Kosiarma piacena u golovu
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO
S A VEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog »Solcolslta Prosveta«
God. III. - Broj 20
Llublfana, 2.1 fula
1932.
Izlazi svakog četvrtka • Godišnja pretplata 50 Din & Uredništvo nalazi se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2177, uprava u Narodnom domu, telefon broj 2543 — Ljubljana e Račun poštanske štedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku © Rukopisi se ne vračajn
Nakon Praga — Gdinja
Velika sokolska I siovenska manifestacija na poljskem Baltiku — Bratlmljenje ВаШка s Jadranom — Zavet vernosti za vernost
Ako su sokolske svečanosti IX sve-sokolskog sleta u Pragu bile grandiozne i kulminacija sokolskog rada, bratstva a ujedno i izražaj osobite ljubavi prema nama Jugoslovenima, to je slet poljske Primorske župe u Gdinju, pri-ređen u nedelju dne 10 jula, iako skromno, bio za sokolsku i opštu slovensku stvar isto tako važan i znača-jan, pogotovo što je prireden u mestu, koje je brana pred germanskom naje-zdom.
Ovaj slet priredila je Primorska (Pomoranska) župa u proslavu 1000 godišnjice testamenta kneza Mestvina
II	Primorski, koji je svoju zemlju Primorje, za slučaj svoje smrti, pošto ni-je imao svojih potomaka, predao polj-skom kraljestvu, kao zemlji brat-skog naroda, istog jezika i vere. I zbog toga nije ovaj slet bio običan župski slet, nego slet s mnogo večim znače-njem, jer je trebao da pokaže svetu, da, u vremenu kada opet ekstremni ne-mački nacionalci počinju da pokreču pitanje koridora, svi Poljaci stoje kao jedan i kao nepokolebiva falanga spremni da brane svoje more, koje im pripada ne samo po mirovnim ugo-vorima, nego i po svim čovečanskim i božjim pravima, jer je ono i istorij-ski njihovo, a i nacionalno, i jer je tamo pored stotine hiljada Poljaka, osim u Samom Gdansku, veoma malo Nemaca.
Ovaj slet vršio se dakle pod pa-rolom: Nema Poljske bez mora! — i zato su na njemu učestvovali, ne samo članovi i članice iz društava Primorske župe, nego i zastupnici skoro vin ostalih poljskih sokolskih župa, te pretstavnici vlasti, crkve i privrednih organizacija, koji su ušli i u počasni Komitet, a kome je bio na čelu sam vojvoda (ban) Primorja g. Stevan Kir-tiklis. Posebno obeležje sletu dali su pak slovenski gosti, i to u prvom redu brojna delegacija Sokola kraljevine Jugoslavije na čelu s I potstarešinom Saveza br. Ganglom i članom savezne uprave te starešinom župe Split br. dr. Buičem, koji su došli da u ime našeg Saveza, a posebno u ime naših primorskih župa — osobito splitske, uzvrate poset poljskih Sokola, koji su učestvovali na našem sletu na Jadranu 1931 godine, te da ujedno i manifestiraju solidarnost za slovenski značaj Baltika. Ta manifestacija dobila je svoju punu i pravu sadr-žinu osobito učešćem češkoslovačkog Sokolstva, koje su zastupali br. Truh-larž, član pretsedništva ČOS, br. Ku-dela i s. Boučkova.
Primorska župa izdala je za slet u Gdinji posebni, veoma ukusno iz-raden svečani broj svog vesnika, s lepim slikama te zanimljivom sadržinom. U vesniku je medu ostalim člancima i članak o poseti poljskih Sokola na našem Jadranu, a medu slikama slika starešine našeg Saveza Nj. Vis. prestolonaslednika Petra, potstarešine Saveza br. Gangla i slika na kojoj su snimljeni naši Sokoli (br. dr. Buić) sa poljskim Sokolima. Pored programa, idejnih članaka i članaka o samom Gdinju, osobito je istaknuti pesmu po-svečenu sletu »Nad polskie morže«, koju je napisao br. Klement Fehnerov-ski.
Glavni deo naše sokolske delegacije krenuo je na put 7 jula popodne, za njom je na večer istoga dana zajed-no s bratom Zamojskim otputovao br. dr. Buič, dok je potstarešina br. Gangl u pratnji br. Poharca otputovao iz Praga za Varšavu u petak ujutro 8 jula. Prvi deo delegacije sproveo je pola dana u Varšavi razgledajuči ovaj divni grad, a o ponoči pridružio se br. pot-starešini na varšavskom kolodvoru, prosledujuči tako zajednički za Gdinju. Delegaciju je pratio kao zastupnik poljskog Sokolstva več iz Varšave simpatični naš prijatelj brat Jelski, dok se u Grudzioncu — gde je una-toč ranog jutra prireden lep doček sa Strane tamošnjih Sokola, koji su predali br. potstarešini Ganglu kitu cve-ča — delegaciji priključio još i župski starešina Primorske župe advokat br. dr. Kunc.
Doček u Gdinju bio je veoma sr-dačan. Na samom peronu čekala je našu delegaciju, pored mnoštva naroda, počasna četa gdinjskih Sokola i So-kolica sa preresom gnjazda (starešina društva) bratom dr. Zavodnim na čelu. Čim se voz zaustavio i naša delegacija pojavila na prozorima, bila je burno pozdravljena, a posle istupa izrečena joj je kratka dobrodošlica, nakon čega je muzika vojne mornarice intonirala našu himnu. Sav naš prt-ljag preuzeli su uslužni članovi i nara-štajci i poneli ga u automobile, s koji-ma je naša delegacija odvedena u pri-premljene hotelske stanove.
Nakon kratkog odmora poveli su nas naši kavalirski domačini u grad i pristanište, da ga razgledamo. Imali smo pri tome prilike da se načudimo upravo amerikanskom napretku ovog najmladeg pristaništa Evrope i da izrazimo svoje divljenje ovom jedinstve-nom uspehu, postignutom ogromnim, konstruktivnim naporom jedne velike nacije. Kada čovek vidi, kako su sa-vršenom izgradnjom svoje luke Poljaci na jedan realan način pokazali svoju ljubav prema svome moru, onda mora da se u nama probudi pošte vanj e pred zbilja požrtvovnim patriotizmom ove bratske nam nacije. Tamo, gde je još pre 10 godina stajalo obično ribarsko naselje s nešto preko 100 Stanovnika, tamo je nadčovečanski napor i čelična volja stvorila čudo — danas jedno od najmodernijih pristaništa Evrope s ko-losalnim napravama i jedan lep, čist i potpuno moderan grad sa skoro 40.000 Stanovnika.
Brača Poljaci odveli su nas i и ravnateljstvo pristaništa, gde nas je veoma ljubazno primio sam direktor g. Vengovski, a činovnik direkcije g. Av-toževski prikazao nam je postanuk i razvitak Gdinja. Nakon toga dao nam je g. direktor jednog od svojih cinov-nika za pratioca po pristaništu, gde smo ogledali sve moderne naprave i neka skladišta. Za tim smo lađom, koju nam je susretljivo stavio na raspo-loženje lučki kapetan, prošli čitav zaliv gdinjski.
Pri ručku u hotelu »Central«, pravo i istinsko bratstvo združilo je nas i braču Poljake u intiman krug prijatelja, kao da smo več davni poznani-ci. Tu se videlo što je kadro sokolsko bratstvo i kako je silna ideja sloven-
Bral dr. M. Buič, starešina župe SpIH, privezuje Iraku za standard gdinshog Sokola
skog solidarizma. Popodnevni odmor večina je iskoristila da se okupa u se-vernom moru. Na večer priredilo je gdinjsko sokolsko društvo našoj delegaciji pozdravno veče u sali hotela »Central«, kome su učestvovali, pored videnijih članova gdinjskog Sokola, još i komesar grada Gdinja g. Zabje-žovski, počasni starešina i osnivač gdinjskog Sokola br. dr. Skovronski, redaktor Skumpski, bivši vojvoda Primorja g. Brejski, prepošt gdinjski i kurat gdinjskog Sokola brat Teodor Tur-činski, te brat Jelski i starešina Primorske župe br. dr. Kunc sa starešinom društva Gdinj br. dr. Zavodnim. Ovo pozdravno veče proteklo je u naj-boljem raspoloženju i naša je delegacija ponovo imala prilike da oseti brat-sku ljubav i kavalirsko gostoprimstvo brače poljskih Sokola. Nakon večere pošli smo zajednički na putničko pristanište da vidimo venecijansko veče na severnom moru, priredeno u počast sleta.
Divno nedeljno jutro 10 jula pozdravilo je Gdinju, koja se preko noči sva okitila zelenilom i zastavama. Več tokom noči i rano ujutro stigle su stotine Sokola i Sokolica iz bliža i dale-ka, a na veče stigla je i delegacija ČOS. Več u pola šest počeli su na »Boisku«, idiličnom letnjem vežbalištu, skoro na samoj obali između jelom poraslih br-dašca, pokusi za popodnevni nastup, a oko deset sati došao je i sam pret-sednik poljskog Sokolstva brat Zamoj-ski, koji je rano ujutro stigao u Gdinj iz Varšave s delegacijama ČOS i SKJ. Na vežbalištu, osobito na tribinama, sakupilo se mnoštvo gradana iz Gdinja s komesarom g. Zabježovskim na čelu. Župski načelnik formirao je članstvo i doveo ga pred glavnu tribinu i raportirao starešini br. Zamojskom. Nakon kratkog pozdrava počela je služba božja, koju je služio brat Tur-činski. Službu božju pratila je vojna muzika, a nakon iste održao je brat Turčinski dirljiv patriotski govor. Na njegov su poziv svi prisutni intonirali stari narodni koral.
Nakon toga uzeo je reč starešina brat Zamojski, koji je u svom govoru podvukao važnost sleta i toplo pozdra-vio delegacije SKJ i ČOS, naglasivši posebno značenje njihove posete. Za bratom Zamojskim govorio je veoma temperamentno župski starešina brat dr. Stanislav Kunc, koji je prikazao značaj 1000godišnjice testamenta kneza Mestvina II, a koja pada u vreme, kada bi Nemci želeli da ospore Polja-cima pravo na njihovo more. Osobito biranim i toplim rečima pozdravio je u ime Primorske župe dragu sloven-sku braču iz Jugoslavije i Čehoslova-čke, koji su došli da manifestiraju svoju slovensku solidarnost pri. ovoj svečanosti, kojoj je cilj da istakne slovenski karakter Baltika. Svoj iezgrovit govor za vršio je rečima: »U odbrani naših svetih, čovečanskih i božjih prava svi smo mi Poljaci jednodušni. Mi nečemo tude zemlje, ali i svoje ne damo, pa makar morali u odbrani svoga naroda da padnemo do poslednjeg. Nema Poljske bez mora!« Buran aplauz bio je živim dokazom, da su reči br. Kunca našle odjeka u srcima sviju pri-sutnih. Ovom vanredno lepom govoru sledio je kratak pozdrav komesara Gdinja g. Zabježovskoga, koji je pozdravio prisutne Sokole kao nosioce narodne misli i jamstva lepše buduč-nosti, a posebno toplo mile goste s obala plavog Jadrana kao i braču iz Čehoslovačke. Sledila je zatim predaja trake Sokolske župc^ Split barjaku gdinjskog Sokola, pri čemu je na polj-skom jeziku starešina župe Split br. dr. Mirko Buič izrekap sledečii govor:
Draga bračo i sestre Poljaci!
Ono što je Slovene kroz istoriju očuvalo, što im je dalo snagu da izdrže vekovne patnje i stradanja, — to su duboke etičke zasade i vera u sebe, a na čemu se osniva njihovo naziranje na živor.
Veliki naš sokolski učitelj, čija je proslava lOOgodišnjice rodenja dosegla svoj vrhunac u triumfu sleta u Pragu, dao je kroz Sokolstvo sadržinu i oblik jednog novog života medu slovenskem bračom, koji od primarnog osečanja krvne veze i pripadnosti zajedničkom deblu, prelazi svojim posledicama na polje pozitivnog i konstruktivnog nacionalizma. Upliv tih zasada i rada došao je do punog izražaja u borbama za slobodu u svetskom ratu, a u sadaš-njosti — svojim konstruktivnim delom jačanja moralnih, intelektualnih i fizi-čkih snaga slovenskih nacija — za oču-vanje narodne slobode.
I Vi kao i mi, bračo Poljaci, imamo susede, koji se ne mogu da pomi-re činjenicom, da je došlo vreme kad Sloven nije više rob. Svest naroda ne dopusta da se ikada više povrate vremena, kad su na našoj svadi i nevolji mogli da grade svoju moč. Zato se sve više razumevamo, zato se naši pogledi sve Više sastaju, jer elementar-nom snagom prodire spoznaja, da se možemo održati jaki i nezavisni te Izvršiti kulturni poziv Slovenstva samo oslanjajuči se brat na brata, Sloven na Slovena.
Mi smo bili sretni i radosni videti lani Vaše pretstavnike na našem sletu u Splitu. Oni su bili svedokom zaveta ljubavi celog jugoslovenskog Sokolstva i naroda za naše more i odluč-nosti da ga branimo. More su pluča naša, kojima dišemo, krozanj otvoreni su nam putevi u veliki svet. Mi se di-vimo Vama s koliko ste smisla, napora i ljubavi izgradili svojoj zemlji sve pre-duslove punog razvoja života na moru — pune gospodarske emancipacije. To je najdivniji dokaz, da pomorska tradicija nije bila brisana, i tek streso-ste verige robovanja mogli ste odmah da ostvarite ono što u Vama vekovi-ma živi — na tlu, koje je etnički i isto-rijski Vaše, slovensko — nas sviju. U kultu slobode naših mora, slobode rada i progresa naših nacija mi smo za-grljeni i s punom svešču preuzimamo odgovornost pred istorijom, da i današnja generacija, prodahnuta veliči-nom slovenske sokolske misli, izvrši još veča i silnija dela, koja če obez-bediti sretnu budučnost i veličinu Slovenstva.
Na ove pitome obale slobodnog slovenskog Baltika, puni neslomive vere u budučnost, oboružani gvozdenom odlučnošču, nosimo dragoj brači Po-ljacima vruče celove našeg gordog jugoslovenskog Jadrana. I u znak toga privezujem vrpeu na ponosni standard Sokolstva poljskog Primorja.
Uvek napred, ni koraka natrag, k veličini i pobedi Slovenstva!
Czolem! Zdravo! Na zdar!
Nakon govora povezao je brat dr. Buič traku u našim državnim bojama za gdinjski barjak, na čemu se toplim rečima zahvalio društveni starešina brat dr. Zavodni. Pri tome su se barjaci unakrstili u znak večitog bratstva Jadrana s Baltikom.
Čim je završen ovaj deo svečanosti, s kojim je bio otvoren slet, formirala se impozantna^ povorka od oko 4000 učesnika na čelu s našom i čc-škoslovačkom delegacijom tc pretsed-ništvom poljskog Sokolstva. Kuda god je povorka prolazila, svuda je bila sr-dačno pozdravljena i aklamirana, a osobito bili su iskreno i toplo pozdravljam naši i Čchoslovaci te brat Zamojski. Pre razilaska, povorka je izvršila pred zastupnicima slovenskog Sokolstva i vlasti defile, nakon čega su oti-šle naša i češka delegacija u pratnji pretstavništva poljskog Sokolstva na komesarijat da pozdrave g. komesara. Tom prilikom naši su, na želju br. Zamojskog, zapevali nekoliko jugoslo-venskih pesama, što je izazvalo kod sakupljene publike buru aplauza. Iz-gleda, da jc ovo bilo prvi put, da se na obalama Baltika čula i naša pesma. Na komesarijatu predao je brat dr. Buič u ime Splita, najstarije luke na Jadranu, komesaru g. Zabježovskom kao pretstavniku najmlade slovenske luke na poljskom Baltiku s kratkim
nagovorom krasan album erteža stare Salone od VI. Kirina, na čemu sc g. komesar, vidno i radosno iznenaden, iskreno zahvalio s obečanjem, da če nastajati da i on skoro poseti naš divni Jadran, o kome je več toliko lepog čuo, ali ga na žalost još nije video. Na izričitu želju g. komesara naša je delegacija ujedno s bračom Česima i Po-ljacima otišla u hotel Central, gde joj je g. komesar uzvratio posetu i zatim u počast sokolskim gostima priredio banket.
Za vreme banketa izrečeni su mnogi govori i zdravice. Prvi je prisutne pozdravio brat Zamojski, zatim župski' starešina br. dr. Kunc, pa potstarešina ČOS, koji je pri koncu svog kratkog ali značajnog govora bio burno aklamiran. Naročita je pak odu-ševljcnje izazvao pesnički i temperamentni govor brata potstarešine Gangla, čije su glavne misli bile sledeče:
Treba da gledamo u visinu, dubi-nu i širinu naših duša kada se saeta-jemo mi Sloveni i Sokoli. Još posebno valja to da Sinimo danas, kada se sa-stajemo ovde u Gdinji, na obalama slovenskog mora na severu. Ali nije dovoljno da samo držimo lepe i odu-ševljene govore, več treba i da zbilja sve to što govorimo i osečamo u našim dušama i da isto tako i radimo. Tej divni naš svet na jugu i ovaj krasni ovde na severu treba da je jedno, treba da se pretvori u jednu jedinstvenu slovensku dušu, i zato treba da smo jedan uz drugoga, rame uz rame, srce uz srce. Ovu veliku slovensku dušu pak nosimo u sebi osobito mi Sokoli, jer je to jedan od glavnih amaneta Tirša. Ako u našim dušama nema Tiria i njegovih ideja, nismo Sokoli, kao što ne bi bili Sloveni, da nemarno u sebi ose-čaja medusobne ljubavi, da n« osečamo potrebu saradnje I da nemarno za-jedničkih ideala. U mojoj duši, a I u duši svakog pravog Sokola, jedno su te isto: naš gordi Beograd, zlatni Prag, divna Varšava a i Sofija. Meni I svima nama je Gdinja naša Gdinja, Vaše more je i naše more, a neka Vam je naše more i Vaše. Mi moramo na rad, na konstruktiven i neprekidan rad, koji če u životu pojedinca povezati njegovu kolevku s grobom i ispuniti ceo njegov život!
Iako je potstarešina brat Gangl govorio našim jezikom, ipak su ga svi razumeli, i oduševljen aplauz posve-dočio je, da jc govor br. Gangla sve prisutne duboko dirnuo.
Odmah nakon banketa prisutni su pošli na vežbalište, gde je medutim počela javna vežba, koja je veoma lepo uspela. Održana su takoder takmi-čenja u raznim granama. Osobito su se svidele vežbe članica, obučenih u mornarska odela.
Nakon izvršenog programa i objavljenih rezultata takmičenja, proči-tani su pozdravni telegrami upučeni Ni. Vel. Kralju Aleksandru, pretsed-пЛси Masariku i pretsedniku Mošči-ckom. Zatim je s nekoliko kračih govora zaključen ovaj lepi slet na Baltiku.
Još istog večera otputovala je večina članstva, a od naše delegacije br. potstarešina Gangl s br. Poharcem, koje na stanicu ispratio brat Jelski. Ostali članovi naše delegacije te bra-ča Čcsi otputovali su kasnije.
Ovaj lepi slet Primorske župe u Gdinji pred svetom je ponovno afir-mirao slovensko bratsko i uzajamnost i u tome je njegovo največe značenje.
Članovi (delegacije 9KJ I ČOS o CUHnJI
Živoina snaga Sokolstva
Za vreme IX svesokolskog sleta u Pragu češkoslovački vodeči listovi doneli su ceo niz krasnih članaka i prikaza sokolske sa-držine od naj poznati j ih sokolskih i javnih radnika. Kako su mnogi od tih članaka trajne vrednosti i puni lepih i dubokih misli, mi če-mo neke od ovih doneti u celini ili u izvadku i u našem listu, da bi njima upoznali i našu sokolsku javnost. Sada donosimo članak s. Renate Tirševe, objavljen u »Narodnim feistima« pod naslovom »K svečanosnim sletskim danima«.
—	U pismu, koje mi je napisao Tirš 18% godine u julu, kaže: »U prvoj po-lovini mog života sokolska je stvar kao duševni produkt sasvim moj rad, a mo-gu da kažem od glave do pete. Pri-znajem. da sam sve više ponosan i gord videči njezin porast.« — Što bi rekao Tirš danas, kad bi video ogro-man uspeh svojeg tadašnjeg rada? Kako bi se osečao, kada bi mogao iz neznanog sveta da pogleda po prostra-noj površini Strahovskih Loma, gde u jedan mah vežba na desetke tisuča de-ce, naraštaja i članstva, muškog i žen-skog? — Što bi kazao, kad bi mu bilo sudeno da može pogledati sokolsku iz-ložbu? Tamo opet Panteon, gde je od umetničke ruke tako lepo uredena izložba njegovog rada, i gde su nanizani svi njegovi radovi! Baš Panteon bi ga osvedočio, da se je ipak jedanput u svom životu prevario, tvrdeči, da posle njegove smrti neče niko ceniti njegov sokolski rad, da ne če niko pravilno oceniti njegove napore za uspeh sokolske stvari. Jedan sam pogled na izložbu sviju pedesetidvije župa i društva s punim pietetom paze na istoriju njihovog raz vitka i kako su zahvalni svojem osnivaču i svim onima, ko ji su redili u njihovoj sredini. A kako bi se obradovalo njegovo sokolsko srce, kada bi video ogromnu plastičku kartu cele njegove domovine s oznakom župsikUi granica, od najzapadnijega mesta Češke pa sve do najistočnije tačke Podkarpatske Rusije, gde se svi priznaju, da izlaze iz matičnog pra-škog društva, gde je po prvi put raz-vijena sokolska zastava. S kakvim bi se ponosom napunilo njegovo srce videči, da je sokolska misao zahvatila i sve ostale sokolske narode i plemena.
Več sedamdeset godina raste rad sokolski. Iako je i taj rad imao i svoje trenutke malaksanja kao i sav nacionalni i javni život Čehoslovaka, ipak je baš taj rad najbrže i najuspeš-nije preboleo ono bolno doba još pod vodstvom samog Tirša, da je zatim stalno beležio ogroman porast i u ši-rinu i u dubinu. Razvijao se je iz sebe i za sebe, i zato je naprcdovao i napreduje usprkos toga, da su mnogo puta neprijatelji hteli da ubiju njegov zdravi život. A protiv njih bili su a i danas im je još dužnost da brane Tir-šev nauk svi oni, koji su njegovi verni sledbenici. Živela sam nekoliko dese taka godina u našem javnom životu te sam opazila, kako ima mnogo raznih organizacija s dobrim ciljevima i svr hom. Ali opazila sam i to, da su mno ge izmedu njih doživele doba kad su
samo životarile, ili pak su čak i pro-menile svoj program u toku godina, da bi se tako održale na površini. A koji je baš uzrok. da je upravo Sokolstvo jedna iznimka od svih cvakovih organizacija?
Držim, da u prvom redu to, pošto Sokolstvo u celoj svojoj osnovi tako lepo odgovara baš našem nacionalnom duhu, koji je več odavna ovako demo-kratičan. Politički neobojeno i prosve-tom prosvečeno Sokolsl^p bilo je ka-dro da pronikne u sve slojeve našeg naroda, sireči svuda ideju bratstva. Time, što je našlo put do svakoga srca, ne samo putem hladnoga razuma nego
sokolskoga kolektivizma, uvek na celom svom putu bilo pod osobnim upli-vom svojeg vodnika. Moglo bi se medutim nači još mnogo uzroka, koji su tvorili osnovu divnog razvitka Sokolstva i sokolske misli. Sokolski sle-tovi pokazuju i širokoj javnosti uspehe dobrovoljnog podredivanja poje-dinea celini u svojim prostim vežba-ma, a ono što javnost ne vidi, još je veči dokaz te izraz sokolske discipline — neumornost vodnika, istrajnost brače i sestara, naraštajaca i nara-štajki te čak i sokolske dece, koji se svi iz dana u dan, po cele mesece spre-maju na proste vežbe, bez ikakvog iz-gleda na ličnu korist, rekord ili po-hvalu, samo kao mali član celine, za čiji se uspeh i radi — to je sve dokaz sokolske svesti, sokolskog rada u duhu njegovog osnivača.
Svako otstupanje od načela, koja su vodila te vode Sokolstvo, tvori je-
dan opasan čvor u njegovom organizmu. Zato ne smemo nikako i nikada dopustiti, da bi se ovi čvorovi pojav-ljivali u yrstama onih, koji imadu da vaspituju u sokolskom duhu. Ne smemo da dopustimo, da bi vansokolski uplivi, ne samo potpuno tudi Tirševom učenju, nego čak i potpuno mu pro-tivni, unišli u naše Sokolstvo. Značilo bi profanaciju Tirševog učenja, kada bi se Soikolima obračali sa svojim teorijama glasnici pseudopacifizma ili oni, koji hoče da otupe nacionalno oseča-nje. I stoga dovikujem sokolskim vrstama: Čuvajte se upliva, koji ruše nacionalno osečanje! Ne zaboravite, da pretstavljate zdravlje naroda, telesno i duševno, te da je organizam zdrav samo onda, kada svoju snagu crpe svojim korenima iz zemlje, koja je njegova domovina!
Renata Tirševa.
Po praškom slelu
Sesfra Renata Tirševa
i vručim osečanjem, uzdržalo je vazda zdrav život u svakom pojedincu i harmoniju celokupnog organizma, kako je to kazao Tirš o bratstvu u svom časopisu »Sokolu«: Taj bratski krug, u koji ulaziš, neka ti ne bude škola ljubo-mora, nego škola junačkoga prijateljstva, plemenitoga i svetoga pobratimstva, koje je več cvalo u staroj Heladi, a koje je i danas osnova i temelj jugo-slovenskoga pobratimstva.
Sokolstvo se uzdržalo i zato, pošto je Tirš uvek znao da se postavi na odbranu ugroženih interesa nacije, i pošto je članstvu ulevao junačku svest, da se koristi poj edinca moraju uvek i pod svaku cenu da podrede koristima celine i to na osnova dobrovoljne discipline. Nadalje, što je baš Tirš ra-zumeo i znao da u svoju organizaciju uvede i uz nju čvrsto poveže i žene i omladinu; što je večito nezadovoljstvo, večiti pokret vodilo Sokolstvo stalno napred, bez da bi se time pre-kinula nit osnovnih sokolskih tradicija; što je sokolski telovežbeni su-stav potpuno slobodan tudih upliva te se je razvijao i razvija se na osnovama, koje je udario več Tirš, a koje nisu ni od kuda donešene, a ipak su sposobne da prime u se sve ono, što ima da se smatra kao nadopuna celokupnog sustava; i konačno, pošto je Sokolstvo, iako osijovano na osnovu
Istorijski dani slovenskog Sokolstva, koji su došli do svog viška na IX svesokolskom sletu, protekli su. Pro-tekli su, ali su u srcima i dušama sva-kog Slovena, i onog nesokola, ostavili dubok trag, koji se nikada neče izbrisati. S ovih veličanstvenih dana svaki je u sebi poneo duboku veru i sreču u veliku budučnost slovenskih naroda. Sokolska misao je sada, više no ikada, prodrla u svaki kutič slovenksih zema-lja, gde če uhvatiti čvrst koren, iz kog mora niči i ostvariti se davno izrečena lozinka: »Ko Sloven, taj Soko«
O	toku samog sleta dnevni listovi, i češki i naši, več su ispisali more stu-paca. Pa ipak, pravu sliku svega što je bilo u Pragu, nije moguče opisati ne samo u jednom malenom članku, več ni u jednoj velikoj knjiži. Nema reči
u našem rečniku, kojima bi se ova je-dinstvena, istorijska svečanost, dala opisati. Nema pera, a nema ni načina da se opiše ili ispriča spontana i s ono-liko ljubavi ispoljena, jednodušnost i istinski srdačni osečaji bratskog češko-slovačkog naroda prema nama Jugoslo-venima.
Sam doček našeg Sokolstva kroz cehi bratsku češkoslovačku bio je toliko bratski i iskren, da je svaki naš Soko, prelazeči madžarsku granicu, i na prvim češkoslovačkim stanicama doče-kivan sa srcima punim srdačne ljubavi i iskrene radosti, svaki je osečao da ulazi ne u neku tudu zemlju, kao gost, več da dolazi u svoju drugu domovinu, da je kod svoje kuče. Tako je bilo i u samoj metropoli sveg Sokolstva, zlat-nom Pragu. Svaki naš Soko bio je na-
ročito zapažen, srdačno pozdravljanj svako lice žarilo je radošču i srečom pri susretu s jugoslovenskim Sokolom. Svi su imali utisak da nismo u tudini, da nam sva ta lica od stotine tisuča Čehoslovaka nikako nisu tuda, nepo-znata; imali smo utisak da smo medu starim najbližim prijateljima — znan-cima. Slovenska plemenitost i velikodušnost ispoljila se ovde u punoj meri.
Doček našoj dičnoj vojsci, kakav su im brača Čehoslovaci priredili, može se uporediti samo s jednim, u skori-joj prošlosti češkoslovačkog naroda, s dočekom brata Tome Masarika 1918 godine. — Stotine tisuča češkoslovačkog naroda preplavilo je sav onaj ogromni prostor od Vilsonove staniee pa preko celog Vaclavskog namjesti. Buri klicanja, uz suze radosnice, nije bilo kraja.
Očigledan dokaz, da između slo venskih Sokola, slovenskih naroda i slovenskih vojsaka vlada potpuna je dnodušnost, bratstvo, najprisnija lju-bav i najsrdačniji osečaji. Dokaz da je Slovenstvu budučnost velika i zamaš-na, da ga čekaju velika, istorijska dela u preporodu sveg čovečanstva.
Bratski češkoslovački narod dao je od sebe sve, što je samo dati mogao.
—	Vežbe njihovih 17.000 članova, uz jednu naročitu pesmu, koju je pevalo jednovremeno s vežbanjem 17.000 grla, bile su toliko dirljive, da je bilo malo gledalaca čije oko nije zasuzilo. Jeste, plakali smo od sreče, jer gledajuči ono more Sokola kako uz pesmu savršeno izvodi svoje još savršenije uvežbane izvedbe, nije moglo biti srca, koje nije osetilo veličinu i snagu slovenskog naroda; nije se moglo, a da se ne zaplača od sreče i radosti, jer smo u njihovim j edinstvenim i savršenim pokretima osetili šilu, koja nikome i nikada neče podleči, silu, koja samo može da raste i da buja, silu, čija je budučnost velika ne samo za Slovenstvo, več i za čitavo čovečanstvo.
„ ,*,<».• B *Ч-Ч’Тх'Ж'
VfS*/ ' li 'ffT T : •••
'£*>4 I P
Štolfi. . f
•3t
^	'	j
ШШШШШ
тш
■■
fy'' ;	'•/'
|	,	7
Današnja Poljska
Napisao g. Artur Burda, počasni konzul Republike Poljske u Banjoj Luci.
Prvi uslov za prijateljstvo i simpa-taje izmedu dva naroda je medusobno poznavanje, bez koga ne može biti govora o nekim trajnijim i solidnijim vezama, bilo to političkim, kulturnim ili ekonomskim.
To vredi za sve narode, a šta da kažemo za nas Slovenc, za naše bratske narode, ogranke jednog stabla i decu jedne porodice.
Pa ipak ču da reknem, makar to-bilo i žalostno, da se mi Sloveni izmedu sebe još uvek malo poznajemo, — da često poznajemo bolje život, istoriju i životne probleme dalekih zemalja i tudih nam naroda, nego što znamo istoriju, život i prilike svoje brače.
Zato je nastojanje i težnja, kako kod nas u Poljskoj tako i u Jugoslaviji, da se s ostalim slovenskim narodima dode do što boljih i tešnijih veza i što intimnijeg poznanstva. Odgovarajuči toj težnji izneču nekoliko podataka o današnjo j Poljskoj.
Stara istorija Poljske je istorija borba i ratova za bezbednost. ne samo svoju, več i zapadne Evrope, koja je vekovima bila izložena navalama ori-jentalnih naroda, sve dok nisu došli Sloveni, da se postave kao obranheni zid izmedu zapada i istoka. Poljski narod je vekovima stajao na predstraži zapadne Evrope, njene civilizacije i krščanske kulture protiv invazija sa severa i severoistoka, isto onako kao što su stajali Jugosloveni prema istoku i jugoistoku.
I dok su drugi mogli da se u miru razvijaju, nama Slovenima, koji smo po svojoj naravi i po zanimanju svojih naroda — poljodjelstvu — miroljubivi, sudbina je udelila da smo morali stalno da ratujemo. Jer i novija istorija Polj-
ske, nije drugo nego istorija krvavih borba, muka i žrtava, za ono što su jedni narodi več imali, a drugi bez borbe dobili, a to je sloboda.
Na svetu je valjda još jedan je-dini narod koji je za svoju slobodu tolike žrtve dao, kao što su Poljaci, a to je narod jugoslovenski.
Korisnije bi svakako bilo da smo energiju, snagu i imovinu narodnu, ko-ju smo potrošili u borbama za oslobo-denje, mogli da iskoristimo za opštu kulturu i napredak naroda; ali je sloboda prvi uslov kulture, napretka i narodnog života, a žrtve d at e za slobodu, makar kako velike i teške hile, nikad nisu date uzalud, jer one čine najlepši deo narodne istorije, one su najdragocenije moralno bogatstvo jed-nog naroda, temelj na kome je stvo-rena prošlost, a na kome če da počiva budučnost.
Geografski položaj Poljske u no-vijoj istoriji — izmedu tri velike države. tri velesile — bio je od kobnog Uticaja za slobodu poljskog naroda i nezavisnost poljske države.
Granice Poljske sizalc su nekad od Berlina do Beča sa dubokim lukom prema zapadu, dok ih nije germanska ekspanzija promakla daleko na i istok, da posle zahvate Kijev i Ode-su te sežuči do ispod same Moskve, izadu na Baltičko more, odrnah ispod Rige Ruska ekspanzija opet vratila je istočnu granicu prema zapadu do iza Kijeva i iznad Odese, otsekavši tako Poljsku državu od Črnoga mora, a da granice prema zapadu ostanu nepro-menjene, jer je slovenski elemenat več bio podlegao germanskom uticaju.
No još 1772 g., pred prvu deobu Poljske, njene su granice zahvatale po-vršinu dva put veeu nego što je obu-hvata današnja obnovljena Poljska.
Pa i na tim granicama izgleda da nam zavide ne samo oni iz tabora bivših neprijatelja, nego i oni koji hi tre bali da budu prijatelji, ako ne Poljske, a ono barem istine i pravde. Mislim na
delo italijanskog državnika Niti-a »Evropa bez mira«. Izgleua, da ne samo on, nego i mnogi drugi zaborav-ljaju, da su prošla ona vremena, kad je eepanje jednog živog i zdiavog naroda,-kao što je veliki poljski narod, moglo da se opravdava cmickim re-čima »Carica Katarina i ja jesino raz-bojnici«, kako je Fridrih Pruski odgo-vorio d’Alambert-u, ili moguce kakv^om nagodbom sa svojim ^spovednikom, kao što veli da je ucinila carica i la-rija Terezija sa svojim, pri prvoj deo-bi Poljske. Ne, danas na tim gramea-ma bdi je jedan snažan i velik narod koji hoče da živi i napreduje, i na čijoj je strani pravda.
Današnja obnovljena Poljska, makar i u današnjim granicama sa pre-polovljenom površinom, u komparaciji s onom od 1772 g., obuhvata teritorij od 388.000 km-, i dolazi medu evropskim državama na šesto mesto. Njeno stanovništvo, iako toliko puta deset-kovano, robujuči kroz jedno i po sto-leče pod trim velikim carevima, danas ipak broji 32 milijona Stanovnika. Kroz 150 godina su tri earevine na poljskoj zemlji provodile svoje tri kolonizatorske politike, razhcite po metodama, ali jedinstvene po težnji, da u toj zemlji poljskoj zatru sve sto je poljsko. Pa ipak Poljska ima 70% poljskog elementa, 18% Rusma, Belorusa i Rusa, 7-8% autohtonih domačih zidova i 3-8% Nemaca 1 ova zadnja najmanja manjina — Nemci, kojih^ u 1 oljsko j nema ni jedan milion duša, ciaje povoda tolikim i tako žestokim političkim raspravama u neprijateljskim krugovima. Nije medutim tu u pitanju ta nemaeka manjina, jer i s obzirom na svoj broj, i s obzirom na to da je razuta po jednoj širokoj teritoriji i izmešana u gustom poljskom elementu, potpuno isčezava, nego se hoče da unesu u raspravu teritorije u kojima je ta manjina nastanjena, hoče se Poljskoj da ospori, ili bar da stavi u pitanje taj teritorij, jer se do-
Dea naše izložbe na sleiu u Pragu
bro zna, da su to dve žile kucavice Poljske i poljskog naroda:
1) Koridor i izlaz na more,
2) Gornja Šlezija.
Teritorij koji zauzima t. zv. koridor deo je Pomerelije, koja je od XI pa do početka XIV, a onda opet od polovice XV veka, pa sve do deobe Poljske, do 1772 g., pripadala Poljskoj.
Stanovništvo Pomerelije je poljsko. Od 1871 do 1918, kroz petnaest izbora za Reichstag, Pomerelija je iz svih šest svojih srezova slala uvek samo poljske kandidate. Nikad nijc-dan Nemac, ni pod pruskom upravom, nije mogao da bude izabran. Prc nekoliko godina Pomerelija je imala 14% nemačkog stanovništva, dok danas, posle izvršene opcije, nema više nego 10 postotaka.
Ako se uzme istorija, ta je na poljskoj strani, ako li sc uzme princip narodnog samoopredeljenja, i taj je nedvojbeno u korist poljskog gledišta, a plebiscit su, kako pomenuh, provo-dili sami Prusi, bez ičijc kontrole, i to ne jednom, nego petnaest puta od 18^1 do 1918 g. pa uvek u potpunu korist Poljske
Za nemačko gledište može da govori samo princip oportuniteta, da nije zgodno da Istočna Pruska bude od-vojena od svog zaleda. Ali zar bi bilo oportuno, da se žrtvuje čitav jedan deo naroda, da se pogazi princip nacio-naliteta, i da se taj deo podjarmi pod tude gospodstvo samo zato što bi, to bilo korisno i zgodno za Nemce? /ar bi bilo oportuno da se jednom veli-kom narodu od 32 milijona Stanovnika i jednoj državi od 388.000 km- oduzmu piuča — izlaz na more — da bi Nemci mogli imati ne lakši nego direktan saobračaj sa svojom jednom provmci-jom Istočnom Pruskom? Ne, nikad se ne sme jednom činiti olaksica, ako ista drugome dovela u pitanje njegovu egzistenciju!
Sloboda Srbije nije bila potpuna.
dokgod Srbija nije dobila izlaz na more, a jedan od najtežih grehova Austri-je i najteža pogreška njene diplomacije jeste ta, što je prečila Srbiji taj izlaz, što je jednom zdravom organizmu prečila da diše. U istom položaju, u kome je bila nekad Srbija prema Austriji, našla bi se danas Poljska prema Ncmačkoj, kad bi joj se more zatvorilo, a narod od 32 mil. niti može niti sme da se osudi na večito pri-vredno ropstvo, ni da se baci u očaja-nje, ako svet želi mira.
Što se tiče Šlcskc, valja imati na umu da je Gornja Šleska oduvek pri-paikda Poljskoj, i da ju je Fridrih Veliki jednim gusarskim upadom oteo i pripojio Pruskoj, kao što je, dva deee-nija kasnije, i cela Poljska postala plenom njenih velikih suseda.
Ali usprkos svoj ncmačkoj kolonizaciji, usprkos jednoj intenzivnoj germanizaciji pitomog slovenskog življa. pod krutorn pruskom upravom, kroz više od 150 godina, slovenski elemenat se ipak, makar i u najtežem ropstvu, održao, ako ne u celini, a ono u dobroj snazi i znatnoj večini, jer po pruskoj zvaničnoj statistici od 1	g.,
koja, ako je pristrana, to može biti samo na našu štetu, u Gornjoi .Sieakoj je bilo 1,200.000 Poljaka napiama 800 hiljada Nemaca, a geografska karta berlinskog profesora univerziteta l)i-triha Šefera (Schoffera) od godine 1916 označuje celu Gornju Šlesku kao poij-sku. Danas u Gornjoj Šleskoj nemački elemenat ne broji ni 20%.
Ovaj mali procenat, koji je nastao što kolonizacijom pruskih radnika, što germanizacijom slovenskog elementa, ne daje nikakovo opravdanje nemač-kim rev indikacijama na tu zemlju, koja je i istorijski i etnografski samo poljska. Ali to nije razlog tim nepraved-nim revindikcijama, razlog je u veli-kom rudnom bogatstvu toga kraja, koje je bilo jedan od izvora snage i moči nemačke industrije, a prepotencije ne-mačke predratne diplomacije
МЖ
Zadaiak Sokolstva u današnjoj leškoj ekonomsko} krizi
, U teškim ekonomskim prilikama, које pogadaju danas gotovo čitav svet Poduzimaju se sve moguće mere, da se ublaži ta privredna kriza, koja ima posledicu veliku besposlicu, tako da su milijunr i milijuni radnika svih mogućih profesija ostali bez rada te zajedno sa svojim porodicama mora-ju gladovati. Jedna od vrlo važnih me-
ra, koju provode sve države, da bi opet podigle svoju privredu, pružile mogučnost zaradc svom narodu i po-digle narodno blagostanje, jeste zasti-ta domače proizvodnje i domače rad-ne snage.
Naravno da i naša država nije mogla biti neki izuzetak, pa je i nas zahvatila opča privredna depresija i
Naelup Jugoslovenske vojske na praškom slelu
Vežbe naših sokolskih četa na praškom slelu
mnogo i mnogo ljudi' lišila posla i za-rade. Razume se, da i nama današnje teške ekonomske prilike zadavaju velike brige. Ogroman trud se ulaže sa strane države da se te prilike po-boljšaju. Održavaju sc sastanci pri-vrednika, drže se konferencije raznih udruženja, sa svih strana se čuje reč, kako čemo rešiti križu. A kriza — mesto da jenjava — postaje sve teža i teža.
Sokolstvu kao organizaciji najve-čoj u ovoj državi, koja broji blizu če-tvrt milijuna pripadnika, dužnost je da i ono vodi računa o današnjoj teš-koj ekonomskoj situaciji i nastoji za-štititi članove svoje organizacije.
Teške ekonomske prilike nalažu i nama stisnuti svoje redove u cilju sa-moobrane domače privrede i ekonomske zaštitc našeg članstva. Te prilike nam nameču dužnost da izbacimo parole u naše redove: Sokoli kupujte do-maču robu! Sokoli dajte posla svojo j brači i sestrama! Savcz preko župa, župe preko društava i četa treba da uputc naše članstvo da kupovanjem domače robe jačamo domaču indu-striju, domači obrt i domaču trgovinu.
Industrijalci, trgovci i obrtnici, članovi naše organizacije, treba prvenstveno da nameštavaju u svoja podu-zeča, trgovine i radnje besposlenu braču i sestre.
Naš Savez, župe, društva i čete treba da vode tačnu evidenciju neza-poslenog članstva i putem socijalnih
otseka u Savezu, župama i društvima nadu dotičnoj brači i sestrama zapo-slenje. Socijalni otseci u Savezu, žu-pama i društvima treba da nadu načina, da svaki stranac u našoj državi, koji imade zaposlenje, bude zamenjen s našim državljaninom.
Na hiljadc našeg naroda stoji bez zaposlcnja, a u isto vreme na čelu raznih industrija s velikim berivima stoje stranci, koji opet nadu uvek načina da nameste u svojim uredima i rad-njama Strance s izgovorom, da je do-tični specijalista za dotičnu struku, iako takovih specijalista imade kod nas dosta bez zaposlcnja.
Svakog industrijalca, trgovca i obrtnika, člana naše organizacije, koji ima u svom poduzeču stranca, treba Savcz najenergičnije upozoriti, da stranca zameni s našim državljaninom.
Svakako da treba u današnjim teškim vremenima, kad je kriza obu-hvatila sve slojeve našeg naroda, po-duzeti shodne mere, da se u našim privrednim i industrijskim preduzeči-ma prvenstveno uposli naš narodni elemenat. To ne bi bio jedinstven slučaj u svetu, jer takve pojave opažamo gotovo u svim državama, i u onima, koje su gospodarski jače i slabije od naše. Idcalnog rešenja, jasno, ne bi se mogli stvoriti, ali bi se stanje svakako poboljšalo. Trebalo bi prvenstveno na-meštati naše ljude, svesne da rade za gospodarsko podizanje svoga naroda,
svoje nacionalne države. tCoja je u tom pogledu dužnost svesnih Sokola, ne treba da napominjemo.
Svi mi moramo biti u prvom redu prijatelji sami sebi. A da takvi za-ista budemo, treba da se medusobno' i u poslovnom pogledu povežemo, po-dupiremo i pomažemo. Najuspešnije čemo sc pomoči, ako zajedničkim silama, rame uz rame, poradimo da svaki član naše organizacije u buduće kupuje samo domaču robu, da nasto-; jimo da niko iz naših redova ne bude bez zaposlcnja, a ako se nadc koji brat ili sestra, da nademo načina da dotični čim pre bude zaposlen.
Sto s time opčenito postizavamo?
Postizavamo, da naš novac ne od-, lazi u inozemstvo i da se njimc ne koriste oni koje smeta razvitak naše države, nego ostaje kod kuče, i kela-juei medu nama, donosi koristi u prvom redu nama samima. Jer tim našim novcem možemo onda da razvijemo svoju vlastitu industriju, obrt i trgovinu možemo da radimo na una-predivanju svih grana naše mlade privrede, a pri tom, što je najvaž-nijc, dolazi do zaradc hiljade i hiljade domačih ruku svake struke.
Završavam ovaj članak s nadom, da„če sve naše jedinice uvideti soci-jalnu važnost i korist, koju če nam doneti organizacija borbe za zažtitu domače proizvodnje i domače radne snage.
Branko Valadžija — Zagreb.
... P°merelija i Gornja Šleska nisu "?9«5* predmet diskusije, ako se nece da se povredi istina i pravda a evropskom miru da se zada smrtni udarac.
Republika Poljska uredena je usta-vom od 17 marta 1921 na principu po-dele vlasti na zakonodavnu, egzeku-tivnu i sudsku. Legislativa sc sastoji iz dva doma: Sejm, koji broji 440 poslanika, i senat sa 111 članova. Na čelu države stoji pretsednik, koga bira Narodno veče (obe kuče zajedno) na sedam godina.
Unutarnja politika se zasniva na principu demokracije, zaštiti manjina i verskoj toleranciji, a to je sve zašti-i ,,no .. us.tavn’m garancijama. Tako Ukrajinci imaju 2317 dvojezičnih i 723 Vit«.*krajinske osnovne, 19 srednjih,
35 osnovnih ичШе,*ке školc; Belorusi osnovmh 3 srednje; Litvanci 24
osnovne i dve srednje; Rusi 6 sred njih; Nemci 593 osnovne, 29 srednjih’ 3 učiteljske i 4 stručne; Židovi P3 osnovne skole, 3 gimnazije. 1 sku i 13 stručnih škola.	J‘
Narodnosnc manjine su prema svojoj snazi zastupljene i u narodnom pretstavništvu: Zidovi sa 34 poslanika u Sejmu i 12 u senatu, Ukrajinci sa 21 poslanikom i 6 senatora, Nemci sa 17 poslanika i 5 senatora, Belorusi sa 10 poslanika i 3 senatora.
Stanovništvo poljsko največim delom bavi se zemljoradnjom — preko 65%, trgovinom i industrijom 22%, a 13% raznim drugim zanimanjima. Pri-raštaj godišrtji iznosi l-6%, što čini pola milijona godišnje, a to je jedan od najjačih priraštaja u Evropi. Gradskog stanovništva ima oko 35%, a seoskog 65%.
Varšava broji 1,200.000, Lodz 600 hiljada, a ima još 10 gradova sa preko 100 000 Stanovnika.
Razmer između seoskog i gradskog stanovništva, odnosno izmedu poljoprivrede i industrije, ne dale Do-
voda teškim ekonomskim ili socijal-nim krizama, koje bi mogle da stave u pitanje društveni poredak u državi.
U poljoprivredi je socijalna pravda tražila, da se izvede agrarna reforma usprkos svemu opiranju kriščan-skih nacionala, koji broje 10 poslanika u Sejmu i 9 senatora. Nacionalna liga, iako naginje konzervatizmu, podupi-rala je tu reformu.
Socijalno zakonodavstvo oslanjajuči se na propise ustava, bilo je vrlo plodno, a blagodat njegovu osetile su široke mase. Budžet Ministarstva soci-jalne politike iznosio je 1928 g. preko 58 milj. zlota = oko 360 milijona di-nara. Ovaj rad podupiru tri radničke stranke u poljskom političkom životu: Hriščansko demokratska sa oko 40 poslanika i 7 senatora, Socijalistički parlamentarni savez sa 41 poslanikom i
7	senatora, te komuniste sa 6 pretstav-nika.
Za vreme rata Poljska je bila po-prište najljučih borba triju velikih sila — triju carcvina; niko je nije štedio, svako se borio na tudem. S toga nije čudo, da je Poljska iz rata izašla opu-stošena i opljačkana te ličila samo ruševini. Ali životna snaga narodna obnovila je sve grane državnog i narod-n°)| života, usprkos teškim finansijskim prilikama prvih godina, i usprkos jed-nog teškog rata s boljševieima.
... Godine 1924 izvedena je prva vc-i i ,”nansijska reforma, uveden je zlatni tranak — ztoty, koji je 1927 stabiliziran, a današ zlatno i devizno po-krice iznosi 60%'!
Budzet je uravnotežen, a trgovinski bilans, koji je usled pustoši, koju je naneo rat, sve do 1930 bio pasivan, 1930 postane aktivan za 187 mil. zlot., dok je u 1931 za prvih devet meseci dosegao aktivni saldo od 269 mil. zl. To sve daje sigurnost i stabilnost no-vostvorenom stanju i poretku.
U poljodelstvu, u žitarskoj produ?; ci ji nrvo mesto zauzima raž (u 1930
70 mil. q), pšenica treči deo produkcije raži, zatim ječam i zob. Produkcija krompira zauzima trečc mesto na svetu (u 1930 g. 310 mil. q.) Šečerna repa se sve više seje i daje podlogu šečer-noj industriji. U proizvodnji lana Poljska dolazi kao druga na svetu — od-mah iza Rusije.
Gajcnje stoke vidno napreduje. Naročito se ističe gajenje svinja (u 1930 g. Poljska je izvezla svinja za 310 mil. zl. — blizu 2 miljarde dinara.)
U izvozu maslaca, živadi i jaja Poljska zauzima vidno mesto.
Ogromno šumsko bogatstvo daje ekonomskom životu važnu ulogu, jer drvena industrija i pored velike krize stoji na višini (u 1927 izvoz 6 K- mil. tona, a u 1930 g. oko 3 mil. tona )
Poljska ima i velika rudna bogat-stva, što je osnovica njenoj snažnoj industriji.
Prvo mesto zauzima kameni ugljen, čija produkcija iznosti godišnje 40 mil. tona, a od nje sc 60% troši u zemlji dok se 40% izvozi.
Nafta sc proizvodila u 1930 g. na 2816 okana, a produkcija je bila
700.000 tona, od toga se 40% ekspor-tira. Znatna je produkcija željezne ru-dače, a produkcija cinkove rudače iznaša oko 400.000 tona, u 1930 i čini 43% od sve evropske proizvodnje. Velika je produkcija kamene soli
Na velikom agrarnom i rudnom bogatstvu zemlje zasnovana je jedna jaka industrija sa 25.756 industrijskih preduzeča. Produkcija špirita dosegla je
878.000 hi., a 68 fabrika šečera dalo je za izvoz 228 hiljada tona.
Produkcija piva podmiruje domače potrebe.
U fabričkoj industriji je ipak prvo mesto zauzela tekstilna industrija, koja danas radi sa 2,632.000 vretena i' 62.000 razboja, a čija je produkcija u 1929 iznosila 2 miljarde zl. — 13 mi-ljardi dinara. Ona ne samo da podmiruje domače potrebe, nego participira
i u izvozu na istok i Južnu Ameriku, a taj je u 1930 g iznosio 186 miliona zl. — 1100 mil. dinara.
Pored toga razvila se lepo industrija konfekcije i industrija šešira.
Posle tekstilne industrije dolazi na red jaka metalna industrija. U 1930 g. bila je produkcija: 1,237.497 tona Čelika, 477.949 tona sirovog gvožda, 174 hiljade 362 tone cinka i 40.000 tona olova
Oko 250 fabrika proizvodi poljo-privredne sprave koje, zahvaljujuči svojoj kvaliteti, imaju dobru produ i na stranim tržištima.
Industrija željezničkog voznog parka izraduje sve od lokomotiva za sve koloseke, pa do specijalnih tanko-va i hladnjača te tramvajskih kola.
128 zavoda izraduje elektrotehnike sprave i mašine.
Kemijska industrija je od velikog značaja.
54 fabrikc papira podigle su pro-dukciju papira za 5 godina za 250%.
29 rafinerija izraduju naftene produkte, a 67 fabrika stakla i porculana potiskuju s uspehom tude produkte.
Ovoj velikoj produkciji, kako na polju polj opri vrede, tako i industrije potrebne su komunikacije. Rat je nemalo sve bio uništio, a što je ostalo razneli su neprijatelji. Pa ipak za ovih
12	godina Poljska je na tome polju mnogo učinila.
Željezničke pruge normalnog ko-loscka iznose 17.326 km, a željeznički vozni park ima 5372 lokomotive, 12 hiljada osobnih i 154 430 teretnih vagona. Zeljeznicc su pretvorene u trgo-vačko preduzeče i prevoze godišnje oko 180 mil. putnika i 75 mil. tona robe.
Autobusni saobračaj ima preko 2000 linija. Osobnih automobila ima 36.000, teretnih 7440, dužina cesta iznosi 47.000 km.	•
Rečni saobračaj se vrši na 6685 km plovnih reka. Luka Gdansk je, jcch::o
zahvaljujuči Poljskoj, podigla preto-var za 400% više nego li ga jc imata pod Nemačkom, a Gdynia, koja je još 1924, bila malo mestancc i imata pre-tovar od 16.000 tona, podigla ga je U 1930 na 3,600.000 t., a to če reči za 225 puta više, te ima veči promet nego Trst, Konigsberg ili Batum.
Danas pod poljskom zastavom plpvi 29 trgovačkih brodova.
Zračni saobračaj ima 16 stalnih linija.
Za ovim velikim poletom na pri-vrednom polju nije ni u koliko zaostao ni prosvetni razvitak i napredak, nego jc išao naporedo sa napretkom mate-rijalnc kulture.
Poljski narod, i dok nije injao svoje narodne ni državne slobode, i po-red toga što su osvajači zatvarali njegove univerzitete i ostale škole, čuvao; je svoje prosvetne tekovine i nastojao da ne zaostane za ostalim prosveč©-nim svetom i da na svima poljima nauke i umetnosti, dokaže svoje umne sposobnosti i veličinu svoje slovenske duše. Setimo se samo Mickicwicza, Slowackog, Sienkiewicza, a od modernih Žeromskog, Reymonta, Przybys-zcwskog, ili na polju muzičkom Mo-niuszkc, Chopina i dr.
Vaskrsom poljske države prosvetni rad je oživeo.
U 23.690 biblioteka, 26.592 osnovne škole, 794 srednje škole, 8978 stručnih, dopunskih i drugih, te 20 visokih škola odgaja se i vaspitava poljska omladina, da povede poljski narod pu-tom prosvete i da, u zajednici s ostalim bratskim slovenskim narodima, kako onima na severu, tako i onima na jugu, u medunarodnoj zajednici kulturnih naroda zauzme ono mesto, koje mu pripada i po njegovoj prošlosti i po njegovoj današnjoj, ne samo broj-čanoj, nego i moralnoj snazi.
Vežbe 15.000 članica izazivale su . stalnu buru pljesaka i poklika iz 200.000 I grla oduševljenih gledalaca. Veličan-stvena i do suza dirljiva je bila sletska igra »Tiršev san«. Ona je prikazivana svakog glavnog sletskog dana kao poslednja tačka programa. Istu je želeo svako da vidi, ako ne više puta, a ono bar jedanput, pošto je iz nje mogao da crpe mnogo korisnih pouka za svoj daljnji rad na opšte dobro svih slovenskih naroda.
Mi smo i ovoga puta od bratskog češkoslovačkog naroda mnogo štošta naučili; trudičemo se da to korisno upotrebimo kod svoje kuče, kako bi našu braču Čehoslovake, ako ne pretekli, ali bar dostigli.
Slovensko Sokolstvo, na ovom svom istorijskom kongresu, pokazalo je ne samo da su mu grudi i mišice snažne, več je pokazalo i snažnu i veliku dušu i ogromno slovensko srce; pokazalo je celom svetu da je Slovenstvo kompaktno, da je nepobedivo, da nema sile koja bi ga mogla srušiti; jer iako političkim granicama podeljeno i raskomadano, ono je duhovno jedno, srca mu otkucavaju jednovremeno, misli i težnje su mu uvek iste i jedne. Uzaludni su svi pokušaji raznih očajni-ka da nas prikažu drukčijima nego što jesmo; uzaludna su im sva njihova prijava, podla i lažna sredstva protiv Slovenstva. Svi' su se oni sada uverili, ako do sada nisu verovali, da im jc sav njihov trud ništavan pred delom koje je Slovenski Soko prikazao celom svetu na svom IX sletu u Pragu.
Narod, koji je u stanju da izvede tako džinovsko delo, kao što je izveo svoj IX svesokolski slet, a što ni jedan drugi narod na svetu nije u mogučno-sti da izvede, u čijem izvodenju se očrtava najšira demokratija, — taj narod s punim pravom može i sme zahtevati, da bude medu prvima prvi. On ima pravo da se njegova reč svuda sluša i da bude merodavna za sve grane ljud-skog života, jer slovenski narodi ispo-ljavaju največu demokratiju, plemenitost, bratstvo i ljubav medu narodima. Slovensko Sokolstvo želi da u celom svetu zavlada atmosfera u socijalnom i kulturnom životu ista kao što vlada u slovenskim zemljama. I ono je ube-deno da če mu poči za rukom da se te njegove želje privedu u delo. Neče žaliti ni truda ni žrtava, da ostvari svoje uzvišene ideale za dobro svoga naroda i za bolju budučnost celog sveta.
Ovog puta, nas Jugoslovene bratski češkoslovački narod naročito je mnogo zadužio. Bratskom češkoslovač-kom narodu dugujemo mnogo za njihov jedinstveno srdačan i bratski do-ček i za njihovu naročitu pažnju koju su nam ukazivali na svakom koraku za celo vreme našeg boravka u njihovoj sredini.
Mi im tu njihovu bratsku ljubav nečemo zaboraviti. Jedva čekamo pri-liku da im se odužimo kod nas, da im vratimo »vernost za vernost, ljubav za ljubav«, kod nas u našoj i njihovoj drugoj domovini.
Pavle Kvaič — Torža
Jugoslovenska iakml-čarska vrsta na sve-sokolskem slefu u Pragu — s leva na desno brata: Zupančič, Borko, Flego, Gri-iec, inž. Kavčič, Perdan, Skel i Ivančevič
Ro$i|a - Fonsier ♦ društvo za osiguranje I reoslguranfe ♦ Beograd
Dva posletska proglasa ČOS
Pretsedništvo COS uputilo je, pri-likom zaključka sletskih dana, u zva-ničnom glasilu organizacije i u dnevnim Hstovima sokolskome članstvu i češkoslovačkoj javnosti sledeča dva proglasa.
Sokolskom bralstvu!
Deveti svesokolski slet, prireden na uspomenu 100 godišnjice roden ja dra Miroslava Tirša uz saradnju Sa-veza Slovensko Sokolstvo prelazi po-lako iz krasne sadašnjosti medu ostale dogodaje istorijskog značaja.
Svi bez razlike, deca, naraštaj i članstvo, obični članovi i časnici, učes-nici sleta i oni, koji su ostali kod kuče, svi do jednoga ste izvršili Vašu duž-nost, koja beše za vas jedna radost, jer je to bila dužnost spram naroda, dužnost spram čovečanstvu, dužnost, koja niče iz same osnove naše nacionalne biti: iz moralne osnove i životnih nažiranja češkoslovačkog čoveka.
Zahval ju juči tom Vašem radu, zahval jojuči Vašem poznavanju i razumevanja ovih osnova Sokolstva, slet je ispao onako velebno i časno, kako smo samo mogli predmevati i očeki-vati. Ispred zastupnika celog kultur-nog sveta i pred celim češkoslovačkim narodom možemo da tvrdimo da ste pokazali, što je Sokolstvo bilo, što jeste, sto mora da bude i što če i biti.
NOVE KNJIGE
ZA SOKOLSKE KNJIŽNICE
U češkoslovačkom Sokolstvu, gde je i književni rad vrlo dobro organi-zovan, svako društvo ima dužnost da nabavi za svoju člansku knjižnicu neke propisane knjige, izdate za sokolsko članstvo bilo od same COS ili od drugih izdavača. Tako je u poslednje vreme COS propisala svim clruštvima . ceo niz raznih stručnih knjiga, ko j e treba da nabave u toku izvesnog vremena. tfzmedu njih spominjemo nekoliko radova, da i naši čitaoci vide, kako se kod brače Čehoslovaka sistematski radi i na tom polju sokolskog uzgoja. Svaka knjižnica treba da nabavi Tiršev spis: Osnova telovežbe, dalje Vaničkove: Zapovesti za strojne vežbe i komentar k tim zapovesti-ma za strojne vežbe. Dalje napisali su brača Vaniček i Vorel zajedničku knjigu prostih vežaba, a brat Benda i Pelikan knjigu o igrama (u dva dela); izdat je i udžbenik za župske predli j ačke škole i ispite, a br. Heler i Peh-lata napisali su: 'Petminutni umetci za vežbanje dok je br. Heler napisao: Vežbe za početnike. Brat Taborek sa-stavio je knjigu o vežbanju s decom, a br. Pergl za. vežbanje naraštaja. Sestra Koutnikova izdala je veoma po-trebnu knjigi} o vežbanju žena na let-njem vežbaTištu. Konačno, razume se, propisani su za sve društvene knjižnice i stručni listovi »Cvičitel« i »Cvi-čitelka«, Savezni prosvetni odbor pro-pisao je nadalje Sokolski arhiv, koji je izdat u dva dela, Tirševe spise ideo-loškog sadržaja, dalje brošurice Sokolske prosvete i to: Tirševo Sokolstvo, Sokolstvo i rad u manjinama, Vode reformatorske ideje Masarikovc, Posta-nak, razvoj i cilj sokolskog prosvetnog rada te konačno Pelikonovu knjigu: U Sokol — U poučne surhe izdala je COS i male brošurice sokolskih predavanja, koja svaka stoji samo dve Ke. Za društva propisane su knjige br. Mauer-harta: Istorijat Sokolstva, Pelikana: Vera, crkva i klerikalizem, dr. Krala O tclovežbi, V. Štjepantka: O sokolskom ustroju, Pelikana: O sokolskoj misli, dalje sve resolucije VII Velike skupštine, konačno brošura br. Pelikana: Slovensko poslanstvo češkoslo-vačkoga Sokolstva, sestre Taborske: 60 - godišnjica ženske sokolske telovežbe. Brat Jandasek napisao je knji-žieu; Dr. Tirš i naše narodno oslobo-denjc, br. dr. Karel Vajgncr i Jandasek izdali su zajedno brošuru: Sokolstvo i narod, a br. dr. Blažka i Jandasek takoder zajednički spis:	Sokol-
stvo i socijalizam. Dalje mora svako društvo da imade štjepanekovu pri-ručnu knjigu za sokolske časnike, njegov Dnevnik mladoka čoveka, Vanič-kovu: Sokolstvo, njegov pravae i cilj, te konačno Životopis Tirša i Fignera. Sve nabrojane knjige spadaju pod prosvetno odeljenje knjižnice. A i lekar-ska literatura je zastupljena s nekoliko knjiga: br. Vajgner napisao je knjigu: Poznavanje tela, dr. Tobiašek rasprav-Ija u svojoj knjiži sve što je potrebno pri davanju prve pomoči, a za društva je izdata pored toga i posebna Zdravstvena čitanka. Dalje je izradio doktor Navara stručne slike iz anatomije. —-Iz nabrojanih knjiga vidi se kakav je sistematski rad COS i na polju pro-svetnog vaspitanja svojcg članstva.
Time smo počastili na krasan način uspomenu svojeg osnivača dra Miroslava Tirša tako, da je bila potpuno
dostojna njegovog velikog, dubokog rada i stvaranja.
Pretsedništvo Češkoslovenske Obče Sokolske i izvršni odbor izriču Vam iz sveg svog srca zahvalu na izvrše-nom radu i uspehu sleta.
Ali nikako ne smete da zaboravite, da živimo samo svojim živim radom te da samo stalan, istrajan i nepoko-lebljiv rad, kako Tirš kaže, odlučuje i da nas samo taj neprekidan rad spa-
šava i uvečava naše uspehe. Zato nikako ne smete da poznajete odmara-nja i prekida u Vašem radu.
Veliko, krasno i svečano delo sleta završeno je. Ali to nikako ne znači i ne sme nikada značiti, da prekidamo svoj rad. Šta više, mi moramo, da njim nastavimo dalje i dalje, da tako još uvečamo našu radinost i dejstvovanje, bude li to katkada potrebno za dobro naroda.
Deveti svesokolski slet je svečano zaključen, za nas nastaje novo doba napora i plodnog rada. Opet dalje!
Češkoslovačkoj javnosti
Pretsedništvo Češkoslovenske Obče Sokolske i Izvršni odbor IX sveso-
kolskog sleta izriču svoju zahvalu svim stanovnicima velikog Praga za srdačni doček sletskih gostiju i Sokolstva pri IX svesokolskom sletu u Pragu, a na-ročito pri velikoj povorci na dan 6 jula 1932.
Isto tako upučujemo našu iskrenu zahvalu svim svojim prijateljima, te poznatim i nepoznatim pomočnicima iz sviju krajeva republike, koji su svo-jom saradnjom kod velikog sletskog rada čitavom svojom snagom pripomogli onako velikom uspehu samog sleta.
Bilo poštanska služba, telegrafska i telefonska, štampa, saobračajna i služba bezbednosti i kojegod druga javna služba, bilo to pomočnici u svim ostalim granama i strukama razgrani-čenog sletskog rada i industrije, bili to
konačno svi uoesnici iz Praga i okoline svi bez razlike zaslužuju našu otvo-renu i srdačnu hvalu za njihov požrt-vovni rad.
Time, da iskazujemo našu zahval-nost celokupnoj češkoslovačkoj javnosti, vršimo samo svoju dužnost te molimo, da bi nam celokupno stanovni-štvo u buduče ostalo sklono i u našem daljnjem radu.
Češkoslovačko Sokolstvo nikako neče da stane pri uspesima IX sve sokolskog sleta nego če da radi 1 nadalje u isfom pravcu i s istim snagama za uspeh celokupnog češkoslovačkog naroda. Očekuje, da če pri svom radu biti pračeno istom Ijubavlju i naklo-njenošču. te bratskem pomoču celokupne češkoslovačke javnosti kao i do sada.
Razvoj jugoslovenskog Sokolstva od 1919 do 1932 god.
. Р0Ш1 BROJOOt SUHjt ZtHSKI SOKOLSKE Bi tl
A. Љ *•	^	l	ič	'
mmrn	.1919	m	19И	1*1?		m	1930	m	1932
ЈШјј?).,,.,-		m	650«		■TOSS	im	1Ч38Ч	um	33699
PORIVI BROjHOG 6ТДНЈ4 MOŠKE SOKOLSKE DECE
& ПП? |
GODINA.	1919 ! 19»	1925	mi	■»M 1 19» ! 1930		.Ж* :	mi ..
BROJ	"sfii "im	Jpm	TSit	te# ! 9M1:[ trm	Шзз	6M65
'
C09№		Ш9Ш	■-1925.	1921		1m	1930	1931	1932
ШЖ4	MS	Ip	36«	m	453?	3986	3391	:, Ш	876$
.	C.-..,
f X m ,
»Шнл l		JL	 1923		m.	m	«29 !	1930	1931	:	J2B....J
ши; i J9i	29ČĆ	2916	2672	2603	2635 I		602.1	I 62* j
; m mi m mi- m •
1ваос; žs&s im Ш wTWI j...........................................
тшттмштштштш
. •	•, i v> >	'	"4
i
С0ШГ.	1919	1923			T%8	m	9	1930.	1931'	1932
	6Г(0	7*33	im	7660	JM Ш	967	z	iii.	277«	
PORIST BROJHOG STMtJA SOKOLICA
	1919	1923	1925	192f	1928	1919	1930	1931			 .
	71«		9912	8T?t	8?97	8519	U258	18781	
PORUŠI BROJHOli STtHJ/V S0H0I i u JUGOSLAVIJI
1923 19
373« 371
imi
Župa 'Banja Cuka
SOKOLSKO DRUŠTVO JAJCE
Narodni praznik Vidovdan proslavili su jajački Sokoli svečanom aka-demijom u sokolani. Prigodno predavanje održao je društveni prosvetar brat Milan Ilič Odlično predavanje brata Iliča postiglo je nesumnjiv i pun uspeh.
Sokolski pevački hor otpevao je dve lepe pesme, a članovi gudalačkog orhestra br. inž. D. Kosovljanin i br. S. Freudenfeld dali su efektan konce-rat, duet od Mazasa, pazljivo raden, iznesen majstorski.
Župa Beograd
OKRUŽNI SLET U ST. PAZOVI
Okružni slet župe Beograd održan je u St, Pazovi dne 26 juna o. g. Na njemu su sudelovala društva: Zemun, St. Banovci, Batajnica, Dobanovci, Kr-čedin, Vojka, Belegiš, Čortanovci, Novi Karlovci, Indija, Ruma, Ruski Soko iz Zemuna i neka beogradska društva. U ime župe i Saveza prisustvovao je brat Radiša Nišavić. Ujutro su na Staniči gosti dočekani od našeg društva. Posle zajedničkog ručka u 4 lA sata prošla je kroz mesto povorka, a zatim je održana javna vežba, koja je trajala do 7 sati. U večer u 9 sati prire-dena je akademija u Sokolskom domu.
Javna vežba veoma je lepo uspela; nastupile su sve kategorije vežbača. Poseta gradanstva bila je mnogobroj-na. Na akademiji u sokolani, koja je također dobro uspela, bila je poseta obilna. — Dr. V.
Župa Bjelovar
SOKOLSKO DRUŠTVO PREDAVAC
Sokolsko društvo u Predavcu, osnovano u januaru 1931 godine, marljivo radi i lepo napreduje. Kroz zimske mesece bila je mala stanka u vež-banju, ali u proleču opet nastavljeno. Na ispražnjeno mesto prosvetara iza-bran je brat Kazimir Soštar, koji je sa starešinom i načelnikom Sokola po-Krenuo akciju, da se javna vežba društva odrzi u mesecu avgustu t. g., za koju se članovi marljivo pripremaju s praškim vežbama. Na ovu javnu vežbu pozvana su i sva okolišna bratska društva. Za tu prvu javnu vežbu Sokol-skog društva vrše se velike pripreme, da uspeh bude što bolji.
SOKOLSKA CETA SUH. BOROVA
Pred mesec i po dana osnovana je ti Suh. Borovi Sokolska četa. Brat Aleksandar Buzadžič, mesni učitelj, videči u narodu veliko zanimanje za Sokolstvo, pozvao je sve svoje meščane, rastiimačio im bit sokolske ideje i oduševljenim rečima pozvao ih, da pri-stupe u sokolske redove, što su ovi vrlo j-ado u črnili. Prijavilo se oko 35 vezbača, koji jedva čekaju odredene dane, da mogu vežbati.
Na Vidovdan priredila je četa prvi nastup, pozvavši tom zgodom su-sednu Sokolsku četu u Cabuni, koja je nastupila s 12 članova i 10 naraštajaca, koji su odlično odvežbali praške vež-be. Posle programa razvila se pučka zabava.
Župa Celje
SOKOLSKO DRUŠTVO RIMSKE TOPLICE - ŠM AR J ETA
Bratu Jožetu Zupanu in memoriam
, Г^ко je bilo menda zapisano in ^ilo dopolnjeno življenje
šma"riet4oefai-mUČ?nika ~ Jožeta iz
HS i i »“i k“	л*
gem in mučnem trpljenju ,a° ved™ za tisml svoje blage Oči. To je bilo njegovo življenje: od rojstva skozi dneve jasnino, skozi trpljenje in bol ničnega zemljana do dneva, ko mu je bela žena utešila slednjo željo — odrešenje temu zemskemu trpljenju. Njegovo življenje, kakor 'krvava sled izčrpane utelešenosti, kakor neizzvenela struna mladeniške bitnosti, mu je teklo naprej enolično brez dobrega, sreče in zadovoljstva v borbi za vsakdanjost in težki slutnji ugonabljajočc bolezni, ki je bila tudi njegov bridek konec sredi mladeniških let.
To je kratka doba 24 let. ko člo vek zraste v osrčju svoje vsakdanjosti in že tudi usahne, ne da bi se zavedel, kaj je pravzaprav iskal v tem življenju. To je bilo življenje bolestneža — življenje ozkega proletarca, ki je hranil in dušil telo in dušo v zakajenem in hrup nem tovarniškem življenju. Tako mu je bila menda zapisana pot skozi življenje in tamkaj je pustil in izgubil svoio mladost, vse žarke dneva ki bi
naj šli z njim v bodočnost. Zanj ni bilo bodočnosti in ne življenja, njemu je bilo življenje večna izpoved bolnega človeka brez smisla v dalj. In kakor je bilo vse njegovo hotenje le enodušen klic sprostitve, da bi našel za bolezen moč in oporo, je ostal nedokončan njegov življenjski smoter. Tu ob prelomu najmočnejše mladeniške dobe mu je kruta usoda pretrgala nit — za večno!
In kljub žalostni usodi, ko je živela v njem zla slutnja — kal neozdravljive bolezni — je v tistih letih, ko je sokolsko društvo snovalo in postavljalo prve začetke, bil tudi on med pionirji plemenite sokolske ideje. In skromen kot vedno, skromen v željah in zahtevah, je vendar bil med onim majhnim številom bratov in sester, ki so bodrili in gradili ter polagali prve temelje, bil je med onimi, ki jim je bila sokolska ideja njih najvišji ideal.
Ko pa je omahnil prvič pod križem neozdravljive bolezni, ko ga je priklenila na dom in postelj zavratna morilka, je sredi najlepših upov in nad na življenje se dotekla njegova življenjska pot Končal si, dragi^ brat Jože, svojo življenjsko pot, končal si, ker je On hotel tako, ko bi še lahko poln življenja in mladeniških sil delal in živel med nami. Tvoje delo v zdravih sokolskih vrstah bodi vzor nam vsem, ki smo Te poznali in znali ceniti tudi Tvoje ideale. Dragi Jože, le te skromne besede naj zapišem Tebi na pot v večnost, dragi prijatelj, brat-Sokol, pionir in tovariš — spi in čuj nad nami, od naših mladih vrst pa sprejmi ob zadnjem slovesu na pragu v hladen dom domače zemlje v Tvoj večen spomin poslednji naš sokolski pozdrav.	Lev	Tičar.
SOKOLSKO DRUŠTVO TRBOVLJE
V	nedeljo 19. junija je imel naš Sokol svoj redni vsakoletni nastop, ki je pokazal, da društvo klub vsem težavam stalno napreduje. Posebno razveseljiv je porast telovadečih, tako de-ce, kot naraščaja in članstva. Ob krasnem vremenu je nastopilo v vseh oddelkih okrog 750 oseb.
Prireditev je otvorila najmlajša deca z igrami, ki je spravila publiko v veselo razpoloženje. Za njo je nastopila ženska deca z zastavicami, kar je močno poživelo že itak pestro sliko na telovadišču. Moška deca je nastopila od publike živahno aklamirana strumno in je izvajala proste vaje z redko eksaktnostjo. Proste vaje gojenk so bile izvajane z eleganco; ravno tako proste vaje članic. Moški naraščaj je izvajal težke proste vaje prav dobro; ravnotako tudi člani Posebno pozornost pa so zbujale vratolomne vaje na orodju, posebno one na krogih in na drogu. Ta točka je pokazala, da razpolaga naš Sokol z odličnimi telovadci in telovadkinjami in da se goji orodna telovadba smotreno. Številno občinstvo ni štedilo s priznavanjem. Vse telovadne točke je spremljala naša,priznana delavska godba. Da je telovadni nastop tako dobro uspel, gre glavna zasluga marljivemu vaditeljskemu zboru, v katerem je močno zastopano tudi učiteljstvo vseh šol. Po končanem sporedu se jc razvila živahna zabava.
Župa Karlovac
SOKOLSKO DRUŠTVO PLAŠKI
Svoju drugu javnu vežbu održalo je Sokolsko društvo Plaški dne 19 juna o. g. Toga dana meštani su okitili svoje domove državnim zastavama tako, da je sav Plaški izgledao kao preobražen u novo svečano ruho. To naj-pregantnije svedoči i porast medu članstvom, a naročito medu svima vež-bačim kategorijama. Ne smečuči s uma današnje teške prilike, koje najviše tiste sela u koja spada i Plaški, onda možemo s ponosom i punim pravom reči, da je druga javna vežba uspela izvan svakog očekivanja u mo-ralnom i materijalnom pogledu.
Vežbalište je bilo naročito svečano uredeno. Naročito je svečano bila uredena glavna tribina, koja je bila sva okičena zelenilom, velikom jugo-slovenskom i češkoslovačkom zasta-vom, narodnim eilimovima, dok su sc u sarnom pročelju nalazile prekrasna slika Njcg. Veličanstva Kralja, Tirša i brata Cangla.
Osobitu hvalu dužno je Sokolsko društvo Njegovom Visokopreosvešten-stvu g. dr. Maksimilijanu Hajdinu, epi-skopu gornjo-karlovačkomt, koji je dozvolio da se n porti stolne crkve održava javna vežba i time ovu našu sokolsku manifcstaciju znatno polep-šao.
Javnoj vežbi prisustvovala su i sva okolna bratska društva, kao i veliki broj gradanstva. Naročito se u lepom broju odazvalo bratsko Sokolsko društvo iz Ogulina, koje je poslalo svoju prednjačku vrstu. t-1 12 sati održana ie svečana oovorka.
Javna vežba održana je u 5 sati popodne. Od mnogobrojnih tačaka, koje su sve zadivilc svojom tehničkom spremom, naročito je upala u oči tačka ženske dece u vežbi s venčičima, koja je izvela savršeno i skladno, kao i tačka ženskog naraštaja u splitskoj vežbi s čunjevima.
Čitava tehnička sprema ima se zahvaliti društvenom agilnom i sprem-nom načelniku bratu Vilku Matijeviču.
Na kraju je održao lep govor društveni starosta brat Dragoljub Vurde-lja- „ ,
Na večer održana je svečana akademija, na kojoj je naročito upala u oči prednjačka vrsta iz Ogulina s vež-bom na preči. Akademiju je uveličao i pozorišni komad »Vila s Učke gore« od Rikarda Kataliniča-Jeretova, koji je s naraštajkama i naraštajcima odlično izvela s. A. Barac, nastavnica više grad. škole u Plaškom.
SOKOLSKO DRUŠTVO SLUNJ
Sokolsko društvo Slunj proslavilo je ovogodišnji Vidovdan vrlo svečano Pre podne prisustvovali su članovi So-kolskog društva bogosluženjima u crk-vama, a posle podne održana je u škol-skom dvorištu vrlo uspela proslava s javnom vežbom.
U prvom delu poslepodnevne proslave održao je prosvetar brat Dušan Vitas, upravitelj gradanske školc, pre-davanfe o značenju Vidovdana, a zatim su učenici gradanske škole (sokolski naraštaj) otpevali; himnu i još dve pesme, a učenici osnovne škole otpevali su takoder jednu pesmu. Osim toga deklamovali su učenici gradanske i osnovne škole četiri deklamacije.
U drugom delu, koji se je sastojao iz četmaest tačaka, izvodene su sokolske vežbe, koje su na sve prisutne ostavile najlepši utisak i svi su vež-bači dočekivani i ispračeni sa oduševljenim odobravanjem. Vežbale' su se proste vežbe i vežbe s venčičima i gir-landama, koje su izvodila deca, naraštaj, članovi i članice. Osim toga vež-bali su članovi na spravama (preči i ručama), a muški naraštaj vežbao je raznolikosti, na kozliču i na karikama. Poslednja tačka bio je defile svih ode-ljenja, što je također izvedeno vrlo lepo.
Lepa je pojava u ovom Sokolskom društvu, a koju treba istaknuti, da se u Sokolskom društvu nalaze i deca od 3 do 6_ godina, koja sačinjavaju zasebno odeljenje. I ova deca nastupila su na javnoj vežbi i izazvala su veliki interes i oduševljenje.
Posle programa priredena je čajanka s igrankom, na kojoj je svirao društveni orkestar. Proslava je uspela moralno i materijalno.
Župa Kranf
OTVORITEV SOKOLSKEGA DOMA NA BLEDU
Marljivo Sokolsko društvo na Bledu je dne 26. junija slovesno otvorilo svoj Sokolski dom, kateri stoji sredi Bleda v idiličnem gaju, precej stran od cestnega prahu in vrvenja. Lična moderna stavba ima lepo, svetlo in prostorno telovadnico, vse potrebne stranske prostore, garderobe, odborovc sobe, kuhinje, stanovanje za hišnika in drugo, poleg doma pa je lepo urejeno letno telovadišče.
Po dopoldanskih skušnjah se je popoldne vršila slavnostna otvoritev te nove sokolske postojanke ob udeležbi sokolskih društev Boh. Bistrice, Koprivnika, Gorjuš, Javornika, Gorij, Radovljice in Kranja ter številnega domačega občinstva, a tudi letošnjih gostov. Ob 15. uri se je formirala lepa povorka, katera je z godbo dravske divizije na čelu korakala po glavnih blejskih cestah ter je bila od občinstva živahno pozdravljana. V sporedu so bili vojaki kraljeve garde, starešina župe, člani v kroju, članice v telovadnih oblekah in v krojih, naraščaj, deca in narodne noše. Na telovadišču je bil stik Sokolstva in vojaštva, nakar je prisotne pozdravil društveni starešina in župan dr. Jože De Gleria in slovesno izročil Sokolski dom v uporabo. Za njim je v imenu župnega starešinstva govoril br. Jaka Spicar, ki je pozival vse sokolske pripadnike na šc bolj intenzivno telesno-vzgojno in prosvetno delo v sokolskih telovadnicah.
Ob 16. uri se je pričela javna telovadba, ki so jo vodili brat načelnik A Starc, načelnica sestra Jožica Kapusova in prednjak brat Jože Marčan. Nastopilo je 52 moške dece, 22 naraščajnikov, 52 članov, 30 naraščajnic in 52 članic s prostimi vajami za praški zlet. Izvedba pri vseh oddelkih je bila dobra pri članih in članicah prav odlična, kritje vzorno. Na orodju so nastopile tri vrste članov (drog, bradlja, krogi) ter ena vrsta moškega naraščaja na kozi. V splošnem je bila orodna telo vadba na prav lepi višini, poskušanja ni bilo, bilo je videti mnogo lepo izdelanih sestav, tako na bradlji, krogih in drogu.
Telovadbo je zaključil nastop vzorne vrste, ki je vežbala za prvenstvo posameznikov in vrste za, slovensko prvenstvo v Pragi. Vrsto je vodil prednjak brat Ban, v vrsti pa so bili bratje Gregorka Boris, Borko Frane, Forte Miroslav, Zupančič Neli in Flego Josip (Ljubljanski Sokol), Perdan Vil ko (Beograd) in Pristov Janko (Jeseni-
ce). Vsi telovadci te vrste so izvajali ratolomne in vrhnnske vaje z vso sigurnostjo, lahkoto in eleganco na drogu in krogih naravnost fascinirali pa so vse gledalce vratolomni efektni se-skoki vseh telovadcev, ki so bili eden lepši in drznejši od drugega. Za svoje krasne izvedbe so želi zaslužene viharne ovacije občinstva. Vse nastope je spremljala vojaška godba iz Ljubljane.
V	splošnem je bila ta prireditev vzorno organizirana. Blejski Sokol jc z dograditvijo tega zelo praktično urejenega doma ter z lepo uspelim javnim nastopom pokazal veliko življenjsko silo. Nastop sam pa je pokazal, da imajo naša društva močan in dober telovadni material, kateri bo ob redni, sistematični in vztrajni vadbi dosegel tudi pri najtežjih tekmah lepe rezultate.
Matija Sušnik.
Župa Maribor
SOKOLSKO DRUŠTVO GORNJA RADGONA (Velik sokolski praznik v obmejni Gornji Radgoni.)
Najveličastnejši dan Sokolstva na naši skrajni severni državni meji je bil pač 19. junij 1932; ta dan je namreč vpostavljen v Gornjeradgonskem sokolskem društvu mejnik nove utrditve narodnega tabora. Gornjeradgonski Sokol je razvil svoj ponosni prapor kot vidno znamenje zmage v tem kraju.
Šele leta 1919 se je na pobudo peščice zavednih narodnih delavcev rodilo naše društvo, ki naj bi bilo čuvar naše zemlje tu na meji naših prekrasnih Slovenskih goric. Pozneje pa je beležiti posebno lep razmah Sokolstva ob naši državni jezikovni meji vsekakor po 6. decembru 1929, ko so bile razne separatistične in strankarske telovadne organizacije razpuščene ter je bil z zakonom ustanovljen enotni SKJ. Pod spretnim vodstvom vaditeljskega zbora, kateremu načelujeta vneta in agilna sokolska delavca načelnik br. E>a-nilo Pahor in načelnica s. Cilka Mul-ler - jeva je uspelo posebno to leto pomnožiti število vseh oddelkov, posebno pa naše sokolske mladine.
Proslava se je pričela že na predvečer, ko je društvo priredilo podoknico kumici. Po trgu do obmejnega murskega mosta se je razvil lep sprevod članstva z malonedeljsko godbo in četo domačih gasilcev na čelu. Sko-ro raz vseh hiš so že na predvečer zaplapolale državne trobojnice in okna številnih hišnih posestnikov so bila razsvetljena. Sprevod je krenil spremljan z razsvetljevanjem in streljanjem raket do občinske palače, kjer stanuje kumica s. Požun-ova. Na tem prostoru se je med tem časom zbralo že okrog 500 občinstva. Po končanem petju močnega moškega zbora in ob zvokih godbe, kar vse je odmevalo v temno noč tam preko meje do onih, ki čutijo z nami ker so naše krvi, se je vršil razhod vsega članstva, na kar se je mirno razšlo tudi vse ostalo občinstvo.
Na sam dan slavnosti je bilo ves predpoldan živahno vrvenje na lepo urejenem telovadnem prostoru na Tratah ob Muri. Ob 10. uri je prispelo z vlakom številno Članstvo z naraščajem in deco Murskega okrožja, nadalje kot zastopnik vlade srezki načelnik dr. Farčnik iz Ljutomera, za N. O. iz Maribora minister v pok. dr. Kukovec, savezni delegat br. dr. Gorišek, župni delegat brat Karbaš, brat Dekleva in drugi. Vse članstvo je odkorakalo na telovadišče, kjer so se vršile skušnje vseh oddelkov okrožja. Formirala se je nato povorka za pohod skozi trg. Za praporom Sokolskega društva Ljutomer se jc vila lepa vrsta članstva in mladine v krojih ter krenila mimo obmejnega murskega mosta do občinske hiše. V tem času j* prispela tudi četa gojencev inž. podoficirske šole ?z Maribora. Tudi tokrat se je zbralo številno občinstvo, da prisostvuje svečanemu činu razvitja prapora. Po pozdravnem nagovoru društvenega starešine br. Karla Mavrič-a je savezni delegat br. dr. Gorišek v zbranem govoru razvil društveni prapor ter ga izročil praporščaku br. Jošku Korošcu. Prapor diči od kumice pripet dragocen trak z napisom: »Čuvarju naše meje 19. 6. 1932 kumica«. Sledili so nato še govori ostalih zastopnikov.
Popoldne se je takoj po 14. uri začelo zbirati številno članstvo in občinstvo na telovadišču tako, da je zavladalo pravcato vrvenje; poleg stotine domačinov se je zbralo tudi na stotine gostov od blizu in daleč, da prisostvujejo nastopu, ki je bil okrožni in 7 po številu. Nastop, ki ga je vodil okrožni načelnik br. Lubej Franjo, je otvorila moška deca matičnega društva Gor. Radgona in obeh čet (Apače in Radenci); 88 rdečih srajčk je proste vaje izvedlo popolnoma brezhibno. Sledile so ljubke vaje z obroči, katere je izvajalo 52 ženske dece. Izvedba je bila prav dobra. Nato se jc vršila švedska štafeta med Gornjeradgonča-ni in Križevčani. Po napeti borbi je zmagala štafeta domačinov. Sledile so proste vaje m. naraščaja, ki jih je brezhibno izvajalo 12 naraščajnikov večinoma iz Ljutomera; domač m. naraščaj jc bil za ta' nastop šc premlad, kjer se je začelo vaditi šele v pozni spomladi, ko se je T. O. posrečilo zbrati skupaj tudi ta dolga leta manjka-
joči oddelek. Prav lepo je nastopilo nato 44 četašev, ki so dokazali da si Sokolstvo tudi tu ob meji lepo utira pot med kmetskim ljudstvom in da naloge, ki mu jih nalaga Sokolstvo, niso pretežke. Vaje so bile prav dobro izvedene. Napeto se je nato odigrala odbojka med ljutomerskimi člani in gojenci podofic. inž. šole iz Maribora; zmagali so prvi v razmerju 2 : 0. Tej točki je sledil impozanten nastop 40 gojencev inž. podof. šole. Pri vkorakanju. kakor tudi pri odkorakanju iz telovadišča je bila naša divna vojska deležna burnega aklamiranja. Pri orodni telovadbi je vzbujala vso pozornost vrsta ljutomerskih članov na drogu. Pokazali so, da razpolaga Ljutomer z odličnim materialom. Mladi gornje-radgončani pa so na bradlji pokazali lep napredek in takisto članice, da se tudi na gredi lahko izvajajo lepe, učinkovite in koristne vaje. Točka zase je bil nastop Gornjeradgončanov s posebno točko »Morje Adrijansko«. Izvedba bi bila sijajnejša in efekt močnejši, čc bi vajo spremljala godba na pihala ali pevski zbor. Klavirski akordi so se na obširnem telovadišču porazgubili in lahek veter je še pripomogel, da se je spremljava komaj sjišala. Praške vaje članic je izvajalo učinkovito in precizno lepo število 64 članic na kar je 40 članov s prostimi praškimi vajami, skladno in precizno zaključilo nastop.
Gornjeradgonski Sokol je s to prireditvijo, na katero so se z največjo vnemo pripravljali vsi bratje in sestre, pokazal zopet velik napredek. Bratje in sestre! vztrajajte na tej poti in naj Vam služi prapor, ki je zaplapolal tokrat na tej težko priborjeni postojanki kot svetinja z geslom: »Živi, bori se, ne kloni!«	Stanovšek.
ŽUPA MARIBOR MEDDRUŠTVENE TEKME DECE
Deca Sokolskih društev Maribor I. in Tezno je letošnji Vidov dan prav lepo pozdravila. Moška deca obeh društev se je pod vodstvom obeh društvenih načelnikov m vodnikov zbrala ob 16. uri na telovadišču Sokolskega društva Tezno, da izvede medsebojne tekme. Vsako društvo jc postavilo po 10 tekmovalcev višjega in nižjega oddelka po predhodni društveni izbirni tekmi, ostala deca je pa med tekmo prav pridno »drukala« za svoje bratce.
Tekmovalo se je v metu (obc-ročno) krogle 3 kg in 2 kg, v teku z ovirami na 80 m in v zadevanju žoge v 2 m visok vodoravni obroč z daljave treh metrov.
V	višjem oddelku je dosegla od 3000 točk vrsta Tezno 1566, a vrsta Maribor I. 1539 točk, v nižjem oddel ku pa vrsta Tezno 1697, a vrsta Maribor I. 1574 točke. Rekord v višjem oddelku v krogli (3kg) 12.38m je posta vil Kelbl (Mb. I.), a v teku na 80 m z ovirami 18 sck. pa Kranjčič (Mb. L), v nižjem oddelku pa je dosegel največ Koren (Tezno): krogla (2 kg) 9.70 m in tek z ovirami na 80 m 19 sek.
Na koncu je bil za ves višji oddelek izločilni tek na 50 m in sta bila najboljša Kelbl (Mb I.) I2sh sek., in Sla-ček (Tezno) 123/ssek.
Vsi tekmovalci bodo prejeli lepe diplome, ki jim bodo v spomin na prvi, a hud boj, kjer ni manjkalo niti obojestranskega »drukanja«, niti potolčenih kolen in obdrgnjenih laktov. Borba za boljšega je bila hujša, 'kakor pri »veliki deci«.
Bratje vodniki, dajte tudi vi svoji deci veselje, da se pomeri z deco iz vaše soseščine.
SOKOLSKO DRUŠTVO DOLNJA LENDAVA
Obmejno Sokolsko društvo Dolnja Lendava se je s svojim zadnjim nastopom za vedno afirmiralo, četudi jc od prvega dne svojega življenja dobivalo udarce 4>d nasprotne madžarske strani. Vse, kar je bilo vnapotje napredku, je Sokol premagal, stopal in sc dvigal kvišku.
Telovadni nastop, ki je bil dne 19. junija, letos prvič na lastnem telo vadišču, jc pokazal več, kakor malo-potrebno parado:	dvignil	'se je nad
navadne ljudske veselice, pokazal je vso resnost sokolskega dela, ki mu je duša načelnik br. Gorišek. Ob prisotnosti vsega lendavskega občinstva je starosta br. mgr. Šikič izrekel sokolski zdravo prvemu starosti Prestolonasledniku in vsem, ki jim je za resničen napredek sokolske ideje. Nato je sijajni nastop 200 dece zagrnil telovadišče in s tem očitoval, da je naše društvo zares pravo narodnoobrambno žarišče. Je to dokaz, da se od prevrata do danes ni spremenila le madžarska šola in priseljeno madžarsko uredništvo, nego da se jača naša rast — maša mladina ki bi bila kmalu utonila v valov ju madžarstva. Enake misli nam je vzbujal tudi nastop moškega in ženskega naraščaja. Nastopi vseh ostalih društvenih oddelkov, kakor tudi nastop kmetske čete Benica pa so nas s pravilno izvajanimi vajami prav_ presenetili. Vsiljevalo se nam jc vprašanje, ud kod toliko energije, ko nihče teh uima niti doma, niti najpreprostejse telovadnice. Strumen je bil nastop vojakov Zlasti je tudi zadivila orodna vrsta iz Murske Sobote. Resnost in eleganca br. Bračka nam bo dolgo v spominu.
OKROŽNI ZLET MARIBORSKEGA OKROŽJA
Mariborsko okrožje je priredilo svoj letošnji okrožni zlet na Teznu pri Mariboru dne 12. junija 1932. Lepo letno telovadišče tezenskega društva je bilo prav primerno za tako prireditev. Na tem zletu je Mariborsko okrožje pokazalo svojo izvežbanost in številčno moč. Pred leti so bili taki zleti že župni zleti, danes pa zmore to eno samo_ okrožje; vsekakor znak napredka. Številčno bi mogla biti udeležba boljša, pogrešali smo pred vsem če-taše, ki jih ima Mariborsko okrožje lepo število. 16 četašev je v primeri z ostalimi oddelki, borno število. Mogoče zadene krivda matična društva, ki niso skrbela za dovoljno propagando Spored prireditve je bil naslednji: Po prihodu jutranjih vlakov se je izvršil pregled in ocena prostih vaj za Prago. Za tem so se vršile skušnje za popoldanski nastop. Skušnje niso obetale baš ugodnega uspeha. Videlo se je, osobito pri prostih vajah moškega naraščaja, toliko diferenc v izvajanju, da se je bilo bati neuspeha. Po nekolikih vajah se je to popravilo. Tu pripominjam, da leži krivda na vaditeljih, ki posvečajo vadbi prostih vaj premalo pažnje. Ko se vršijo tečaji za popravo prostih vaj, se jih morajo vsi udeležiti in slediti navodilom.
Štafete, ki se je vršila ob pol 11. uri, se je udeležilo 8 vrst. Organizacija je bila dobra. Škoda, da je bilo teka-lišče tako daleč od zletišča. Prvo mesto je zasedlo društvo Maribor II., drugo Hoče.
Povorka se je vršila ob 14. uri. V povorki je korakalo 452 oseb.
Popoldanski nastop se je pričel ob 16. uri. Člani (182) so nastopili s prostimi vajami za Prago. V tretji vaji je manjkalo »vnanje. Bratje načelniki naj polagajo pri vadbi prostih vaj posebno pažnjo tudi na način izvedbe. Izvajaj lahko, mehko in ne trdo ter pretirano ostro. Razstop in sestop k vajam je bil preprost, a učinkovit.
Proste vaje članic (109) so bile najboljša točka nastopa.
Moški naraščaj (93) je bil neprimerno boljši kot pri skušnjah. V vajah za moški naraščaj so pač taki gibi, ki jih pravilno izvede le malokateri. Tako kot se je moški naraščaj prejšnja leta odlikoval (Mačusove vaje), tako je letos odpovedal. Razvrstitev gibov v vajah ni bila pogodena.
Ženski naraščaj (97) je bil boljši
V	izvajanju manjka uglajenosti. Kritje je bilo pomanjkljivo.
Domača deca (46 in 24) je nastopila z igrami in raznoterostmi. Na koncu so izvedli inieijalki »M - T« (Miroslav Tyrš).
Pri orodni telovadbi je nastopilo
8	vrst in so nekatere od njih izvajale vrhunške vaje. Ugajala je posebno vrsta moškega naraščaja Sokola Maribor-matica na mizi.
Savezna prednjaška šola (16) je izvedla simultanke na štirih blazinah. Izvedba vzorna.
Vaje četašev (15) so bile prilično dobre.
Koncem nastopa se je odigrala tekma v odbojki.
Ves nastop je napravil prav ugoden utis. Pohvaliti moram vzorno disciplino in organizacijo. Posebno organizacija je bila, tako s strani tehničnega vodstva, kakor tezenskega društva, vzorna.
Kakor vedno, smo tudi tokrat opazili toliko bratov, ki imajo slavnostni kroj, a so paradirali v eivilu. Ali je tako težko enkrat na leto obleči sokolski kroj? Vodstvo bo pričelo razmišljati, kako prisiliti take brate k nošnji kroja Ob tej priliki se je tudi pokazalo, da je »Mariborsko okrožje« preobširno. Ogromno delo leži na ramenih nekaj ljudi. Misliti bo treba na delitev okrožja.
SOKOLSKO DRUŠTVO KONJICE
Na praznik sv. Petra in Pavla, dne 29. junija 1932., je proslavila dravinjska dolina veličasten praznik razvitja sokolskega prapora, ki mu je kumoval brat ban dr. Drago Marušič. Velika armada Sokolstva in občinstva je pričakovala brata bana ob 10. uri pred Narodnim domom, kjer ga je najprej pozdravil brat dr. Mejak in trški župan brat Rado Jereb. Ob 11. uri se je vršilo razvitje na trgu, kjer je najprej v globoko zasnovanem govoru brat starešina, dr. Mejak, obrazložil pomen današnjega dne; o potih sokolske misli in onih svetih temeljnih resnicah bratstva, ljubezni in svobode. Za njim je spregovoril brat ban, ki je s spodbudnimi besedami bodril k napredku. Sokolska misel naj prodre v, zadnjo gorsko kočo, tisti mali človek naj bo nositelj duha samozavesti, državotvornosti in velike nacionalne misli. Solze je privabil v oči, ko je v vznesenih besedah razvijal prapor in ga izročil v varstvo bratu praporščaku. Govorili so nadalje brat Rado Jereb, notar in župan, o zgodovini konjiškega Sokola,
o	zaslužnih možeh, ki so žrtvovali vse v prospeh Sokola, kot rodbine: Ogorevc, Prus in Prorazil. Nato so pozdravili Sokola zastopnik Narodne odbrane brat Kenda, zastopnik župe brat dr. Fornazarič in končno društveni prosvetar brat Ncmec, ki je pozval zlasti kmečko mladino na edino pravo pot sokolske misli.
Po razvitju je krenila po trgu po-
vorka, kjer si lahko štel najkrepkejše sile zdravega naroda dravinjske doline.
Popoldne ob 3. uri se je vršil telovadni nastop, ki je dobro izpadel. Zlasti so se odlikovale članice in ženski naraščaj. Z navdušenjem je bila pozdravljena vojska bistriške garnizije.
Cela prireditev je vlila sokolstvu
v	dravinjski dolini novega poguma do dela za zmago sokolske misli.
SOKOLSKA ČETA GORNJI PE-TROVEC
Naša četa proslavila je Vidovdan naj svečani j e. Posle službe božje, na ovečem prostoru pred crkvom, održao se je javni telovežbački nastup muške i ženske sokolske dece pod vodstvom svojih načelnika brače K. Škergeta i V. Bizjak.
Prisutno je bilo mnogo naroda. Svečanost je otvorio starosta br. I. Paulik s lepim govorom, a zatim je svečani prigodni govor održao prosvetar br. Z. Hari.
Nakon toga započelo se je izvo-denjem pojedinih tačaka. Nastupali su naizmence devojčice i dečaci. Sve vež-be bile su vrlo dobro izvedene. Osim toga odigrana su dva vrlo zgodna igro-kaza, koja su dobro prikazala školska deca iz obližnjeg sela Zdrijanci pod vodstvom svoje učiteljice s. V. Marušič.
Nakon svršenog nastupa pretstav-ljala se je u školskoj sobi ovdašnje narodne škole pozorišna igra »Dva pu-ta Seučka«. Nastupili su učenici iz G. Petrovaca. Igra je bila krasno izvedena zaslugom šk. upravitelja i staroste br. I. Paulika.
Po svemu onome, što smo toga dana videli, možemo mirne duše i s ponosom zaključiti, da naše vredno učiteljstvo pravilno shvača svoj uzvi-šeni poziv; videli smo, da se omladina uzgaja u pravom narodnom duhu — u duhu ljubavi prema svom Kralju i prema svojoj otadžbini.
Župa Mostar
VIDOVDANSKE SOKOLSKE SVEČANOSTI U GACKU Četvrti javni čas. —Osvečenje zastava sokolskih četa Dražijevo i Vrba.
U Gacku je na Vidovdan, u pri-sustvu izaslanika Nj, Vel. Kralja pot-pukovnika g. Konstantinoviča, starešine mostarske Sokolske župe brata Cede Miliča* pretstavnika vlasti, prosvet-no-kulturnih ustanova i raznih udru-ženja, — svečano proslavljen Vidovdan i održan 4 javni čas Sokolskog društva Gacko sa svojih 12 četa.
Javni čas gatačkih Sokola imao je izgled jedne snažno patriotske manifestacije, kojim se htelo pokazati s kakvom snagom raspolaže naš viteški Kralj i kako čitavi ovaj kraj u neogra-ničenoj ljubavi voli svoju otadžibinu i svoj narod, i što su sve Sokoli ovde učihiii svojim sokolskim radom: sve je krenulo pravim putem narodnog preporoda, svežijeg, trezvenijeg i do-stojnijeg života.
Da su Sokoli ovoga kraja svojim uzvišenim, časnim i teškim radom skrenuli pažnju svakoga najbolji je dokaz, što su ovome javnom času prisu-stvovali Sokoli čak iz Čapljine, Neve-sinja, te svojom muzikom i Avtovca sa svojim seoskim četama, te time uve-ličali Vidovdansku proslavu i dostojno proslavili dan, koji je svetinja za sve nas.
U 8 sati izjutra održane su, uz svirku muzike, probe vežba svih Sokola i Sokolica na Pazarištu, gdc je lepo uređeno sletište. Oko 10 sati, posle svršenih proba, nastalo je svrstavanje povorke za doček izaslanika Nj. Vel. Kralja.
Na čelu povorke stajalo je 14 za-stavnika sokolskih s kraljevim vencem i dobrovoljačkom zastavom, a zatim su se redali Nevesinjci s muzikom, članstvo gatačkog Sokolskog društva, pret-stavnici vlasti, četa pobednica, dobro-voljci i ustaše, seoska deca, članice ga tačkog društva s dccom, seoske čete, gradanstvo i narod. Povorka je prošla kroz varoš uz svirku muzike, pesmu Sokola i klicanje Kralju, Jugoslaviji i Sokolstvu. Povorka se zaustavila na iz-lazu varoši odakle je trebao, da dode izaslanik Nj. Vel. Kralja.
S	pesmom i urnebesnim klicanjem Domu Karadordeviča nije se prestaja lo, dok se napokon nije pokazao auto kraljevog izaslanika Nastala je užur-banost. Muzika je zasvirala, a Sokoli i narod frenetično klicali: Živio Kralj! Živio Prestolonaslednik Petar! Živila Jugoslavija! Izaslanik Nj. Vel. Kralja stigao je, uz oduševljene pozdrave. Pred njega je stupio dr. Lojovič, koji mu je zaželio u ime 800 Sokola dobro-došlicu.
Potom je povorka s kraljevim iza slanikom krenula pred crkvu, gde se u 11 sati uz mnoštvo naroda održao pa-rastos dobrovoljcima i svima onima od Kosova do danas, koji padoše za slo-bodu i čast svoga naroda, za jedinstvo i veličinu Jugoslavije. Tom prilikom održao je prigodan govor sveštenik g. Kosta Zimonjič.
Time je završen prepodnevni deo programa.
U 2 sata popodne ponovo se svr-stala povorka na Bariči u kojoj je uče-stvovalo oko 2500 duša, i tako Sokoli i narod svrstani u povorci prodefilira
li	su ispred izaslanika Nj. Vel. Kralja gromoglasno kličuči Kralju i Jugoslaviji i pevajuči narodne pesme, zaustavili se na samom sletištu, gde su u 3 časa pozdravili dolazak izaslanika, coji je zauzeo svoje mesto na ukusno dekorisanoj tribini
Nakon dužih ovacija i oduševlje-nih pozdrava uzeo jc reč starešina gatačkog Sokolskog društva br. Lazo Jcf-tanovič, koji je pozdravio kraljevog izaslanika, Sokole i narod, što je u to-likom broju pristupio javnom času.
Posle govora brata Jeftanoviča govorio jc dobrovoljac br. Simo M. Slijepčevič, često puta prekidan odobravanjem.
Posle toga izvršeno je osvečenje i razvijanje zastave Sokolske čete Draž-ljevo i Vrba. Zastavu četi Dražljevo darovala je i lično kumovala gda. Zorka Vojnovič iz Novog Sada, koja je predajuči zastavu izrazila svoju radost, što daruje i kumuje zastavi Sokolima seljaeima iz kršne Hercegovine. Zastavu četi Vrba darovao je g. Jovo Bartol iz Beograda i kumovao preko svog za-stupnika majora g. Laušiča, koji je po-zvao Sokole, da ustraju u svome radu za dobro Kralja i otadžbine.
Čin osvečenja izvršio je prota g. Višnjevac i imam g. Fazlagič. Po svrše-nom oduševljenju kumovi su odušev-Ijeno pozdravljeni.
Zatim je brat Radovan Šarovič uz gusle otpevao jednu sokolsku pesmu u cojoj je prikazao borbu seoskih Soko-a za dobro i preporod naroda, a na završetku srdačno pozdravljen.
Potom su se ređali na vežbalištu članovi, članice i deca gatačkog Sokolskog društva, te seoski Sokoli sa svojom seoskom decom, koji su uz frene-tične pozdrave, uz svirku muzike, od-vežbali odmereno, skladno, živo i elastično sve vežbe, pračeni aplauzom pri-sutnih. Ovaj deo programa naročito je ostavio dubok utisak, jer se osetila ona silna sokolska sprema, snaga, volja i predanost ideji, kojoj svesno i časno služe.
Po svršenim vežbama pojavio se, burno pozdravljen, voda hercegovačkih Sokola br. Čedo Milič, koji je progla-sio rezultat utakmice održane 19 juna za Kraljev venac i proglasio pobedni-com četu Nadiniči, a prvu pojedi-načnu nagradu dodelio br. Jefti Stojanoviču iz čete Samobor, koja ima najbolje izglede da če u idučoj godini od-neti Kraljev venac. Potom je održao vrlo lep govor i izrazio zadovoljstvo na postignutom radu medu seoskim Sokolima.
Zatim je zamolio izaslanika N j.
Vel. Kralja, da preda venafc pobednici četi Nadiniči. Izaslanik Nj Vel. Kralja uzima venac i predaje ga starešini čete Nadiniči s prigodnim govorom i pozivom da ustraju u službi svome ju-načkome kralju i vekovima mučenome narodu i da uvek visoko i ponosno noše svetlu sokolsku zastavu.
Starešina čete Nadiniči br. Veljko Vinšjevac zahvalio se na visokom odlikovanju i obečao da če znati i umeti ceniti dar Nj. Vel. Kralja r da če uvek biti dostojni potomci svojih pre-daka.
Potom je, uz urnebesno klicanje i neobično oduševljcnje, završen javni čas Sokola sreza gatačkog, koji su se radosni s pesmom razišli svojim ku-
Đorđe J. Tilimbat.
cama.
SOKOLSKO DRUŠTVO VELALUKA
Kao što nijedan značajni dan ko-jega slavi naša ujedinjena otadžbina ne prode, a da ne bude od našeg društva proslavljen osobitim načinom, tako ni Vidovdan nije prošao nemo; dapače je bio proslavljen tako, da pokazuje celoj javnosti, da ovde na granici otadžbine Sokolstvo vrši svoj zadatak u celosti. Posle obavljene mise i zaduzmee, ^kre-nula je povorka — pojačana sa škol-skom decom i ostalim rodoljubnim gradanstvom — do pred školu, gde je bila stavljena slika N j. Vel. Kralja, okičena zelenilom i državnom zastavom, a ispod su bila sedala za svečanu sednicu opštinskog veča. Tu je održao lep govor brat Stijepo Harlovic, društveni prosvetar, u kojemu je vrlo lepo ocrtao značenje Vidovuana. Zatim je brat Petar Farčič, opštmski načelnik, svečano otvorio sednicu opštinskog veča i predlažio, da se na plo-kati škole podigne spomen-ploca bla-gopočivšein Kralju Petru Oslobodiocu, što je veče jednoglasno prihvatilo. Starešina Sokolskog društva brat Kuzma Andrijič, kao večnik predlažio je, da se uz spomen-ploču blagopokojnog Kralja Petra s leve strane postavi spo-men-ploča, na kojoj če biti ispisan Manifest Nj. Vel. Kralja Aleksandra od
6	januara 1929 god., što je jednoglasno primljeno. Nakon iscrpljenog dnevnog reda opštinski načelnik brat r etar rar-čič zaključio je svečanu sednicu uz oduševljene poklikc svih prisutnih. Povorka je zatim krenula do pred sokolski dom, gde je posle pozdrava zastavi bio razlaz.
SOKOLSKO DRUŠTVO BLATO
Dne 29 VI t. g. naše je društvo obavilo svečanu posvetu novosagrade-nog letnjeg vežbališta na kojem je posle podne priredilo svoju uspelu XVI javnu vežbu. Svečanost je otpočela službom božjom na staroslovenskom jeziku. Posle toga sledila je povorka
koju je predvodila opč. Narodna glaz-ba. Po dolasku na vežbalište, starešina društva je prigodnim rečima otvorio ovu značajnu svečanost, a zatim je br. Don Frano Milat biranim govorom ocrtao značaj telesnog vaspitanja u kulturnom razvoju čovečanstva. Po održanom govoru blagoslovio je vežbalište. Posle podne u 17 sati bila je priredena javna vežba sa 11 tačaka. Odaziv je bio pohvalan Tačke su precizno izvedene što je osobita zasluga neumornog rada brače vodnika. Muska deca nastupila su ovom prilikom u rekordnom broju. Preko 80 njih ponosno je lepršalo zastavicama izvadajuči skladno svaki stav, da ih je milota bi-
lo	promatrati. Osobiti pak utisak uči-nio je na prisutno nastup starije brače pod vodstvom našeg starog sokolskog veterana društvenog potstarešine br. N. Bosniča, koji jc sastavio vežbe za pomenutu hraču. Preciznost i lepotu u izvadanju ove vežbe suvišno je isti-cati, kad se uzme u obzir da su večina od. njih več odavno bili vežbači, a nekoliko njih članovi su od dana osnutka društva.
Po svršetku javne vežbe formirala se povorka. Uz muziku, pesmu i klicanje Kralju, otadžbini i Sokolstvu povorka je napravila krug oko varoši do sokolane odakle se razišla ponosna da je uistinu na dostojan način proslavila ovu svečanost.
Župa Niš
SOKOL. DRUŠTVO KRAGUJEVAC Povodom društvene 25-godišnjice
Kao prvi načelnik i osnivač Sokolskog društva Kragujevac matica, pozvat sam od strane ovog društva da prisustvujem proslavi dvadesetpetgo-dišnjice i osvečenju zastave, koju je društvo dobilo na dar od Kola Srp. se-stara u Kragujevcu.
Što mi je prvo palo u oči to je bratska ljubav i sloga koja vlada kod svega članstva, a naročito što se svaki otima šta če za svoje društvo uraditi.
Kad smo ovo društvo osnivali pre 25 godina, ja i moj dobar prijatelj brat Kosta Sretenovič, današnji načelnik Ministarstva prosvete, ono beše u takoj meri siromašno, da sem nekoliko bednih kuglica i gvozdenih šipaka, nista nije imalo. Za godinu dana rada, i to rada veoma ozbiljnog, društvo je več bilo sebi obezbedilo budučnost. Rad brata Sretenoviča kao starešine, i moj kao načelnika nije bio uzaludan. To se najbolje vidi po današnjici, jer na čelu, kako Sokolskog društva matice, tako i u samoj kragujevačkoj župi, vidimo baš onu našu decu, one mališa-ne iz četvrtog razreda gimnazije, koji nam prvi pridoše, i koji prvi poneše u svojim srcima Sokolstvo, te su sve do danas bili članovi ovog društva, i kroz punih 25 godina istrajali na sokolskom poslu. Šta više, ja se radujem što su ovi naši sledbenici bolji, jer mi vodi-smo Sokolstvo, koje je u onom vremenu imalo karakter lokalni, dok danas ono se kao jedan močan faktor naše nacije i naše otadžbine rasprostire celom državom, prihvačeno s ljubavlju od svih rodoljuba.
Koliko je ovo društvo napredovalo za 25 godina vidi se iz ovog poredenja. Prva vežbaonica u prvoj godini društvenog života bila je jedna velika šipa bez tavanicc, i prvo letnje vežbalište bila jedna pusta poljana bez i naj-manjeg drveta koje bi dalo hlada.
Danas ovo društvo ima svoj divni dom, najmodernije sprave, muziku, konjički otsek s jednim oduševljenim vodom, pozorišni otsek, i jedan veliki broj odličnih vežbača.
Moja radost kao njihovog prvog načelnika bila je neopisana, gledajuči onu momčad, one vesele i živahne So-kolice, onu Čilu dečicu, koja su se ona-ko ozbiljno unela u vežbe kao da za njih u tom času ništa drugo nije pošto jalo.
Akademija koju je Matica priredila 27 VI uoči osvečenja zastave, bila je izraz vrednosti ovog društva. Ni-jednoj tačei nije se mogla staviti ni najmanja zamerka. Ja sam posmatrao mnoga vežbanja i akademije i uvek je bilo, da po koji vežbač učini ma i jedan pogrešan pokret. Ovde, toga ne beše. Sve vežbe izvedene su bez i naj-manje pogreške, pokreti kod svih vež bača bili su u istom tempu s muzikom, da ih je publika posle svake vežbe oba-sipala aplauzom i pohvalama.
Naročito se mora istači tačka »Veče na školju«, koju su izveli članovi Njihovo izvlačenje ribarske mreže iz mora, i potom vežba koja živo pret-stavlja život mornara i ribara s našeg Jadrana, s pozadnom kulisom, koja pretstavljaše morsko žalo, s dalmatinskim stenjem i morskom penom, pa sumrak koji se polagano pretvaraše u providnu noč, a vežba završava snom zamorenih ribara, bila jc očaravajuča.
Ženska deca, s njihovom vežbom: Leptir i deca«, a potom muška deca s njihovom vežbom: »Mali vojnici Jugoslavije« s malim drvenim puškama bili su jedinstveni. Deca su uvek mila, ali kad su na vežbalištu, tek onda zadobi-ju sva srca a naročito nas več ostarelih Sokola, koji gledajuči njih, vračaju se u život i s novom snagom nastavljaju davno započeti sokolski posao.
»Šestorica«, koju su izvodili članovi i »Mornari«, koju su izvotlile cla-nice bile su izvršne tačke. Divm pokre
ti vesala behu lepo složeni i prirodno idahu jedan za drugim, da je bilo milina gledati. Zatim je izvodilo svoje vežbe na razboju bratsko društvo Kragujevac I i mora se odati priznanje njihovom načelniku, koji je sve vežbe kod svih vežbača obradio vrlo dobro. Isto tako su bile vrlo precizno izvodene vežbe na vratilu od članova Matice.
Sutradan 28 juna bilo je osvečenje društvene zastave, i jedne četne, koju je Matica darovala svojoj prvoj četi. Osvečenju ovih zastava prisustvovao je ceo Kragujevac, dokaz, da je Sokolstvo več postalo nerazdvojno od naroda, dakle da je uhvatilo dubokog korena.
Nekoliko divnih govora izgovore-nih ovom prilikom, a naročito govor moga starog druga iz beogradskog Sokola brata S. Radovanoviča, denerala, mnogima je nagnao suze na oči, upo-redujuči godinu 1918 i današnju, kada vidimo ostvarene ideale svih Jugoslo-vena.
Popodne na javnom času, vežbe su sve bez izuzetka bile izvedene precizno. Pored redovnih članova društvenih, uzeli su učešče i učenici Voj. teh. zavoda sa Svojim skupinskim vežbama, koje su bile vanredne. Isto tako i vežbe s puškama 19 peš. puka izvedene su izvršno. Konjički otsek sa svojim oduševljenim vodom kapetanom Derenči-nom izveo je karusel i školu jahanja.
Ali vrhunac uzbudenja došao je za vreme izvodenja vežbi s topovima. Ova vežba s četiri topa imala je ds alegorično pretstavi strašnu borbu i smrt vojvode Tanaska Rajiča na Ljubiču. Ovu vežbu su izveli vojnici Sokoli iz 3 art. puka Tanaska Rajiča. Poslednja slika ove vežhe, koja je izvo-dena po taktu muzike, pretstavlja izginule vojnike oko njihovih topova, i kao poslednji pada Tanasko Rajič, s uzvikom: »Od sto rana, od sto jataga-na, pada Rajič, junak od megdana.«
Ovom vežbom završena je ova svečanost.
Kao prvi načelnik ovog društva srečan sam, što sam doživeo da vidim ovo slavlje i da posle 25 godina budem pozvat da vidim i da se uverim da sledbenica nas starijih radi svesrdno i istrajno na sokolskom poslu. Hvalit mome nekadašnjem prednjaku, a sada starešini društva bratu Dimitrijeviču i svima njegovim pomagačima, što su do sada ovako lepo, ovako požrtvovno vodili društvo i dovcli ga na zavidnu visinu.
Zdravo!
Živan Madžarevič.
Župa Novi Sad
SOKOLSKO DRUŠTVO BAJMOK
Inicijativom Sokolskog društva Subotica osnovana je u Bajmoku Sokolska četa 26 oktobra 1930 godine. Posle uspešnog rada od skoro dve godine, kada se uvidelo, da če ova četa i kao samostalna jedinica moči napredovati, jer je stvoren teren za rad kao i dovolj an kadar sokolskih radenika, — dana 19 juna o. g. pretvorena je četa u Sokolsko društvo.
Več izjutra rano došli su Sokoli iz matičnog društva Subotica kao i Sokoli iz ostalih okolnih mesta, te je povorka formirana na željezničkoj Staniči prošla kroz grad.
Pre podne održana je osnivačka skupština društva. Izaslanik župe bio je brat K. Lavirac. Skupštinu je vodio starešina matičnog društva Subotica br. K. Petrovič. Na ovoj skupštini bila je izabrana uprava na čelu sa bratom dr. M. Milojevičem kao starešinom. Za načelnika izabran je brat Bojko Elezovič.
Posle skupštine obavljen je Čin razvijanja sokolske zastave novoga društva. Zastavi je kumovao član istoga društva brat Laza Bešlič, po-sednik iz Bajmoka.
Popodne su došli Sokoli iz okolnih seoskih četa. Naročito su zapaženi konjaci — njih 30 na broju iz Pačira.
Na javnoj vežbi, koja se održala popodne vežbale su sve vežbačke kategorije. Program sc sastojao u glav-nom iz ovogodišnjih praških vežbi. Vežbalo je svega 508 vežbača (-čica). Javna je vežba dobro uspela i publika se zadovoljna razišla kučama.
Nadamo se, da če ovo novo društvo nastaviti več započeti rad sa isto onoliko volje i elana što jc radilo i napredovalo dok je bilo sokolska četa.
JL«
JAVNA VEŽBA U BAČ. PETROVOM SELU
U nedelju 26 juna t. g. održana je u našem selu sokolska javna vežba. Na ovu iavnu vežbu bila su pozvata Sokolska društva St. Bečej, Srbobran, Turija, Mol, Ada i Senta, medutim na žalost 'odazvalo se samo nekoliko članova iz St. Bečcja i Ade. Skoro cele nedelje pre vežbe padala je kiša, što je valjda bio uzrok da naša brača iz okolnih sela nisu došla.
U jutru i popodne bio jc doček go-stiju i povorka. U 5 časova popodne počela je javna vežba na nogometnom igralištu »Napredak«.
Prva jc tačka bila nastup muške dece (osnovne škole). Ovo je bila jedna od najboljih tačaka. Prijatno je bilo gledati, kako su naša deca naporom svojih učitelja (-ca), tako lepo i složno izvela svoje vežbe. Zatim su
ženska deca osnovne škole odlično vežbala s venčičima, ali je utisak bio slabiji nego kod muške dece. — Tačka muškog naraštaja bila je jedna od naj-slabijih. Nesporazum između načelnika i orkestra pokvario je sav utisak i zbunio inače dobro uvežbane nara-štajce. — U četvrtoj tačci nastupio je ženski naraštaj, pod vodstvom načelnice s. M. Dujin i zam. načelnice s. B. Džkulin. Vežbe, koje su bile vrlo teške, izvedene su lepo. — U petoj tačci lepo su izvedene vežbe članova na spravama. — U sestoj tačci nastu-pilo je žensko odeljenje, koje je pokazalo o iličnu uvežbanost — U poslednjo] tačci nastupilo je muško ode-1 j en je; ono je zaslužilo najlepšu po-hvalu. Vežbali su bez ijedne greške i to je bila najlepša tačka.
Uveče je prircdena igranka, koja je bila dobro posečena.
Najviše truda za ovu javnu vežbu uložio je naš uvaženi brat starešina Roman Sladič i brat načelnik Rajko Korovljev. Hvala im!
Ž.upa Sarajevo
ĐESETGODIŠNJICA SOKOLSKOG DRUŠTVA PALE
Pre deset godina, u romantičnom kraju podno Romanije, za koju je toliko vezana uspomena na hajdukova-nje starine Novaka, osnovano je Sokolsko društvo Pale. Kroz deset godina svoga sokolovanja, a naročito u poslednje tri godine, Sokolsko društvo Pale je stupilo u red prvih društava župe. Prošle godine je ovo društvo razvilo svoju zastavu, koju je društvu darovao ban Drinske banovine, brat V. Popovič. Značaj ovoga društva leži naročito u tom, što njegovo članstvo u ogromnoj večini pripada seljačkom staležu i što ovo društvo dokumentuje svoju aktivnost radom na osnivanju četa. Društvo je dosad osnovalo dve čete, i to u Mokrom i Podvitezu; obe čete pokazuju vrlo lepe izglede za uspešan rad na selu.
Društvo je proslavilo 26 o. m. desetgodišnjicu svoga rada. Ova svečanost je bila skopčana s javnim časom, na kome su učestvovali članovi Sokolskih četa Mokro i Podvitez Uz to je u ovoj proslavi učestvovalo u ve-čem broju i članstvo Sokolskog društva Sarajevo, Novo Sarajevo i Sarajevo - Vratnike, te članstvo Sokolskih četa Vrh-Prača, Koševo i Hrasnica.
Proslavu su posetili član uprave Saveza, podban br. dr, Hadžiomerovič, starešina župe br. dr. V. Besarovič, starešine društava Sarajevo i Sarajevo-Vratnik, br. dr. B. Sunajkovič i br. F.
■ u^adie. Ocl gostiju treba naročito istaci posetu pomočnika komandanta armije g generala J. Jovanoviča, pomočnika komandanta divizije g generala Miloradoviča, narodnog poslanika g. Milana Božiča i dr.
Pre podne, Sokoli svrstani u po-vorci, odali su počast paljanskim žrtvama iz doba borba za oslobodenje. Potom su održane pripreme za javni čas i takmičenja. Posle podne, pred poče-tak javnoga časa, goste i Sokole je pozdravio vrlo lepim patriotskim govorom prosvetar društva br. Ljubomir Rajakovič. Za vreme njegova govora, celo vežbalište, koje je bilo prekriveno Sokolima i gostima, naročito iz obliž-njih sela, odjekivalo je gromkim pokli-kom Nj. Vel. Kralju, starešini SKJ i Jugoslaviji. Ispred opštine Pale Sokole je pozdravio načelnik br. Miloš Spahič. Obojici govornika odgovorio je starešina župe br. dr. V. Besarovič .
Posle toga je održan javni čas, ko-ji su ispunile vežbe sviju kategorija. Porcd ostalog, u glavnom su se vežbale sletske vežbe. I pored nevremena, vežbe su izvedene vrlo precizno. U dru-gorn delu programa su izvodene vežbe na spravama. Istom posle završenog programa vreme se poboljšalo, te je javni čas završen s velikim narodnim veseljem, ali bez točenja alkohola. Sokolska glazba iz Sarajeva svojim neumornim nastojanjem mnogo je dopri-nela uspehu kako programskog isto i zabavnog dela ove proslave.
Naveče u 9 sati prircdena je u dru-stvenom domu sokolska akademija s ћотШт proSramom i vrlo lepim uspe-
SOKOLSKO DRUŠTVO PRAČA
U nedelju 26 juna održalo ie So kolsko društvo u Prači svoju izvanred-nu skupstinu. kao delegati župe skup štini su prisustvovali prosvetar župe br. H. Brkič i referent za sokol, čete br. R. Grdič. Delegati župe su pre podne posetili Sokolsku četu Renovi-ca. Pred brojnim članstvom^ ove čete na otvorenom prostoru održao je br. R. Grdič predavanje o značaju sokolskog pokreta na selu.
Posle podne je u Prači odrzana iz-vanredna skupština Sokolskog društva. Skupštini je pretsedavao delegat zupe br. Brkič. Dnevni red skupštine je bio izbor nove uprave, jer je vedi broj članova podneo ostavku. Nakon op-sežne diskusije o radu društvene uprave primljena je jednoglasno lista nove uprave, sa br. Vajmanom kao starešinom na čelu. U upravu su još izabrani: za zamenika starešine br. Jahič, za tajnika br. Markovič, za blagajnika br. Rratanie, za načelnika br. Gmaz, za statističara br Lončarič, za prosvetara sestra Todorovič, te više odbornika.
Ž.upa SKopl je
SOKOLSKO DRUŠTVO KOČANE
Ovdašnje Sokolsko društvo proslavilo je vrlo svečano Petrovdan 12 juna t. g., koji dan ovdašnja varošica slavi kao svoj narodni praznik.
Društvo je toga dana uveče održalo priredbu Kermes, na sletištu ispred svoga doma. Pre početka priredbe u 8'30 časova uveče sve kategorije društva u svečanom kroju, na čelu sa svojom muzikom, prodefilovale su u povorci preko glavne ulice k sletištu, oduševljeno pozdravljene.
Tačno u 9 časova, u prisustvu pre-stavnika vlasti i gradanstva na broju od preko dve hiljade, priredba je otvo-rena sokolskom himnom, koju je ot-pevao mešoviti hor Sokolskog društva. Zatim su izvedene sledeče tačke: Simultanke na blazinama — članovi i muški naraštaj; praške proste vežbe
—	ženski naraštaj; čas vežbanja — muška deca; gimnastičke vežbe — članovi i muški naraštaj; igre — muška i ženska deca; sprave — članovi i muški naraštaj; pesme »Čini ne čini« i »XIII rukov. Mokranjca« sokol, hor, Mali Amori« — ženska deca; partner gimnastika — muški i ženski naraštaj; igra medu dve vatrc — članovi i muški naraštaj: Rugbi«, igra loptom — članovi i muški naraštaj; gimnastičke vežbe — ženski naraštaj; Kaludere« mešoviti sokolski hor.
Sve tačke izvedene su odlično i srdačno pozdravljene od strane publike. Za ovakav lep uspeh, naročito zasluga ima načelnik društva brat Franjo Telban, koji je svojim požrtvov-nim radom ovo društvo podigao na dostojnu visinu.
Organizacija ove priredbe bila je vrlo dobra, te je uspeh u materijalnom a osobito u moralnom pogledu bio odli-
Žu'jja Sušafc. - RijeUa
SOKOLSKO DRUŠTVO KASTAV
Svečana proslava imendana br. prof. Spinčiča Vekoslava, prvaka naših istarskih boraca.
Dne 26 juna održalo je naše društvo u Kastvu svečanu proslavu imen dana našega brata prof. Spinčiča, sta-rog i velezaslužnog istarskog borca, sada narodnoga poslanika za srezove Sušak-Kastav.
Obilan program svečanosti posvečen odličnom bratu Sokolu imao je čisto istarsko obeležje, kao što to i zaslužuje onaj, koji je svoj vek po-
v	t.o dobrobiti i oapietku svoje potlačene istarske brače.
Prigodnim pesmama nastupio je pevački zbor Sokola pod ravnanjem br. Jurdan« Stanka. Te pesme, koje su se tom prilikom pevale svečaru u čast uglazbio je naš stari poznati istarski kompozitor Matko Brajša-Ra-Šan.
Nastupila je i sa nekoliko komada glazba »Graničar« iz rodnoga mesta svečara, a sudelovala su sva ostala kulturno-nacionalna društva Ka-stavštine.
O	životu i radu svečara održao je opširan govor br. Ribarič Josip, direktor uč. škole, koji je istaknuo, kako je svečar uvek radio sve jedino za narod, a za sebe ništa, a što treba uvek isticati naročito omladini. Te su reči prisutni popratili burnim aplau-zom.
Prigodnu deklamaciju u čast svečara izrekao je br. Ferlič Nikola sa puno osečajnosti i zanosa.
Program svečanosti, kao i veliki broj naroda, koji je učestvovao ovoj svečanosti, najbolji je dokaz, koliko je naš brat prof. Spinčič cenjen, po-štovan i ljubljen u svom rodnom krajo-
Učesnici proslave rastadoše se sa željom: Na mnogaja još, naš brate Spinčiču!
SOKOLSKO DRUŠTVO OTOČAC Smrt i sahrana br. dr. Guteše Arsena
Dana 5 o. nakon teške bolesti umro je u Otočcu brat dr. Guteša Ar sen, sreski lečnik u Vrhovinama. Po kojni br. dr. Guteša sin je siromašnih seljačkih roditelja iz Škara. Nakon za vršene osnovne škole u rodnom mestu otišao je pre rata u Srbiju, gde je zavr šio gimnaziju, a pošto ga je tamo za-tekao svetski rat, stupio je kao dobro-voljac u srpsku vojsku, s kojom je prešao Albaniju i došao u Francusku. U Parizu je završio študije i bio promoviran na doktora medicine. Nakon toga vratio se u svoj rodni kraj, da hude na pomoči svojim zemljacima i da mi kao školovan čovek bude za primer u patriotskom i nesebičnom radu uopce. Kao lečnik bio je vrlo cenjen i omiljen kod sviju, koji su tražili nj govu pomoč, čim jc došao ovamo. odmah se upisao za člana Sokolskog društva u Otočcu, te je savesno uvek ispunjavao svoju dužnost, a i preko ove radio je i pomagao svaku sokolsku akciju u ovom kraju koliko god mu je njegovo zvanje dozvoljavalo Najvruča mu je želja bila, da se razvije sokolski rad ^ u Vrhovinama, u mestu njegovog službovanja, gde je ponnjviše njegovom zaslugom prošle godine osnovana Sokolska četa, koja
je do sada u svom radu pokazala lep uspeh. Još vruča mu je želja bila, da se u Vrhovinama sagradi sokolski dom, da bi se sokolski rad u tom kraju mogao što više razviti. Pokojni br. dr. Guteša svojim radom kao lečnik, te kao Soko i beskompromisni jugo-slovenski nacionalista, i uopče svojim nastupom u svima prilikama stekao je veliko poštovanje svih koji su ga poznavali, a to se je najbolje videlo pri-godom njegovog pogreba, koji je obavljen 7 o. m. Pok. br. dr. Gutešu ispratilo je na njegov večni počinak gradanstvo Otočca bez razlike, s mno-gobrojnim seljacima iz okolice. Tužna povorka pružala je rečitu sliku, kako nesebičan i iskren rad nalazi priznanje. Uz les pokoj nog brata dr. Guteše stupali su članovi Sokolskog društva iz Otočca, te članovi Sokolske čete iz Vrhovina. 'Održam su i mnogi govori, u ko j ima je iznesen rad pok. br. dr. Guteše kao nacionalnog i sokolskog radenika, kao lečnika i čove-ka. Sokolsko društvo Otočac teško oseča gubitak svoga dobrog i vred-nog člana i želi da svoj brači ostane uspomena na pok. br. dr. Gutešu večna i da im bude primerom nesebično«, patriotskog i sokolskog skromnog rada. Bratska Sokolska četa Vrhovine najbolje če se odužiti uspomeni pok. brata dr. Guteše, ako nastavi što in-tezivnijim sokolskim radom, da bi se ispunile pokojnikove želje. — Neka je slava i vječnaja pamjat bratu dr. Guteši. a njegovoj porodici, duboko ožaloščenoj naše iskreno bratsko sa-učešče.
Sokolsko društvo Otočac.
/Eupa šibeniU - Zadar
I SLET SOKOLSKIH ČETA ŽUPE NA DALMATINSKOM KOSOVU 28 juna 1932
Dobra je bila ideja upravnog odbora Sokolske župe Sibenik-Zadar, da priredi prvi nastup svojih četa kod crkve Lazarice na dalmatinskom Kosovu o Vidovdanu.
Uzet je Vidovdan i Kosovo zato, da se članovi seoskog Sokolstva pri-česte i okrepe verom, da je jugoslovanski narod vaskrsnuo, da on živi i da je danas jači nego li je ikad bio. Da se pričeste i okrepe verom, da Sokolstvo donosi selu novi, bolji i lepši život, da Sokolstvo podiže i usavršava telesne, duševne i moralne snage sva-keg pojedino« svog člana.
Pri ovoni nastupu videlo se, da je uspeh več tu. Videla se sprema i polet velike vojske budučnosti.
U jutro tog dana je vršeno nate-canje sokolskih četa. Takmičilo se pet četa i to: Kninsko polje, Tepljuh-Bi-očie, Žagrovič, Zablače i Bukovič. Što druge čete nisu pristupile tom takmi-čenju ima mnogo razloga. U nckojim četama je uzrok nerad, u drugim pak udaljenost, nezgodne saobračajne veze i ekonomska beda članova.
Takmičilo se u prostim vežbama, skoku u vis, skoku u dalj, trčanju na 100 nvpenjanju po lconopu 6 m i ba-canju kugle.
Uspeh takmičenja je više nego za-dovoljavajuči, osobito ako se uzme u obzir početak rada, a i sam teren na kojem su se takmičenja održala.
Natecanje je završeno sa sledečim rezultatima:
1. Odeljenje čete Kninsko polje (društvo Knin) 269^ točaka.
2. Odeljenje čete Tepljuh-Biočič (društvo Siverič) 208 točaka.
3. Odeljenje čete Zablače (društvo Šibenik) 17P5 točaka.
Četa Žagrovič (društvo Knin), koja je ujedno i jedna od najmladih četa u ovoj žitpi, ni j e se mogla ovog pu-ta istači. Videlo se mnogo dobre volje, ali nedostajalo je rutine, koja se postizava samo dugim treniranjem. Pri dojdučem natecanju ova četa če da bude ozbiljan takmac.
Četa Bukovič (društvo Benkovac) zaslužuje svaku pohvalu. Brača iz te čete, i ako iz dosta udaljenog mesta bez saobračajnih sredstava, nisu žalila truda da stignu na dalmatinsko Kosovo i da se tamo mere s ostalom bra-čom u snazi i spremi. I ako ta četa ni-jc u samom takmičenju došla do izra-žaja, ipak se na njima videlo zadovoljstvo što je i njima pala u deo čast da uzveličaju tu narodnu i sokolsku manifestaciji!.
Kao poj edinci istakla su se sledeča brača:	Niko Kotaraš, član čete
Kninsko polje, 74 tačke; FIrvoje Marič, član čete Kninsko polje 70 tačaka; Spase Bizcrko, elan čete Kninsko polje, 65'5 tačaka.
Najbolji rezultat polučeni kod na-tecania sledeči su: Skok u vis 140cm; skok u dalj 470cm; bacanje kugle 7’25 tež. 930 cm; penjanje po konopu 6 m,
12	sekunda; trčanje na 100 m 13‘/» sekunde.
Posle podne održana je javna vež-ba uz sodelovanje društava Šibenik i Mandalina. Vcžbi su prisustvovali, osim župskog starešinstva, - episkop dalmatinski brat dr. Irinej Dordcvič, načelnik sreza kninskog br. dr. Miroslav Debeljak, zastupnik komandanta kninskog Vojnog okruga potpukovnik br. Duro Lumbarda, načelnik opštine kninske br. Veljko Pokrajac i mnogi drugi odličnici.
Kao 1 tačka nastupio je muški naraštaj društva Knin s vežbom razno-
likosti. Izvedba je bila vrlo dobra na zadovoljstvo sviju gledalaca.
Muška deca čete Tepljuh-Biočič nastupila su pod vodstvom načelnika čete br. Dake čeniča izvela proste vežbe od br. Meliša i to skladno sa mnogo volje i rutine. Brat Dako Če-nič je s ovim nastupom pokazao što sve može čvrsta volja i intenzivan rad.
Odeo muškog članstva društva Šibenik nastupio je na ručama. Vežbe su izvedene vrlo dobro.
Odeo članstva društva Šibenik nastupio je u skoku s motkom. Kod te discipline pokazala je publika velik interes. Izvedba je bila dobra.
Žensko članstvo društva Šibenik i Mandalina nastupilo je sa sletskim praškim prostim vežbama.
Odeo muškog članstva društva Šibenik nastupio je s vežbama na preči. Vežbe. i ako teške, izvedene su dobro i precizno.
U poslednjoj tačci nastupile su seoske sokolske čete s prostim praškim vežbama. Ta tačka je bila ujedno i najlepša. Vežbalo je 120 članova sokolskih četa u svojoj lepoj narod-noj nošnji. Za vreme izvedbe vežbi, a kod raznih pokreta, stvarali su tako impozantni! sliku, da se svako divio. Ovaj lep i skladan nastup sokolskih četa izazvao je medu gledaocima burno oduševljenje, a ujedno je pokazao i put kojim treba da Sokolstvo ide u svom radu. U zdravom selu je buduč-nost!
Posle javne vežbe predani su trofeji četama pobudnicama. Zastavu Pri-vredne kulturne matice dobila je četa Kninsko polje, zastavu župe Šibenik-Zadar četa Tepljuh-Biočič, priručnu apoteku — dar Zdravstvene zadruge u Kninu — dobila je četa Zablače. _
Predaja trofeja izvršio je br. Kovačev, župski starešina, uz prigodni govor. Govorili su još br. Grgič, starešina društva Knin, i br. Poturica, starešina društva Šibenik.
Na svršetku j c bio mimohod članstva sviju kategorija i četa pred župskim starešinstvom i zastavama.
LI 6 sati završena jc slava na dalmatinskom Kosovu, a u 7 sati je uslc-dio povratak.
Nastupe i vežbe pratila je dobro šibenska sokolska glazba.
Ukupni rezultat ovog prvog nn-stupa seoskih četa je više nego dobar. Verujemo, da če drugi biti još bolji.
SOKOLSKO DRUŠTVO BIOGRAD • NA MORU
Ovo Sokolsko društvo priredilo je u nedelju 3 t. m. javnu vežbu u po-dručnoj četi Tkon, Iz Biograda pre-vczli smo se u Tkon lađaina, zajedno sa društvenom glazbom. Na obali u Tkonu bili smo đočekani od pripadnika čete i ostalih rodoljubivih seljana otoka Pašmana, koji su nas srdačno pozdravljali poklicima Jugoslaviji, Kralju i Sokolstvu. Svrstavši se u po-vorku na čelu s društvenom glazbom krenusmo oko sela, koje je bilo oki-čeno zastavama. Povorka se zatim zaustavila na vežbalištu, pred kučom čete Tkon gde je odreden razlaz. U 5'A sati bio je nastup. Nastupile su sve kategorije društva uz pratnju društvene glazbe. Izvodile su sc praške vež-, be.
Izvodenjem vežbi zadovoljile su sve kategorije, a naročito muško članstvo, koje je pratio buran aplauz gledalaca. Na završetku vežbe igralo se »Biogradsko kolo«. U 8 sati na večer bili smo ispračeni i burno pozdravljeni od članova čete Tkon i ostalih seljana. — Napomcnuti nam je da je ova priredba vrlo dobro uspela i mnogo doprinela širenju sokolske i nacionalne svesti u ovim krajevima. Osim članova Sokola, ovu priredbu posetio jc i lep broj rodoljubivog gradanstva iz Biograda.
Ž.upa Varaždin
SOKOLSKO DRUŠTVO GORNJI MIHALJEVEC
Dne 26 juna o. g. priredilo je ovo mlado društvo svoj drugi javni nastup sa posvetom društvenog barjaka. Sudelovala je i vojska (36 pp Varaždin).
Ova če svečanost ostati nezabo-ravna medu ovdašnjim narodom, jer je zaista za ovaj kraj bila veličanstve-na.
Posle podne u 3'30 sati posvetio je društveni barjak vlč. župnik, brat Tkalec Franjo. Nato je održao prigodni dirljivi i oduševljeni govor, pozvav-ši sve na priznanje vernosti i odano-sti našem uzvišenom Vladar u. Je-dinstvo svih Jugoslovena, neka bude cilj i geslo svakome te neka se pod ovim barjakom sjedini sve što misli na Boga, Kralja i Domovinu. A ovaj barjak neka bude svetlo, koje če osve-tljavati put, kojim se ima večno iči napred i nikada natrag! S verom u Boga, za Kralja i za Dom! Župnik brat Tkalec predao je potom posvečeni barjak bratu starosti, koji se zalivano i održao lep govor o drugoj godišnjici opstanka ovoga društva, naglašivši da se od postavljenog cilja ne odstupa ni
za pedalj.	...... u *
Starosta urucio je barjak bratu barjaktaru, koji se zaklco, da če taj simbol visoko dizati za dobro Kralja i Otadžbine i da če ga čuvati i braniti do poslcdnjeg daha
Barjaku je kumovao po svome zastopniku br. Gudlu, br. M. Macekovič, narodni poslanik iz Čakovca. On je zaželio ovom mladom 'društvu dobar napredak i uspeh.
Kao izaslanik župe pozdravio je i čestitao brat Šuligoj.
Iza toga slcdio je javni nastup svih kategorija.
U trečoj tački nastupio je odred vojske s kopij ima. Burnim poklicima popraeen je bio ulazak iste na sletište. Pljesku nije bilo kraja, kad je započela vežba, to je trajalo kroz celo vreme nastupa i otstupa.
Nezaboravni če ostati ovi kratki časovi sudelovanja vojske i Sokola u ovom kraju, na radost onima koji nas vole, a na ozbiljnu opomenu onima koji nas ne vole.
Kao zadnja točka bila je »deve-torka« slikoviti nastup brače iz Središča ob Dravi, koja je bila izvedena sa svom preciznošču, i vrlo se dopala, te je usprkos kiše bila pračena do kraja.
Zahvalnost naroda, što je mogao videti svoju vojsku medu sobom, velika je, jer vidi da može u miru uživati i bezbrižno gledati na granicu naše domovine.	.
Sokoli pak. s ponosom gledaju uspeh svoga rada, pa im je to pobuda za nastavak započetog.
NASTUP SOKOLSKE ČETE KNJEGINJEC
Na 26 juna održala je knjeginečka četa svoj javni nastup, koji je posetio veliki broj seljaštva. Nakon govora prosvetara čete, brata Sekuliča, krenule su iž školskog dvorišta sve kategorije čete, predvodenc glazbom, na vežbali-šte, gde su nastupili članovi, naraštaj-ca, naraštajke i sokolska deca. Pod vodstvom načelnika brata Franje Kere-tiča izvedene su sve vežbe vrlo dobro Nakon vežbe deklamovali su članovi naraštaja Hugo Papst, Danica Sekulič i Štefa Večerič lepe pesme. Taj uspeli nastup završen je sviranjem i pevanjem jugosiovenske himne.
JAVNA VEŽBA U MAČKOVCU (MEĐIMURJE)
Sokolska četa Mačkovec priredila je 29 juna ovogodišnji javni nastup u lepoj šumici kraj sela, koji je posetilo uz scljaštvo celoga sela i brojno pu čanstvo okolišnih mesta pa je uspeh u moralnom i materijalnom pogledu odli-čan. Nastupi sokolskih četa na celom području župe su uvek brojno poseči vani, što povoljno upliva na širenju sokolske ideje u Hrvatskom Zagorju i Mcdimurju. Pod vodstvom načelnika domače čete, brata Mladena Deranje, nastupili su uz pratnju glazbe, Članovi i muški naraštaj te muška i ženska de ca. Vrste čakovačkog društva predveo je zam. društvenog načelnika brat Hu bert Krnoul, te su iste nastupile n. raznim spravama. Vežba je završena uspelom skupinom. Kao izaslanik župe prisustvovao je vežbi brat Martin Ribarič iz Čakovca.
JAVNI NASTUP ČETE PODRAVSKA SELNICA
U nedelju 12 juna priredila je Čet, Podravska Selnica uz sudelovanje ma tičnog društva Mali Bukovec i čete Ve liki Bukovec svoju javnu vežbu, m kojoj su nastupile sve kategorije u pra škim i župskim prostim vežbama. Na kon nastupa otpevao je pevački zbor 2 pesme, a sokolski tamburaški zbor ot-svirao nekoliko lepih pesama. Pre javne vežbe održan je ophod selom, na kon kojega je brat starešina Rodemun« održao značajan govor o jugosloven-skom jedinstvu.
JAVNA VEŽBA U KLENOVNIKU
Ova agilna četa uredila si je sam* iza škole lepo vežbalište, otvorenje kojega je proslavljeno jednom vežbom na 29 maja ove godine. Več prigodom Tirševe proslave uredila jc četa, na spomen osnivača Sokolstva, lepi put oko škole, pa je takovim svojim radom dokazala kako joj jc mnogo stalo do napretka sela, jer novim vežbalistem služiče se i sva školska mladež, koja do sada nije imala gde vežbati. U ta-kav napredan rad neka se ugledaju i
druge čete!	,	,
Pre početka vežbe pozdravio je starešina čete. brat dr. Pero Samardžija sve sakupljene, a medu njima i izasla-nikc župe, braču dra. Šantla i Musiča, iznoseči u lepom govoru zadaču sokol skih četa na selu.
Pod vodstvom brače Preložnjaka Šostera i Musiča te sestre Iskra nastupile su sve kategorije u prostim vežbama i dve vrste na ručama, a deca i u natecanju u trčanju. Novoosnovana glazba otsvirala je par lepih komada. Uspeh ove javne vežbe pobudio je medu narodom za Sokolstvo znatne simpatije.
SOKOLSKA ČETA U IVANEČKOJ KAMENICI
Dne 26 juna na svečani način je posvečen barjak Sokolske čete u Kamenici, kojemu je po svome zast p -ku bratu dr. Engelhartu kumoaao ban Savske banovine brat dr. Ivo Icrmič
Starešina Sokolske čete brat Ivan Rešater je pre posvete pozdravio pn-sutne goste iz Kamenice i okoln h mesta. koi’ -411 se 11 leP°m broju odazvali
toj svečanosti. Nakon toga je mesni župnik Tomo Dolenec blagoslovio bar-jak uz vrlo lepi odulji govor o barjaku kao simbolu ideja na kojima radi društvo. Sledili su zatim govori zamenika kuma brata dr. Engelharta, te izaslani-ka Sokolske župe Varaždin brata dr. Milčetića, koji su bili popraćeni narod-nom i sokolskom himnom, koje je in-tonirala glazba Sokol, društva Lepogla-va, te poklicima prisutnih Nj. Vel. Kralju, Jugoslaviji i jugoslovenskom narodu. Zatim je uz pratnju glazbe Sokol, društva Lepoglava održan javni na-stup, na kojem su sudelovali s prostim vežbama i vežbama na spravama člano-
vi	i naraštaj Sokolskog društva Ivanec, članovi i deea Sokolskog društva Lepoglava, članovi Sokolske čete Klenov-nik i Sokolske čete Kamenica, te pri vučenju izžeta članovi Sokolske čete Kamenica i Bednja.
Na prostranoj livadi, na kojoj je priredena ta svečanost, razvila se zatim vrlo ugodna zabava.
Moramo ovom prilikom istači, da su članovi te čete sve sami seljaci, te baš radi toga zaslužili su, da ih se za tu vrlo uspelu svečanost »stakne i ovom prigodom.
SOKOLSKA ČETA NOVO SELO
Na Vidovdan priredila je naša četa u osnovnoj školi vidovdansku pro-slavu. Pre akademije, krenula je selom povorka na čelu sa četnom glazbom U 9 sati navečo otvorio je akademiju tajnik i prosvetar čete brat Jadrošič Marije, održavši prisutnim članovima opširno i vrlo dobro sestavljeno predavanje o Vidovdanu. Nakon otsvira-ne državne himne deklamovao je na ukusno priredenoj pozornici Kocijan Viktor pesmicu »Naš vijenac«, Jadrošič Milan pesmu »Ja sam Sokolič«, Vukovič Roza narodnu pesmu »Smrt maj-ke Jugoviča« i brat načelnik Gal Nikola »Naprijed Sokolovi«. Recitatori na-gradeni su obilnim pljeskom. Zatim su nastupila muška deca (proste simbo-ličke vežbe) i ženska deca (proste vež-bc sa zastavicama). Članovi su osobito dobro izveli praške proste vežbe za članove četa. Sviranjem i pevanjem narodnih napeva završila je ova lepa svečanost.
U nedelju pak dne 29 juna prire-dio je sokolski podmladak u osnovnoj školi školsku svečanost sa sledečim rasporedom: 1) Proslov; 2) Pe vanj e državne himne; 3) Deklamacije; 4) Peva-nje jugoslovenskih narodnih napeva;
5) NaSe banovine — pozorišna slika;
6) Tri želje — vesela igra u jednom činu; 7) Nastup muške dece — proste simboličke vežbe; 8) nastup ženske dece — proste vežbe sa zastavicama
Sve tačke programa vidovdanske proslave kao i na Petrovo izvedene su
vrlo lepo i tačno, pa su kod prisutnih učinile vrlo lep utisak. Priredbe bile su dobro posečene, a u moralnom pogledu postignut je potpun uspeh.
Ž.upa Vel. Bečicereic
SOKOLSKO DRUŠTVO BAN. KA-RAĐORĐEVO
Na Vidovdan t. g. održana je sokolska svečanost, koja je privukla lep broj gradanstva. Popodne je održana javna vežba u škol. dvorištu. Vežbali su članovi proste vežbe i na spravama, a muški i ženski podmladak proste vežbe i dečje igre. Sve su vežbe izvedene vrlo dobro. Uveče je pred lepim brojem gledalaca održana zabava s igrankom. Na programu su bile dve prigodne deklamacije i tri pesme, koje je otpevao dečiji hor pod ravnanjem br. Kisinskog, i pozor, komad »Kir Janja« od Jov. Popoviča. Moralni uspeh celokupne svečanosti je odličan, a materijalan zadovoljavajuči.
Ž.upa Zagreb
SOKOLSKO DRUŠTVO PAKRAC
Sokolsko društvo u Pakracu priredilo je o Vidovdanu o. g. prvi put svečanu proslavu toga dana, koja je svojim karakterom i svojom izvedbom daleko nadmašila sve ranije.
U sokolani iskupio se uveče lep broj brače i prijatelja Sokolstva. O značenju Vidovdana, njegovoj iisto istorijskoj i duboko narodnoj poza-dini, govorio je iscrpno, s osečajem i znalački brat prosvetar M. Sučevič. Jedno je dete, član podmlatka, dekla-movalo jednu narodnu pesmu iz Ko-sovskog cikla, a članovi društva su skladno i lepo otpevali dve kratke pesme (dirigent brat J. Bajde).
Jednu tačku programa ispunile su svojom elegantnom i skladnom izvedbom uvek vredne i marne sestre So-kolice. Poslednja je tačka bila »Da-nak u krvi« od br. Nušiča. Izvedba ovog potresnog dramoleta dirnula je mnoge do suza.
Svi su bili dobri i imena bi se njihova morala sva navesti, kad bi prostor našeg dragog »Sokolskog glasnika« bio veči nego što jeste. Kulise i pozornica vanredni. Brat Sladovič, član upravnog odbora, pokazao se kao pravi Soko i kao čovek koji ima mnogo, vrlo mnogo umctničkog osečaja i takta. Neumorni brat blagajnik Diklič M. vanredno je zadovoljan. Nije uza-lud bila njegova žurba, strahovanje za uspeh i agitacija. Uspeh je i moralni i materijalni velik, i to je ne samo njemu, nego svima jedina nagrada za ljubav prema plemenitoj sokolskoj
stvari. Siromašnim je vrednim članovima omogučen put u Prag, a to je i bila svrha ove priredbe. I još nešto! Ovo je bila prva sokolska priredba cod nas, na kojoj se nije uživalo alkoholno pice. Nitko, ne samo brača i sestre, nije okusio te večeri kapi alkohola. Takav je bio zaključak upravnog odbora. Pokušalo se, da li če iči i da
li	se može, i videlo se, da i ide i da se može. — M.
SOKOLSKO DRUŠTVO KUTINA
Sokolsko društvo Kutina održalo je dne 26 juna vrlo uspelu javnu vež-bu, a na večer akademiju s plesom. Rodoljubno gradanstvo izvesilo je toga dana u znak oduševljenja zastave po celome mestu, da što lepše dočeka goste izvana.	.
Vežba započela je u 16 sati s na-stupom muške dece. Sa svojom oštrom
i	odlučnom izvedbom ubrala su muška deca buran pljesak. Zenska deca od-vežbala su župske vežbe, takoder lepo i skladno. Župske vežbe ženskog naraštaja ubrale su najviše odobravanja, te je to bila najlepša tačka programa. Mala, ali vršna četa iz Vukov-ja nastupila je s prostim vežbama. Ova je četa bila posebno pozdravljena. Sprave vežbala su društva Kutina, Popovača i Ludina,^ i to na ručama, preči i karikama. članice s praškim vežbama takoder su ubrale mnogo pljeska, jer su ih dobro izvele. Zatim su sledile igre, dece i naraštaja, i kao završna tačka praške vežbe članstva.
Posle programa obavljen je mimohod sveukupnog vežbačeg članstva pod barjakom, koje je pozdravio starešina Sokola br. dr. Zlatko Gollner lepim patriotskim govorom. Zatim se do početka akademije razvila igranka.
Akademija je otvorena pevanjem sokolske koračnice pod ravnanjem brata Dolenca. Sledile su deklamacije, zatim nastupi muške i ženske dece te ženskog naraštaja. Sve su vežbe bile vrlo lepo odvežbane, a najviše su aplauza ubrale naraštajke na brvnu i pomladak u vežbi s puškama. Muške kategorije vodio je načelnik br. Na-rančič, a ženska načelnica s. Jelka Tomašič.’ Akademija je lepo uspela materij alno i moralno.
Javnu vežbu posetila su društva Ludina, Lipovljani, Popovača, zatim čete Vukovje i Kraljeva Velika; a ostala društva bila su rasturana po delegatima. Odazov gradanstva, obzirom na sedanje ekonomske prilike bio je dobar.
SOKOLSKO DRUŠTVO NOVA GRADIŠKA
Naše Sokolsko društvo održalo je svoju godišnju javnu vežbu 26 juna
na svom novouredenom letnjem vež-balištu, uz sudelovanje svojih seoskih četa: Mašič, Medari-Trnava, St. Petrovo Selo, Cernik, Giletinci, Cer. Ša-govina, te društava: Pakrac sa fanfaram i Okučani sa svojom četom Bo-degraji. Posle ophoda kroz grad, s našom fanfarom na čelu, počela je javna vežba, s ovim rasporedom: Odbojka — članovi i naraštaj; proste vežbe — muška i ženska deca; proste vežbe — muška deca; proste vežbe — ženska deca; praške proste vežbe — ženski naraštaj; praške proste vežbe
—	muški naraštaj; praške proste vežbe — članovi; proste vežbe — članice četa; praške proste vežbe — članice; vežbe na spravama — članovi i naraštaj; praške proste vežbe — sokolske čete; igre — muška i ženska deca; župske proste vežbe — članovi i članice; vežbe s puškama — vojnici; mimohod sviju kategorija.
Prostrano i lepo uredeno vežbali-šte, s ovako velikim brojem sokolske brače i sestara, imalo je izgled kao da se održaje kakav slet, što je sve na prisutne učinilo ugodan utisak i uve-renje, da je sokolski pokret uhvatio jaki koren i u gradu i u selu. Zajed-nički nastup prisutnih č/ta bio je lepa manifestacija jugoslovenske sokolske ideje na selu i put zbližanja medu jednokrvnom bračom. Vežba vojnika s puškama, bila je od gledaoca naro-čito pozdravljena. Sa zadnjom tačkom istupile su sve vežbače kategorije u dugačkom lancu oko vežbališta, pa je ovime naročito istaknuto, kako je velik broj aktivno sudelovao na javnoj vežbi.
Naveče je bila zabava s igrankom, i time je ova sokolska svečanost završena. — D. V.
SOKOLSKO DRUŠTVO KLANJEC
Sokolsko društvo u Klanjcu održalo je dne 26 juna o. g. svoj javni nastup, koji je moralno i materijalno tepo uspio. Uspehu su uz domače društvo pridonesla i bratska okolišna društva: Krapina, Pregrada, Brdovec, De-sinič, Bizeljsko, Sv. Petar, i četa Sudanska Poljana, pa je tako ta priredba bila ujedno i manifestacija sokolske bratske uzajamnosti i sokolskog gesla: Svi za jednoga jedan za sve.
Pre javne vežbe formirala se povorka svih vežbačkih kategorija^, kao
i	starijeg članstva, koja je za naše sitne prilike dosegla impozantan broj od preko dve stotine lica. Povorka je na čelu s domačom vatrogasnom glazbom, pošla iz sokolane, kroz barjacima iski-čeni Klanjac, na vežbalište, gde je starešina domačeg društva br. dr. Stjepan Ivekovič u svom pozdravnom govoru izneo niz lepih misli o Sokolstvu, te
tako i široj publici učinio shvatljivim oduševljenje, koje Sokolstvo vodi tr-novitim putem visokim sokolskim i nacionalnim idealima.
Program javne vežbe bio je vrlo dobar, a same vežbe precizno izvode-ne i to sledečim redom: Proste vežbe
— ženska deca Klanjec (18); proste vežbe — muška i ženska deca osnovne škole Strmec (40); vežbe s batinama — muški naraštaj Bizelsko (15); proste praške vežbe — muški naraštaj Klanjec (20); proste vežbe praške — ženski naraštaj Klanjec (18); proste vežbe praške — četa Sutlanska Poljana (20); proste vežbe praške —• članice Sv. Petar i Bizelsko (16); proste vežbe praške — članovi društava Krapina, Pregrada, Bizelsko, Sv. Petar i Klanjec (32); vežbe na spravama — članovi društava Bizelsko, Brdovec, Klanjec, Krapina (18); skupine i raznosti
— muški naraštaj Bizelsko (15). Ukup-no je nastupilo u svim kategorijama 212 lica. Iza vežbe razvila se lepa veselica.
Ovim je javnim nastupom Sokolsko društvo u Klanjcu pokazalo, da se
i	kod malenog broja izvršujučih članova dadu postignuti zamerni rezultati, ako ima volje, požrtvovnosti i sokolske svesti, pa če im ta priredba biti moralni potstrek za daljnji rad, prema onoj našoj: napred, ni koraka natrag!
SOKOLSKO DRUŠTVO STAŽA
Naše Sokolsko društvo u Staži, ra-deči svim silama na širenju Sokolstva medu narodom po selima, napravilo je izlet 19 juna u Crkveni bok, da poseti tamošnju četu i da joj dade što večeg potstreka za rad.
Pod vodstvom starešine br. Milana Novakoviča na izlet je pošlo 26 članova, 2 članice i 6 muškog naraštaja. Velika množina naroda dočekala je Sokole s burnim oduševljenjem, iz čega se videlo, koliko je Sokolstvo omiljeno u ovome kraju.
Sokole i sakupljen narod vio je lepim govorom starešina br. Milan Novakovič. U ime čete Crkveni bok zahvalio se lepim govorom staresi-na čete brat Mihajlo Duričič. Posle zajedničkog ručka, odvežbali su člano-
vi	našeg društva proste vežbe, vežbe na preči, te odbojku. Mnoštvo naroda je s velikim interesovanjem pratilo iz-vodenje vežbe i vežbače oduševljeno aklamiralo. Posle vežbe razvilo se narodno veselje. Na koncu oprostio se sa sakupljenima načelnik društva Staža br. Duro Markovič i tajnik brat Jovo Vrlinić, pozivajuči ih na što ustrajniji sokolski rad. Pri polasku u najljepšem raspoloženju rastala su se bratska društva i narod sa klicanjem Nj. Vel. Kralju, Kraljici, starešini Sokola, Nj. Vis. Prestolonasledniku Petru i Jugoslaviji.
~ i rRlBrS iiXv prema plemenitoj »Skolskoj svoju godiSnju j.vnu veibu 26 juna ,z„.o - .cp.E m.sn o	   ТГ_
ЖЖ A	T> Sokolske zastave po proplsima SKJ
J	П.Л.Г'	1^1	Л-/АС	po	originalnim	nacrtlma	-	Hmeinićkl	radi
LJUBLJANA - PRISOJNA 3 (TABOR)
Veoma snižene cene!
Tražiie neobavezno oferte i reference!
Preporučamo Ivrike, koje oglašuju u »Sokolskom glasniku«!
RUDE in KOVINE
LJUBLJANA, MASARYK0VACESTA15
Naslov za brzojavke: Rude Telefon interurban štev. 2827
En gros:
•vinec, cink, cin, aluminij, baker, cinkova pločevina, svinčena pločevina, pocinkana železna pločevina, cinksvo belico lizdelek Cinkarne, d. d., Celje), barve, žveplenokisla glina, aluminijev hidra J, bakrena galica, cinkov prah, katran, stara kovine, kovinasti ostanki, rude vseh vrst
k
JU GO SLOVENSKA SOKOLSKA MATICA
U LJUBLJANI
PEG 1STROVANA ZADRUGA S OGRAN1ČENIM JAMSTVOM
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje orograma i za postignuče ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko - programatskog, uzgojnog i propagan-dističnog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije. Komisijska prodaja odora sviju kategorija
NASLOV: JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI DOM TELEFON BROJ 25-43. - POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.831
ZAHTEVAJTE CENIK
1 konj za članstvo S 27 Din 2.790'-1 konj za ikole	S 28	Din 2.490 -
Г
Za izvršitev modernih portretov ter vsakovrstnih fotograficnih slik, kakor:	skupin,	povečav, interjerjev itd. se priporoča
Fotografičm atelje ^VIKTO^^ LJUBLJANA, Knafljeva ulica štev. 4
(nasproti Narodni tiskarni)
CaKoatletsk-e sprave!
_za sokolska dr	д	f
Sp ec ij a In e sokolske c ij ene 7_i_
"l'Cijenici besplatno!
M. ППиСКЕП
Zaareb, Sflica 39	..
Bconrad, 3<nez Mihajlova JJ
U	$aSaz Slkademije CVauka
Iv. Brunžlž
pleskar in ličar
se toplo priporoča vsem cenj. naročnikom. — Delo solidno! — Cene zmernel TELEFON St. 3476
Ljubljana 1 Kolodvorska ulica 23
ŠIRITE SOKOLSKU ——ва ш I гптггг-""”——1
! ! ! ŠTAMPU:	111
^S^OLSK^^LASNll^
»SOKO1*, »SOKOUgM
N A Š U RADOST”
KIHIH
ali	..
Ajжхч&ија пај5сШшј&
KUUMIAn-DEU
ЦЦВЦДМД РАШиДШОУДИ