Poštarina plaćena n gotoroM
Dtjc raKo'^
B3-vA^-
o} 3.
U Zagreba, 17 Januara 1936.	Pojedini broj stoji dinara 1.50
Slovenci i Hrvati H Julijskoj *ira]ini vrlo dobro znadu Ha to znači biti ^civilizovan* od Talijana.
(»Daily H er ald* — London)
Slavenski svečenici koji su se borili proti talijanskog jarma su bili zatvoreni i potjerani.
(»D a ily H e r a l d* — London)
n« l° SÀVEZA JMQOS1LOVFNSK1M EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE
VELIKI DANI
Kad bi se imalo to sve svršiti onako idealno kako zamišljamo, onda bi epilog rata bio doista samo u Tigreji i Ogadenu. Ali — ma da će fašistički pothvat dobiti glavni udarac na tim mjestima ~ n’!e bez osnova mogućnost, da uporedo sa slomom na abesinskem frontu fašizam izazove sukob na Mediteranu i da se i na tom moru dogodi nešto historijsko. Sve se jasnije ocrtava ovih dana ta mogućnost. Naši čitatelji sigurno svi čitaju i dnevnu štampu i iz nje saznaju mnoge detalje, koji govore o velikim, širokoobuhvatnim i temeljitim pripremama za rat na Med.-teranu. Pažnja čitavog svijeta Svraćena je danas na to more i prati svaki detalj, svaki pokret, svaki potez učinjen u okviru Mediterana. Nema više nikakve sumnje, da je Velika Britanija dobila Francusku za saradnju u slučaju rata, ne samo na moru, nego i na kopnu. Zar se uzalud uzrujavaju u Rimu zbog dolaska šefa francuskog generalštaba Gamelina na talijansku granicu kod Nizze? Novine čitavog svijeta pišu sasvim otvoreno o utanačenji-ma Velike Britanije s jedne strane, te Grčke, Turske, Rumunjske i Jugoslavije s druge strane, za slučaj rata na moru. Sve je to, doduše, udešeno na osnovu paragrafa 16 Društva naroda o vojnoj saradnji u slučaju sankcionističke blokade, ali se ipak to tumači u krajnjoj liniji kao specijalna akcija Velike Britanije, koja sprema tipična ratna savezništva sa svim karakteristikama tih savezništava na osnovi ugovora o detaljima, medju kojima nemaju najmanje značenje niti koncesije po završetku rata, nadoknade i otšiete, pa čak i one teritorijalne naravi.
Doista, ovih dana je u mnogim velikim listovima bilo govora i o tim teritorijalnim koncesijama, koje imaju dobiti pojedine države, ako se obavežu, da će suradji-vati s Velikom Britanijom u eventualnom ratu na moru bilo aktivno sa svojim flotama, a bilo samo tako, što će samo svoje luke otstupiti na uporabu Velikoj Britaniji. Poznato je, da se u toj velikoj štampi spominje i Jugoslavija, koja bi imala da sa svojim lukama posluži britanskoj floti. Mnogi strani listovi, a naročito talijanski, pa čak i službeni talijanski radio najavili su već dolazak devetnaest brodova britanske flote u Split. Spominju se kao luke za britansku flotu još i Kotor te Šibenik. Talijani naročito budno prate 1 bilježe sve što je s tim u vezi. Prepisuju iz strane štampe svaki takav glas, ali ne govore o onome što strana štampa kaže o obećanjima Engleza Jugoslovenlma za s'učaj rata i povoljnog svršetka rata.
Kakva su ta obećanja? Prema pisanju neki njemačkih listova, koji su inače prilično dobro informirani, Engleska želi da nadoknadi Jugoslaviji štete od sankcija, pa je u tom pogledu već nešto učinila sa carinama, a za ratnu saradnju, aktivnu ili pasivnu, obećava Jugoslovenima Julijsku Krajinu. Djelomično ili čitavu _ to se još nezna. Mi to bilježimo u svrhu informacije onim našim čitateljima, koji ne čitaju stranu Štampu, a ne kanimo se upuštati u ispitivanje tačnosti tih informacija. Svakako, to je vrlo karakteristično i ukazuje na mogućnosti koje bi mogle da budu za nas od najvećeg interesa.
Interesantan je i poučan slučaj Grčke. U mnogim velikim svjetskim listovima mo-
se čitati kombinacije 0 koncesijama, koje će Grčka dobiti za svoje učestvovanje “ eventualnom ratu na strani Engleske. cik-r0dUCirat Ćem° ieđnU takvu kombina-
kgleda kao sigurno, da je izmedju no-V°s f6 a krčke države i londonske vlade mah poslije grčkog plebiscita u novem-ru došlo do sporazuma, po kome Engle-s a garantira Grčkoj povratak Cipra. Gr-a če kao protuuslugu ustupiti Engleskoj Pomorske baze, pošto londonski admiralitet
NOVE ARETACIJE V TRSTU
ROMAN PAHOR, TURINA, FERLUGA IN VREMEC
ARETI RANI
T rst, januara 1936. — V samem Trstu in na vsem tržaškem Krasu nimalo naši ■iudje že od božičnega večera več miru. — Povsod mrgoli agentov, policistov in vohunov. Povsod stikajo po tajinstvenih paketih, dan za dnem izprašujejo naše ljudi, marsikje so priredili hišne preiskave. Ljudstvo je zbegano in ne ve zakaj in čemu vse to.
Šestega tega meseca, na dan sv. Treh kraljev pa so aretirali kar na veliko večje število naših fantov in mož. Med aretiranci so tudi Roman Pahor, ki se je šele pred dobrim letom vrnil iz konfiuacijc na Ponzi, dalje dr. Vlado Turina, ki je lani
dovršil študije na trgovinski univerzi v Trstu, neki dijak Vremec iz Doline in neki zasebni uradnik F e r 1 u g a. Vzrok teh aretacij je povsem neznan. Policijski organi ga niso hoteli povedati niti najožjim sorodnikom aretirancev, ko so se ti oglasili na kvesturi. Na stanovanjih aretirancev pa so vse prevrnili in jim odnesli vse knjige in spise v slovenskem jeziku.
Skoro istočasno in prav tako iz dosedaj neznanega vzroka so aretirali veliko fantov v bližnji okolici, tako 14 fantov na Opčinah, dva na Proseku in enega na Kon-tovelu.
JUGOSLOVANSKE ZASTAVE NA KRASU
Zastava na Bazovici
Trst, januara 1936. — V zadnjem času se pojavljajo po vsem Krasu zopet jugoslovanske zastave. Da so bile na Proseku, je že zadnjič poročal naš list. Sedaj nam poročajo, da je plapolala taka zastava tudi na bazoviški planoti in sicer prav tam, kjer so fašisti ustrelili Bidovca. Marušiča. Miloša in Valenčiča. Na Opčinah pa so kara-ninjerji našli na vratih svoje vojašnice par škornjev s pismom, ki pravi, da jim bodo v kratkem lahko služili.
TEROR U BUŽESTINI
NAPADAJ NA NAŠE LJUDE U VRHU
VOJAŠKO SODIŠČE OBSODILO DVA SLOVENCA - DEZERTERJA NA SMRT
Še nepotrjena vest o' tragični sm rti dveh slovenskih mladeničev
Trst, 10 januarja 1936. — (A g i s). — Po poročilih, ki so v zadnjih dneh prišla, je vojaško sodišče po naglem postopku obsodilo dva slovenska fanta na smrt z ustrelitvijo. Omenjena dva mladeniča sta se hotela izogniti mobilizaciji s tem, da sta pobegnila preko meje. Ker jim pa ni bilo nikjer mogoče obstati, sta bila prisiljena vrniti se domov, kjer so ju vojaške oblasti prijele in postavile pred vojaško sodišče,.
S tem da sta se izognila mobilizaciji sta prišla namreč pod pristojnost vojaškega sodišča, ki ju je v teku 24 ur obsodilo in usmrtilo. Te vesti še nismo mogli popolnoma. izpopolniti, niti zvedeti podrobnosti o enem ali drugem obsojencu. S tem se je število naših žrtev radi abesinske vojne povečalo in to ne v Abesiniji in na fronti, ampak v Evropi.
Devet mjeseci zatvora radi sumnje u Talijansku pobjedu
Vodice, januara 1936. Ribarić Josip (zvan Celjbarov) koji inače boravi sa svojim roditeljima u Trstu kao trgovac ugljena i drva, bio je jedne nedjelje u mjesecu novembru kod nas t. j. kod svoje kuće i u prisustvu nekoliko ljudi medju kojima su bili i karabinjeri rekao
je da Italija neće nikada dobiti rat u Abesiniji. Zbog ovih njegovih riječi bio je od karabinjera odmah uhapšen i odveden u riječki zatvor. Imao je raspravu 2 decembra, gdje je osudjen na 9 mjeseci zatvora i na globu od 6 hiljada lira.. — ćić

UMORNI KOSAC
Buzet, januara 1936. — Na Silvestrovo su fasisti pod vodstvom geometra I lega napali u Vrhu četiri naša čovjeka, i to:	Matu Sirotića-Mežnjara, braću
Lovru Grbac i Antuna Grbac i Buljevae Ivana. Njih su napali kamenjem kada su se vraćali iz župnog ureda gdje su imali posla kao članovi crkvenog odbora. Sva četvorica su lakše povredjena.
Svi ti fašisti koji vrše teror na Bu-zeštini su potstrekavani od karabinjera i buzetskih fašista, a naročito od fašističkoga sekretara Hrovatina iz Buzeta i advokata i bivšega suca Fija.
Da se vidi kakovu zaštitu uživaju ti tasisti i razbijači na Buzeštini dosta je napomenuti kako su bili napali svećeni-ka Persica s namjerom da ga ubiju i opljačkaju, ali se velečasni Peršič obranio i dvojicu prepoznao. Optužio ili je bio sudu u Buzetu, ali ih je taj sud rjesio.
ARETIRAN NA NANOSU IN OSUMLJEN POSKUSA BEGA ČEZ MEJO
Mlada žrtev ovaduštva
IZ NAPULJSKE LUKE ODLAZE DNEVNO NOVI TRANSPORTI U AFRIKU
— Idile, vidite i pobijedite!
— Pardon, gospodine — ne bi li svoj tempo mogli maio ublažiti? I meni treba malo odmora!
Vipava, januarja 1936. - (Agis).
V Vipavo je prišel s kolesom iz Trsta neki mladenič, ki je baje imel name i prekoračiti mejo in se s tem izogniti mobilizaciji. V trgu je naletel na nekega domačina, ki je znan kot ovaduh in ki je vprašal mladeniča, kaj išče. Ta mu je zaupal svojo nesrečo, da bi rad prišel čez mejo. Ovaduh mu je dal sicer navodila, toda napačna in šel nato takoj javit slučaj domačim karabinerjem. Ti so šli takoj za njim po poti, ki mu jo je ta pokazal in sicer na Nanos. Kara-binerje je spremljal seveda tudi ovaduh.
( Na Nanosu je bilo več drugih ljudi, ki so se mudili tam po svojem delu in ko so opazili, da gredo karabinerji so skušali mladeniča skriti. Toda ni jim uspelo in kmalu so ga našli ter odvedli v zapore. Posledice tega so morali občuti-I ti tudi drugi, ki so skušali mladeniču ; nomagati. Ovaduh je bil povišan in od-j likovan z zlato uro. Aretirani mladenič ; mu je pa poleg tega dal že preje 50 lir ; in mu obljubil pustiti na dogovorjenem mestu tudi svoje kolo.
Imena ovaduha za enkrat ne bomo javili, ker upamo, da ga bomo ob drugi priliki, ko bomo imeli več dokazov proti njemu, lažje razkrinkali in se ne bo mogel za nobenim skrivati
namjerava da napusti Maltu. Pretpostavka ovog sporazuma je rat izmedju Engleske i Italije. Izgleda kao sigurno, da se kao buduća baza engleske flote smatra zaliv Suda na jugu ostrva Krete, koji je zaliv za vrijeme Svjetskoga rata služio kao baza njemačkih podmornica. Zaliv Suda izgleda kao najpovoljnija baza za ciljeve engleskog admiraliteta. Vjerojatno je, da će biti ustupljena i grčka pristništa Argostoli, Miloš, Mudros i obala Filosa. Tvrdi se da je Engleska za vrijeme božičnih pregovora otišla tako daleko, da je Grčkoj obećala ne samo Cipar, nego i šest ostrva Dodekane-za, medju njima Rodos i Kos, dok bi ostalih šest ostrva Dodekaneza pripali Turskoj* za osiguranje maloazijske obale. Osim ovih teritorijalnih koncesija Grčkoj su obećane znatne privredne olakšice. Kao što se u Ateni tvrdi, početkom januara će doći u Atenu pretstavnici londonskih visokih finansija, koji će Grčkoj na ovaj ili onaj način pružiti značajnu finansijsku pomoć.
Sve ovo vrlo je uvjerljivo i vjerovatno. Nas u ovom slučaju interesuje ' naročito iedna stvar: Vidi se po svemu, da ove koncesije nisu osnovane na paragrafu 16 Pakta Društva naro-d a, jer to tamo nije predvidjeno. Taj paragraf predvidja vojnu saradnju članica Društva naroda u slučaju blokade napadača, ali nema govora o ovakvim koncesijama. Znači, da se radi doista o sp e c i j a 1-nim akcijama Velike Britanije, koja s onima, koji su joj potrebni u eventualnom ratu na moru, sklapa naročite aranžmane po uzoru na stare ratne ugovore.
Treba to da znamo iz više razloga, a i zato, da bismo odmah bili na čistu s karakterom i mogućnostima tih koncesija. Ne znači, da su ovako zamišljene koncesije manje stvarne. Možda je upravo ovo način, da se sačuva Društvo naroda, a da se mimo njega revidiraju mirovni ugovori, barem u jednom sektoru gdje ie to moguće.
Britanija, koja je uvijek pomalo bila za reviziju ugovora, pokazivala je uvijek volju za djelomičnu reviziju, ali tamo gdje je njoj to konveniralo. I redovito je uspjevala, da je postigne. Tako je u jednom momentu dozvolila, da Njemačka prekrši Versailleski mirovni ugovor svojini naoružanjem. Možda je na toj liniji njezina sadašnja namjera, da revizijom Versaille-skog ugovora u onoj točci, koja govori o demilitarizaciji Dardanela u korist Turske, zatim revizijom specijalnih ugovora o Do-dekanezu u korist Grčke i Turske, oslabi Italiju i učvrsti svoju poziciju na Sredozemnom moru.
To je moguće i vjerojatno, a isto je tako moguće i vjerojatno, da će Britanija u ovom pravcu poći i dalje i obraditi i sjeverni sektgr Sredozemnog mora po istim načelima i istom praksom. To nas


evropskom]tanjem, u nadi, da će skori dani donij mnoga razjašnjenja	(***]
ČEŠKI LIST 0 ŽELJI TRŠĆANSKIH TALIJANA I FURLANA
DA SE OTCJEPE OD ITALIJE
JUGOSLAVENI U JULIJSKO J KRAJINI I ABESINSKI RAT — PRITISAK JE SVE VEĆI, ALI I OTPOR JE SVE VEĆI — FAŠISTIČKE POGLAVICE SU UZNEMIRENE POJAVAMA REVOLTA — HiTLERIZ AM U JULIJSKOJ KRAJINI
U posljednje vrijeme medjunarodna štampa posvećuje sve veću pažnju Ju-lijskoj Krajini, naročito u vezi s Abe-sinijom i raznim mogućnostima, koje se mogu na tom medjunarodnom sektoru razviti. Ne smije začudjivati taj interes. Citiramo interesantan članak jednog čehoslovačkog lista.
»Nezavisna Politika«, Brno, objavljuje dopis iz Trsta, (signiran sa »Svud«). U članku se kaže, da su mjere, koje je talijanska vlada sprovela za vrijeme abesinskog rata naročito pogodile pogranične teritorije, u prvom redu one, koje su naseljene Slovencima i Hrvatima. U tim krajevima se teško podnosi talijanska fašistička vlast. Već i radni slojevi Italije odbacuju imperijalistički rat u Africi, a tim više se s njim ne slaže stanovništvo u Julij skoj Krajini. Zato su se fašistički organi pravovremeno pobrinuli, da osiguraju svoj autoritet za svaki slučaj.
Dok obveznici Talijani, koji su pozvani u vojsku, dobivaju na izvjesno vrijeme odsustvo, prije nego što se jave svojim komandama, obveznike iz Julijske Krajine odmah, čim su pozvani, odvode karabinjeri u njihove komande. To se čini zbog toga, da bi se spriječila dezertacija u masama preko granice u Jugoslaviju, koja nije daleko. Ali usprkos tome svaka porodica ima već po
nekog bjegunca. Mjeseca novembra stiglo je u Italiju 600 »dobrovoljaca« iz Uruguaya, koji su skupljeni! pod raznim okolnostima i medju kojima je bilo 68 Slovenaca i Hrvata iz Julijske Krajine. Talijanima dobrovoljcima dato je duže odsustvo, ali pripadnici nacionalnih manjina poslati su odmah u kasarnu. Očigledno nisu vlasti imale povjerenja u njihovo »dobrovoljstvo«.
Fašizam je primjetio odmah poslije prvih popuštanja, koja je dozvolio u Julijskoj Krajini, kako su za njegov režim opasne i najmanje teškoće. Fašistički poglavari sa uznemirenošću gledaju, kakve je neprijatne posljedice donio novi obrat u politici. Mjesto da se stanovništvo pridobije za ratnu avantiru u Africi, postiže se upravo suprotno. Sve više raste ogorčenost protiv fašističkog rata. Iako jugoslovenski listovi, čija je prodaja u Italiji dozvoljena, služe fašističkom režimu _ i pišu za njega vrlo povoljno — naročito vladina štampa — o opravdanim talijanskim pretenzijama na Abesiniju, ipak je u narodnim slojevima u Julijskoj Krajini suprotno gledište.
Sa ratom su nezadovoljne ne samo slovenačke i hrvatske manjine u Julijskoj Krajini, već takodjer i tamošnje stanovništvo talijanskog porijekla, Furlani. U ovom stanovništvu se širi tako-
zvana »tršćanska politika«, t. j. težnja za stvaranjem autonomne teritorije od Julijske Krajine i za njenim spajanjem sa pozadinom na sjeveroistoku. Ova se politika vodi u interesu naročito privrednog položaja Trsta i u sebi krije jasan otpor protiv rata. Izvjesni krugovi u narodnim manjinama u Julijskoj Krajini, potsticani iz inostranstva, nastoje da iskoriste ova raspoloženja za svoje ciljeve. Iza ovih težnji i ciljeva krije se hitlerovski fašizam. Već su se pojavili i hackenkreuzlerski letci u Trstu i okolini, na kojima se obećava oslobodjenje Julijske Krajine, ekonomsko obnavljanje sa sjevera, a Slovencima i Hrvatima narodna sloboda. Ova se podzemna akcija ne smije potcjenji-vati, a demokratske snage u Julijskoj Krajini dužne su da ukazuju na tu opasnost i da istupe protiv nje. Može se dogoditi, da hitlerovska propaganda iskoristi otpor Slovenaca i ekonomsko nezadovoljstvo Talijana za svoje ciljeve. Ovdašnje stanovništvo budno prati dogodjaje u svijetu.
Mogu se zapaziti izvjesne aluzije za ujedinjenjem i zajedničkom akcijom ovih grupa. Samo se na taj način može spriječiti to, da mjesto talijanskog fašizma u Julijskoj Krajini ne dodje hitlerovski fašizam i da se ove zemlje ne otcijepe od Italije.
ZNAČAJNO PISMO FRANCUSKOG ANTIFAŠISTIČKOG
KOMITETA NAŠEM LISTU
U našem je listu bilo već govora o »Internacionalnom komitetu za pomoć utamničenima i konfiniranim talijanskim antifašistima«. Tom komitetu stoji na čelu poznati francuski književnik g. Romain Rolland kao počasni pretsjed-nik, dok je pretsjednlk književnik Jean Richard Bloch, a u komitetu Je čitav niz drugih vrlo poznatih francuskih književnika i javnih radnika. Taj je komitet u svoje vrijeme izdao jedan manifest, kojim protestira protiv fašističkog terorizma u Italiji, a u tom je manifestu bilo govora i o teškom stanu Jugoslavena u Julijskoj Krajini, koji se bore za svoja sveta nacionalna i čovječanska prava, koja fašizam brutalno ugušuje. Tuj se spominjalo sve ono zlo, koje trpi naš narod pod fašističkim Rimom. Važnost toga manifesta bila je tim veća, jer je bio raširen po čitavom svijetu.
Ovih dana primio je naš glavni urednik od tog pariškog komiteta jedno pismo, koje donosimo u prevodu: »Gospodine direktore!
Pišemo Vam talijanski, jer je naš prevodilac momentano otsutan, a sigurni smo, da u redakciji Vašeg lista ima neko ko pozna ovaj jezik.
Poznajemo odavna Vaš list, koji nam se ukazuje kao odličan informacioni or-
gan o onome što se đogađja onom dijelu hrvatskog i slovenskog naroda P°d" jarmi jenom od talijanskog _ imperijalizma. Naročito su bogate Vaše informacije o teroru, koji. bijesni u Julijskoj Krajini.
Naš komitet je organizovan na inicijativu velikih francuskih pisaca Rc>" maina Rolianda i Richarda Blocha te ima za cilj pomoć i obranu utamničenih i deportiranih talijanskih antifašista. Naravno je, da, mi smatramo našom dužnošću pomaganje i obranu takodjer i za one, koji su progonjeni od fašističkog režima u Rimu zato, jer se bore za emancipaciju i nezavisnost svog naroda. Jedna veza izmedju našeg komiteta i ličnosti iz političkog, žumalistič-kog i juriđičkog svijeta medju Hrvatima i Slovencima neophodna je.
Gotovo u svim zemljama svijeta naš komitet ima već svoje članove. Da li je moguće, da ne bi mogao imati nekoga u Jugoslaviji, gdje živu toliki ljudi direktno ili indirektno zainteresovani sudbinom tolikih svojih sunarodnjaka, koji stenju u fašističkim tamnicama ili koji umiru u infamnom ratu protiv abesinskog naroda? Mi smo uvjereni, da bi bilo moguće u Jugoslaviji proširiti mrežu naših pristaša. Najljepša imena suvre-
mene francuske književnosti figuriraju medju članovima našeg komiteta. Nekoliko imena hrvatskih i slovenskih književnika imalo bi za nas veliko značenje.
Osim toga željeli bismo, da Vašim posredstvom dobijemo što češće vijesti i«, teroru u Julijskoj Krajini 1 o stanju zatvorenih Hrvata i Slovenaca. Mi imamo veoma raširenu informacionu službu, putem koje možemo da plasiramo vijesti, koje ćete nam Vi dostaviti, u svim zemljama svijeta. Ovih dana objavit ćemo jednu brošuru, u kojoj će nekoji bivši talijanski zatvorenici ispričati kako su bili tretirani u fašističkim zatvorima. Očekujemo prilog o postupku • s Vašim sunarodnjacima, jer znamo, da se s njima postupa još besti-jalnije nego li s drugim talijanskim građjanima.
Slati ćemo Vam redovito materijal koji objavljujemo. Mi smo Vam zahvalni za Vaš list. Naš komitet želi vezu s onima, koji se interesuju za političke žrtve Julijske Krajine, bez obzira na to kakvo je njihovo političko uvjerenje, vjera i narodnost.
Primite, gospodine direktore, izraz naše duboke odanosti.
Sekretar komiteta«.
NJEMAČKI GENERALŠTAB IZVJEŠTAVA HITLERA DA SU TALIJANI IZGUBILI RAT
Diplomatski urednik »Nju Kronikla« doznaje da je njemački generalštab podnio jedan izvještaj Hitleru, u kome zastupa mišljenje da je Mussolini već izgubio rat u Abesiniji. Ovaj izvještaj radili su najbolji njemački vojni stručnjaci na osnovu podataka iz svojih izvora. Zbog ovoga neuspjeha talijanske vojske, u hitlerovačkim krugovima, veli »Nju Kroniki«, sve je manje raspoloženje za ma kakvu suradnju sa g. Mussolinijem.
Koliko će ovaj zaključak njemačkog generalštaba Imati posljedica za me-djunarodnu politiku, čini se da ćemo naskoro doznati. Ta će konstatacija, po svoj prilici imati reperkusija i na držanje službene Njemačke prema pitanju Julijske Krajine, pitanju koje je već natuknula svjetska štampa i koje smo mi u našem listu registrirali.
Antifašistička uzbuna radi hitlerovske opasnosti u Julijskoj Krajini
TRŠCANI su nosioci hitlerovskog pokreta
Antifašistička »Unita« donosi u svojem posljednjem broju pod naslovom »Manovre hitleriane nella Venezia Giulia« slijedeći članak:
Hitlerizam se širi u Julijskoj Krajini 1 to kao posljedica upropaštavajuće politike fašizma i njezinih nesretnih posljedica.
Mi zovemo na uzbunu! Hitlerovačke struje se razvijaju medju Slavenima 1 medili Talijanima, i traže rješenje teškog ]u-lijskokrajinskog problema u ujedinjenju ra-sparčanih komada austrijske monarhije oko germansko-hitlerovskog debla. Triestinisti (lokalni tršćanski patriote op. ur.), naročito oni stariji, postaju nosioci hitlerizma u Julijskoj Krajini, a hitlerovska propaganda ima uspjeha i medju seljacima slavenske narodnosti. Nije Ii to najveći rezultat Mussolinijeve politike!
Dužnost antifašista talijanskih i slavenskih u Julijskoj Krajini je da najodlučnije
nje, a tršćanski proletarijat, prije nego misliti na organizaciju svoje pozadine» m ra uzeti u svoje ruke I voditi borbu : oslobodjenje Slovenaca I Hrvata Julijsl Krapne, za njihovo pravo da sami slobo no odredjuju o svojoj sudbini, koja ide d tle da se mogu otcjeplti od talijanske d žave... Jedino na taj način će antifaši: Trsta doprinijeti svoj dio kako bi se ra« kaino rješio problem Julijske Krajine 1 T sta Hitlerovačke struje će biti uništene onoj mjeri u kojoj se stanovništvo Julijsl Krajine bude borilo za mir. a protiv ra za kruh i za nacionalnu slobodu. Slaven« nacio'nalisti, nadajmo se, bit će «; mma ovoj borbi protiv hitlerizma, koji je na7v« neprijatelj mira, a osim toga je i velik n prijatelj slobode kao i talijanski fašizam.
POROČILO IZ AFRIKE
Reka, januarja 1936. — (A g i s).	—
Neki naš fant, ki je bil že pred časom vpoklican in odposlan v Afriko, je sporočil svojcem med drugim tudi o stanju, v katerem se nahaja italijanska armada. Poročilo ie datirano 29 decembra pr. 1. in je odposlano iz Adue te* pravi, da s«> bili že 150 km naprej od Adue v notranjosti, da pa so se zdaj vrnili. Vojaštvo je vse izmučeno, vse ostalo pa zelo poškodovano in uničeno. Med italijansko armado vlada velik nered in nemir ter z dneva v dan pričakujejo nekaj novega.
Nove žrtve pred Specijalnim tribunalom
Dobili smo za zakašnjenjem ovu vijest iz Istre o nekim hapšenjima, pa je donašamo u skraćenom obliku:
Pazin, januara 1936. — Ove jeseni su bili uhapšeni neki mladići iz Ukotići kod Kašćerge, i to Mate Ukotić i Ra-faelić i još nekoji. Oni su bili jedne nedjelje u Vrhu. Tn su pjevali domaće pjesme, pa su ih fašisti iz Buzeta napali. Oni su se branili i uspjeli su da na-1'mlate neke fašiste. Malo iza toga su
došli po njih karabinjeri i uhapsili su ih, te poveli u Kopar.
Karabinjeri su uspjeli da nagovore dvojicu naših odmetnika i to Ivana Ka jina i Lovru Majcana iz Vrha neka svjedoče da su rečeni mladići govorili protiv Mussolinija i Italije i da su pjevali antitalijanske pjesme. Te izdajice su to posvjedočile, pa su naši mladići od koparskoga tribunala poslani pred Specijalni tribunal u Rim i od toga dana ne znamo šta se s njima dogodilo.
PISMO JEDNOG NAŠEG VOJNIKA IZ BARI
Istranima ne vjeruju — Glad medju stanovništvom
Primili smo ovo pismo koje je jedan naš Istranin vojnik pisao iz Barija svome bratu u Istru.
Dragi brate! Dobio sam pismo i onu molbu od općine za koju sam vam pisao kako bi me pustili kući na dopust da vam pomognem raditi polje. Mislio sam da će me pustiti na 3 mjeseca, čim sam dobio molbu predao sam je na komandu i bili su mi rekli da će me pustiti za Novu godinu. Ali danas su pozvali sve nas iz Istre kojih nas ima ovdje oko dvije stotine i kolonelo nam je održao jednu veliku prediku. Kazao nam je da nas iz Istre ne mogu poslati kući jer da bi mi pobjegli, i da se ne bimo vratili natrag, jer da su već mnogi pobjegli. Još nam je rekao da ako budemo dobri i vjerni da će nas pustiti kasnije kada se vrate ovi koji su sada na dopustu, pa tako moramo još čekati da se vidimo.
Ja ovdje prodjem dobro, ali ovaj narod ovdje je jadan i kao divlji. Mi vojnici nemamo mira od njih. Ja mislim da čitav Bari čeka pred kasarnom da im damo jesti ono što nama ostane. Vidio sam ljude koji su iz blata podigli komadić kruha i ga pojeli.
A ovi kalabrezi koji su s nama da vidiš kako se vesele kada vide kotal pašte šute. Ližu si prste i vrlo su zadovoljni biti u vojništvu jer kući kažu da nemaju šta jesti.
Pišite mi itd.
ITALIJANI PRODAJAJO PO NAŠIH KRAJIH HIŠE
Italijanski priseljenci se boje vojne
Trst, januarja 1936. — (A g is). — Po raznih krajih, zlasti ob meji so pričeli italijanski priseljenci, ki so prišli v zadnjih letih v naše kraje in tu kupili posestva, svoja premoženja prodajati. Znani so številni slučaji, zlasti v večjih krajih kot v Postojni, St. Petru, II. Bistrici in drugod, kjer priseljenci ponujajo svoja posestva in so zadovoljni, če jih tu morejo prodati. To dejstvo je nastopilo vsekakor vsled bojazni, da bi morali nekega dne bežati in pustiti vse svoje premoženje drugim. Sploh žive priseljenci v zadnjem času pri nas v veliki negotovosti, ki je ne morejo zakriti. To je pač posledica današnjega notranjega stanja v Italiji in negotovosti v kateri vse plava.
PISMO NAŠEGA FANTA IZ MAKALE
Gorica, januarja 1936. (A g i s).	—
Hrejeli smo pismo, ki nam ga je poslal ne-
Ki oče jz Goriškega, v katerem opisujenjegov sin, kolikor je v danih razmerah mo-g<)če, razmere v katerih se nahaja kot volak v italijanski afriški ekspediciji. Najbolj seveda opisuje potovanje in kraje, ker o svojih razmerah in življenju ne more govoriti. Pismo se glasi:
Najprej Vam hočem opisati kakšno potovanje in kakšne ceste so od Decamere do Makale. Sami hribi in prepadi tako, da smo mislili da se zdaj pa zdaj prevrnemo in da ne bo ne duha ne sluha o nobenem več. Vendar pa smo vseeno prišli srečno. Vozili smo se z avtomibiii eno noč in en dan brez prestanka tako, da smo bili vsi siti vožnje do grla. Tukaj drugače ni favno slabo im tudi vode ne manjka. Je še prc-cej hladno. Ponoči je skoro preveč mraz. Drugače pa je veliko nevarnosti, ker se nahajamo pet kilometrov od prve li-nLe. Tukaj smo dobili vse Slovence, kar smo jih videli prej. ko smo bili v Decamere. Cesto nas pridejo obiskati iz prve linije. Nevarno pa je tudi radi črnih ljudi in tistega, ki ujamejo, zelo maličijo na vse načine. Tako se moramo zelo varovati, kadar gremo ven. Vedno moramo imeti pripravljeno puško z naboji. Do tukaj smo prišli ne da bi enkrat ustrelili. Če bo šlo tako naprej, ne bo hudega. Pismo je datirano 14 preteklega meseca, pove mnogo novega, kakor !o, da je v prvih linijah v kraju, kjer sc sedaj vrše najbolj kruti boji, mnogo Slovencev.
c*an ie italijansko voino so-dišoe obsodilo na smrt tri Eritreicc. ki so bili obdolženi, da so v italijanskim kolonijah vrsni špijonažno službo in pošiljali vazne vojaške informacije vladi v Addis A vCu'	so bili, da bodo ustreljeni
v hrbet. Devet drugih obtožencev je bilo obsojenih na zapor od enega do šestnajst
eritrfjceSvRhrbet
Kakor se je v obtožnici navedlo, je de-vet obsojencev prišlo v italijansko koloni-jo Somalijo, kjer so najprej dobili delo v viaam službi in so nato stopili v italijan-Sk:0».ar™a?0' Prej pa so se sporazumeli z abesinsko vlado, da ji bodo pošiljali po-rocna o premikanju italijanskih čet, kar so tuci1 učinkovito izvajali in poročilom dodajali tudi risbe. Na taj način so. kakor uradno poročilo govori , razkrili več vojaških priprav v italijanskih kolonijah.
Spijoni so dalje obtoženi, da so delali kampanjo med svojimi rojaki Eritrejci. da jm pridobe čim več, da zapuste italijansko armado in pobegnejo čez mejo k Abesin-cem. Eden od aretirancev, ki pa je bil po-fneie. izpuščen, je bil lastnik častne medalje. ki mu jo ie podarila Italija. Med obso-jenci pa sta dva njegova sorodnika, od katerih je eden obsojen na smrt, drugi pa v zapor.
VELIKI ENGLESKI LIST IZNO SI TEŽNJE JUGOSLAVENA
POD ITALIJOM ZA SLOBODOM
ZNAČAJAN ČLANAK »DAILY HERALDA«
Veliki londonski list »Daily Heralđ« od 10 januara, koji se štampa u milijunskoj tiraži, donosi ovaj članak o našem narodu pod Italijom u ovom momentu:
.„U Italiji živi 600.000 Jugoslovena — 400.000 Slovenaca i 200.000 Hrvata — najviše u blizini sjeverozapadne obale Jadrana. Ovo stanovništvo rastavljeno je od Slovenije i Hrvatske 1919 godine da bi bili zadovoljeni Talijani. Dolaskom fašista na vlast 1922 god. samo su se povećale teškoće ovih manjina. Sada šalju ove ljude u Abesiniju da tamo umru za Italiju, iako su njihove simpatije na strani Abesinije.
. °hi vrlo dobro znaju šta to znači biti »civilizovan« od Talijana. To im je donijelo da su zatvorene njihove škole 1 .zaRanjena sva literarna i sportska udruženja. To im je donijelo da u crkvama mogu da čuju samo talijanski, koji stariji ljudi i ne razumiju; oduzeti su im molitvenici na slovenskom jeziku. Samo u okolini Trsta i Gorice nije ova tiranija sasvim primijenjena.
Slovenski svećenici koji su se borili
protiv talijanskog jarma bili su protjerani ili zatvoreni. Od 1930 godine nije dozvoljen nijedan list na slovenskom jeziku i zabranjen je ulazak listova iz Jugoslavije.
Početkom prošle godine situacija je izgledala nešto povoljnija. Na potstrek Lavala, Mussolini je odlučio da otstra-ni spor sa Jugoslavijom, da bi se na taj način oslobodio na vrijeme jednog od svojih neprijatelja na Sredozemnom Moru.
U Beograd je upućen novi talijanski ministar, koji je održao nekoliko vrlo ljubaznih govora u martu prošle godine. Nešto kasnije postignut je sporazum sa Jugoslavijom o pisanju štampe; Jugoslaveni i Talijani prekinuli su medjusobne napadaje, i obje zemlje dozvolit će ulazak listova iz druge zemlje.
Slovenački prodavaoci novina znali
su šta mogu očekivati od toga i odbili su da prodaju jugoslovenske listove. Medjutim neki talijanski prodavaoci novina odlučili su se da prodaju jugoslovenske listove, znajući da će narod vrlo rado kupiti te listove. Odmah po-
slije toga tri kupca ovih listova bili su uhapšeni od fašista i mučeni na uobičajeni način.
Italija je napala Abesiniju. Mjesec dana prije početka rata, 632 slovenska omladinca prebjegli su preko granice u Jugoslaviju. Da bi onemogućio ovakve stvari, novi prefekt Vidma, koji je veliki neprijatelj Slovena, sproveo je mobilizaciju pokrajine naročitom brzinom, i od tada je postalo nemogućno svako bjegstvo.
Sada je broj ovih izbjeglica prešao hiljadu, iako je teško tačno konstato-vati koliki je taj broj.
Jugoslovenski narod osjeća najveću simpatiju prema njima, znajući koliko je teška njihova sudbina. Sada su ti ljudi nazvani u Jugoslaviji »Abesin-cima«.
Otkako je izbio rat, nestalo je svako raspoloženje u Italiji da se bolje postupa prema Slovencima 1 Hrvatima. Njih optužuju zbog srodstva sa sankcioni-stičkom Jugoslavijom.
Sloveni u Italiji žele da Italija doživi poraz, da bi se mogli ujediniti sa Jugoslavijom,
GLASOVI TALIJANSKE ANTIFAŠISTIČKE ŠTAMPE
ponašamo nekoliko vijesti poba-bircenih po talijanskoj antifašističkoj štampi.
Nezadovoljstvo u Trstu. U nižem kleru vlada veliko nezadovoljstvo protiv današnjega stanja. 1 materijalna strana života nižega svećenstva je pogoršana. U radničkim krugovima je nezadovoljstvo svakoga dana sve veće radi sve većeg skakanja cijena i sve težega života. Tako je na pr. pamučna roba poskočila za 85 posto u cijeni, a vunena za 65 posto. Ali plaće su ostale na istoj visini. Neizmjerno su poskočile takse. I ako sada stoji taksa za liječničku svjedodžbu 22.50 lira prema predjašnje 4 lire.
Fašisti, se uzdaju još u Francusku, ali svakog dana im i ta nada izmiče.
Neki dan je održana skupština sindikata za ishranu. Medjutim prije skupštine je pretsjednik rekao da se ne smije o ničemu govoriti nego o političkoj situaciji, i da ni-ko ne smije tražiti riječ za drugo nego samo za političke govore kojima bi se izrazila odanost Mussoliniju.
Sekretar tršćanskoga fašija Perusino je održao pred par dana govor radnicima u brodogradilištu San Marko. Niti jedan nije zapljeskao kada je sekretar svršio svoj govor.
Medju visokom buržoazijom vlada velik pesimizam. Taj pesimizam se širi i u najvišim službenim krugovima.
♦
Dezertiranje talijanskih vojnika u Malu Aziju. Iz Atene javljaju da je neki dan je-uan talijanski ratni brod pucao na jednu barku u kojoj su se nalazili talijanski dezerteri koji su sa Dodekaneza htjeli da pobjegnu u Malu Aziju.
U fašističkom domu u Savonl su ispi bijam neki fašisti jer nisu htjeli da idu ulicama manifestirati za .rat. Naredbu da e namlati je dao sekretar Bertoni.
Mornari u Bonu u Alžiru odbili da p
voiskna«0pr^đi'”a in01' voze materijal dm Hr, Er,trelu. Vlasnici su morali da n uju druge mornare.
E?in
vlada zabranila da "e obS V H Time misli fašizam dok^f- vT ?udie Uji sve u redu. dokazati kako je u
rona^rreafif^i^k PHa?br°vdU- h
?rIdaÌeko?aZVfenapoPb0,T'0rSka0Poli^Sa *z ^
ljudstvom aodvela°^iU1CaHgr^da'a * ^
Tvornica Fiat u Torinu iP mm-ala obustavi rad u nekim odjenJfjJT rai? manjkanja sirovina. Osim S u sm
si snnrCiiP°-tn0Vana *P0?eb,,a milicija kako ^ spriječile eventualne pobune
★
no	11 Ducel ie osvanulo napi
PolidhZ,idov,,,tia u,nek™ mjestima Sicil ■ c1,a ’e nohapsila ^nekoliko hiljada Iji
lia SonLBFdo(clI° le •naredi0 da se st koju ie tabiaEnr ÌreraCf JZ P?,krai'ne Tigr radi toga štnnska v°.)ska,bda osvojila i ustručavali 2 s" se ’osIob°djeni« Tigre Pom koHni f3 /ade, ua putevima onim te
ska vojna vlast0 °đ Zahtievala taIii;
jjJ^'
ginu!«*1;?6*?* VoJnika samo Iz Torina je i
W nhhLAf ldJS.uđeći po obaviiestima k u nnb0vi srodnici dobili od vojnih via
Engleska flota u jugoslavenskim vodama
»zarja« i »Utro«, Sofija, od 11 ja nuara, u telefonskom izvještaju iz Beo grada javlj'aju da će sredinom mjesec febniara stici u jugoslovenske vode j Aleksandnje jedna engleska eskadra o 11 podmornica. Ova eskadra posjetit ć Boku Kotorsku, Šibenik i ostrvo Vii Engleska flota — kaže se na kraju iz vjestaja, posjećuje svake godine jugo slovenske vode, ali ona dosad to nika nije učinila mjeseca februara, već obič no preko ljeta.
»Zora«, Sofija, od 12 januara, u te lefonskom Izvještaju iz Beograda kaži
da javljaju iz Splita da se tamo vrše pripreme za doček engleske ratne mornarice početkom februara o. g. Engleska eskadra, koja će stići u splitsko pristanište,_ sastojat će se od 19 jedinica.
»II Piccolo«, Trst, donosi u broju od 10 januara ovu vijest iz Beograda:
»Prema vijestima iz Splita početkom februara doplovit će u jugoslovenske jadranske vode jedno jako odjeljenje engleske sredozemne mornarice sa Malte. Pominju se devet britanskih jedinica, koje se očekuju u splitskoj luci«.
U NJEMAČKU I AUSTRIJU DEZERTIRALO JE 10.000 LJUDI
Dlemanti talijanske
Engleski su listovi pred nekoliko dana donijeli vijest da je u Južnom Tirolu došlo do pobune jednog talijanskog puka alpinaca pred odlazak u Abesiniju. Listovi su objavili i pojedinosti o dezertovanju talijanskih vojnika u masama preko granica u susjedne države.
Iz Rima se ove vijesti energično demantovane. Talijanske radio stanice su ove demantije objavile na sedam raznih jezika, nazivajući pri tom engleske listove i agenciju Reuter raznim pogrdnim imenima.
Redakcije londonskih listova su poslije ovog incidenta — kako tvrde — uputile naročite izvještače u Innsbruck da provjere ove vijesti. Jedan od njih, saradnik »Ivning Standarda«, je poslao prvi izvještaj u kome kaže da nije prebjeglo samo dvije hiljade talijanskih vojnika njemačke narodnosti, već čak deset hiljada. On dalje tvrdi da kod stanovništva u Južnom Tirolu vlada ogromno ogorčenje protiv rata u Abe-siniji tako da je Mussolini bio primoran da pošlje jake odrede vojske za održanje reda u gradovima i selima Južnog Tirola.
Engleski novinar razgovarao je, kako on tvrdi, sa nekolicinom talijanskih dezertera koji su bili svjedoci po-
vlade utjeran u laž
bune petog alpinskog puka u Meranu. Jedan od bjegunaca izjavio je da su vojnici pred odlazak u Abesiniju polupali sav namještaj u kasarni i odbili da podju na stanicu. Talijanski oficiri uspjeli su brzo da razoružaju vojnike, a tri kolovodje pobune odvedeni su neznano kuda i o njima se više ništa ne zna.
Duž cijele talijansko-austrijske granice uredjena je naročita služba od strane pomoćnih patriotskih udruženja iz Južnog Tirola, članovi ovih udruženja dočekuju bjegunce, snabdjevaju ih hranom i novcem i šalju ih u koncentracione logore koji se nalaze u državama susjednim Italiji.
Engleski novinar razgovarao je, veli, sa pretsjednikom jedne od ovih potpornih organizacija. Od njega je doznao da je prije nekoliko dana iz Italije prešao u Austriju jedan odred vojnika sa mitraljezima. Oni su se predali austrijskim vlastima zajedno sa oružjem. Austrijanci se sada nalaze u nedoumici šta da rade sa talijanskim mitraljezima.
Pretsjednik ove potporne organizacije zamolio je engleskog novinara da nikako ne oda imena mjesta u kojima se nalaze logori sa bjeguncima iz Italije.
TALIJANI DEZERTIRAJU U JUGOSLAVIJU
Dvije hiljade ljudi
»Daily Telegraf« od 10 januara, donosi izvještaj svog dopisnika iz Beograda koji kaže da je u stanju da iznese tač-ne podatke o dezertiranju u masi talijanskih oficira, podoficira i vojnika u Jugoslaviju u toku nekoliko posljednjih mjeseci.
Svi dezerteri su pobjegli da bi izbjegli ratovanje u Abesiniji. Jugoslovenskej stampi nije dozvoljeno da piše o ovoj stvari. Većina izbjeglica je slovenačke ili njemačke narodnosti, ali ima i Talijana. Broj dezertera stalno se povećava. Onima koji imaju rod,lake u Jugoslaviji dozvoljava se, poslije pažljivog ispitivanja, da žive slobodno sa svojim porodicama, a u nekim slučajevima i da rade u fabrikama.
Drugi su internirani u tri velika koncentraciona logora, jedan u Bistrenici
Ta epizoda, koja nije osamljena, tuma-
u logorima
kod Skopi ja, drugi u Varaždinu 1 treći u Novom Marofu. U Bistrenici su internirani oficiri i podoficiri. Misli se da ima ukupno oko 2.000 u logorima, ne računajući one kojima je dozvoljeno da se slobodno zaposle u zemlji.
čine se pripreme za stvaranje jednog velikog logora u Tuzli, gdje će biti koncentrirani, svi dezerteri.
HAPŠENJE JEDNE ŠPIJUNKE
Sasvim razumljivo, jugoslovenske vlasti motre sa najvećom opreznošću da li će Italija pokušati da medju dezerterima ubaci ujedno i svoje špijune u Jugoslaviju. Prošlog petka uhapšena je u Mariboru jedna Italijanka koja se pri-kazivala kao bjegunac, osumnjičena zbog špijunaže. Jugoslovenske vlasti odbijaju svaka obavještenja o ovom slučaju.
U fašističkoj miliciji 15 posto komunista.
U Torinu je konzul fašističke milicije izjavio na jednoj skupštini: »Mi znamo da Je u našim redovima komunista koji prova-djaju defetističku akciiu. Mi ih znamo bolje
nego što to oni misle. Komunista i njihovih simpatizera ima u miliciji oko 15 posto, ali neka se dobro čuvaju jer ćemo ih uništiti«.
JURINA l FRANI NA
Jurina: Ča to ml jasicah? Govori malo jače?
Franina: Si videi va Plomine on veli plakat, na kan piše: Delle sancijoni me ne f rego ?
Jurina: Videl sam. Pak ča?
Franina: Povedaju, da su va Padove po noče ono od sancijoni zbrisali i napisali Ab is ini ja, i tako se je čitalo: Dell’ Abisi-nija me ne frego.
Jurina: Dobro su storili. Imaš još ia?
Franina: Si čul za onega Sergota, ki j’ ono zletel k abisinskemu cesami i s njim sc onako lepo razgovara! — čo mi io U?
Jurina: Čul sam i to. A ia govore naši?
Franina: A ta ieš da govore drugo, nego da bi Bog dal, pak da bi i oni mogli kakogod zletet z ove vraije gajbi!
Jurina: Dobro, a kako tvoji doma?
Franina: Hvala na pitanju — tako -tako. Imamo svaki dan muziku ...
Jurina: Kakovu muziku?
Franina: A nimamo ta jist, pak nam svem va trbuhe kruli kako organ.
Jurina: Muti, nemo, to je dobro!
Franina: Kako dobro?
— Jurina: Ako tebe va trbuhe kruli, kruli i celoj Italije, i se ia bude više kru~ lilo, prej te nas vrag set. Si me razumel?
Franina: A sam nekako ...
HIMNA ZMEŠANEGA PESNIKA VOJNI
F. T. Marinetti, znani italijanski futuristični pesnik, ki mu >Ošišani jež* podtika, da je šel sedaj zato v Abesnijo, da s svoji mi verzi prepodi Abesince, ki jih italijanske strojnice ne morejo, je zbudil dokaz pozornosti s svojim najnovejšim proglasom v tu-rinski »Štampi«.
Ker se nam zdi, da ne poznamo dovolj fašizma in njegove miselnosti, izživljajočega se v svoji skrajnosti v Italiji in Nemčiji, morda ni nezanimiv prevod Marinettijevc cvetke. Tako poje:
»ilfj, futuristitni poetje in umetniki, la se borimo proti tradicionalnim zanikovalcem moderne vojne, ki pravijo, da je neeste-Mna, mi, ki trdimo, že 27 let. da je »edina svetovna higijena«, proglašamo:
1)	Vojna je lepa, ker skladno spaja Moč in Dobroto.
2)	Vojna je lepa, ker ustvarja mehaničnega človeka, izpopolnjenega s plinsko masko, strašnim megafonom, z napravo za metanje ognja in z oklopnim vozom, ki utrjuje človekovo nadoblast nad zasužnjenim strojem.
3)	Vojna je lepa, ker se z njo pričenja toliko sanjana »metalizacija* človeškega tp lesa.
4)	Vojna je lepa, ker izpopolnjuje svetno poljano z bliskajočimi se orhidejami mitraljez.
5)	Vojna je lepa, ker »simfonizira« streljanje, kanonade, tihe odmore, vonj in hlapove trohnobe.
3) Vojna je lepa, ker more z svojo genialno artilerijo in kiparji obnoviti zemeljske in morske predele.
7)	Vojna je lepa, ker ustvarja novo arhitekturo, na primer vojne vozove, letelo geometrijo avionov, v spiralah se dvigajoči dim požiganih vasi itd. Ud.
8)	Vojna je lepa, ker se ji včasih posre-či, da prekosi po nasilju, navdušenju in lirski veličini zemeljske pretrese in boje med angelji m hudiči.
u j ) Y.?|na lepa, ker dokončno ozdravi ljudi njihovega individualnega strahu in kolektivne panike z rafiniranostjo in s »stilizacijo* junaštva.
10) Vojna je lepa, ker povzroči pomla-janje moškega in poglobi omamnost ženskega telesa.
kolna .f« lepa, ker služi veličini fašistične Italije!
Pesniki in umetniki fašistični, ki se bo-rite, ali ste pripravljeni na borbo? Spomnite se teh načel vojne estetike, ki vas morajo v vašem prizadevanju razveseliti talco, da vznikne iz junaštva, darovanega Prihodnosti, nova poezija in nova plastika!*
Grupa francoskih pesnikov je v »Oevru Marinettiju primerno odgovorila s tem da so zamenjali med drugim besedo vojna z besedo dr... Duhovitega odgovora pa ne moremo priobčiti.
(Iz »Književnosti* — Agit)
V današnjem broiu našega lista priložena Je brošura o ljekovitom »Hersan« čaju na koju upozoravamo.
MISIfiČKI JUBILEJ JOSIPA GRAŠIČA
Prečasni g. Josip Grašič
Dne 10 o. mj. proslavio je pedeset-godišnjicu misništva prečasni g. Josip Grašič, jedan od najzasluženijih svećenika u Istri. Jedan od onih koji_ su na djelu pokazali što može da učini dobar narodni svećenik med ju zapuštenim i zaostalim narodom kakav je bio naš narod u Istri pred pedesetak godina kada je mladi svećenik iz Slovenije došao da ga unapredi, prosvijetli i na s njime dijeli njegove nevolje.
Jubilarac se rodio 1862 god, a mladu misu je održao 1885 u Križama kod Tržića. Bogosloviju je završio u Gorici, gimnaziju u Ljubljani, a osnovnu školu u Kranju.
Osjećajući ljubav za Istru koja je bila tada već u centru Interesa austrijskih Slavena, došao je u nju za svećenika, kao što su tada dolazili mnogi mladi slovenski i češki svećenici. Najprije je godinu i pol službovao u Gra-čišću. Iza toga je bio kapelan u Pićnu, a 1889 je postao župnikom u Bermu, rodnom mjestu Vladimira Gor-tana. U Bermu je službovao punih 40 godina odakle je morao da ide 1929 godine iza poznatih dogadjaja kada je smaknut naš mladi mučenik Vladimir Gortan. Tada se sklonuo u Ubelj-sko ispod Nanosa, ali ni tu mu nisu dali mira, pa je 1932 god, morao da bježi u Jugoslaviju. Sada živi u mirovini u Spodnjem Brniku na Gorenjakom.
Teško je u ovako malom članku iznijeti sav rad prečasnoga Grašića, a skoro je nemoguće dati zaokruženu sliku njegova rada u Istri. Jer taj rad je tako obiman i tako bogat da bi trebalo posebnu studiju da se u potpunosti razmotre sva polja javnoga života na kojima je jubilarac djelovao. Ograničit ćemo se na to da spomenemo jedan dio njegova djelovanja, pa da se vidi plodnost i bogatstvo njegova rada i uspjeha.
Još kao kapelan u Gračišću održavao je u Sv. Križu tečaj za nepismene. Kada je postao župnik u Bermu tražio je školu za selo, ali je vlasti nisu htjele odmah da dadu, pa se _mlad župnik rješio da sam otvori školu, školu je sam vodio do 1897 kada je škola postala pokrajinska i time dobila učitelja. Tada mu je bio prvi posao da podigne u selu primjernu školsku zgradu i stan za učitelja.
On je osnovao u Bermu prvo omladinsko društvo u Istri sa prvim istarskim tamburaškim zborom. To omladinsko društvo je postalo žarište svega prosvjetnoga rada u okolici i uzor za slična društva u Istri, tako da je 1912 bio u Bermu prvi omladinski sastanak, a 1913 je u Bermu održan prvi istarski sastanak za voditelje društava.
On je 1899 ustanovio u Pazinu Dja-čko pripomoćno društvo kako bi siromašan istarski seljak mogao lakše školovati svoju bistriju djecu, a iza toga je bio uz pok. biskupa Mahniča, osnivač Djačkog konvikta u Pazinu.
Njegovom inicijativom osnovano je u Pazinu Tiskovno društvo koje je imalo svrhu da narodu u Istri dade jeftinu i dobru štampu. Tada se u Pazin preselio i »Pučki Prijatelj« koji se štampao u tiskari Tiskovnoga društva. Iza dolaska Talijana je tiskara bila uništena, ali tada Grašić osniva Društvo sv. Mohora za Istru koje je imalo za cilj da Istranima pruži dobro štivo.
Beramski župnik Grašić nije se zaustavio samo na tome. On je nastojao da narod i ekonomski podigne pa je god. 1900 osnovao prvu istarsku mljekarsku zadrugu u Bermu. Tu je osnovao 1 posujilnicu, a kod Berma je zasadio borov gaj koji se i danas po njemu zove. Osim toga je narod upućivao u racionalno gospodarstvo, pa je u tu svrhu preuredio i župsko zemljište koje je postalo uzorno gospodarstvo za cijeli onaj kraj.
Osim svega toga podigao je vrlo lijepu crkvu sa zvonikom u Bermu.
Iz tih podataka se vidi aktivnost prečasnoga Grašića. Slovenac po rodu i jeziku, on postaje Istranin, Hrvat, po svome radu 1 osjećajima za onaj naš kraj. On je u sebi spojio onu slogu i saradništvo koje i danas veže nas emi-
V SEŽANI SO POBIRALI PRSTANE V CERKVI
Delo proslulega Graziolija.
Sežana, januarja 1936. (Agis). — Kakor povsod so tudi v Sežani pobirali prstane, toda s to razliko, da so jih morali nositi v posebno posodo, postavljeno pred oltarjem v cerkvi po masi, Poleg je stai prosluli fašistični poveljnik Grazioli in poseben zapisnikar, ki je vsakogar zabeležil. S tem so vodili kontrolo nad onimi, ki so darovali in nad onimi, ki niso. Mnogo ljudi je ravno vsled tega, ko so zvedeli, da straži pri »prostovoljnem« darovanju Graz.oli, ta koj hotelo domov, obvestili so še druge i prinesli prstan v cerkev.
VOJAŠKI REŽIM V ITALIJANSKIH TOVARNAH.
Tovarniško delavstvo brez pravic in svoboščin.
Trst, januarja 1936. (Agis.) — že lansko leto je fašizem 22. avgusta s posebnim zakonom uvedel takozvano »civilno mobilizacijo« po tovarnah in to v zvezi z vojno ter povečano vojno produkcijo. S tem zakonom so bile uvedene nove težke omejitve osebne svobode delavstva. Režim je z uveljavljenjem tega zakona predno so bili zanj dani pogoji, ki jih sam predpisuje, storil veliko nezakonitost. Militarizirali so tako kot v slučaju prave vojne vse možke i ženske od 14 do 65 leta. Težke posledice tega zakona se z dneva v dan kažejo. V tovarnah so vpeljane nove vojaške oblasti, pojačene s številnimi zaupniki m ovaduhi, ki budno pazijo na gibanje delavstva. Kazni so se povečale, odpusti so na dnevnem redu, a za vsak najmanjši pregrešek je lahko delavec kaznovan z zaporom od 6 mesecev do 9 let. Kdor se ne priglasi k delu do 5 dni je smatran kot dezerter in kaznuje se ga po vojaškem zakonu. Tovarna je spremenjena v vojašnico. Tako je v fašistični Italiji, ki se je hotela proslaviti s svojimi novotarijami na polju delavske zaščite i svobode, danes najbolj nemogoč položaj za delavca, ki se sploh ne more nikjer več svobodno gibati.
»PROSTOVOLJNO« DAROVANI POROČNI PRSTANI
Kako so zbirali zlato po naših vaseh.
èt. Peter na Krasu, januarja 1936. — (Agis). — Na široko razglašeno »prostovoljno« darovanje poročnih prstanov je, kot pravijo uradna poročila, prineslo izredne uspehe po naših vaseh proti pričakovanju zelo visoko število. Vendar pa, da ne bi kdo mislil, da se je vse to res prostovoljno vršilo, naj navedemo nekoliko slučajev, ki so se pripetili v naši fari ob tej priliki, ki poleg drugega jasno kažejo, kako fašizem izkoristi vsako priliko, da kaže svetu vdanost italijanskih državljanov napram današnjemu režimu.
V neki bližnji vasi je od hiše do hiše pobirala »prostovoljne« zlate darove neka učiteljica, spremljana po občinskem slugi. V vsej vasi se Je le nekoliko žen uprlo učiteljici, ki je od njih zahtevala poročne prstane. Tako je izmed naših žena ena ponudila učiteljici, namesto poročnega prstana, dva druga stara prstana. Ta pa jih je odklonila, češ, izroči poročni prstan in s tem dokaži, da si zvesta državi kot svojemu možu.
Druga je učiteljico nagnala, češ, dovolj sem žrtvovala, saj imam dva sina na italijanskih bojiščih v Afriki. Tretji pa, ki ji je dejala, da poročnega prstana ne izroči, ker je ta njej poleg drugega tudi simbol zvestobe, je učiteljica zažugala, da bo mož, ki je zaposlen v neki tovarni, zaradi te njene odklonitve zgubil delo. Jasno je, da so naše žene bile primorane stisniti zobe in »prostovoljno« izročati prstane, če so se hotele izogniti neprijetnostim in šikanam.
grante iz Julijske Krajine, Slovence i Hrvate. Imajući pred očima Kristove riječi o ljubavi za siromašne i bijedne, on se daje na rad kroz cijeli svoj život med ju onima koji su bili u svakom pogledu najbjedniji medju našim narodom. Istra je bila na zadnjem mjestu u prosvjeti na zadnjem mjestu u materijalnoj strani života i na najvećem udaru nacionalnog i ekonomskog napadaja Talijana na naš narod.
Prosvjetno i ekonomsko podizanje sela, to je bila deviza kanonika Grašića. Jedino prosvjetom se može selo u Istri odrvati kulturno premoćnijlm Talijanima onoga doba. Ali sve to ne bi bilo mnogo vrijedilo da je narod ostao u ekonomskoj zavisnosti od Talijana. Zato beramski župnik Grašić ispravno shvaća potrebu ekonomske emancipacije, pa osniva posujilnicu 1 mljekarsku zadrugu.
Vidne tragove njegova rada uništio je fašizam. I Tiskovno društvo i zadruge i škola i omladinska društva. Još stoji u Bermu crkva sa zvonikom i Grašičev gaj, kao jedini materijalni svjedoci njegova rada. Ali ono sjeme koje je prečasni Grasic posijao u Istri, ono sjeme neće fašizam ni nikakovo nasilje uspjeti da uništi
KAKO SO HOTELI KMETJE V POVIRJU ZAŽGATI ŠOLO ?
Ponesrečen poskus ovaduštva.
Sežana, januarja 1936. — (Agi s). V Povirju so popravljali šolo in preurejali notranje prostore. Pri tem delu je bil zaposlen tudi neki mizar iz bližnje vasi po imenu Dane. Ta mizar je »slišal» nekega večera ob mraku, da so se kmetje v bližini šole pod drevesom pogovarjali, kako jo bodo zažgali. Zvedel je pri tem o celem uičrtu in celo kdo bo kupil bencin, kdo bo '•ažgal itd. Javi! je vse čez par dni kara-dijeijem, ki so zaprli precejšnje število ijudi. Vse so odpeljali v Sežano in jih zasliševali. Po kratkem zaslišanju pa so prišli do čudnih zaključkov in so postali zato boli previdni. Ugotovili so namreč, da ljudje, ki so bili zaprti in obdolženi poskusa požiga, niso bili tistega dne skupaj. Zato so šli k trgovcem v Sežani, ki prodajajo bencin in ugotovili pravega zločinca. Ugotovili so, da je dotični mizar sam kupil pri nekem trgovcu bencin, drugje pa vžigalice. Zaprli so ga in takoj spustili ostale ovadene osebe. Ovaduh, ki je hotel tako spraviti mnogo ljudi v nesrečo je dobil dve leti ječe pogojno. Ko se je enkrat tako onemogočil med ljudmi, da so se ga vsi izogibali, se je lotil še drugih prestopkov ter bi kmalu prišel zopet pred sodišče radi tatvine. Ker se je tega menda preveč ustrašil, je šel in si sam vzel življenje z električnim tokom. Ta dogodek je odjeknil daleč naokoli po kraških vaseh.
400 ALPINOV IZ GORICE ZA VZHODNO AFRIKO
Gorica, 10 januarja 1936. — (Agis). V petek 10 t. m. je iz Gorice odpotovalo 400 alpinov, namenjenih v vzh. Afriko. Ob 7 uri zjutraj nekako so imeli v vojašnici mašo, kateri so prisostvovali razni odličniki iz Gorice. Službi božji je sledilo tudi nekaj govorov, ki pa niso naredili na navzoče nikakega povoljnega vtisa še manj pa, da bi zbudili kakšno navdušenje. Vojaki so nato korakali skozi mesto, spremljani od svojcev in občinstva. Bili so brez vsakršnega orožja, le kakih 40 mož med njimi je bilo opremljenih s puškami. Ko so korakali skozi mesto je bilo vse tiho in mirno, o navdušenju ali kakšnih vzklikih ni niti govora.
»LA SALUTI LA ZIA LAKOTA E IL ZIO TRPIM!«
Pozdravi, ki mnogo povedo.
Trst, januarja 1935. — (Agis). — Iz redkih pisem, ki prihajajo svojcem z abesinske fronte, ni mogoče pričakovati kakih odkritij. To predvsem ni mogoče, ker vlada silno stroga cenzura v tem pogledu. Znano je, kako Badoglio tretira inozemske novinarje v Eritreji. Še bolj si moramo misliti poostreno cenzuro pri vojakih samih. Vojaki pa bi se tudi bali sami pisati zaradi sebe in zaradi svojcev. Ne redko se zgodi, da vojaki nočejo svojcem niti namigniti, da jim gre slabo, ker bi jih s tem spravili še v večjo žalost. Kljub temu pa je lei uspelo kakemu izmed njih povedati položaj na bojišču. Seveda tega ni mogel na dolgo opisati, ampak se ie moral omejiti le na nekaj stavkov, v katerih je bila resnica skrita pred veščimi očmi cenzorja. Tako je neki vojak Italijan iz Trsta, ki zna tudi nekaj slovenščine na koncu pisma svojim staršem dodal še tale pozdrav: »La saluti la zia Lakota e il zio Trpim!« S temi pozdravi je povedal mnogo. Jasno je. da v vsaki vojni ni prijetno. Toda fašizem je na dolgo in široko trobil kako da gre vojakom izborno, da so zdravi, da jim ne manjka nič itd. itd. Položaj vojakov na abesinski fronti je vse prej kakor rožnat. Zaradi pomanjkanja zvez in dobrih cest trpijo glede hrane in vode. Prav tako trpijo glede podnebja in zaradi drugih okolnosti. Ves fašistični optimizem je s tem ovržen.
ziatomisiUK Josip Grašič može da na dan svoga jubileja s ponosom pogleda na svoj rad, a naš narod u Istri će sačuvati ugodni i zahvalni spomen na njega, u ime cijeloga našega naroda u ropstvu i u ime emigracije čestitamo jubilarcu njegovu slavu i želimo da i on dočeka onaj sretan dan kada će mladji nastaviti radom tamo eđie ie prečasni Grašić morao silom da završi svoj plodonosni rad.
4c	<t' P>)
TELEGRAFSKA ČESTITKA SAVEZA PRECASNOM GRAŠIČU
Grašić Josip, župnik, Brniki-Goren jsko.
Direktorij Saveza emigrantskih udruženja	sa svoje	sjednice	održane
danas u Zagrebu prilikom jubileja zlatne mise sjeća se ustrajnog i požrtvovnog borca, branitelja i tješitelja našega potlačenoga naroda u Istri, pridružuje se iskreno i sa poštovanjem svim ostalim častiteljima uz vruće želje da Vaš jubilej bude istodobno kraj patnje te početak slobode našega naroda, a vi sami da budete još dugo dionikom te slobode. Bog Vas poživio' — Za Savez — dr. Cok
SITUACIJA NA FRONTU JE OČAJNA ZA TALIJANE
Prema vijestima DNB iz Adis Abebe situacija za talijansku vojsku na obim frontama je vrlo teška. Pale su ogromne kiše koje «u razrovale puteve i onemogućile svaki, pa i najmanji saobraćaj. U abesinskim se krugovima tvrdi, da talijanska vojska neće moći održati svoje dosadanje položaje, pošto su oni posvema otcijepljeni od pozadine. Utvrdjenja, koja je Italija izgradila iz cementa ostat će bez municije, te će se morati kroz najkraće vrijeme predati. Vojska na tim položajima neće moći u nikojem slučaju da bježi, jer je bijeg u sa-danjim prilikama nemoguć. U vojnim se krugovima nadalje tvrdi, da je talijanska vojska već posvema ispraznila provinciju Ogaden, te se zbog kišnog vremena na južnom frontu napredovati i zauzeti one pozicije. koje bi im omogućile daljnje prodiranje u zemlju.
ODMEVI ABESINSKE VOJNE KONTROLA NAD PISMI
Trst, januara 1936. — Vojaške oblasti vršijo najstrožjo kontrolo nad pismi, ki prihajajo z abesinskega bojišča. Delavcem in vojakom, ki se vrnejo v domovino, pa ie najstrožje prepovedano, da bi sploh kaj pri-povedavali o Abesiniji. Vendar se kljub te-rnu. ropjsikaj izve, kar bi italijanske oblasti najrajši prikrivale. Tako je pred nekaj dnevi pisal nad vse zanimivo pismo neki Italijan, ki se je javil kot prostovoljec za Abe-sinijo. V pismu toži predvsem radi neraz-polozenja, ki vlada med vojaki iz južne Italije proti Italijanom iz Julijske Krajine in južnega Tirola. Zmerjajo jih s »ščavi« m »tedeški«. Zaman so celo pritožbe pri komandantih. Tudi ti so po velikem številu iz južne Italije in zabavljalo čez Italijane iz novih pokrajin. Poleg teh recimo moralnih udarcev pa morajo trpeti tudi ra-z?e 4ruge težkoće. Tako je isti dobrovoljce pisal domov, kako morajo bosi tekati po žgočem pesku in po bodečem trnju, in da so že delj časa brez »Wasser, Brot, Fleisch«. (vode. kruha, mesa). Te besede je napisal v nemškem jeziku, da bi lahko šle skozi cenzuro. — Medtem pa se mora šolska mladina navduševati za vojno. Radi tega vodijo posebne fašistične zvezke — (Quaderni fascisti), v katere lepijo vsak dan italijanska vojna poročila in vesti o raznih »italijanskih zmagah« ter premikajo zastavice, da bi še bolj očitno pokazali italijansko prodiranje.
NAŠI KMETJE NA KRASU PRIDELUJEJO PŠENICO
»NEV EM«
Z vsakoletnim forsiranjem iilnih bitk jo Mussolini tudi pri nas končno vzbudil zanimanje za njegove cerimonijalnosti. Marsikateri naš kmet je vezan in sc mora udeležiti vseh takih državnih novotarij, dru/ji gre is radovednosti, da ima potem čez zimo na razpolago dovolj materiala za vice, tretji se odzove vabilu v upanju, da bo dobil razpisano denarno nagrado in si z njo vsa j za nekaj dni stresel skrbi a ramen. Tal,-o je pred letom ali dvema prišla v roke tn- i-devni komišiji pšenica, ki ni bila prao nič podobna italijanski — furlanski pšenici a dognati tudi ni mogla, kakšnega, izvora ’ ie Vn,delk,ovo- Zalo se je komisi in napotila do kmeta m poizvedovala, od k'e je prišlo seme Vendar so bila vsa poizvedovanja zastonj Nihče ni vedel povedati, od-t fonica doma, ki na našem kameni-
72aia8Ut tak°j lf p,° usPnva in daje never-jetno bogat pridelek. Ko le niso mogli ni-česar dognah, je odtočil neki Italijan kot omisijft, naj se ia p§enica imenuje Nevem* m ie ia pridevek postal tudi urad-no ime te vrste pšenice in je obveljal ceh-pn strokovnjakih.

»BABI — 520 LIR«
Reka, janurja 1936. (Agis). _ Znai
/ PrJimk* vremenih v it ifjfliMfco ofeltfco ter da oblasti vsakogar,
slovenskTohl^i1 S priimkom v prejšr. Tako so hiJ ua!lm&0 ^ v,soho glob Babi ia ll tt P*00 Babu'a Prekrstili In sialo Jk t že marsikdo je imel tudi i l	da f-’® na nelc° U&tino podpis
„iln „Z	Priimkom, a oblasti te,
vlačah ni*h'	Prijavljen in moral
ral™ 9l°b0t m str°tke v znesku 520 h
fn	Ìe raVno nekak0 Pred Prazni
m je svojemu sorodniku, ko mu je voši sporočilo vso zadevo tako, da sr je pod vo čilo podpisal: »Tvoj Babi 520 lir*, časi t
InviarJa Tni in Tfsni in tak enesek te ko pogreša danes vsak naš človek, tudi na
bolj premožen. A v naših ljudeh je 1™,
lTUda h7đn? dovol1 humoria In r.elo tol ko, da tudi ob najhujših udarcih ne pozah
7la2dfìcreem alme’ naperjene proti nM
REZULTATI IZJAVE MARSALA BADOGLIA
A s m a r a, 27 decembra.
Prije izvjesnog vremena maršal Badoglio izjavio je na abesinski sukob ne treba smatrati kao 'vojnu ekspediciju, nego kao pravi. rat. Shvativši pravi značaj te izjava Abesinci su prešli u ofenzivu.
(»Ošišani jei*X
JULIJSKA KRAJINA U AMERIČKOJ ŠTAMPI
članak u čikaškoj »Prosveti«
Prosveta, čikago, od 12 decembra, donosi pod naslovom »Italijani šikaniraju naše ljude«, dopis iz Gorice u kome se osvrće na teške prilike pod kojima žive Slovenci i Hrvati pod fašističkim režimom. List kaže da mu iz Gorice javljaju da talijanske vlasti, sada naročito zabranjuju sve srpske, hrvatske i slovenske novine i časopise. Navodi jedan primjer, izmedju ostalih, kako su karabinjeri uhvatili jednog Slovenca iz Lipovske Doline na putu, pretresli ga, našli kod njega jedne slo-venačke novine i onda ga isprebijali i uhapsili, a poslije toga naredili da se nekoliko sela toga dana pretresu, kojom su prilikom maltretirane slovenačke porodice.
»SIAMO PICCOLI ITALIANI, LETOS BOLJ ZABITI K’ LANI«.
Ljubljana, januarja 1936.	—
(Agis.) -— Naš rojak, ki je imel to sreco, da je lahko obiskal nekatere naše kraje, nam je, ko se je vrnil, znal povedati marsikaj. Najbolj žalostno je, pravi med drugim, če človek opazuje naše najmlajše, za katere pravijo fašistični vlastodršci, da niso več naši, ampak jih zahtevajo popolnoma zase. Zato skušajo našo naj mlajšo generacijo odtegniti domači zemlji, običajem in govorici in napraviti iz njih prave janičarje. Morda se jim bo tu pa tam tudi kaj posrečilo, saj izmečki so se pokazali celo takoj ob’ prihodu Italijanov, vendar pa, kolikor se da danes ugotoviti, nimajo tudi tu posebne sreče, kajti s kakim uspehom se ne morejo ponašati, pač pa obratno. S svojo metodo v ljudskih šolah bodo dosegli le to, da bodo naši otroci ostali analfabeti in da se bo tako začel po naših krajih počasi širiti analfabetizem, katerega do zdaj nismo poznali. To bo Pa zanje tudi najlepši spomenik, ko bodo odšli. Sicer bi človek tu pa tam na Prvi pogled sodil naše otroke drugače, ko jih vidi kako stopicajo, postrojeni v vrstah, oblečeni v fašistične uniforme ln prepevajo fašistično himno. Ko pa pomisli, da je to edino in zadnje, kar ima naš otrok danes, ko mu dom ne more nuditi morda niti poštenega kosa kruha več in čedne ter primerne obleke, gleda na vse te cerimonije čisto drugače, Zlasti drugače pa gleda, če opaža otroke po vaseh, ko se vrtijo v družbi mlajših in starejših in igraje prepevajo: »siamo piccoli italiani, letos bolj zabiti k’ lani.«
VELIKA UMRLJIVOST IN BOLEZNI PO NAŠIH VASEH
Radi revščine se ljudje ne morejo zdraviti Trst, januarja 1936. (A g i s). — Zlasti po kraških in istrskih vaseh se opaža v zadnjem času velika umrljivost ljudi, ki so še primeroma v dobrih letih. So to zlasti oni, ki so morali dati skozi vso svetovno vojno in so prinesli s seboj kal ene ali druge bolezni, ki se je v času pomanjkanja razvila, a povečana umrljivost pa je seveda v prvi vrsti v zvezi z velikim pomanjkanjem, v katerem žive naši ljudje, zlasti v pomanjkanju dobre hrane. Napori in delo so se podesetorili. Pomanjkanje denarnih sredstev pa jim onemogoča vsakršno zdravljenje v bolnicah in sploh pri domačih zdravnikih.
tudi pri prehodu meje pobiraj
ZLATO
Postojna, januarja 1936. — (Agis Mnogi italijanski državljani, ki so prek< mejo z rednim potnim listom prip< H,?..	,.° nadlegovanju na meji od strai
„banskih obmejnih organov radi vre< m»!-™1 kovin, zlasti zlata in srebra. S t( Preiskavami skušajo najti pri Iji svrhe aS°Cenosti in iih zaPleniti v v°ir
PRIMANJKUJE PAPIR, Poziv oblasti na ljudstvo, da zbira
papir
Trst, januarja igag. __ (A g is) Pred vsem radi prepovedi uvoza lei drugih surovin je pričelo zmanjkovi Italiji papirja. Se bolj pa kot vslec manjkanja v tem času, pa vs°ed bo
sod hbHi°Čn0StJ0 SVPričele oblasti m°ni b°oS1 Preko radija, cerkve in d možnosti, pozivati ljudstvo da na* Papir in ga zbira ter daruje v državn. mene. Iz tega se vidi kam vse si
porabil6 prepov/di in kako najmanjš države” Prevrže VCS EOSPodarski si
aSaSIpo£4
T IN OROŽJA
* r s t januarja 1936. — (A g i s) V'
stični*-Z'aSti °no’ ki-Ka 0dP05ilia’ faš k žlm v zadnjem času v Afriko pi
skozibrSupSvSakršneBa orožia' Ko se vozi beden od ki1'?rekop- pa ne sme bi« krovu T.vo.lakov in niti od oficirjev r
stÌ 7.atoTWP°rd|edu0 50 izđa,e V0*aSke obi; cirlevt0J	brezšteviia vojakov in ol
morio v kneškem prekopu poskakalo
Janške vojske naCin dezertiral° iz ^
VIJESTI IZ ORGANIZACIJA
SLUŽBENO SAOPĆENJE SAVEZA
Broj 1231 — 1936
U Beogradu, U januara. Savezni emigrantski direktorij na svojoj sjednici od 12 januara o. g. zaključio je na osnovi iscrpnog izvještaja anketnog odbora i dopunskih oblašnjavanja pred cjelokupnim direktorijem slijedeće:
»Zbog nekorektnih ispada pred anketnim odborom i pred samim direktorijem, dalje zbog nekvalilikovanog postupanja kod iz-
danja i raspačavanja knjige »Istra zemlja muka« moraju emigrantsko udruženje — »Istra« u Zagrebu i »Istarski akademski klub« suspendovati g. Srećka Dob rii u, stud. iur. od uživanja svih članskih prava za godinu dana. Nijedno emigrantsko društvo ne smije ga za vrijeme suspenzije primiti u svoje članstvo«.
Pretsjednlk:	Tajnik:
Dr. IVAN M. ĆOK. s. r. MLADEN, s. r.
Vabilo na redni občni zbor I
.. _ __ _ _ ««_!
Društvo »NANOS« v Mariboru ima svoj redni IV. občni zbor v nodnljo 12. ». ™. pol 10. uri v mali dvorani Narodnoga doma (11. nadst.) Dnevni rod ie slodeč:
1.	Otvoritev in poročilo predsednika
2.	Čitanja zapisnika III. obč. zbora
3.	Poročilo odbora:
a)	tajnika
b)	blagajnika
c)	gospodarja
d)	knjižničarja
o) ženskega krožka
f)	pevskega odseka
g)	propagandnega odseka
h)	kulturno-znanstvonoga odseka
4.	Poročilo revizorjev
5.	Volitve novega odbora
6.	Sprememba društvenih Prav*l x„	.
7.	Razgovor o postavitvi prenočišča za brezposelno	......
8.	Razgovor o reaktivaciji prapora
o! Slučajnosti.	,	. .
Vslod vainosi* dnevnoga roda obe
vljudno vabijo nanj vsi člani društva . . telji emigrantskega pokreta kakor tudi zastopniki drugih omigrantskih društev.
Z emigrantskim pozdravom:
NANOS—MARIBOR.
Emigrantsko društvo » IstrarTrst-Gorica«
zbora sc ter prija-
Karlovac
POZIV NA GLAVNU SKUPŠTINU ■ Na osnovu § 22 društvenih pravila i glasova zaključka upravnog odbora od 12 o. mj. održati će cg u nodolju dno 26 januara 1036 tačno u 14.30 n maloj dvorani Gradske vijećnico j	n. REDOVITA GLAVNA SKUPŠTINA
Dnevni red:
1.	Pozdrav pretsjednika,
2.	Izvještaj odbora
3.	Izvještaj delegata Saveza,
4.	Apsolutorij,
5.	Izbor pretsjednika upravne g i nadzornog odbora,
6.	Eventualije.
No sabere li se u roku od pota sata nakon vremena saziva glavne skupštine toliko članstva, moći će skupština donijeti zaključke sa prisutnim članovima. (§ 24 društvenih pravila.)
Pretsjodnik:	Tajnik: u z
H. M. FERLETIĆ	ADOLF HERKOV
Godišnja skupština društva
Delovanje društva »Istra, Trst, Gorica« v Karlovcu
Naše društvo »Istra, Trst, Gorica« rndko kodaj
»Gortan-Bazovica« u Sarajevu	L’Y.^av^prWnoliamo, va.kowi£
POZDRAVNI TELEGRAM CARU ETIOPIJE imamo članske seslanko, predavanja, nastope ko-Društvo »G o r t a n-B azovlca« u Sarajevu mCmoracijo a v splošnem se strogo držimo okrožja održalo svoju glavnu godišnju skupštinu 5. o. njc organizatorno propagandnega odseka Savez», ml. skupštinu je otvorio prelsjednik Kirac isti- ki nam vedno dajo dovolj gradiva za delo. Tudi čiču zadovoljstvo na brojnom odazivu. Skupšti- nag pevski zbor primio naprednuje pod mirno roko ni su prisustvovali i delegati iz Vareša, Breze i tvoariša Drevičela Gregoriča, počasi ali sigurno Zenice.	kot Abosinci v Tigreji. Na kokeraoraciji 6. soptem-
Iza iscrpnih izvještaja koje su podnijeli skup- bra sa je prvič pokazal v cerkvi pri sv. Maši za-štini tajnik Vekar, prelsjednik socijalnog otsjo- dušnici. Potem spet na Martinsko vočor v restav-ka Konda j blagajnik prešlo se na biranje novo raciji »Union« skupno z našim mandoHnlstičnim uprave, te je izabrana slijedeća uprava:	zborom ki igra jako lepo. Dno 17 novembra s™0
Prelsjednik:	Kirac Mihajlo, odbornici:	Rav-	obhajali Rapalski dan. Za vso Svolo smo tudi ka-
nlkar, Vekar, Kenda. Stok, Kovačič, Rusija, bor lanjsko leto položili venec na pokopališču za Rejc, Bonič, Rupnik, Girin, Pavlin, Kobal, dr. „ajo padlo žrtve. Koncem novembra pa je b'1 Karahaič, Žnidaršič, Brenčič i Blečič.	1 naval na naše prostore s prošnjami glasom novo-
NA KONCU SKUPŠTINE JE JEDAN ČLAN ! Ia Iakona o zaposlenju stranih radnika za karto PREDLOŽIO DA SE SA SKUPŠTINE POŠALJE zanimanja. Do i. decembra smo bili pri kraju če-CAHU ETIOPIJE POZDRAVNI TELEGRAM I : ravno iib je bilo čez 100 prošenj. Še vedno priha-DA MU SE ČESTITA NA JUNAČKOJ BORBI iaj0 nekateri
ZA SLOBODU SVOJE OTADŽBINE PROTIV FA- ; za Božične praznike jo prišel med nas naš ro-ŠIŠTIČKOG NARODA.	ja^ prečastiti gospod Josip Budin. Ob tej priliki
---------- 1 opravili smo tudi naše verske dolžnosti in ko bi
Plemenita gesta Šentjakobskega ; ™aoMbl^^p<>^sI.
gledališča.	! so za našo življenje, dajal nam pobude in nasvete,
5	podkrepil ljubezen do rodne grude. Obiskal jo tudi
Dno 14. decembra preteklega leta je ponovilo j nag0 prostore, kjer smo imeli skromno napravije-šemtjakobsko gledališča v Ljubljani ljubko šalcigro no Malico in božično drevesce. To smo napravili »Škandal pri Bartletovih«, katera čisti dobiček j Za naše fante ki nimajo nikogar v svetu in kjer šol v korist primorskega prenočišča društva »Ta- , so na svoli večer so sestali in bili obdarovani bor« na Vičn. Dvorana je bila v naprej popolno- skupno voč revnejših družin. Vso to so je preč. ma razprodana, tako da so morali ljudje odhajati. Budinu dopadlo in obljubil je da za velikonočne Čistega dobička jo bilo čez 900 Din. Za to lepo : praznike pride spet med nas — no in mi ga željno gesto znanega šentjakobskega gledališča gre hvala pričekujemo, ko pa zna in vo kje treba nam po-go, Klavorov! in Prolčevi, k! sta si nadeli nalogo, j tipati žilo, saj vo dobro vso našo navade ko je pa da pridobijo omonjoni odor za dobrodelno priredi- našo zemljo sin.
Nalogo sta zadovoljivo rošlll. Pomagala je pri Na sveti Stefan pa jo naš mandolinistični zbor * vsem svojim nplivom tudi gdč. Danica K la- igral na zabavi podpornega društva »Katarina 7or°T?’ k‘ *odelyl" «fi Sentinkohčanih. Gledališče Zrinjska« v soboto 11. I. pa na zabavi Gradjan-"f. ,0 Prl,,al° ,n Bre 78,0	I «W* športnega kluba.
(Agi.)
Sedaj se pa naš odbor pripravlja na občni zbor ; ki bode v nedeljo 28 I. ob 2 in pol popoldne v j mali dvorani gradske večnice, da poda račun « | njegovem delu v preteklem letu. Mislimo da gre ; «ahko brez straba na dan. Njegovo delo je vel'«0 ! le škoda da ne najde pri nekaterih še razumeva-Vsak petek bodo imel' primorski akademiki v nia «n podpore. Pozabili so na dom in red, ki je Ljubljani predavanje na prenočišču na Viču. Za, *asuInjen, to dolo jih je naprosilo društvo Tabor, na kar ao j
Naši akademiki predavajo na prenočišču na Viču
so rado volje odzvali. Dne 10. januarja t. 1. jo bilo prvo predavanje. Predaval jo študent kemije
nifi -	------
Kult Istre u Bačkoj
Ada u Bačkoj, Drugi dan pravoslavnog
Gašperini D. »O plinih«, kar so poslušalci z zant	, „ „ „
demikF s^m^'liernr^olikr u^u^KznC knat “ “um B°ilća t»'irodl'o i° 'Srpske “‘pravoslavno pjevač-
Sdo	hvlSini Selo8 So* oMo td™ zob, r^no"» ^^sinvom'’' * 'Skom	zawi
zbližalo in zmanjšalo razlika med nami. (Agis) j jodnog nacionalnog i kulturnog društva. jSlji jo
j zborovodja simpatični i vrijedan gosp. P o p o-o - f	*	i v i ć, upravitelj škole, možda na bi na ovom
ooca-------Jesenice	j mjestu imali što da kažemo, kao ni o samom
Jesenico, januarje 1936, - Poročali smo ^ sr’ie “na^la^ii.^mo» «^"^».‘«"n^iafo} da jo nase društvo »Soča« spot poživilo svojo delo- Igt |	nr* p Miloševiča
TanJn' POlOB °bK pr®<,"van.l’ ki «o vršijo vsak „p1,,-,,3 t'° jCj ^ m,° ud kdm se prikazuje bol todon, smo na božični vočor priredili skromno bo- :	T	«Kini*«
žičnico. Nabiralna akcija med jesenskimi trgovci ; djen1e	r,ešonost za meno oslobo-
in inteligenco jo omogućila skromno večerjo < _J ’ a ... j
kos božične potico vsakemu prisotnemu rojaku. , Ulogu Istranke igrala je gosp. Nerandža Si-Udeložba 75 — skoro samih mladih fantov jo žo Jački na rijotko lijop način. Obučena n črnini, sama na sebi tvorila prijetno razpoloženje, v bo- ' on» jo simbolički prikazivala sve ono što Istra žično domačnost pa je stopnjevalo še božično dre- P°dnaša. Pjesma »S U k u milu Istro n a-vesco in toplota govorjenih misli. V drugo stopnjo	koju Jo Jza kulisa pjovao zbor činila je du-
bok utisak na svo prisutno. Bol i patnje Istre raskinuli su junaci u četničkom odijolii, kojima
,__________________________ _________________ Je na čolu bio gosp. Papié, koji jo igrao ulo-
Zabkarja, kl se je obenem^ spominjal tudi~ naših Srbina, a ulogu Hrvata igrao je gosp. P o-mater, ki nas na tako svoto noč zastonj pričaku- tar Modrušan Naročito je bio dirljiv mo-
še jo razvi! večer ob prihodu g. Žabkarja, jeseniškega župana, nam predvsem priljubljenega kot predsednika naše Soče. Po pozdravnih hosodah g.
. _ ____zastonj pričaku-	.	----
jejo na Krasu, ob Soči, v Gorah, jo «lodilo par m°natt kada ie gosP Papič čolnički razvio jn-
recitacij tovarišev Fona in Kravanje, Gradnikovo £0 sl a vensku zastavu ^ time simbolički prikazao in Grudnove pesmi so nas postavile čisto do- PriPadnost Istre, mov. Mod drugim smo se spominalj tudi vseli naših v Abesiniji, no zaporih in konfinacijah.
Kmalu po polnoči jo bil prijeten večer zaključen in so se tovariši pričeli razgubljnti vsak na svojo
stran.
Mislimo da je ovakav način podizanja kulta Istro najispravniji i čika Rada može biti potpuno zadovoljan svojim nosobičnim i požrtvovnim radom, a i publika je diletante nagradila dugo trajnim aplauzom
ZANIMLJIVA PUBLIKACIJA O ISTRI
Zagrebački »Jutarnji list« donaša 22 XII pod gornjim naslovom ovaj prikaz o našom »Jadranskom kalendaru« za 1036 godinu.
U Zagrebu jo nedavno izašao »Jadranski ka-lendar« za godinu 1936 što ga sada već drugu godinu izdajo list »Istra«. Kalendar jo vrlo lijepo opremljen. a odlikuje se bogatim i ozbiljnim ure-djenim sadržajem, koji je uglavnom posvećen Istri, odnosno Julijskoj Krajini, i problemima kojt su u uskoj vezi sa životom i sudbinom Hrvata » Slovenaca pod Italijom. Obzirom na to, kalendar predstavlja publikaciju, sadržajno vrlo zanimljivu a idejno povezanu I zaokruženu.
»Jadranski kalendar« je opsežna publikacija sa preko 200 stranica, u kojem jo suradjivalo nekih pedesetak autora Priloga: naučnih članaka, raspravica. pjesama novela i ni ade u kalendaru daleko više od tog broja autora, jor su noki iz-modju njih zastupani sa po vise radova. Kalendar 1® hrvatski i slovenski (hrvatski dio. koliko sc letimično može ustanoviti, barem u pogledu suradnika, malko preteže), a suradnici su prema lome Hrvati i Slovenci. Ali može se obzirom na pisce povući još jedna dioba na Istrane i No-istrane, dapače dva su suradnika stranci a to •u da ih odmah imonujomo Grk Nontas Arcadi*
1 Francuz Charles Loiseau, Njihovi radovi modju-Gtn sasvim su u skladu s čitavim karakterom kalendara. Charles Loisoau napisao jo politički članak: Od Kvarnera do Crnog mora. koji so odnosi na aktuclno momento u talijanskoj medju-narodnoj politici u vozi s pitanjem Julijsko Krajino. Taj jo članak štampan dvojako: u francu-izvornom, tekstu [ hrvatskom prijevodu — Ork Nontas Arcadis dao jo prikaz stanja u Dode-kanezu i ogvjetlio dodekaneško pitanje, kojo Grko interesira ista kao i nas pitanje Istre.
Od suradnika Istrana spominjemo Matu Balotu poznatog čakavskog pjesnika, koji i® zastupan u kalendaru s pjesmama Bvi basirlo i Spomen!, Č*}tjm drugog čakavskog pjesnika Draga Gervaisa k°Ji ic objavio ciklus svojih čakavskih pj®-sama. Oba ova mlada istarska pjesnika, prezentiraju so uspjelim pjesmama u svom poznatom žanru. Rikard Katalinić-Joretov i Viktor Car.Emln zastupani su svaki s po nekoliko priloga a isto tako i Auto Dukić, pa su tako ova trojica ovih ■starijih hrvatskih književnika iz Istro pružili dokaz svoje literarne aktivnosti Katalinić i Car zastupani su s nokoliko otprije već objavljenih priloga ali takodjer i s nokim novima, koji utvrdju-ju njihovu književnu reputaciju dok se Dukić pored odulje pjesmo u čakavštini svog rodnog ka-
stavvskog kraja (Marija Devica) pokazuje i kao dobar poznavalac čakavskog akcenta zanimljivom raspravicom: »Nešto o čaakvskom naglasu«. A zanimljiv je i treći njegov prilog, koji se nadove-zujc na sličan u lanjskom »Jadranskom kalonda-daru« pod naslovom »Zagreb i Istra«. Tu jo Dukić Ijotos uz kraći interesantan komentar objavio pismo Vjokoslava Spinčića kao studenta u Pragu tadašnjem uredniku »Vionca« Franji Markoviču (1872). Moramo nadaljo spomenuti prilog Ernesta Radetića (urednika dječjog mjesečnika »Mali Istranin) koji opisuje istarsku narodnu nošnju, zatim prilog Mihe Krvavca, u kojom opisuje istarsku svadbu (Na piru moje šoštre), isprepleten živim opaskama o životu u selu južno Istre. Tu su još Nikola Žic (Glagolski zapisi iz Lovrana), pa Hijacint Potris (Prvi čakavski razgovor). Mate Dvornfčić (Pisma crikv<*ničkog barcarola) Jakov Vivoda i drugi.
A no smijemo prešutjeti niti ostale brvatfkc suradnike. Neistrano; Niku Bartulovića. Luju Vojnoviča (političko-historijski Članak:	Oko Istro),
zatim Mirka Breyora, koji jc i lani suradjivao u kalendaru. Breyer priopćuje odlomak svojo opsežnije studijo, u kojom prikazujo Istranina fra Baldu Lupotinu Taj je Lupolina (1502—1556) zanimljiva pojava iz doba reformacije; pristaša ie novih vjerskih reformi, tvrdokoran j postojan u uvjerenju, da za to svojo vjersko uvjerenje podnese najprije 14 godina tamnije, a zatim i smrt, na koju ga ]C osudila mletačka inkvizicija. U kalendaru je zastupan i prof. Fran Ilcšić. zatim Pero Trepov, a ima jedan odlomak poznatog romana Slovenca Ivana Pregolja iz života istarskog biskupa Jurja Dobrile.
U slovenskom dijolu imamo u prvom redu rano preminulog slovenskog pjosnika Srečka Kosovela (ciklus još noobjelodanjenih pjesama), zatim pripovijedača Bogomira Magajnu, prof. Ivu Gra-hora, Josipa Vugu. prof. Lava Cormolja itd., koji svojom suradnjom uspješno zastupaju slovenski dio.
Kalendar su uredili Tone Peruško (hrvatski dio) i Joško Žiberna (slovenski), koji su u kalendaru zastupani i kao suradnici. Uvodna riječ u kalendaru je od Dra Ivana čeka, bivšeg političkog prvaka u Trstu, a sada predsjednika organiziranih istarskih emigranata u Jugoslaviji
Naslovna stranica kalendara, tipični primorski zvonik, na modroj pozadini rad jo akademskog slikara Boliutinskog.
Posebno valja još spomenuti, da su u kalendaru zastupani i najmladji: na tridesetak stranica štampani su radovi, u hrvatskom i slovenskom jeziku, boletrističkj pokušaji (pjesme, pripovijesti, članci) kojima so ne može osporiti niti stanovita književna vrijednost • S drugo strano, ovi radovi upotpunjuju ostali voći dio kalendara i daju zanimljivu sliku mladenačkih nastojanja. — Sve n svomu »Jadranski kalendar« je dobra i zanimljiva publikacija.
♦
Istom nakladom, kao i »Jadranski kalendar«, izašao je mali priručni kalendar za praktično dnevno potrebe, imenom »Soča«. Ono što posobice odlikuje ovaj kalendarčić jest pažnja kojom jc uredjen. Uz najpotrebnije upute za svakog, kalen-dar donosi interesantno kratko i raznoliko štivo, koje uz vrlo uspjele slike i grafičko crteže prikazuje kao u nekoj minijaturnoj »lici, zanimljive detalje iz sadašnjosti i prošlosti Istre. Trsta i drugih naših krajeva.	(_0_ć)
MALE VESTI
Za prevoz vojske i municije iz Italije » Afriku morao je »Tršćanski Lloyd« da stavi na raspolaganje nekoliko najvećih i najboljih brodova.
Na manevrima jednog dijela britanske sredozemne flote u grčkim vodama prisustvuju neke istaknute grčke ličnosti.
General Nobile vraća se krajem ovoga mjeseca u Italiju poslije 4 godine boravka u Rusiji. Nije poznato da li će Nobile dobiti položaj u talijanskoj vojsci.
Pobuna u talijanskom Tripolisu. — Nekoliko Tripolitanaca prebjeglo je pod oružjem na tunisku teritoriju. Na saslušanju su izjavili da je u nekim pograničnim djelovima Tripolisa došlo do pobune koju su vlasti ugušile energičnim mjerama.
Protukršćanske sankcije. — Agencija Stefani javlja, da je prilikom predavanja zastava palermskim artiljerijskim pukovima održao govor kardinal nadbiskup Lavitrano, koji je izmedju ostalog rekao, da su sankcije ne samo protutalljanske, već i protukršćanski akt.
Republika San Marino stupa u rat protiv Abesinije. Republika San Marino napustila je neutralnost i izjavila se solidarnom sa Italijom te stupila s njom u rat protiv Abesinije. U isto vrijeme republika je odlikovala mnogobrojne fašističke funkcionere.
Murder Cargo tj. »Razbojnički teret« napisali su u Bostonu u USA radnici na vagone u kojima se nalazilo staro gvoždje odredjeno za Italiju.
Ministarstvo za manjine. — Dva nova ministarstva osnivaju se u čeho-slovačkoj i to ministarstvo za vazdu-hoplovstvo i ministarstvo za manjine. U ministarstvu za manjine pred vid jena su dva potsekretarska mjesta, i to jedno za pretstavnika Njemaca i jedno za pretstavnika Madžara.
Engleski turisti, koji inače zimi borave u velikom broju u Italiji, ove godine neće posjećivati tu zemlju iz političkih razloga piše francuski »Quoti-dien«. Naprotiv, mnoge sportske organizacije i putničke agencije Velike Britanije tražile su obavještenja iz Slovenije o uslovima za zimske sportove ti tome kraju.
Engleska vlada piše »Kolnische Zei-tung«,_je učinila Jugoslaviji znatne trgovačko-političke ustupke, da bi pokrila štetu, koju Jugoslavija ima uslijed učešća u sankcijama. Engleska hoće da se pokaže zahvalnom, što Je jugoslovanska vlada odmah bez ustezanja i pozitivno odgovorila, čim je dobila englesko pitanje, da li je spremna u slučaju potrebe pružiti vojnu pomoć.
U Prem anturi je imenovan novi tajnik fašija. Tajnik je postao tamošnji učitelj Giovanni Bovone.
U Puli su školska djeca srušila neke kolonade od cementa u via Piave kako bi mogli izvaditi gvozdene šipke. Te šipke su odnijeli u školu, jer im Je bilo strogo naredjeno da moraju i oni nešto pridonijeti za rat. Puljski »Corriere« nazivlje to vandalizmom.
/ s Éllifl
io p/eS 1930
6%
«VILBNA U SVIM BOJAMA
L
NAŠA KULTURNA KRONIKA
NAROČNIKOM IN ČITATELJEM »ISTRE« Kupujte naše koledarje
Vse naročnike in čitatelje »Istre« prosimo, da činiprej kupijo naš veliki »Jadranski koledar« in mali žepni koledar »Sočo«. Oba koledarja vsebujeta vsepolno zanimivih in aktualnih člankov, črtic in drugega materijala in sta prepotrebna za vsakega zavednega emigranta. Nobeno naše družine ne sme biti brez velikega družinskega koledarja in naš priročni koledar. »Soča« nadomešča in prekaša v polni meri vse slične izdaje. Tudi ostalim jih priporočajte in delajte propagando zanje. Cena velikega »Jadranskega koledarja« je 10 Din, žepnega koledarja »Soče« 8 Din, brez poštnine obeh pa 18 Din s poštnino. Naročata se pri Opravi »Istre«. Zagreb, Masarykova 28a in pri podupravi »Istre«, Ljubljana, Erjavčeva cesta 4a dvorišče.
NIKOLA ŠTEFANIć7 »NAŠ ČAKAVSKI PROBLEM«.
Izašla je iz štampe knjiga mladog književnika Primorca Nikole štefanica, s predgovorom dra. Antuna Bonifačica, pod naslovom »Naš čakavski problem«. U njoj se obradjuju životna pitanja Hrvatskog i Istarskog Primorja.
Cijena je ukusno opremljenoj knjizi Din 10. s poštarinom Din 12.—. Može se dobili u svim boljim zagrebačkim knjižarama (za knjižare u tiskari Kuzme Rožmanića, Petrinjska ul. 3) ili kod samog autora: Bakar, Hrvatsko Primorje.
KRITIKA STEFANIĆEVE STUDIJE O ČAKAVŠTINI
U »Obzoru« od 4 o. mj. prikazuje Hijacint Petris novu studiju Nikole štefanića o čakavštini (»Naš čakavski problem«). Tim povodom iznaša Petris opširnije neke nove misli o čakavskom problemu._______
PJESNIK KAO FILOLOG
U podlistku »Obzora« od 7 o. mj. nalazimo članak pod gornjim naslovom. Pisac (ar.) piše o našem pjesniku , Anti Dukiću i prikazuje njegovu radnju o čakavskom naglasku u ovogodišnjem »Jadranskom Koledaru«.
REGINA COELI
Rikarda Katalinić-Jeretova iz ovogodišnjeg »Jadranskog koledara« prenaša splitska »Jugoslovenska Riječ«, u istom broju je i pjesma barba Rikina »Istarski dobrovoljac«.
MALI ISTRANIN
Izašao je iz štampe decembarski broj »Malog Istranina«, lista za našu djecu, kojega već sedam godina izdaje i ure-djuje g. Ernest Radetić. U ovom broju su slijedeći prilozi:
Gabrijel Cvitan: U Betlemu gradu, Emest Radetić: Svim na zemlji mir veselje... Prikodražan: Kad sam bio malen, Gabrijel Cvitan: Pijetao, Majmun Klok, mali Jožić i njihove vragolije, Gabrijel Cvitan: Ivino jaje, Mali čestitari (igrokaz), Stupovi žice, Dječje novine, Zagonetke. List ima 16 stranica bez omota.
»Mali Istranin« izlazi jedanput mjesečno, a pretplata iznosi 12 Din na godinu. Naručuje se na adresu: _ Uprava »Malog Istranina«, Zagreb, Boškovićeva ul. 20 (tei. 59-31).
»NAŠ ROD«.
»Naš rod« (nekadanji »Novi rod« iz Trsta) kojega uredjuje Josip Ribičič, a izdaje »Jugosl. učiteljsko udruženje« u Ljubljani, donaša u posljednjem decembarskom broju slijedeći sadržaj:
J. Ribičič: Naš rod, Tone Seliškar: Bratovščina sinjega galeba, Ivan Pregelj:	Bolna zgodba, Venceslav
Win kler: Romarji, Mirko Kunčič: Otroci iz predmestja, Ernest Young: Bivališča ljudi v tujih deželah, Julij Ka-den-Bandrowski: šola, Cicibanov Fran Roš: Ježuščku, Josip Ribičič: Pogovor v hlevcu, Miklavžev Sejm, Nada pismo je pisala, Prvi december, Abe-sinija, Duhovniki, sodnici in detektivi, židovsko novo leto, Skadarsko jezero sé veča, Janko Sicherl: Mladi smučarji, Mladina piše, Kaj pa naše putke. List ima 32 stranice bez omota.
»Naš rod« izlazi osam puta kroz školsku godinu. Primaju ga pretplatnici »Mladinske matice«, koji plaćaju godišnju pretplatu za list i publikacije »Mladinske matice« (4 knjige) Din 2250 u devet mjesečnih obroka po 2.50 Din. — Uredništvo i uprava: Ljubljana, Frančiškanska ul. 6.
ČLANAK O DRAGU GERVAISU
U splitskoj »Jugoslovenskoj Riječi« napisao je naš suradnik Stipe Vrdoljak topao članak o Dragu Gervaisu. Vrdoljak ističe kako su mu Gervaisovi stihovi toliko dragi da ih drži na noćnom ormariću mjesto molitvenika.
INTEGRALNA BONIFIKAr ČIJA U ITALIJI
članak dr. Mije Mirkovića u »Ekonomistu«
U zagrebačkoj reviji »Ekonomist« za decembar izašao je članak dr. Mije Mirkovića o integralnoj bonifikaciji u Italiji. Članak je stručan i potpuno objektivan, a pisac je ove jeseni bio u Lito-riji da na licu mjesta prouči tu bonifikacij u
Za bonifikaciju u Istri u tome se članku navodi:
»U Istri, na pr., izvršeni su radovi na bonifikaciji u dolini Mirne, na starim koparskim solanama, i u dolini Raše. čepićko jezero, iz kojega je izvirala Raša, je potpuno isušeno. Za odvod vode, koje se prije sli vala u jezero izgradjen je, probijanjem tunela kroz brdo kanal od preko 4 km dužine, koji odvodi vodu u Plominski Zaliv. Raša je izgubila najveći dio vode, koju je do sada primala, povukla se u uske, regulirane obale, i izgleda sad kao neki neznatni potok. Tu je zaista dobiveno nešto novog zemljišta. ali to zemljište leži neiskorišteno, kuće za buduće naseljenike nisu iz-gradjene, nova naselja nisu stvorena do danas.«
Usprkos svega toga iz članka je raz-vidno da je integralna bonifikacija velik pothvat fašizma.
SLOVENSKI PREVOD HOFBADERJE-VEGA ROMANA IZ VOJNE NA SOŠKI FRONTI
V založbi Evalit je pravkar izšel roman Josef a Hofbauerja »Pohod v zmedo« (poslovenil Matevž Selan 208 str) Ta vojni roman se dogaja med našimi ljudmi na naših tleh. Slika nam italijansko fronto od začetka, ko je Italija napovedala Avstnj! vojno, do razsula, ^	stayb10 dvojne monarhije
podrlo kakor stolp iz kvart. Avtor ki je vse te case sam doživel, prišel tudi med fante 17. in 27. polka, prelival kri na Krasu in v Tirolah je čudov to živo zajel vse to življenje. Vse je orisal verno; vojake ki šele na fronti v toči granat spoznajo otprlo grozo vo( ne, domače v zaledju, ki stradajo in moledujejo za skorjo kruha.
__ ČLANAK PERE TREFOVA
iz »Jadranskog koledara«, koji nosi naslov »Revolucionarna akcija jugoslovanskih mornara u Šibeniku 1917-18 je prenijela beogradska revija »Narodna Odbrana«.
ANDREJ COPI SPUŠČEN IZ ZAPOROV
Ljubljana, januarja 1936. (Agis). Pred meseci smo poročali, da je bil na praznik Velikega šmarna pr. 1. aretiran na_ italijanski meji pri Planici-Ratečah naš rojak Andrej čopi. Pred božičnimi prazniki pa se je vrnil in sicer po več ko štirimesečnem zaporu v koprskih ječah. Copi je jugoslovanski državljan in je bil baje na ovadbo aretiran na meji, ko je prišel, da bi videl svojega brata. Kot izgleda pa italijanske oblasti niso mogle aretirancu ničesar dokazati ter so bile primorane, da ga po dolgem preiskovanju izpustijo, oziroma izročijo nasi državi.	J
ŽENSKA SEKCIJA JUGOSLOVENSKE MATICE U ZAGREBU priredjuje u nedjelju dne 19 ov. mj. u sati uvece u proslavu rodjendana pokro\ telja Jugoslovenske Matice Nj. Kr. V kraljeviča lomislava svečani koncerat iUn j3Irat11 Prodam. — Ulaznice po 5 -	10 dinara dobivaju se na blagajni Hr
nl^uen0g z?voda- ~ Odijelo: za gospod narodno, večernje ili tamno, za gospoc smoking ili tamno.
U FOND „ISTRE”
Umek Ema — Celje	Diu 10
Jakac Andro, učit. — Maribor	10-
Ivaniševič F., senator — Snlit ” W Laos Josip — Maribor ?	”	32'.
Bančič Sime, sres. načelnik — ” Kladnn]	2n
Mandič?0!' ltl' ~ Bogojina ”	10,
EoS Sad f’ bm- SaVielnik ~	20'
»N eimenovan*	V	ko
fn KJaVCr ~ Maribor	”,	5o ',
U prošlom broju objavljeno „ 38069
Ukupno
38.321.10
^VaJ1.‘.em'grant mora da ima veliki emigrantski
»JADRANSKI
koledar»
Velik izbor štiva. Saradjivali najbolji pisci. Mnogobrojne slike. — 224 stranice. —
S» jo« nema neka ga odmah naruči! - Upozorite na nj SVoje prijatelje !
I,o Minorilo,!6,	a.. 30. _ Z. orodni ,o odčara: Dr. Fran	advoka, PSami„aX 8. - ^:	^ ^ 11	£ ^
•dgovara RadoK Polanoriò, Zagreb, IHca brej «L	Zagreb, Masarykora zsi - Za toka