KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 42 (7)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 jula 1933.
PATENTNI SPIS BR. 10185
Keller-Dorian Colorfilm Corporation, New-York, U. S. A.
Kinematografski objektiv.
Prijava od 12 oktobra 1931.	Važi od 1 decembra 1932.
Pravo prvenstva od 13 oktobra 1930 (U. S. A.).
Ovaj se pronalazak odnosi na pretvaranje ob-čnih fotografskih objektiva i objektiva sa vrio velkeim uglom rada. Prema o-vom pronalcsku, postavi se ispred običnog objektiva jedno sočivo, koje učini da celokupni objektiv dobije vrio veliki radni u-gao. Ova sposobnost tako ipoboljšanog so-čiva može se iskoristiti za snimanje ma koje i svih vrsta filmova, ali je naročito pogodna za snimanje na t. zv. brazdastihn filmovima za kinematografe. Sama pojava kolimatrije iziskuje upotrebu jednog koii-matričnog sočiva u samoj blizini filma. Od vrlo velike je prednosti da se u svima sklopovima takvih objektiva postigne vrlo dugačka žižina daljina kolimatričnog sočiva, čak i ako se fiiiteri za boje stavljaju u žižu kotematriičnog sočiva. Mi ćemo ovde da prikažemo jedan sistem koji ima vrlo veliki radni ugao, t. j. veliko vidno polje, a da pri tom ipak ima veliku žižinu daljinu za koliimatrično sočivo.
Mada se ovaj pronalazak može izvoditi i ostvarivati na razne'načine, mi ćemo, radi primera i prikazivanja, ovde opisati i prikazati jedan način izvođenja ovog pronalaska. U priloženim crtežima:
Slika 1 prikazuje poprečan presek jednog objektiva načinjenog prema ovom pronalasku.
Slika 1 prikazuje kako je postavljen jedan brazdasti film 1. mpred kojeg se nalazi jedno kđimatrično sočivo 2, a ispred ovog postavljen je jedan objektiv koji se sastoji
od rukavca 3 u kome se nalazi uglavljena grupa sočiva koja obrazuje običan objektiv. Ta se grupa sastoji od jednog izdublje-no-ispupčenog sočiva 4, jednog dvogubo aspupčenog sočiva 5, filtera za boje 6, koji se sastoje od dve staklene ploče između kojih se nalazi obojeni sioj; od tri paralelne uzdužne zone jednakih površina i obojenih plavo, zeleno i crveno. Na prednjem delu objektiva nalazi se jedno dvogubo izdubljeno sočivo 7 i jedno dvogubo ispupčeno sočivo 8. Sasvim je razumi'ijvo da se i mnoge druge vrste i konstrukcije običnih objektiva mogu upiotrebiti a ne samo prikazana vrsta. Ispred te gr pe scčivai, koja o-brazuje objektiv, mi stavljamo u ravni ili ispred predaje žiže t> •; objektiva, jednu grupu negativnih sočiva, koja se sastoji od dvogubo izdubljenog sočivai 9 i jednog iz-dubljenc-ispupčencg sočiva 10. Pri sklapanju celog ovog sistema, ako označimo sa f fokus negat vnog objektiva 9, 10, a sa fx f kus običnog objektiva (sočivai 4, 5, 7, 8) a sa E razmak između glavnih ravni o-bičnog objektiva i negativnog objektiva, onda žižina daljina celokupnog ovog sistema dobija se formulom prema kojoj je:
~ 1 fi -j- f — E
Kada je E jednako f,, a to će reći, kada se negativni objektiv postavi u ravan žiže običnog sočiva, onda je i F = f,.
Ako je pak, E veće od fT a
Din. 10.
f manje od 0 (nule), onda je j F manje cd fj p: što je faktor manji od jedinice.
f + f
Prema tome, kada se negativno sočivo postavi ispred žižine ravni običnog sočiva, ukupna žižina daljina ovog kombinovanog objektiva, smanjuje se, te če se glavna žižina r:.van nalaziti tamo gde je označeno sa 10ai. Kada se ukupna žižina daljina celog objektiva smanji, onda se povečava i ugao vidnog polja. Drugim recima, kclimatrič-no sočivo 2, kada se upotrebi sa običnim objektivom, ima istu žižinu daljinu kao i obični objektiv. Ali, u ovako kombnova-nom objektivu, fokus x koi'imatričnog sočiva debija se formulom:
E + f
x ^ fi f—r+E pa pos 0 je
e + f
f - fi -f E
veće od jeginice to prema tome
izi'azi da je x
E + f
f - f. + E
veće od f-, = 1 +
jer je u stvari
i,
E + f-f,
Iz gornjih matemaitičkih formula može se izraditi novo sečivo i objektiv dobiti sa željenim karakteristikama.
Na primer, mi možemo da pretvorimo o~ bičan kinematografski objektiv čija je žižina daljina ft =i 35 mm, a otvor f/2, u nov objektiv prema ovom pronalasku, ako ispred njega stavimo jedan negativni objektiv čija je žižina daiijina f — — 100 mm sa razmakom između žižinih ravni tih objektiva E = 51.67 mm. Novo kombinovam objektiv dobija ukupnu žižinu daljinu od f — 30 mm. KoMmatrično sočivo* za ovaj objektiv moraće dobiti novu žižinu daljinu koja je ravna x = 45.5 mm.
U gornjem primeru, negativni objektiv bi bio načinjen prema sledečim podatcima:
Strana okrenuta objektivu izradiće se sa krivinom čiji je poluprečnik Rt — —77.9 mm.
Poluprečnik krivine strane 12, R2 =
+ 36 mm, a
Poluprečnik krivine strane 13, R3 =
+ 89.1 mm.
Debljina e1 na sredini sočiva 9 iznosila bi e, = 2 mm, ai debljina e2 na sredini sočiva 10, iznosila bi 7.1 mm.
Najradije se sočivo 9 izrađuje od boro-silikatnog kraun stakliai, a sočivo 10 od vr-i'o teškog olovnog stakla. Time se popravlja negativno sočivo u pogledu sferične a-beracije i ahromatiizmiai.
Sočiva 9 i 10 najradije su već ranije ko-regirana u pogledu sferične aberacije i a-hromatizma a takođe i za »mrtve zone«. Ako nisu koragirana za ove mrtve zone, onda je potrebno da se to učini na jedan drugi način, a to će biti ako se razmak između sočiva 4, 5 ii sočiva 7 i 8 poveća. Ako se, na primer, taj razmak poveća za 4 mm, onda će pojava ovih zona iščeznuti.
Ima se razumeti da se ovaj pronalazak može izvoditi na razne načine, i da se mnoga preinačenja u konstrukciji mogu izvoditi, kao na priimer, negativni se objekti! može načiniti i od drugih i mnogo-brojnijih grupa sočiva, a da se pri tome ni u koliko ne odstupi od duha i suštine ovog pronalaska.
Patentni zahtevi:
1.	Fotografski, objektiv naznačen time, što se sastoji od nekog običnog objektiva u vezi sa jednim koiimatričnim sočivom i jednim negativnim sčitvom, postavljenim u blizini prednje žižine ravni običnog objek-tiVa.
2.	Fotografski objektiv prema zahtevu 1, naznačen time, što se negativno sočivo postavlja ispred prednje žižine ravni tog običnog objektiva, čime se povećava ugao vidnog polja i žižina daljina za kotimatrič-no sočivo, više nego što ih je obični objektiv imao.
3.	Fotografski objektiv prema ma kojem od prethodnih zahteva, naznačen time, što je obični objektiv snabdeven sa fiiterom za boje i upotrebljava se u vezi sa brazdastim filmovima.
4.	Fotografski objektiv prema ma kojem od prethodnih zahteva, naznačen time, što je obični objektiv koregiran u pogledu p)o-jave mrtvih zona.
5.	Fotografski objektiv prema zahtevu 4, naznačen time, što se korekcija za mrtve zone izvodi p ostavlja nj e;n zadnje grupe sočiva običnog objektiva na većem odstojanju od prednje grupe njegovih sočiva.
Adpatent broj 10165,

~ ; '