s sokolskim Zdravo, nakar je zasvirala godba državno himno.
Zvečer je odmevala po taborskih prostorih ogromna množica posetni-kov akademije. Bilo je toliko dragih nam gostov, da jih kar ne moremo vseh našteti. Zastopniki vseh raznih oblasti in korporacij so zavzeli sprednje prostore, ves ostali avditorij, vsi balkoni in lože so bili polni gostov. Društveni orkester je otvoril akademi jo s fanfarsko koračnico in je odsviral prav dovršeno ciklus čeških pesmi »Zlata Praha«. Takoj nato pa so nastopili naraščajniki pod vodstvom starega borca br. Kukca z borilnimi va jami s palico. Lepa točka in izvajanje je želo ogromen aplavz. Tudi ženski naraščaj je lepo uspel s svojim »Valčkom«. Nato pa jc nastopila sedmo-rica telovadcev pod vodstvom dru štvenega načelnika br. Vidmarja s vr hunskimi prostimi vajami, ki so jih morali na zahtevo vsega občinstva ponoviti. Druga izvedba je bila še lepša
Šola ističe, da je inkompatibilno, da na čelu Sokolstva, koje mora biti daleko od političkih trzavica, stoji po* litički istaknuta osoba.
Zarič primječuje, da ne vidi ni* kakve opasnosti po Sokolstvo, ako mu na čelu stoji politički istaknuta osoba, koja sc inače svojim dosadanjim radom na polju našeg Sokolstva pokazala potpuno dostojnom povjerenja. U slučaju, da se ta osoba i u kom po* 'jledu ogriješi o svoje dužnosti, tada jc na nama, da joj sc to povjerenje uskrati.
Popovič i Matejič govore u smislu
brata Zariča, a brat Simovič u smislu brata Šole.
Brat vodja ponovo ističe, da ga je rukovodila u ovomc svemu samo lju-bav spram Sokolstva, jer se bojao da se Sokolstvo ne bi upotrijebilo u poli* tičke agitacije, a primječuje, da ga je izjava starješine potpuno umirila.
Perin predlaže, da se o tome,dalje ne'debatira, nego da se prepusti gla* sanju i neka glasanje odluči o povje* renju prema dru. Besaroviču.
Glasa se, te je ovaj rezultat:
Dr. Besarevič 21 glas za starješinu, Gjorgjo Perin 18 glasova za zamjeni-ka starješine. Jovo P. Popovič 20 gla* sova za tajnika, Aleksa Bančič 20 gla* sova za blagajnika, Stevo Žakula 20 glasova za vodu, dr. Kondič, Tomaše-vič i Jovo P. Popovič za rcvizore.
Za nadzornike sc biraju: Čedo Milič za okrug mostarski, M Jovano* vič za okrug tuzlanski, Luka Bralič za okrug banjalučki i bihački, M. Mari-novič za okrug travnički, Jovo Šer-bedžija za okrug sarajevski.
Zatim bi aklamacijom za zamje* nika okruga mostarskog brata Čedu
Tačka 12.
Tužba gatačkog Sokola na nadzornika okruga mostarskoga brata Čedu Miliča.
Milič objašnjava pojedine tačke optužbe.
Starješina predlaže, da se Gačani ukore radi toga, što su postupali pro* tiv župskih pravila, te na svoju ruku javili nadzorniku okruga, da ga više ne smatraju u tom svojstvu.
Matejič govori takodjer za ukor.
Stojanovič govori o incidentu s Gačanima, na banketu u Trcbinju.
Brat voda predlaže, da se Sokolu u Gacku saopči, da je brat Milič izja* vio, da nije imao namjerc, da ih vrije* da, te da se pozove, ta j Soko da povuče natrag svoju izjavu da ne priznaju Čedu za nadzornika. U protivnom slučaju, da mora ju ostaviti župsku orga* nizaciju.
Prima sc
Brat voda govori o kursu za učitelje srpskih škola, koji bi držao on
i	brat Matejič, a da župa zamoli kog mladog dra. medicine, da predaje u
tom kursu o njegovanju tijela i prvoj pomoči. Usvaja se.
Šola jpredlaže, da župa uputi mol-bu za učitelje na Veliki i Upravni Sa* vjet. Zatim ističe, da kučevni red nije dovoljno jasan osobito u sporovima izmedu časnika, i članova. Prehodnički propisi, da se u glavnom skiciraju, i da se čim pri je donesu. Prima se.
Stojanovič primječuje radi administracije u župskoj organizaciji, da se prisile društva na neki način, da odgovaraju nalozima župe.
Usvaja se predlog Zariča, da se uredi j edinstveno vodenje knjiga za dopise.
Šola predlaže, da.se kod nas osni* vaju izvidničke čete. Zato imaju knji* ge od dra. Miloša Popoviča: Izvidničke čete u školama, i da sc župa po-brine zato i sastavi jedno uputstvo. — List Četnik i knjiga Četnik, da se pre* poruči društvima. Prima se.
Šola iznosi, da se odluči oblik pečata za sve Sokole.
Riješava se da pečat bude u obli* ku pečata tuzlanskoga.
Marinovič: Rašičev — Vitez, da li da se prima i da li da se s Rašičem u opče dopisuje?
Riješava sc, da se ne prima i da se s Rašičem ne stavljaju u prepirku.
Stojanovič: Da li može biti i Ne-srbin član odbora.
Starješina odgovara, da po pravi-
lima ne može.
Stojanovič ističe, da bi u buduče trebalo ranije obavijestiti društva,,ka*
da če biti župska skupština, da mogu društva održati svoje skupštine do prve polovice januara.
Usvajaju se predloži brata B. Si-moviča:
1. da sc upozore društva, da meču
marke »Prosvjetne« na svoje dopise;
2. da se pošalje skupštinski zapis* nik svima društvima;
3. da jedan član Sokola, koji bude izbrisan iz toga društva, ne može biti član drugoga Sokola. O torne brisanju svoga člana treba dotični Soko sve druge naše Sokole da obavijesti.
Usvajaju se predloži brata Miška Jovanoviča:
1. da se u buduče odijela prave samo kod Baniča, jer razni krojači prave različit kroj;
2. da se izrade izvještaji tajnika, vode i nadzornika i kao knjižica iz* dadu;
3. da se skupljanje novaca za So* kole pomoču blokova ne upotrebljava;
4. da se stavi Sokolima na srce da pristupaju if antialkoholička društva.
Zatim biše za ovjerovatelje zapisnika izabrani brat Matejič i brat To* maševič.
Starješina:
Dr. Besarevič.
Tajnik:
Popovič.
Muhur:
Srpska Sokolska Župa bosansko=hercegovačka
1910.
Ovjerovitelji:
Dimitrije Matejčič.
Tomaševič.
Širile sokolsku štampu!
„Sokolski Glasnik11 „Soko“ „Sokolič" i „Našu Radost11
»SOKOLSKI GLASNIK«
Sir. 6.
od prve. Nadaljni dve točki programa
i’e izpolnil požrtvovalni zbor »Ljub-janskega Zvona«, ki je že tolikokrat pokazal svojo naklonjenost Sokola I. Dovršeno izvajanje je doseglo tudi gromovito pohvalo. Obe skladbi: Adamičeva: »Zabučale gore« in Prelovčeva »Pa so fantje proti vasi šli«. Nastop članic pod vodstvom s. načelnice Jugove je bil nadvse uspešen, saj so ga morale tudi ponoviti. Izvajale so prav lepe proste vaje. Vodnik naraščaja, br. Prosenc nam je nato pokazal s svojimi naraščajniki šest prav slikovitih in posrečenih skupin na vodoravni lestvi. Sledil je nastop vzorne vrste na drogu, ki je pokazala v trokratnem vrstenju dobro navežbanost posameznikov. Marsikateri izmed njih obeta še
mnogo. Kar zadovoljni moramo biti. Pevski zbor je nato uspešno odpel pesmi »Slovan« in »Slovenec, Srb, Hrvat« in že je nastopilo 8 članov in 4 članice k telovadni skladbi »Jugoslavija« pod vodstvom avtorja br. Vidmarja in pri spremljavi na klavirju po avtorju kompozicije br. prof. .Tanku Ravniku. Uspeh je bil izredno lep. Zlasti pa je povzdignil zadnjo skupino, ko se poklonijo izvajajoči domovini, pevski zbor »Lj. Zvona«, ki je zapel ob spremljavi klavirja »Bože pravde«.
Uspeh celotne prireditve Sokola I. je zelo močan, bilo za interno društveno življenje, kakor tudi za javnost. Opazili smo ob tej priliki, da uživa to društvo tudi simpatije svojih
sosednih bratskih društev, pa tudi vse ostale napredne javnosti v Ljubljani. Naj bi Tabor postal velika šola ljubezni do naroda, do sokolskega dela, vztrajnosti in doslednosti, požrtvovalnosti in smotrenosti v bodoče.
Župa OsifeR
IZ UPRAVE ŽUPE.
Sednica izvršnog odbora (2. X. o.
g.). Na predlog i izvešče načelnika Sok. okružja Osijek odobrava se osnu* tak i imenuie uprava čete Branjin Vrh (društva Beli Manastir) sa starešinom Nikolič Todorom i načelnikom Duru* tovič Milanom na čelu. Uprava župe zaključuje, da se u režiji župe štampa
II.	izdanje knjige V. Pergl: »Penjala
itd.«. Uzima se do znanja, da če brat prosvetar župe 10. oktobra prigodom završetka okružnog prednjačkog teča* ja u Belom Manastiru zajedno sa bratom načelnikom župe prisustvovati tom zaključku i tom prilikom u tečaju održati predavanje o prosvetnom radu u Sokolstvu kao i konferenciju sa ta* mošnjim prosvetnim radnicima.
Sednica uprave župe (2 X. o. g.). Brat starešina izveščuje o proslavi po* svete zastave u Donjem Miholjcu, koja je vrlo dobro ispala. Bila su velika odaslanstva okolnih društava kao Val-povo, Belišče, Darda, Magadenovac, Slatina i t. d. — Po izveštaju o svim zaključcima izvršnog odbora od pro* šlog meseca i istoga dana uzimaju se isti odobrenjem do znanja. Inače su
_____________________God, li. — br. 47. * •'
još rešena manje važna pitanja interne prirode.
Sednica izvršnog odbora (9. X.
o .g.). Zaključuje se, da se uputi So-kolskom društvu Šid upit, da poduzme izvide radi osnutka sokolske jedinice Šidski Banovci. Isti upit ima da se stavi i načelniku Sok. okr. Vukovar. Uzima se na znanje izveštaj načelnika župe o okružnom tečaju u Belom Ma* nastiru (5.—10. X.). Zaključku istoga su prisustvovali načelnik, prosvetar župe i načelnik Sok. okr. Osijek.
Jesam li poslao prelplaiu (ГЏ za sokolske Hslove %
»IZVOR«
veletrgovina galanterijske, nirnberSke I kratke robe
ŠETALIŠTE KRALJA PETRA produljena Zvonlmirova ul. 92
Svemena
za polje i vrt na veliko i malo nudi
Sever & Ko.
LJUBLJANA
Tražite ejenik t
SOKOLSKI GLASNIK-
SOKO", „SOKOLIĆ" i
„N ASU RADOST"
Sirite sokolsku m ŠTAMPU: !!!
Klišeje«
vseh vrst, enobarvne in večbarvne izdeluje klišarna
JUGOGRAFIKA
LJUBLJANA
SV. PETRA NASIP ŠT. 23
Telefon štev. 249S
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREPŠTINA
Branko Palitt Zagreb, Kraljice Marije 6
Dobavljač Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije Brzojavni naslov: „Trikotaža" Zagreb Telefon interurban 26-77
C
Smuči
in vse potrebščine kupite strokovno najbolje le pri tvrdki
A. Goreč t: 1. UublJana
(Palača Ljubljanske kreditne banke) Zahtevajte cenik e praktičnimi navodili brezplačno!
Tvornica gimn as tičkih 1 = sportskih sprava =
J.Oraiem
Dobavljač Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
A
Ribnica, Dolenjsko
izradjuje sve sokolske vežbače sprave, opreme čitavih društvenih i škotskih vežbaona, sportske potrepštine za laku atletiku, sprave za letna vež-bališta, kupališta i bašče lju-ijanke, sprave za decu itd. Izrada savršena i elegantna, poslužba najsolidnija, cene najumerenije. — Mustrova n i cenik besplatno.
OSNOVANA 1881. GOD.
Preparučfuno tvrfke, ko j g oglašufu u Sole. Glasniku!
m
im
Državna željezara
Poštanska, telegrafska i željeznička stanica
Vareš - Majdan
*
Preduzeče posjeduje 4 rudnika željezne rude, dvije visoke peci, Ijevaonicu željeza, metala i Čelika, te mašinsku radionicu.
Rudarski proizvodi: Hematit sa 60% sadržine željeza, limonit i siderit sa 50% sadržine željeza.
Proizvodi visokih peči: Martinovo i Ijevaoničko sirovo željezo, te zrcalasto sirovo željezo.
Ljevaonica proizvađa: Odljeve od sivog željeza do neograničene težine, vodovodne cijevi svih dimenzija prema njemačkim norma-lijama sa kolčakom i pelešom, sa svim armaturama. — Kanali-zacioni i gradjevinski lijev. Trgovački lijev i peči. — Strojne dijelove za svakovrsnu industriju. — Kompletne transmisije itd. Metalne dijelove i elektro - čelični lijev.
Izradjujem sve vrsti sokolskih potrepština za javni i izletni nastup svih kate-
Jorija našega članstva i to tačno prema propisu Saveza Sokola kraljevine ugoslavije Slike u originalnim bojama propisnih odijela nalaze se u knjiži „Organizacija Saveza SKJ“. — Zahtjevajte ejenike i prospekte. — Cijene vrlo
umjerene, a za točnu i solidnu izradbu jamčim.
Peter Žitnik
Splošno kleparstvo
Instalacija strelovodov po najnovejših sistemih in kritje lesno - cementnih streh
LJUBLJANA
Ambrožev trg 9
TELEFON 31-46 Delo solidno — cene zmerne
RUDOLF MORE
izdelovatelj sodavičarskih izdelkov
LJUBLJANA,Kladezna ulica št. 19 (Krakovo)
se priporoča bratskim sokolskim društvom.
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska, ličarska, sobo- in črkoslikarska delavnica
IVAN BRICELJ
LJUBLJANA, Danajska cestalS
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno, cene zmerne
Telefon štev. 2312 Račun pošt. hran. 10.761
UČITELJSKA TISKARNA
LJUBLJANA, FRANČIŠKANSKA ULICA
JE NAJMODERNEJE UREJENA IN IZVRŠUJE VSA TISKARSKA DELA OD NAJPR EPROS1 EJŠI H DO NAJMODERNEJŠIH
Tiska šolske, mladineke, leposlovne In znanstveno knjige; Ilustrirano knjige v enobarvnem ali večbarvnem tisku; Drošure in knjige v vseh nakladah, časopise, revijo in mladinske liste. Lkusna oprema ilustriranih katalogov, cenikov in reklamnih listov
LASTNA TVORNICA ŠOLSKIH ZVEZKOV
JUGOSLOVENSKA
SOKOLSKA
U L JUBLJANI
REGISTROVANA ZADRUGA S OGRAN1ČENIM JAMSTVOM
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje orograma i za postignuče ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko - programatskog, uzgojnog i propagan-dističnog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije. Komisijska prodaja odora sviju kategorija
NASLOV: JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI DOM TELEFON BROJ 25-43. — POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.831
ZAHTEVAJTE CENIK
MEDIĆ-ZANKL
TVORNICE OLJA, FIRNEŽA, LAKOV IN BARV, D. Z O. Z. CENTRALA V LJUBLJANI — LASTNIK FRANJO MEDIČ TVORNICE: LJUBLJANA-MEDVODE PODRUŽNICE IN SKLADIŠČA MARIBOR — NOVI SAD
LASTNI DOMAČI PROIZVODI:
Laneno olje, firnež, vse vrste lakov, emajlno-lakastih in oljnatih barv. Kemično čiste in kemično olepšane kakor tudi navadne prstene barve vseh vrst in barvnih tonov, čopičev, steklarskega kleja itd. znamke „M £ K A K L*4 za obrt, trgovino in industrijo, za železnice, pomorstvo in zrakoplovstvo.
CENE UMERJENE. * TOČNA IN SOLIDNA POSTREŽBA.
Izdaje Savez Sokola kraifevine Jugoslavije (E. Gangl) • Glavni I odgovorni urednik Stjepan Čelar • Ureduje Redakcijski odsek • Za upravu I oglase odgovara Mica Koščeve
Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik France Štrukeii); svi u Ljubljani