KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 21 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 NOVEMBRA 1938.
PATENTNI SPIS BR. 14316
Siemens & Halske Aktiengesellschaft, Berlin — Siemensstadt, Nemačka.
Mrežni uredjaj sa promenljivom frekventnom zavisnošću i prigušivanjem.
Prijava od 5 januara 1937.	Važi od 1 aprila 1938.
Naznačeno pravo prvenstva od 8 januara 1936 (Nemačka).
Pronalazak se odnosi na mrežne u-ređaje, čija se frekventna zavisnost mere prenošenja može menjati u što je moguće finijim stupnjima. Takvi mrežni uređaji se u prvom redu upotrebljavaju za ciljeve oslobađanja od deformisanja, na primer za oslobađanje od deformisanja u vodovima. Električne osobine kakvog sistema za prenošenje su izložene promenama, koje se između ostalog imaju pripisati nestalnostima temperature. Pri tome ne nastupa samo paralelno pomeranje krivulje pri-gušivanja, već i obrtanje, t. j. promene nisu iste za sve frekvence. Postoje slični slučajevi, kad se na primer kakav pojačivač mora prilagođavati različitim potrošačima sa različitom frekventnom zavisnošću.
Za ove se ciljeve često nalazimo pred zadatkom, da frekventnu krivulju kakvog mrežnog uređaja (n. pr. mrežnog uređaja za oslobađanje od deformisanja) re-gulišemo u malim stupnjima. Takvo jedno regulisanje se može proizvesti time, što se izvestan broj članova različite frekventne zavisnosti vezuje na red i željeni se napon oduzima na tačkama između pojedinih članova za oslobađanje od deformisanja. Druga jedna mogućnost postoji u tome, da se uzajamno zameni izvestan red članova za oslobađanje od deformisanja, koji su međusobno podeljeni na stupnje po frekventnoj zavisnosti njihove mere prenošenja. Najzad mogu i obe mogućnosti biti međusobno kombinovane.
U oba se slučaja dobija nezgoda, da je potreban znatan utrošak na mnogobrojne skupe članove za oslobađanje od
deformisanja. Dalje pri preključivanju de-formacionih oslobadača nastaju udari, koji mogu dati povoda za deformisanje.
Ove se nezgode po pronalasku otklanjaju mrežnim uređajem, kod kojeg se frekventna zavisnost mere prenošenja može podešavati u više stupnjeva. Za dalju podelu ovih stupnjeva se na izlazu mrežnog uređaja nalazeći potrošač priključuje preko jednog ili više naponskih razde-Ijivača, koji vezuju tačke za oduzimanje pojedinih stupnjeva. Na ovaj je način moguće, da se pojedini članovi mrežnog uređaja poredaju jedan uz drugi u grubljoj stupanjskoj podeli. Usled postepenog prelaza pomoću naponskog razdeljivača koji se može regulisati mogu udari pri prelazu sa jednog člana za oslobađanje od deformisanja biti učinjeni proizvoljno malim.
Za kombinaciju naponskog razdeljivača sa pojedinim članovima mrežnog uređaja se dobijaju različite mogućnosti. Tako se na primer za svaki član jednoga lanca može predvideti po jedan naročiti raz-deljivač napona. Ako ovim uslovljeni trošak mora iz proizvoljnih razloga biti iz-begnut, to se za mrežni uređaj iz više članova može predvideti i jedan zajednički razdeljivač napona, koji se pomoću kakvog uključnog mehanizma za vreme prelaza sa jednog stupnja na sledeči svagda uključuje kao premošćenje poslednjeg člana. Njzad može i mrežni uređaj biti izveden iz dva sa ulazne strane spregnuta i u stupnjima regulisana delimična mrežna uređaja, koji su eventualno sa izlazne strane završeni regulatorima prigušivanja i na
Din. 25.
čije se izlaze stavlja razde!jivač napona (vidi si. 14).
U slučajevima, kad se usled premoš-ćenja sa otporom naponskog razdeljivača može očekivati neželjeno uticanje frekventnog toka dotičnog člana za oslobađanje od deformisanja, može sam otporni eiemenat člana biti izveden kao razdelji-vač napona.
Na slikama je pokazano više primera izvođenja predmeta pronalaska, koji jed-novremeno pokazuju i dalje pojedinosti.
Sl. 1 pokazuje jedan član N jednog mrežnog uređaja za oslobađanje od deformisanja, koji je završen otporom Re. Ulazni napon je obeležen sa Ui a izlazni napon sa Ui. Paralelno sa ovim članom za oslobađanje od deformisanja se po pronalasku nalazi visokoomni razdeljivač Rs napona. Željeni napon Us se uzima kao zbir izlaznog napona mrežnog uređaja (a-b) i delimičnog napona (b-c). Ako se pretpostavi, da je ulazni napon Ui frekventno nezavisan i izlazni napon U2 mrežnog uređaja frekventno zavisan, to se dobijaju na primer na si. 2 pokazane naponske krivulje Ui i U2. Oduzimani napon Us ima u graničnim mestima ili tok krivulje Ui ili krivulje U2 i između oba ova položaja se može menjati pri stalnoj promeni oduzimanja na otporu Rs između obe na si. 2 pokazane krivulje. U datom slučaju je potrebno uključivanje kakvog faznog 0-slobađača od deformisanja, da bi se postiglo, da fazna diferenca između ulaznog i izlaznog napona bude mala suprot 180°.
Na si. 3 je pokazan jedan mrežni uređaj, koji je izveden iz n članova 1.....n
i kod kojeg su pojedini članovi premoš-ćeni svaki pomoću jednog naponskog razdeljivača Rs. Mrežni uređaj je završen otporom Z. Pojedini delimični članovi mogu se sastojati iz po jednog prigušujućeg i po jednog faznog mrežnog uređaja. Željeni se napon Us oduzima na pokazani način sa razdeljivača napona.
Kao naročiti slučaj je na si. 4 pokazano jedno premošćujuće T-vezivan je sa konstantnim talasnim otporom po Steven-sonu u uobičajenom obliku. Ako je završni otpor Re jednak talasnom otporu Z, to je premošćujući ogranak b-c bez struje. Ako se zatim b-c kratko veže, to se dobi-ja poznati oblik za oslobađanje od defor-misanosti, koji je pokazan na si. 5. U oba se slučaja može, kao što je pokazano na si. 6, sa R paralelno vezati kakav visokoomni razdeljivač Rs napona i da se time krivulje deformisanja podese sa različito velikim deformisanjem prigušivanja.
U praksi se obično želi, da se izlazni prividni otpor vezivanja za oslobađanje od
deformisanja izvede što je moguće više niskoomnim, t.j. razdeljivač napona treba da bude što je moguće više niskooman. Paralelno vezivanje jednog takvog nisko-omnog razdeljivača napona ipak menja osobine prigušivanja člana za oslobađanje od deformisanja. Može se ipak ovaj u mnogim slučajevima tako udesiti, da razdeljivač napona bude jedan deo reaktance R (n. pr. stvarni otpor, kapacitet — diferencijalni kondenzator —, induktivitet sa oduzimačima) i da je tako uzet u obzir u poprečnom članu Z2/R.
Ako se pak izabere vezivanje za oslobađanje od deformisanja prema si. 5, to se može Ri = Z, dakle srazmerno nisko-omni stvarni otpor, izvesti kao razdeljivač napona (si. 7).
Na si. 8 su pokazane različite krivulje prigušivanja, koje se dobijaju, kad se kod na si. 7 pokazanog člana impedance R i Z2/R ostvaruju induktivitetom i kapacitetom odgovarajući vezivanju iz si. 8. Krivulje važe za četiri različite vrednosti iznosa r oduzetog sa otpora Ri. Daljim deljenjem mogu naravno biti postignute proizvoljno mnoge međuvrednosti.
Na si. 9 pokazani mrežni uređaj odgovara. uglavnom principijelnom vezivanju iz si. 3. Podužni otpori više delimičnih članova su premošćeni pomoću po jednog razdeljivača napona, koji je izabran jednak vrednosti završnog otpora Z. Za različite vrednosti oduzimanog iznosa r otpora se dobijaju na slici pokazane krivulje prigušivanja. Menjanjem r se naravno mogu podesiti proizvoljno mnoge međuvrednosti. Dakle se pokazuje, da se sa srazmerno jednostavnim sredstvima postiže dalekosežna mogućnost regulisanja.
Druga jedna mogućnost regulisanja je data time, što se za regulisanje upo-trebljuje ne samo otpor Z u podužnom kraku, već i završni otpor Z (si. 10).
Rezultujuće prigušivanje se sastoji iz razlike prvobitnog prigušivanja bo (r=0; p—Z) i prigušivanja bf + br. Ovde je bp frekventno nezavisno prigušivanje odgovarajući odnosu naponskog razdeljivača p /Z, dok br odgovara premošćenom T-ve-
R>
zivanju sa podužnom reaktancom —	-
R
Dakle se može ovim oslobađačem od deformisanja u izvesnim granicama nezavisno pomerati penjanje i osnovno prigušivanje, ili postići, ako da je ovo celishod-no, sprezanjem oba razdeljivača napona definisanu zavisnost od p i r.
Druga jedna vrsta regulisanja se do-
bija na pr. time, što se dva četvoropola Ni i Na, kao što je pokazano na sl. 11, vezuju uzajamno preko kakvog regulatora i napon Us se oduzima na regulatoru. Pri tome mogu oba regulatora sadržati i fazne mrežne uređaje u svakoj proizvoljnoj kombinaciji, pri čemu su naravno ovde o-buhvaćeni svi naročiti slučajevi u pogledu nedostajanja jednog ili oba od ovih članova. Ako se regulator podesi na tačku a, to se dobija tok prigušivanja prema krivulji Us’ na si. 12. Ako se pak regulator podesi na tačku b, to se dobija prigušenje prema krivulji Us” odgovarajući Os” osio-bađača od deformisanja. Podešavanjem regulatora na položaje između a i b može se regulisati između krivulja Us’ i Us”.
Na odgovarajući način se mogu i Re’ i Re” izvesti kao regulišući otpori i napon Us da se oduzima između odgovarajućih tačaka.
Kao što je već pomenuto, moguće je, da se za sve članove kakvog mrežnog uređaja izađe na kraj sa jednim razdeljivačem napona. Takvo jedno vezivanje je pokazano na si. 13. Tu su N članovi za oslobađanje od deformisanja iste vrste, a Si i Ss su dva stupanjska uključnika, čije su kontaktne putanje paralelno vezane. Obično se oba ova uključka nalaze na uzajamno odgovarajućim položajima, i u naponskom razde-Ijivaču Rs ne teče nikakva struja. Ako se dalje uključuje, to Si najpre čini jedan stupanj, zatim se prenosioc VO pomoću stalno (fino stupanjski) regulišućeg naponskog razdeljivača Rs preključuje od S2 na Si. Po tome sleduje S2, tako, da sad Si i S2 opet imaju jednaku podešenost.
Na si. 14 je mrežni uređaj izveden iz dva delimična mrežna uređaja Ni i N2, koji su na ulaznoj strani vezani paralelno i imaju obratni tok prigušivanja od voda koji treba da se oslobodi od deformisanja, na koji je priključen mrežni uređaj za reguli-sanje. Broj pojedinih članova ovih mrežnih uređaja je relativno mali, pošto se ovi mogu graditi sa grubim i finim stupnjima po sistemu tegovnih garnitura. Oni se uključuju i isključuju pomoću relea, koji se, kao što je uprošćeno pokazano, upravljaju uključnicima Si’ i S2’. Ovi se uključnici stavljaju u dejstvo u izvesnoj zavisnosti od regulatora Si i Sa prigušenja, tako, da izvesnoj promeni prigušenja svagda sleduje odgovarajuća promena nagiba. Stupanjski uključnici Si i Sa su normalno u odgovarajućim položajima, tako, da na razdeljivaču Rs napona ne nastaje nikakav napon. Slično kao kod si. 13 se kod stu-panjskog daljeg uključivanja najpre stavlja u dejstvo Si (jedan stupanj), a zatim se pomoću Rs stalno od Sa preključuje na Si,
i zatim tek sleduje Sa za jedan stupanj.
Kao razdeljivač napona može u oba slučaja (si. 13 i 14) biti upotrebljen ili kakav stalno ili dovoljno fino regulisavani otpor, kakav diferencijalni obrtni kondenzator ili prema prilikama kakav variome-tar. Drugu jednu mogućnost, pri čemu su izbegnuti obrtni delovi, pokazuje si. 15, pri čemu se razdeljivač napona sastoji iz vezivanja na red otpora W i prenosioca 0. Ovaj je na sekundarnoj strani opterećen anodnim kolom kakve pojačavajuće cevi V, čiji unutrašnji otpor može biti menjan preključivanjem prednapona GB od minimalne vrednosti do beskonačnosti. Ova se promena vrši pri preključivanju kontakta K neprekidno i dovoljno lagano usled velikih vremenskih konstanti R i C u kolu rešetke cevi.
Patentni zahtevi:
1.	) Mrežni uređaj, kod kojeg se frekventna zavisnost mere prenošenja može podešavati u više stupnjeva određenih pojedinim članovima, naznačen time, što je radi dalje podele ovih stupnjeva na izlazu nalazeći se potrošač priključen preko jednog ili više razdeljivača napona, koji vezuju tačke oduzimanja pojedinih stupnjeva.
2.	) Mrežni uređaj po zahtevu 1, naznačen time, što kao razdeljivač napona služi proizvoljan stvarni ili kompleksni otpor sa promenljivim oduzimanjem.
3.	) Mrežni uređaj po zahtevu 1, naznačen time, što kao razdeljivač napona služi diferencijalni obrtni kondenzator ili kakav variometar.
4.	) Mrežni uređaj po zahtevu 1 do 3, naznačen time, što je za sve članove predviđen jedan zajednički razdeljivač napona, koji je pomoću kakvog uključnog mehanizma za vreme prelaza od jednog stupnja ka sledečem vezan kao premošćenje člana koji ovaj stupanj određuje (si. 13).
5.	) Mrežni uređaj po zahtevu 4, naznačen time, što se mrežni uređaj sastoji iz dva jednaka, na izlaznoj strani spregnuta i u stupnjima regulisavana, regulišu-ća mrežna uređaja, na čijim je izlazima priključen razdeljivač napona (si. 14).
6.	) Mrežni uređaj po zahtevu 1, 4 ili 5, naznačen time, što se jedan đeo razde-
Ijivača napona obrazuje iz unutrašnjeg otpora kakve cevi, u čijem se kolu rešetke nalazi kakav izvor prednapona koji se može preključivati, i što se drugi deo sastoji ili iz kakvog stalnog proizvoljnog otpora ili isto tako iz unutrašnjeg otpora kakve cevi (si. 15).
7.	) Mrežni uređaj po zahtevu S, ra-
značen time, što se prednapon dovodi kolu rešetke preko kakve kombinacije kondenzatora i otpora veće vremenske konstante, tako, da se pri naglom preključi-vanju izvora prednapona stalno menja aktivni prednapon na rešetci.
8.	) Mrežni uređaj po zahtevu 1, naznačen time, što je svaki član mrežnog uređaja premeščen po jednim naročitim otporom, koji razdeljuje napon, sa pro-menljivim oduzimanjem.
9.	) Mrežni uređaj po zahtevu 1 ili 8, naznačen time, što su članovi za oslobađanje od deformisanja izvedeni kao pre-
meščena T-vezivanja (si. 4, 6).
10.	) Mrežni uređaj po zahtevu 9 i 8, naznačen time, što razdeljivači napona obrazuju jedan deo premošćavajuće im-pedance T-vezivanja.
11.	) Mrežni uređaj po zahtevu 1, naznačen time, što podužni otpor kakvog člana (n. pr. si. 7) služi kao razdeljivač napona.
12.	) Mrežni uređaj po zahtevu 1, naznačen time, što se željeni napon oduzima od razdeljivača napona i kakve pro-menljive tačke završnog otpora (si. 10).


JF'icf. 4
JR
r^TjmnjthAariiiJ^LP— .i1?
-'lilfinr
jRx*Z
n
-nnnj-v
&e*2s
j
I
Ji
i 1 s
Vg %RđZ
J_l_i
3
a



0.7
ge zg

• i


.





...


.







i
i.







-

: .	. ; . V	:	‘15 ‘
I**igr* IS Si
V

T
X

i T
1}--aCl
-o
prir
J^icf. 15