LJUB

Uredništvo j
ZAGREB, MASARYKOVA 28a Telefon 67-80
Uredništvo in uprava za Slovenijo in slovenski del Julijske Krajine LJUBLJANA. Erjavčeva 4a
V
r---------------------i
»... dosadašnji propisi o zaštiti manjina nijesu u skladu s osnovnim naCelima medjunarodne etike. Kadi toga treba to popraviti tako da se stvore nove uredbe u zaštiti manjina koje bi obuhvatile sve države ...«
Prijedlog poljskog delegata kod Društva naroda, grofa Rascyn-skoga, 10. aprila 1934.
V_________________________________________/
GLASILO SAVEZA JUGOSLOVENSKIH EMIGRANATA IZ 1UUISKE KRAJINE
NJEMAČKO-POLJSKA DEKLARACIJA 0 MANJINAMA
Njemačka i Poljska vlada objavile su 7 o.' mj. zajedničku deklaraciju o manjinama koja glasi :
»Njemačka i poljska vlada imale su prilike prijateljski pretresati poloiaj poljskih manjina u njemačkoj i njemačkih manjina u Poljskoj i stekle su uvjerenje, da je rješenje pitanja manjina od velike važnosti po dalji razvoj prijateljskih odnosa Poljske i Njemačke, kao i da se povoljan položaj ovih manjina može osUjurati u toliko lakše i efikasnije, u koliko postoji garancija da će primjena istih načela biti osigurana.
Zbog toga su obje vlade sa zadovoljstvom mogle konstatirati, da se svaka od njih u granicama suverenosti rukovodi ovim direktivama:
1. Medjusobno poštivanje poljske i njemačke nacionalnosti isključuje svaki pokušaj prisilne asimilacije manjina.i svaku sumnju u pogledu spriječavanja proklamiranja pripadnosti manjina. Posebno se naglašava, da se nete vršiti bilo kakova prcsija na omladinu ovih manjina za njihovu denacionalizaciju. — 2. Garantirat te se slobodna upotreba materinjeg jezika i sloboda javnih zborova. — 3. Garantirat te se pravo manjina da se organiziraju u kulturnim i privrednim društvima. — i. Garantirat te se pravo održavanja škola s nastavom na materinjem jeziku. — 5. Garantirat te se pravo službe Božje na materinjem jeziku. — 6. Pripadnicima manjina ne mogu se činiti leticate za pribavljanje i vlasništvo nepokretnih imanja.
Gore navedena načela ni u kom slučaju ne umanjuju dužnosti lojalnosti pripadnika manjina prema državi, koje su podanici. Ova navedena načela utvrdjena su da se manjinama osiguraju uslovi života, potpuno ravnopravni rad, omogutavanje harmoničnog života s nacionalnim vetinarna i za uivršćava-nje prijateljskih i dobrih susjedskih odnosa Poljske i Njemačke*.
Prigodom te deklaracije, koja nije nikakav formalni sporazum sa važnošću modju-aarodnog akta. piimio je Hitler u audijenciju pretstavnike poljski; manjine u Njemačkoj, a pretsjednik Poljske republike primio je pretstavnike njemačke manjine. Stampa u Njemačkoj je komentirala tu deklaraciju onako kako joj je naredjeno. Kaže, da se ovim sporazuLuom kompletira sporazum od 1934 godine i trgovački sporazum izme-dju Njemačke i Poljske. Ipak ističu, da je i dalje važniji od potpisanih papira duh, koji će vladati izmedju dvaju naroda.
Poljska vladina štampa pozdravlja taj sporazum. Tako vladin »Dobry Wieczor< kaže, da ta izjava znači demonstraciju za mir, a iKurjer Poranny< spominje kao i ostali listovi njemačko-poljski sporazum od 1934 i smatra tu deklaraciju kao nastavkom prijateljstva izmedju Poljske i Njemačko za koje se zalaže već toliko godina ministar vanjskih poslova pukovnik Beck. Opoziciona poljska štampa medjutim napada taj najnoviji sporazum i veli da se tom deklaracijom neće položaj poljske manjine u Njemačkoj ni urediti ni
poboljšati.
Internacionalna štampa primila je novi njemačko-poljski sporazum kao nastojanje, da se u ovom času opće zateg-nutosti smanje koliko j$ samo moguće diferencije u odnosima na tom delikatnom sektoru. Razumljiva je izvjesna sumnja inter-pacionalnog mišljenja u temeljito iščezavanje jednog starog problema koji se može ublažiti jednim ovakvim sporazumom, ali ne i sasvim maknuti dok i dulje ostaju bitni elementi koji ga stvaraju.	'	I
Povod za tu deklaraciju je isticanje roka sporazuma o Gornjoj Šleskoj koji je bio sklopljen 15 jula 1922 na petnaest godina i koji se smatrao tada triumfom politike Druživa naroda. Posljednja tri i pol mjeseca iza isticanja roka tog sporazuma njemačko-poljski odnosi su bili napeti baš radi manjina. I Nijemci i Poljaci su se medjusobno optuži-vnli za proganjanje njemačkih, odnosno poljskih manjina. Bio je u opasnosti i njema-žko-poljski pakt, što bi imalo za posljedicu Priklanjanje Poljske francusko-engleskom bloku u vanjskoj politici, a slabljenje položaja poljske 'diktatorske vlade u unutrašnjoj Politici. Skretanje Poljsko u vanjskoj politi
nebi konveniralo Njemačkoj ni Italiji, a 111 eventualna uspostava demokratske vloda-Jf'ne u Poljskoj nebi im išla u račun. Naročito sada prigodom potpisa antikomunisti-tk°g pakta izmedju Italije, Njemačke i Ja-i'sna; za vrijeme rata u Španiji i japanskog kpada u Kinu.	v	, ,
^ Prema tome ima ta obostrana izjava
l^ogo više opći vanjsko-politički značaj, a ' .Unutarnjo-politički, nego. specijalno ma-
fJinski.
. Neosporno je ipak to dn jc Poljska ovom čklaracijnm na dobitku. Ako ništa ‘	’
^ °no je Hitler priznao Poljacima njemačkim •"Žavljanima formalno ravnopravnost, odstupanje od osnovne rasističke > hitlerizma po kojoj je Njemačka država »‘o rasnih Nijemaca, a ostali su tek g j^Peiia stvorenja. Osim toga jo 10 i _ Wuunto jjfavo udruživanja izvan totama
nih njemačkih centraliziranih organizacija, a to je za jednu fašističku državu velika koncesija.
Poljska je do sada uvijek insistirala nn tome, da zaštita manjina bude općenita i obavezna za sve države, kao za male tako i za velike. Znamenit je onaj prijedlog stai nog poljskog delegata kod Društva nadoda, grofa Raczy. uskoga 10 aprila ’ 1934 (valjda zadnji ozbiljniji prijedlog o manjinama koji je došao u javnost) u kojem se tražilo ovo:
»Obzirom na to što dosadanje pogodbe o zaštiti manjina vežu samo pojedine članove Društva naroda, dok drugi članovi nemaju tih obaveza; obzirom na to što na taj način uživaju samo neke manjine tu zaštitu, dok su druge bez svake zaštite; nadalje i to što razlika medju zaštitenima i nezaštiieni-ma znači kršenje načela ravnopravnosti i pravde, a budući da se u svakoj evropskoj i vanevropskoj državi nalaze ili jezične ili vjerske ili plemenske manjine, to Društvo naroda izjavljuje da dosadašnji propisi o zaštiti manjina nisu u skladu s osnovnim načelima medjunarodne etike Radi toga treba to popraviti tako da se stvore nove uredbe o zaštiti manjina koje bi obuhvatale sve države. Ta nova uredba nelar svima članicama Društva naroda naloži jednake obaveze i ujedno neka protegne manjinsku zaštitu na vjerske, jezične i plemenske manjini- ■.« itd.
Citirali smo opširni taj nekadanji prijedlog grofa Raczynskoga u ime Poljsko da se uporede ti zahtjevi, predloženi Društvu naroda, sa najnovijom poljsko-njemačkom u z a jamnom d e k 1 a r a c i-jom, koja pravno ne obavezuje nikoga i koja nije ni opća ni izrečena pred nekim medjunarođmm forumom.
Hoće li 1,200.000 Poljaka u Njemačkoj (po njemačkoj statistici od 1925 samo 721 tisuća) imati od toga koristi pod Hitlerom, pokazat će najbliža budućnost. U Poljskoj ima 1,059.000 Nijemaca po poljskoj statistici od 1921, a od toga najveći postotak u Gornjoj Šleskoj — 28% — koja je 1922 plebiscitom pripala Poljskoj. (Nijemci tvrde da ih ima 1,700.000.) Hoće li i ti Nijemci dobiti od Poljske Ridz-Smiglia i pukovnika Koca baš sve ono iz poljsko-njemačke deklaracije, to, čini se, sumnjaju i oni samt.
Kada bi se reklo, da i onih 140.000 Lu-žičkih Srba u Njemačkoj, koji su proglašeni za »vendski govoreče Nijemce« imaju pravo na ono što se govori u deklaraciji, tada bi, sigurno, Nijemci kazali, da je to ludost, A onih 7 milijuna (službeno:	3.222.000)
Ukrajinaca u Poljskoj, plus 1,219.600 (službeno) Rutena, plus .989.000 Bjelorusa itd., u svemu 9,924.860 pripadnika drugih, ne-poljskih narodnosti ili 30,9% svega stanovništva Poljske, da ta trećina drugorodnib gradjana ima pravo na sve ono iz svih šest tačaka deklaracije, to bi moralo biti van svake sumnje.
I doklegod ne bude zaštita manjina Tro-i vedenà onako kao što je tražio poljski delegat kod Društva naroda, grof Rascynski, pred tri i po godine, sve dotle manjine neće biti zadovoljne. A najmanje mogu manjine očekivati od raznili neobaveznih izjava i deklaracija. Sloboda manjina nije neka posebna specijalna sloboda. Ona je tek jedan dio opće slobode.
Može li u državama bez te opće. osnovno gradjanske slobode za sve grndjane, biti specijalne slobode za manjine?
Ne može!	(t. p.)
POLITIČKE OSUDE U ITALIJI
Rim, 16 nov. — Havas javlja: Izvanredni sud osudio je grupu prntufa-
šjstičkih poljoprivrednika iz pokrajine Genzana na robiju od jedne do deset godina
Pogranične legitimacije ne izdavaju se vojnim obveznicima
Kutežovo, novembra 1937. — U posljednje vrijeme nastala je velika strogost u izdavanju pograničnih legitimacija. Do sada smo imali većinom svi te legitimacije, ali sada su nam ih oduzeli i ne povraćaju nam ih, a osobito ih ne povraćaju, a nit: izdavaju, mladićima od sedamnaest godina dalje.
PRODAJA LIRA PUTNICIMA I TURISTIMA
Beograd, nov. — Ministar finan-sija donio je odluku da Narodna banka od iznosa klirinških lira koje je otkur pila za račun ministarstva finansija može neposredno ili preko ovlaštenih ustanova prodavati putnicima ili turistima lire po tečaju koji će biti ravan tečaju talijanske lire u novom klirinškom prometu s Italijom s tim da u svemu ostalom ostane na snazi rješenje ministra finansija od 21 oktobra 1936. Prema tome mijenja se i tečaj koji će za sada iznositi 228.82 dinara za 100 lira.
Zaplenjeni jugoslovanski listi
Trst, nov 1937. — V drugi polovici oktobra sta bila ponovno zaplenjena »Ponedeljski Slovenec« in »Novosti«. Prej najbolj razširjeni list, ljubljansko »Jutro«, je že tretji teden prepovedan
PRETEP V BAZOVICI
Trst, nov. 1937. V Bazovici sta se dva Benečana na poti v Obrov ustavila v neki krčmi. Pričela sta izzivati domače fante. Zaradi tega se je vnel prepir, ki se je končal s tem, da sta morala oba Benečana mesto po kupčijah v Istro, v tržaško bolnico v zdravniško oskrbo.
Cene v Italiji naraščajo
Letošnji indeks cen v veletrgovini za oktober znaša 93, dočitn je znašal V septembru 91.7 Od lanskega oktobra do letos so cene narasle za 20.6 odsto Detaljne cene so dosegle v oktobru indeks 94.1 (septembra 93.44). indeks življenskih stroškov pa je naraste! od 94.17 v septembru na 95 95 v oktobru (podlaga so cene leta 1928 ko» 100)
REZERVISimiALUl POZVANI , POD OROŽJE
Rim, nov. 1937. — Službeni list donosi ukaze od 16 i 30 novembra, kojima se pozivaju na vojnu dužnost izvjesne kategorije rezervista godišta 27, 28 i 29 i produženje vojne dužnosti za radiotelegrafiste, automobiliste i radiotelegrafiste u avijaciji godišta 35.
To javlja Havas, a dva dana kasnije je došla modifikacija te vijesti iz Rima, koja glasi:
Službeno se demantuje vijest, koja je kružila u inostranstvu, i po kojoj je navodno Italija pozvala klase 1907, 1908 i 1909. S talijanske strane se izjavljuje, da su pozvani samo izvjesni specijaliste ovih klasa na instruktivnu vojnu vježbu.
ARETACIJA TIHOTAPCEV
št. Petar na Krasu, novembra 1937. — (Agis.) — Pred nekaj dnevi so finančni stražniki zasačili pod Ostrožnim brdom dva tihotapca in 6 konj, izmed katerih je eden jugoslovanski državljan, drugi pa doma iz Šembij. Konje so_ zaplenili, aretiranca pa oddali v reške zapore, kjer ju čeka daljna usoda.
i— Njemački ratni brodovi na Mediteranu vrše neslužbeno kontrolu zajedno s talijanskim ratnim brodovima.
—• Vojvoda od Aoste bit će imenovan potkraljem Etiopije i zamijeniti maršala uraziania, koji se još nije potpuno oporavio.
— Fašistički državni udar izvršen je u Braziliji. U Italiji slave radi toga na veliko dokazujući kako fašizam polako pobjeđuje na cijelom svijetu.
— Predsjednik Brazilije Vargas izjavio je, da. novi ustav ne će biti ni fašistički. ni integralistički, nego brazilski i da će biti prilagođen narodnom duhu.
To su tipično fašistički govori i poze.
— Talijansko kolonijalno izaslanstvo
zaključilo je sa šefom njemačkog kolonijalnog pokreta generalom von Eppom sporazum o kolonijalnoj saradnji dviju zemalja.
— Talijanski ministar vanjskih poslova
grof Ciano doskora će posjetiti Ankara navodno da se upozna sa stanovištem Balkanskog saveza prema Italiji.
— »Sunday Refferre« piše o Negusu Halle Selasiu da žiyi u siromaštvu i da skoro nema sredstva za grijanje svojih soba.
—V nacionalistični Španiji, ki jo podpira italijanska vlada, so dosedaj zaprli 38 gimnazij, dočim so na nasprotni strani zgradili preko 7.000 poslopij za ljudske '
Borba za 6 strani
je ponovno pričela. V tej borbi moramo uspeti. List moramo razširiti. Da dosežemo to, potrebno je povečati število naročnikov.
Stare dolžnike, posebno one, ki so premožnejši in so - dolžni za nekoliko let, pozivamo, da se poslužijo olajšav pri plačevanju. V nasprotnem primeru smo prisiljeni poslužiti se ostrejših postopkov.
Poverjenike prosimo, da se sedaj po kongresu vržejo z večjim elanom na delo. Društvom stavljamo na srce našo skupno akcijo.
Zahvaljujemo se naročnikom, ki redno plačujejo. Zamudniki naj se poslužijo naše položnice, ako je nimajo, naj jo kupijo za 25 par na pošti in naj nam pošljejo na naš naslov in naš poštni tekoči račun št. 36.789 dolžno naročnino.
Vsak organizirani emigrant mora postati naročnik.
Vsak naročnik naj dobi še enega naročnik^.!
Vsi'v borbo za 6 strani!
NARODNE MANJŠINE NA POLJSKEM
Ljubljana, oktobra 1937. (Agis) — V letošnji majski številki je objavila revija »Nation und Staat«, ki obravnava vprašanja evropskih manjšin in izhaja na Dunaju daljšo študijo o položaju manjšin na Poljskem, pod naslovom »Življenje in nehanje narodnostnih grup na Poljskem« izpod peresa Eriha Jaenscha. V tej študiji je bila objavljena tndi statistika, na podlagi uradne ugotovitve. Po tej statistiki je bilo na Poljskem med 31,915.800 prebivalci, všteti niso 1 vojaki, narodnostno razmerje po maternem ’ jeziku, sledeče:
I	_	1 • I •	.	. -	.	. »
Poljski jezik je	govorilo 21,993.400
; ukrajinski	3,222.000
rutenski	1,219.600
beloruski	989.900
ruski	183.700
češki	38.100
litvanski	83.100
nemški	741.000
židovski in hebrejski	2,732.600
»tukajšnji« — »tutejszy«	707.100
drugi in neznani	50.300
Uradno statistiko pa komentira »Nation ! und Staat« v svoji avgust.-septemberski j številki in pravi, da ^e ukrajinski in rutenski j jezik ne razlikujeta, in da so Ukrajinski in Ruteni ettiografsko Ukrajinci. Več kot 700 tisoč »tukajšnjih« so etnografsko največ Belorusi, ki imajo še dovolj močne nacionalne zavesti. Kot Jude in Hebrejce našteva statistika 2,732.000 oseb, dočim pa statistika o konfesijah, ki je izšla skoro isto-I časno več, t. j. 3, 113.900.
LABINSKI RUDNIK IN PRODUKCIJA PREMOGA
IZREDNO IZKORIŠČANJE PREMOGOKO-PA V LABINU
Reka, novembra 1937. — (Agis). — Znano nam je že. da so v zadnjem letu zgradili v Labinu novo vas, ki nosi ime »Arsia« in ki je namenjena za velikanski porast delavstva v rudniku. Vas je bila ob obletnici pohoda na Rim svečano blagoslovljena. Porast prebivalstva v tem malem kraju je izreden. Ves porast pa gre izključno na račun rudnika, kjer so v ‘zadnjih letih zaposlili ogromno število rudarjev. Tako je bilo v letu 1927 komaj 800 delavcev. 1930 1000. 1936 že 4767 delavcev a 1937 pa 6370. Nesorazmerno v zvezi s številom delavstva pa se je v tem časn dvignila produkcija. Leta 1921 so izkopali komaj 79.561 ton premoga. V naslednjih letih je produkcija izredno hitro naraščala Tako kažejo številke sledeč porast:
192J	79.561 ton
1926	184.200	ton
1931	219.320	ton
1934	289.346	ton
1935	383.123	ton	'
1936	725.610	ton
1937	900.000	ton
1938	pa računajo da bo produkcija zn šala 1 miljon.
Nesorazmerje med porastom števila delavstva in med porastom produkcije je jasno. Kljub temu. pa si dovoljujejo, da hvalijo življenske pogoje in položaj zaposlenih. V našem listu pa smo že priobčili razgovor z enim izmed delavcev v tem rudniku, ki je opustil delo radi prevelikega izkoriščanja, kljub temu d'a ea čaka v brezposelnosti težko življenje.
BEOGRADSKO DRUŠTVO ZA NAŠ LIST
Beogradsko udruženje »Istra, Trst, Gorica« razaslalo je svojim članovima ovaj apel:
Sa žalošću je konstatovana činjenica, da u Beogradu ima srazmjcrno najmanje pretplatnika na list »Istra«. K tome i taj mali broj neuredno uplaćuje dužnu pretplatu Nije potrebno da napominjemo kako nam to nikako ne služi na čast.
Društvena uprava apeluje tom prilikom na svoje članstvo da taj nedostatak ispravi. Nijedan pravi emigrant, nijedan dom i e smije da bude bez lista »Istra«. Za minimalnu pretplatu od Din 48.— za cijelu godinu ili Din 24.— za pola god., svakome je omogućeno da mu se u kuću dostave vijesti iz naših krajeva, koje su za nas neosporno važne i potrebne.
U tu svrhu postavljen je za povjerenika lista »Istra« društven) djelovodja g. Ante F 1 e g o, kod kojega možete izvršiti svoje pretplate i dobiti druga obavještenja. PRETPLAĆUJTE SE, ČITAJTE I ŠIRITE NAŠ JEDINI LIST »ISTR A«
TALIJANSKO JUGOSLOVENSKI TRGOVAČKI ODNOSI
Zagreb, 15 nov. 1937. — Današnji reza koja se naplaćuje na pamuk i pa-
Poverjeništvo lista »Istre« v Kranju
Kranj. nov. 1937. Poverjeništvo lista »Istre« je prevzelo sedaj tukajšnje »Primorsko društvo »Sloga«. Za vse eventualne oglase, naročila lista in drugo obrnite se na gori imenovano društvo.
0 PRA VDI
Lavovi, tigrovi i razni drugi, rodovi opasnih životinja hrane se manjim, slabijim životinjama, pa od njih po nekad stradaju i ljudski životi. U čemu je tu plenfenitost cilja i gde je tu pravda?
Uopšte svako biće, pa prema tome i svaku životinju, Proviđenje je obdarilo potrebnim i dovoljnim sretstvima za samoodbra-nu. Životinje, koje padaju kao žrtve za hranu jačih grabežljivaca, — za hranu, na koju ovi imaju prirodno pravo, po zakonu samoodržanja, — mahom su žrtve svoje neopreznosti. Ali zar tu može biti reči o nepravdi? Zar može biti reči o nepravdi, ako neplivač iz puke neopreznosti skoči ili padne u duboku vodu, pa se u njoj udavi? Zakon pravde svakom biću bez razlike na sasvim razumljiv način i unapred stavlja do znanja, čta će ga snaći, ako savesno ne upotrebi sva sretstva, koja mu u dovoljnoj meri stoje na raspolaganju, u cilju samoodbrane.
S druge strane, kad tigar ili lav ili druga koja grabljiva životinja pođe u lov, ona ulovi samo onoliko plena, koliko joj je potrebno za obrok; sve ostale životinje, — pa i raslinje, — ona ostavlja da i dalje u slobodi živu. Jedina stvarno opasna i nezasitna životinja, kojoj nikad nije dovoljno plena u tuđoj krvi, tuđoj patnji, tuđem znoju, tuđoj zamud i uopšte u tuđim dobrima i pravima, to je zao, 'nekarakieran, sebičan ćovek.
Najzad, kad ne bi bilo morskih pasa, kitova, lavova i drugih rodova opasnih životinja; kad ne bi bilo snega, žege i drugih meteoroloèkih pojava, — kako bi čovečan-sivo bilo naterano
»Jugoslovenski Lloyd« donosi:
Kako se saznaje s pouzdane strane od naše strane predloženo je Italiji da pregovori na sklapanju novog klirinškog sporazuma počmu 5 decembra. Prema naknadnim informacijama pre-govori ce početi najkasnije 7 decembra i to u Beogradu.
Istovremeno održat će se i drugi sastanak u ovoj godini Jugoslovensko-ta-lijanskog stalnog privrednog odbora. Članovi talijanskog dijela komiteta imat će punomočje od talijanske vlade da mogu u isto vrijeme voditi i pregovore oko novoga klirinškoga ugovora. Pred vid ja se da će pregovori oko kli-ringa trajati oko 3 dana a isto toliko i rad Komiteta. Prema tome, pregovori i sjednice Komiteta završit će se oko 16 decembra. Već unapred je utvrdjeno da novi klirinški sporazum ima da bude sklopljen po principima postojećeg ju-goslovensko-turskog klirinškog sporazuma. I Italija ima isti klirinški sporazum sa Turskom. Novi kliring imao bi stupiti prvoga januara 1938 godine na snagu.
U Rimu je 15 oktobra o. g. potpisan naknadni protokol u pitanju uvoza fioc-■ co iz Italije u Jugoslaviju. Naše carinske vlasti kategorisale su do sada ovu I umjetnu vrstu pamuka pod br. 328 predloga opće carinske tarife t. j. kao svilenu vatu. Na osnovu toga uvozna carina na fiocco iznosila je 50 zlatnih dinara za 100 kg. Na ovaj način nije postojala ni najmanje rentabilnost za uvoz »fiocco« iz Italije. Na zahtjev talijanske vlade sklopljen je ovaj naknadni protokol po kome se fiocco ima cariniti na bazi 5 zlatnih dinara za 100 kg. Ova carina ima obaveznu snagu od 1 jula ove godine.
Medjutim, smanjenjem uvozne carine na fiocco nije ovo pitanje još likvidirano, odnosno rentabilnost uvoza »fiocco« nije još obezbjedjena. Naše poreske vlasti naplaćuju na »fiocco« kako kao na sirovinu, tako kao i na predivo 44% na ime luksuznog poreza i poreza na poslovni promet.
Zbog toga je talijanska vlada tražila da se i ovo pitanje oporezivanja »fiocco« riješi na taj pačin što će se ovaj porez od 44 posto smanjiti na stopu po-
mučna prediva.
Kako se saznaje, pitanje oporezivanja »fiocco« treba da se riješi najkasnije do kraja ove nedjelje. Možda će ovo rješenje imati privremen karakter, jer problem oporezivanja ove sirovine s obzirom na njen značaj tekstilnoj industriji nije tako lak.
Italija nam je još u augustu o. g. odobrila jedan specijalni kontingent, za žive svinje. Vrijednost ovog kontingenta, koji se odnosi na ovu g. iznosi 7 milijuna lira. Kako se raspodjela ovih kontingenata vršila u Italiji, to je početku postojao nesporazum, koji će izvoznici u našoj zemlji dobiti ove kontingente. Od strane Italije ovi kontingenti podijeljeni su na dva ravna dijela na Federaciju trgovaca i na Federaciju industrijalaca. Sporazum o raspodjeli kontingenata medju naše izvoznike već je postignut i izvoz svinja u Italiju počeo je još krajem septembra i još traje dalje.
Povećanje prometa u riječkoj luci
U Budimpešti jc održana sjednica odbora za luku grada Rijeke. Medju ostalim je ustanovljeno, da je željeznički promet Rijeke porasao u prvom polugodištu 1937 za oko 90.000 tona ili 40 poste prema istom razdoblju u 1936. Udio Madžarske u tom prometu iznosi 15 posto, t. j. oko 47.000 tona, bez živoga blaga. U istom razdoblju dopremljeno je iz Madžarske 49.000 komada rogatog blaga. Staje za blago su povećane i poboljšane tako, da se u njih može istodobno smjestiti 2800 komada blaga. Promet brodova porastao je za 39.400 tona. Djelovanje madžarske carinarnice je takodjer povećano i to osobito kod robe odredjene
ITALIJA I JAPAN
l ULOGA GROFA L. ALDOVRANDI MA-RESCOTTIA NA KONFERENCIJI U BRUXELLESU
Konferencija u Bruxellesu je zavržena * Japan je osudjen. Protiv je glasovala jedina Italija. Pretstavnik Italije, grof Luigi Aldo-vrandi Marescotti o čijoj knjizi >La Guerra diplomatica* smo opširno pisali, pročitao je na konferenciji ovu izjavu:
»Halja smatra da rezolucija kojom se osudjuje postupak Japana prema Kini ne otvara put mirnom riješenju sadašnjeg konflikta, nego naprotiv može izazvati veće i teže komplikacije. Zato Italija ne će preuzeti odgovornost i izjavljuje, da će glasovati protiv ove rezolucije rezervirajući si pravo, da svoje daljnje držanje u ovom sporu naknadno odredi*.
Ovu izjavu, kako tvrde talijanski listovi, talijanska vlada morala je dati, da na vrijeme upozori na opasnosti koje bi mogle nastati time, što se prema Japanu bezobzirno postupa.
Conte Luigi Aldovrandi Marescotti bio je talijanski ambasador u Berlinu i član Lyt-tonove komisije za Mandžuriju 1931. Pariški list »Oeuvre* usporedjuje držanje Italije u Bruxellesu sa nekadanjom funkcijom grofa L Aldovrandia Marescotha, pa kaže:
»Aldovrandi Marescotti bio je naime član poznate Lyttonove komisije koju je koncem 1931. Liga naroda poslala u Kinu, da na licu mjesta prouči položaj koji je nastao japanskom provalom u Mandžuriju.
Izvještaj ove komisije potpisao je uz lorda Lyttona. generala Claudela, Ross Me Goya i dra Schnee-a grof Aldovrandi Mare-scotti, zajamčivši talco svojim potpisom, da le:
1.	Japan izazvao prvotni incident dne 18 listopada 1931 budući da operacije japanske vojske vršene tečajem ove noći ne mogu biti smatrane opravdanom obranom.
2.	Da novi režim u Mandžuriji nije pro-izašao iz spontanog pokreta pučanstva i iskrene želje za samostalnošću.
Fašistička Italija, koja u Bruxellesu nastupa kao advokat Japana, namijenila je svome pretstavniku tešku zadaću, da svoja lična opažanja koja su fiksirna crno n b>-
za uvoz u Madžarsku. Tome je najviše doprinjelo napuštanje poseb-
medj"u1 ostalim SpraSjal^i o brodskim | kl°' uskladi Sa Revnom politikom*. vezama, pak je sa zadovoljsvom usta novljeno, da je u tom pogledu nastalo poboljšanje, jer su talijanske duge plO' vidbe predvidjene za Rijeku redovite pruge, i to osobito za Ameriku Aziju i Afriku. Osim toga na toj se sjednici raspravljalo i o važnim valutnim i želj tarifnim pitanjima.
UVOD U NOVU TALIJANSKU POMOĆ GEN. FRANCU
Zagreb, nov. 1937 — »Obzor« od 16 o. mj. donosi: U času kada su stigli povoljni odgovori vlade u Valenciji i Burgosu o pitanju dobrovoljaca s talijanske strane su danas lansirane nove vijesti o dobrovoljcima, koji preko Fran cuske ulaze u španjolsku, da se bore , , ,	,	iu posljednjim odlučnim borbama. U
sretstava za lov i odbranu do fabrika J. I diplomatskim krugovima se vjeruje da
Bojna moč
v Sredozemskem morju
Od Rima do Hollywooda
»Od Adis Abebe do Bilbaoa, od R>' ma do Berlina, od Ženeve do Londona so na pohodu zmage rimskega imperija in velike ideologije*.
Benito Mussolini ob obletni^ »Marcia su Roma 1937 Chicago (»Prosveta*). — Pred nekaj tedni je mlad letalce obiskal Ameriko. Prišel je iz Rima. Ko se je izkrcat v Netg-YprW-so ga brž odvedli po ovinklih in ga skrili v
liinnsk5	^7.	— Ita-I ne/cra hotelu, da »ga ne bo nihče nadlego-
j a vojna mornarica šteje danes 6 I val*. V pristanišču ga. je namreč čakala vS'
, dYe veliki sta se v gradnji | Uka množica sovražnih demonstrantov, kor 19 križark, 15 izvidniških ladij, 44 ru- I Urim je srečno ušel silcev, 6 torpedovk in 98 podmornic. Te I Mladi letalec je povedal newyorèkim k' številke navaja italijanska revija »Ge-| s/om. da je prišel v Ameriko študirat tehn1'\
ko izdelovanja ameriških filmov in ko I vrne domov, bo rodil fUmiranje opere in ^
živa i sapuna, do fabrika kbža, do tekstilne industrije i do krznarskih radnji? I kad ne bi bilo besnoće pasa, peronospore, stenica i sličnih insekata, kako bi čovečanstvo bilo naterano da dođe do Pasteurovih zavoda, do upotrebe sapuna i vode za pranje i do upotrebe sumpora i modre galice?
Doista, u večnom životu prirode, »svako zašto ima svoje zato*, i u svemu, šio se u njem zbiva, ogleda Se i plemenitost cilja t izvršenje pravde, koja je, istina, »spora, ali dostižna*.
Sada je red, da se vidi, u čemu je plemenitost cilja i koji je cilj potresima, od kojih toliko mnogo pati čovečanstvo. i na koji način i sa kakovim rezultatima božanska pravda kažnjava i ispravlja ljudsku nepravdu, kao rezultantu jedinstvene vladavine laži, nasilja i nepravde.
DR. IVO MOGOROV1Ć
su ove vijesti lansirane zbog toga, da se opravda nova pomoć, koju će general Franco dobiti iz Italije. Tako se medju ostalim tvrdi, da je posljednjih dana, nakon boravka od nekoliko dana u Parizu, prešlo preko francuske granice Kataloniju oko 5000 dobrovoljaca, ve činom Rusa i čeha, specijalista za strojne puške, tankove i avione. Osim toga je posljednjih dana poslano preko granice 320 lakih i .62 teške strojne puške s oko pola milijuna naboja. Na koncu se još tvrdi da je iz jednog fran cuskog arsenala, dozvolom francuskog ministra vojske poslano u španjolsku za valencijsku vladu šest baterija s odgovarajućim brojem granata i šrapnela.
Idrijskim rudarjem!
Nekateri izmed tovarišev so me v pismih vprašali, kdo izmed odpuščenih ru-	„„ ...... *»„-
darjev ima pravico do kake terjatve pri njh nepoznatih gusarskih podmornica
TRINAESTA PODMORNICA.
Rijeka, 7 novembra 1937. Danas ujutro stigla nam je ponovno još jedna podmornica teško oštećena na popravak u naše brodogradilište. Podmornica je stigla iz Sredozemnog mora. Popra vak se mora hitno izvršiti. To je već trinaesta podmornica od onih tako zva-
idrijski bratovski skladnici.
Pravico do terjatev imajo vsi oni, ki só bili 1. 1931 ali preje odpuščeni od dela brez ozira na to, da so prijeli kako odpravnino. Odpravnina namreč ni bila izplačana od bratovske skladnicc niti ni prišel v poštev denar, ki ga je posameznik v teku let vplačal v brat. sklad-
bila iz-
iz Sredozemnog mora, koje se kod nas popravljaju.
Prisiljeni odstop predsednika pokrajinskega odbora v Trstu
v .	^	. tlI .	. Trst, nov. 1937. — Koncem oktobra
nico, temveč je ta odpravnina bila iz- he podal odstavko dosedanji predsednik plačana po splosno veljavnem-zakonu, I pokrajlnskega odbora za Tržaško pokra-ki je bil izdan od faš. vlade pod ime- jino pieri pieri gji je na tem mestu, nom »Carta di lavoro«.	I odkar se je pokrajinski svet sploh usta-
Zdi se, da so se vsi prizadeti ze zgla-	geie pred kratkim je bil zopet po-
sili, zato sporočam vsem tovarišem, da trjen za nadaijna štiri leta. Sedaj pa je se zbiranje podatkov zaključi dne 10 dec. morai nenadoma podati odstavko. Vzrok 1937, s katerim dnem izročim vse nabra- temu je avt0mobilska nesreča, ki jo je no v nadaljnje poslovanje drugim cim- zakriv|i pieri jn prj kateri je našel smrt teljem, o čemer bodo posamezniki dalje p}aninec iz Ajdovščine. Pieri je imel že obveščeni pismenim potom.	ponovno podobne Incidente. Pri zad-
Sporočam še, da so naši podobno ak- njem pa se je sam tudi nevarno ranil, cijo započeli tudi oni odpuščeni rudarji tako da so ga moraii prepeljati v bolniki se nahajajo še v Idriji. Tudi oni se L0 kjer je pod policijskim nadzorstvom, borijo zato, da bi jim bila priznana po- kajtl zagovarjati se bo moral pred so-kojnina pri bratovski skladnici v Idriji, j djščem radi smrti pok. Planinca. Na Upajmo torej na skupen uspeh.	njegovo mesto je sedaj imenovan tržaški
KRAŠNA A.,	I podprefekt Michele de Masellis za kra-
primskovo 160 Kranj IIjevskega komisarja.
rarchia«, ki pa naj brže niso točne.
Angleška vojna mornarica v Sredo-1 zemskem morju pa bo obsegala 9 oklop-nic, 2 bojni križarki, 4 križarke I. in 8 križark II. razreda, 3 matične ladje za |
film bo najboljši na svetu V Združenih državah se bo mudil najmanj dvajset dni.
Nato je odpotoval z letalom v C a li fond i
letala ter več podmornic in lahkih ladij 1° in pristal v Hollywòodu Takoj je zavrlf Skupno 80 edinic, med tem ko znaša I ,0 v prestolnici filmov, kakor da je zapthau italijansko bojno brodovje 218 edinic V °-tra fc“r'a- Nekn s,"vn<’ filmska igralka r velikih vojnih ladjah je Anglija moč- ogrozila s stavko, če obiskovalec iz Rim1 nejša, malih pa Ima Italija več in to le\]iaredl*!l°,sadmo sf°Pini° v njen atelje. Boi v Sredozemskem morju posebno važno, lllwoodski listi so prinesli žgoče izjave igro ker je tu Italija tudi v letalstvu moč- I --v- pro-*. obiskovalcu; prinesi, so tudi »Jih';
nejša.
Pokušaj kradje u Zagradu
Zagrad, novembra 1937. U našem malom selu koje broji tekar devet kuća, i za koje bi se reklo da je na kraju svijeta jer ne vodi put dalje od njega, imalo je koncem prošlog mjeseca svoju senzaciju ili bolje reći uzbunu. Naime, u noći izmed ju 26 i 27 o. mj. došuljao se neki dugoprstić u štalu našeg seljaka Gojak Antuna zvanog Kapusalov 1 htio mu odvesti iz štile jedinu kravu. Gojak je čuo da nije nešto u štali u redu, pošao je da pogleda, čim je tat vidio da je otkriven, pustio je kravu i pobjegao u borovu šumu koja se nalazi tik samog sela. Gojak je nakon toga digao uzbunu i svih ovih devet famili-a dalo se u potjeru, ali uzalud. U borovoj šumi nije se tata moglo pronaći. Sumnja je pala na jednog krpara lon-
Neka slika je imela v sredi gručo ubil1^ abesinskih in španskih otrok okoli po b(\ sede, ki jih je izrekel obiskovalec rz Rim11-»Vojna ie največ ji m najboljši šport za v** mlade moške!. ;.*
Vihar ogorčenja v Hollywooda se je večal. Kamor je mladi letalec iz Rima stopnje bil ostracizirajj — bojkotiran — os" Ijen. Nihče — 'razen dveh ali treh. lizun0’ iz uprave — m hotel govoriti z njim in »J je enkrat ali dvakrat vabil znane igralce tfl igralke na zabavo ie našel — prazno dc‘r rano Nihče n» prišel...
Po «nem tednu je natihpina zapustil lyuood — poparjen, osramočen in popoln0' rna premagan. Odletet je nazaj na vzhod domov Njegov obisk Amerike Je. bil popO‘to f laško
Čitatelj je lahko že davno uganil, kd° je ta mlad človek ...
NOVI BROJ »IVi_____ISTRANINA«
jv,	»i« jcuiiuB «.i(jara ion- ■	sn^° najnoviji, Gieći,
ca koji je u našem selu boravio do pod	Istranina«, Koji ima slijedeći s»
’lfpwgutar neSta“ k“ da Sl> le ZSm- “pri««* knjige Gabrijel. Cvltana
zemlje«, Ernest Kadetić: U obr?„
Pomanjkanje kukuruznog brašna
La n išče, novembra 1937.*— Mi u ovim krajevima nemamo nikada toliki prirod s polja da bi mogli pol godine proživjeti, pa makar bila i najbolja ljetina i zato moramo kupovati u dućanu, 1 to najviše žuto brašno za palentu koja nam je 1 jedina hrana. Ali u posljednje vrijeme osjeća se veliko pomanjkanje kukuruznog brašna pa 1 na-trgovcl nam kažu da ga ne mogu dobiti. Ne samo da je pomanjkanje žutog brašna, nego se pomanjkanje osjeća i kod slanine ! soli, osobito soli mi ne možemo dobiti više od četvrt kilograma.
nu narodne časti, Sime Fučić: Ko kriv, Gabrijel Cvitan:	Lak?1]
Frane pao s grane, Radoslav
'jeo;
vač: Uspomene na majku, er: Brinl11^} se za ptičice, Rikard Katali, Jere tov: Otvorite kaveze, More, »V rod bez slobode, Fran Mažurah' Isus i djeca, Barba Rike: čudna * j lja, Grašak, — Razno, Naj..., Kl0ga' Jožić, Dječje novine, Malo razonode, " gonetke.	$
»Mali Istranin« izlazi Jecìan1ar» mjesečno. — Pretplata iznosi 12 na godinu. — pojedini broj stoji 1 “^„1' — Za Inostranstvo dvostruko. štvo i uprava nalaze se u Boškovic® , ulici br. 20. Telefon 59-31. Vlasnik, vač 1 odgovorni urednik: Ernest ^ d e t i ć, Zagreb
DROBNE VESTI IZ NAŠE DEŽELE
— Brtonigla. — U Brtonigli je 6 o. mj. na svečan način otvoreno novo zabavište za djecu.
— Motovun. — Novim podešta-tom u motovunskoj općini imenovan je dr. Manlio Malabotta.
— Pazin. U nedjelju su se sakupile Mlade fašistkinje u Pazinu iz južne i istočne Istre. Prisutne su bile faš. djevojke iz Pazina, Buzeta, Rovinja, Vod-njana, Kanfanara, Labina, Plomina i Pule.
— Piran. Grom je udario u kuću seljaka Babiča u okolici Pirana i to baš kroz dimnjak dok su se ukućani grijali. Ubilo je psa, a štokovca Narcizija teško ranilo.
— Pula. — Prefekt Istarske pokrajine odredio je da fino stolno ulje u kantama bude po cijeni 10.70 lira kg, a u flašama po 9.40 kilogram.
— Rihemberg. Milena Šuligoj iz Rihemberga je uhapšena.
— Sežana. Dimnjačar Colja Ernest pao je za vrijeme rada sa Ijestava i dosta teško se izranio.
— Trst. Vatovec Ivan, star 39 godina, po zanimanju mehaničar ranio se dosta teško svrdlom u desnu ruku.
— Trst. — Pretekli teden je padla po stopnicah 80 letna Eliza Muzmak iz Ljubljane in si zlomila nogo v kolenu. Njeno stanje je nevarno zaradi visoke starosti.	(Agis).
— Trst. — V prosti luki je padla po nesreči velika bala bombaža na 58 letnega Benčina Ivana. Zadobil je težje notranje rane in si zlomil 2 rebri.
— Trst. — Na Vrdeli si je pri igri zlomil desno nogo Sletni Rozarij Kavčič-	(Agis).
— Trst, — Marija Knap, 57 let stara, iz Dekanov, je iz bojazni da bi zamudila parnik za Koper, tekla na pomol in pri tem podrla nekega F. Pa-gliago na tla. Oba sta dobila lažje poškodbe.	(Agis).
— Tržič. — Pri nakladanju kamenja se je 57 letni Ivančič Marko ponesrečil s tem, da mu je padel na nogo večji kamen in mu prizadejal težjo poškodbo.
MALI VESTI
— 16 o. mj. se navršilo 695 godina, od
kako je Zagreb postao slobodni kraljevski glavni grad.
— U zagrebačkom kazalištu gostuje 24 i 25 o. mj. osam pjevača milanske Scale sa svojim dirigentom. Oni će pjevati nekoliko arija iz »Aide« 1 »Tosce«.
— Agencija Avala javlja: Jugoslavenski poslanik i opunomoćeni ministar u Rimu pri Kvirinalu g. Boško Hristić predao je danas Njegovom Veličanstvu Kralju Italije i Caru Abesinije Viktoru Emanuelu svoja akreditivna pisma po uobičajenom ceremonijalu u pratnji cijelog osoblja jugoslavenskog poslanstva. Poslije predaje akreditiva g- Boško Hristić pretstavio je Njegovom Veličanstvu Kralju i Caru osoblje poslanstva.
— Na putu u Južnu Ameriku umro je bivši pretsjednik engleske vlade i bivši vođa Radničke stranke Ramsen Macdonald.
— Gibraltarsko pogranično redarstvo otkrilo je jedan vlak s puškama i streljivom. Kako se saznaje, ovaj ratni materijal dovezao je jedan njemački brod, koji je iz Hamburga preko Tangera jučer došao u Gibraltar.
— Sin španjolskog poslanika u Beogradu i sekretar poslanstva otputovali su 16 o. mj. u Špani ju da se bore kao
milicioneri.
______ Neville Chamberlain uputit će novo pismo Mussoliniju, tekst kojega se sad izradjuje u Foreign Officeu. Pismo sadržava smjernice za razgovor izmedju Ciana i Pertha.
— U Palestini položaj se sve više pogoršava jer su sve brojniji atentati uvijek na dnevnom redu. Prošle noći uapšeno ie u raznim krajevima Palestine 30 vodja židovskih revizionista.
— Japanske divizije stilpaju sada u pravcu prema Nankingu, potiskujući Kineze. kojima nije uspjelo utvrditi se na tre-
^-^Ku^panjolskih nacionalističkih vlasti moraju francuski konzulati likvidirati svoju djelatnost na Kanarskim otocima i na Baleariijia, te napustiti španjolsko područje.
_____ Kina je odbila posredovanje Italije u konfliktu sa Japanom. Kina priznaje posredovanje jedino bruxelleske konferencije.
__ »Giornale đ’ Italia« demantira ra-
zne vijesti u vezi sa projektiranim talijansko-britanskim pregovorima, kao 1 Qnu da je grof Volpi krenuo u London U svrhu podizanja zajma na engleskom novčanom tržištu.
— Na sveučilištu u Salamancl otvoren ie tečaj talijanskog jezika. Prvom predavanju prisustvovalo je preko 400 studenata. Tom prilikom profesor Volpi održao je svenni govor.__________________-
Slovansko, svetovno knjižnico, druge knjige in časnike izdane pred vojno v Julijskoj Krajini kupi
I. HRIBOVŠEK, dentist Zagorje ob Savi
Veliki proces proti krijumčara u Puli
Jedan milijun i 795*000 lira globe i 51 godinu robije
Pula, nov. 1937. — Velik proces protiv krijumčara koji je trajao petnaestak dana završen je 5 o. mj. To je najduži proces održan u Puli u zadnje vrijeme. Osudjeni su mnogi krijumčari na velike kazne. Tako je osudjen Giordani iz Zadra na 38 mjeseci i 31.600 lira globe, Stojnić Anton iz Poreštine na 1.950 lira globe, Pincan Paškval iz Poreštine na 20.250 lira, Babič Ivan iz Poreštine na 3 godine i 2 mjeseca i 45.774 lira globe, Labinac Anton i njegova žena Marija rodj. Godan na 750 lira svaki, Galešić Mario i Marija iz Velikog Lošinja svaki na 4\ godine i mjesec dana i 186.000 globe; Consalvi Edoardo iz Italije na 4 godine i 15 dana zatvora i 207.000 lira globe, Matulić
Anton iz Zadra i Vučetić šimun iz zadarske okolice svaki na istu kaznu kao i Consalvi Edoa'rđo, D’Olimpio Giovanni iz Italije i Ziganté Vice iz Raba svaki na 38 mjeseci zatvora i 142.000 lira globe, Balarin iz Zadra na 2 godine i 27 hiljada lira, Varagnolo Salvatore Iz Italije na 37 mjeseci i 80.250 lira, Novaše-vić Marko iz Zadra na 1 god. i 2 mjeseca te 88.798 lira, Pičinić Anton na 550 lira, Martinolić Anton iz M. Lošinja na 37 mjeseci i 45.000 lira, Vianello Ivan iz V. Lošinja, Vianello Anton iz Zadra i Ceccarelli Luigi iz Italije svaki na 3 godine i 44.524 lire globe.
Ukupno na 1,795.131 liru globe i 51 godinu robije.
Finansijske teškoće Italije Pomagajte rojaku rudarju!
Prejeli smo od rojaka ru darja v Srbiji pismo, v katerem piše med drugim:
Londonski »Financial News« javlja da izvoznici onih zemalja, koje nemaju klirinške ugovore sa Italijom imaju sve veće teškoće oko naplate svojih potrà živanja u Italiji. Još nedavno američka potraživanja imala su izvjesne prednosti, na jednoj strani zbog toga, što USA nisu učestvovale u sankcijama protiv Italije, a na drugoj zbog toga, što se Italija nadala da će moći emitirati ponovno svoje' obligacije u New-Yorku Ali sada imaju i Amerikanci oko naplaćivanja svojih potraživanja u Italiji iste teškoće. Glavni uzrok oskudice u devizama u Italiji leži u velikom uvozu petroleja i drugih sirovina, potrebnih za naoružanje. Osim toga narod je počeo da tezaurira engleske funte i američke dolare. »Financial News« smatra, da je talijanska vlada dobila na osnovu dekreta, da svi Talijani moraju prodati sve efekte, koji glase na strane valute, državi, za oko 150 milijuna dolara, obligacija. U Americi ne postoji nikakva zabrana da talijanska vlada ne bi mogla ove obligacije prodati u Wall Streetu, gdje ove obligacije notiraju, ali već prodaja ovih papira za nekoliko hiljada dolara imala bi za posljedicu pad njihove vrijednosti. Poznati bankar Giannini pokušava već nekoliko mjeseci da uvede ove papire ponovno na američko tržište. Medjutim, t. zv. »Johnson actom« zabranjena je emisija novih bonova, kao i obveznica, koje su bile već ranije emitovane u USA. Agenti talijanske vlade ograničili su se zbog toga na prodaju malih količina tih obligacija.
Ponovno povečanje jugoslovanskih klirinških terjatev v Italiji
Ljubljana, noyembra 1937, (Agis). V prvi četrtini oktobra se je saldo italijanskega kliringa pri nas spet povečal za 4.3 milijona lir, in znaša že 24.4 lir. kar predstavlja 56 milijonov dinarjev. V Benetkah se vršijo pogajanja in razgovori, kako nai bi se ukrenilo, oa bi se ta saldo zmanjšal, kajti skupno s starim klirinškim saldom znašajo danes naše terjatve napram Italiji 65.1 milijona lir. kar da skoro 150 milijonov dinarjev.
PROSLAVA FAŠISTIČNIH PRAZNIKOV
Trst, nov. 1937. — Po vsej Julijski Krajini so na slovesen način fašisti proslavili obletnico pohoda na Rim, 28. oktober. Letos so raztegnili to proslavo še na naslednjo nedeljo, 31. oktobra. V vseh obmejnih pokrajinah so tega dne izročili v uporabo razna javna dela. Povsod so morali po radiju poslušati duče-, ev govor. Vršile so se tudi maše zadušnice za padlimi fašisti, in za padlimi »dobrovoljci« na španskem. Imena teh so vklesali v spominske plošče. V Gorici so posebno slovesno qdkrili posebno svetišče mrtvih v samem sedežu fašja. Tam so vklesali imena onih ki so padli za fašistično stvar, ki so padli v Vzhodni Afriki (med temi je deset Slovencev iz Goriške pokrajine) in ki so padli kot »dobrovoljci« v Španiji (tudi med temi sta dva Slovenca).
Po deželi in tudi v mestih so razdelili nagrade učencem, ki so se odlikovali v učenju italijanskega jezika. Nagrade so bile po 100 lir vsaka. Proslulo društvo »Dante Alighieri« jih je nakazalo po 63 za vsako obmejno pokrajino.
UREDNIŠTVO JE PRIMILO.-
Mali ženski svijet, tar. 1. Ljubljana.
Angelo Cerkvenik: OvCat Kuro, str, 120, Izd. Mladinske Matice, Ljubljana 1937.
Josip RltalClf: Nana, mala < pica, str. 64, Izd. M. M., Ljubljana 1937.
Davorin Rovljan; Sl me J 1» Roža, str. 64, Izd. M. M., Ljubljana 1937.
Izbor najboljih savremenlh članaka. Borovo, 6.— Din.
Mali Istranin, br. 3, Zagreb.
Naš rod, br. 2, Ljubljana.
Popotnik, časopis za sobodno pedagogiko br. 1—2 Ljubljana.
Narodna odbrana, br. 41, Beograd.
Hrvatski radtSa, br. 10, Zagreb.
Duhovno življenje, okt. 1937, Buenos Aires.
Slovanskv PrelUed, br. 8, Prag.
Ceskoslovcnsko Jlhoslavanska revue, Prag.
»Namen mojega pisma je, da opišem kako se mi godi. Vem, da bo morda koga zanimalo, meni pa bo lažje pri srcu. In nazadnje bi prosil za svet. Pisati hočem čisto resnico, ne da bi pretiraval. Verjemite mi, da sem zadnje čase duševno in telesno uničen. Nič ne lažem, če zapišem, da je moja družina z mano in ženo vred tako rekoč lačna in bosa. Imam štiri otroke (najmlajši je star 2 meseca), žena boleha že skoro leto dni, jaz pa naredim komaj 12—15 šihtov in to zaradi bolezni. ... Tcžan je ta korak, katerega sem prisiljen narediti in se obračati na javnost za pomoč. Ni mi lahko pri duši in zjokal bi se kot otrok. Ali ko mi pomaga, zima je tu. Vsi pa nimamo kaj obuti in ne kaj obleči. Kaj naj počnem ...? Nesreči, ki me preganja že .nekaj let, se ji ne morem postaviti po robu. Meseca junija me je v jami zasulo in nekaj tisoč kg težka letna se je zrušila name. toda k sreči se je ustavila tik nad glavo, mene pa je drobiž zasul. Rezultat: k sreči zlomljenega nič, pač pa po vsem telesu sem imel rane. Ležal sem mesec dni v postelji. V avgustu sem šel znova na delo, pa sem se prehladil in zopet obležal. Ravno sedaj na zimo sem bil premeščen. Komaj sem naredil 12 šihtov v novem kraju, pa sem si nakopal novo bolezen. Zdravnik je konstatiral da imam ture na črevesju. Sicer je pri nas ta lepi način, da če je človek bolan ne dobi nič. Zdaj pa si lahko predstavite kakšen je položaj. Povejte mi za kako humanitarno društvo, da bi se obrnil za pomoč. Verjemite mi, da je težak ta korak, a če pogledam moje pa bi še marsikaj več storil zanje...!«
★
Upamo, da se bo našlo v naših vrstah kako dobro srce, ki bo dalo kak majhen dar za našega trpečega rojaka. Zato se obračamo na naše rojake in smo gotovi, da bodo priskočili na pomoč.
Denarne prispevke pošljite na upravo našega lista kot prilogo »za rojaka rudarja«. Imena darovalcev bomo objavili v listu.
PRIREDBA N. Ž. S. U SPLITU
POSVEĆENA JULIJSKOJ KRAJINI
Split, nov. 1937 —Narodna ženska Zadruga je u svojim prostorijama u petak u veče priredila uobičajeno veče Usmenih novina, koje je bilo vrlo dobro posjećeno. Veče je otvorio R i k a t d K a t a 1 i n i č-J e r e t o v, sa svojom pjesmom »Pjesma naše boli i naše nade«, a zatim je gospodja Iva Braj-n o v i ć, nekadašnja članica stalnog Narodnog kazališta u Splitu prikazala krajeve oko Gorice i recitirala stihove Gregorčiča, Kosovela, Karela širokog, Lamutove itd. Poslije toga je dr. U1 i k s e Stanger održao odulje izvrsno predavanje o osnovnom političko-pravnom paktu odnosa sa Italijom. Veče je zaključio jedan mlad dječak iz Istre, koji je recitirao Dukićevu čakavsku pjesmu »Maria devica«.
VELIKA KRADJA U DANAMA
Dane, novembra 1937. Prve dane u ovom mjesecu strašnu je nesreću doživio naš seljak Floridan Jure zvan Ci-ilbinov. Njemu su u noći izmedju 3 i 4 o. mj. iz štale ukrali dvadeset i dvije ovce, na do sada neobjašnjen način. Ukrali su mu siromahu sve što je ifnao. On je ove ovce kupio nedavno na dug, nadajući se da će sa prihodom od njih moći polagano da dug isplaćuje i da nekako prehrani sebe i svoje.
Tatovi vdrli v stanovanje
P r e tn oktobra 1937. — (Avis). V hišo 'osipa Kovačiča v Smrjah, so neko noč vdrili latovi. Izkoristili so priliko, ko je bil gospodar aretiran radi tihotaptsva in so se priplazili v spalnico. Gospodinja ie sicer se - pravočasno skrila denar, hčerka pa ie alarmirala okolico, da so morali tatovi pobegniti brez plena. Za zlikovci ni sledu.
NIKOLA ŽIC:
IZ GRAHE ZA ZBORNIK 0 ISTRI
Vrh. A. a) župnu crkvu su sagradili župijani pred 681 godinu (?) Slog odgovara donekle romanskom. Na kamenoj škropionlci stoji glagolskim slovom urezana godina 1552.
b)	Zanimljiva je crkva sv. Petra u Marčenigli sa godinom 1557 glagolskim slovima označenom na kamenoj škro-pioni. sagradili su je Dominikanci.
c)	Na podružnici sv. Antuna imade glagolski naslov (malko krnj), koji b) vrijedilo fotografirati.
B.	i C. U podružnoj crkvi u Marčenigli imade jedna vrijedna starinska velika slika i više kipova.
D. svijećnjaci od mjedi svijeća na ulje u stijenja; nije ovdje izradjeno.
Franjo Peršič, župnik.
Žminj. A. a) Župna (stolna) crkva potiče stalno iz VIII. stoljeća. Tko ju je sagradio nije poznato. Slog: romanski.
b) Crkvica sv. Antuna i sv. Jakova po prilici iz VII. stoljeća (Usporedi sa str. 2!) s oblim svodom od kamena.
B.	a) Nepoznati autor- Sv. Nikola (grupa) ; uljena slika na platnu iz vremena Tiziana i Tintoretta. Autor se po običaju onog vremena nije potpisao. Slika je valjda original Nalazi se na glavnom oltaru župne crkve.
b)	Nepoznati autor, Sv. Sebastijan (grupa); uljena slika (na platnu), kopija; vrijeme 'postanka kao gore.
c)	Nepoznati autor:	Svi sveci; kao
gore. (Sve slike nalaze se u župnoj crkvi.)
C.	a) Nepoznati autor- Sv. Nikola; drvo, bojama oličeno iz 17. stoljeća; u župnoj crkvi.
b)	Nepoznati autor: Sv Nikola; drvo, u bojama ne oličeno; u crkvici sv Antuna.
D.	a) nazivi ženskog odijela: »Modrna«, žensko narodno odijelo iz nar. sukna, u opieci prema »kotula« iz tvorničkoga sukna, »trak« - vrpca u koju se uvije kosa na kojoj su maleni, eufuli« (vl^sići), koji se postave van,ako je veselje, a ako je žalost unutra: »pauš« (modra vrpca koja se prišije na rub odijela) ; »kučari« (zakapčalice od žutp žice); »krpet« (zelena vunena plahta, kojom se žene zaogrnu i pokriju kada na-ričući za mrtvacem idu na groblje).
bi nazivi muškog odijela: »krožat« (prsluk), »kamižola« (kaput), »bičve«, »obojki«, »škafuni« (obuća za noge), »klabuk« (malena kapica crnogorska). »šiljar« (klobuk)
c)	»živi kraj« (modri nosači za dječje Pantalone).	Bez potpisa.
(Svršetak).
RAZSTAVA NAŠEGA SLIKARJA V BEOGRADU
Beograd, nov. 1937. Naš mladi in nadebudni unietiiik-slikar g. Riko Debenjak bo priredil 5 decembra t. I. samostojno razstavo svojih del v prostorih društva »Istra—Prst—Gorica« v Beogradu Jov. Rističa št. 29. Razstavljal bo predvsem svoja olja. bakroreze in akvarele.
G. Riko Debenjak je bil vsa leta svojega šolanja na belgrajski slikarski akademiji prvi med svojimi sovrstniki. Diplomiral je lanskega leta z odličnim uspehom. Vkljub zelo slabemu materijalnemu stanju, s katerim se je boril vsa leta svojega študija. ie pridno napredoval in njegovi profesorji so dali priznanje njegovi umetniški sposobnosti s tem. da so sprejeli nekaj njegovih slik za jesensko slikarsko razstavo v umetniškem paviljonu »Cvijeta Zu-zonć«- B;1 ie veren sin svoje zemlje in se je vedno z ljubeznijo in vneto udejstvoval v emigrantskih vrstah.
Ob priliki njegovega prvega izstopa pred širšo javnost sem ea novprašal, kakšne načrte ima za bodočnost?
»Želim iti v Inozemstvo da se izpopolnim in omogočim svoli umetnosti večji razmah. Verujem, da bom uspel. Želim dokazati svetu, da tudi naš mali, zatiran! narod v julijski Krajini uspeva v vseh kulturnih panogah in da Ima kot tak pravico do življenja«.
Ker zavisi nadaljnje šolanje in izpolnitev njegovih stremljenj v veliki meri tud: od materijalnega uspeha te razstave vabimo vse ljubitelje lene umetnosti, da slednjo obiščejo in odkupijo njegova dela.
Mlademu umetniku pa želimo na njegovi poti obilo vztrajnosti in uspeha.
ANTE DUKIĆ: ZMRZLY PLAMENEK
U broju praškog dnevnika »Narodni Listy« od prošle subote izašla je pjesma Ante Dukića »Smrzli plamičak«, koju je za autorovu 70-godišnjicu prevela Ana Urbanova iz njegove zbirke »Od osvit« do sutona«.
ALOJZ GRADNIK V SLOVAŠKEM PREVODU
K. Geraldini, mladi slovaški pesnik in urednik literarne revije »Pramen«, si ze nekaj časa prizadeva, da bi razširil med Slovaki zanimanje za slovensko literaturo. (G. Geraldini je študiral nekaj časa na ljubljanski univerzi). V svoji reviji prinaša večkrat prevode iz slovenske poezije. Tako je v najnovejšem (8) zvezku priobčil zopet tri prevode in sicer iz Gradnikovih zbirk. Prevel je »Sonet o svobodi«, »Pričakovanje« in »Eros — Tanatos«. Prevodi ne kažejo samo Geraldinijevega trdneja znanja slovenščine, marveč tudi popolno pesniško obvladanje snovi in forme.
NAŠI MRTVI
t IVAN VATOVEC
V Cezarjih pri Kopru je umrl v 75. letu domačin Ivan Vatovec. Njegovi sinovi so vsi okusili ali ječo, kot obsojenci posebnega tribunala v Rimu, ali pregnanstvo. Naj mu bo ohranjen blag spomin.
DR. FERDINAND TROST
28. oktobra t. 1. je umrl v Trstu, komaj 34 leta star, univerzitetni profesor Dr. Ferdinand Trost, rodom iz nekdaj slovenske družine. Pokojnik je bil kot znanstvenik v Trstu zelo spoštovan, na univerzi je učil blagoznanstvo. Pri dijakih je bil zelo priljubljen. Slovenskim dijakom je bil vedno naklonjen, saj je sam študiral nekaj časa na univerzi v Zagrebu.
t ŠAVLI HIJERONIM
Kranj, nov. 1937. V soboto, 6 t. m. je tukaj priminul v najlepši moški dobi, častiti gospod Šavfi Hijeronim, župnik pri Sv. Jakobu v Ljubljani. Rodil se je pred 34 leti v Tolminu, a se je že pred vojno preselil v Ljubljano, kjer je bil tudi posvečen v duhovnika in postal doktor filozofije. V bolezni se je zatekel k svojim starišem v Kranj, kjer ga je dohitela smrt.
Naj mu bo lahka zemljica. Žalujočim starišem. bratoma in sestri pa naše srčno
BIBLIOGRAFSKE BILJEŠKE O HRVATSKIM KNJIGAMA U ISTRI
U zagrebačkoj reviji »Hrvatska Prosvjeta«, dvobroj 6—7, piše g. N. Žic o starim hrvatskim knjigama u Istri pod naslovom »Bibliografske bilješke o hrvatskim knjigama u Istri«. Prikaz je ilustriran reprodukcijama naslovnih stranica starih hrvatskih knjiga u Istri. U tom dvobroju je objavljen tek prvi dio prikaza koji će se nastaviti.
Iz ženske sekcije J. Matice u Zagrebu
1'redavanje — Zenska ^sekcija Jugosloven-ske 'Matice održat će predavanje u Ilici broj 83 I kat. Predavati će g. dr. Eisenstadtcr o temi: »Privredni rad žene i njezino zdravlje«. Lian 1 sat predavanja bit će pravovremeno : bjavljen u »Novostima«.
Zenska sekcija .lugoslovenske Matice odr-,-avat će svakog petka u 17 sati svoje društvene sastanke u Ilici broj 83 I. kat. Umo-iavaju se sve članice, da tim sastancima neizostavno prisustvuju. Po članicama uvedene gošće dobro došle. Prvi sastanak 26. novembra o. g.	____
VIJESTI IZ ORGANIZACIJA
SEMESTRALNA SKUPŠTINA ISTARSKOG AKADEMSKOG KLUBA
Zagreb, nov. 1937. —.13. o. mj. u 8 I pol sati na većer održao Je Istarski akademski klub n društvenim prostorijama Palmoti-ćeva ul. 52 svoju semestralnu skupštinu.
V prisustvu lijepog broja članova otvar. pretsjedlnk Defranceski Josip cand. phil. skupštinu, osvrnuvši se na rad Kluba tokom prošlog semestra. Ma da je klub preko školskih ferija bio bez prostorija puna 3 mjeseca, nije prestao da radi oko zbrinjavanja članova za cijelo to vrijeme, što više napravio je veliki korak kad je uz društvene prostorije otvorio i 2 spavaonice za one članove, kojima je mnogo brige t poteškoća zadavao kojekakav stan, gdje nisu mogli da nađu ono najelementarnije za jednog studenta. Da se Klub ne nalazi n nekom latentnom stanju, nego da je i te kako aktivan dokazuje 1 primjer, što svake godine ili bolje svakog semestra, diplomira lijepi broj naših akademičara, koji će znati da se bore l rade ža interese svoje uže domovine. — U mjesecu oktobru diplomirali su gg. Ing. agr. B e k a r Zorko. Z u c c o n Vlatko i Barko-v i ć Franjo na pravu te Renko Franjo na Visokoj kom. školi.čestitamo!	i
Nastupio je zimski semestar, kada Klub po- i člmlje sa svojim predavanjima. Kako svake tako 1 ove godine održavace gotovo svake su- i
bote aktuelna predavanja, koja će biti od koristi za svakog emigrante.
članovi Kluba aktivno sudjeluju 1 u Omladinskoj sekciji društva »Istra«. Or.! će u Istoj postati još aktivniji.
Slronlć Milivoj cand. phll. u svom tajničkom izvještaju zaokružio je cijeli rad Kluba tokom prošlog semestra, naglašujući da je napravljeno onoliko koliko se je moglo napraviti.
Izvještaj blagajnika podnosi Božić Slavko cand. phil., a izvještaj arhivara Ncmarnlk Ante stud. agr.
Izvještaji su Jednoglasno primljeni. U novu upravu ušli su: Prets.jednik: Posedel Antun aps. agr., potpretsjednlk: Miljavac Ante, cand. iurls.. Tajnik I: Perca n Josip, stud. agr.. Tajnik II: Jurkovič Emil, cand. iurls., Blagjnik I: Božić Slavko, cand. phll., Blagajnik II: Erman Ivan, stud. phil., Arhivar: Nem arnik Ante, stud. agr.. Odbornik: D o d 1 ć Stanislav, cand. phil., Nadzorni odbor: P užar Miloš, stud. šum., Udovič Rude, stud. phil.. Vodinelić Josip, cand. phil.
Novi pretsjednik obećaje rad u Klubu apelirajući da mu članstvo u tome pomogne da se postigne ono za cim težim«,
Skupština je završena oko 10 i pol sati.
IZ OMLADINSKE SEKCIJE DRUŠTVA »ISTRA«
SASTANAK OMLADINSKE SEKCIJE
Omladinska sekcija društva »Istra« u Zagrebu prlredjuje u nedelju, 21 novembra svoj redoviti članski satanak — Usmene novine — sa zanimljivim programom. Ove će usmene novine biti posvećene Danu mira. Pozivamo Istarsku omladinu kao I članove društva da sastanku prisustvuju u što većem broju. Sastanak će se održati u prostorijama Socijalnog otsjeka, Mošćenička ul. 16 u 9 1 pol sati.
NOVI POSLOVNI ODBOR OMLADINSKE SEKCIJE
Zagreb, nov. 1937. — Na glavnom godišnjem sastanku Omladinske sekcije »Istre« u Zagrebu dne 14. o. mj. izabran Je novi odbor, koji se na sjednici od 16. o. mj. konstituirao ovako:
K a 1 č i ć Božo, pročelnik: Grakalić Mi-leva, zamjenica; B i až i n a Ivan, tajnik I; Franović Darko, tajnik II; Stepančič Viktor, blagajnik, T u m p i ć Dušan, knjižničar; P e r c a n Josip, gospodar.
Nadzorni odbor: Maretić Josip, Gortan Ana i Benčič Ivan.
Odbornici omladinske sekcije društva »Istra« u Zagrebu upozoruju se na odborsku sjednicu koja će se održati u društvenim prostorijama u Zerjavićevoj ul. 7, 23 o. mj. u 8 sati uvečer. Tekući poslovi zahtijevaju prisustvo sviju. — Tajnik II.
ČLANSKI SASTANAK »ORJEMA« U NOVOM SADU
Karodno-obrambna
Kranj, nov. 1937. — V nedeljo 14. t. m. ob 11 uri predpoldne je tukajšnji meddruštveni odbor priredi! vsakoletno Narodno-obramb-no matinejo.
Gledališka dvorana Narodno čitalnice v Kranju je pokazala, kako Je veliko zanimanje za take prireditve, katero so posetiii zastopniki vseh društev, kakor tudi oblastev, in mnogi, mnogi iz najuglednejših kranjskih družin.
Kot prvi je spregovoril predsednik »Brani-bora«, gospod Dr. Simon Dolar, gimnazijski direktor v Kranju, kateri je podčrtal nomen prireditve
Moški zbor in mešani zbor »Sokolskega društva« Kranj pa sta nato zapela Koroško ' narodno in Ferjančičevo »Tone solnce tone« Zbor Je vodil g. D. Matu 1.
Sledila je deklamacija »Soči«, katero Je recitiral bivši član tržaške drame in sedanji režiser tukajšnjega društva »Vzajemnost« g. J. Vehovec. Svojo ulogo je izvršil v takem stilu, da ni hotelo biti aplavzov ne konca ne kraja, dokler se ni pojavil zopet na odru s S. Gregorčičevo »Romarico«.
matineia v Kranju
Koncertna pevka g. Tomšičeva iz Ljubljane pa je zapela Prelovčevo »Dekliško pesem« in Fleišmanovega »Metuljčka«, katerega je morala na splošno željo tudi ponoviti. Pri klavirju jo Je spreml jala ga. F a k ) n o v a učiteljica Glazbene šole' v Kranju.
Znani predavatelj dr. Branko Vrčon iz Lfubljane je strokovnjaško orisal problem narodnih manjšin, katere prihajajo prav v sedanjih dneh najbolj v ospredje mednarodne politike.
Mala harmonikarja Nilka Fakin In Ervin Z a h a r 1 a s, gojenca Glazbene šole v Kranju sta nam zaigrala Kubinskega Angleški valček In Fokstrot.
Moški zbor Primorskega Društva »Sloga«, pa je pod vodstvom gospoda Fr Lasiča zapel Koroško narodno »Mam’dro'' fletno« in Fr. Lasi-čevo »Pesem primorskih emigrantov« ,s čimer je bila nad vse uspela prireditev zaključena.
Z matinejo smo predvsem mi emigranti lahko zadovoljni, zato smo sodelujočim iri vsem ki so pripomogli k uspehu prireditve, prav iz srca hvaležni.
OBČNI ZBOR »GORICE« V PTUJU Ptuj. nov. 1937. — Redni občni zbor društva »Primorskih in koroških rojakov« »Gorica« v Ptuju bo v soboto dne 20. 11. 1937. ob 20 url v gostiln' Krivina. Na dnevnem redu je tudi sprememba pravil In radi tega je udeležba za člane obvezra. Odbor.
IZ ISTARSKOG AKADEMSKOG KLUBA ZAGREBU
Za menzu Istarskog akademskog kluba faro vali su; gospođin Jakov Vivoda 50.— Din i gospođin dr. Šime Zužić 50.— Din. Plemenitim darovateljima se najljepše zahvaljuje
ODBOR.
povodom godišnjice Rapala
Novi Sad, 13 novembra 1937. — U petak, 12 novembra, održan Je povodom godišnjice Rapala širi, komemorativni članski sastanak »ORJEMA« a Novom Sadu. Ovom sastanku prisustvovali su svi članovi »ORJEMA«, a pored njih cjelokupno pretsjednt-štvo Saveza Nacionalnih Udruženja, Narodnog Jedinstva ; pretstavnlcl svih novosadskih nacionalnih 1 patriotskih udruženja, organl-zovanlh u tom Savezu.
Ovaj vrlo dobro posjećeni sastanak otvorio Je pretsjednik »ORJEMA« brat Valerije Bronzln, koji je jednim kraćim, ali van-redno efektnim govorom pozdravio prisutne, a naročito goste 1 iznio svrhu današnjeg sastanka.
Zatim Je dao riječ sekretaru »ORJEMA« bratu Luji Juričiću, koji Je održao komemorativni govor o Rapalu.' Njegov govor bio je saslušan sa velikom pažnjom, osobito pak od strane gostiju, a popraćen Je živim odobravanjem.
Najzad je govorio pretsjednik Saveza Nacionalnih Udruženja u Novom Sadu, g. dr. Slobodan Matič, liječnik, koji je i ovom prilikom održao Jedan zaista lijep i uzbudljiv govor. Pretsjednik »ORJEMA« g. Bronzln zahvalio mu se na ukazanoj počasti i razumijevanju, te je sa nekoliko toplih riječi zaključio ovaj današnji, vrlo dobro uspjeli komemorativni sastanak.
Tako Je članstvo »ORJEMA« skromno, ali od srca iskreno izvršilo jednu svoju dužnost, odavši počast svima onima, koji su to zaslužili.
ISTRA SE MIJENJA
9-TEKOVINE TALIJANSKE CIVILIZACIJE
Dok smo išli u hrvatsku gimnaziju u Pazin, na početku ovoga stoljeća, mi djeca hrvatskih sela u Istri (a sva su sela u Istri-hrvatska, na Koparštini slovenska, osim Bala (Vale) i Galežana, dolazili smo u prepirku i svadju sa gradskim šegrtima, Talijanima, i djacima talijanske gimnazije oko pitanja, čiji je narod veći, sposobniji, kulturniji, čija je budućnost u Istri. Oni su imali tradicije rimske (mi smo znali latinski bolje od njih), njihov je bio Vergil i Tacit i Horac, njihov je bio Dante i Leonardo Da Vinci, njihova Venecija, njihov Vatikan, materinski jezik papin je uvijek talijanski, mi smo imali samo rad, seljačke žuljeve i radili i ginuli smo uvijek nekako za tudje interese. Ali u Istri mi smo rasli, napredovali, sva su sela bila naša, zemlja naša, prodirali smo u gradove i osvajali. Mislili smo da je njihova možda bila prošlost, ali budućnost je sigurno naša.
Kad su oni došli u Istru s vojskom, mi, sa pazinske gimnazije, sa učiteljišta, školovani ljudi, gradska inteligencija, smo otišli jedan po jedan, na kraju skoro svi do jednoga. Mnogi su mislili da je to na kratko vrijeme. Sada je brzo dvadeset godina prošlo, skoro cijeli muževan život jedne generacije, a oni su zavladali potpuno: i ekonomski i politički i duhovno. Selo je još uvijek naše i zemlja je u našim rukama, a ipak oni od nas, koji se po nekad vrate u Istru, na osam ili deset dana, osjete, kakve velike promjene nastaju, u cjelokupnom životu našega naroda. Narod živi, prilagodjava se novom stanju, postaje drukčiji. Talijanska civilizacija utiče na nj, utiče jako, i mijenja ga. U čemu je ta civiliza-cija?Prije svega u materijalnom pogledu.
Putevi. — Od uvijek su Talijani bili majstori u gradjenju puteva i novi putevi' koje oni izgradjuju su divni. I od starih puteva su oni napravili nove. Put (lijeka—Trst, Rijeka—Pula, Vodnjan— Pula, Pula—Trst postali su velike arterije saobraćaja za robu i ljude, osobito ljude. Prije rata je postojala u Istri jedna autobusna linija: Labin—Pazin—Poreč. Sad je skbro svako selo vezano au-tobusnom linijom sa gradom i to sa velim gradskim središtima. Grad se neprestano nudi selu, grad prodire u selo. Prema gradu i zbog čestog saobraćaja s ".radom, udešava se na selu i nošnja, i hrana, i pokućstvo. Polako i govor.
Vodovod. — Kao i sve mediteranske -emlje i Istra trpi od nedostatka vode.
U mjesecima augustu i septembru jedna od najvećih briga seljaštva, kad bliske lokve presuše, je nabavka pitke vode za ljude i stoku. Sa magarcima siromašniji, sa kolima i volovima imućniji seljaci idu daleko na lokve i izvore po vodu,
četiri, pet sati hoda. I dan za danom tako. U neke krajeve dovozi se voda u vagonima (n pr. u Vodnjan). Italija rije-šava ovaj problem planski podizanjem velikih vodovoda. Grandiozan vodovod podignut je blizu Labina u rudarskom kraju. Voda je dovedena iz daleka, mislim čak ispod Učke, pumpa se u rezervoar na visini, i otuda se cijevima razvodi u grad Labin i u okolišna sela. Tu već ljudi bez napora dolaze do vode. Svaka česma (pipa, spina) pretstavlja tako u gradovima i selima opipljivu i konkretnu tekovinu talijanske civilizacije. Svaka česma je spomenik talijanske kulture i izradjena je kao spomenik i na njoj su izrezani fašistički emblemi i rimske brojke fašističke ere. To su velike stvari.
Rudarstvo. — u tri pravca razvija se do sada rudarstvo u Istri. Udeseterostru-čen je broj radnika u krapansko-labin-skom reviru uglja. Tu nastaje nova proizvodnja, novi promet, nova naselja, ubrzan saobraćaj kopnom i morem. Možda se precijenjuje bogatstvo uglja u ovome kraju, ali pripreme za povećanu eksploataciju daju naslućivati da je bogatstvo zaista veliko. Tvrdi se da žile uglja idu ispod cijeloga Kvarnera, sve do Cresa i ispod cijele Istre, sve do Trsta. Italija drugog uglja nema i sva se, u svojim težnjama za autarkijom, bacila ovamo. Ima bar oko tri hiljade naših ljudi zaposlenih u tome rudniku. Nije isključeno, da će, kad budu jedamput vanjski radovi gotovi i proizvodnja uglja normalizovana, velik broj naših ljudi biti otpušten i zamijenjen drugima. Ali to ne mora biti. Druga* proizvodnja je vadje-nje bauksita, kojim Istra obiluje. Nalazišta su mnoga, ali sa gledišta zaposlenja su samo lokalnog značaja. I dvije fabrike cementa, pod Sveti Ivan (Val Masinghi) i Pula, stvorila je Italija.
Poljoprivreda. — Nedostatak Italije u pšenici čini da je pšenica postala tu skupa i da je omogućena rentabilnost proizvodnje pšenice i intenziviranje proizvodnje primjenom vještačkih gnojiva, za koja se čini velika propaganda. Gdjegod je moguće proizvoditi pšenicu za tržište, za prodaju (Puljština, Pazinšti-na, Poreština), ona se proizvodi više nego prije i proizvodnja je unosna. Neko vrijeme je istra bila poplavljena talijanskim vinima. Sad se u sve većoj mjeri toče istarska vina iz velikih podruma u vinskim središtima (Poreč, Pazin, Vodnjan). Prema svemu, u istarsko selo ulazi više novca nego prije rata i materijalno blagostanje je veće. Uza sve to zemlja nije postala »bogata«, jer je to po prirodi siromašna zemlja. Zadovoljstvo ljudi nije veće, jer su potrebe stanovništva brže rasle nego dohoci. Porezi se-
ljaštvo pritišću jako, i to što postoje ra-l zni oblici poreza: zemljarina, dohodari-Jna, razne vrste trošarina. Osobito su općinski nameti veliki, jer općine izdržavaju škole i one su sve prezadužene. Općinski dugovi su veći nego što iznose imovine općirfa, a i dugovi seljaka su jako veliki Ali neposredne opasnosti za promjenu vlasništva zemlje nema. Bez ikakvog zakona o regulisanju seljačkih dugova, vjerovnici u gradu pristaju da se nagode sa zaduženim seljacima na polovini ili oko polovine do dvije trećine iznosa duga. Izgleda da se davanje u zakup istarske zemlje, kad ona pred je od zaduženog seljaka u vlasništvo gradskih posjednika i banaka, ne bi renti-ralo, ma da ima i na Poreštini i Pulj-štini i takvih pokušaja gospodarenja sa doseljenim i dovedenim zakupnicima i napoličarima iz Italije. Ipak, zasada, zemlja ostaje našima.
Nošnja. — Nove prilike, jači dodir s gradom, djelimična proletarizacija sela, imitiranje nosilaca vlasti, želja da se naši po vanjštini ne razlikuju od Talijana, sve to je učinilo, da je staroj narodnoj nošnji u Istri, u glavnome, odzvonilo. Tekstilna proizvodnja u masi talijanskih fabrika nudi vještačku svilu, proste pamučne stvari 1 vunene tkanine po jeftinoj cijeni. Sve se to prima objeručke. Odlazi se u grad, autobusom, i nose se iz grada svilene krpe. šivaće mašine zuje u selu na svim stranama. Kamioni (teretni automobili) putujućih trgovaca dolaze u sela puni svile, čarapa, košulja, hlača, platna, cipela, posudja i odlaze iz sela sa seljačkim novcima.
Stil gospodarstva. — Gospodarstvo Istre je postalo u jakoj mjeri novčano. Novac cirkulira jače nego ikada prije, promet je živ, gospodarstvo naglo prelazi, u nekim krajevima, bližim novčanim zaradama, je već sasvim prešlo iz naturalnog stanja u novčano. Sve se manje zamjenjuje roba za robu, usluge i rad Za druge usluge i rad, i sve se više sve računa u novcu. U vezi s time napušta se i predenje vune 1 pletenje čarapa iz domaće vune, i tkanje i valjanje domaćih ponjava, onih teških i toplih ponjava, što bi trajale cijelu jednu generaciju Sve manje stvari se sprema u kući, sve se više kupuju ( i troše gotove, izradjene stvari. Na selu'je već mjenica opća pojava, a prije dvadeset- godina nitko nije ni znao za nju.
Stil života. — Sa prodiranjem materijalne civilizacije mijenja se i stil života. Raspadaju se velike obitelji, prodire individualizam. To nije specifična pojava istarska, taj proces bi se bio vršio i da nije tu Italija, ali u sadašnjim prilikama on dobija osobito oštre forme. Napuštaju se tradicije, običaji, prekida se stari kolektivni život, svaki teži za svojim posebnim interesima. Stvara se nov kolektiv, koji uzima proletarske oblike. Selo sve više liči na predgradje. Prije smo se razlikovali od Talijana ne
samo po zanimanju, nošnji i govoru, nego i po načinu života. Sada te razlike nestaje. Jedna od tekovina nove civilizacije, koja je ušla u selo, je biljar. Svaka krčma seoska mora imati bar jedan bili jar, t. j. ruski bili jar, automatski. Mladići (oni najotmeniji, koji se druže sa učiteljima, karabinijerima, finansima, činovnicima) igraju u seoskim krčmama bilijar. Dolazi sve češće i do zbornog pjevanja, ono što je bila rijetkost prije u hrvatskim selima Istre. U zboru (u društvu mladića, u krčmi, u svatovima) pjeva se talijanski. »Dopolavoro« je prvobitno imala biti prosvjetna ustanova i čitaonica. U našim »Dopolavoro« nema novina. To je takodjer samo krčma, privilegirana, sa salom za ples. Ova sala je zborno mjesto omladine svake nedjelje po podne i uveče. Tu se vrši neka smotra ne samo plesača i plesačica, nego i toaleta, frizura, otmenih manira. Sve je to vanjsko, ali to su oblici života u kojima se živi i oni utiču na psihologiju naroda. Hodnici »Dopolavora« za vrijeme plesa puni su i starijih žena i djevojaka. Oni, koji ne mogu da ud ju, jer neće da plate ulaznicu, stoje tu na hodnicima, u pretsoblju. U pretsoblju života i uživanja. Jer, tamo unutra je »život«, novi život. Stvaraju se novi tipovi ljudi i žena, seoski kicoši i ljepotani, sa novim načinom držanja, »otmenih« manira, otmenih riječi i načina govora. Na svakom koraku susreću se mladići koji imitiraju u svemu Talijane. Stvorena su i nova zanimanja. Naši su postali šoferi, monteri, kormilari (timuneri), kuhari, mornari raznih struka, ipak najviše lo-žači, državni i privatni namještenici i niži činovnici.
Ljudi su postali savitljivi i elastični*
Borila za život i nove tekovine civilizacije, disciplina na radu, teške kazne zbog tuče u fašističkim ustanovama, sve je to učinilo, da su ljudi postali mekši, savit-ljivlji, elastičniji. Nema onih redovnih tuča, krvavih glava i rana kao prije. Nema syadja, ni brzih obračuna. Ljudi se suzdržuju, ustupaju, mire se. Strah da će izgubiti posao je velik i on ih je učinio automatima.
Tako se mijenja ne samo materijalno nego i duhovno i moralno život naroda. Kao i u drugim civilizacijama * političkim sistemima, omladina ulazi neposredno u taj život, prilagodjava mu s^ i prima ga. Jer omladina i ne zn® da postoji i dà je postojao i drukčiji život.	1
Ma kako okretali karte, ma sa koje strane posmatrali stvari, uvijek vidimo isto. Talijanska civilizacija osvaja. R®' žurnije se, da osvaja i pobjedjuje u ovim sadašnjim prilikama. Mi bismo mogi1 postaviti mnogo hipotetičnih ‘ sudova; »kad bi« i »da bi« bilo drukčije, onda h> bilo drukčije. Ali mi ovdje iznosimo činjenice.
činjenice su ponekad tvrdoglave ‘
žalosne.	\C
»Istra« izlazi svaKog tjedna u petak. —Broj Čekovnog raCnna 36.789. — Pretplata: za čijem gođlnn 48,— din., za pola godine 24.— din. za inozemstvo dvostruko, za Ameriku a dolara na godinn. — Oglasi se računaju po cjeniku. Jngoslovenske Stampe d. d., Zagreb MasarvsarvKova 28a. u. nroj telefona 67-80 — za uredništvo odgovara IVAN STARI Zvonimi' rova ulica 48, IH. kat. — Tisak: Stečatnlna — Vlasnik 1 Izdavač: Konzorcij »Istra«. Makova ulica brol 28a — Za tiskaru odgovara .T);i foro dam qajkoy aiAouuioi jjopnM