KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 21 (1).
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 MARTA 1936.
PATENTNI SPIS BR. 12158
Telefunken Oesellschaft fiir drahtlose Telegraphie m. b. H. Berlin, Nemačka.
Postupak za siuhroniziranje slika prenošenih ha daljinu.
Prijava od 16 oktobra 1934.	Važi od 1 maja 1935'
Traženo pravo prvenstva od 18 oktobra 1933 (Nemačka).
Kod televizije pomoću Braunove cevi kao prijemnika katodni zrak, koji opisuje sliku, periodično se skreće u pravcu obeju koordinata polja slike elektrostatičkim ili magnetnim putem. Ova kretanja moraju biti upravljana, to jest sinhronizovana od strane otpravljača u pravilnoj frekvenci i fazi. Naponi skretanja, odnosno struje skretanja treba da imaju poznati oblik zubaca na testeri prema sl. 1, usled čega se pomeranje svetlosne mrlje vrši vremenski proporcionalno ža vreme T i zrak se u kratkom intervalu J slike vraća na polaznu tačku. Rastojanje S daje red slike.
Pri tome se može prema si. 2 u učiniti dopuštenje, datesterasti zubac pretpi izvesno zaobljenje, što znači isto što i odstranjenje jednog niza gornjih oscilacija višeg rednog broja osnovne frekvence 1/T. Ovo dopuštenje znači praktično, da se od dužine reda (odnosno od visine slike) žrtvuje jedan ižvesni deo N/Z. Gubitak od 5—10o/o praktično je dozvoljen.
Skretanje katodnog zraka se do sada vršilo pomoću takvih, što je moguće više u vidu testerastih zubaca, oscilacija dvaju re-versionih kola, koja su se sastojala iz kondenzatora, otpora za punjenje i cevi pražnjenja. Za ove rasporede u praksi potrebni utrošak u uključnim elementima, cevima, dolovima za mrežni priključak i tome slično bio je znatan i znatno je poskupljavao prijemnu napravu.
Cilj pronalaska jeste, da pomenuti veliki utrošak u sredstvima kod prijemnika u-
manji jednostavnim postupkom za sihronizi-ranje.
Pronalazak polazi od toga, što se od televizije uvek želi, da se prenosi akustična pratnja. Uz to se zrači naročiti zvučni noseći talas, koji je modulisan muzikom ili govorom. Izvodljivost pronalaska se zasniva na tome, što se za dobar akustični kvalitet izlazi na kraj sa frekventnom trakom do približno 4000 Hz. Kod današnjih televizionih slika sa 180 redova slike i 25 slika u sekundi linijska osnovna frekvenca 1/T nalazi se već preko 4500 Hz. U bliskoj budućnosti treba da se ipak računa sa time, da se povećava kako broj redova tako i broj promene slike. Osnovna frekvenca redova će se stoga u buduće, u odnosu na akustičnu frekventnu traku, čak i kad bi ova trebala da se protegne do preko 4000 Hz, toliko pomeriti, da je njeno odvajanje od ove moguće pomoću sraz-merno jednostavnih filtarskih sredstava.
Pod ovom predpostavkom je razmišljanje, koji čini osnovu ovog pronalaska, sledeče: kod prijemnika slike je manje kritično proizvođenje frekvence slike nego li proizvođenje frekvence redova. Frekvenca slike koja služi za poprečno pomeranje redova, može srazmerno udobno biti dobivena u pravilnom obliku krive ili pomoću telesinhroni-ziranja relativno sporog reversionog oscila-cionog kola ili iz svetlosne mreže naizme-nične struje preko deformacionih sredstava, jer se pri tome za povratni tok katodnog zraka, koji se sme pružati preko trajanja nekolikih redova slike, još ne javljaju nikakve
Din. 15,-
smetajuče vremenske konstante. Dalje omogućuje pronalazak u odnosu na izvođenje poprečnog skretanja dalja, kasnije objašnjena uprošćenja. Postizanje dovoljno brzog povratka svetlosne mrlje u putanju redova, bilo je do sada naprotiv teško i uslovljavalo utrošak, jer se za to kao interval ima na raspoloženju samo red veličina 10—5 sekundi ili još manje. Ovaj zahtev je naime uslovljavao reversione cevi visoke momentane propust-Ijivost struje ili za zamenu ovih prilično komplikovanu konstrukciju cevi.
Ovde sad nastaje pronalazak. Po pronalasku se kriva u vidu testerastih zubaca za frekvencu redova ne proizvodi tek kod prijemnika, već se, približno u vidu si. 2. prenosi od otpravljaća ka prijemniku na zvučnom nosečem talasu. T. j. noseći talas se osim muzikom ili govorom moduliše još i frekventnom mešavinom krive u vidu testerastih zubaca. Po demodulaciji u prijemniku se usmerena noseća frekvenca filtrira, akustična frekventna traka se rastavlja filtarskim sredstvom i pomoću povratne dobivene čisto niskofrekventne krive u vidu testerastih zubaca se upravlja rešetka dejstvujuće cevi. Ovo kod električnog skretanja izaziva potreban napon u vidu testerastih zubaca neposredno na anodnom otporu, kojem se ploče za skretanje paralelno priključuju, dok kod magnetnog skretanja odgovarajući obrazovana anodna struja sama, i to potpuno ili deli-mično protiče kroz kalem polja. Tako otpada izvođenje krive u vidu testerastih zubaca pomoću reversionih uređaja u prijemniku, i sva za ovo do sada potrebna sredstva mogu biti izostavljena.
Dopunska modulacija pomoću osnovne frekvence redova i njenih harmoničnih, koje zajedno daju rezultujući oblik u vidu testerastih zubaca, uslovljava naravno teoriski ne malo proširenje frekventne trake zvučnog no-sećeg talasa. Pošto se međutim prema si. 2 kriva može znatno zaobliti, to se u praksi izlazi na kraj sa trakom od približno 50.000 Hz.
Konstantnost faznog položaja krive u vidu testerastih zubaca prema na drugom talasu prenošenoj slici je kod upotrebe ultrakratkih talasa obezbeđena, dok se god prijemnik nalazi za oba talasa, noseći talas slike i noseći talas zvuka, u direktnom polju zračenja obe otpravljajuće antene. Time je tada bez daljeg osigurano da se početci redova nalaze u ispravnom vremenskom položaju prema grupama modulacije zasnovane na jasnoći, prenošenim nosećim talasom slike t. j. slika se nalazi ispravno u svome okviru.
Pošto se prema pronalasku noseći talas slike ne moduliše dopunski sa sinhronizira-jućim frekvencama ili impulsima, može dejstvo otpravljaća slike bez ostatka biti isko-rišćeno za prenos modulacije slike i tako da
se uveća daljina dopiranja otpravljaća pod inače istim uslovima.
Dalje korist pronalaska sastoji se u tome, što se ipravan oblik krive u vidu testerastih zubaca proizvodi kod otpravljaća, a kod prijemnika je potrebno samo da se izvede pojačanje istih bez deformisanja. Izvođenje kod otpravljaća može da se izvrši sa normalnim reversionim vezivanjima koja su u Ispravnoj fazi spregnuta sa funkcijom raž-lagača slike. Veoma jednostavno se daje potrebna kriva dobiti svetlosnoelektričnim pu tem pri čemu se na primer izbušena ploča razlagača slike snabdeva broju redova odgovarajućim nizom trouglastih izreza koji se obrću pored linearnog, eventualno u vidu proreza svetlosnog izvora, tako da se količina svetlosti koja pada na jednu fotjoćeliju koleba u vidu krive zubaca testere. Željeno zaobljavanje istoga se tada udobno dozira pomoću podešavanja širine međuprostora svetlosnog izvora relativno u odnosu prema veličini trougaonog izreza.
Ako se kao napred zaobljena kriva u vidu testerastih zubaca prema si. 2 prenosi kao frekvenca redova fazno kruto na nosečem talasu, to se, razume se, i na otpravnoj strani i na prijemnoj strani svetlosne mrlje nalaze uzduž redova stalno prinudno uzajamno u fazi. Prema iskustvu se tada dalje i raspored za poprečno skretanje katodnog zraka uprostiti u taktu promene slike. Ako se naime na kraju svake slike, to jest u vreme posle svakih 180 testerastih zubaca, pusti da ispadne po jedan interval od nekoliko testerastih zubaca, to jest da električna veličina koja svetlosnu mrlju skreće u pravcu reda slike ostane na nultoj vrednosti skretanja, dok jednovremeno struja otpravljaća slike i time i svetlosna mrlja prijemnika biva stavljena na tamninu, to može nesinhronizirana reversiona oscilacija kod prijemnika biti tako podešena, da ona upada u ovaj bez slike interval i time se povratno kretanje svetlosne mrlje koja opisuje sliku izvodi u pravilnom trenutku nevidljivo. Za ovo se potrebuju normalna sredstva naime izvor jedno-smislene struje dovoljnog napona, otpor punjenja, kondenzator i reversioni uređaj u vidu kakve cevi pražnjenja, koja je podesno i najjednostavnije kakva lampa sa pražnjenjem koje tinja.
Da bi se još izbegao utrošak za dopunsko fazno regulisanje ovog nezavisnog reversionog vezivanja i da bi se prinudno dobila ispravna faza, postupa se prema sledečem : Kao cev pražnjenja za kondenzator reversione veze koristi se rele sa lampom koja tinja (Glimmrelais) ili kakav tiratron (Thyratron) t. j. cev, koja sadrži gas, sa naročitom elektrodom za paljenje i hladnom ili usijanom katodom. Impulsi jednosmislene
struje krive redova u vidu testerastih zubaca pune negativno, prethodno podesno napetu, elektrodu za paljenje (rešetku) pomenute cevi preko člana sa vremenskom konstantom podesne veličine i tako sprečavaju paljenje do trenutka, kada na kraju svake slike testerasti zupci ža kratko vreme izostaju, i time i dovod negativnog punjenja kroz ove izostaje. Tada može pozitivno punjenje elektrode za paljenje početi od izvora napona, tako, da posle izvesnog vremenskog trajanja pražnjenje kondenzatora mora da se izvede preko zapaljene cevi.
Patentni zahtevi.
1)	Postupak za sinhroniziranje slika prenošenih na daljinu pomoću Braunove cevi uz koriščenje, pored nosećeg talasa slike, o-daslatog naročitog nosećeg talasa za zvuk, naznačen time, što se noseći talas zvuka isto kao i noseći talas slike nalazi u oblasti ultrakratkih talasa i prvi je dopunski modulisan frekvencom redova u vidu testerastih zubaca, usled čega otpada naročito reversiono vezivanje za sinhrono upravljanje redova u prijemniku.
2)	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što je u cilju smanjenja širine frekventne trake modulisanog nosećeg talasa zvuka kriva u vidu testerastih zubaca zaobljena za iznos, koji može biti žrtvovan od širine (dužine reda) prijemne slike.
3)	Postupak i uređaj po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što u prijemniku po demo-dulaciji nosećeg talasa zvuka, od akustične frekventne trake pomoću filtarskih sredstava odvojena, krivu u vidu testerastih zubaca predstavljajuća mešavina frekvenci u vezivanju pojačavajućem jednosmislenu struju, deluje na dejstvujuću cev, čijem se anodnom kolu oduzima potrebna pravilna kriva napona ili kriva struje za skretanje.
4)	Postupak po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se kriva u vidu testerastih zubaca izvodi kod otpravljača pomoću reversi-onog vezivanja poznate vrste koje je sa raz-lagačem slike u pravilnoj fazi spregnuto.
5)	Postupak po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se izvođenje krive u vidu testerastih zubaca kod otpravljača vrši svetlo-sno električnim putem, pri čemu se trouga-oni izrezi u ploči za razlaganje slike puštaju da se obrću pored linearnog svetlosnog izvora podesne širine i propuštena, u periodu promene reda promenljiva količina svetlosti se pušta da utiče na fotoćeliju.
6)	Postupak po zahtevu 1 do 5, naznačen time, što radi proizvođenja frekvence slike (poprečno skretanje reda svetlosne mrlje u taktu promene slike) kod prijemnika služi nesinhronizovana reversiona veza, čija kon-denzatorska pražnjenja upadaju na kraju svake slike u interval od malo redova trajanja, koji je slobodan od testerastih zubaca.
7)	Postupak po zahtevu 6, nažnačen time, što za vreme intervala bez testerastih zubaca električna veličina, koja skreće u pravcu redova svetlosnu mrlju koja opisuje sliku, biva opisivana na nultoj vrednosti skretanja i otpravljač za ovo vreme biva pome-ren na vrednost tamnine, to jest na iščezavanje svetlosne mrlje na strani prijemnika.
8)	Postupak i uređaj po zahtevu 1 do 7, naznačen time, što u cilju automatskog održavanja nastupe promene daljne slike sa na strani otpravljača razlagačem slike impulsi jednosmislene struje u vidu zubaca testere koče cev pražnjenja reversionog kondenzatora za promenu slike negativnim punjenjem njegove elektrode za paljenje, tako, da paljenje koje se vrši pozitivnim punjenjem ove elektrode sa podesnom vremenskom konstantom, biva pomereno u interval koji je slobodan od testerastih zubaca.

.............. ’ * '
.
: . : : •	■■ s .x: : ■'"	■ .
'a;-;.,	; . n 'i ;
- :
.
.
■ '
-
: ':
.
-
'


>
Ad pat.br, 1215 8
Zt* t £