1953
V S E B I N A
Ing. F ranc Jen k o : HIDROLOGIJA IN  VOD NO  GOSPODARSTVO KRASA 
— Ing. R adovan  P e trov ič : HIDROLOŠKA SLUŽBA U FN RJ I N JEN A
PROBLEMATIKA —  Ing. A nte C elegin: ZAKON O VODAM A —  Ing. Ste- 
van  C irkov ič: ZAŠČITA AKUMULACIONOG BAZENA ZA JABLANlCKU 
HIDROCENTRALU OD ZAM ULJIV AN JA  —  Ing. Sergije  L azarev: URE- 
DJENJE BUJICA  I EROZIONI PROCESI U NRBiH —  Ing. M ilko Janež ič : 
PLOVNA MREŽA JU GO SLAV IJE U SASTAVU SREDNJE EUROPSKE 
MREŽE —  Ing. B ranko Šegvić: AUTOM ATSKO ČIŠČENJE ZAM ULJENIH 
JEZERA, SPREČAVANJE DALJEG ZA M ULJIV AN JA  I ZAM UCIV AN JA  
SA EVENT. PRONOSENJEM  MULJA KROZ VESLAČKA JEZERA —  Ing. 
Elim ir Svetlič ič : HIDRAULIČKI RAČUN PRIM JENJEN KOD ODVODNJE 
LONJSKOG PO LJA  —  Ing. Jak o b  Bezlaj: U TJECA J RETENCIJA U SLIVU 
SAVE N A  USLOVE PLOVIDBE OD BEOGRADA DO SISKA —  Ing. Dionis 
S rebreno  v ic : M AKSIM ALNI SPECIF. DOTOCI SA RAVNIH M E T TOR A - 
C IO NIH  PO DRUČJA  —  Dr. ing. A nte F rankovič: ODREDJIVANJE KOEFI­
CIENTA PROPUSNOSTI TLA KOD CRPLJENJA VODE IZ ZDENCA — 
Dr. ing. A n te  F ranković: U TJECA J UZGONA NA STABILNOST 
GRADJEVINE
U reju je  u red n išk i odbor. O dgovorn i u redn ik  ing. L judevit Skaberne. T iska tisk a rn a  U m etn iškega zavoda v  L jub­
ljani. R ev ija  izhaja  v  5 dvo jn ih  š te v ilk a h  n a  leto . C ena dvo jn i štev ilk i din 200.— . U redništvo  in  up rava: L jub­
ljana, E rjavčeva  11, tel. 22-958.
GLASILO DRUŠTVA G RADBENIH  INŽENIRJEV  
IN  TEH NIK O V LRS
LETO VI 1953
Ing. Franc Jenko DK 551.49:551.44
Hidrologija in vodno gospodarstvo Krasa
M etodologija kraške hidrologije
K ras je  po svetu  mnogo bolj raz ­
širjen , ko t običajno mislimo. Ne sa ­
mo, da odk rivajo  vedno nova k raška  
ozem lja (ZDA, K itajska, itd.), tem več 
u g o tav lja jo  tudi v  tistih  območjih, ki 
so jih  doslej sm atrali za nekraška, 
vedno več k rašk ih  po javov  (Alpe, 
tud i v  S loveniji, P ireneji itd.) V Ju­
goslaviji je, ne vštevši manjših drob­
cev sev. Slovenije, sev. Bosne itd. in 
drugovrstnega krasa v konglomera­
tih, puhlici, itd., blizu 22 odstotkov 
krasa, ki pa zaradi nesorazmerno moč­
nejših padavin ter ugodne vzvišeno­
sti nad erozijske osnove Jadranskega 
morja ter Panonske ravnine zajema 
celo do 40% prirodne vodne ener­
gije naše države, 'z obilnimi možnost­
mi oplem enitenja po akumulacijah 
v  kraških poljih ter s tem posrednega 
zboljšanja vodnih režimov ostalih ju­
goslovanskih rek. G lede na takšno 
razp rostran jenost in pom en je  čud­
no, da je  osta la  k raška  h idrologija 
doslej vzlic obilnem u opisovanju  
znanstveno  nedognana, dočim je  si­
cer podzem na hidro log ija  (p rvenstve­
no aluvionov) celo računsko obvlad­
ljiva. G lavni razlog je brez dvom a 
v  tem, da je  bil k ras po svetu  do n e ­
davna g lede  nase ljenosti in gospo­
dars tva  odročen in so nan j zadevali 
kvečjem u s kakšno  cesto, železnico, 
h id rocen tra lo ; Jugoslav ija  pa  je  
vzlic  osredn jem u položaju  k rasa  v 
p re jšn jih  d ese tle tjih  k rasoslov je  m oč­
no zanem arjala . O pisno kakovostno  
raz iskovan je , p redvsem  morfološko, 
speleološko in geološko, se je  razv i­
ja lo  sam o na  n ek a te rih  območjih, 
ko ličinsko p roučevan je  in ko t posle­
dica teo re tičn a  znanost o k rasu  pa 
sta  zaosta ja la . Opisna znanost o kra­
su je izčrpana, nadaljnji razvoj lahko 
om ogočijo edino količinske analize o 
krasu, ki naj bodo oporišča realnej­
šim teoretiziranjem oziroma deduk­
tivnim sklepanjem na krajše razdalje. 
K ajti poudariti je treba, da je  tudi
p rak tiku  neobhodno potrebna teo re­
tična jasnost glede k rasa  in da bi pri- 
štedili mnogo stroškov  za raziskave 
in tehn ičn ih  neuspehov, če bi p rven ­
stveno k raška  h idro log ija  po svojih  
načelih  om ogočala prav ilno  o rien ta­
cijo te r  po svo jih  m etodah računsko 
obvladan je  problem atike. Za dobro 
funkcionalno reševanje in hidroteh- 
nično izvajanje vodnega gospodar­
stva na Krasu so nujne čim popol­
nejše analize kraških vodnih reži­
mov, prostorske, količinske in časov­
ne, ter njih geografskih in geoloških  
miljejev. Posebnosti k rasa  in kraške 
h idrologije vp liva jo  ne samo na  vod­
no gospodarstvo  Krasa, tem več tudi 
na  n jegovo  h idro tehnično  izvedbo. 
S vo jevrstnost hidrografije, podzemni 
hidrom ehanizem , m aksim iranost v e ­
lik ih  voda, pop lavna problem atika, 
vp rašan je  m alih  voda in vodne oskr­
be, odsotnost prodonosnosti, fizike- 
m obiološka svo jstva  krašk ih  voda, 
geološki pogoji, v se  to n a reku je  in 
zah teva posebne rešitve  in prilago­
d itve glede tesn iln ih  oblog, podzem ­
nih zaves, vodnih  rovov, pregrad, 
prelivov, izpustov, rib jih  u red itev  in 
vseh  drugih  podrobnosti. A pnenec v 
splošnem  in k rašk i še posebej uživa 
slab glas g lede prim ernosti ojeze- 
revanj, ven d ar obstaja  poleg pone­
srečenih  akum ulacij na apnencu na 
pr. v  Španiji, M aroku, itd., tudi m no­
go posrečen ih  ali pa san iran ih  na 
pr. M uro Lucano v  A lpah, itd. Sama 
priroda pozna sta ln a  v isokoalpska 
jezera  te r p res iha joča  in sta lna  k ra ­
ška jeze ra  v  apnencu. Zmotno je 
na  pr. p rim erja ti težavnost zatesnje- 
van ja  v  apnencih  dolinskih  akum u­
lacij te r  neuspehe p lom biranj poni- 
kev  v  k rašk ih  s tru g ah  z možnostmi 
površinsk ih  za te sn jevan j krašk ih  
polj, p ri čem er je  v iš ina  zajezitve 
skoro nezav isna  od vodnih  izgub, in 
s tem  debeline tesn itve. Zanim ivo je, 
da bo ve rje tn o  n a jv eč ja  in skoro 
edina akum ulacija  v  Sloveniji na  
Krasu, to  je  n a  P laninskem  polju.
Kras je v  svojem bistvu hidrogeo- 
loški pojav, razsežni drenažni sistem  
v apnencu. N ova p roučevan ja  krasa 
v zadnjih  le tih  kažejo, da se da 
skupno hidrološko, geološko, m orfo­
loško in speleološko obvladati mnoge 
problem e krasa, razne posebnosti pa 
je  treb a  reševati še z barvan jem  k ra ­
ških voda in geofizično. Po prim erni 
m etodološki poti se da po jasn jeva ti 
na jnu jnejšo  h idrogeologijo  k rasa  kot 
osnovo vodnega gospodarstva: hi­
drološko z vodnimi bilancami, to je 
z računi odtočnosti iz padavinskih 
kart in vodomerskih pretočnih koli­
čin posameznih porečij, dalje s po­
sebno grafično metodo »podzemnih 
pretočnic«, s primerjavo ombrogra- 
mov in hidroqramov, geološko z ugo­
tavljanjem flišnih pregraj in pokro­
vov  ter drugih nekraških tvorb 
(karbonskih, verfenskih in vengenskih  
skrilavcev, itd.), dalje dolomitnih 
in vdolomitenoapnenih kraških polj, 
prelomnic z izogibanjem vodnih to­
kov v njih, morfološko z analizo ob­
lik in razvrščenosti kotličev, vrtač in 
kukav ter drugih površinskih oblik, 
speleološko prvenstveno z ugotavlja­
njem položaja brezen, nadmorskih v i­
šin nizkih in visokih voda v njih ter 
s tem podzemnih vodnih gladin in 
njih nagiba ter smeri podzemnih od­
tokov (s čimer so brezna najodlič­
nejši vodokazi podzemnega krasa), 
po potrebi fizikemobiološko, z ana­
lizo in primerjavo toplin, trdot in 
ostalih svoj štev kraških voda. Tako 
je  bilo v  zadjih  le tih  hidrogeološko 
obdelano porečje  L jubljanice z oko­
ljem, ki je  razčistilo  že sto le tja  tra ­
jajoče razprave o k rašk ih  po ljih  ln 
L jubljanskem  b arju  ter onemogočilo 
nad a ljn je  napake pri m elioracijah  k ra ­
ških polj in Barja in pri regulaciji 
L jubljanice. H krati so b ile  izvedene 
sistem atske fizikem obiološke analize 
k rašk ih  voda iz štirih  le tn ih  časov, da 
bi lahko pojasnili prvenstveno pro­
blem e vodne oskrbe ter hidrogeolo- 
gije (indikacija nedostopnih kame­
nin, vprašanja zakapavanja in zasi- 
gavanja, vodne zveze itd.).
Vodne bilance in razvodnice
Pri izdelav i vodnogospodarsk ih  
osnov k rašk ih  po rečij se po jav lja jo  
ko t eden p rv ih  p roblem ov — razvod­
nice. V  S loveniji je  v  g lavnem  velja l 
za K ras orografsko  ses tav ljen  av ­
strijsk i vodni k a tas te r , s poznejšim i 
popravki, ki pa ni zdržal 
sedan je  h id ro loške obde la ­
ve. Po že omenjeni hidro­
loški metodi ter s približe- 
valnimi računi okolnih in 
notranjih porečij se je da­
lo skoro v  celoti zadovolji­
vo ugotoviti zunanje in no­
tranje razvodnice večjih  
porečij Krasa v Sloveniji.
R eka pod  Ilirsko B istrico 
je  g lede n a  staro  razvod ­
nico izkazovala  p rem ajhno  
odtočnost b lizu  0.30. Pri 
p reg ledu  te ren a  sem  ugo­
tovil, da flišno podolje 
M laka na  zatrepu  doline 
Reke v isi p ro ti vzhodu  te r 
da se snežniško zaled je  
glede n a  razv rščenost ku- 
kav  in  brezen (glej črtež  1) 
te r n ag n jen o st flišnega  ob­
robja doline Reke v  n o ­
tran jo s t Snežnika te r  gle-
pro ti jugu , da  se to rej samo k a ta ­
stro fa lne  ve like  vode Zg. P ivke p re ­
liva jo  površinsko  pro ti Postojni, vse 
ostalo  pa  podzem no odteka v Ilirsko 
B istrico. Dež s Snežnikov n e  n ap e ­
n ja  Ilirske  Bistrice, pač pa  dež s se ­
vera . T ako ugo tov ljen  ter še geo­
loško in m orfološko p rev erjen  zliv
Nova grafična metoda kraške hidro­
logije
Pri n ek a te rih  no tran jih  zlivih in 
razvodnicah  te r  za nada ljn jo  količ in ­
sko obdelavo k rašk eg a  vodovja, po­
sebno n a  p o d roč jih  p lav ljen ja  k ra ­
šk ih  polj, razd v a jan ja  in  spa jan ja
h. Snežnik
Črtež 2: N ovo ugo tov ljena  razvodn ica  Reke in »Vzhodni snežniški podzem ni tok>
(podzem na Rečina)
Črtež 1: Brezna so odlični vodokazi 
na  k rasu j brezno nad  K lano ko t znak 
»V zhodnega podzem nega toka« iz 
Snežnika v  B akarski zaliv
de n a  odso tnost k rašk ih  izvirov, 
odvodn java  ko t »Vzhodni snežniški 
podzem ni tok« ali podzem na Re­
čina v  podm orske »vrulje« Ba- 
karsk eg a  zaliva, s p re livan jem  p re ­
ko fliša  v  Rečino in izviranjem  tud i 
še pri Reki. Tako zm anjšano po reč­
je  zgorn je  Reke je  dalo za pretežno  
flišno področje  p rev e lik o  odtočnost 
blizu 0.80. G lavnem u p ritoku  Reke 
Ilirsk i Bistrici je  bilo p riso jen ih  6 
km 2 zliva, ven d ar pa  ji  že glede n a  
sk ra jno  m alo vodo  1201/s p ripada  
najm an j 40 km2. Pri tem  se je  izka­
zalo, da podzem ne vodne gladine so ­
sedn je  doline Zg. P ivke od K nežaka 
navzgor p ro ti K oritnici, sodeč po 
v o dn jak ih  in s ta rih  v rtan jih , padajo
daje  pod  Ilirsko Bistrico prim erno 
od točnost za fliš povprečno blizu 0.5 
(glej črtež  2).
Podobno je  bilo  m ogoče obdelati 
večino zunan jih  in no tran jih  porečij 
K rasa v  Sloveniji. N a pr. V ipava  je  
na izv irih  izkazovala glede na  staro  
razvodnico  odtočnost blizu 6.0, k a r 
je  sev ed a  nesm isel. Z aledje je  obda­
no z ene stran i s flišem  Bele pro ti 
Č rnem u vrhu, z druge stran i s fli­
šem  Posto jnske  kotline, zliv  se je  
dalo razširiti samo v  H rušico, k je r  
se ga  je  po nizu brezen in  znanih  
drugosm ern ih  podzem nih po tokov  
dalo om ejiti. Z novo razvodnico pa 
je  tu d i V ipava v V ipavi izkazala  n o r­
m alno  odtočnost za kras 0.6, 0.65 in
0.7, g lede  na  sušna, povprečna in 
m okra leta.
vodovja, pa  tud i vse te  m etode niso 
zadostovale. Posebno m ed poplavam i 
k rašk ih  polj odpoveduje  vsa  h id ro ­
logija, zam otanost pa še povečava 
pestro  sp a jan je  in razd v a jan je  pod­
zem nih pre tokov . Toda če se  v  p ri­
rodi od ig ravajo  določeni pojavi, m o­
ra zan je  o b sta ja ti n eka  »zakonitost«. 
Pri p ro u čav an ju  k raškega  hidrom e- 
hanizm a sem  izluščil grafično m eto­
do, ki om ogoča h idrološko obdelavo 
tudi v  teh  okolnostih  te r v  mnogo- 
čem  p o ja sn ju je  k rašk i hidrom ehani- 
zem.
Omenjena grafična metoda (po­
drobno obdelana bo skupno s hidro- 
geologijo  k ra sa  izšla v  G eološkem  
zborniku G eološkega zavoda v  L jub­
ljan i začetkom  le ta  1954) obstaja v 
sovisnosti vodostajev značilnih po-
Črtež 3: »Podzemna pre- 
točnica«, sk ica sovisnice 
m ed v odosta ji k raškega 
p o lja  in  vodnih  količin 
p ripada jočega  obrha pri 
določeni poplavi
plav kraških polj ter vodomerskih 
vodnih količin domnevno pripadajo­
čih obrhov (glej črtež 3), iz česar sle­
de za posamezna kraška polja in 
pretoke osnovne hidrološke in hi­
draulične značilnosti. Za določena 
d ežev ja  in poplave se nanaša jo  po 
dnev ih  navpično  dnevni vodosta ji 
pop lave  k raškega  polja, vodoravno  pa 
p ripada joče  sekundne količine do­
m nevno p ripadajočega obrha. Tako 
dob ljene  sovisnice im ajo značilno ob­
liko  p en tlje , od ka te re  kaže spredaj, 
red k e je  zadaj nastopajoča  n av p ičn i­
ca sta len  odtok poplave, razponi 
p en tlje  vm esne dotoke, dočim  m ore­
b itn i lom i sovisnice pred  pen tljo  
kažejo  požiralnost posam eznih sku­
p in  ponikev . N avpičnica se p o jav lja  
zaradi m očnega sta lnega odtoka p o ­
p lave . V  n je j se sk riv a  tud i vm esni 
dotok, k i po dežju  in v išku  poplav  
nag lo  drsi n a  neznatne količine, ki 
so v  odnosu do odtoka poplave 
m an jše  od natančnosti h idro lošk ih  
analiz. O stri vodoravni n iha ji sam e 
p en tlje  so posledica vm esnih  n a li­
vov, ki povečavajo  odtok za k ra tk e  
dneve in ki z naglim i sunki do n a ­
vpičn ic  kažejo, da je  odtok skozi po ­
ž ira ln ike  ne  sam o pri padajoči, tem ­
več  tud i pri rastoči poplavi isti. P ra ­
v ilnost to lm ačenja  črteža dokazuje 
tud i p rim erjav a  s padavinam i in pa 
dvo jn i raču n  dotoka na  k raška  po lja  
p ri n izk ih  ozirom a pri rastočih  in 
p lahneč ih  poplavah, ko dotok še ni 
za jezevan  in je  običajno znan iz vo ­
dom ersk ih  pretočn ic  (konzum pcije), 
in  ki se u jem a z računom  podzem ne­
ga od toka in sprem em be akum ula­
cije.
Grafična metoda »podzemne pre- 
točnice« odkriva poleg količin poži­
ranja ponorov in skupin ponorov 
kraških polj ter vmesnih dotokov  
važno dejstvo kraškega hidromeha- 
nizma, da je odtok poplav skozi pod­
zemlje od trenutka prelitja ponorov 
stalen, hkrati pa odkriva črtež pod­
zemne vodne zveze, ker nastaja zna­
čilna pentlja le  pri sovisnici poplave 
in pripadajočega obrha.
K oličinska m aksim iranost podzem ­
nih  p re to k o v  p ri sredn jih  in v isok ih  
vodah  se da to lm ačiti edino s p re ­
težno vzporednim  kolebanjem  pieco- 
m etričn ih  črt in s pretežno  zak lju ­
čenim i vodnim i p reseki v  podzem lju. 
Z b a rv an ji ugo tav ljane  vodne brzine 
podzem nih pretokov, upoštevajoč  
v e rje tn e  s tvarne  in  n e  p rem e raz­
dalje, se g ib lje jo  od 2 do 20, izjem ­
no do 50 cm/s, p ri čem er je  bilo  opa­
ziti »hidraulični paradoks«, da nam reč 
brzine pri v iš jih  vodosta jih  zopet po- 
jen ju je jo . Ta p o jav  so splošno to l­
m ačili ko t posledico barvan j, da n a ­
m reč p ri v iš jih  vodosta jih  voda ob 
k ra jih  in  ž n jo  barv a  bolj zasta ja ta , 
dočim  si čisti tok  u tira  po t skozi 
zeleno vodno gmoto. D ejansko pa  je  
tudi m atica  obarvana, le da se b a r­
va tu  h itre je  razredči in da jo  voda 
h itre je  odnaša kot v  m rtvih  conah. 
R esnica je  to rej ta, da pri n a raščan ju
vode podzem ni sm rki (sifoni), in so­
teske  zd ružu je jo  vedno več padca, 
p retočne brzine v n jih  narašča jo  do 
največ  4 ali 5 m /s do n a s ta jan ja  v r­
tinčastih  tokov, k a r v  vm esnih širših  
odsekih podzem nih strug  povzroča to 
dviganje  v o d o sta jev  pred  grli in si­
foni v eč je  p re točne  preseke, torej 
zm anjšan je  p ad cev  in  brzin te r  za- 
stan je  vode (glej črtež 5). In k e r te
tem  so stvo rjen i p ri posam eznim  ero ­
zijskim  osnovam  p rip ad a jo č ih  pod­
zem nih p re tok ih  izravnan i padci vod­
nih gladin, oziroma, k e r se p retok  
lahko  k riv i sifonsko navzdo l po 
ugodno p re trtih  sm ereh, piecom etrič- 
n ih  č rt pretokov , blizu 0.4%o. Padec 
površinsk ih  tokov  o d re ja  debelina 
proda. Prod se n izvodno m elje v  b la ­
to in  povzroča prehod  v erozijsko
okolnosti dolžinsko prev ladu je jo , po ­
vzroča to  zm an jševan je  povprečnih  
brzin. N a koncu  posto jnskega pod­
zem nega sistem a p red  končnim  sifo­
nom  v širši P ivki jam i je  pri dnu 3 m 
belih  sten, vode  derejo  in jih  izpi­
rajo, v iše  p a  so stene  v pasu  3 m 
tem ne, p op lavne  vode so m irne, 
h ran ljive , ki občasno nav lažu je jo  s te ­
ne te r  om ogočajo  skalnim  (litofilnim) 
algam  razvoj (podzem no ž iv ljen je  je  
vezano n a  v lago  in  hlad, tem a ni 
nu jna, alge, sive, zelenkaste, rdeč­
kaste, žive b rez  k lorofila ko t gnilo- 
živke od razpadajočih  rastlin  in  ži­
valic, pa  tud i s pom očjo kem osinte- 
tičn ih  b ak te rij). Zaradi količinske 
m aksim iranosti podzem nih pretokov  
te r zak ljučenosti podzem nih strug  in 
nem očnosti ekspanzij ko leba podzem ­
na P ivka v  Posto jnsk i jam i za 8, 
podzem na L jubljan ica v  breznu  Gra- 
dišnica za 80, podzem na T im ava v 
breznu L obodnica nad  Trstom  pa za 
94 m. R azum ljivo je  seveda, da se te  
podzem ne vodne g ladine raztezajo  in 
povzročajo  pop lave  tudi n a  vm esnih 
površinsk ih  p re to k ih  k rašk ih  polj in 
flišn ih  kotlin .
»Erozijske terminante« v krasu
Speleološki in hidrološki izsledki 
dokazujejo, da vode, predvsem male 
in srednje, drsijo v  krasu do naj­
večjih možnih globin, v  katerih še 
lahko skoro vodoravno iztekajo pro­
ti erozijskim osnovam Jadranskega 
morja in Panonske nižine ter vm es­
nih površinskih erozijskih vložkov  
dolomitnih kraških polj, flišnih dolin, 
karbonskih in drugih površinskih in 
globinskih skladov (glej črtež 4). Pri
term inanto , k a te ra  zopet om ogoča po 
površinski denudac iji n a s ta ja n je  sko- 
ro ravn ika  (peneplena). N a k rasu  
prak tično  p rodonosnosti ni, vode so 
si z izpiranjem  v  p re trti gm oti in za- 
denskim  prod iran jem  u trle  pod  zem ­
ljo  n a  »erozijskih term inan tah«  vod­
ne žile, k je r  so ob tičale  v  nekem  ra v ­
notežju  tren ja  in p re toka . Podzem na 
T im ava kaže od b rezna  L obodnica 
nad  Trstom, v  ka te rem  so n izke v o ­
de 19 m nad m orjem  in dno struge 
2 m pod njim , do D evinsk ih  obrhov 
pri dejansk i razdalji p rib ližno 42 km 
blizu 0.4%o padca. Podobne okol­
nosti kažejo tudi ostali podzem ni to ­
kovi n a  krasu , »Vzhodni tok« od 
Snežnika do Bakra, »Trnovski pod­
zem ni tok« p ro ti Soči (s prelivom  v e ­
lik ih  voda v  L ijak  v  V ipavsk i doli­
ni) in drugi. To dejs tvo  je  neugod ­
no za vodno oskrbo, energetiko  in 
sploh vse vodno gospodarstvo  K ra­
sa, sreča je  le, da obsto je povsod  na  
K rasu k ra jevne  erozijske osnove m anj 
sk rasovaln ih  in sk rasovan ih  dolom i­
tov, flišev in d rug ih  vododržnejših  
kam enin, ki drže p re to k e  n a  v iš jih  
položajih . Za po reč je  L jub ljan ice je  
odločilno dolom itno podo lje  n o tra n j­
sk ih  krašk ih  po lj od Prezida do Lo­
gatca  (glej črtež  4) in  sev ern a  p re ­
p reka  borovnišk ih  rabe ljsk ih  sk rilav ­
cev, le  žal, da je  oboje m ed Planino 
in Logatcem  prek in jeno . Izjem e od 
teg a  p rav ila  so  n ek a te ri s ta ri m oč­
n e jš i podzem ni p retok i, ki zasigava- 
jo  svo jo  okolje tako, da n asta ja jo  
lahko tud i strm ejši padci, ozirom a da 
n a s ta ja  »nepojasnjeno« p rem eščanje  
vodotokov  v  globino vedno  v  razm a­
k ih  okrog 20 m, ali p a  da nastopa  ce-
Črtež 4: G eneza in hidro- 
m ehanizem  k rašk ih  polj 
in  vm esnega krasa (podzemni pretok]
lo k rižan je  vodotokov, k i je  doslej 
ugotovljeno  ba je  v  enem  prim eru v 
F rancoskem  k rasu  (Lehmann v »Die 
H ydrographie  des K arstes 1932, Zü­
rich« osn iva svoj nazo r o poljubno 
v isoko ležečih  podzem nih rek ah  in 
n jih  k rižan ju  n a  svo ječasna  P ickova 
n eresna  b a rv an ja  po tokov  Dobre- 
polj in  po toka  R akitnice, s križajočo 
se zvezo v  izv ire  Š ica p ri D voru in 
Podgozd na  Krki, p ri čem er p a  so za­
m en jan i k ra ji, datum i in  razdalje).
Ponornice na k rasu  se p re tak a jo  na 
po ljubne daljave  in  skozi poljubno 
v isoka  gorovja, če so, k ako r kaže, 
ta  go rov ja  delno p lano tasta . T akšno 
pogorje  je  ve rje tn o  o lajšalo  z la s tn i­
mi vodnim i p ron ican ji in cu rlan ji 
vedno bolj v  za led je  segajoč pod­
zem ni p retok. Na krasu ni bilo mo­
goče nikjer ugotoviti pretoka pod 
obsežnejšim i debelejšim i pokrovi fli- 
ša, karbona in drugih nepropustnih 
slojev. P rav  tako  k o t v  idrijskem  
rudn iku  v p re trtem  dolom itu pod na- 
rin jen im  karbonom  ni vodnih  p re to ­
kov (erup tivn i h lap i tu niso mogli iz- 
h lapeva ti in so se sublim irali v  ži- 
vosreb rne  rude), tud i v  V ipavski do ­
lini Reke in  Rečine, v  Posto jnsk i k o t­
lini in  drugod, g lede  n a  vodne b ilan ­
ce in d ruge znake pod  flišem, n i p re ­
tokov  skozi k rašk e  gm ote, čep rav  so 
tud i te, po so nd iran jih  sodeč, tu  in 
tam  p repo jene  z v lago . T olm ačiti bi 
se dalo to tako, da so se m ezocoični 
karbonatn i sk ladi p o  p re tr tju  nasesali 
vode z v rha, po p rek ritju  s flišem 
v eoceonu pa  tudi od strani, da pa 
tak šn a  vk leščena  »podtalnica«, brez 
p ro s te  gladine, zbog vakum sk ih  p o ja ­
vov  n i m ogla u s tv a riti pod herm etič­
nim i pokrovi vodnega p re toka . Tudi 
to da je  o rien tac ijo  p ri h idroloških  
obdelavah  K rasa in  v sa j za te  p rim e­
re odp rav lja  bo jazen  n ekon tro liran ih  
odtokov  p ro ti m orju  in  drugam .
M nogi površinsk i po tok i n a  K rasu 
kažejo  vzlic g lobokim  soteskam  (na 
pr. Z ala n ad  Idrijo , Bela pri V rhniki, 
Iška itd.) p rešibke  m ale vode, često 
se opaža celo pon iran je , p ri velik ih  
vodah  pa  b lju v an je  slapov  iz pobo­
čij v  doline. Soteske so erod irane v 
prelom nicah, podzem ni tokovi p a  se, 
v  n asp ro tju  z običajn im  m išljenjem , 
zarad i posip ljivosti p reveč  p re trtih  con 
izogibajo prelom nicam  in si n a jra je  
izpirajo  svo je  žile v zm erno p re trti 
b ližini prelom nic ali v  d rugotni p re č ­
ni p repokanosti (na pr. podzem ni p re ­
toki p rečkajo  n a  P lan inskem  p o lju  in 
drugo Idrijsko  in  P redjam sko p re ­
lom nico, n i pa  v  n ji ju  n ik je r p re to ­
ka). Podzem ni p re to k i so sta re jš i od 
površinsk ih  so tesk  ozirom a so  se, 
z m očnejšim i vodam i in neobtežen i 
po prodonosnosti, h itre je  spuščali do 
erozijsk ih  term inant. Podobno kom u­
nic ira jo  lahko podzem ni p re tok i K ra­
sa in  podtaln ice obrobnih  aluvionov, 
tako  se n a  pr. z ozirom  na  ko leban ja  
pod ta ln ic  m edsebojno  dopo ln ju je ta  
na  pr. spodnja  podzem na T im ava in 
pod ta ln ica  F urlanske nižine, k a r do­
kazu je jo  kem izem  in b ilance vode
(sušna izdatnost devinsk ih  obrhov je 
8, k rašk eg a  dotoka pa  je  lahko  le  do 
3 m 3/sek).
»Podzem ne pretočnice«, p rim erjav a  
om brogram ov in h idrogram ov in  d ru ­
gi k ra šk i izsledki kažejo, da so k ra ­
ški p re to k i defin irani po podzem ni 
re ten z iji navp ičnega c ikcakastega  
cu rlan ja  skozi tanke  pokline, po po ­
v rš in sk i de tenz iji k rašk ih  po lj in 
flišn ih  bazenov, te r  po podzem ni re ­
ta rd ac iji form iranih podzem nih p re ­
tokov . R etenzija  in detenz ija  ugodno 
dušita  in  do 8 k ra t zm an jšu je ta  k ra ­
ške v e lik e  vode v  prim eri z nek ra- 
škimi, re tenz ija  cu rlan ja  (v do ločenih  
le tn ih  časih  s p rispevk i kondenzanč- 
ne vode) u s tv a rja  k raške m ale vode, 
čep rav  dva do tr ik ra t šibkejše  od ne- 
k rašk ih . Ta re tenzija  delno zadržu je  
vodo dežev ja  po do lgo tra jn ih  sušah  
do b lizu  10 dni, v  splošnem  p a  k ra ­
ški p re to k i tako j v  polnosti reag ira jo  
na dež. R etardacije  k rašk ih  podzem ­
n ih  p re to k o v  p rak tično  ni, ko leb an ja  
v o d o sta jev  na  pr. na  Loškem p o lju  
in v  P osto jn i se odražajo še is ti dan 
na  V rhn ik i. G lede na  p re točne  brzine 
bi v o d o sta jn a  ko leban ja  V rhn ike  m o­
ra la  zao sta ja ti za Ložem za 2 do 3 
dni. P ri podzem ni Tim avi tra ja  p re ­
tok  od b rezna  Lobodnice nad  Trstom  
do izv irov  pri D evinu od 3 do 4 dni, 
vp live  p rip iran j vode v  D evinu p a  je  
bilo  opaziti v  Lobodnici ko t neka j 
nerazum ljivega  že po 4 u rah . Torej 
se tu d i v  kraškem  podzem lju k o leb a ­
n ja  vo d o sta jev  ne širijo  z brzino p re ­
to k a  tem več z brzino valov  \j g t m /s 
(g m /s2 g rav itac ijsk i pospešek, trn 
pop rečna  globina vode v strugi), iz 
česar se da  obratno sk lepati n a  m or­
fologijo  podzem nih strug. N e da pa 
se iz časovn ih  vzporejan j h id ro g ra­
m ov p re to k o v  na  k rasu  in obrhov, 
p redvsem  iz konic vodosta jev , sk le­
p a ti n a  podzem ne vodne zveze, razen  
m orda z limnigrafi.
Deformiranje vodnih režimov po 
krasu
V  splošnem  je  razširjeno  nazira- 
n je , da so k rašk i vodni režim i sam i 
po seb i d rugačni in ugodnejši od ne- 
k rašk ih . P roučitev  in p rim erjava  k ra ­
šk ih  in  nek rašk ih  om brogram ov in 
h id rogram ov  pa  nas naglo p ouč ita  o 
nasp ro tnem , da nam reč Kras sv o js tv e ­
no deform ira vodne režime, ko t om e­
n jeno , duši v isokovodne va lo v e  po 
re ten z iji poklin  od površine do  po- 
no rn ic  in  po detenz iji k rašk ih  polj in 
p o p lavn ih  območij te r  m aksim irano- 
sti p re to k o v  ponornic, ko t slab rec i­
p ien t da je  šibke nizke vode, da  pa 
so v  svo jem  sezonskem  b is tv u  k ra ­
ški k o t nek rašk i vodni režim i funk ­
c ija  podnebja . D inarski k ra s  im a 
snežno  - deževne, alpskim  podobne 
v odne  režim e, v en d ar pa  im a zaradi 
m an jših  padav in  poleti, zapoznelega 
in  do lgo tra jnega  snega pozim i (ter 
šibkega zadrževan ja  voda v  krasu) 
celo neugodnejše  poletne in zim­
ske vode. Le reke  jad ranskega  pod­
nebnega obm očja, z izrednim i po ­
letn im i sušam i in  šibkim i vodam i, 
te r z m očnim i vodam i pozim i zbog 
obiln ih  pozno jesensk ih  in  zim skih 
brezsnežnih  padav in , im ajo deževne 
vodne režim e. S loven ija  im a v  pasu  
od T rbiža p reko  K rasa do Prezida (in 
dalje) zarad i vzv išenega po ložaja  in 
d rugih  vzrokov  pozim i in po leti n a j­
h ladnejše  top linsko  po rečje  (Reya O., 
N ajn iž je  in  n a jv iš je  tem pera tu re  v  Slo­
veniji, G eogr, vestn ik  1939, L jub lja­
na), k a r  povzroča zbog snega In v p li­
vov  K rasa v  L jubljanici, Krki, Kolpi, 
Idrijci, delno v Reki (po vp livu  obrha
II. B istrica), posebno pa v  »Vzhod­
nem  snežniškem  toku« in n jeg a  p re ­
livu  R ečini celo  od savsk ih  in d rav ­
skih m očnejše  zim ske m inim ume. Še­
le V ipava in delom a Reka kažeta  po 
vp liv ih  ce lin skega podneb ja  obrobne­
ga K rasa in sredozem skega podnebja  
dolin  p rehodne razm ere. Prednosti 
k raške  vodne energ ije , z izjem o »Ja­
d ransk ih  rek«, so to rej le  v  vodnato- 
sti rek  zbog obiln ih  padav in  in m očne 
odtočnosti, v  ugodnih  padcih, te r  v 
akum ulacijsk ih  m ožnostih  k rašk ih  
polj.
Za o rien tac ijo  rešav an ja  k rašk ih  
problem ov često  pom aga tudi pestro  
kraško  nadzem no in podzem no žival­
stvo s svojim i po jav i in lastnostm i. 
Površinsk i polžki, ki jih  raznašajo  
podzem ni vodotoki, brezočni podzem ­
n i rakci, pajk i, žuželke, p redvsem  pa 
slavni m očeril (človeška ribica, p ro ­
teus), pom agajo  odkrivati ta jn e  krasa  
(m očeril zah teva  toplino  8 do 9° C, 
živi v  s tran sk ih  p ritok ih  g lavn ih  pod­
zem nih vodotokov , trom o plava, im a 
em brionalne oči, s kožo čuti b ližnje 
vznem irjen je  vode ali svetlobo in n a ­
glo odplava).
Kraško vodovje in geneza krasa
Edino s količinskim i raziskavam i 
se da p ro d re ti bliže b is tvu  h idro log i­
je  in sam e geneze krasa, o ka te rih  
še ni eno tn ih  to lm ačenj. Ne spušča­
joč se v  podrobnosti, naj omenim iz 
h id ro log ije  k rasa  oba sk ra jna  nazora. 
G rundova h ipo teza (na pr. Grund, Zur 
F rage des G rundw assers im  Karst, 
1910, W ien, glej črtež 6) trdi, da
Crtež 6: G rundova teo rija  k rašk ih  
voda
k ras p repušča  padav ine  ko t prod, vo ­
da se zbira n a  v iš in i m orja  ko t ta lna  
voda, nad  k a te ro  ko leba glede na  de­
žev je  usločena  k raška  voda. Pri tem  
so nesm iselno  zan ikavali ponorn i­
ce, ozirom a so m islili, da  pro ti
obrhom  p reh a ja jo  v podtalnico. V es 
sk riti p re to k  n a  k rasu  na j b i bil te ­
koča  pod ta ln ica , ki s svojim  ko leba­
n jem  u s tv a r ja  p resihajoča  k rašk a  po­
lja  in  p res iha joče  izvore. V oda s 
C O 2 ra z tap lja  in  širi od pov ršja  v  
g lob ino  razpoke in jam e do izč rpava­
n ja  k is line , k a r  je  seveda v  n asp ro t­
ju  ^ n astankom  enakih  jam  n a  vsej 
dolžin i ponornic in sam ih izvornih  
jam . O bra tno  K atzer - Bockova h ipo­
teza  (na pr. Katzer, Zur K arsthydro ­
g raph ie , 1908, B raunschw eig, glej čr- 
tež 7) in z n jo  m nogi k rasoslovci pri-
Črtež 7: K atzer-Bockova teo rija  k ra ­
ških voda
zn av a jo  sam o vodotoke v  krasu , k ra ­
ške vode  teče jo  sklen jeno  in se ne  
izg u b lja jo  v  razpokah, v  rov ih  deroč 
pod  velik im  pritiskom  z gruščem  in 
peskom  stružijo  stene  in  strope (efo- 
rac ija ) , iz česar se je  razv ila  s k ra ­
som  popolnom a nezdružljiva g en e tič ­
n a  shem a tek tonsk ih  jam  v obliki 
sk e le ta , k i jih  je  voda z rovi pove- 
zav a la  in p re tv a rja la  v  vedno g lob­
lje  ho rizon te , s čim er n as ta ja jo  suhe, 
p o p lav ljen e  in vodne jam e. Š v icar­
ski geog raf Lehman (H ydrographie 
des K arstes 1932) zastopa vm esno 
naz iran je , v  b istvu  podobni razvoj je  
dom neval am eriški geom orfolog D a­
v is  (um rl 1934, n. pr. Davis, O rigin of 
L im estone C averns, 1930), slaven  po 
znanem  geografskem  ciklu  denudaci- 
je  zem ne površine v peneplen  te r 
d v igan j v  gorovja. Sprva voda  razš ir­
ja  p o k lin e  z raz tap ljan jem  apnenca, 
n a s ta ja jo  vedno večji rovi, voda  jih  
ne  po ln i več do stropa, strop i se ru ­
šijo , voda raz tap lja  in z gruščem  in 
peskom  g loda sesuto  skalov je . To 
tra ja , dok le r se voda skozi razpoke 
ne  p reloži niže, n ak a r v iš je  rove  sa ­
mo občasno p rep rav lja jo  velike  vode 
in v  n jih  odlagajo  ilovice, p ron ica jo ­
če vode  pa z izhlapevanjem  (?) v  su­
h ih  jam ah  tvo rijo  kapn ike  in  sige.
N erazum ljivo  je, da se k rašk a  h i­
d ro log ija  še vedno nag iba  v  prvo, 
p re težno  pa  v  drugo skrajnost, če­
p rav  je  že dovolj izsledkov za p ri­
m ern e jše  dedukcije. V rtan ja  te r  m e­
r itv e  pod taln ice in vodopropustnostl 
Gl. up rave  za vodno gospodarstvo  v 
L jub ljan i na Planinskem , U nškem  in 
C erkniškem  polju, v rtan ja  G eološke­
ga  zavoda v  Zagrebu n a  Brionih, V isu 
in drugod, geofizične in o sta le  raz­
isk av e  zadnjih  let, dalje  s ta re jša  v r ­
ta n ja  in  g rad n je  na  k rasu  pri nas ln 
po svetu , vodn jak i in  drugo, dokazu- 
n je jo , da im a k ras podobno nekra- 
škirn področjem  vse prehode, vse
kom binacije  in  vse  v rs te  podtalnic 
in vodotokov . V  g ričev ju  kašasto  
strtega, v  deb e le jš ih  gm otah n ep ro ­
pustnega dolom ita silijo  zvezne uslo ­
čene pod ta ln ice  n a  vznožjih  ko t m o­
čila na  dan (glej črtež  8). Zvezna
eroz osnovo
Črtež 8 : S tvarne  razm ere v  krasu, 
usločena pod ta ln ica  in  m očila v  ko ­
pastem  g ričev ju  s peskasto  strtega 
dolom ita
pod ta ln ica  sto ji tudi v  podobnih do­
lom itnih osnovah  k rašk ih  polj (le v  
delno sk raso v an ih  po ljih  ’je  stopnja- 
sto p rek in jana), v  sk rasovan ih  ap ­
nencih  p a  n astopa  sam o v  ravn insk ih  
razvodnih  področjih . Splošno so skra- 
sovani apnenci do globine vodorav­
nih pretokov samo navlaženi po po- 
klinskih curkih, čeprav se tudi tam 
pojavljajo gnezda podtalnice, globlje 
pa so v  poklinah zasičeni s »podtalni­
co«, vzlic temu, da so obratno tudi že 
pod gladino podzemnih vodotokov na­
vrtali suhe gmote. V se te gmote se 
odvodnjavajo v ponornice, katere po 
naglem reagiranju na dež in po dru­
gih hidrauličnih znakih jasno kažejo, 
da gre za prave vodotoke in ne za 
tekočo podtalnico (glej črtež 9). To
Č rtež 9: S tvarne  razm ere v krasu, 
podzem ni vodo tok i na  erozijsk ih  ter- 
m inan tah  in v  p re trtem  apnencu
ne izk ljuču je  »kraške podtalnice«, to 
je  zvezne vodne glad ine v pre trti 
gmoti, v ezane  n a  podzem ne vodo to ­
ke, k i jo  posebno  nove geofizične 
raz iskave (na pr. v  Postojni, itd.) n a ­
zorno dokazuje jo . V  b is tvu  gre za 
iste po jave , ko t jih  im am o izven k ra ­
sa z zvezno podtaln ico  aluv ionov  in 
nezvezno stopn jasto  podtaln ico  v 
p repere lih  m agm atsk ih  in drugih k a ­
m eninah, te r  z odvodn javajočo  rečno 
mrežo, sam o da se od igrava v  k rasu  
vse v  globini, na  višin i p ripadajočih  
erozijsk ih  osnov, iz česar sledi tudi 
v o d o ravne jš i po tek  rečnega odvod­
n ja v a n ja  te r  n avp ične jši dotok pod­
zem nih »hudournikov« (glej črtež 10).
Iz v sega  teg a  je  m ogoče tudi izlu­
ščiti ja sn e jšo  podobo o genezi k rasa. 
Za vzrok  sk raso v an ja  n av a ja jo  v 
k rasoslov ju  še vedno  vse  deduk tiv ­
ne m ožne in v e rje tn e  pogoje, to
so p re trto s t in top ljivost apnen­
častih  in delno dolom itnih  gmot, 
kem ijska čistost apnencev , vodorav- 
nost sk ladov  in dv ign jenost n ad  ero­
zijske osnove, podneb je  itd., čeprav  
že dosedanje ko lič inske  h idrološke,
Č rtež 10: N ekrašk i odtok p reha ja
zvezno iz navp ičnosti v  vodoravnost 
(v n asp ro tju  s k rašk im  podzem nim  
odtokom , ki iz n av p ičn ih  cu rkov  lom ­
ljeno  p reha ja  v  erozijsko  term inanto)
geološke in kem ijske  analize  k rasa  
om ogočajo zanesljive jše  ožje za­
ključke. Podzem na korozija  ne m ore 
razto lm ačiti n a s tan k a  izm enično ob­
sežnih podzem nih dvoran , pa  ozkih 
so tesk  in sifonov, ki bi oboji m orali 
biti že zdavnaj izluženi; razen  tega 
kažejo  izvedene s istem atske  fizike- 
m obiološke analize  k rašk ih  voda  s ta l­
nost ali celo po jem an je  raz top ljenega 
apnenca v  n izvodnih  sm ereh p on ika l­
nic. Tudi m orfo log ija  šp ilj govori 
p ro ti koroziji, na jm očnejš i dokaz p ro ­
ti koroziji pod zem ljo pa je kem ična 
b ilanca odnašan ja  raz top ljenega  ap ­
nenca  po vodi s k rasa . Iz kem ijsk ih  
analiz k raške  L jub ljan ice te r  po od­
b itku  neznatn ih  količ in  apnenca  v 
padavinah  iz z račnega p rahu  sledi n. 
pr., da se je  v  dobi blizu treh  m ili­
jonov  le t od sred n jeg a  p liocena do 
sedaj o rien tacijsko , glede n a  re la tiv ­
nost sk raso v an ja  in  podneb ja , k raška  
gm ota samo korozijsko  zm anjšala  za 
blizu 220 m debeli sloj. Speleološko, 
iz v rtan j, g raden j p redo rov  in d ruge­
ga cenim o v o tlik av o s t k rasa  nad  e ro ­
zijskim i osnovam i n a  blizu -joao • k a r 
znaša prosto rn insko  sloj debeline 
6 cm. N em ogoče je, da bi m ogočni 
kem ični p roces raz tap ljan ja  apnenca 
na k rasu  v dolgi geološki dobi izlu- 
žil m alenkostno podzem no p ro s to rn i­
no, na to  pa se  iz neznan ih  vzrokov  
p reo rien tira l n a  površino. Padavinske 
vode se n asesav a jo  CO2 neznatno  v 
zraku in zelo različno v  hum usin  — 
trdo ta  k rašk ih  voda je  to re j ind ika­
to r hum usa p ripada joč ih  zlivov — pri 
polzen ju  po apnencih  ga žejno  raz­
tap lja jo  do do ločenih  p resežkov  CO 2, 
zato sam o n ek a j m etrov  v  globino, 
v  nadaljn jem  žuboren ju  pod zemljo 
C O 2 celo delno u h a ja , k a r povzroča 
ponekod  izločanje apnenca. To d e j­
stvo boga ten ja  CO 2 in s tem  top lji­
vosti apnenca po cu rlan ju  skozi h u ­
mus je  Terzaghi (Beitrag zur H ydro­
graphie  und M orphologie des k ro a ti­
schen K arstes) izkoristil za tolm ače­
n je  geneze k rašk ih  v rta č  in polj. S 
to korozijsko teo rijo  se dajo  po jasn iti 
površinske k ra šk e  oblike, v  ko likor ne 
gre  za udorne k u k av e  in doline in iz- 
p ira lna  brezna, ne pa geneze krašk ih
polj. Po T erzagh iju  je  z n ižanjem  
k rašk ih  polj po koroziji in p o tap lja ­
n ju  zam rl gozd in s tem  korozija j 
v en d ar so k rašk a  p o lja  vedno stoči- 
šča vodovij, z enosm ernim i iz ravna­
nim i skeleti, često  s prodom , ilovica- 
mi in  brez znakov  m očvirij, k a r vse 
dokazuje  bolj razš irjeno  erozijsko - 
denudacijsko  genezo k rašk ih  polj.
Za D inarski k ras  je  ugo tov ljeno  za- 
k rasev an je  od sredn jega  pliocena da­
lje, p ri čem er p a  obsto ja  negotovost 
glede neposrednega povoda. K ras za­
h teva  zaradi p re to k o v  n a  erozijsk ih  
te rm in an tah  m alenkostno  vzvišenost 
nad erozijske osnove. P redkrašk i po ­
v ršinsk i padci so b ili v eč ji od seda­
n jih  podzem nih p ad cev  vodn ih  p re to ­
kov, dv igan ja  k ra sa  n iso  to rej n u jn a  
zak rasevan ju , po oh ran itv i enosm er­
ne p redk raške  vodne m reže na  k rasu  
sodeč tudi ni bilo od sredn jega  p li­
ocena da lje  m očnejših  orografskih  
dvigan j na krasu , po jasno  izraženih 
dolinah  p red k rašk e  vodne m reže 
m an jkajo  h idro lošk i sledovi p re to k a  
(ježe itd.). N a jv e rje tn e je  je  po m o­
jem  nazoru  povod  zak rasevan ja  de­
nudac ijsko  kopnen je  eocenskega fli- 
ša in s tem  razgo lovan je  p re trtih  
m ezocoiskih apnencev  in  dolom itov. 
Fliš je, po denudacijsk ih  k rpah  so­
deč, p rek riva l p re težno  D inarsko 
področje, kopnel in  se izravnaval v  
ravn ike  n a jh itre je  v  rečiščih, s čim er 
se je  tud i iz ravnava l na površin ­
sko štrleči sk e le t m ezocoika. Iz teh  
razlogov tud i kaže D inarski k ras sa ­
mo enk ra tno  sp on tano  sk rasovan je  v  
pliocenu, dočim  k ras po svetu  izka­
zuje tud i v ečk ra tn a  zak rasovan ja  in 
vm esna p rek in jan ja  (tako kaže n. pr. 
F rankovsk i k ras v  N em čiji tr i zak ra ­
sovanja, v  m ezocoiku, te rc iaru  in 
holocenu, z vm esnim i prek in itvam i 
v te rc ia ru  po reg resiji m orja in v  
p le istocenu  po zaledenitv i). Relief 
p rvo tnega  fliša se je  to re j p renašal 
na apnenodolom itno osnovo.
Geneza krasa bi se  dala torej na 
kratko definirati takole. Vzrok je 
pretrtost primerno krhkih kamenin, 
povod (za Dinarski kras) je denudi- 
ranje fliša in razgolevanje apnenca 
(dolomita), s čimer je omogočeno 
spontano zakrasevanje pod zemljo 
po izpiranju ter počasno nad zem­
ljo po koroziji.
V pliv kraških pojavov na vodno 
gospodarstvo
Teoretične osnove krasa so neob- 
hodne ne samo v znanstvene name­
ne, tem več za samo gospodarstvo in 
predvsem za vodno gospodarstvo 
krasa, ker orientirajo in pocenjuje- 
je že same raziskave, hkrati pa olaj­
šujejo izbiro najboljših tehničnih in 
ekonomskih rešitev. G ospodarski 
ukrep i na  k rasu  so često  neuspešn i 
in negospodarski, k e r jih  izvaja jo  
razb ito  in z nezadostnim i raz iskava­
mi in  p roučitvam i. K er gre v  b is tvu  
za skupno gospodarsko dobrino in
škod ljivca  — vodo, bodisi da jo  je  
p reveč  ob pop lavah  k rašk ih  polj, b o ­
disi p rem alo  ob drugem  času  in na  
d rug ih  površinah, so posebno za 
k rašk a  po reč ja  nu jne  vodnogospo­
darske  osnove, ki često  sploh om o­
gočajo, vedno  pa pocen ju je jo  gospo­
darske  uk repe  (ker se na  pr. is te  ro ­
ve  in  d ruge  ob jek te  skupno up o ­
rab lja  za h idrocentrale , m elio rac ije  
in vodovode, koristi pa so še širše). 
K ras je  odličen za gozd, čep rav  ga 
je  n a  ogolelih  suhih, v ročih  in  v e ­
tro v n ih  področjih  težko obnav lja ti. 
D ruga obm očja k rašk ih  polj in flišnih 
bazenov  so norm alna po ljede lska  ob­
m očja, v en d ar s  škodljiv im i vodnim i 
razm eram i, s prem alo  vode, ali pa s 
poplavam i. V odna m reža na  k rasu  je 
v o d n a te jša  ko t izven krasa , vendar, 
z izjem o k rašk ih  polj in flišn ih  b a ­
zenov, pogrezn jena  v  globino. To so 
značilnosti k rasa, ki hk ra ti kažejo, 
da je  k ras  p ravzap rav  gospodarsko  
popolnom a izkoristljiv , seveda z v eč ­
jim i gospodarskim i žrtvam i. Če bi 
b ila  voda nafta, bi bili k rašk i p ro ­
blem i že rešeni. V oda teče  K rašev ­
cem pod nogami, v en d ar živa in 
m rtva  p riro d a  k rič i po vodi, ali pa 
n ek o n tro liran e  pop lave  pustošijo  p o ­
lja . P rizadevati si je  treba, da se na 
K rasu o rien tira  p o ljede ljs tvo  na 
k rašk a  po lja  in flišna obm očja, p aš­
n iš tvo  na  dolom itna gričev ja  (izven 
stočišč vodovja  in zato nedenud ira- 
na), gozd pa na  sk rasovan  apnenec. 
P rav ilno  razm ejevan je  po ljed e ljs tv a  
in  gozdarstva  na  K rasu je  torej 
m ožno edino s sodelovanjem  hidro- 
logov  in  geologov.
D anašn ja  h id ro tehn ika  obvladuje  
tehn ično  vse problem e, ki se po­
ja v lja jo  na  krasu, vp rašan je  je , kako  
čim  bo lj popolno za je ti te  problem e 
in n jih  ekonom ičnost. Podzem ne vod­
ne  akum ulacije  v  k rasu  zarad i m ajh ­
ne vo tlikavosti niso mogoče, p rak ­
tično p rih a ja jo  v poštev  površinske  
akum ulacije  v  k rašk ih  poljih , pri če­
m er je  zopet odločilen n jih  h id ro ­
loški položaj in  vododržnost dna. č e  
dno ni skrasovano, je akumulacija 
realna. Požiranje pon ikev  in  pono ­
ro v  je  neodvisno  od nap lav in , od­
v isno  je  le  od p rova ja lnosti podzem ­
lja  (na C erkniškem  po lju  so svoje- 
časno m enihi zaradi rib a rstv a  m ašili 
in  zazidavali ponikve, p a  so se po ­
ja v lja le  nove), p lom biran ja  požiral­
n ikov  k rašk ih  polj in še p rav  posebno 
k rašk ih  rečn ih  dolin  so brezuspešna. 
Iz tehničnih, ekonomskih, turističnih 
in drugih razlogov je v  večin i pri­
merov pravilna rešitev ilovna ali ka- 
m enoilovna tesnilna obloga, z izrav- 
nalnopodložnim filtrom spodaj ter 
obratnim zaščitnim filtrom zgoraj. 
Pri k rašk ih  po ljih  so ob iča jna  do­
točna  in  odtočna po lja  sk rasovana, 
vm esna pobočja  pa so v časih  iz s tr­
tega  dolom ita in v  več jih  gm otah 
vododržna. Z aradi v p rašan ja  zates- 
n je v a n ja  bregov, p a  tudi fo rsiran ja  
dotoka, je  nu jno  poznati vodne raz­
m ere ožjega in širšega za led ja  polja.
Za P laninsko p o lje  ko t p redvideno  
k ljučno  akum ulacijo  n a  K rasu v  S lo­
ven iji se je  dalo hidrološko, spele­
ološko in  m orfološko po jasn iti po­
reklo  in  v išino  dotočnih  voda (pri­
tok  Š kratovka, itd.), odtočnih  voda 
(brezna M ačkovica, Logarček, Lipa- 
rica, G rad išn ica itd.), pa tudi n a jn u j­
nejše  bočne vodne razm ere U nškega 
polja, področja  izza P laninske gore 
(podzem ni vodo tok i pro ti V ipavi, pod­
zemni Pivki in L jubljanici) in širših  
zaledij p o reč ja  L jubljanice. To om o­
goča fo rsiran je  do toka na  P laninsko 
po lje  z Bistrico, Logaščico in m an j­
šimi potoki, v  m okrih  le tih  do 35, v  
sušnih  pa  celo  do 65% prirodnega 
dotoka, om ogoča varn e jšo  izvedbo 
za tesn jevan j akum ulacij, rešen je  esta- 
vel in drugo. Pri H otederšici ponira- 
jočo H otenko  so različni, pa tudi isti 
k rasoslovci p rip isovali obrhom  Pod- 
ro te je  n a  Idrijci, H ublja, V ipavi in 
L jubljanici. N aš h idrološki račun  k a ­
že n a  L jubljanico, k a r je  p rav k ar 
(julija 1953) po H idrom eteorološki 
up rav i v  L jub ljan i izvedeno b a rvan je  
H otenke potrdilo.- R avničasti del tega  
področja  m ed Idrijco, V ipavo in 
L jubljanico, je  p reveč  ko tličast in 
v rta ča s t za preso jo  podzem nih tokov, 
vlic tem u se ravno  tam kaj na jlepše  
izraža povezanost podzem ne h id ro lo ­
gije in  nadzem ne m orfologije. M ed 
drugim  se vzporedno, ven d ar izven 
Id rijske  prelom nice, v  sam em  gor­
skem  vencu  Č rnovršk i Jav o rn ik  — 
P lan inska gora  v leče  dvojn i niz b re ­
zen (po k a rti b rezen  Z avoda za raz­
iskovan je  K rasa v  Postojni), k i skup ­
no še z drugim i znaki nakazu je  dve 
vodni žili H otenke p ro ti podzem ni 
L jubljanici: severno , mlajšo, s s ta ln i­
m i vodam i na  G radišnico te r  južno, 
stare jšo , z v isokim i vodam i n a  esla- 
ve le  pod  G rčarevcem  in da lje  v  Li- 
parico  (glej črtež 11). S tem  so po­
jasn jen e  tudi e stav e le  P laninskega po­
lja  te r  o la jšana  n jih  tehn ična rešitev, 
bodisi z d ren iran jem , bodisi z vodn i­
mi produhi (s p rire jen im  spodnjim  
filtrom  tesn ilne  obloge za drenažo).
Energetika, melioracije, vodna oskrba 
na krasu
Sm er vodnogospodarskim  rešitvam  
k rasa  n a rek u je jo  v g lavnem  energe­
tika  in m elioracija , vodna oskrba 
se jim  p rilag a ja  s tem, da se veže 
n a  is te  ob jek te  (rove, vodostane 
itd.); Ie za področja, ki niso »ener­
getsko  - m elioracijska«, zah teva  v o d ­
n a  oskrba sam osto jne rešitve. V  
splošnem gre za načelno rešitev ju­
goslovanske kraške vodne oskrbe, 
ali se bo še nadalje vztrajalo pri dra­
gem klasičnem  (rimljanskem) načinu, 
z razprezanjem vodoravnih vodovo­
dov na velike razdalje in prečrpa­
vanjem  na velike višine (na pr. se- 
vernoistrski vodovod* s prečrpava­
njem v Buzetu na 1000 m višine, itd.), 
ali pa bo treba proučiti na osnovi 
lastnih izkušenj in izkušenj po svetu  
(sev. A frika, ZDA, A vstra lija  itd.),
Crtež 11: V pliv k raške podzem ne m orfologije n a  nadzem no, na p lanotah  
ko tlić i in v rtače  in brezna, v  g o ro v ju  samo brezna, n akazu je jo  podzem ne 
odtoke, odm aknjene od geoloških prelom nic
stanja geofizike ter vrtalne in črpalne 
tehnike, možnost domnevno cenejše  
navpične dobave vode iz kraške pod­
zemne vodne mreže, posebno še, ker 
so kraška podzemna porečja vodna- 
tejša od nekraških nadzemnih, samo da 
imajo kolebanja neugodnejša. Kot že 
om enjeno, se dajo  na k rasu  podzem ­
ni p re tok i ugo tav lja ti h id ro lo šk o ' po 
ko lič inah  in približno po položajih  
in v išinah , m orfološko in speleo loško  
pa še po ko leban jih  vodnih  gladin 
in to čn e je  po položajih  (zbog c ikca­
k asteg a  po teka  brezen točnost p r i­
bližno dv ak ra tn e  globine, v  ko likor 
niso v  izm erjen ih  breznih  p re tok i po ­
ložajno in g lobinsko točno fiksirani). 
N ad a ljn ja  p rec iz iran ja  pa bo m orala 
p revzeti geofizika in p a  raziskovalna  
g radbena tehn ika  (jaški, rovi). Pri 
p litk ih  vodn ih  žilah in  zadostn ih  k o ­
leban jih  vode v skali se običajno  po­
jav lja jo  zbog izp iran ja  skozi pokline
udori v  ilovnih  ali flišnih pokrovih, 
u stv a rja jo č  p ri v iš jih  vodosta jih  p re ­
toke  tudi m ed skalo  in naplavino in 
hk ra ti nakazu joč  z ravnim i nizi p lit­
ke vodne žile. V endar ta  izpiranja 
nap lav in  s »stropa« po kolebajočih  
podzem nih vodah  z n ičem er n e  doka­
zujejo  n ev arn o sti izpiranj od zgoraj 
navzdol bodočih  tesn iln ih  oblog v 
m irnih v o d ah  akum ulacij (tesnenja 
bregov  zarad i ko lebanj in va lovanj 
akum ulacijsk ih  voda zah tevajo  m oč­
nejšo  zaščito). N a te  načine se je  po ­
srečilo doslej odkriti in točneje  opre­
deliti »Vzhodni snežniški podzemni 
tok« in Posto jnsk i podzem ni tok, ki 
sta važna  za vodno oskrbo in za 
druge vodnogospodarske nam ene v 
bodočnosti.
R azum ljivo je  za sedaj glavno za­
nim anje na  k rasu  glede energetike, 
m elioracij in vodne oskrbe usm erje­
no na h idrogeološko  ugodna vodov­
ja, z višjim i erozijsk im i osnovam i, in 
na že po p rirod i v iš je  energetske  
potenciale. V endar že danes je teh ­
nično možno, in brez dvom a se bo v  
bodoče tudi ekonom sko izplačalo s 
podzem nim i za te sn jevan ji, dvigati 
d ruge m očne k raške  podzem ne toke, 
ki sedaj pretežno  n a  erozijsk ih  osno­
vah  m orja ali obrobja  Panonskega 
n ižav ja  brezkoristno  od tekajo  v  m or­
je ali drugam . Izredno vo d n a t »Vz­
hodni tok« izza Snežnika v  B akarski 
zaliv  (podzem na Rečina) je  vk leščen  
južno po flišu in  n esk raso v an i gmoti 
pod flišem, severno  po karbonsk ih  
k rilih  porečja  Kolpe, s čim er je  po ­
dana v  načelu  m ožnost podzem ne za- 
tesn itve  in dv iga p re to k a  za en e r­
getsko izkoriščanje, za n av o d n jav a ­
n je  sosednih  podolij te r  za vodno 
oskrbo K varnerskega zaledja. »T o­
novski podzem ni tok«, ki od teka  brez 
haska  pod B anjiščicam i v  Sočo od 
K anala do Solkana (le G orica ga iz­
korišča za vodovod), se zarad i n iz­
k ih  bočnih podolij V ipave in  Idrijce 
ne da dvigniti, možno pa  ga bo z g a ­
lerijo  in m anjšo  za te sn itv ijo  zaje ti 
za n av o dn javan je  in  vodno oskrbo 
V ipavske doline. V  tej zvezi naj bo 
še poudarjeno, da je na Krasu mož­
na dobava večjih  vodnih količin  v  
načelu edino iz kraških vodnih žil in 
ne iz »kraške podtalnice«. D okaz za 
to so ne sam o b rezštev iln i poizkusi 
v seh  časov, z v o dn jak i in v rtan ji 
v  k rašk i gm oti p riti do vode, k a r  se 
redno končava p ri lite rsk ih  količ inah 
na  sekundo, tem več tud i n o ve jše  m e­
ritv e  vodopropustnosti k rašk e  gm o­
te, ki vzlic p re trto s ti kaže na  neko 
vododržnost (vodne izgube nekako  od 
2 do 101/m in/l m globine pri 5 do 
10 atm  po Lugeonu); k a r  obratno do­
kazu je  n a  neznatno  p re točnost vode 
v p re trti skali.
Ing. R adovan Petrovič
Hidrološka služba u FNRJ i njena
U cijelom  svetu  pa  i kod nas h i­
d ro loška služba je  p rež ivela  svo j po ­
četn i razvoj u okviru opšte h idroteh- 
n ičke službe i sada sam ostalno krči 
pu teve  u svom e uzdizanju.
K ako je  voda kao ob jekt hidrolo- 
škog p roučavan ja  rezu lta t m eteo ro ­
lošk ih  zb ivan ja  u atm osferi, sve više 
u  sve tu  p reov lad ju je  ide ja  o jed in ­
stvenosti hidrološke i m eteorološke 
službe. Ta jed instvenost p rovedena je 
u m nogim  zem ljam a pa je  i kod  nas 
1947 h id ro loška i m eteorološka služba 
ob jed in jena. P raksa od 6 godina je 
pokazala  da je  takvo  rešen je  isp rav ­
no.
Zadaci hidrološke službe
H idro loška služba ima za g lavn i za­
da tak  da prikupi pouzdane podatke 
o površinskim  i prvim  podzem nim
vodam a, da ih  p ro v en , sredi, sistem a- 
tizuje i pub liku je  kako  bi bili dostup­
ni sv im a za ko riščen je . Za postiza­
n je  ovoga c ilja  h id ro loška služba:
1. o rgan izu je  i po stav lja  osnovnu 
m režu vodom ern ih  stan ica i postaja  
za o sm atran je  podzem nih voda;
2. n a  ovoj m reži s tan ica  v rš i osma- 
tran ja  vodosta ja , po jave  leda, tem pe­
ra tu ra  vode i dr. h idro lošk ih  elem e­
nata;
3. v rši s is tem atska  m eren ja  p ro to ­
ka vode i p ronosa  nanosa;
4. v rš i o sm atran ja  isp arav an ja  sa 
vodene pov ršine  i b iljnog  pokrivača;
5. vodi ev idenc iju  rada  dopunske 
m reže vodom ern ih  stan ica i vodi ev i­
denciju  p rik u p ljen ih  poda taka  na  do­
punsko j m reži;
DK 551.48(497.1)
problematika
6. na  bazi p rik u p ljen ih  po d a tak a  iz 
osnovne i dopunske m reže izdaje:
a) H idrološki god išn jak
b) O pšti k a ta s ta r  voda
c) H idrološke štud ije  i rasp rave;
7. da na  bazi v rem enske  situacije  
i s tan ja  voda izdaje  k ra tko ročne  i 
dugoročne p rognoze o s tan ju  voda.
O pšti k a ta s ta r  voda treb a  da sad r­
ži norm alne i ekstrem ne v rednosti za 
sve h idro loške elem ente: vodostaj,
p ro tok  i b ilans vode, p ronos i bi- 
lans nanosa, tem p era tu ru  vode, po ­
jav e  leda i n a  k ra ju  hem iske i b a k ­
terio loške osobine vode. O pšti k a ta ­
s ta r voda treb a  da  obuhvati sve te ­
kuće površinske  i podzem ne tokove, 
izvore i v re la  i podzem ne vode. Ovde 
m oram  da nag lasim  da se  ovim ob­
uhvata  i h id ro log ija  k a rs ta  i da za
proučivan je  b ilansa vode u k ars tu  
treba prim eniti sam o u nekim  s luča­
jevim a druge specifične m etode, a ne 
s tvara ti posebne organ izacione jed i­
nice. Razume se, da  se m ogu stvoriti 
in stitu ti za p ro u čav an je  ekonom ike 
k ars ta  u  celini, ali na  bazi h id rograf­
skih, h idroloških, ekonohiskih, en er­
getsk ih  itd. pod loga k o je  će izraditi 
odgovarajuće ustanove.
O pšti k a ta s ta r  voda  če b iti pod loga 
za izradu ostalih, specia ln ih  k a ta s ta ­
ra  vode: k a ta s tra  vodn ih  snaga, m e­
lio rac ija  zem ljišta  i regu lisan ja  vod­
n ih  tokova, k a ta s tra  snabdevan ja  vo ­
dom i k ana lisan ja  n a se lja  i k a ta s tra  
bujica.
Od sv iju  ovih k a ta s ta ra  rad jeno  je 
jed ino  n a  k a tas tru  v o dn ih  snaga, i to 
do 1949 u M in. g rad jev in a  FN RJ i hi- 
d rom eteorološkoj službi a sada je  taj 
zadatak  preuzeo H id roenergetsk i za­
vod »Ing. Ja ro s lav  Černi«. O va dva 
ka ta s tra  se u b itnosti raz liku ju  i re ­
zu lta t su sh v a tan ja  n jih o v ih  autora, 
a ne rezu lta t n eke  široke d iskusije  
s tručn jaka  i za in te resovan ih  službi.
V rem e je  da se n as tav i i dovrši rad  
na U putstv im a i nad ležnosti za izradu 
specija ln ih  k a ta s ta ra  voda, ko ji je  
bio započet u  K om itetu  za vodopri­
v redu  FNRJ, kako  bi se izbegao do­
sadašn ji neo rgan izovan i način  rada.
Stanje hidrološke službe
U toku D rugog svetskog  ra ta  od 
494 vodom ernih  s tan ica  un išteno je 
200. Po oslobodjen ju  pristupilo  se 
m asovnoj obnovi s tan ica  u okviru  
M inistarstva  g rad jev ina , tako  da  je 
već k ra jem  1946 dostignu t p red ra tn i 
nivo. Posle toga  dolazi do ob jed in ja­
v an ja  h idrološke i m eteoro loške služ­
be i tem po obnove s ta rih  i po stav ­
ljan je  novih  s tan ica  n e  sm anju je  se, 
tako  da već  1951 rad i ukupno 985 
vodom era. N a žalost, p ara le lno  sa 
ubrzanim  podizanjem  vodom era n ije  
ras tao  i n jih o v  k v a lite t; stoga se 1951 
presta lo  sa  daljim  p roširen jem  m reže 
stanica, pa  se p ristup ilo  pobo ljšan ju  
k v a lite ta  oprem e stan ica. O vaj zada­
tak  se uporno sprovodi, ali se vrlo  
m alo učinilo  zbog n edosta tka  sred ­
s tava  za kupov inu  oprem e.
D anas im a u pogonu okruglo 1000 
vodom era za pov rš in ske  vode, ili je ­
dan vodom er na  254 km 2. A ko se 
uzme u obzir, da u  Jugoslav iji ima
44.000 km  tokova dužine p reko  10 km 
na ko jim a se p red v id ja  p o stav ljan je  
vodom ernih  stan ica, onda dolazi jed ­
na s tan ica  n a  44 km toka. O va gu- 
stina vodom era n ije  m ala, i ne  treba  
težiti n jenom  brzom  proširen ju .
Postaje  za osm atran je  p rve  pod­
zemne vode počin ju  da  se p o stav lja ­
ju  tek  od 1948 u  našim  ravničarsk im  
krajev im a. Do sada  je  na jv iše  po ­
stav ljeno  u Srbiji — 314 a u  drugim  
republikam a 120. O d toga je  u  pogo­
nu  svega 340, dok je  oko 100 u kvaru . 
O ve su  po sta je  postav ljene  u po jed i­
nim  m elioracionim  područjim a i već 
danas n a  bazi osm atran ja  od če tiri 
godine p ruža ju  dobru sliku  režim a 
podzem nih voda.
N aše  rek e  u ogrom noj većin i s luča­
jev a  nem aju  u s ta ljeno  korito , pa  je  
i k o n tin u ite t osm atran ja  nesiguran . 
Sem toga  prom ene v odosta ja  su n a ­
gle, iznenadne, te  term inska o sm atra ­
n ja  n isu  dovoljna. O dnos izm edju 
p ro to k a  i v odosta ja  nesiguran  je  i 
p rom en ljiv  zbog nestab ilnosti korita . 
Sve to  dovodi do po trebe sta lnog  re- 
g is tro v an ja  vodosta ja , v rlo  čestoga 
m eren ja  p ro toka  i do čestog  snim a­
n ja  pop rečn ih  profila vodom era.
M edju tim  pre ra ta  i p rv ih  godina 
posle ra ta  n ije  tako  rad jeno . M ere­
n ja  p ro toka  vode n isu  v ršen a  s is te ­
m atski, već obično po  jedno  ili dva 
god išn je  n a  jednom  profilu, i to  n a j­
češće p ri niskim  i srednjim  v o d o sta ­
jim a. Tako do ra ta  n a  616 hidrom e- 
tr isk ih  p rofila  u  toku  15 godina obav­
ljeno  je  2345 m eren ja  p ro toka  vode, 
što  čini prosečno  nešto  m an je  od 4 
m eren ja  n a  jednom  profilu . O vo n ije  
dovo ljno  za konstrukciju  k r iv e  p ro ­
toka ni za profile  sa staln im  koritom , 
a kam oli sa nestab iln im  koritom . Sem 
toga  n a  jednom  toku  je  bilo v iše  p ro ­
fila  sa  ovako m alim  b ro jem  m erenja. 
O v ak av  rad  n ije  pružao  n ik ak v u  m o­
gućnost da se đodje do b ilan sa  vode 
na jednom  toku.
M edjutim  hidrološki je  isp ravn ije  
da se m eren ja  koncen trišu  i dobije 
pouzdana k riva  pro toka  m ak ar i za 
jed an  profil za jedan  tok, nego da se 
m eren ja  razbacaju  n a  v iše  profila. 
K ada se im a jed n a  pouzdana k riva  
pro toka , onda se bez m nogo greške 
može prem a veličin i sliva dobiti p ro ­
tok  i za druge profile. O tuda se sada 
n as to ji da se obavi što v iše m eren ja  
p ro toka  n a  jednom  profilu  i to  po  ce- 
loj am plitudi vodosta ja  u  što kraćem  
periodu  po m ogućstvu u jednom  po­
plavnom  ta lasu  n a  svakih  20 cm p ri­
ra š ta ja  i opadan ja  vodosta ja . U ova- 
kom  kra tkom  periodu  čak  i kod  n e ­
s tab iln ih  ko rita  razbacanost tačak a  
k rive  p ro toka  nalazi se u  granicam a 
to le ranc ije .
M eren je  p ro toka v isok ih  voda pret- 
s tav lja  na jtež i ali u isto  v rem e i n a j­
važn iji zadatak. Kod nas se do sada 
m ogu n a  p rste  nab ro ja ti slučajev i 
m eren ja  v isok ih  i n a jv eć ih  voda. 
Razlog leži u  nem anju  oprem e i ne- 
m an ju  p rakse. U A m erici, posle  is­
k u stv a  od 1936 godine k ada  je  n a s tu ­
p ila  pop lava  na  M isisipi i p ro to k  bio 
dvostruko  veći od m aksim um a za 
p ro tek lih  40— 45 godina, odbacili su 
sve račune  verovatnoće  za dob ijan je  
m aksim aln ih  lOOgodišnjih ili h iljadu- 
god išn jih  voda na  bazi m aksim alnih  
p ro to k a  dobijenih  ekstrapolacijom  
k riv e  pro toka; sada nasto je  da obave 
d irek tn a  m eren ja  v isok ih  voda. U tu 
sv rhu  m obilišu se sve raspoložive 
snage za in teresovan ih  službi, kada 
nastu p e  velike vode, ko je  v rše  m e­
ren ja  velik ih  voda.
K rila za h id rom etriska  m eren ja  d a ­
tira ju  jed n a  po lov ina  iz doba p re  P r­
vog svetskog  ra ta , a drugi iz doba 
pre  D rugog svetskog  rata. Od osn i­
v an ja  u p rav a  h id rom eteoro loške slu ­
žbe do danas sv eg a  je  n abav ljeno  iz 
in o s tran s tv a  10 i izrad jeno  u zem lji 
30 h id rom etrijsk ih  krila. M edjutim  
od osta le  oprem e: čamci, žičare, po- 
služni m ostov i itd. n iš ta  n ije  n a b a v ­
ljeno, tak o  da se u većini sluča jeva  
m eri sto jeć i u  vodi. Tek p rošle  godi­
ne je  uspelo  nek im  upravam a da n a ­
bave po jedan -dva  gum ena čamca, 
ali to je  sam o zavaravan je  je r  za 
m eren je  treb a  toga m nogo više.' Za 
h iđ rom etrijska  m eren ja  treba  n a  v re ­
me stići, dok  voda ne prodje. To do 
sada n ije  bilo  m oguće, pošto u sv a ­
koj republic i sto ji na raspoloženju  
sam o po jed an  kam ion, ko ji je  s ta ri 
i v iše  na  op ravci nego u pogonu. Isti 
se kam ion ko risti i za obilaske i p o ­
stav ljan je  m eteo ro lošk ih  stanica.
M eren je  p ronosa  suspendovanog  
nanosa započeto  je  ove godine. O vo 
je v iše p robna godina, p a  se  može 
sm atrati da će se iduće godine preći 
na sistem atsko  m eren je  suspendova­
nog nanosa  na  izabranom  bro ju  p ro ­
fila gde se g rade  ili nam erava ju  da 
grade važne akum ulacije.
M eren je  vučenog  nanosa  još n ije  
početo i nem a izgleda da će se po ­
četi ni iduće godine. U opšte, sve do 
sada  poznate  m etode m eren ja  v u če ­
nog nanosa n isu  dale zad o v o ljav a ju ­
će rezu lta te , pa se ovaj isto  tako  
važan  zad a tak  i u  zem ljam a sa  v rlo  
razv ijenom  h idrološkom  službom, 
obav lja  sam o m estim ično u svrhu  is­
traž iv an ja  jed in stvenog  m etoda rada. 
K retan je  vučenog  nanosa je  vrlo  slo ­
ženo i specifično za pojedine tokove, 
tako  da za svak i konkre tn i slučaj 
treb a  k o n stru isa ti odgovarajući bato- 
m etar (hvatač) nanosa. Ovo, razum e 
se, o težava m asovnost m eren ja  v u ­
čenog nanosa . M edjutim , u p raksi 
kod zam u ljivan ja  akum ulacija  daleko 
je m anji udeo vučenog  nanosa  od su­
spendovanog. Tako na  pr. kod  ra v ­
n ičarsk ih  re k a  vučeni nanos iznosi 
svega 0,3—2%  od suspendovanog 
(Volga),, 0,3— 10% n a  M isisipi. Po 
Sokliču a lp iske bu jičarske  reke  nose 
n a jv iše  do 70% vučenog n an o sa  u 
odnosu na  suspendovani.
R astvoren i nanosi nem aju  značaja  
u  vodopriv redn im  proračunim a, je r  
se oni n e  is ta lo žav a ju  u akum ulaci­
jam a. M edju tim  ko lič ine ras tvo renog  
nanosa m ogu biti znatne (kot V olge 
kod K am išina ras tvo ren i nanos iz­
nosi 73,4% od ukupnog pronosa su­
spendovanog  i vučenog nanosa).
M eren je  isp a rav an ja  sa  vodene po­
v ršine počin je  ove godine pom oću 
nadzem nog suda na  obali jezera, 
akum ulacije  ili reke. O vaj tip  ispari- 
te lja  je  pokazao dobre rezu lta te  kod 
am eričke h id ro loške  službe. O sta je  
da se kod n as p rovere  i ko rigu ju  re- 
dukcioni koefic ijen ti k o ji su u sv o je ­
ni za am eričke prilike.
H idro loška služba treba da ima 
cen tra ln u  a rh ivu  sv iju  h idro lošk ih  
po d a tak a  kako  bi se svakom  stav ili 
na raspo ložen je  i koriščen je . O tuda 
su po U redbi o o rganizaciji h id ro ­
m eteo ro loške  službe sve organizacije  
dužne da p ri o sn ivan ju  novih  h id ro ­
lošk ih  s tan ica  dobiju  sag lasnost h i­
drom eteoro loške službe i docnije sve 
p rikup ljene  podatke  do stav lja ju  hi- 
d rom eteoro loškoj službi. Ovo za sada 
još n ije  sasv im  sprovedeno, i m nogi 
h id ro lošk i podaci sede kod vodn ih  
za jedn ica  i d rugih  vodopriv redn ih  o r­
gan izacija  i n isu dostupni širokom  
krugu  in te resena ta . Ne samo prove- 
reni podaci treb a  da se stiču kod  h i­
drološke službe, već i sve h idro loške 
stud ije  i p ro račun i raznih  p ro je k ta n t­
skih o rgan izacija  i vodopriv redn ih  
in s titu ta  treb a  da se d o stav lja ju  hi- 
dro loškoj službi. Za sada to  čini sa ­
mo H id roenergetsk i zavod »Jaroslav  
Černi«.
H idrološki godišn jak  se štam pa 
svake godine za jednu  godinu u n a ­
zad. O n sadrži sredn je  dnevne vodo ­
staje , sred n je  dnevne p ro toke za oda­
b ran i niz stanica, po jave  leda, tem ­
p era tu ru  vode i vodosta je  podzem nih 
voda.
U SAD u G odišnjacim a se ne obav- 
lju ju  v o d o sta ji već samo sredn ji 
dnevni i k a rak te ris tičn i protoci, p o ­
što je  sv rh a  čitave h idrološke službe 
d avan je  godišnjeg  b ilansa vode. N a 
ovaj sistem  prelaze i ev ropske zem ­
lje : N em ačka, A ustrija , Ita lija . To 
je  za sad a  kod  nas m oguće sam o za 
jed an  m ali b roj stan ica sa  pouzda­
nom  krivom  pro toka  (naše veće re ­
ke), ili vrem enom  k ada  se budu 
om asovila sistem atska m eren ja  p ro ­
toka vode, b ro j stan ica za k o je  će 
se o b jav ljiv a ti protoci b iće znatno 
veći. S vakako  hidro loška služba m o­
ra  da teži isk ljučivom  o b jav ljivan ju  
u g od išn jaku  p ro toka vode.
Budući godišnjaci treb a  da  obu­
hva te  i osta le  h idro loške elem ente 
ko ji se budu  prikup lja li kao  što su: 
p ronos nanosa, isparavan je  sa vode­
ne površine, godišnje p lav ljene  po­
v ršine  i si.
Sadašn ji k a ta s ta r  voda pored  k a ­
rak te ris tičn ih  vodosta ja  i p ro toka  v o ­
de sadrži podatke  o ledu i tem pera­
turi, ali u  buduće i on treba  da bude 
proširen  podacim a o p ronosu  nanosa, 
isp a rav an ju  sa vodene površine i dr. 
Do sada  su izdati opšti k a ta s tr i voda 
za D unav, Tisu, Savu, Drinu, Bosnu, 
Timok, M lavu i Pek, a  u radu  je  op­
šti k a ta s ta r  za D ravu, V rbas i Unu.
O d h idro lošk ih  s tu d ija  izdata  je 
stud ija  prof. Pećinara  O Z aštiti tla 
od erozije  i V. Jevd jev ića  H idrološke 
studije. O va posledn ja  zaslužuje n a ­
ročitu  pažn ju  baš inžen jera  h iđroteh- 
n ičara , pošto  su u n jo j ob rad jen i ak- 
tue ln i problem i povećan ja  poplava 
na D unavu, Savi i Drini i p rikazan  
m etod prim ere parc ija ln ih  p ro toka 
kod o d red jivan ja  veličine instalisa- 
n ih  snaga  h idropostro jen ja . Sem toga 
tu se po prvi pu t na  jednom  prim e­
ru naših  re k a  p rim en jene  m etode ra ­
čuna v e ro v a tn o će  k o je  se već odav­
no p rim en ju je  kod nap redn ih  h id ro ­
loških  službi. Sem toga data  je i an a­
liza rezu lta ta  i n jih o v a  kritika, kako 
bi se ko rig o v a le  g reške ko je  gola 
računica pruža.
N a k ra ju  jed n a  od osnovnih  delat- 
nosti h id ro lo ške  službe — prognoza 
stan ja  voda, izišla je  iz okvira  redov ­
ne dnevne o b av ešta jn e  službe za po ­
trebe p lov idbe i odbrane od poplava 
i p rešla  n a  prognozu v odosta ja  re ­
dovno za dva  dana unapređ  za n ek o ­
liko odab ran ih  stan ica na  glavnim  
plovnim  rekam a, i desetodnevnu  p ro ­
gnozu k o ja  se d a je  svake  subote za 
10 dana  unapred . M ora se priznati, 
da je  ova služba daleko od onoga što 
treba  da bude, je r  pored ovih dveju  
po treba — odbrane od pop lava  i p lo­
v idba — h id ro loške  prognoze treba 
da se p rošire  n a  prognoze o tapan ja  
snegova i p u n jen je  akum ulacionih 
bazena. Za ovo poslednje pored  de­
ta ljnog  poznavan ja  m etode prim ene 
jed in ičnog  h id rografa  — nužno je i 
m režu vodom ern ih  s tan ica  snabdeti 
lim nigrafim a, a m režu k išom ernih  
stan ica snabdeti to talizatorim a, sne- 
gom ernim  vagam a i om brografim a i 
svu tu  m režu povezati telefonski i 
drugim  sredstv im a veze za glavne 
p rognostičke  centre.
N a p u tu  sm o da potpuno sav lada­
mo m etod p rim ene jediničnog hidro­
grafa u  prognozi s tan ja  voda, ali na 
žalost raspoloživ i podaci o padav i­
nam a i p ro to k u  vode su  takv i da se 
jed in ičn i h id rografi za pojed ine toko­
ve ne  m ogu da uspostave. S toga se 
nam eće važan  zadatak  oprem anja 
m reže s tan ica  u pojedinim  važnim  
vodopriv redn im  slivovim a tak o  da 
se što  p re  dodje  do jed in ičn ih  h id ro ­
grafa. N aša energe tika  pa i m eliora­
cije zem ljišta  su ovde naročito  zain- 
te reso v an i i trebalo  bi da pruže b o ­
gata  investic iona  sredstva za izv rše­
n je  ovoga zadatka.
Kadrovi
Do sada  pa i danas kod većine in ­
žen je ra  h id ro teh n ičara  v lada  uvere- 
n je  da je  svak i od n jih  u  isto vrem e 
i inžen jer h idrolog. M edjutim  to je  
ve lika  zabluda. H idro log ija  se znat­
no raz lik u je  od h id ro tehn išk ih  di­
scip lina k o je  su  prim enjenog  tehn ič­
kog k a rak te ra , dok  se  h idro lošk i ra ­
dovi sas to je  u  analizi i stud iji sa 
naučno  is traž ivačk im  m etodam a ra ­
da. Te m etode su  specifične, zasno­
vane n a  bazi dugoročnih  osm atran ja  
i m erenja, n a  bazi računa vero v a tn o ­
će i m atem atičke  analize i n a  kom ­
p leksu  fizičko-geografskih  elem ena­
ta, ko ji služe kao  podloge za o p rav ­
d av an je  ili odbacivanje  dobijen ih  
zak ljučaka . O tuda dobar inžen jer h i­
drolog m ože b iti onaj ko ji se toj di­
sciplini po tpuno  posveti. To su uv i­
dele zem lje  k o je  mnogo polažu na 
h idro lošku  službu i kod n jih  več po­
sto je  in žen je ri h idrolozi izgrad jen i 
kroz p rak su  (SAD, Zap. Evropa) ili
kroz H idrom eteorol. in s titu te  SSSR. 
G ledano ovako, m ožem o reći da je 
pre  ra ta  i odm ah posle ra ta  bilo vrlo  
malo inžen jera  h id ro teh n ičara  ko ji su 
se bav ili isk ljuč ivo  hidrologijom . T i­
me se i o b jašn jav a ju  princip ije lne  
g reške u vo d jen ju  službe, k o je  su se 
d rastično  izrazile kod izbora m esta 
vodom ernih  s tan ica  i ob av ljan ja  hi- 
d rom etrisk ih  m eren ja . S tanice su po ­
stav ljan e  blizu ušća rek a  u dom enu 
prom enljivog  uspora, n a  nestabiln im  
koritim a, na priv rem enim  m ostovim a 
itd., a h id rom etriska  m eren ja  razba­
cana na  velik i b ro j h idrom etrisk ih  
profila. Za period  od 15 godina na 
jednom  profilu  je  p rosečno  izm ereno 
po 4 pro toka  m ahom  n isk ih  voda, ta ­
ko da, kako zbog m alog b ro ja  m ere­
n ja  tako  i zbog p rom enljiv ih  uspora 
i nestab ilnog  korita , n ije  m oguće do­
ći do bilo  kak v e  k rive  protoka.
Da inžen jer h id ro tehn ičar n ije  i in ­
žen je r h idrolog govore i m nogi po- 
slera tn i prim eri. N aši v e lik i h id ro ­
energetsk i ob jek ti p ro jek to v an i su  na  
bazi vrlo  oskudnih, često  n iš tavn ih  
h idroloških  podataka . To je  b ila  je d ­
na nužnost. Ta se nužnost m ogla vrlo 
brzo korigovati da su u toku  pro jek - 
tovan ja  izvršena po trebna  is traž iv a­
n ja  i m eren ja  voda ili b a r  u  toku  
g rad jen ja  učin jeno  ono što se n ije  
ran ije  učinilo. N a pr. Jab lan ica , naša  
n a jv eća  h id ro e lek tran a  pro jek tova- 
na je  na re tko  oskudnim  podacim a 
o pro toku  vode.
M edjutim  ti su  se podaci mogli do ­
b iti iz jednog pop lavnog  ta lasa , ko ji 
se kod N ere tve  p rav ilno  jav lja  u je ­
sen i u proleće. O rganizovanjem  m e­
ren ja  p ro toka  n a  svak ih  20 cm p o ra ­
sta  i opadanja  vodosta j u  toku  je d ­
nog poplavnog ta la sa  može se dobiti 
sigurna k riva  p ro toka . K ako Je p ro ­
fil u Jab lan ic i stab ilan , ova k riva  
pro toka  m ogla se ap lic ira ti na  vodo ­
sta je  iz ran ijih  godina i tako  dobiti 
pouzdane k a rak te ričn e  vode. O d 1946 
pa do 1950 k ada  je  početa  b rana, N e­
retvom  je  p rohu ja lo  ravno  20 po­
p lavnih  ta lasa  a da m eren ja  n isu  or- 
ganizovana. D rugovi h idro tehničari, 
p ro jek tan ti i g rad ite lji izvršili su  za­
m ašne is tražne  i stud ijske  radove iz 
oblasti g rad jen ja  b ran a  i organizacija  
radova, ali n a  organ izovan ju  m eren ja  
pro toka  i d rug ih  h id ro lošk ih  radova  
n ije  n iš ta  učin jeno. Šta v iše  i posto­
jeću  vodom ernu stan icu  k o ja  je osno­
vana 1904 izk ljučili su iz pogona. 
O vakih  p rim era im a dosta, to liko  k o ­
liko i h id roenergetsk ih  ob jeka ta  pro- 
jek to v an ih  do 1950 godine.
M oram  reć i da je  sada situacija  
d rukčija  je r  su m nogi p ro jek tan tsk i 
zavodi uvideli da bez pouzdanih  h i­
droloških  podloga nem a dobrih i eko­
nom skih p ro jeka ta , p a  n as to je  da  
stvore h idro loške g rupe k o je  treba 
da p rik u p lja ju  dopunske h idrološke 
podatke, ko je  ne  m ože da im pruži 
h idrološka služba. N o ove grupe su 
v rlo  slabo oprem ljene  i sač in javaju  
ih  m ahom  tehn ičari početnici, p a  i 
p rikupljen i podaci ne  zadovoljavaju .
Do ob jed in javan ja  h idrološke služ­
be sa m eteorološkom  n ije  bilo inže­
n je ra  h id ro tehn ičara  ko ji su se is­
k ljučivo  bav ili h idrologijom . Tek 
1947, po izdvajan ju  hidrološke služ­
be, inžen jeri ko ji su  se u n jo  za­
tekli počeli su da se bave isk ljuč i­
vo hidrologijom . I to se  može sm a­
tra ti kao  p rav i početak  uzdizanja k a ­
drova inžen jera  h idrologije i h idrolo­
ških tehničara .
1947 u h idrološkoj službi bilo je 
u republikam a 5 inžen jera  i 4 u  S a­
veznoj upravi, okupno 9. Danas se u 
republikam a ta j b roj udvostručio  a 
u  Saveznoj up rav i ostao  isti, tako da 
ih im a svega 14.
T ehničara  je  bilo 1947 ukupno 18 
a danas ih ima 59. O vako velik i b roj 
tehn ičara  dobijen je  iz H idrom eteo­
rološke škole k o ju  je  osnovala Sa­
vezna up rava  h idrom eteoro loške slu ­
žbe i iz sredn jih  tehn ičk ih  škola hi- 
d ro tehničkog sm era. Pada u oči ne- 
srazm eran porast tehn ičara  i da na 
jednog inžen jera  dolazi 4,2 tehn ičara  
što je  svakako mnogo. Veći broj in­
žen je ra  nalazi se na  rukovodećim  
m estim a pa ne može mnogo da se 
posveti uzdizanju m ladjih  inženjera 
i tehn ičara . Sem toga na  našem  je ­
ziku nem a hidrološke lite ra tu re  (izu­
zev nešto  sk ripata  i uputstava) pa  se 
može reći da uzdizanje kadrova n ije  
išlo paralelno  sa n jihovim  brojnim  
porastom .
H idrološka služba traži kvalite tne  
inženjere. To je  naročito  potrebno 
sada u početku  kada se služba tek  
izgradjuje. Takvi se n isu mogli dobiti 
je r  su rad ije  išli u  p reduzeća gđe su 
im ali duplo veću  zaradu. Za norm al­
no funkcionisanje  hidrološke službe 
treb a  da bude uposleno 34 inžen jera  
i 96 tehničara. Dok će se broj tehn i­
čara  popuniti brzo i lako, 20 in žen je ­
ra  neće se brzo dobiti. M ora se o t­
k lon iti g lavna sm etn ja  prilivu inže­
n je ra  u h idro lošku  službu, a to je  
razlika u p latam a inžen jera  u p riv re ­
di i ustanovam a. N a drugom  m estu 
na  T ehničkoj velikoj školi treba  za­
vesti redovne diplom ske ispite iz h i­
drologije. Sm atram  da će jedino efi­
kasno delovati na  p riliv  inžen jera  u 
h idro lošku  službu, ako se zavede 
sta ln i dodatak  pored  plate. Taj do­
datak  treba da je  to lik i da inžen jer 
hidrolog ne dobija m anje nego n je ­
gov kolega u  nekom  pro jek tan tskom  
zavodu.
O prem a mreže h idroloških  stanica
O d 1947 godine na  ovam o može se 
reći da h idrološka služba n ije  ni im a­
la inves tic ija  za oprem u mreže s ta ­
nica i ekipa za h idrom etriska m ere­
nja, je r  one za ćelu  zem lju ne izno­
se nekoliko m iliona za 6 godina. J e ­
dino su dobijene investic ije  za pod i­
zanje radionica za izradu hidroloških  
i m eteoroloških  instrum enata . Radio­
nica je  danas u  pogonu i izrad ju je  
velik i b roj tipova hidroloških i m e­
teoro lošk ih  instrum enata . M reža h i­
dro lošk ih  stan ica još uvek se sasto ji 
sam o iz vodom era sa letvom  a hi- 
d rom etrisk i profili n isu  čak ni obe­
leženi na  terenu, a kam oli u red jen i, 
ozidani, oprem ljeni poslušnim  m osto­
vim a, žićaram a, Splavovima, m oto r­
nim  čam cim a itd.
M ed ju tim  za dobijan je  m asovnih  
i pouzdanih  podataka m ora se m reža 
vodom era snabdeti sa lim nigrafim a, a 
h id rom etrisk i Drofili urediti za pouz­
dano m eren je  protoka. U zem ljam a 
sa ured jenom  hidrološkom  službom  
broj lim nigrafa  iznosi 30—50. N. pr. 
u go rn jem  slivu  D unava pov rš ine  
77050 km 2 od 368 vodom era 168 je 
snabdeveno  lim nigrafim a. Sava pak, 
uzvodno od ušća Bosuta, im a isti sliv 
kao D unav uzvodno od austriske  
gran ice i skoro isti broj vodom era ali 
svega  10 lim nigrafa što je 16,6 pu ta  
m anje.
U N em ačkoj n. pr. troškovi podiza­
n ja  jednog  lim nigrafa na R ajni (gra- 
d jevn i radovi i oprema) iznose 50—
70.000 nem ačkih  m araka  ili 3,500.000 
do 5,000.000 deviznih dinara. Pa ipak  
broj lim nigrafa iznosi preko 30% od 
okupne m reže vodom era. O vako v i­
soki troškov i oko lim nigrafa n a  R aj­
ni dolaze o tuda što se po red  n jega  
podiže i ug ledna stanbena zgrada za 
osm atrača, lin ije  za prenos vodosta ja  
na  daljinu , u red ja ji za pokazivan je  
v odosta ja  koji se mogu v ideti i sa 
d ruge obale. Za naše p rilike može se 
raču n a ti prosečno po lim nigrafu oko
600.000 do 1,000.000 d inara. Ako 
usvojim o da  20%  vodom era treb a  da 
im a lim nigrafe, onda to iznosi oko 
150,000.000 dinara. Ovim in ves tic ija ­
ma treb a  isto  toliko dodati za ure- 
d jen je  h idrom etrisk ih  profila, izgrad­
n ju  p reliva, ven turi kanala , ozidanih 
profila  i pragova, podizanje žičara, 
poslušn ih  m ostova i si. O ne će izneti 
oko 200—300 miliona dinara. Za brza 
i pouzdana m eren ja  treba  nabav iti 
vozeći i plovni park  i oprem u za ljud ­
stvo, što će izneti takodje  oko 70—• 
100 m iliona dinara, tako da ukupni 
tro škov i investicija ne bi prem ašili 
400—500 m iliona dinara. O ve bi in­
v e s tic ije  bile dovoljne za period  od 
5 godina, tako da bi 100,000.000 go­
d išn je  bilo dovoljno za oprem anje h i­
dro lošk ih  stan ica i ekipa za hidrom e­
tr isk a  m eren ja .
M oram  da naglasim  da su za is traž­
ne radove poedinih velik ih  hidroob- 
je k a ta  u trošene m ilijarde, ali da je 
p ro cen a t za h idrološka is traž ivan ja  
n iš tavan . To će biti i dalje, ako se ne 
izdvo je  sredstva  za h idrološke is traž­
ne  radove i investicije. Istražn i ra ­
dovi za pojedine objekte će biti po­
trebn i i dalje, ali h idro loška služba 
treb a  da pruži osnovne pouzdane i 
b ro jne  h idrološke podatke na  kojim a 
će se moći izgrad jivati h idrološke 
podloge za  pojedine velike h idroteh- 
n ičke  objekte.
Da se posebne investic ije  m oraju  
dodeliti h idrološkoj službi, pokazuje 
prošlost. Do sada su  za velike h idro­
e lek tran e  i m elioracije odobravane
m ilijarde za is tražne  radove, uk ljuču­
jući tu  i h idrološke. No od toga n i­
je  n iš ta  v idela  h idrološka služba, je r  
su ti is tražn i radov i bili ograničeni 
na jedan  o b jek a t i vrem enski ogra­
ničeni, a h idro lošk i radovi se odnose 
uvek  na  ceo sliv  i n a  vrem enski n e ­
ograničen period. Prim er Jablanice, 
koji je  ran ije  spom enut to  na jbo lje  
pokazuje. O va h id roe lek tra rna  treba 
po najnov ijim  podacim a da košta  p re ­
ko 25 m ilijard i deviznih dinara, a od 
toga na  h id ro loške radove na  terenu  
nije  n iš ta  učin jeno. Da su prvobitne 
h idrološke podloge p roverene i do ­
b ijene pouzdane karak terične  vode, 
sigurno bi se postig le znatne uštede, 
bilo sada  u g rad jen ju , bilo tim e što 
bi se izbegle š te te  od even tualno  pot- 
cen jen ih  v isok ih  voda ko je  se u  b u ­
dućnosti mogu dogoditi.
Po podacim a O dbora za koord ina­
ciju  izvoza e lek trične  energ ije  iz J u ­
goslavije, u  23 h id roelek trane , po 
prvim  pro račun im a treb a  da se  inve­
stira  250 m ilijard i deviznih dinara. 
Ovi ob jek ti obuhvata ju  sliv Drine i 
oblast zapadno odatle, bez Drave, 
desnih p ritoka  Save i sam og toka 
Save. Ako se uzmu u obzir h id ro­
e lek trane  i na  ostalom  delu Ju g o ­
slavije, onda će se ta  sum a popeti 
sigurno na  400 m ilijardi deviznih di­
nara. P retpostavim o da se  u  toku  5 
do 10 godina u troši 500 m ilijard i di­
nara. A ko b i se od toga hidrološkoj 
službi dodelilo  sam o 0,1%, ona bi iz­
v ršila  svo je  zadatke  i sigurno  dopri- 
ne la  da se u šted i v iše m ilijardi di­
nara  kod investic ija .
ZAKLJUČAK
1. H idro loška služba treba  da se 
osposobi što  p re  da za sva vodopri- 
v redna p ro jek tovan ja  pruža sigurne 
podloge. H idrološka služba prethodi 
svim a tehničkim  zahvatim a n a  voda­
ma, pa  o tuda n jo j treba pokloniti 
punu pažnju.
2. K onstatu je  se da h idrološka slu ­
žba u pogledu  oprem e stan ica, h id ro­
m etrisk ih  profila, voznog ' p arka  i 
oprem e osoblja sto ji n a  vrlo  niskom  
nivou. Takvo stan je  se  negativno od­
ražava  na  opšta  vodoprivredna p la ­
n iran ja  i povećava troškove investi­
cija.
Da se to s tan je  popravi treba h i­
drološkoj službi obezbediti u  toku 
5 godina po 100,000.000 dinara.
3. P riliv  inžen jera  u hidrološku 
službu je  v t I o  slab. Razlozi su ne- 
srazm era u p latam a inžen jera  u p ri­
vredi i h idrološkoj službi i slaba 
m ogućnost zarade inžen jera  hidrolo- 
ga van  redovnog posla.
Da se to poprav i treba  ih stim uli­
ra ti staln im  dodatkom . V isina dodat­
ka  treba  da bude to lika da se inže­
n jeri i tehn ičari hidrolozi izjednače 
sa p la tam a inžen jera  i tehn ičara  u 
privredi.
4. N a tehničkim  velikim  školam a 
treba  zavesti diplom ske ispite iz h i­
drologije, a specija lno  kurs h idro­
logije u 9 sem estru  proširiti.
Zakon o vodama
O grom ni zam ah u priv red i država, 
ko ji je  nastup io  početkom  ovog sto ­
ljeća  uslijed  razvoja  e lek tro tehn ike, 
p rin u k ao  je  skoro sve evropske drža­
ve, da  svo je  vodno zakonodavstvo  
refo rm ira ju  i prilagode novim  p o tre ­
bam a i način im a koriščen ja  i u p o tre ­
be vode. D otadašnji su se zakoni o 
vodnom  p ravu  zasnivali uglavnom  na 
princip im a rim skog ili germ anskog 
p rav a  u pogledu zaštite  javn ih  i p ri­
v a tn ih  in teresa , ali i n a  nazorim a feu ­
dalnog  doba o p rav im a koriščen ja  v o ­
da i o individualnim  obavezam a u od­
b ran i od vode. N jihove su odredbe o 
p rocedu ri za tražen je  i dob ijan je  odo­
b ren ja  za podizanje vodnih  p o stro je ­
n ja  p red s tav lja le  velike sm etn je  u 
preduzim an ju  in icija tiva ili u ra zv ija ­
n ju  d a ljn jeg  zam aha u savrem enijem  
i rac ionaln ijem  koriščenju  voda.
P rv i su  n acrti zakonskih nove la  po 
vodnom  p ravu  bili podneseni tad a š­
njim  saborim a naših  zapadnih  k ra je ­
v a  jo š  1911 god. Zemlje, k o je  su  po ­
slije  p rvog  sv jetskog  ra ta  ušle u  sa ­
stav  Jugoslav ije , donijele su svo je  
s ta re  zakone o vodam a i o vodnom  
p ravu  ili neke druge propise sa od­
redbam a u pogledu upotrebe i u re- 
d jen ja  voda. Tek 1931. god. donesen 
je  nov i zakon o iskorišćavan ju  vo d ­
n ih  snaga, kojim  je jed instveno  za 
sve oblasti države regulisana ta  m a­
te r ija  u  pogledu tehn ičk ih  norm i za 
ko riščen je  vodnih snaga, p rav a  i oba­
veza korisn ika  i zain teresiran ih , kao 
i u pog ledu  nadležnosti i postupka za 
izdavan je  dozvola — koncesija  i odo­
b ren ja  gradnje . Pored toga u ovaj su 
zakon ušle i odredbe u pogledu p rav ­
nog sv o js tv a  voda, kojim a se p rop i­
suje, ko je  sve vode spadajo  u javno  
dobro, a ko je  su vode svo jina v la s­
n ika  zem lje. O vo ubačeno osnovno 
načelo  vodnog prava, ko je  ne  spada 
u jed an  organizaciono - adm in is tra­
tivni zakon, kao što je  ovaj iz 1931. 
god., p rouzrokovalo  je  raznu prim je­
nu  u sudskoj i upravnoj p rije ra tno j 
ju d ik a tu ri po im ovinskim  i vođoprav- 
nim  Sporovima. Do drugog su  sv je t­
skog ra ta  doneseni još nek i po jed i­
načn i prop isi iz vodnog zakonodav­
stva (o u red jen ju  bujica, o k red itira ­
n ju  vodopriv redn ih  radova iz d ržav ­
nog m elioracionog fonda, o sređ jiva- 
n ju  vodn ih  zadruga itd .).
Poslije ra tno  društveno - ekonom sko 
in socija lno  ured jen je  naše  države, 
elim iniralo  je  potrebu prim jene tog 
p rije ra tn o g  vodnog zakonodavstva. 
O vo iz razloga, što je  s jedne  s trane  
sadržavalo  odredbe pro tivne nastalim  
prom jenim a u u red jen ju  narodne  v la ­
sti i u  d ruštvenim  i privrednim  odno­
sim a u narodnoj zajednici, a s druge 
stran e  što  ne odgovara današn jim  po­
trebam a privrednog razvo ja  zem lje i 
zah tjev im a uznapredovanog životnog 
s tan d ard a  čovjeka.
V oda je  n e  sam o b ezuv je tna  p o tre ­
ba za svak i o rgansk i živo t nego  i iz­
vor m oto rne  snage neophodno  po­
trebne u svim a granam a p riv rede  i 
ljudskog  p rogresa . A kako  se često 
ne m ože u dovo ljiti svim  tim p o tre ­
bam a ili ih  u sk lad iti, n a s ta ju  sukobi 
in teresa , k o je  je  nem oguće izgladiti 
bez čv rs tih  p rav n ih  norm i. D osadaš­
n ji sluča jev i sukoba, koji su različiti 
i m nogostruki, u kazu ju  na  opasnost, 
da se »najv iše  pravo« nek ih  općih 
in te resa  osje ti kao  »najveća n ep rav ­
da« za živo tne i p riv redne po trebe 
za in te res iranog  d ije la  narodne za jed ­
nice.
Stoga je  k ra jn ji čas, da se i u ob­
lasti ko riščen ja , gospodaren ja  i ure- 
d jen ja  voda donese zakon, ko ji će 
zaštititi osnovna p rav a  g rad jana  na 
koriščen ju  i očuvan ju  voda ali i d ru ­
štvenu  za jednicu  od neprav ilnog  i n e ­
racionalnog  ko riščen ja  voda, u stano ­
viti reg u la tiv e  za to koriščen je  i od­
red iti p rav n e  norm e za zaštitu  g ra ­
d jana  i narodne  p riv rede  od opasno­
sti, k o ja  im p rije ti od vode ili od 
vodnih  p o stro jen ja . V odoprivredna 
rje šen ja  m ogu biti p rav ilna  samo on­
da, ako  su u sk lad jena  sa pravnim  i 
tehničkim  propisim a, ko je  je  kao 
obavezno važeće postav ila  d ruštvena 
zajedn ica odnosno od n je  izabrani za­
konodavni organ.
U 1951. god. iz rad jen i su  u u p rav a ­
ma za vodopriv redu  narodn ih  repub­
lika H rva tske  i S rbije nacrti zakona
0 vodam a, k o ji su trebali da posluže 
kao baza za d iskusiju . Istovrem eno je
1 b ivša  savezna U prava za vodopri­
vredu  izrad ila  svoj n ac rt o vodam a, 
koji je  trebao  da da zakonsku pod­
logu za organ iz iran je  vodopriv rede 
i za donošenje  zasebnih  zakonskih  
propisa  o pojed in im  granam a vodo­
p rivrede. O vaj je  nacrt izm jenjen  u 
1952. god. sa  nacrtom  zakona o v o ­
doprivredi, ko ji je  sadržavao osnov­
ne odredbe o u p rav ljan ju  vodop riv re­
dom i n jen im  zadacim a, o o rganizira­
n ju  n jen e  službe, o funkcijam a n jen ih  
organa u sk lopu  novog sistem a 
u p rav ljan ja  p riv redom  i o financ ira ­
n ju  inves tic ija  za u n ap red jen je  v o ­
doprivrede. Pored toga b ila  su u b a ­
čena u ta j nac rt zakona neka  opća 
n ačela  vodnog  p rava, ali bez n jihove 
osnovne razrade. U slijed izvršenog 
p reu red jen ja  savezn ih  organa d ržav ­
ne up rave  ta j je  n ac rt zakona o vodo­
p riv red i postao  izlišan. U prave vodo­
p riv rede  osnovane su republičkim  
uredbam a skoro  u  svim  republikam a.
Ta okolnost jo š v iše po tencira  h it­
nost donošen ja  novog  zakona o voda­
ma, koji bi okv irno  za sve republike 
jed in stveno  norm irao  osnovna m ate­
rija lno  - p rav n a  i tehn ička  načela  o 
u p rav ljan ju  i ra spo lagan ju  vodam a i 
o n jihovom  u red jen ju  i koriščen ju , 
sk lad jen a  sa  savrem enim  naučnim
principim a i p rilagod jena  društvenom , 
priv rednom  i tehničkom  razvo ju  n a ­
rodne zajednice.
S tvarnost nas uči, da ni po toci ■— 
a kam o li rijeke  — ne pokazu ju  sk lo ­
nost, da u  svom  ponašan ju  resp ek ti­
ra ju  granice narodn ih  republika. D alj­
n ja  je  pouka o saznanju , da loše go­
spodaren je  vodom  u jedno j m ora im a­
ti o sje tljiv ih  i loših posljed ica  u dru­
goj zemlji, što proizlazi iz neophod­
nosti ko riščen ja  i u red jen ja  voda i 
iz faktične povezanosti režim a vode 
bez obzira i n a  državne granice. N e­
osporna po treba  za usk lađ ivan jem  i 
jed instven im  riješav an jem  vodop ri­
vredn ih  d je la tnosti na  režim im a i za ­
liham a voda, ko je  su od zajedničkog 
in teresa  za široka  p riv redna  područja  
bez obzira n a  te rito rija ln e  granice, 
ukazu je  na prednosti jednog  općeg 
okvirnog zakona za c je lokupno pod­
ruč je  države, ko ji bi obuhvatio  je ­
d instvena  osnovna m aterij alno-prav- 
na  i tehn ička n ače la  po svim a g ra ­
nam a vodoprivrede, p rio rite tne  odno­
se d ruštven ih  organ izacija  i po jed in ih  
g rana  narodne p riv rede  u ko riščen ju  
voda  kao i obaveze korisn ika  voda i 
zem ljišta u  n jihovom  slivu u cilju  
očuvan ja  i pobo ljšan ja  režim a i upo- 
treb ivosti voda. D eta ljn ija  razrada 
nek ih  od tih  osnovnih  n ačela  o kv ir­
nog zakona p ripada  republičkom  za­
konodavstvu, ko je  može usp ješn ije  
usklad iti specifične po trebe  i prilike 
svoga područja  postavkam a i regu- 
lativ im a općeg zakona.
Prem a ustavnom  u red jen ju  naše d r­
žave donošenje  zakonsk ih  propisa  o 
vodam a spada u republičko  zakono­
davstvo. Ali čak  i u  s luča ju  k ada  bi 
posto jao  savezni n ac rt zakona o v o ­
dam a, n a  ko jem  b i po jed ine  narodne 
republike zasn ivale  svo je  vodno za­
konodavstvo, n ije  v je ro ja tno , da bi 
se moglo o stvariti istovrem eno i u je d ­
načeno norm iran je  bar onih b itn ih  n a ­
čela i regu lativa, k o je  se nam eću iz 
jed instvenosti režim a voda, ko je  su 
od zajedničkog in te resa  za dvije ili 
v iše narodn ih  republika. S toga je  u 
in teresu  državne zajednice, da se do­
nese  savezni opći zakon o vodam a. 
To traži i povezanost p riv redn ih  od­
nosa zemlje. U spješnost takvog  je ­
d instvenog u red jen ja  vodnog zakono­
davstva  dokazuju  i iskustva.
U stav  naše  države proglasio  je  vo ­
de općenarodnom  im ovinom . O vo v a ­
ži za sve vode bez obzira, da li ih 
treba  tre tira ti kao javno  dobro, na- 
m jen jeno  za opće i zajedničko  k o ri­
ščenje, kam o spada ju  jav n i vodotoci 
— prirodni i um jetni, m ore, term alne 
i rad ioak tivne  vode, ili kao  dem ani- 
alno dobro, kam o spada ju  solne i 
d ruge rudne vode. Zakon treba  da 
precizira, k o je  vode o sta ju  na ko ri­
ščen je  i u p rav ljan je  v lasn iku  zem ­
ljišta, na ko jem  se nalaze i čine nje-
gov sastavn i dio, kao  što su vode u 
bunarim a, cisternam a, lokvam a, za­
tim izvorske i podzem ne vode i 
n jihova  o tican ja  do gran ice zem lji­
šta, i da postav i norm e u pogledu 
ogran ičen ja  p rav a  v lasn ik a  zem ljišta 
na  ko riščen ju  i u p rav ljan ju  takvim  
vodam a s obzirom  n a  javne  i opće 
po trebe i na  zaštitu  p rav a  drugih za­
in teresiran ih .
Zakon o vodam a ne bi trebao  da 
obuhvati i m ateriju  so ln ih  i drugih 
rudnih  voda već i s obzirom  na  p rav ­
ni k a ra k te r opće narodne  im ovine. 
Zakon o ru d a rstv u  rije šav a  p itan ja  o 
njihovom  koriščen ju , up rav ljan ju  i 
u red jen ju . Isto tako  ta j zakon ne tre ­
ba da tre tira  ni m a te riju  upotrebe i 
ko riščen ja  m ora za p lov idbu  i ribar­
stvo s obzirom na  specifičnost p ro ­
blem a, k o je  ona postav lja . M edjutim  
s obzirom na sav rem ene m etode đes- 
a ltizacije m orska se voda  već iskori- 
šćava za snabd jevan je  n ase lja  i in­
dustrija  pitkom  vodom , potrošnom  i 
pogonskom  vodom , što je  od naročite  
važnosti za naše  Prim orje. S toga za­
kon o vodam a treb a  da sadrži i re ­
gu lative za isko rišćavan je  m orske vo­
de u cilju  sn ab d jev an ja  nase lja  i in ­
dustrija , naročito  vode  izvora pri 
m orskoj obali ili u  sam om  m oru (vru­
lje), a isto  tako  i regu la tive  za odvo- 
d jen je  fekaln ih  i osta lih  odpadnih 
voda iz n a se lja  u  m ore.
A li g lavn i sad ržaj zakona treb a  da 
obuhvati p rav n e  norm e za unapređ je- 
n je  in tenzivne vodopriv rede  kako u 
p lan in i tako  i u  nizini, kao i reg u la ­
tive p rava  i obaveza u koriščenju , 
u red jen ju  i zaščiti voda. Pri p o stav ­
ljan ju  tih  reg u la tiv a  treb a  se p rid r­
žavati načela, da se rad i zaštite  
zd rav lja  g rad jana  i rad i sigurnosti 
n jihove im ovine, nase lja , ku ltu rn ih  
dobara i p riv rede  zajednice — sve 
ko lek tivne  i ind iv idualne  d je la tnosti 
na vodi m oraju  zasn ivati na  zakonu 
i da m oraju  b iti od m jerodavnih  or­
gana narodne v las ti dozvoljene i k o n ­
tro lirane.
Od bilo  k ak v ih  ogran ičen ja  treb a  
svakako  izlučiti one opće upotrebe 
vode, k o je  m oraju  b iti slobodne sv a ­
kom  grad jan inu  bez potrebe za  k a k ­
vom  dozvolom  i odobrenjem  organa 
v lasti; samo u  izuzetnim  i ođredje- 
nim  slučajev im a može se lokalnim  od­
redbam a reg u lira ti v ršen je  p rav a  tih  
općih upo treba  (piće, p ran je  i k u p a ­
n je , po jen je  stoke itd.). Za sva o s ta ­
la  ko riščen ja  i upo trebe  voda po treb ­
no je  p redv id iti dozvolu v lasti. O vo 
i iz razloga, da bi se m ogla ocjen iti 
p ripustivost nam je rav an e  d je la tnosti 
sa g ledišta vodop riv rede  i općih in te ­
resa i isp ita ti rac ionalnost vodopri- 
v rednog  poduhvata . U dozvolam a za 
koriščen je  i u red jen je  voda m ogu se 
postav iti u v je ti i obaveze samo u 
granicam a, k o je  zakon regu lira  u  sv r­
hu zaštite  v ršen ja  općih upo treba  v o ­
de, javn ih  in te resa  i p rav a  zajednice. 
Zakon treb a  da sadrži i odredbe, kada  
i pod kojim  uv je tim a  dozvoljeno p ra ­
vo  koriščen ja  i upo trebe  vode p re s ta ­
je odnosno u trn ju je , i što se dešava  
sa p reosta lim  vodograd jev inam a i 
u red ja jim a.
Za izg radn ju  i p re inaku  ob jekata , 
koji su  po trebn i radi dozvoljenog k o ­
riščen ja  voda ili rad i u red jen ja  i za ­
štite  od voda, treba  predv id iti p re t­
hodno odobren je  po zakonu o v o d a­
ma, k o ji za davan je  tog odobren ja  
im a pa  propiše  tehn ičke norm e, ko ­
jim a vodna  g rad jev ina  treb a  da od­
govara  sa  vodoprivrednog  gledišta, 
kao i reg u la tiv e  za ocjenu sigurnosti, 
rac ionalnosti i u tica ja  vodog rad jev ine  
na režim  voda i na jav n e  i p riva tne  
in terese , a zatim  i odredbe u pog le­
du p o stupka  za davan je  dozvola od­
nosno odobrenja.
N ačela  zakona u pogledu odbrane 
i zaštite  od voda treba  da obuhvate  
osnovne odredbe u pogledu preduzi- 
m an ja  p riv redn ih  m je ra  i tehn ičk ih  
radova, ko jim a je  cilj da up liv išu  na 
o tican je  voda sa sliva i da sp rečava ju  
n jihovo  razorno d je lovanje . Amo sp a ­
daju  ne  sam o norm e i reg u la tiv i za 
odvod jen je  voda i odbranu  od p o p la ­
ve (regulacije, odbranbeni nasipi, u re ­
d jen je  bu jica , odvodn javan je  pod­
vodn ih  i isušivan je  m očvarn ih  zem ­
ljiš ta , vodo jaže itd.) nego  i sve m je­
re i d je la tnosti, kojim a je  cilj sp re ­
čavan je  erozije tla u  slivu, konso li­
dacija  površine i p reuđešavan je  n je ­
ne v eg e tac ije  i obrade. O ve su m jere 
i d je la tnosti u g lavnom  pasivne  za 
p o jed inu  granu  privrede, ali im aju 
n a jv eć u  važnost za vodoprivredu , te  
u okv iru  cjelokupne narodne p riv re ­
de po sta ju  ak tivne  investic ije . Stoga 
zakon o vodam a treba  da postav i 
osnovne regu la tive  za ko riščen je  
zem ljišta  u slivovim a bu jičn ih  vodo­
to k a  i u područjim a odrona i klizišta 
po red  vodotoka. Isto  tako  zakon ima 
da postav i i norm e za obaveznu  ko­
lek tiv n u  izgradnju  odbrane naselja , 
obrad jenog  zem ljišta i d rug ih  p ri­
v red n ih  ob jekata  od pop lava  i raza­
ra ju ć ih  velik ih  voda, kao  i za zaštitu  
i održavan je  izgrad jen ih  ob jekata .
S nabd jevan je  n ase lja  i industrija  
vodom  nailazi n a  sve veće teškoće  ne 
sam o u nizinam a, gdje dolazi u  ob­
zir podzem na ili pov rš in ska  voda, n e ­
go i u  k rajev im a, u  ko jim a im a izvor­
ske vode dovoljne izdašnosti. P o treb­
no je , da se zakonom  osigura  p rio ri­
te tno  pravo  n ase lja  n a  ko riščen je  
sv ih  raspoloživih  voda rad i snabd je­
v a n ja  stanovn ika  vodom  za piće i 
osta le  kućne i jav n e  po trebe. N ada­
lje  zakon  treb a  da predv id i obavezno 
preduzim anje m jeri i rad o v a  p o treb ­
n ih  za zaštitu  voda i vodoopskrbnih  
n ap rav a  od zag rad jivan ja  i da postavi 
og ran ičen ja  u načinu  obrade i ku lti­
v iran ja  zem ljišta u  zaštitn im  područ­
jim a  i u  preduzim anju  radova, koji 
bi m ogli im ati u tica ja  na  izdašnost 
izvora ili n a  v is inu  n jihovog  izbijanja. 
S obzirom  na  p resudnu  važnost, koju  
vodoopskrba n ase lja  h ig ijensk i is­
p ravnom  vodom  i u dovoljno j količi­
ni im a za zd rav lje  i za ku ltu rn i i pri­
v redn i razvoj stanovn ištva , potrebno
je zakonom  norm ira ti ko lek tivno  
obavezu izg radn je  i od ržavan ja  vodo ­
opskrbnih  n ap rav a  od stran e  k o risn i­
ka sa odnosnog područja . O rgan iz ira­
n je  i o stv a ren je  te  obaveze treba  da 
spada u osnovne zadatke  narodnog  
odbora odnosnog naselja .
P itan je  o d v od jen ja  o tpadnih  voda 
postalo je  po sljed n jih  godina od n a ­
ročite važnosti za javn i život s obzi­
rom na velik i p rira s t s tanovn ištva  u 
gradovim a pored  rijek a  i ostalih  v e ­
ćih vodo toka i na  ogrom ni razvoj in ­
dustrija  i rudn ika . N a održavanju  č i­
stoće voda i sp rečavan je  slobodnog 
upuštan ja  o tpadn ih  voda sa štetnim  
sadržajem  o rgansk ih  i anorgansk ih  
tvari, često  i o trovnih , za in teresiran i 
su u punoj m jeri ne samo vodoopskr­
ba n ase lja  nego i po ljoprivreda, ribo­
gojstvo, n jeg a  zd rav lja  i ku ltu rn i ži­
vo t s tanovn ištva . N ovi zakon o v o ­
dam a m ora p o stav iti h ig ijensk i za­
h tjev  za očuvanjem  isp ravnosti voda 
kao na jv ažn iji princip  ispred  svih 
ostalih  ko riščen ja  i upo treba  voda i 
p rop isati osnovne regu la tive  i te h ­
ničke norm e za upuštan je  o tpadnih  
voda u jav n e  vodotoke ili u  podzem ­
lje ne sam o u a luv ija ln im  nizinam a 
neqo i u b rdsk im  krašk im  predjelim a.
Radi osigu ran ja  dobave vode za n a ­
tapan je  po ljop riv redn ih  površina tr e ­
ba u zakonu p redv id iti i m ogućnost 
ogran ičen ja  u  v ršen ju  sv ih  ostalih  
p rava  na  k o riščen je  vode osim  vodo ­
opskrbe nase lja . N adalje  zakon tre ­
ba da propiše  osnovne regu la tive  za 
v ršen je  n a tap a n ja , kako bi se spre- 
čilo zam očvaren je  zem ljišta, isp iran je  
površinskog  plodnog slo ja  navođn ja- 
vanog  zem ljišta  i pogoršan je  sla tina- 
stih  terena.
Svjedoci smo ogrom nog nap re tk a  u 
izgradnji h id roenergetsk ih  postro jen ja , 
ko ja  treb a  da om oguće n a jš iru  e lek ­
trifikaciju  zem lje i osigu ra ju  jeftinu  
pogonsku snagu  industriji, k o ja  se s 
obzirom na  bogastvo  sirov ina i p o tre ­
be naše  p riv red e  razv ija  punim  zam a­
hom. Iskorišćavan je  vodnih  snaga se 
p o stav lja  danas u drugim  razm jera- 
ma i u  d rugim  odnosim a n a  p riv red ­
ne p rilike  za in te res iran ih  područja  i 
na  m oguća vodopriv redna rješen ja , 
sasvim  različ itim  od odnosa, ko je  t r e ­
tira  zakon o iskorišćavan ju  vodn ih  
snaga iz 1931. god. S toga ovaj zakon 
ne može v iše  im ati bilo kak v e  p ri­
m jene. O vo u  to liko  prije, što ni u 
svojim  m ateria lno -p ravn im  odredba­
ma ne odgovara  postavkam a današ­
n jeg  državnog i društveno-ekonom - 
skog u red jen ja  države.
Zakon o vodam a treba  da postav i 
princip  isk o rišćavan ja  vodnih  snaga 
sam o pom oću h id roenergetsk ih  po ­
stro jen ja , a  izuzetno za tak sa tivno  
odred jene  po trebe  pom oću ostalih  h i­
drau ličk ih  naprava . N adalje  treb a  da 
predvidi, da se iskorišćavan je  vod­
n ih  snaga  im a v ršiti u  sk ladu sa  r je ­
šenjim a vodopriv ređne osnove za od­
nosno slivno područje. Od osta lih  re ­
gulativa, ko je  bi zakon trebao  da ob­
uhvati i u osnovnim  načelim a raz ra ­
di, n a jv až n ije  je  p itan je  usk lad jiva- 
n ja  n am jerav an o g  postro jen ja  sa  p o ­
treb am a osta lih  p riv redn ih  g rana  u 
pog ledu  ko riščen ja  i upo trebe  iste 
vode, zatim  sa prirodnim  ljepo tam a 
vodo toka  i područja  i sa zah tjev im a u 
pogledu  oču v an ja  p rirodnih  rije tkosti. 
N ada lje  zakon bi trebao  da regu lira  
odnose po jed in ih  korisn ika voda u 
s luča ju  po trebe  izgradnje  rac io n a ln i­
jeg  h id roelek tričnog  postro jen ja , r e ­
gu lac ije  ili k analizacije  rijeke, ure- 
d jen ja  vodotoka, odvodn javan ja  ili 
n av o d n jav a n ja  zem ljišta, kao i izvo- 
d jen ja  d rug ih  radova od općeg in ­
teresa , a isto  tako  i u  slučaju  p o tre ­
be p rilag o d jav an ja  posto jeć ih  po ­
s tro jen ja  i ob jekata  ili n jihovog  u k la ­
n jan ja .
U pog ledu  plovidbe i sp lav aren ja  
n a  javn im  vodotocim a zakon o v o d a­
m a treb ao  bi da regu lira  odnose o sta ­
lih  p riv red n ih  grana, ko je  su zainte- 
le s iran e  na  koriščen ju  i upo treb i v o ­
de iz tih  vodotoka, i da norm ira  pod- 
red jen o st tih  upo treba  plovidbi, k o ja  
treb a  da o stane g lavna nam jena  p lov ­
nih  rijeka , p lovnih  k ana la  i p riro d ­
nih  jezera . Isto  tako  treba  da norm i­
ra  u v je te , pod  kojim a se može v ršiti 
p reu ređ jen je  i izgradnja  p lovnih  v o ­
do toka  rad i drugih upo treba  i nam je ­
na. O vo je  od naročite  važnosti za 
osigu ran je  i poboljšan je  o tican ja  v e ­
likih voda u p lovnim  rijekam a. Re- 
gu lisan je  up o treb e  vode za p lovidbu 
i sp lav aren je  kao  i sam og pogona 
treba  da je  p redm et posebnih  zakona 
i p rav iln ika .
N ajzad  zakon o vodam a trebao  bi 
da p rop iše  m aterija ln o -p rav n e  i te h ­
ničke norm e u pog ledu  p ro jek tiran ja , 
izgradnje, od ržav an ja  i rada  akum u­
lac ija  voda, p o treb n ih  za iz rav n av a­
n je  do tica jn ih  i o tica jn ih  količina. 
T reba da reg u lira  odnose na  korišče­
n ju  akum ulac ija  od s trane  vodopri- 
v redn ih  g rana, k o je  su za in te res ira ­
ne n a  izg radn ji i radu  akum ulacije, 
naročito  u  s lu ča ju  k ada  je  akum ula­
c ija  voda nam jen jen a  p rvenstveno  
akum ulaciji e lek tričn e  energ ije  u  c i­
lju  iz rav n av an ja  n jen e  proizvodnje. 
Zakon treb a  da norm ira  i uv je te , k o ­
jim a p ro jek tiran je  i izg radn ja  akum u­
lac ije  i n jen e  v isoke  b rane  treb a  da 
udovoljava, kao  i obaveze korisn ika  
akum ulacije  u  pogledu  sta lnog  nadzi­
ran ja  i isp ravnog  od ržavan ja  brane. 
Isto tako  zakon treb a  da norm ira  oba­
vezno p reduzim an je  m jera  i radova 
po trebn ih  za u k lan jan je  š te tn ih  po ­
sljed ica od izgrad jene  akum ulacije, 
naročito  na  s ta n je ' i ko lan je  podzem ­
ne vode u krašk im  predjelim a.
M aterija  zakona o vodam a je  m no­
gostruka  i složena. A li s obzirom na 
m edjusobnu  povezanost sv ih  vođopri- 
v redn ih  grana, .n ijednu ne izuzim aju­
ći, i na potrebu u sk lad jiv an ja  n jiho ­
vih po treba  i izg radn je , ta j bi zakon 
trebao  da obuhvati sve  g ran e  i da 
postav i jed in stvene  p rincipe u ko ri­
ščen ju  i u red jen ju  voda  za sve grane. 
R eguliran je  m ed jusobnih  odnosa po­
jed in ih  g rana v o d o p riv rede  raznim  
zakonim a propisim a za svaku  g ranu  
posebno •— ne d a  se prav ilno  riješiti, 
a p rak tična  p rim jena  tak v ih  propisa 
ne bi tim e bila  o lakšana.
Zaključak.
U napred jen je  vodoprivrede, zaštita  
in te resa  društvene  zajedn ice i p ra ­
v ilna sigurnost g rad jan a  nam eću  po­
treb u  donošenja  jed n o g  općeg zakona 
o vodam a, ko ji bi s obzirom na  pove­
zanost režim a voda  i n jihovog  kori­
ščen ja  i u red jen ja  trebao  da bude 
jed in stven  za sve narodne  republike. 
O vaj zakon treb a  da norm ira  osnov­
na  m aterija lno  - p rav n a  i tehn ička 
n ače la  o k o riščen ju  i u red jen ju  v o ­
da, u sk lad jena  sa  savrem enim  n auč­
nim  princip im a i p rilagod jena  d ru ­
štvenom , priv rednom  i tehničkom  
razvo ju  narodne za jednice. O n treba 
da zaštiti kako za jedn icu  od nep rav il­
nog i nerac ionalnog  k o riščen ja  voda 
tako  i osnovna p rav a  g rad jan a  n a  ko ­
riščen ju  i očuvan ju  voda.
Zakon o vodam a treb a  da obuhvati 
sve grane vodoprivrede.
Ing. S tevan  Ć irković — M ostar DK 627.88 (497.1 Jablanica)
Zaštita akumulacionog bazena 
za Jablaničku hidrocentralu od zamuljivanja
N a prvom  sav je tovan ju  stru čn jak a  
za v isoke  b rane u Jugoslav iji održa­
nom  u Z agrebu u v rem enu od 18. do 
23. sep tem bra  1950 g. jedan  od za­
k lju čak a  bio je : »Da se zasipan ju  
akum ulacion ih  bazena nanosom , izu­
čav an ju  k re tan ja  nanosa u rijekam a, 
u red jen ju  bu jica  i konso lidaciji te re ­
na, do tada, n ije  posvećivala  skoro n i­
kak v a  pažnja, te  je  n ag lašena  p o tre ­
ba  sistem atičkog  p roučavan ja  i m je­
re n ja  nanosa  n a  širokom  frontu!«
M islim  da je  nam a svim a poznato, 
da je  za  sada Jab lan ička  h id rocen­
trala , k o ja  je  doduše još u  izgradnji, 
jed n a  od n a jv eć ih  u  našoj zemlji. 
Isto tako  i vodojaža, t. j. b ran a  čija  
ko risna  v is ina  iznosi 70 m, jed n a  je 
od n a jv eć ih  do sada podignutih . A ku- 
m ulacioni bazen ili v ješ tačko  jezero, 
ko je  će se za tvaran jem  b ran e  stvoriti 
u ko ritim a rijeke  N ere tve  i Rame, po 
svo jo j zaprem ini iznosi 318 m ilijuna 
m3 vode. Površina jeze ra  kod  n o r­
m alne vode iznosiće 14,38 km 2, duži­
na  će m u biti 25 km, a širina od 1 do 
2 km . U ovo jezero  u lijevaće  se dvije 
ve like  rijek e  — N eretva, č ija  c je lo ­
kupna dužina iznosi 218 km, i Raša 
sa dužinom  od 25 km. N eposredno  u
jezero  u lijev aće  se i nekoliko  većih  
riječica, k o je  su po svom e ka rak te ru  
izrazito b u jičke  a to  su: N eretv ica, 
Ibar, K raljuščica, T rešan ica i nešto  
m anje od ovih: T om čanica, N evizdra- 
čki potok, D recelj, O rahovica, C rna- 
ja , O bašćica, P ap raska  i R ibička ri­
jek a  u slivu  rijek e  N eretve, i Lizope- 
rac, U storam ski potok, K ućanski, M a­
la  i V elika Lom nica i T rišćanski po ­
tok  u slivu  rijek e  Raše. C jelokupno 
slivno područje  za ovaj bazen iz­
nosi 2.236 km 2 i adm in istra tivno  p ri­
pada  H ercegovačko j oblasti, obuhva­
ćajući uglavnom  te rito rije  srezova 
Konjic, Prozor a djelim ično m anje te ­
rito rije  N evesin jskog  i G atačkog s re ­
za, kao  i te r ito r iju  jedne  opštine sre ­
za K alinovik  (Bosna).
N a cjelokupnom  ovom slivnom  pod­
ručju  živi oko 70.000 stanovnika, ko ji 
se ug lavnom  b ave  stočarstvom  i p o ­
ljop riv rednom  proizvodnjom .
G eološka form acija c je lokupne te ­
rito rije  po svem u sudeći, b ila  b i ke- 
nozo jska perioda  sa tercija lnom  fo r­
m acijom , što  se da zak ljuč iti sa  v e ­
likom  količinom  p ješčan ih  dolom ita. 
G eološka k a rak te ris tik a  m u je e ru p ­
tiv  (gabro-diorit).
A kum ulacioni bazen  je  n a  ver- 
fenskom  šk riljcu  i slo jevim a oligo- 
m iocenske serije . G abro je  u  pred je lu  
b rane a tr ija sk i k rečn jak  kod O stroš- 
ca. V erfenski šk riljc i su  p re ts tav lje - 
ni laporastim  šk riljc im a nepropustlji- 
vim  za vodu. O ligom iocenska se rija  
p re ts tav ljen a  je  dobro vezanim  kon­
glom eratim a lapo rca  i sladkovodnog 
krečn jaka.
Pored gran ita , ko jeg a  nalazim o sa ­
mo m jestim ično i to n a  jednom  jed i­
nom  m jestu, k rečn jak  je  osnova pe- 
trografskog sa s tav a  pored  porfira, 
šk riljca  i laporca.
K lim a je  u ovom  p red je lu  naročito  
in te resan tn a  i ig ra  ve liku  ulogu sa 
našeg  s tanov išta  zaštite  akum ulacio­
nog  bazena. N aim e, pred io  N ere tvan j- 
skog gornjeg  toka, t. j. od izvora pa 
skoro  do b rane  podliježe oštro j kon­
tinen ta lno j klimi, k o ji je  od u tica ja  
b lage m ed iteranske  klim e odsječen 
v isokim  p lan insk im  m asiv im a Čvrsni- 
ce 2228 m, P ren ja  2155 m, V eleža 1969 
m etara  i C rvn ja  1921 m. A li ipak  se 
može desiti kao  što  se već v iše  puta 
desilo, da i po red  ovih v isok ih  m a­
siva  tople s tru je  m ed iteranske  klime 
p rodru  i do duboko u jesen  ili rano
pro ljeće i u slivno područje  akum u- 
lacionog bazena i u to doba izazovu 
nadolazak  velik ih  voda, naglim  to p ­
ljen jem  snijega, p ljuskovim a i du ­
gotrajn im  kišam a, kao  i velikim  pod­
zemnim vodam a - izvorim a.
M etereo loške vode i in tenzite t p a ­
dav ina naročito  je  prom jen ljiv . S red­
n ja  godišnja pad av in a  kreće se  od 
2000—2200 mm. A li m aksim alna d n ev ­
na zab ilježena je  u  Prodoru  i od 400 
mm!
D oticaj vode u r ijec i N ere tv i u  to ­
ku 24 časa obzirom  n a  v isinu  u  k o ­
ritu  može dostići i do 14 m. U posljed ­
n je  v rijem e zab ilježen  je ka tas tro fa ­
lan vodostaj 1934 k ad  je  N eretvom  
prohu ja lo  u jedno j sekundi 1600 m3. 
Ovo se desilo k ada  se uslijed  od ro ­
na jednog  brdskog  m asiva kod m je­
sta  U loga stvo rio  uspor, te  je  voda 
najednom  prodrla . A li je  zato 12. XII. 
1950. god. zab ilježeno  1.020 m3 u se ­
kundi a 16. XII. 1952 god. 1400 m3 
u jednoj sekundi. M aksim alna k a ta ­
strofalna voda kod  sta tičkog  računa 
za b ranu  p red v id jen a  je ca 3000 m3 
u sekundi.
V je trov i:
Južn i a osobito  s jevern i v je tro v i 
(bura) su veom a jak i, te svojom  d i­
nam ičkom  snagom  uglavnom  odnose 
zem lju sa strm og obezšum ljenog i 
ogoljelog sliva akum ulacionog b aze­
na tako  da is ti iz godine u godinu 
sve v iše pokazu ju  svoj kam eni k o ­
stur. U p red je lu  Idb ra  ovi v je tro v i 
ka tk ad a  pokreću  i k ru p n iji kam en u 
dolinu. N ešto  b laži od ovih je t. zv. 
»krivac« koji duva sa  sjevero-zapa- 
da. Južn i v je tro v i donose obično plju- 
skove i provale  oblaka, odnosno kiše 
velikog  in tenzite ta .
K onfiguracija te ren a  odlikuje se re- 
lijefom  najnepogodn ijim  za zaštitu  je ­
zera od zam uljivan ja .
V elike nadm orske razlike od 200 
do 2200 m, sa  v isok im  i strm im  s tra ­
nam a k a rak te ris tičn i su  za čitav  sliv. 
T eren je  sav  isp resjecan  klisuram a, 
đubodolinam a i ja ru g am a sa bezbroj 
rijeka , riječ ica  i vododerina. Bregovi 
i p lan insk i m asiv i kao  da prosto  če­
k a ju  k ada  će se sru šiti u  duboderinu 
i za trpa ti je . N e sam o da se ruše  i 
ras ipa ju  raz tresita  tla, već i čvrste  
i kom paktne s tijene  sa najv iših  v rh o ­
va. U najvećem  d ije lu  tlo  je  d eg ra­
dirano, koga in tenzivno  kiše iz dana 
u dan sve v iše sp iraju , a degrad i­
rane čestice bu jice  odnose.
Šum ovitost te r ito rije  je  potpuno n e ­
zadovoljavajuća. Samo jedan  m ali dio 
ove ogrom ne te r ito rije  nalazi se  pod  
dobrom, u punom  sklopu sasto jnom  
visokom  šumom. V eći dio je  kod una- 
kaženom  i devastiranom  srednjom  i 
n iskom  šumom, v e lik i dio naročito  u 
blizini n ase lja  je  šikarastog  oblika, 
a na jveć i dio može se slobodno reći, 
je s te  golet, m ršav  seosk i ili p redpla- 
n inski pašnjak . P reko  50% od ove 
površine je po ljop riv redno  zem ljište 
ko je  je  v iše od 80%  na nagnutom  
te renu  od 10 stepeni.
F lora  t. j. b iljn i pokrov u šum skim  
p red je lim a  je  različ ita  i bo g a ta  po 
v rstam a. U degrad iran im  p red jelim a 
n e s tao  je  gotovo c ije li io le  v rijed an  
b iljn i pokrov  i trave, a  p o jav ile  su 
se tu  i tam o bezvrijednosne  i bod­
ljik a v e  v rste , i to kako tra v a  tako 
i grm lje.
Po ljop riv redno  zem ljište na jm an je  
je  pod voćem, a na jveć i dio su  ora­
nice, k a tk ad a  na  nagibim a i od 30 
stepen i i više. O vih  oran ica na jv iše  
je  pod  žitaricam a m oću ko jim a je  
n a jv iše  zastup ljen  ječam , ovas, raž, 
k u ku ruz  i pšenica. Sve ove žitarice 
a n a roč ito  kukuruz daju  v rlo  m ali a 
k a tk a d a  i n ik ak av  prinos.
D akle ako hoćem o da povedem o 
u sp je šn ju  borbu  p ro tiv  zam uljivan ja , 
vid im o da ćemo naići up ravo  najne- 
po v o ljn ije  uslove da bism o to mogli 
postić i: Izduženost jeze ra  u  k o je  se 
u lije v a ju  ove opasne rijek e  k o je  se 
kod  v eće  atm osferske pad av in e  p re ­
tv a ra ju  i sam e u  bujice, kao  i čitav  
n iz bu jica , ko je  se neposredno  u lije ­
v a ju  u jezero ; k rečn jačka  podloga i 
raz tre sito s t te rena ; jak a  konfiguracija  
i izb razdanost čitavog  sliva; in tenziv ­
n e  k iše  i nepovoljn i k lim atsk i uslovi; 
obezšum ljenost i d eg rad iranost tla; 
ekstenzivno  gazdovanje  sa  šumom 
kao  i nep roduk tivnost po ljop riv redne 
pro izvodn je ; nep rosv jećenost i ku l­
tu rn a  zaosta lost naroda čitavog  pod­
ru č ja ; to  b i uglavnom  bila  k a ra k te ­
ris tik a  u opštim  crtam a. •
N as ovdje  sada naročito  in te resira  
k a k a v  je  vodeni režim, k ak v a  je  đo- 
tic a jn a  voda, m jesto  m eteoro lošk i ta ­
log, p rocena t m ulja u rijekam a, bu- 
jičn i nanos i sve ono što u tiče  n a  za­
sipan je  jezera.
R ekli smo da jezero  im a korisnu  
akum ulaciju  od 300 m ilijuna m 3 vode. 
N a jv eća  ka tas tro fa lna  voda je  3000 m3 
u jedno j sekundi a n a jm an ja  zab ilje­
žena n a  N eretv i je  20 m3. R adna voda 
za Jab lan ičku  h id rocen tra lu  je  176 m3 
a s red n ja  voda u srednoj godini je  
126 m3 u jednoj sekundi.
Jezero  za godinu dana treb a  da se 
d ese t p u ta  napun i i deset p u ta  da se 
izprazni. N ajv iša  ko ta  radne vode je 
270 a n a jm an ja  230 n. m. To su 
ug lavnom  elem enti ko ji nas in te re s i­
ra ju .
Za pogon i p rav ilno  funkcion isan je  
u  punom  k apac ite tu  h idrocentrale , 
k o ja  se zasniva i g radi na  princip im a 
akum ulacije , za Inves tito ra  je  n a j­
v ažn ije  da se p reko  cije le  godine uv i­
je k  i neprek idno  akum ulacioni bazen 
pun i čistom  i b istrom  vodom  bez ik ak ­
v ih  prim jesa  m ulja, šodera, p ijesk a  i 
k am ena kao i d rugih  organsk ih  m ate­
rija , drveta , žilja, listinca, osoka itd. 
u  n a jbo ljem  slučaju . Zato i n a ša  n a ­
s to ja n ja  za ured jen jem  slivnog  pod­
ru č ja  ko je  će tom  bazenu da osigu­
ra v a  tak v u  vodu, treba  u tom  sm islu 
i da  se  kreće. R ukovodeći se  ovim 
ciljev im a mi ne  sam o da ćemo h id ro ­
cen tra li o sigu ravati o v ak v u  vodu  i 
p rodužavati jo j život, v eć  ćemo isto ­
v rem eno  osiguravati od upropašćen ja
i sve d ruge o b jek te  na  tom području , 
kao sao b raća jn e  veze, ceste, že ljez­
nicu, m ostove, propuste, tunele  kao 
i d ruge sao b raća jn e  naprave, osigu­
ra v a t ćem o n ase lja  od ru šen ja  i p ro ­
padanja , g radove  i u  n jim a ljude, se ­
la, p o ljo p riv red n a  im anja, stoku, rasti- 
n je  i b ilje . Podizaće se ku ltu rn i i p ro ­
sv je tn i n ivo  s tanovn ištva  i p rosveje- 
ćenost uopšte . P roduktivnost i re n ta ­
b ilnost tla  i u loženoga rada, standard  
ljud i ko ji tu  žive i rade naglo  i v isno 
će se iz d ana  u dan podizati, osim  
toga zaštitićem o i sam o tlo od daljeg  
d eg rad iran ja  i po tpunog  u n iš ten ja  t. j. 
sp iran ja .
Podizanje h id rocen tra le  n ije  usko 
vezano sam o rad i dob ijan ja  e lek trič ­
ke energ ije  po trebne našim  tvo rn ica­
m a i g radovim a ili un ap red jen ju  sa ­
obraćaja , što je  neosporno od ogrom ­
nog p riv rednog  značaja  za što brže 
i u spešn ije  o stv aren je  socializm a u 
našo j zem lji, ono im a i širi značaj. 
Podizanjem  sistem a h id rocen tra la  na 
N ere tv i regu lisaće  se i vodni režim  
ove tako  nag le  i s trahov ite  rijeke, ko­
ja  u  danim a ka tas tro fa ln ih  voda pro- 
što  čini pusto š najp lodn ijim  n izij- 
skim  k ra jev im a od Č apljine prem a 
M etkoviću  i da lje  prem a K ardeljevu. 
I to  ne sam o što  p lav i p lodna po lja  
i u n iš tava  lju d sk i im etak, zgrade i 
nase lja , već izaziva i ljudske  žrtve, 
un iš tava  stoku  i stočnu hranu, kao  i 
p lodove ljudskog  rada  na  n jivam a i 
po ljop riv redn im  im anjim a, nego i 
jedn im  dobrim  dijelom  zasipava ta  
p lodna po lja  p ijeskom  i šoderom  i 
p re tv a ra  ih  u  neproduktivno  tlo  u 
srcu  n a jb o g a tijih  k ra jeva , u  ko jim a 
ras te  odlično industrijsko  b ilje : du- 
van, pam uk, i. dr.; razno voće i n a j­
ran iji p o v rtla rsk i proizvodi.
Podizanjem  h idrocen tra le  i vođoja- 
ža n a  rijec i N ere tv i u  m nogom e će 
se i m elioracije , ko ja  su  takod je  sa ­
stavn i dio ovog velikog i zam ašnog 
plana. V odom  dobijenom  iz rijek e  
N ere tve  m oći će se n a tap a ti p ro s tra ­
na  p o lja  sušne H ercegovine: Bijelo i 
Bišće po lje  kod M ostara sa  svo jih  
6000 ha. Sva po lja  leže na  a lu v ija l­
nom  nanosu, površinsk i slo jevi zem ­
lje  v rlo  su  tan k i. Po gd jed je  sam o 
neko liko  m m  bez skoro n ikakvog  b il j­
nog pokrova. U  danim a najveće  žege, 
m jesec ju li - avgust, ovim  poljim a 
osigurano je  8 lit. vode u sekundi od ­
nosno  ukupno 19 m3/m. N izvodno od 
Bune do Č apljine, lijevo  i desno po ­
k ra j N ere tv e  protežu  se plodni p re ­
djeli sa oko 2000 ha, a n a  M ostar­
skom  blatu , ko je  je  isušeno, a kom e 
će se d av a ti takod je  u  lje tn im  m jese­
cim a voda za n a tap an je  iz N eretve, 
putem  e lek trične  energ ije  i n a tapa ti 
pov rš ina  od 2500 ha, o sigurana je  
voda od 6 m3/s. ili 14 lit. za m2. A  za 
p lodnih  3000 ha. n izvodno od Č ap lji­
ne 5 lit po lm 2 osigurano je  4 m3 u 
sekundi ili za sva  n a tap a n ja  ukupno 
p red v id jen a  je  količ ina od 37 m3/sek . 
što u  sadašn jem  m inim alnom  v odosta ­
ju  N ere tv e  ned o sta je  n i za ova n a ta ­
pan ja . A ko uporedim o onih 900 ha.
p o ljop riv redne  zem lje u okolini 
O strošca, k o ja  se po tapaju , sa ogrom ­
nim  m eliorisanim  površinam a, ko je  se 
đ o b ija ju  u p red ije lim a žarkoga su n ­
ca, onda možem o i sami sebi p red s ta ­
viti ko liko  ćemo ovim poduhvatom  
dobiti i koliko  izgubiti.
N ada lje  i p lovidba rijekom  N ere t­
vom  od K ardeljeva prem a M etkov i­
ću i Č apljin i b iće osigurana i obez- 
b ed jen a  od zam uljivan ja  dna.
Ali, koliko  god je  voda korisna, 
ona je  i šte tna , te stoga i ovoj š te t­
nosti m oram o da posvetim o onu paž­
nju, k o ju  ona i iziskuje.
V a tra  i voda bili su p rv i gospodari 
na  zem lji. N osilac ž ivota u  obliku 
ko ji nazivam o prastanicom , je s te  živa 
protoplazm a. E lem entarni sas tav  pro- 
toplazm e po tpuno  je  raz jašn jen . Č i­
tava  su p s tan ca  živa sas tav ljena  je  iz 
svega d ese tak  hem ijskih  elem enata, od 
k o jih  su  od najveće  važnosti oni e le­
m enti, k o ji se  vežu u različ ita  o rgan ­
ska jed in jen ja . M edju ovim a vodonik  
i k iseonik , ko ji sjed in jen jem  daju  v o ­
du, osnovni su biogeni elem enti za 
g rad n ju  protoplazm e. Iz ovoga pro iz­
lazi, da je  voda elem enat, bez koga 
se ne  bi m ogao zam isliti uopšte život 
u p rirod i. M edjutim , voda se ja v lja  u 
p rirod i i u  oblicim a ko ji za čov jeka  
m ogu b iti v rlo  opasni i n an ije ti mu 
veliku  šte tu . Radi ovih sv o jstav a  v o ­
de, čo v jek  je, boreći se da sav lada 
prirodu, sm išlao sredstva  i načine, 
kako da, s jedne  s trane  mnogo bolje 
izkoristi ko risna  svo jstva  vode, a s 
d ruge strane , da se obezbjedi od n je ­
zinog šte tn o g  d je lovanja . Č ak je  i 
p račov jek , kad  je  istesao p rvu  kam e­
nu  s jek iru  da od kam ene pećine n a ­
p rav i m jesto  za stanovan je , nadv io  
sebi k ro v  nad  glavom  pro tiv  kiše. 
Š tete ko je  p rouzroku ju  prirodni vodo ­
toci bilo razaran jem  ili odnošenjem  
zem lje, bilo  p lav ljen jem  većih  pov r­
šina k u ltu rnoga  tla  ili konkre tno  u 
našem  slučaju , m aterijalom  zapunju- 
ju  akum ulacion i bazen, nanose  našoj 
p riv red i ogrom ne gubitke.
O ve šte te  se  po jav i ja  ju  gotovo kod 
sv ih  n eu red jen ih  vodotoka, naravno  
sa  razn im  osobenostim a i različ itih  
razm jera.
S toga i mi g radeći h id rocen tra le  u 
želji da  izkoristim o vodu kao  n a jje f­
tin iju  sirovinu, ta j »bijeli ugalj« za 
dob ijan je  e lek trične  energije, is to v re ­
m eno m oram o da se borim o p ro tiv  
vode i od n jenog  štetnog d e js tv a  i 
razaran ja .
Lebdeči i vučni nanos. Posm atram o 
li vodu  u  rijec i N eretv i okom  obič­
nog  posm atrača, v id jećem o da je  N e­
re tv a  u bezkišnim  danim a b is tra  i či­
sta  sivo-zelene boje, ko ja  jo j u  p re ­
d jelim a k an jona  obraslih  zelenom  šu­
mom da je  naročitu  čar p riv lačnu  za 
tu riste  iz zem lje i inostranstva. Ali, 
is ta  ta  N ere tva , n a  p rv i pogled  b e ­
zazlena, kod jač ih  p ljuskova brzo se 
zam uti, pod iv lja  i n jenim  koritom  ne 
ističe  v iše  ova b laga i tiha voda, već 
voda neobično zamućena, tam no-žuta 
ili za tvo renosive zem ljane boje, brza
i va lov ita  noseći na  svojoj površin i 
bezbroj iščupan ih  velik ih  stabala, k la ­
da, g reda  i raznog  m aterija la , tako, 
da se obalno stanovn ištvo , p riv iknuto  
na ovu po javu , već  snabdjelo  raznim  
dugačkim  m otkam a i kukam a, te niz­
vodno od K onjica pa sve do Č apljine 
i M etkovića u takv im  danim a pušta  
se u lov  za ovim  p livajućim  m ateri­
jalom . N ere tv in e  obale poslije  ovak ­
vih  po jav a  liče na  d rvna  sk lad išta  
nekog  ve likog  preduzeća  za snabdje- 
van je  s tan o v n ištv a  ogrijevom .
To je  ono što oko posm atrača vidi 
ali ono što se tad a  po dnu ko rita  
rijeke N ere tv e  v a lja  i k o tr lja  u ta k ­
vim  danim a to  oko posm atrača  ne  v i­
di, pa zato za ovu p o jav u  n ije  ni za- 
in teresovano  i zanem aru je  je . Kada 
tm urni oblaci sa  nebeskog  svoda n e ­
stanu i r ijek a  se N ere tv a  ponovo iz­
b istri i spadne na svo j norm alni nivo 
(tok), na  obalam a se po jav lju ju  nove, 
čiste i sv iježe  naslage  m ulja, p ijeska  
ili šodera. A u nizijskim  pred jelim a 
ovi slo jev i po sta ju  po deb ljin i sve 
. veće i nove površine  plodnog zem lji­
šta.
N as ovdje  in te resira  da približno 
ocjenim o koliko  m ulja, t. j. onoga s it­
nog lebdećeg  suspendovanog  m ateri­
jala, prenosi N ere tv a  u ovakvim  p ri­
likam a sa 24 časa. a koliko to  od 
prilike može izn jeti za godinu dana. 
Osim toga, ko liko  prenosi onog k ru p ­
n ijeg  vučnog  nanosa. K olike i kakve 
su to količine, da bi smo od prilike 
znali k roz  k o je  će nam  se vrijem e 
jezero  zapuniti, ili jo š p reciznije gdje 
i na kom  m jestu  možem o očekivati 
na jveće  količ ine toga  nanosa, da bi 
smo znali da u tom  pogledu pređuz- 
memo odlučne m jere  za sp rijećavan je  
prido laska  ovog m aterija la  i obezbeđ- 
jen je  onih ob jekata , koji su u p itanju .
S astav  m ulja  zavisi od pred je la  
kroz k o ji voda prolazi na  svom  putu  
do rijek e  a sas to ji se uglavnom  iz s it­
nih sas to jak a  ilovače sa silikatim a, 
krećom  i organsk im  m aterijam a. Ko­
ličine ovoga m ulja  m ogu biti vrlo  ve­
like, pa  se raznim  m jeren jim a u sv i­
je tu  došlo do poda taka  od ko jih  će­
mo neke n avesti: Sena u 1 m3 vode 
ima posječno  2.74 kg m ulja; M isisi­
pi p ronese  za godinu dana 180 m ili­
jona  tona; N il im a u 1 m3 1,58 kg m u­
lja, a D unav kod Pešte 3,00 kg; p ri­
stan išta  na  rijec i R ajni zam ulje se 
svake godine za 20 cm; izdizanje ko ­
rita  rijek e  N ere tve  kod M etkovića 
na rijec i N ere tv i izpod m osta decem ­
bra 1950 godine iznosilo je  2 m etra.
T aloženje m u lja  na  obali rijeke  N e­
re tve  kod  starog  O strošca u roku  od 
3 dana  u m jesecu  septem bru 1952 go­
dine iznosilo je  20 cm.
15. XII. 1952 godine vodostaj r i je ­
ke N ere tve  dostigao je  to liku  v isinu  
da je  pov rš in ska  voda p rodrla  u h a ­
lu  s tro ja re  za buduću h id rocen tra lu  u 
Jab lan ic i i za nekoliko  sati vodostaj 
u  hali iznosio je  13 m, od 152 n a  165. 
Površina hale  iznosi 90X 20= 1800  m2, 
što znači da je  u  hali tada  bilo 23.400 
m3 vode. Iz tehn ičk ih  razloga voda
iz hale  izpum pana je  tek  nakon  n e ­
koliko, dana, tako  da  se je  voda po t­
puno izbistrila  u  m om entu  izpum pa- 
van ja . Poslije izpum pavan ja  vode na  
dnu hale po daskam a i skelam a, u 
slo ju  od 0,08 cm., ostao  je  talog 
(mulj). A ko uzm em o specifičku teži­
nu za m ulj 1800 kg, dobićem o da je  
u  vodi, ko ja  je  tada  napun ila  halu  
bilo 11.7 kg po l m 3. M jeren jim a ko je  
sam  vršio  na rijec i N ere tv i na raz­
nim  m jestim a i kod  razn ih  in tenzite ta  
kiša, u p ro ljeće i le to  1951 godine, 
dobijao  sam raz lič ite  podatke. Kod 
O strošca je  ing. P liverić  u  101 vode 
dobio 25 gram a, a teh n ičar Ljubiša 
N ikolič kod Žuglića 25 gram a. Ši- 
m un M arič, radnik , kod  G rabovice 
dobio je  34 gram a, do k  sam  ja  u  
M ostaru  kod razn ih  m je ren ja  dobio u 
10 1 vode i to  kod m alih  voda 15 g ra ­
ma, kod sredn jih  voda 22.5 gram a, a 
kod velik ih  k a tas tro fa ln ih  voda 12. 
XII. 1950 godine i 16. XII. 1952 godi­
ne  po 29 gram a. M jeren je  je  uv ijek  
vršeno  na  površin i i n a  obalam a, tako 
da je  sredn ji p ro cen a t učešća m ulja 
u vodi p rem a ovim  m jeren jim a nešto  
veći. Ali, ako upored im o ova m jere­
n ja  sa talogom  k o ji smo dobili u hali, 
možemo sa prib ližnom  tačnošću  raču ­
nati, da N ere tv a  kod  v e lik ih  voda 
prosječno nosi p rem a ovim  podacim a 
tri k ilogram a u 1 m3 kod M ostara, 
dok se kod K onjica i kod bujica, ko je  
se neposredno  u lijev a ju  u akum ula­
cioni bazen, može raču n a ti i sa  v e ­
ćom količinom  u  1 m3, što  zav isi od 
toga da si k iša  odnosno p rova la  ob­
laka zahvata veći ili m anji dio sliv- 
nog područja  istovrem eno. A ko p red ­
postavim o da će se bazen u toku 
jedne  godine d ese t p u ta  n apun iti 1 
izprazniti, to  znači da se u  n jem u 
očekuje voda od 3 m ilija rde  m3. Bi­
stre vode obično su  m ale vode, tako 
da će se bazen p razn iti kad  ga ova 
b is tra  voda bude napunila . Bazen će 
uglavnom  puniti v e like  m utne vode, 
Uzmimo da će se bazen pun iti kroz 
le tne m jesece maj, juni, juli, avgust, 
septem bar i u zim skom  p e rio d u  ja n u ­
ara, t. j. 184 dana, kod  sredn je  m ale 
vode od 60 m3 u jedno j m inuti, u 
svem u će se jezero  n apun iti m alom  
bistrom  vodom  za oko jed n u  m ilija r­
du m3, dok će d ruge dv ije  m ilijarde 
biti napun jene  m utnom  velikom  v o ­
dom  za prosječno  120 m3 u sekundi. 
A ko ovom e dodam o i jednu  m ilija r­
du p relivne velike  vode u toku  je se ­
ni i p roljeća, onda možem o reći da 
će oko 3 m ilijarde m3 vode p ro s ječ­
no za godinu dana u n ije ti m ulja u 
jezero  za oko 9 m ilijard i kg., odnos­
no za oko 5 m ilijona  m3 m ulja. Ako 
ovu količinu razdeljim o n a  površinu  
bazena od 14,38 km 2, dobićem o da 
na  svaki m 2 dolazi 0.34 m3 nanosa ili 
akum ulacioni bazen p re triće  cijelom  
površinom  za jed n u  godinu dana sloj 
m ulja od 34 cm, što  je  sasvim  m o­
guće i v je rova tno , sam o sa tom raz­
likom  što ovaj m ulj neće biti svuda 
jednako  razpo red jen  već negd je  m a­
n je  a negdje  v iše. N ajv iše  ovoga mu-
Ija na ta ložiće  se na m jestim a gdje se 
r ijeka  Raša i N ere tv a  i ostale  bujice 
u lijev a ju  u jezero  i u  p rav cu  s tru ja ­
n ja  vode prem a ukazano j g rad jev in l 
u Papraskom .
Bučni nanos se m nogo teže može 
procijen iti sa nekom  tačnošću nego 
što se to može sa m uljem . N ikakvi 
in strum en ti batom etri, pa  ni p rocenat 
prem a količin i m ulja  konkre tno  za 
akum ulaciono p od ruč je  ne može ni 
približno dati ko lič inu  vučnog  n an o ­
sa. O vdje ne  p reo s ta je  n iš ta  drugo, 
nego da se izvrši tehn im etrijsko  sn i­
m anje te ren a  dna jeze ra  p rije  za tv a ­
ran ja  b ran e  i p u n jen ja  jezera, te  da 
se poslije  svake godine ova snim a­
n ja  v rše  sa  istog  m jesta . Bilo bi po- 
željeno, da se čak  izvrše snim anja 
poslije  svake  p ro v a le  ob laka nad  p o ­
jed in im  područjem , te  ustanov i in ten ­
zitet i dužina p ljuska .
U p raksi se obično uzim a 10—20% 
od ko lič ine m ulja  u rijekam a. M edju- 
tim  ovaj p rocena t kod  nas je  daleko 
veći nego što  p rak sa  dozvoljava, što 
se dade zak ljuč iti iz slijedećeg:
U bujic i V elikoj Lomnici 26. XI. 
1947 godine odpočela  je  da pada 
b laga  je sen ja  k iša i p adala  je  sa p re ­
kidim a do 3. XII. is te  godine. Toga 
dana nad  tom istom  bujicom  desila 
se p rova la  oblaka. P rije  p rovale  ob­
laka  b ila  je  po tpuno  završena b ran a  
4 m ko risne  v is ine u  32 m širine, k o ja  
je  toga dana  zau stav ila  16.000 m3 n a ­
nosa, a koliko  je  nanosa  još kroz 
u sta  na p reg rad i m oglo se ocjen iti u  
ko ritu  izpod b ran e  na  propustu  iz­
pod m osta i na  u toku  ove bu jice  u  
Rašu kod G račaca. C jelokupna k o li­
čina nanosa  te noći, k o ju  je  ova b u ­
jica  prom jela, p roc jen jen a  je  na 70 
h iljad a  m3.
U bujici C rnaja  1950 godine bilo je 
podignuto  6 kom ada preg rada . P rova­
la  ob laka na dan  12. XII. 1950 godine 
zabušila je  ove p reg rad e  sa 32 h ilja ­
de m3 m ate rija la , a da  se količina, 
ko ju  je  ova b u jica  pron ije la , ne može 
p rocijen iti. 1952 godine u bujici Kra- 
lju šć ica  pod igun ta  je  b ran a  8 m v i­
soka, k o ja  je  zad ržala  u  toku is te  je ­
seni oko 100 h iljad a  m3 nanosa. Isti 
je  bio slučaj sa  bu jicam a N evizdrač- 
kim  potokom , Idbrom, N eretv icom  1 
drugim a. Sa ušća  N ere tv ice  u N e re t­
vu u toku  1951 godine i 1952 godine 
izveženo je  na h iljade  vagona m ate­
rija la , šodera i p ijeska . U toku je ­
seni 1952 g. to  isto  ušće bilo je  zapu- 
n jeno  dvostruko  višom  količinom  šo­
dera  nego što je  izveženo. Isti s lu ­
čaj je  sa  ušćem  B ijele  i T rešanice kod  
K onjica, kao i bezbro j drugih bu jica  
u čitavom  slivu rijek e  N ere tve  i Raše.
Pri obilasku bu jič in ih  tokova i n ji­
hov ih  perim etara  i onih m jesta  odakle 
ta j m a te rija l n a jv iše  dolazi (a što nam  
pokazu je  ovo neko liko  na juoč ljiv ijih  
fo tografija), dolazim o do u b ed jen ja  
da je  vučni m a te rija l skoro  ravan  
lebdečem , ako ga i n e  prevazilazi. O 
ovom e ćemo se n a jto čn ije  u v je riti i 
o sv jedočiti kad  izvršim o p rva  m jer- 
je n ja  poslije  pu n jen ja  bazena.
O vaj m aterija l neće biti vućen po 
jezeru , već  će se on gom ilati n a  u šć i­
ma rije k e  N ere tve  i Raše i onih b u ­
jica, k o je  se neposredno u lijev a ju  u 
akum ulacion i bazen. O vaj m aterija l 
će b iti n a jo p asn iji za kom unikacije, 
za že ljezn ičk i pu tn i saobraćaj, za ob­
jek te  n a  ušću rijeke  N ere tve  u Je z e ­
ro, a  n aroč ito  za grad  K onjice i vo jnu  
in d u striju  u K onjicu. Zato se od n je ­
ga u prvom  redu  treba  i obezbjeđji- 
vati.
K oje i k akve m jere  treba  preduzeti 
i šta  treb a  u rad iti da bi se sm anjila  
erozija  i ko rozija  tla  u  slivnom  pod­
ručju?
V id je li smo da količina vodenog 
ta loga  u toku  jedne godine iznosi 
2000 mm a da in tenzite t dnevn ih  p lju ­
skova pre laz i često  p u ta  100 mm. Z na­
či da ovako velike  količine oborina, 
ako se sruše na  golo i degred irano  
tlo, ne  sam o što će sam e da se sju re  
u  ko rito  rijek e  N eretve, već će sa  so­
bom  da povuku ogrom ne količ ine m u­
lja, p ijeska , šodera i kam ena, i po ­
red  toga  će da razore i un iš te  sve 
ob jek te , ko ji im budu na  putu , sma- 
n jiv aće  se zaprem ina akum ulaclonog 
bazena za unešenu  količ inu  taloga.
A  da do toga  ne bi došlo, odnosno 
da bi se sm anjilo  što je  m oguće v iše 
donošen ja  u  jezero  ovog vučnog  n a ­
nosa, neophodno  je  potrebno, da iz­
vršim o zaštitu  tla  od erozije i k o ro ­
zije.
H oću i ovom prilikom  da podvučem  
da za zaštitu  tla  od erozije i ko ro ­
zije šum a im a najod lučn iju  ulogu. 
N e slažem  se sa nekim  šum arskim  
stručn jac im a ko ji to o sporavaju  (inž. 
A fanasijec) u  šum arskom  lis tu  br. 11 
— 1938 godine, tv rd i n. pr.: »Da je 
u loga  pošum ljavan ja  pri radov im a na 
u red jen ju  bu jica  mnogo m an ja  nego 
što  se obično misli!« Ja  opet mislim  
da se u loga šum a u s tv a ran ju  erozije  
i korozije  i suviše po tc jen ju je , i da 
se zaštiti šum a ne pok lan ja  ona paž­
n ja  k o ju  ona to zaslužuje! Bujičar 
inž. S. Rosić kroz članak publikaciji 
»Šuma i m eteorska voda« te  inž. F. 
R a jnera  »Uticaj šum a na vodn i režim« 
c itira ju ć i i n eke  inostrane stručn jake  
(Englera), B atesa i H enerija , Bürge­
rn, V aneka  i druge (dokazuju sup ro t­
nost, odnosno n a  osnovu isp itan ih  či­
n jen ica  i faka ta  dokazuju  važnost šu­
m a za sp rečavan je  erozije, prem a to ­
m e i pošum ljavam je, o čem u sv ak a ­
ko ne bi trebalo  b iti jednoga tre ­
n u tk a  dvoum iti.
P rofesor Pećinar u  publikaciji: 
»K onzervacija tla« veli: »Bujičarski 
rad o v i k o je  vršim o da bi o tklonili 
š te tn e  posljed ice ove po jave, nem oć­
ni su  pred  sve jačim  donošenjem  n a ­
nosa, oni sam o prevrem eno u sp o stav ­
lja ju  saobraćaj. U k ra jno j lin iji oni su 
po tpuno  iluzorni, bez solidnog  rada 
n a  vez iv an ju  tla  u  široj zoni erozi­
jom  zahvaćenog  tla.«
O vo se kod  nas u  Ju g o slav iji n a j­
bo lje  m ože i ocijeniti. G dje  imamo 
n a jv eć i broj bujica, i gd je  su one n a j­
opasn ije?  Svi znam o da su one tam o
gdje je  nesta lo  šum a, tam o su one. U 
Srbiji — G rdelička k lisura. U M ake­
doniji se n jih o v  b ro j ne može n i pre- 
b ro jati. O ne su već do sada 10% po ­
ljop riv rednog  zem ljišta  uništile . U 
D alm aciji, u  H rvatskom  Prim orju  kao 
i u  H ercegovini, svaka  »draga« može 
se reći is tov rem eno  je  i bujica. B uji­
ca nem a sam o tam o gdje  se  sačuvala  
šum a: Bosna —  sliv  Sručice (fotogra­
fija  br. 1), d ivno  nas u  to uv je rava .
F o tografija  1
I mi u  pod ruč ju  akum ulacionog b a ­
zena im am o d ivn ih  p rim jera  ko ji nam  
očito govore da šum u m oram o bez- 
uslovno svuda i na  svakom  m jestu, 
do poslijednog  stab la  začuvati.
A ko uzm em o sam o slivno područje  
rijeke  N ere tv ice , k o ja  se kod  O stroš- 
ca  u lijev a  u  R ašu i p rostudiram o ga, 
ona će nam  sam o reči ko jim  se pute- 
vim a trebam o rukovod iti da začuva- 
vam o akum ulacion i bazen od zamu- 
ljivan ja .
N ere tv ica  je  duga oko 30 km i u  
n ju  se s lijev a ju  nekoliko m anjih  
drugih  slivnic područja, kao  što su: 
D janići, Podhum , Seonica, K osta jn i­
ca, G arcvnik , C rni po tok  kao  i č itav  
niz m alih  potočića.
U p ros to ru  izvora pa  skoro sam ih 
D janića —  D obričevići sa  lijeve  s tra ­
ne i požetva  sa desne strane, slivno 
područje  N ere tv ice  obraslo je  gustom  
visokom  šum om. U tom  području  ap ­
solutno nem a znakova za stv a ran je  
b u jica  (fotografija  br. 2). U susjednom  
p red je lu  D janića, šum a je  jedn im  di­
jelom  izk rčena obično pa ljen jem  — 
p red je li »Bitovnje« slika br. 3, i več  
se p o jav lju ju  bu jična  područja, s tv a ­
ra ju  se duboke vododerine (slika br.
4). Do ovoga sliva  je  pred io  Podhu- 
ma, slika  je  jo š gora, šum e im a još 
m anje a vododerina  m nogo više. P re­
dio Seonice (slika br. 5, 6 in 7) ko ji
Fotografija  2
Fo tografija  5 F o tografija  8
F o tografija  6
Fo tografija  3
Fo tografija  4
F o tografija  7
se do ovog p od ruč ja  nadovezuje , p ru ­
ža b ijednu  ali uočljivu  sliku  kako 
se jedno  po d ru č je  m ože d eg rad ira ti 
nestankom  šum e a naročito  ono sti- 
jen je , k o je  se u  šum i stvara , a k o ja  
jed ino  ovakva  po d ru č ja  m ože saču ­
vati.
O vdje, u  ovom  slivu  na jljep še  se 
m ogu v rš iti isp itivan ja , sa koga  sa 
gore n av ed en ih  područja  pri istom  
, in tenzite tu  p adav ina  u N ere tv icu  do­
tiče vode, k ak v a  je  ta  voda, k o ju  k o ­
ličinu m a te rija la  ona sobom  vuče, i 
ko ji je  p ro ćen a t u lijev an ja  vode?
Svim a nam a je  dobro poznato  da 
šum a zadržava  vodu, ali n e  i koliko  
i kako, a za nas ovo u akum ulacionim  
bazenim a je  n a jvažn ije , pa ćemo se  u 
ovom  problem u m alo zabaviti.
Prem a švajcarsk im  podacim a (En- 
gler) u k ro šn jam a je lov ih  i sm rčevih  
šum a zadržava se 19 % , u  borovim  
27%  a u bukov im  5 % , c jelokupnog 
atm osferskog taloga.
U slijed isp a rav an ja  od cjelokupnog  
ta loga ispari se u  šum i n a  b iljkam a 
15 % a na  zem lji 5 % , dok se n a  o tvo ­
renom  zem ljištu  ispari 24 % , što  znači 
da se skoro  sav  atm osfersk i talog, k o ­
ji je  pao i zadržao se u  k ro šn jam a 
drveća, i ispari, t. j. ne  dopre na  
zemlju.
U slijed tran sp irac ije  b iljak a  u šum i 
ostane 20% oborinsk ih  padav ina , dok 
na  golom zem ljištu  svega 6% . U pija- 
n je  vode u zem lju  u šum skim  p red je ­
lim a iznosi 23 % od tačk e  zasićen ja  
a livadam a 12% . U šum i zem lja  je  
isp resjecana  m nogobrojnim  kanalim a, 
hodnicim a i raznim  šup ljinam a od 
m nogobrojnih  v rs ta  životin ja, izum r- 
log k o rjen ja , žilja, g lista i la rv a  i 
drugog ko ječega. U slijed ovoga ras- 
tresito st tla  je  m nogo veća, sv i ovi 
kanali ispun jen i su vazduhom , tako, 
da ovakva zem lja im a svo js tvo  da 
naglo  up ije  ve like  količ ine vođe u p ra ­
vo kod velik ih  padavina , p ro v a lja  ob ­
laka  i in tenzivn ih  kiša, što ostala  
zem ljišta, na ro č ito  o ran ice  i goleti, 
nem aju. O vo je  jedan  v rlo  važan  č i­
nilac za sp rečav an je  erozija  kod  n a ­
glih  padav ina .
U šum i n a  zem ljinoj površin i osim 
biljnog p o k rivača  nalaz i se deb lji sloj 
listića i g ranč ica  — sten ja  — šušnja, 
ispod koga je  opet sloj hum usa. Sve 
ovo u tječe  n a  naglo  u p ijan je  k a ta ­
strofaln ih  voda.
Po stab lim a po jed in ih  v rs ta  d rv e ta  
nalaze se  razne  pečurke, m ahov ina  i 
lišajev i ko ji poput sun d je ra  u p ija ju  
vodu. N a jedno j 300-godišnoj je li pro- 
nad jeno  je  200 kg  lišaja, ko ji je  u  s ta ­
n ju  da zadrži i do 200 lita ra  vode.
Sve u svem u, šum e b lagotvorno  
u tiču  n a  zaštitu  tla  od in tenzivn ih  
padavina: sp rečav a ju  nag lo  do tican je  
vode u vodotoke, po v ećav a ju  v laž ­
nost u  vazduhu, od ržavaju  in tenz ite t 
podzem nih izvorsk ih  voda, te  za jed ­
no sa b iljn im  pokrivačem  i raznim  
travam a sp rečav a ju  sp iran je  i rastva- 
ne zem lje, t. j. zam uljivan je  a tm o­
sferske vode u vodotocim a; sp reča­
v a ju  eroziju  i ko roziju  odnosno sp re­
čav a ju  da nabu ja le  rijek e  u svojim  
koritim a nose ogrom ne količ ine vuč­
noga nanosa, p jeska, šodera  i kam e­
na, p ro tiv  čega se  up ravo  mi imamo 
da borim o u svrhu  zaštite  akum ula- 
cionog bazena od zam uljivan ja .
Stoga je  i prirodno  a i nužno da: 
šum am a i šum arstvu  n a  području  jed ­
nog ovakog važnog bazena posvetim o 
n a jozb iljn iju  pažn ju  i šum e u tom 
pod ruč ju  stavim o pod na js tro ž iju  za­
štitu ; da ogoljele, isk rćene  i devasti­
ran e  površine, kao  i dobar dio o ran i­
ca n a  nagnu tim  stranam a, gdje god 
možem o oček ivati da će doći do spi­
ra n ja  i deg radacije  tla, pošum im o. To 
je  jed an  od osnovnih  zadataka, koji 
u  tom  području  im am o izvršiti.
V lada NRBiH u tom  pogledu  učin i­
la  je  več prilično: donešen  je  Zakon
0 p reo rije n tac iji po ljop riv redne  proiz­
vo d n je  na  nagnutom  zem ljištu! Za­
b ran jeno  je  držan je  koza, čak  i san ­
sk ih ; zab ran jeno  je  k re san je  lisnika.
Ali, u pogledu zaštite  šum a ima još 
mnogo štošta  da se učini, pa  da s ta ­
n je  na  te renu  bude zadovoljavajuće.
Jo š u v ijek  se v rši p rekom jerno  is ­
ko riš tav an je  šum a. N a te r ito riji aku- 
m ulacionog bazena posto ji P ilana u 
K onjicu, a N arodni odbor sreza P ro­
zor bav i se m išlju  da podigne p ilanu
1 u Prozoru!
Mi m edjutim  mislim o da ne samo, 
da je  neophodno potrebno  spriječiti 
podizanje  nov ih  p ilana, već je isto ta ­
ko po trebno  i posto jeće ukinuti. Uop- 
šte  biće bar u prvo v rijem e potrebno 
da se  spriječi svaka  sječa  ne  samo 
šum a, već i svakog po jed inog  stabla, 
pa čak i g rane, je r  je  tlo toliko de­
v astirano  da ono traž i p rašum ski po ­
krov, traž i zaštitu.
Inves tito ru  za pod izan je  h idrocen­
tra le  u slivu rije k e  N e re tv e  isp latiće 
se više, da u svako selo, svak i zase­
lak  i po jed inu  kuću uvede električno 
osvetljen je , e lek trične  štedn jake  i 
e lek trične peći, nego što  će dozvoliti, 
da se šum a siječe i un iš tava . A slo­
bodno se može reči da  gotovo 80% 
stanovn ištva  im a još danas o tvorena 
ognjišta!
Zar je  neophodno potrebno  da u 
područjim a, gdje m islim o podizati h i­
d rocen tra le  n a  principu  akum ulacija, 
istovrem eno da vršim o i eksp loatac i­
ju  drvnih  m asa, kada  ove iste služe 
nam a za zaštitu! Zar se šum a ne  može 
drugačije, bo lje  i k o risn ije  n a  ovakom  
području  izkorištavati, nego što je 
s ječa  drveta?
Engler kaže: borove šum e 27% a t­
m osferskih  ta loga zadrže u krošnji! 
Pa kad  je  tako, zašto  da ih  posječe- 
mo? Zar mi u  ovim  šum am a ne m o­
žemo v ršiti sm olarenje, zar ne  m ože­
mo sakup lja ti sjem e itd. N a ovom 
području , t. j. na P renju , raste  jedna  
od na jd ragoc jen ijih  v rs ta  bo rova tzv. 
M unika (pinus leukoderm ia). Sm olare­
n je  na  ovoj v rs ti bo ra  naročito  je 
donosno iako je  prinos sm ole prilič­
no  m ali (zbog velike  nadm orske v i­
sine i k ra tkog  vegetac ionog  perioda) 
ali je  zato  kvalite tan , odnosno smo-
la ren jem  n a  ovoj v rsti bora u  s tan ju  
je  n a ša  d ržava  da pro izvodi balzam , 
ko ji je  po k v a lite tu  rav an  »K anad­
skom  balzam u«, po treban  vo jno j in ­
dustriji, a koga sve ev ropske d ržave 
uvoze iz A m erike, pa i naša  (isp itiva­
n jem  dokazao  ing. Terzić).
O grom ne površine po tpuno ogo lje­
le n a  P ren ju  i Č vrsnici, na ko jim a bi 
m ogla u sp jev a ti ova v rs ta  bora, m o­
gle bi se sa  m alo v iše volje, truda  i 
za lagan ja  pošum iti i dobiti tak o  d ra ­
gocjen i kom pleksi šum a u budućno ­
sti. O ni bi nam  istovrem eno zaštitili 
i tlo.
M unikino sjem e isto  tako  dragocjen  
je  i skupocjen  izvozni artik l, traž i ga 
Š vajcarska.
I d ruge  v rs te  d rveća  ne m ora ju  se 
isk o rišćav a ti za sječu  drveta, p a  da 
ipak  budu  korisne i ren tab ilne  našo j 
p riv red i.
Pitom i kestin , koji je  p rilično ra s ­
p ro s tran jen  n a  jednom  dije lu  po d ­
ručja , svo jim  plodovim a isto  kao i 
o rah  može v iše  ko ristiti nego li d rv ­
nom  masom . H rastov  žir, bukvica, lje ­
ska, drijen , oskoruša, jabuka, d iv lja  
jabuka , sm reka, lipa i b rag rem  m ogu 
k o ris titi za unap red jen je  p riv rede  
jedne te r ito rije  a da ne  budu p o sje ­
čene. O sim  toga, u šum i ra s tu  m no­
gobro jne druge korisne  vrste, č iji se 
p lodovi tak o d je r m ogu odlično isk o ­
ris titi i unovčiti, kao n. pr. m aline 
jagode, kupine, borovnice, šipak, ra z ­
ne je s tiv e  g ljive, ljekov ito  i m edo ­
nosno bilje.
U šum i živi č itav  niz p lem en itih  
d iv ljači, a u  planinskim  rijekam a raz- 
n ov rs te  sla tkovodne ribe, naročito  pa- 
s trn k a  i rakovi, tako  da ona ig ra  n a ­
ročito  v idnu  ulogu za razvoj lovnog 
turizm a, kao  turizm a, a istovrem eno 
i u g o stite ljs tv a  uopšte, kao i za ra z ­
vo j p lan inarstva .
Šum a podiže i pobo ljšava  zd rav ­
stveno  s tan je  naroda, ona om ogućava 
bolnim a da se  oporave u n jen im  vaz- 
dušnim  banjam a, a trudbenicim a da 
se poslije  težkog i napornog  rad a  
osvježe i odmore. Šuma n as štiti i 
b ran i od n ep rija te lja  i razn ih  drugih  
nepogoda.
V idim o dakle, kakve bi sve koristi 
u  jednom  slivnom  području  im ali od 
šum e, a da nam  šum a ipak  korisno  
posluži kao jed ina  rac ionalna  k u ltu ra  
na  strm im  i v rle tn im  stranam a za za­
š titu  tla.
N a površinam a na  ko jim a bi b ila  
m oguća po ljop riv redna  pro izvodnja  
trebalo  bi fo rsira ti unosn ije  v rs te  od 
žitarica . N a mnogim područjim a sije 
se ječam , zob, pšen ica i kukuruz, ko ji 
d a ju  v rlo  m ale ili skoro  -nikakve p ri­
nose. Š ta  može dati ko risti ova k u l­
tu ra  kukuruza  (slika br. 8). Koliko 
truda, koliko  pažnje, a na  k ra ju  ipak  
ništa!
Svesti s je tv u  žitarica  na  na jm an ju  
m jeru , značilo  bi podizan je  p riv rede  
u ovom  području . Jednom  m alom  an a ­
lizom naši ekonom ičan  sa lakoćom  bi 
mogli dokazati šta  je  unosn ije  i ko ris­
n ije  u ovakvom  području  gajiti, pa
ćem o to  p repustiti n jim a. M ožemo 
sam o tv rd iti da ako bi jed an  dio ove 
pov rš ine  zasadili krm nim  biljem , d ru ­
gi dio povrtlarsk im  produktim a, te  uz 
m režu n a tapn ih  kanala , u  ovom  k ra ­
ju  industrijsko-tu rističkom  p ren a trp a ­
nom  radništvom  iz č itave  Republike, 
a oskudnom  povrćem , prinos polja 
udesetostručio  bi se.
R aznovrsna je  p riv reda  kojom  bi se 
stanovn ištvo  ovoga k ra ja  trebalo  ba­
viti, a da n jeg o v  rad  bude u prvom  
redu  ko ris tan  i plodan, da m u om o­
gućava  podizan je  standarda , da ga 
ekonom ski o jačava  i ku ltu rno  uzdiže 
i p rosv jeduje .
N e može se  dozvoliti da pored  jed ­
ne tak o  ogrom ne h idrocen tra le , e lek ­
trific irane  željeznice, široke i m oder­
ne au tostrade , k rasn ih  stanbenih  
zgrada, v ila  i ho te la  pokra j obala v e ­
likog  v je š tačkog  jezera, ko lone m la­
dih d jev o jak a  u p rim itivnoj odjeći, 
n a to v a ren e  brem enom  g ran ja , žilja i 
su š ika  sa  p letivom  u ruci ko rača ju  za 
stadom  m ršavih, sitnih, up rljan ih , ne- 
rasn ih  i neren tab iln ih  k rav a  i žgolja- 
v ih  pobucan ih  ovaca, ko rača ju  bez- 
putnim  v rletn im  kam enim  ili b la tn ja ­
vim  stazam a satim a sa  šum skog na- 
p asiš ta  u p ravcu  svoga još jadn ijeg  
i p rim itivnog  začadženog, sm rdljivog 
i zagad jenog  naselja .
Z ar ove m lade d jevo jke  ne  bi m o­
gle svo je  ruko tvorine , vezivo, čipke, 
m aram ice, to rbe ili k ak v e  druge p ro ­
izvode p ro d av a ti sto tinam a h iljada 
tu r is ta  iz zem lje i inostranstva , ko ji 
će posjeć iva ti ovu n ašu  na jv eću  h i­
d rocen tralu .
Z ar ško la  Sm aila K ulenovića ne  
m ože osposobiti na  sto tinu  om ladina- 
ca  k o ji će svo je  rezbarske, drvore- 
začke i duborezačke ruko tvorine , mu- 
štik le, tabakere, ku tije , ram ove sa fo­
tog rafijam a brane, jezera , g rada  Ko­
n jic a  itd. takod je  unovčiti kod  ovih 
m nogobrojnih  posje tilaca  ovih  kra jeva .
Z ar se u  ovim  k ra jev im a n e  bi mo­
g la  razv iti p le tarsko -košarska  indu­
s tr ija  p letenog  n am ješ ta ja  od vrbovog 
pruća.
Z ašto  da ovako kršn i i b is tri m ladi­
ći i d jevo jke  p rovode sv o ju  divnu 
m ladost u svak idašn jo j trci za sto ­
kom  po strm im  padinam a, k o je  će se 
n ad v išav a ti nad  jezerom ?
Z ar ne  bi bilo  ko risn ije  da ova 
om ladina skup lja  razno ljekov ito  b i­
lje, tako  po trebno  našo j farm aceu t­
skoj industriji?  Ili skup lja  razne šum ­
ske p lodove i p redaje  ih  ili p rerad ji- 
vačko j industriji ili na  svak idašn jem  
pazaru? Zar ne  bi bilo korisn ije  od­
n jegova ti i osposobiti g eneracije  pče­
lara?
Z ašto su n a  pr. svi podignuti pče­
lin jac i zapušteni, upropašćen i ili n a ­
s tan jen i stanovništvom , i um jesto 
pčela rstva , ko je  je  za ovaj k ra j ko ris­
n ije, dozvoljeno palen je  m nogobroj­
n ih  k rečana  i razv ijena  ova prim itiv ­
n a  industrija  kreča, k o ja  u p ravo  ide 
za un ištavan jem  šuma?
Z ar se u ovim  k ra jev im a n e  bi mo­
glo razv iti peradarstvo , živ inarstvo, 
kun ićarstvo  i. dr.
U pravo  u ovim  krajev im a, pored 
raznov rsne  kućne radinosti, treb a  fo r­
sira ti i ra zv ija ti razne zanate  i o d n je ­
gova ti č itave  generacije  zanatlija , čiji 
će p rod u k ti im ati ve liku  prodju.
Pored  poslova, odnosno dugogodiš­
n jih  rad o v a  n a  pod izan ju  čitavog  si­
stem a h id rocen tra la , ob jeka ta  usko 
povezan ih  sa h idrocen tralam a, ce s ta ­
ma, željezn icom  pored pod izan ja  g ra ­
dova i n ase lja , u n ap red jen ja  i p reo ri­
je n ta c ije  po ljop riv rede , godinam a će 
se s tanovn ištvo  čitavog  slivnog pod­
ru č ja  b av iti radovim a n a  pošum ljava- 
n ju , konso lidaciji i v ez ivan ju  tla, u re- 
d jen ju  bu jica , h iđ ro tehn ičk ih  rad o v i­
m a, m elio rac ijam a i. dr.
N em a prem a tom e n ikakve  bo jazn i 
od čega će, i kako  će ž iv jeti ovo s ta ­
novn iš tvo  ako se ne bude bav ilo  p ri­
m itivnom  ekstenzivnom  p o ljop riv red ­
nom  proizvodnjom , i jednostavno  re ­
ći: »Nema m u m jesta, treba  ga ise­
liti.«
N ap ro tiv , b roj stanovnika u ovom 
p o d ru č ju  sasvim  je  m ali da b i m o­
gao one radove ko ji su pred  nam a, 
izvršiti. Sa m asom  n ap ro tiv  treba  ra ­
diti, u č iti je , bo riti se, ub jed jivati, 
dokaz iva ti i uzdizati je, da bi m ogla 
da sh v a ti š ta  jo j nam eće jezero  i h i­
d rocen tra la , šta  jo j donosi socija li­
zam!
Da bi m ogli uspješno da  se borim o 
p ro tiv  zam uljivan ja  akum ulacionog 
bazena od zasipavan ja  i da -sprovodi- 
mo sv e  one po trebne  m jere  ko je  nam  
ova b o rba  nam eće, potrebno je  da 
im am o jedno  organizaciono tijelo , 
jednog  ču v ara  akum ulacije, ko ji će 
sp rovod iti u d jelo  sve potrebne, p ri­
v red n e  i adm in istra tivne  m jere i 
ko ji će izvoditi sve po trebne gra- 
d jev inske , m elioracione, šum sko-kul- 
tu rne , odbram bene i zaštitne radove, 
kao  i naučno-stručno  isp itivačke i 
eksperim en ta lne .
Da bi se jezero  sačuvalo  od zamu- 
Ijav in ja , po trebno  je  izvršiti slije ­
deće:
1) U sv rhu  zaštite  i konsolidacije 
tla  p rog lasiti cjelokupno područje 
»N acionalnim  parkom «, te nasto ja ti 
da se kao  takvo  uredi u  pravom  sm i­
slu riječi.
2) P rog lasiti sve šume n a  te rito riju  
slivnog  područja  akum ulacionog b a ­
zena za dvadeset godina zaštitnim  
i zab ran iti u n jim a svaku  eksp loatac i­
ju  d rvn ih  m asa i sječu, k resan je  ili 
p o tk resav an je  ukoliko to  šum sko- 
uzgo jne  m jere  ne  zah tjev a ju  u svrhu  
n jege.
3) Izvršiti d e ta jln ju  p reo rijen tac iju  
p o ljop riv redne  proizvodnje n a  strm im  
zem ljištim a.
4) Posvetiti n a jveću  pažnju  n a  una­
p red jen ju  po ljop riv rede  i p o ljop ri­
v redne  proizvodnje  uopšte.
5) N a osnovu savrem enih  u rb an isti­
čkih principa  izvršiti g rup isan je  raz­
b acan ih  seosk ih  dom ova, te  novopo­
d ignu ta  n a se lja  snabdjeti svim  m oder­
nim  i savrem enim , za ekonom ski i 
k u ltu rn i ž ivo t potrebnim  uredjajim a, 
m ašinam a i sp ravam a za selo.
6) Izvršiti e lek trifik ac iju  sv ih  n a ­
selja.
7) Izgrad iti saob raća jn ice  i ceste  od 
nase lja  do g lavn ih  pu teva .
8) U n ap red jen ju  v o ća rs tv a  sa k v a ­
litetn im  voćem  po sv e titi n a jv eć u  paž­
nju.
9) P ovećati po ljop riv red n u  proiz­
vodn ju  sa  krm nim  biljem .
10) P reo rijen tisa ti s točarstvo  k ru p ­
ne stoke sa lu ta ju ćeg  na  s ta jsko  go­
spodaren je . Z am jeniti brdsko  goveče 
sa p lem en itijom  i k rupn ijom  vrstom .
11) P ovećati p ro izvodn ju  po v rtla r- 
skih proizvoda.
12) R azgranati m režu voćnih  ra sad ­
nika.
13) Izvršiti h id ro tehn ičke  m eliora­
cije  u  onim  p red je lim a  pogodnim  za 
na tapan je .
14) U nap red jen ju  pče la rs tv a  posve­
titi što  v eću  pažnju.
15) O snovati pče la rsk u  školu.
16) R azvati farm ersko  živ inarstvo  i 
kunićarstvo .
17) U napred iti s ta jsk o  sv in jogo jstvo  
ishranom  žira  i kestena .
18) O bezbediti razvo j v inog radar­
stva  tra siran jem  n ag n u tih  terena .
19) Izvršiti m elio risan je  svih pred- 
p lan insk ih  i p lan in sk ih  pašn jaka .
20) Izgrad iti n iz č a tm ja  na  p lan in ­
skim pašnjacim a.
21. Izvršiti po šum ljavan je  i zatrav- 
ljivan je  sv ih  ogolje lih  površina.
22) G ajen ju  i pod izan ju  riba  i ri­
bolovu obra titi što veću  pažnju . Po­
dići veći b ro j m rijestilišta .
23) Posvetiti pažn ju  ugostite ljstvu .
24) R azviti zanatstvo .
25) R azviti kućnu  rad inost: čipkar- 
stvo, vez, p le ten je , tkan je , šivanje, 
duborez, drvorez, ku jundćiluk  i. dr.
26) R azviti ko rp arsk u  in dustriju  i 
industriju  p le tenog  n am ješta ja .
27) R azviti i razg ran a ti m režu sa ­
kup ljan ja  ljek o v ito g  b ilja .
28) R azviti i razg ran a ti m režu sa­
k u p ljan ja  sporedn ih  šum skih  p lodova 
i proizvoda.
29) Za p od ruč je  akum ulacionog b a ­
zena u K onjicu  podići tvo rn icu  za 
p re radu  i k o n ze rv iran je  voća i po v r­
ća i bezalkoho ln ih  p ića sa pokretn im  
putnim  stan icam a u voćarsk im  k ra je ­
vim a bazena.
30) Radi sn ab d jev an ja  s tanovn ištva  
u žitaricam a podići u K onjicu i Prozo­
ru  silose.
31) Radi sn ab d jev an ja  stanovništva 
ko lon ija lom  i drugim  potrebam a or- 
gan izova ti u  udaljen im  m jestim a ot- 
kupno-p rodajne  stan ice, t. j. p ro d a ­
vaonice.
32) U c ilju  zaštite  šum a organizo- 
va ti požarne  stan ice i postav iti čuva­
re. O bratiti pažn ju  čuvan ju  i zaštiti 
šum e od šum skih  šte točina, insekata , 
sn jegolom a i v jetro lom a.
33) U c ilju  zaštite  šum skog tla, za­
b ran iti v lačen je  d rv e ta  i svakog  d ru ­
gog m ate rija la  po zem lji, zabraniti 
spuštan je  d rv e ta  suvim  zem ljanim  ri­
žama.
34) Z abran iti podizanje  i pa ljen je  
krečana.
35) Z ab ran iti p a len je  ćum ura.
36) Z ab ran iti pod izan je  og rada  od 
d rv e ta  i g ran ja , već od kam ena, b e ­
tona  ili od žice, ili živice.
37) Z ab ran iti sam ovoljno  podizan je  
m linova p o to ča ra  bez osiguran ja .
38) Z abran iti ispašu  u šum i krupnoj 
stoci u m jesecim a razv ijan ja  v eg e ta ­
cije  (april - maj).
39) Z ab ran iti o tvo rena  ognjišta.
40) Z ab ran iti sak u p ljan je  šušn ja  i 
stelje .
41) Z ab ran iti p roda ju  i p rep roda ju  
d rveta . •
42) Izko riš tava ti p ilo tinu  za ogrijev .
43) O rien tisa ti isk o riš tav an je  šum a 
na  sm olaren je  i ek sp loa tac iju  šum ­
sk ih  p lodova i sjem ena.
44) Izrad iti dvadesetogod išn ji p lan  
u red jen ja  šum arstva.
45) Sačin iti k a ta s te r  bujica.
46) Izrad iti p erspek tivn i p lan  u re ­
d jen ja  bu jica .
47) Prići sistem atskom  i brzom ure- 
d jen ju  n a jo p asn ijih  bu jičn ih  tokova.
48) O rganizovati b u jiča rsk u  službu 
zaštite  od k a tas tro fa ln ih  p rova la  ob­
laka, ču van ja  i od ržavan ja  podignu­
tih  objekata .
49) O rganizovati razg ran a tu  hidro- 
m eteoro lošku  službu sa  m eteo ro lo ­
škim  stanicam a.
50) Postav iti posm atrača vodosta ja  
i organizovati službu o b av ješ tav an ja  
i h itne zaštite.
51) O rganizovati stan ice za ocjenu 
i o sm atran je  do tican ja  vode iz p o je ­
din ih  bu jičn ih  područja.
52) O rganizovati s tan ice  za unapre- 
d jen je  i zaštitu  b iljnog  pokrivača.
53) F o togram etrijsk i snim iti c je lo ­
kupno slivno područje  akum ulacio- 
nog  bazena.
54) T ahim etrijsk i snim iti s tan je  te ­
rena  akum ulacionog bazena sa sta ln ih  
od red jen ih  spojnih  tačaka , repera, i
ovako  sn im anje n as tav lja ti svake  go­
dine, rad i tačne  ev idenc ije  o sm an ji­
v an ju  zaprem ine jeze ra  od zam uljiva- 
n j a .
55) U p ro sv jeć iv an ju  i ku ltu rnom  
uzd izan ju  n a ro d a  uložiti što  v iše  n a ­
pora.
56) R azviti ljubav  om ladine prem a 
sportu : p livan ju , veslan ju , k a jaš tv u , 
stre ljaš tv u , lakoj atletici, b iciklizm u, 
p lan in a rs tv u  i drugim  sportovim a.
Pom oću ovih  m jera  i č itavog  niza 
d rugih  m je ra  prem a p rilikam a i na- 
sta lo j po treb i, ko je  će se m orati oba­
v iti u  k ra tkom  periodu  ukoliko bude­
mo p rim oran i i nagnan i stica jem  
okolnosti, m oći ćemo dobrim  dijelom  
da  zaštitim o tlo, da spriječim o erozi­
ju  i k o roz iju  a  istovrem eno da osigu­
ram o m jesnom  stanovn ištvu  jed an  b o ­
lji, k u ltu rn iji i srećn iji živo t u  našo j 
d ivnoj i h rab ro j socialistički dom o­
vini.
Ing. Sergije  L azarev 627.141.2 : 551.3.053
Uredjenje bujica i erozioni procesi u NRBiH
M ože se  reći, da N arodna repub li­
ka  Bosna i H ercegov ina  spada m edju  
one naše  N arodne -Republike, gdje 
borba p ro tiv  šte tnog  d je lo v an ja  bu ­
jica  i p ro tiv  erozije, treb a  da zauzm e 
v idno  m jesto .
Prem a zadnjim , ali na  žalost n ep o t­
punim  podacim a, u  Bosni i H ercego­
vin i im a 546 što većih  što m an jih  re- 
g is trovan ih  bu jica . V jeru jem , da kad  
bi se izrad io  jed an  solidan k a ta s ta r  
bujica, da bi ta j broj bio znatno veći.
Tako velik i b ro j bu jica , kao  i po ­
jav a  erozije n a  površinam a v an  b u ­
jičn ih  područja , jav io  se kao  poslje­
dica devastac ije  šum a i nep rav ilnog  
načina  k o riščen ja  zem ljišta n a  b re ­
govitim  i p lan insk im  teren im a kojim a 
obiluje Bosna i H ercegovina.
N am a je  dobro  poznato k ak av  zna­
čaj ima b iljn i pokrivač  na  zaštitu  tla  
od erozije. O n svojim  nadzem nim  đi-
Slika br. 1. Erozioni p rocesi na  desnoj 
obali »K arljušćice« u slivu u N ere tvu
jelov im a vrši re tenziju  oborinske v o ­
de, lomi n jenu  snagu  n a  n jenom  p u ­
tu  po strm o nagnutim  terenim a, one­
m ogućavajući jo j da stvori živu silu 
pom oću ko je  bi m ogla razara ti i n o ­
siti razoreno zem ljište, a svojim  pod-
Slika br. 2. Erozija na  po ljop riv red ­
nom  zem ljištu  u  slivu  bu jice  »Nere- 
tvice«
zemnim djelovim a arm ira tlo i čini 
ga kom paktnijim  i o tpornijim  protiv  
razaran ja , a da ne  govorim , da ga 
štiti i od raspadan ja  pod uticajem  
raznih  faktora.
N eprav ilan  odnos prem a biljnom  
pokrivaču, n jegovo  neracionalno  ko ­
riš ten je  i p re tv a ran je  šum skih pov r­
šina na strm o nagnutim  teren im a u 
druge v rs te  ku ltu ra  dovelo je  u  n a ­
šoj Republici do po jave  snažnih  ero- 
ziono-destruk tivn ih  procesa, čije  se 
teške posljedice o sjeća ju  skoro na
svakom  koraku , a u  pojedinim  k ra je ­
vim a doveli su i do jako  zab rin jav a ­
jućeg  stan ja .
Samo ilu strac ija  radi, n aveo  bi je ­
dan p rim jer iz slivnog p od ruč ja  r i­
jek e  N ere tve , ko ji nam  očito  sv jedo ­
či o nag lom  propadan ju  zem ljišta  i o 
in ten z ite tu  erozionih  procesa.
Tako u v rijem e izrade k a ta s tra  za 
vrijem e A ustro-U garske m onarh ije  b i­
lo je  u čitavom  slivnom  području  r. 
N ere tve  i Rame do m jesta  b rane  HE 
Jab lan ice  27.216 ha  oran ičn ih  pov rš i­
na, dok ih  je  za vrijem e popisa iz 
1951 godine nad jeno  svega 13.873 ha 
ili cca 50 % od p rvobitne površine. 
A ko bi to  p ro računali u  zaprem insku 
ko lič inu  spranog  zem ljišta, dobili bi, 
da se godišn je  spira cca 4000 m3 zem ­
ljiš ta  na  1 km 2 oraničnih  površina. 
A uzevši u  obzir stan je  neplodnog 
zem ljišta u  tom e području, v id je li bi, 
da je  n jeg o v a  površina  za vrijem e 
izrade k a ta s tra  iznosila 3.465 ha, a 
1951 godine 12.342 ha, što znači da 
se p o v rš ina  neplodnog zem ljišta po ­
v eča la  za cca 3 puta . O vaj po d a tak  
nam  n a jb o lje  sv jedoči o s tan ju  e ro ­
zionih procesa, ko ji se od ig ravaju  u 
slivovim a naših  rijeka.
N e analiz ira jući u de ta lje  sve fak ­
to re  k o ji su  pogodovali s tv a ran ju  bu ­
jica  i deg rad iran ih  terena, m ože se 
sam o konsta tovati, da su š te te  od b u ­
jica  i od erozije  zem ljišta v rlo  velike  
i da nem a skoro n i jedne  p riv redne 
grane, k o ja  ne bi od toga trp ila.
V ećina naših  g lavnih  saobraćajn ica  
pro lazi dolinam a rijeka  u k o je  se sli­
je v a ju  sa  b rdsk ih  pad ina  bezbrojne 
bu jice  i p rem a kojim a g rav itira ju  de­
g rad iran i teren i, za trpavajući te  sa- 
ob raćajn ice  i n jihove ob jek te  nanos-
nim  m aterijalom , tako  da često  dolazi 
do p rek id a  saobraćaja . O vo prouzro­
k u je  ve like  m ateria lne  šte te  zbog ob­
u s ta v lja n ja  saobraćaja , te  ve like  iz­
da tke  oko n jegovog  u spostav ljan ja . 
Izm edju  ostalog n a jv iše  su  ugroženi 
željezn ička  p ruga M ostar —  S ara je ­
vo, Tuzla — Doboj, Samac —  Sara­
jev o  i dr. a »da ne  spom injem  skoro 
i sve pu teve. U prošlo j godini samo 
jed an  p rek id  saob raćaja  na  pruzi M o­
s ta r — Sarajevo, koji je  tra jao  ne­
koliko  dana, nanio  je  našo j narodnoj 
p riv red i š te tu  od 92,000.000 din.
N eobuzdane i razb jesn ile  bu jice  ne 
štede  n iš ta  n a  svom e putu  do prijem ­
n ih  rijek a , a snoseći u is te  velike 
ko lič ine nanosnog  m aterija la , m enja- 
ju  im p rav ilan  tok, što  izaziva pod­
riv an je  i obu rvavan je  obala, često 
n a  raču n  sm an jen ja  po ljoprivrednog  
zem ljišta , s tv a ra ju  se razni plićaci, 
sp rudov i i brzaci, izdiže im se korito  
što p rouzroku je  poplave.
Za odbranu  od toga m oraju  se p ra ­
v iti odbram beni nasipi, č ija  je  izrada 
i održan je  dosta  skupo. A li i ovo u 
k ra jn jo j lin iji je  sam o p a lija tiv n a  m je­
ra  iz razloga, što sa sta ln im  priđolas- 
kom  nanosnog  m aterija la  ko rito  im 
se sta lno  izdiže, a  prem a tom e treba 
v rš iti ili bagerovan je  ili pov isivan je  
nasipa . Logično je  da p rav i način  
b o rbe  p ro tiv  toga  jeste  san iran je  bu- 
jićn ih  područja  i deg rad iran ih  terena 
te zavod jen je  p rav ilnog  načina  k o ri­
ščen ja  zem ljišta.
Kod nas na  žalost n ije  v ršeno  m je­
ren je  nanosa  na  našim  rijekam a, ali 
v je ru jem  da su te  količ ine velike. Ilu­
s tra c ije  radi naveo  bi slijedeći slučaj: 
P rošle  godine rijek a  N ere tv a  kada 
je  im ala  p ro toku  od 1800m3/sek  kod 
Jab lan ice  ona je  p re lila  u  s tro ja ru  
HE Jab lan ica  i ostav ila  sloj vode u 
v is in i od 10 m. K ada se nanos istalo- 
žio izvršeno je  ispum pavan je  vode, 
te  je  tom  prilikom  konsta tovano , da 
je  n a  dnu  ostao sloj m u lja  deb ljine 
10 cm. To znači da je  u  l m 3 vode 
bilo  0,01 m 3 nanosa. A ko se uzme, da 
je  s red n ja  p ro toka  kroz 24 sa ta  bila 
1200m 3/sek  dobija  se, da je  rijeka  
N ere tv a  pron je la  k roz to  v rijem e oko
l,000.000m 3 lebdećeg nanosa. Ako bi 
tom e dodali i količinu vučnog  nanosa 
k o ji n ije  m jeren , a za ko ji se iz isku­
stva  zna da ga u ovom bazenu ima 
prilično, dobili b i jednu  zam ašnu ci­
fru  o ukupnoj količin i nanosa.
O jak im  erozionim  procesim a u sli­
v u  n aših  rijeka  sv jedoče nam  i tak o ­
zvan i »teško prohodni sektori«  na  
r. Savi. T akav  sek to r kod  ušća Une 
iznosi 18 km, kod ušća V rbasa  5 km, 
ušća U krine 9 km, Šam ački sektor 
(ušće Bosne) 39 km, R ačanski sektor 
(ušće Drine) 17 km  itd. K akve sve to 
im a teške  posljed ice za p lovidbu i za 
odbranu  od poplava, mislim  da o tom e 
ne  treb a  govoriti. Jed ino  bi h teo  n a ­
g lasiti, da sve dotle dok se naše  ri­
je k e  budu punile  nanosom , neće se 
m oći tačno  proučiti n jih o v  režim, a 
p rem a tom e teško  će se m oči postav i­
ti sigu rna  i p rav ilna  osnova za n ji­
hovu  reg u lac iju  i ko rišten je  vode u 
en e rg e tsk e  svrhe.
S obzirom  n a  tako  velik i b roj b u ­
jica  i n a  in ten z ite t erozionin  p ro ce­
sa, ugrožen  je  i p rav ilan  rad  H iđro-
Slika br. 3. N anos u bujici »Lizope- 
rac« kao  p roduk t erozije
Slika br. 4. N anos u srednjem  toku 
bu jice  »Lizoperac«, kao  posljed ica 
erozije
c en tra la  iz razloga što  u  n jihove aku- 
m ulacione bazene pridolazi velika 
ko lič ina  nanosnog  m aterija la , sm a­
n ju ju ć i n a  ta j način  rezervu  po treb ­
ne  ko lič ine  vode, što  Je sm etnja p ra ­
v ilno j i ekonom ičnoj izgradnji, do ­
brom  pogonu  i jeftinom  održavanju  
istih . O d H id rocen tra la  ko je  su već 
u pogonu  ugrožen je  akum ulacioni 
bazen  HE Bogatići i HE M esiči, a 
od onih  k o je  se nalaze u izgradnji 
HE Jab lan ice , HE Ja jce  II i HE Zvor- 
nik. O vdje bi spom enuo da prem a 
jednom  aproksim ativnom  raču n u  u 
akum ulacion i bazen He Jab lan ica  m o­
že god išn je  doći p reko  3,000.000 m3 
nanosa.
Im ajući p red  očim a ovako s tan je  
erozionih  procesa, čiji se  in tenz ite t 
s ta lno  povećava, m islim  da se  to v iše 
ne  m ože to le risa ti i da im  treb a  sta ti 
n a  k ra j, ako  se n e  želi jednoga dana  
doživ je ti ka tastro fu . Ovo znači da 
treb a  što  p r i je  i n a  što široj osnovi
p ristup iti u red jen ju  b u jica  i san iran ju  
degrad iran ih  terena , kao  i na  sp reča ­
v an ju  po jav e  erozije  tam o gdje  ona 
još n ije  o tpočela. Za ovo treb a ju  v e ­
lika m aterija ln a  s redstva  i dovoljan  
broj stručn ih  kadrova.
S obzirom  n a  brzi tem po n aše  iz­
g radn je  n a  po lju  e lek trifikacije , sa ­
obraćaja, industria lizac ije  itd. p o sta ­
vilo se i p itan je  brze in te rv en c ije  u 
svrhu  zaštite  o b jek a ta  naveden ih  
grana priv rede . Pošto rezu lta t radova 
na  sp rečav an ju  procesa  erozije, koji 
se postiže  izvedbom  šunftko-ku ltu r- 
nih radova  ne  može na žalost doći do 
izražaja  za re la tivno  k ra tk o  vrijem e, 
to  se s to g a  nam eće po treba  in te r­
venc ije  oSlm radov im a i m jeram a 
ko ji da ju  m om entano  veći e feka t — 
a to  su  g rad jev in sk i radov i u  zavo­
d jen je  p rav ilnog  n ač ina  ko riščen ja  
šum skog i po ljop riv rednog  zem ljišta  
ne  zanem arajući pri tom e dabom e i 
šum sko-kultu rn e  radove.
Prvi su  dosta  skupi, je r  se obično 
izvode daleko  u brdim a n a  n ep ris tu ­
pačnim  m jestim a gd je  često  n a  licu  
m jesta nem a po trebnog  g rad jev in skog  
m aterija la , a tran sp o rt istog  n a  m je ­
sto g rad n je  je  dosta  skup, te  se sav  
ta j rad  o bav lja  pod v rlo  tešk im  oko l­
nostim a.
Sprovodjen jem  pak  ad m in is tra tiv ­
n ih  m jera  u  sv rhu  zaštite  tla  t. j. za­
vod jen je  p rav ilnog  načina  koriščen ja  
šum skog i po ljop riv rednog  zem ljišta  
zah tjeva  duge p red radn je , a u  k ra j­
n jo j lin iji opštu  ekonom sku p reo ri­
jen tac iju  č itav ih  k ra jev a . A li ipak, 
da bi se ovo m oglo sp rovod iti done­
sen je  u našo j R epublici Z akon o 
p reo rijen tac iji p o ljop riv redne  p ro iz­
vodnje n a  strm im  zem ljištim a kojim  
se zab ran ju je  kopan je , o ran je  i za- 
sijavan je  jednogod išn jih  k u ltu ra  na  
strm im  zem ljištim a k o je  se nalaze 
u bujičnim  područjim a ili im je  nagib 
preko 20°, a izložena su  sp iran ju  i 
od ro n jav an ju  čim e p rič in jav a ju  š te tu  
važnijim  priv redn im  objekim a, kom u­
nikacijam a i drugim  zem ljištim a. N a 
takvim  teren im a p redv id jeno  je  uzga­
jan je  ku ltu ra  kao što su  v išegod išn je  
trave, voćnjac i i šum e, ko ji p retna 
terensk im  i klim atskim  uslovim a do­
tičnog k ra ja  n a jb o lje  štite  ta  zem lji­
šta od sp iran ja  i o d ron javan ja . N a 
takvim  zem ljištim a može se odobriti 
s je tva  jednogod išn jih  k u ltu ra  sam o 
tada, ako se ta  zem ljišta  p rethodno  
zaštite  od sp iran ja  i odron javan ja . 
Istim  zakonom  p redv id jeno  je, da Iz­
v ršno  V ijeće  o d red ju je  reone na  ko­
jim a će se  sp rovoditi p rim jena  ovoga 
zakona, a  to  su oni reoni gd je  se 
p reduzim aju  radov i n a  sp rečavan ju  
procesa  erozije.
Im ajući p red  očim a nap red  n av ed e­
ne čin jen ice p ristup ilo  se kod  nas u 
Bosni i H ercegovin i san iran ju  onih 
bu jićn ih  područja  i d eg rad iran ih  te ­
rena, ko ji ugrožavaju  našu  industriju , 
saobraćaj, h id roe lek trična  p o stro je ­
n ja  i po ljoprivredu .
U red jen jem  b u jica  u  V arešu  išlo  se 
zatim  da se zaštite  industrijska  po-
stro jen ja , u red jen je ra  bu jica  u  dolin i 
r. Bosne zaštiti O m ladinska p ruga  
Šamac—S ara jev o  i d ržavni p u t Brod 
—Sarajevo , u  dolin i r. B utišnice p ru ­
ga Knin—Bihać i K ninsko po lje , a  u  
dolini r. D rine pruge Foča—U stipra- 
ća. Poduzeti su  radovi i n a  zaštiti 
V irskog i L jub in jskog  polja.
Da bi se zaštitili akum ulacion i b a ­
zeni H id rocen tra la  Jab lan ice , Boga- 
tići i Ja jc e  II tak o d je r su  poduzeti ra ­
dovi na  san iran ju  bu jićn ih  područja .
Pošto se n a jv eć i b roj b u jica  i d e­
g rad iran ih  te ren a  nalaz i u  slivu  
budućeg Jab lan ičkog  bazena, to  se ra ­
dovim a u ovom  području  p o k lan ja
*
n a jv eć a  pažnja , a i sada  se  ti radovi 
tam o forsira ju . N apom injem , da s ob­
zirom  na  opasnost k o ja  p re ti tom  aku- 
m ulacijonom  bazenu od za trp av an ja  
nanosom , treb a  te  rad o v e  izvoditi u 
jo š  većem  obim u za što je  potrebno 
osigurati i dovo ljna  nov čan a  sred ­
s tv a  . . .
Sm atram  za po trebno  naglasiti, da 
će se u  v rlo  b lisko j budućnosti po­
stav iti p itan je  san iran ja  bujićn ih  
pod ru č ja  u slivovim a rijek e  Trebiš- 
n jice  i Spreče kao i u K raškim  po lji­
m a.
Budući, da u red jen ja  b u jica  kod 
nas zadira u  č itav  kom pleks p riv red ­
n ih  p ita n ja  i grana, to  sm atram , da 
ono m ora da dobije i širi značaj, a 
s to g a  to p itan je  treb a  rje šav a ti na 
m nogo širo j osnovi i to u prvom  re ­
du kao  borbu  p ro tiv  p ropadan ja  i 
erozije  zem ljišta.
O d toga, kak v a  će se pažn ja  p ok lo ­
n iti tom e p itan ju  zavisiće nesm etan i 
razvoj naše  narodne p riv rede , a  u 
k ra jn jo j lin iji podizanje  d ruštvenog  
i ž ivo tnog  standarta . n a jš irih  n a ro d ­
n ih  m asa. O vo naša  p riv reda  može 
o stv a riti sam o tada, kada  bude oslo- 
bo d jen a  šte tnog  d je lo v an ja  neobuz­
danih  p rirodn ih  fak to ra  i p rirodne sti­
hije.
Ing. M ilko Janežič
Plovna mreža Jugoslavije 
u sastavu srednje evropske mreže
656.628 (497.1)
Uvod
D anas su  kod  nas, p lovni putev i, 
u  upo red jen ju  sa  željeznicom , dosta  
slabo iskorišćavan i, što n ije  u  sk la ­
du  sa p riv red n im  nasto jan jim a  zem ­
lje. T reba im ati na umu, da p lovne 
pu teve  Ju g o slav ije , u  n a jv ećo j m je­
ri sač in jav a ju  rečn i tokov i k o ji su 
dio našeg  prirodnog* bogats tva . N jih  
treba, u  c ilju  ekonom skog n ap re tk a , 
što  in tenzivn ije  iskorišćavati, kao  
i sva o s ta la  p rirodna boga ts tva . 
Za željeznice i pu teve to  ne  važi 
—  je r oni n e  sač in jav a ju  p riro d ­
no bogatstvo, n jih  n ije  stv o rila  p r i­
roda, već težak  rad  naroda. Sam im
tim  bilo bi pogrešno p o sve titi željez­
nicam a, odnosno skupom  željeznič­
kom  transportu , veću  pažn ju  no ure- 
d jen ju  p lovnih  pu teva , tam o gdje  isti 
po sto je  i tam o gd je  posto ji m asovna 
roba, k o ja  već  po svo jo j p rirodi i 
količin i teži ka  jeftinom  vodenom  
transportu . Ako se postup i suprotno, 
g riješi se p ro tiv  racionalizacije  tran s­
porta, što će ind irek tno , ali nem i­
novno u tica ti nepovo ljno  na  ekonom ­
ski razvoj zemlje. S toga je  neophod­
no posvetiti p lovnim  putevim a, kao 
i plovnom  parku , po treb n u  pažnju  i 
dovesti iste  u sk ladnu  funkciju  sa 
željeznicam a.
1. S redn je  Europska p lovna m reža
Ta p ažn ja  se svuda osjeća. C ije la  
E uropa p rep le tan a  je  već odavna 
plovnim  m režam a, ko je  se sta lno  do­
p u n ju ju  regu lisan im  in kanalisan im  
rijekam a i kanalim a. To važi za 
istočnu, s redn ju  i zapadnu Evropu, od 
ko jih  sv ak a  im a svo ju  sopstvenu  p lo v ­
nu  m režu  i to u  to liko  gušću u k o li­
ko je , p o red  ostalih  p rirodn ih  m oguć­
nosti, i k ra j p riv redno  razv ijen iji.
P lovna m reža sredn je  Europe može 
se po d ije liti n a  dva p lovna sistem a 
i to n a  sjevero-zapadni, ko ji sač i­
n ja v a ju  R ajna, V ezera, Laba, O dra 
i V isla, sa mnogim  kanalim a, i ju g o ­
istočni, k o ji sač in java ju  p lovne ri­
jek e  dunavskog  sliva.
Ta dva p lovna sistem a, k o je  dijeli 
vodod je ln ica  iduća preko B avarske, 
Č eške i M oravske, još dosad n isu  po­
vezana m edjusobno kanalim a i pored  
m nogih n a s to jan ja  iz daleke i n ed av ­
ne p rošlosti. Ta n as to jan ja  p ro p ad a­
la su ran ije  u g lavnom  iz tehn ičk ih  
razloga, a  kasn ije  zbog oba dva 
sv je tsk a  ra ta , k o ja  su  p rek inu la  već 
o tpočete  radove. I današn ja  nesre- 
d jena  po litička  s ituac ija  u  sredn jo j 
E uropi onem ogućava usp ješan  da ljn ji 
rad  n a  o stv a ren ju  tih, za p ro sperite t 
sredn je  Europe, to liko  važnih  p lov ­
n ih  veza.
O sim  toga  jugoistočn i p lovn i sistem , 
koji doduše veže cijelo  P odunavlje  
u  jed n u  ekonom sku cjelinu, n ije  po­
vezan  n a  povo ljan  način, sa morem, 
kao što  je  to  slučaj sa s jeverozapad ­
nim p lovnim  sistem om , ko ji b lagođe- 
ti pom orske trgovine, prenosi daleko 
u  u n u trašn jo s t zaled ja  S jevernog  i 
B altičkog m ora. Da bi se i za  ju g o ­
istočni p lovni sistem  postig le  iste 
b lagođeti, p o jav ila  se već u prošlom  
v ijek u  id e ja  izgradnje  jedne  p lovne 
veze p reko  B alkana, d irek tno  za J a ­
d ransko  ili Egejsko more, a k o ja  je  
još i danas aktuelna.
2. Tendencije pri planiranju i izgra- 
djivanju plovne mreže srednje 
Europe
U ran ijim  sto ljećim a tendenc ije  u 
izgradnji po jed in ih  k an a la  ko ji bi v e ­
zivali sjeverozapadn i i jugoistočni 
p lovni sistem , n isu  tem eljile  na  ne­
kim  širim  srednje-europsk im  in te re ­
sim a. O ne su se odnosile na čisto 
lokalne in te rese  po jed in ih  zem alja 
oko vododjeln ice, k o je  su želje le  da 
pobo ljša ju  svo je  tran sp o rtn e  m oguć­
nosti prem a zapadu i prem a istoku. 
T ek kasnije, sa  nastankom  velik ih  
nolitičko - ekonom skih  organizam a, 
kao  što su bile A ustro  - U garska i 
N jem ačka, p rev lad a la  je  šira  eko­
nom ska koncepcija, naim e koncepci­
ja  izgradnje  k an a la  tranzitnog  zna­
čaja , kao  što su R ajna - M ajna - 
D unav. R ajna - N ekar - D unav i D u­
n av  - Laba - O dra - V isla. Ti kanali 
bi, p reko  sredn je  eu rooske vodod je l­
nice, m edjusobno zbližili dvije go­
spodarske  sfere, t. j. s jev ero  - zapad­
nu, industrijsku  i jugo istočnu , po ljo ­
p riv red n u  i o lakšali m edjusobnu raz­
m jenu  dobara.
O sim  toga su A ustrija  i M ađjarska, 
dižući se privredno , osje tile  sve v e ­
ću po trebu  za plovnom  vezom  Podu­
n a v lja  sa Sredozem nim  morem, od­
nosno  Trstom  ili R ijekom , je r  ih  v e ­
za D unavom  preko  C rnog m ora i 
D ardanela  n ije  m ogla zadovoljiti.
T ežnju  za ostvaren jem  tak v e  veze 
podup ira la  je  i v e lika  n jem ačka in ­
dustrija , ko ja  je  traž ila  svoj životni 
p ro s to r na B alkanu i b liskom  Is‘oku.
U toku nekoliko posljedn jih  dece­
n ija  izvršene su  u tom  p rav cu  m no­
ge tehn ičke  i ekonom ske stud ije  i 
oko 15 raznih  p ro jek a ta  — što sve 
sv jedoči o stvarnoj po treb i i živom 
in te resu  za tu plovnu vezu.
S redn ja  Europa g rav itira  u pogledu 
svo je  p rekom orske trgov ine  s jedne 
s tran e  ka  S jevernom  i Baltičkom  m o­
ru, a s d ruge s trane  ka  Sredozem nom  
(Jadranskom  i Egejskom ) i C rnom  m o­
ru. G ranica g rav itac ije  ide više -— 
m anje po sred n je  europsko j vođo- 
d jeln ici, ali s obzirom  n a  glavne 
p ravce  prekom orske trgov ine  t. j. za­
pad  i jugoistok, ta  g ran ica  pom jera 
se u  zavisnosti od p ravca  ili prem a ju ­
go istoku  ili prem a sjeverozapadu .
Za prom et sa  Levantom , dalekim  
Istokom  i Afrikom, Č ehoslovačka, pa 
i v e lik i dio B avarske i Poljske, g ra ­
v itira  prem a Jad ranu , a, za prom et 
sa A m erikom , osim označenih  zem a­
lja  i s jeverna  A ustrija  i sjevero-za- 
padna M adjarska, g rav itira ju  prem a 
S jevernom  i Baltičkom  moru.
D anas još ne posto je  p lovni putevi, 
ko ji bi prelazili p reko  srednje-europ- 
ske vododjeln ice, ali čim bi se isti 
ostvarili, u  velikoj m jeri povećali bi 
za led je  onog m ora ko jem u bi vodili.
3. Stav Jugoslavije prema tendenci­
jama razvoja srednje europske
plovne mreže
T ranzitn i saobraćaj je  za svaku  
d ržavu  od velikog  značaja, I to  u to ­
liko  većeg  u koliko  vodi ka  n jezin im  
p ris tan iš tim a . T ranzitn i saobraćaj, a 
n a ro č ito  m an ipu lac ije  u tranzitnom  
p ris tan iš tu , s to je  u vezi sa  znatnim  
d irek tn im  i ind irek tn im  prihodim a, 
sa  u n ap red jen jem  dom aće trgov ine  i 
dom aćeg  pom orstva.
S toga je  i Ju g o slav ija  u  na jvećo j 
m jeri za in te res iran a  n a  te n d e n c ija ­
ma razv o ja  sredn je  eu ropske p lovne 
m reže u  p ravcu  juga, t. j. na izg rad ­
n ji p lovne veze izm edju P odunav lja  
i Jad ran sk o g  m ora.
Z ahva lju juć i svom e geografskom  
položaju , ta  veza može da se ostvari 
jed ino  p reko  te r ito rija  Jugoslav ije  i 
to  n a  Solun, K ardeljevo, Šibenik, 
R ijeku  ili Trst. S vakako  da bi iz­
g rad n ja  p lovnog pu ta  koji bi vodio 
ka  tud jem  p ristan ištu  kao što su T rst 
ili Solun, b ila  u  p ro tivnosti sa in te re ­
sim a Jugoslav ije , zbog čega se ona 
sa naše  strane, ni u  kom  slučaju , neb i 
m ogla poduprije ti.
4. Plovna mreža Jugoslavije danas
Ju g o slo v en sk a  p lovna m reža sa 
sv o jih  2079 km  dužine, p re ts tav lja  
važan  dio sredn je-europske p lovne 
m reže. O na sač in jav a  čvorište du ­
navskog  p lovnog sistem a u kojem  se 
sa s ta ju  sve veće p lovne p ritoke  Du­
n av a  t. j. Sava, Tisa, D rava i Begej.
O sim  toga  jugoslavenska p lovna 
m reža om ogućava podunavskoj p lo ­
v idb i da se najv iše  približi Sredo­
zem nom  m oru (Kupa).
A li i ako  je  naša  p lovna m reža 
v rlo  znača jna  po svo jo j dužini i po­
ložaju , ona ipak  ne zadovoljava ni 
naše  u n u ta rn je  ni spo ljne  tran spo rtne  
po trebe . O na u današnjem  stan ju  sa ­
č in jav a  sam o grubi skelet jedne  
p lovne m reže sas tav ljen  od prirodnih  
p lovn ih  rijek a  (87%) skoro bez po ­
treb n ih  nadopuna kanalisan im  r i je ­
kam a i kanalim a (danas 13%), neob- 
hodno  po trebnim  radi n jezinog p ra ­
v ilnog  form iranja.
K arak te ris tik a  naše  današn je  p lo v ­
ne  m reže u pogledu u n u ta rn jih  tr a n ­
sportn ih  m ogućnosti je  vezivan je  
istočnih  k ra je v a  sa zapadnim , a u  po ­
gledu spoljn ih , vez iv an je  n aše  zem ­
lje sa sjeverom  i istokom . N o ti p ra v ­
ci razm jene, kako  što  slijed i iz đal- 
n jih  izlagan ja , n isu  dovoljni.
5. Ekonomske potrebe zem lje
R azm ještaj g lavn ih  p ro izvod jačk ih  
i po trošačk ih  sred išta  m asovne robe, 
k o ja  i ~> svo jo j p rirod i teži k a  v o d e­
nom transpo rtu , p redočen  je  u  šemi. 
SI. br. 2. U to j šem i p rik azan a  je  še- 
m atski i p lovna m reža k o ja  bi m o­
gla zadovo ljiti razm jenu  izm edju  tih  
središta. Iz n je  se  v id i, da je  raz­
m jena u^g lavnom  usm jerena  na  p ra ­
vac s jever-jug , t. j. n a  onaj p ravac  
koji našo j m reži nedosta je , a ko ji se 
danas sav lad ju je  željeznicom .
P rije  ra ta  dok  je  zem lja im ala p r­
venstveno  po ljo p riv red n i k a rak te r, 
odnos izm edju  vodenog  i željezn ič­
kog tran sp o rta  iznosio je  1 : 6, poslije  
oslobođjen ja , sa  razvo jem  naše  p ri­
v rede  u p rav cu  industrija lizac ije , k o ­
ja  sv akako  traž i in ten z iv n iju  razm je­
nu m asovne robe, ta j odnos pao  je 
na  1:19. Ta č in jen ica  je  v rlo  n ep o ­
voljna za n ašu  sao b raća jn u  politiku, 
je r  znajuć i da  je  voden i tran sp o rt 
znatno je f tin iji od željezn ičkog , d r­
žavna p riv red a  trp i teške  gubitke.
A ko se ne uzm e u obzir da je  tra n ­
sportn i k ap ac ite t p lovnog  p u ta  da le ­
ko već i od že ljezn ičke pruge, tre ­
balo bi da odnos izm edju  že ljezn ič­
kog i vodenog  tran sp o rta  bude b a ­
rem  p ropo rc iona lan  dužini že ljezn ič­
ke i p lovne m reže t. j. 2100 : 11600 — 
1 :6 . Da s tan je  danas n ije  takvo , iz­
m edju m nogobro jn ih  uzroka, n  jdo- 
m in'antniji je  svakako  pom anjkan je  
p lov idbenih  m ogućnosti u  p rav cu  s je ­
ver-jug, kao  n a jin tenz ivn ijem  p ra v ­
cu naše  u n u ta rn je  razm jene.
Da bi se od red ila  ona p lovna m re­
ža k o ja  bi našo j p riv red i danas pa i 
u  budućnosti n a jb o lje  odgovarala, 
izv ršena  su obširna  ekonom sko-sa- 
ob raća jna  p ro u čav an ja  u  K om it:tu  za 
vodopriv redu  FN RJ u 1951 god." *
* U tim  p roučavan jim a sud je lovali 
su sa au to rom  i dr. B. C vetkovič, 
ekonom , i dr. inž. V. Slebinger.
Tom prilikom  proučena je  ona m a­
sovna roba  k o ja  dolazi u  obzir za 
vodeni tran sp o rt, kao  što  su  cerea li- 
je , ugalj, drvo, g rad jevn i m a te rija l i 
nafta. S vaka  od tih  roba p ro u čen a  je  
posebno s obzirom  n a  m jesto  p ro iz­
vodn je  i p o tro šn je , dan ašn ju  i b u d u ­
ću ko lič inu  pro izvodn je  i n a jra c io ­
na ln iji i n a jk rać i transport. S vakako  
se pri tom e uzim alo u obzir i p o v e­
ćan je  b ro ja  i ž ivotnog s tan d ard a  sta  
novn ištva .
N a osnovu  tih  p ro u čav an ja  odre- 
d jeno  je  za  sv ak u  robu op te rećen je  
po jed in ih  se k to ra  naše  buduće p lo v ­
ne  m reže, p a  se  sum irajući iste , do ­
šlo do rezu lta ta  p redočen ih  u slici 
br. 3.
6. Geografske i tehničke mogućnosti 
za ostvarenje plovnih veza srednje 
Europe sa Sredozemnim morem preko 
naše zemlje
D unavski bazen od je ljen  je  od J a ­
dranskog  i E gejskog m ora visokim  
vododjelnicom , k o ja  om ogućava sa ­
mo nekoliko  p re laza  i to tešk ih  i v i­
sokih. Ti p relazi od k o jih  bi sv ak a ­
ko  sam o jedan  m ogao doći u  obzir 
za buduću trasu  p lovnog  puta , iznjeti 
su, zajedno  sa svojim  k a ra k te r is ti­
kam a, u  tabeli i p rikazan i uzdužnim  
profilim a.
Svi ti p lovni pu tev i k o ris tili b i u  
g lavnom  posto jeće  p lovne rijeke , za­
tim  kana lisane  rijek e  i kanale , ko ji 
b i se m orali izgraditi p a  b i p rešli vo- 
dodjeln icu  pom oću p lovn ih  tunela.
SI. 3. O p terećen je  buduće 
p lovne m reže Jugoslav ije  
unu tarn jim  transportom  
uvozom  i izvozom
■ Mičina tranifiorfa 
u loco tona.
Pri o d red jiv an ju  ko lič ina  i p rav aca  
tran spo rta , n ije  se služilo  p red ra tn im  
sta tističk im  podacim a, k o ji svakako  
neb i m ogli da ti p ravu  sliku  o bu d u ­
ćem  s tan ju  n aš ih  tran sp o rtn ih  p o tre ­
b a  rad i danas potpuno  izm jen jenog  
p ravca  p riv rednog  razvoja , već is ­
k ljuč ivo  m ogućim  p ro izvodjačk im  i 
po trošačk im  središtim a, izm edju  k o ­
jih  m ora doći najb ližim  i n a jra c io ­
naln ijim  pu tem  do razm jene.
A ko se do toga  uzm e u  obzir i 
tranz it iz i u  sredn ju  E uropu p reko  
naše  p lovne  m reže k o ji bi se  m ogao 
postići izg radn jom  p lovnog  p u ta  p re ­
ko Jad ran sk e  vodod jeln ice, s ika b u ­
dućeg o p te rećen ja  n aše  p lovne  m re­
že b ila  bi jo š po tpunija .
N apom enuti treb a  da se p ri o d re ­
d jiv an ju  ve lič ine  tran sp o rta  išlo sa 
pesim ističk im  p re tpostavkam a, tako  
da  konačn i rezu lta ti n isu  n im alo  p re ­
tje ran i, n aroč ito  s toga što  se n ije  
uzim alo u  obzir raznovrsnu  drugu  
robu, k o ja  se ja v lja  u  m anjim  k o lič i­
nam a, a k o ja  sum arno ip ak  p re ts tav - 
Ija  m nogo, kao  i razne un ak rsn e  
tran spo rte , k o ji će se  u v ijek  i p ri 
n a jb o ljo j o rgan izaciji razm jene, be- 
zuslovno jav lja ti.
M nogi, od red ju jući budući p rom et 
n a  po jed in im  našim  p lovnim  pu tev i- 
ma, dobili su  daleko veće tra n sp o rt­
n e  količine, pa  se prem a tom e u še ­
m i p rikazano  op terećen je  p lovne m re ­
že, može sm atra ti k ao  m inim alno.
Svakako  da  tačnost o p te rećen ja  
odred jenog  za pojed ine sek to re  ne- 
m ože b iti ve lika , ali je  ona, u  odno­
su  na o p te rećen je  c je lokupne m reže 
ipak  zadovo ljavajuća .
Iz ekonom sko - po litičk ih  razloga 
treb a  sv ak ak o  dati p rvenstvo  onim  
v a rijan tam a  ko je  vode u n a ša  n a ­
c iona lna  p ris tan iš ta  t. j. u R ijeku, Ši­
b en ik  ili K ardeljevo . O stale  dv ije  v a ­
rijan te  n a  T rst i Solun, ab strah ira ju - 
ći n jih o v u  tehn ičku  stranu , m ogle bi 
doći u  obzir sam o u s luča ju  da Ju g o ­
s lav ija  seb i osigura izv jestan  s ta lan  
po litičko-ekonom ski u ticaj u  tim  p r i­
stan ištim a. Sa tehn ičkog  g led išta  b ila  
bi n a jp o v o ljn ija  v a rijan ta  ona n a  Ri­
jeku , je r  je  na jk raća , je r  im a n a jn i­
žu k o tu  prelaza, i n a jm an je  ob jekata , 
a osim  toga  ulazi već u posto jeće  v e ­
liko p ris tan iš te  i posto jeć i grad.
Pošto je  i s a  saobraćajnog  g lediš a 
R ijeka p o red  T rsta  n a jp o v o ljn ija  za 
sred n ju  Europu, je r  leži na jb liže  n je ­
zinom  sred ištu , to  bi p lovna veza sa 
R ijekom , sa  našeg  stanov išta , — a 
ono m ora  b iti m jerodavno  i p r i me- 
d junarodnom  izboru  v a rijan te  — b i­
la  n a jrac io n a ln ija .
Iz tog  razloga treb a  perspek tivn i 
p lan  n aše  p lovne m reže ko ja , kao  
sas tav n i dio sred . eu ropske  p lovne  
m reže m ora om ogućiti S rednjo j E v­
ropi p lo v n u  vezu sa  Jad ransk im  m o­
rem , izrad iti tako, da  bi u  konačnoj 
fazi o sigurao  p lovnu  vezu  sa  R ije­
kom . U tom  cilju  trebalo  b i u  prvom  
redu  p redv id je ti izg radn ju  karta la  
V ukovar— Sam ac i regu lac iju , od­
nosno  kana lizac iju  Save do Siska, u
Izuzetak  čini jed ino  p lovn i p u t M o­
rav a—-Vardar, koji bi v e lik i dio M o­
ravske  doline p rešao  paraleln im  k a ­
nalim a, a vododjeln icu , rad i n jezine 
v e like  širine, bez tunela.
d rugom  kanalizaciju  K upe do K ar­
lovca, p a  dalje  p roučiti m oguć­
nosti i prip rem ne radove za p ro b ija ­
n je  ve likog  tunela  od oko 32 km  d u ­
žine, izm edju  K upe i mora.
P l o v n i  p u t
L ju b lja n .
S o č a
K u p a
R ije č in a
U n a
K rk a
B o sn a
N e re tv a
M orav ,
V ard a :
K ata  plov. pu ta m 237 205 275 490 433
D užina plov. pu ta km  300 260 330 400 650
D užina kan. rijek a km  189 218 295 320 410
D užina kanala km 82 2 — 53 240
D užina tunela km 29 37 35 27 —
B rodarske u stave kom  36 11 50 80 75
Plovbene dizalice kom  1 (167 m) 
D obivena vodna snana K W  250.000
1 (30 m) 
40.000
— 1 (80 m) —
Potrebni akum. rezevoari m3 2 1 2 1 1
M orsko pristan išče 
K oštanje (orientac.)
Tržić 
(Trst) 
M r 90
R ijeka
(Bakar)
7 0
Šibenik K arde­ljevo Solun
Taj poslednji, i jed in i težak  obje- 
k a t te  p lovne veze p ro u čav an  je  sa 
geo loške s trane  več od geologa stare  
A ustrije .
P redočeni geološki profil ukazuje 
n a  znatne  po teškoće na  k o je  bi se 
v je ro ja tn o  naiš lo  prilikom  presjeca- 
n ja  don jih  g linovitih  slo jeva  pod v e ­
lik im  p ritiskom  i donje g ran ice  karst- 
n ih  s lo jeva  sa  znatnim  količinam a 
vode, ali d an ašn ja  tehn ika  bi takve  
po teškoće  v je ro ja tn o  m ogla sav la ­
dati.
7. Budući izgled p lovne mreže
Prem a gore izloženom, p e rsp ek tiv ­
n i p lan  naše  p lovne m reže, ko ja  bi 
zadovo ljila  u n u ta rn ji i tranzitn i p ro ­
m et, odgovarao bi ran ije  iznetoj 
šem i p lovne m reže. D unav i Sava 
do Ljubljane, Kupa do K arlov­
ca  kao  i D rava do A ustrijske  g ra ­
nice, om ogućavale bi saobraćaj u 
p rav cu  is tok  - zapad, a južne  p rito ­
ke Save i D unava sa  Tisom, Be- 
gejom , kanalom  V ukovar Samac i 
d rugim  bačkim  i banatsk im  k an a­
lim a u pravcu  s jev e r — jug. G u­
šća m reža k an a la  u  po ljoprivrednim  
područjim a S lavonije i V ojvodine, 
odgovara la  b i po ljop riv redno j proiz­
vodnji, zasn ivajućo j se n a  velikim
Ing. Branko Šegvić
p ro s trans tv im a, za razliku  od ru d a r­
stv a  i ind u s trije  ko ji se sak u p lja ju  u  
po jed in im  centrim a.
U tranzitnom  saob raća ju  p reko  n a ­
še zem lje  služio bi u  p rav cu  is toka  
D unav sa  novim  kanalom  kod Č erna- 
vode u D obrudži (u izgradnji) u  p rav ­
cu juga , p lovni pu t V ukovar — Sa­
m ac —  Sava —  K upa —  tunel —  Rije- 
č ina ili B akarski zalijev , a u  p ravcu  
jugozapada (Italija, A lpski k ra jev i) 
Sava do L jubljane kao  k ra jn jim  tra n ­
zitnim  p ristan ištem .
Ta m reža im ala bi dužinu od oko 
3550 km  od toga  bi iznosili prirodno  
p lovn i tokov i 1810, kanalisane  rijek e  
1090, p lovn i kanali 625 i p lovni tu ­
neli 37 km.
U kupni un u ta rn ji prom et prem a iz­
v ršenom  približnom  p ro računu  izno­
sio bi oko 9,970.000 tona godišnje. 
T ranzit oko 8,000.000 tona.
8. M ogućnosti realizacije
D anas se p lovnoj m reži s obzirom  
na  d ruge važne p riv redne zadatke, 
nem ože p o sve titi dovoljno pažn je  i 
ako je  is ta  od ogrom ne važnosti za 
rac io n a ln u  privredu . To dokazuju  
p lovne m reže p riv redno  v isoko raz­
v ijen ih  d ržava  Europe, naročito  onih
gdje je  izg rad n ja  p lovne m reže, s ob­
zirom  n a  k o n figu rac iju  terena , m o­
guća.
G rad jen je  k an a la - i kanalizacije  
rijeka , isk ljuč ivo  u  c ilju  p lov idbe je  
sa financijskog  g led išta  to liko  težak  
poduhvat i to liko  veliko  op te rećen je  
za narod , da ga može podnije ti, i to  u 
periodu  dužeg m ira  i b lagostan ja , s a ­
mo jed an  p riv red n o  jak i organizam .
A li ako  se izg radn ja  p lovnih  pute- 
va  poveže sa h id roenergetsk im  i me- 
lioracionim  radovim a, ko ji donose 
brze i oč ig ledne koristi, ona se može 
daleko lak še  ostvariti.
U Ju g o s lav iji posto j s u  g lavnom  još 
n e rije šen i en e rg e tsk i i m elioracioni 
problem i. O ni će postepeno  doći na  
red, pa se tom  prilikom  m ora ju  rije- 
šavati tako , da se od n jih  izvuče m a­
ksim alna korist, t j. da se povežu  sa 
problem im a plovidbe.
Da bi zadovo ljila  po trebe  zem lje, 
energetika  m ora  postepeno  isko ris ti­
ti padove  v eć ih  rije k a  pom oću n isk ih  
p reg rada  odnosno stepen ičastog  p ro ­
fila, š to  po tpuno  odgovara i p o tre ­
bam a p lovidbe, a po ljop riv reda  m o­
ra  m elio risa ti p lovna, m očvarna i su ­
ha zem ljišta  t. j. izgraditi odvodne 
ili navodne  kanale , k o ji opet m ogu 
zadovoljiti po trebe  plovidbe. Izg rad ­
njom  akum ulacion ih  rezervoara, u  c i­
lju  r ije šav a n ja  razn ih  vodoprivrednih  
problem a, znatno  bi se o lakšalo  rije- 
šen je  razn ih  p lov idben ih  problem a.
A ko bi se tim  putem  išlo ka rea li­
zaciji u n u ta rn je  p lovne  mreže, onda 
izg radn je  u . toku  neko liko  decenija , 
nebi p re ts ta v lja la  n ep rem ašive  te š ­
koće.
M nogo teže  p re ts ta v lja  se p itan je  
p lovne veze P odunav lja  sa m orem  t. 
j. veze K upa - R iječina. F inancijsk i, 
a v je ro ja tn o  i tehn ičk i, Ju g o slav ija  
neće b iti u  s tan ju  ta j p lovni pu t re a ­
liz ira ti sam a, bez sa rad n je  drugih, na 
tom  p lovnom  pu tu  za in teresiran ih  
sred n je  eu ropsk ih  država. A li s obzi­
rom  na  važnost takove  veze za sred ­
n ju  Europu, m ed junarodnu  su radn ju  
na  tom p o lju  neće biti teško  postići.
■1 •
627.8.034.3
S lika 5. G eološki profil R ijeka—D olina V. Belice (Kupa) od prof. F ranc 
K ossm at-a: 1. staro  te rc ia ln i fliš; 2. num ulitn i i a lveo linsk i k rečn jak ; 3. 
ru d istn i k rečn jak ; 4. don ja  k ars tn a  form acija ; 5. beli k rečn jac i go rn je  
Ju re ; 6. sivi k rečn jac i sredn je  in d o n je  Ju re ; 7. svetli k rečn jac i go rn jeg  
T rijasa ; 8. ispucan dolom it sredn jeg  T rijasa ; 9. W erfensk i p ješčan i škri- 
ljavci; 10. W erfensk i i k a rb o n sk i šk riljav c i i p ješćari
Automatsko čišćenje zamuljenih jezera, sprečavanje daljeg 
zamuljivanja i zamučivanja sa event, pronošenjem mulja kroz
veštačka jezera
(Slučaj vodo jaže G rošnice — grada K ragujevca)*
Uvod
U Jugoslav iji kao  i u  ostalom  sve­
tu, naročito  u  aridnim -bezvodnim  k ra ­
jev im a, nam eće se stu d ija  spašava­
n ja  današn jih  i budućih  vodojaža-je- 
ze ra  od nagom ilanog m ulja  koji ih
* Izvod iz p red av an ja  održanih u 
DIT-u (u h idroteh. sekciji) i n a  G radj. 
Fak. u  Beogradu.
sta lno  ugrožava. N ažalost »to n isu  
ob jek ti dugog života«, pošto p roces 
erozije  zem ljišta  izazvan od  a tm osfer­
skih up liva  (kiše, leda  i vetra) brzo 
zam ulji ta  veštačk a  jezera.
O vde nem am o n ak an u  ući u  speci­
ja ln e  i ako povezane problem e za­
u s tav ljan ja  ili sm an jen ja  erozije  sliv- 
nog područja , kao  n i u  p roblem  u b r­
zanog pošum ljavan ja  čitavog  sliva,
koji izaziva velike  poteškoće u sve­
tu, što su predm eti svestranog  i za­
sebnog proučavan ja .
V eć n a  prošlom  IV. K ongresu za 
velike b ran e  u N ew  Delhiu, u  1951 
godini, razn i stru čn jac i u svojim  izve- 
štajim a is tak li su:
1. Da »m esto pogodno za podiza­
n je  b ran e  ili akum ulacionog b asena  
je  p rirodno  bogatstvo  tog kraja.«
Znači i to m esto, a pogotovo skupi 
sag rad jen i ob jek t-b rane, dužni smo 
spasti, odnosno, produžiti jo j v ek  ži­
vota, a tim e om ogućiti da se i am or- 
tizuje.
2. K onsta tovali su da  n a  p r. u 
A lžiru, a v e ro v a tn o  i u  sve tu  da »vo- 
dojaže g rad jen e  k ra jem  prošlog  veka, 
danas su još v rlo  re tke  u upotreb i, 
a m edju onim a g rad jen im  poslednjih  
25 god. n ek e  su  već zab rin javajuće« , 
a mi možem o dodati, da su n eke  kod 
nas zam uljene  uz b ran u  već posle  13 
god., odnosno voda- po svom  k v a lite tu  
i k v an tite tu  n e  odgovara  za po trebe  
sn abdevan ja  s tan o v n ištv a  za sušn ih  
godina (slučaj vodo jaže G rošnice).
Potrebno  je  upoznati se sa  m išlje ­
n jem  i n a jp o zv an ijih  s tru čn jak a  iz 
B ureau of R eclam ation (za o p rav ­
ke) des E tats-U nis E. Lane i šefa U ni­
ted  S tates A rm y O w en G. S tanley , Iz­
loženim  u č lan k u  »V ažnost bo rbe  p ro ­
tiv  taložen ja« , a ko ji je  bio ob jav ljen  
dozvolom  G enera lnog  sek re ta ra  U jed. 
N acija . U č lanku  se ističe  »Borba 
p ro tiv  ta lo žen ja  je  sve  v iše  i v iše  
sm atrana kao  fak to r ču van ja  i iskori- 
šćen ja  h id rau ličk ih  izvora energ ije , 
n a  način, da u n ap red ju je  ove  izvore. 
U svakom  slučaju , jo š n ije  dobila 
pažn ju  k o ja  n je n a  važnost zaslužuje. 
U današn jem  s tan ju  naučn ih  p ro n a la ­
zaka p o teškoće  stv o ren e  ta ložen jem  
p o stav lja ju  v rlo  od red jene gran ice 
tra ja n ja  jednom  velikom  b ro ju  naših  
h id rau ličk ih  ob jekata , a i p rogresu  
ko ji od 'n jih  zav isi; na  posle tku  će ih 
učin iti neupo treb ljiv im , ukoliko se ne 
p ronad je  n ač in  ko ji će dozvoliti b o r­
bu  p ro tiv  ta ložen ja , što  p re ts tav lja  
problem  ve lik e  važnosti.« I konačno  
ističu  »u s tan ju  današn je  tehn ičke  
spoznaje, ako  se ne reši o ts tran jen je  
ta ložen ja  ili m agaz in iran je  vode d ru ­
gim načinom , ili ne  p ron ad ju  drugi iz­
v o ri e lek trične  energ ije , n ap red ak  ci­
v ilizacije  b iće  doveden u p itanje.«
Sve ovo neupućen im a m alo čudno 
zvuči, ali b o rb a  p ro tiv  zam uljivan ja  
odavna tra je , a n aroč ito  je  uzela  m a­
ha  u  sv e tu  posledn jih  50 god. U  n a j­
nov ije  doba o tv ara  se jedno  novo 
područje  n au k e  u  h idro tehnici, k o je  
zovu »m ehanika taloženja«.
Postojeće m etode, tretirane i objav­
ljene u izveštaju IV. kongresa,
koje  se n a b ra ja ju  radi uporedbe, ne 
n ag lašava juć i poznate is taknu te  p red ­
nosti, već ned o sta tk e  k o ji n a s ta ju  ili 
m ogu biti izazvani.
1. Po tpuno p ražn jen je  basena, u 
c ilju  č išćen ja  m ulja. To je  re tko  m o­
guće a i riz ik  je  ve lik  da se u  sle- 
dećoj sezoni rezervoari ne napune.
2. B agerisanjem , gde to  nam eće 
po treba  bez  obzira n a  k o štan je , i 
ako se zna da je  bag erisan je  pone­
kad i »skuplje  od g radn je  nove b ra ­
ne« p rih v aća  se, je r  h itno  obezbedje- 
n je  života ljud i i stoke, im perativno  
nalaže tu  osnovnu  fiziološku potrebu, 
a k  tom e bezvodno s tan je  redovno 
p ra ti i opasnost od razn ih  epidem ija.
3. Č išćenje m ulja pom oću »mutnih 
podvodnih  struja« n azvan ih  »ander- 
flo« (Underflow) odnosno »Truran de 
dansite«  (C ourants de densite), što  je  
takod je  teško  sprovesti, je r  treba  
im ati ogrom ne količne suv išne vode 
(slučaj vodojaža za sp rečav an je  po­
plava), a i kad  im a vode izlazi skoro 
čista, odnosno sa  v rlo  m alom  koncen­
tracion i m u lja  od oko 1% , a  iskustvo 
pokazu je  i m anje, Po teškoće  kod po­
sto jeć ih  b ran a  izaziva i to, što ovaj 
način  često  nam eće i p rob ijan je  b ra ­
na  na  donjem  najš irem  delu  i to  u 
raznim  v isinam a sa spec, h idrauličkim  
zatvaračim a, što  je  ja sn o  da  izaziva 
i ispuštan je  ce lokupne vode, a što 
n ije  uvek  n i m oguće.
4. I konačno, pom oću »razvoja v e ­
getac ije  na  delti« ili sasm a uzvod­
nom  delu  jezera, u c ilju  sp rečavan ja  
zam uljivan ja  donjeg  dela  jezera , a 
što ukazu je  na  ve like  nedosta tke .
M ulj ko ji bi v eg e tac ija  i uspela 
kolm irati kod delte u  roku  od tri se ­
zone, za vrem e n iske  vode, ostaje  
skoro redovno na  suhu  i le tn ji p lju ­
skovi p rosto  isp ira ju  kolm irani mulj 
n a  delti, m enjajući često  i sm er k o ­
rita . Tako isp irući m ulj sa delte 
pronose lebdeči nanos po jačan  kon­
cen trac ijom  opet i n izvodno uz b ranu  
i to zam utivši n isku  jeze rsku  vodu u 
n a jn ep o v o ljn ijo j le tn jo j sezoni.
I. Automatsko čišćenje mulja uz bra­
nu ili na nizvodnom delu jezera bez 
bagera i refuliranja-transportovanja*
P rva id e ja  vodilja , bilo je  sifoni- 
ran je  m ulja  p reko  b rane.
Pošto su  se za vrem e laborat. opita 
pokazali stanoviti nedosta tc i kao 
sta lna  po treba  vakum  crpke, pom era- 
n je  č itave  teške konstrukc ije  po gor­
n jem  delu  b rane  i o se tljiv o st naprave  
n a  p rek ide usled  vazduha na  spo je­
v im a cevi, a  i h id rau ličk i udari koji 
n as ta ju  kod prekida, što  izaziva duže 
i češće p rek ide u poslu, a  k  tom e pu ­
n jen je  vode crpkam a u spoljnom  delu
* P aten t No 1806 P 172/52-21-VII-
1952.
cevi i neupo red ivo  v eća  dužina cev i 
za is isav an je  m ulja  itd., p red ložena 
je  sledeča u sav ršen ija  nap rava , k o ja  
nem a n ik a k v e  veze sa principom  si­
fona - k riv e  natege.
Sl. 1. A u tom atska nap rava , sas to ji 
se od azbest-cem entne cev i (1), spo ­
jene  sa  elastičn im  zglobovim a (2), a 
podržana u jezeru  pom oću alum , žice 
(3) i p lovka (4), sa kon tra  tegom  (5).
A ko se nam erava  jezero  č istiti sa ­
mo za vrem e visokog vo d o sta ja  kad  
rade  p reliv i, go rn ji k ra j cev i (1) m o­
že se spo jiti sa donjim  delom  p re li­
va  (6), što  izaz iva po trebu  p roduže­
n ja  cev i (7), po dnu p re liva  do dna 
b rane, sa za tvaračem  (8) na  v rh u  ili 
n a  dnu  cev i (7).
N a v rh u  cev i (7) postav i se  tan k a  
cev (9) sa zatvaračem  (10) za ispu­
š tan je  vazduha.
N a donjem  delu  usisne cev i (1), 
m ontirano  je  snec. bet. zvono (U) 
ko je  se dade prilagoditi v rs ti m ulja 
a i sistem u čišćenja.
Ima, v iše  princ ipa  na  kojim a se za­
sniva ovo usisno zvono ili nekoliko  
usisn ih  cev i sa rešetkom  n a  dnu. O vo 
zvono ili usisne cevi (11) ili se po ­
dižu i pom eraju , ili se m ogu i sam e 
da pok reću  bilo  v ertika lno  ili h o ri­
zontalno ili da postepeno  seku  m ulj 
ili p ak  da rade  u v idu  m laznica vode, 
svojom  v lastitom  snagom.
Snaga kojom  voda i mulj izlaze ra­
čuna se sa  p ritiskom  celokupne v is i­
ne vode (H) u jezeru , odbivši uob i­
čajene uspore-gubitke u cevim a (1) i 
(7), k o ji zavise ne  sam o od p rofila  i 
ukupne dužine cevi, već i od v rs te  
i specifičnosti m aterija la  koji se iz­
bacu je . N a brzinu  is tican ja  naročito  
utiče  p ro cen a t i v rs ta  m ulja  i brzina 
će b iti tim  v eća  što bude v iša  v is ina  
vode i profil cevi. Ni vrem e n i b rz i­
na is tican ja  nem aju  to liku  važnost, 
koliko  odnos procen ta  m ulja sa  v o ­
dom, k o ji treb a  da bude što  veći.
K retan je  usisne nap rav e  (11) može 
biti rad ia lno  ili po n a tegnu to j žici sa 
jedne  obale jeze ra  na  drugu, a  p ri­
d ržavana je  od čam ca (12) ili sp lava 
na  burad im a; ili se po po treb i uz­
vodno i nizvodno pokreće produžuju-
ći cev i (1), što om ogućava izbaciva­
n je  m ulja  pod pritiskom  cele visine 
(H), bez obzira na  dubinu m ulja u 
je ze ru  i v isinski položaj usisne n a ­
p rav e  (11).
D ok razn i najm odern iji m otorni b a ­
geri - refu leri sa svrd lov im a i u sis­
nim  cevim a baca ju  m aksim alno oko 
10— 20% m ulja a ostalo  je  voda, do­
tle  laborat. eksperim en ti po ovom 
sistem u bez ikakve pom oćne usisne 
n ap rav e  na  dnu izbacaju  kroz cev 
p rem era  12 mm (na v is inu  vode H =  
=  1,2 m) sitni pesak  sa glinom  što u 
p rirod i skoro odgovara sitnom  šljun ­
ku, dok je u  p rirod i defak to  samo leb­
deči koloidni m ulj ve lič ine  nekoliko 
m ikrona, a sličan pasti za zube.
P roporc ija  eksperim entom  izbačenog 
g linov itog  peska je  zaprem lnski oko 
37% , a težinska p ropo rc ija  konsta- 
to v an a  je  od 0,56 kg peska  i gline 
n a  0,75 kg vode, što  znači 42,7% 
glinov itog  peska ili težinski odnos 
vode  i m ulja od 1 :0,71.
Slučaj vođojaže Grošnice kod 
Kragujevca
G rad K ragujevac im a oko 40.000 
stan o v n ik a  sa  v rlo  razv ijenom  indu­
strijom , k o ja  bi po m išljen ju  nek ih  
tre b a la  p reseliti, a zbog pom anjkan ja  
vode. V odojaža G rošnice u pogonu
je  od 1938 godine, a  1950 već je  bilo 
7 m  m ulja (danas već im a skoro 9 m) 
uz branu , i 10 m vode, dok je  v isina 
b ran e  do p re liva  26,0 m. O rig inalna 
p o v rš ina  jeze ra  od 21,4 ha  bila Je 
sm an jena za n iskog v odosta ja  u XI. 
1950 n a  oko 10,5 ha, kad  je  »procent 
zasipanja«  uz b ranu  iznosio oko 41%, 
a jezero  od 1500 m dužine povuklo  se 
n a  750—800 m dužine.
U ovoj godini (pri kritičnom  vodo­
s ta ju  1950 god. '(vodostaj I. si. 2) za- 
m u ljen je  bi već bilo 51% , a kad bude 
65 do 69% potpuno će p res ta ti 
d a  teče  i nek v a lite tn a  m uljev ita  
voda, a onim a n a  periferiji već 
i puno ran ije . Znači, n eračunajući 
go le  zidove b rane, zam uljen je  vode 
m ože se računati 4 1 % : 69% = 5 9 %  
u  1950 godini, odnosno bilo bi 51%  : 
69% =  74 % zam uljen ja  u  ovoj 1953 
godini, a ne »samo 14,75%« kako  to 
n ek i bespom oćno žele teš iti uzim a­
jući n a jp o v o ljn ije  zim ske okolnosti 
(vodostaj II. si. 2).
O rig ina lna  zaprem ina jeze ra  kod 
k rune  p re liv a  je  2,171.000 m 3, a »za­
prem ina  jeze ra  u 1950 god.« za v re ­
me k rize  b ila  je  sa  m uljem  oko
700.000 m8, a v rlo  m uljev ite  i tople 
vode b ilo  je  svega oko 500.000 m3 i 
to p reko  83% u nekorisnom  (m rt­
vom) delu  jezera , a p reo s ta lih  17% 
m uljev ite  vode n ije  b ilo  za u p o tre ­
bu i n a ro d  se  žalio na k v a lite t i 
k v an tite t vode.
Od 5 usisn ih  ko rpa  1950 god. I i 
II odozdo (si. 2) bile su pod m uljem , 
V. go rn ja  osta la  je  bez vode, a III. 
je  d ava la  »vrlo m utnu  vodu sa  m iri­
som po budji« h ig ijensk i po tpuno  n e ­
up o treb ljiv u  i ko ja  zagušuje filtre, 
a  IV. k o rpa  pod površinom  davala  je  
tak o d je  »m utnu i top lu  vodu +20°C«. 
M išljen ja  sam, opetu je  li se  sušna 
godina 1950 bilo  već u sledećoj god i­
ni, da će grad  K ragujevac o sta ti 100% 
bez vode.
P om an jkan je  vode u g radu  od 40 
h iljad a  s tanovn ika  sa industrijom , a 
bez k an a lizac ije  i bilo kakve h ig ijen ­
ske podzem ne ili izvorske vode u b li­
zini, m ože izazvati nep redv id jene  po­
sledice i sm rtne slučajeve, ko ji m ogu 
im ati up liva  i na  okolne g radove i 
sela.
N ačin rada i osiguranje potrebnih 
količina vode
O va vodo jaža  im a dve zahvatne 
ku le  (13) i (14) si. 2 i 3, za odvod 
vode i po 5 usisnih  korpa. N a gornje 
dve  korpe (IV) i (V) m ontiraće se 
dve cev i od azbest-cem enta prem era 
25 cm. K ula (14) biće za zahva t vode, 
a k u la  (13) isk ljučivo  za m ulj ili 
obratno.
Kod nov ih  vodojaža preporučljivo  
je  po stav iti cev  (1) na  sam  ispust i 
to sa zglobovim a i povezati ih  n a  v rh  
ku le  u  položaj (15). G lavna usisna  cev 
(15) ako im a ulogu da hv a ta  i im une 
podvodne tokove, n a  početku  cevi 
postav i se okom ito perfo rirana  cev  u 
v idu  usisača  prašine.
Da bio osigurali i što  veću  količ inu  
vode u jezeru , a za po trebe  au tom at­
skog č išćen ja  ili snabdevan ja , može 
se podići p re liv  (16) za oko 2 m v is i­
ne (od vo d o sta ja  II. na  III.), pošto  
do v rh a  b rane  im a 2,5 m. Samim time, 
um esto, da p re liv i izbacuju  n a jč is ti­
ju  vodu, godišn je  bi se osiguralo  oko 
pola m iliona m3 v iše  vode, a što  je  
vrlo  važno, m inim alni n ivo jeze ra  iz 
1950 god. tim e bi se podigao za 3 do 
4 m (od n ivoa  I. na  Ia) i tim e bi se 
vidno sm anjilo  po jačano  isp arav an je  
nasta lih  p lićaka u m ulju.
II. i III. Sprečavanje daljeg zamulji- 
vanja i zamućivanja nizvodnog dela 
jezera uz branu*
M utni podvodni tokovi (17), n azv a ­
ni C ouran ts de densite  ili U nder­
flow, k reću  se po prirodnom  kosom  
dnu jezera, usled  povećane razlike 
specifične težine i fenom ena nem e- 
san ja  sa  čistom  vodom.
Z austav ljan je  i ko lm iran je  ov ih  to ­
kova v rši se većinom  uz b ranu , ako 
je jezero  sredn je  dužine, dočim  kod 
vrlo dugih  jezera, ovaj nanos u za­
v isnosti od krupnoće  i ko lič ine su ­
spenzija, može da se kolm lra po sre ­
dini ili pak  i u gornem  uzvodnom  
delu jezera.
Skoro redovno ovaj lebdeči nanos 
ko ji zam ulju je jeze ra  u  srednjem  ili 
n izvodnom  delu, sas tav ljen  je  od 90 
posto do 99% od lebdećeg  n an o ­
sa, dok je  ostalo većinom  vučen l — 
krupni nanos i nešto  malo p lovećeg  
skram a (slučaj Grošnice).
Cilj je  zaustav iti ove teške  pod­
vodne tokove i p risiliti ih  da kolm i- 
ra ju  gde nam  najm an je  Ometaju i 
ne dozvoliti da se isti podižu u  v idu 
m utnih v irova po čitavom  jezeru , a 
zbog svoje  povišene tem pera tu re , p o ­
što su za 5— 10° C top liji od h ladn ih  
i dubokih  jezersk ih  voda. (SI. 4.)
S obzirom da smo nivo jeze ra  ek o ­
nom ično podigli za oko 2 m visine, 
podigavši preliv  (16), to  je  neophod ­
no po trebno  poseči okolnu šum u oko 
jezera  (2X 1-5 km), da nepo trebno  ne 
troši vodu —• korisne zaprem ine jeze ­
ra. Od ove posećene šum e nap rav iće  
se zelena preg rada  -A- (si. 4 i 3) 
u  polovini jeze ra  n a  oko 800 m od 
brane t. j. n a  ivici donjeg  p resušenog  
de la  jezera . j
P reg rada -A- je  od posećene 1 re ­
zane šum e, u  gornjem  delu  spo jene 
na čelično uže (18), n a tegnu to  od je d ­
ne do druge obale jezera . V isina  ove 
preg rade  je  4—5 m, s tim što je  n ag ­
n u ta  i od strag a  poduprta  tan jim  deb­
lim a (19) od is te  šum e, a u  donjem  
delu je p ričv ršćena  kolcim a (20) u  p o ­
sto jećem  m ulju  (21), koji j e  na ovom 
m estu  oko 2 m debljine.
O va će p reg rada  -A- već posle 
prvog podizan ja  n ivoa u jezeru  m ožda 
za u v ek  osta ti po tpuno  p rep lav ljen a  
vodom, usled  povišenog n ivoa  jezera  
za 3—4 m  i podignutog p re liv a  (16).
Pozadi ove p reg rade  -A- akum ulira- 
će se podvodni m utni tokovi (17) i 
ko lm irat svo je  ostatke-suspenzije  
u  novo  nasta l om basenu  (22), koji će 
jednog  dana posta ti nekorisn i — mr- 
t v i d e o  jezera.
* P a ten t No 1854 P 224/53.
SI. 2 in 3 vodojaža G rošnica.
SI. 4. P regrada 
-A- za m utne 
podvodne tokove
M utna voda dolazeći po dnu jeze ra  
iza pregrade, podiže n a jh la d n iju  i 
čistu  vodu uzvodnog dela  je ze ra  i 
p rebacu je  je  p reko  p reg rade  -A- u 
v idu čiste s tru je  (23) u  n izvodn i deo 
jezera.
Samim tim  p re s ta je  svaka  m oguć­
nost zam u ljivan ja  i zam ućivan ja  do­
n jeg  nizvodnog dela  jeze rske  vode 
koji ugrožava b rana.
U koliko h id rau ličk i p riračun  p o k a­
že da bi n iska  voda  m ogla sići i is­
pod užeta  (18) n a  v rh u  p reg rad e  -A-, 
neophodno je  i ko risno  p red v id e ti da 
se u  sredini je ze ra  postav i 3—5 kom. 
jač ih  d rven ih  g red a  ili m on tažn ih  het. 
gredica (27) i (19) prem a slic i (4). 
G ornji deo p reg rad e  -A- (27) je  sta ln o  
otvoren, dok se sred n ji deo au tom at­
ski o tvara  pom oću p o k re tn ih  v ra ta  
(24) n a  osovini (26), kad  n iska  Jezer­
ska voda spusti p lovak  (25).
N a d n jo j s tran i ove b e to n sk e  p re ­
g rade (27), posto je  p rek lopni o tv o ­
ri (30) sa  tegom , k o ji su  sta ln o  za­
tvoreni, a po p o treb i o tv a ra ju  se  po ­
m oću užeta na  p lovku  (32) podržanim  
sa kon tra  tegom  (33), a sve Je u čv r­
šćeno unakrsn im  kosnicim a i alum , 
žicom.
Teška podvodna struja (17) n a jv i­
še se p o jav lju je  za v rem e n iskog  n i­
voa u jeze ru  odnosno k ra jem  leta , 
kada  k išni tokov i p ro laze kroz suhu 
zam uljenu deltu  i isp ira ju  je  odnosno 
povećavaju  koncen trac iju .
Površinske mutne struje (37), po­
jav lju ju  Se za v rem e v isokog  vodo ­
s ta ja  u jezeru , p rešavši v isoko  iz­
nad  zam uljene delte, a specifično su 
lakše od h ladne i m utne jeze rsk e  vo ­
de i ako su  i one m utne.
O ve se p o v rš in ske  s tru je  (37) m o­
gu zaustav iti poprečnom  plovnom  
pregradom  (35) n ap rav ljenom  od gu­
stih  tank ih  g rana, širine 1-—2 m, sa 
tegovim a n a  za tegnutom  uže tu  (36), 
podržanom  p lovcim a ili p reg radom  od 
tankog  Ju g o v in ila  (Jugoflex).
P regrade -A- n a  dnu jeze ra  i p lovna 
(35) na  površin i, zau stav lja le  b i pod­
vodne i pov rš in ske  stru je , akum uli­
ra le  ih  iza ograde -A- u go rn jem  de­
lu jezera, odak le  bi č is ta  voda  u v i­
du stru je  (23) p re š la  u  donji n izvodni 
deo jezera, a m utn i tokov i bi polako 
kolm irali svo je  suspenzije  i bez m ut­
n ih  v irova  čak  i u  gornjem  delu  Je­
zera.
Po što bi iz ovog gorn jeg  dela  je ­
zera h ladna voda  p reš la  u  don ji deo, 
tim e je  ekonom ično i sam o od m ate­
r i ja la 'n a d je n o g  n a  licu m esta  spre- 
ćeno dalje zam uljivan je  i zam učlva- 
n je  donjeg  ugroženog  dela  jezera. 
(Laboratoriski opiti p o tv rd ju ju  eko­
nom ičnu m ogućnost realizacije.)
IV. i V. Pronošenje mulja kroz velike  
basene i sprečavanje kolmiranja u 
sredini ili uzvodnom delu V el. jezera*
Taloženje n an o sa  u korisno j zapre- 
m ini bilo u  sred in i ili n a  uzvodnom  
delu jezera, a  često  v rlo  daleko  od
* P aten t N o 1854 P 224/53.
b ran e  (slučaj velik ih  vodo jaža  za 
sp rečav an je  pop lave  i za energetske  
sv rh e  ili kom binovano sa  snabdeva- 
n jem  vodom), p rim orava  nas n a  pri- 
m enu neekonom ičnih  b ag e ra  sa  refu- 
lerim a. Drugi način  č išćen ja  je  po t­
puno ili b ar .delim ično sp u štan je  ope­
ra tivnog  n ivoa za vrem e čišćenja, ali 
i posle  još duže vrem ena n a s ta je  za­
sto j dok se rezervoari napune ; što 
redovno  nanosi ve like  š te te  p o ljop ri­
v red i i industriji, zbog zasto ja  i gu­
b itk a  e lek trične energ ije , a tim e je 
izazvana dvostruka  šte ta .
Pronošenje mulja kroz basen, često 
će se m oći postići p o jačav ši koncen­
trac iju  nanosa, pom oću p reg rade  -C- 
(sl, 5, 2 i 3) iznad zam uljene delte  u 
korisnom  delu  basena. (Ovo je  za sa ­
da nepo trebno  n a  G rošnici, iznosi se 
rad i prim era).
SI. 5. Pregrada -C-, za in tenzivn ije  
zam ućivanje, sa s tav ljen a  je  od užeta
(44) k o je  p rid ržav a ju  m ali plovci
(45) , po vo lji regu lisan i iznad užeta 
(44), na  k o ji su  p ričv ršćene  pom ične 
p ok re tne  tab le  (46) od p ruća, sa te ­
govim a (47) ili azbest cem entne 
ploče.
Uže (44) (slika 3 i 5) potrebno je 
pom erati, skoro  svakog  dana, nešto  
uzvodno sa jedne  i d ruge stran e  oba­
le gde je  i učvršćeno.
Samim time, a naročito  posle  ve li­
k ih  kiša, m utni tokovi ovim  načinom  
p o sta ju  specifično još teži, p ro laze­
ći tu rbu len tno  ispod p reg rad ica  -C- 
n a  čitavom  potezu.
A ko otvorim o donja v ra ta  (30) na 
p reg rad i -A- m utni će se tokov i usm e­
riti u  p rav cu  g lavne brane, odnosno 
nizvodnog dela kam o su  i ran ije  si­
lazili. Pošto je  već jed an  ispust (41) 
p o stav ljen  za vrem e g rad n je  vodoja- 
že G rošnice n a  oko 70 m od k u le  (13), 
is ti je  sam o stvorio  kod  svog  usisnog 
g rla  (42) jedan  velik i lev ak  (43).
U c ilju  sp rečav an ja  podvodnih 
s tru ja  (17), da  ne dod ju  do sam e 
b ran e  i da ponova za trp a ju  očišće­
n ih  40—50 m p ros to ra  uz branu, za 
k o je  se sad v rše  prip rem e čišćenja 
(čišćenje dalje  od ovih  40— 50 m od 
b ran e  n ije  potrebno, pošto je  to in a­
če m rtva  i nekorisna  zaprem ina jeze­
ra), postav iće se pop reko  n a  jezero 
podvodna zavesa  -B- (si. 2, 3 i 6).
SI. 6. Podvodna zavesa -B-, na teg ­
n u ta  je  i spuštena  pom oću užeta  (39) 
sa m alim  plovcim a, n a  čijem  se dnu 
nalaze tegovi (38).
Z avesa -B- je  od Jugov in ila  0,3—■’ 
0,4 mm deb ljine , ko ji se nam eće usled  
svo je  ekonom ičnosti, pošto 50—60 m2 
ove zavese  košta  koliko  1 m3 arm ira­
nog  betona .
U koliko su ispusti, a što  je  redov ­
no, uz sam u branu, onda se zavesa 
-B- spušta  u  položaj -B’- prem a si. 3, 
to je  izm edjd  dve kule.
Sam im  tim e ku la  (13) je  predođ- 
red jen a  za ispuštan je  na  ispustu  mu- 
Ijev itih  s tru ja , dok je  ku la  (14) za 
čistu  vodu.
Preliv (48) si. 6 i 3, može se  adap ­
tira ti pom oću  zavese (49) i p lovka 
(50) da izbacu je  podvodnu  s tru ju  (17). 
Samim tim e po po treb i i preliv , osim  
ispusta , može da baca m utne pod­
vodne s tru je , a delim ično o tvoren i 
p re liv  (48) sa  s trane  na  površin i m o­
že da prim i površinske  m utne tokove 
(37) i p loveč i skram .
S tvar je  stud ije , n a  svakom  po jed i­
nom  jezeru , da se odrede m esta p re ­
g rad a  -A-, -B- i -C- i da  se n e  do ­
zvoli k o lm iran ja  u  sred in i jezera , pa 
m akar d e lta  ve lik ih  i dugih je ze ra  iz­
isk iva la  i dvostruku  fiksnu p reg rad u  
-A-, um esto  -B- i -C-, s tim  da iza 
p rve  ja če  i čvršće preg rade  -A-, k o ja  
m ože o sta ti delim ično i izvan n iske  
vode, p o s tav i se v iše  pom oćnih peri- 
skopsk ih  p re liva  ko ji h v a ta ju  go rn ji 
is ta ložen i n a jč is tiji deo vode 1 p re- 
liv a ju  je  kroz v rlo  k ra tk e  kana le , od 
neko liko  m etara , ispod p rve  p o ja ­
čane p reg rad e  -A-. D ruga n izvodna 
p reg rad a  -A- im ala bi već  ran ije  opi­
sanu i od red jenu  ulogu.
Slika 7. K om binovana zavesa -BC-
U koliko je  već zam uljena sred ina  
ili uzvodni deo jednog  većeg  posto­
jećeg  jeze ra  (za sp rečavan je  p op lava  
ili u en erg e tsk e  svrhe), ko ji dnevno 
troši ili ispušta  količine vode od n e ­
koliko  m etara  kub/s; kom binacijom  
zavesa  -B- i -C- (si. 7) može se po ­
stić i au tom atsko  podkopavan je  m u­
lja  i p ronošen je  m ulja  kroz jezero .
P resek  si. 7 pokazuje  veću  popreč­
n u  zavesu  (51) kroz sam o jezero , a 
od nešto  jačeg  Jugov in ila  (tepisi me- 
d ju  sobom  povezani tankom  alum in. 
žicom), ko ji je  obešen na  užetu  (52) 
i p lovcim a (53) čije se u d a ljen je  m o­
že lako  regu lisa ti. N a donji deo za­
vese  p o stav ljeno  je  takod je  uže, na  
ko jem  su  p ričv ršćene  pom ične tab le  
(54) od istog  m aterija la  sa  tegom  (55) 
ili od azbest - cem entnih  ploča. O ve
ploče svojom  težinom  stalno  se n a ­
s lan ja ju  i u d ara ju  po m ulju  ko ji tu r­
bu len tn a  vodena  s tru ja  isp ira  i odno­
si do m anje zavese (56) sa  plovkom  
(58), a sve pričv ršćeno  n a  nekoliko 
m etara  nizvodno od zavese (51).
U sisna cev  (59) k o ja  je  event, od 
istog  (nizvodno jačeg) m aterija la , 
spo jena  je  dužim  uzetom  za uže (52), 
a n jen  n izvodni k ra j spo jen  je sa is­
pustom  na  brani, i m ože velikom  
usisnom  snagom  da odvodi izazvane 
m utne stru je  izvan brane.
O ve zavese (51) i (56) zajedn ičk i se 
pom era ju  uzvodno pom oću užeta  (52) 
p ričv ršćenog  n a  obalam a jezera, a 
svojom  ulogom  p re liva  zam enjuje 
neophodne specija lne ta ložnice sit­
nog  peska.
O va m utna  voda izbačena n a  is ­
p u st pod pritiskom , m ože biti dvo­
struko  korisno u p o treb ljena  u en er­
g e tsk e  sv rhe (postavivši spec, za­
š tite  n a  m anje  tu rb inske  lopate) a 
potom  i u  po ljop riv redne svrhe, radi 
k o risn ih  sasto jaka  u m uljev ito j vodi.
VI. P loveči brzi filtri u jezeru i nji­
hov značaj ekonomije
A ko jezero  služi za  snabdevan je  
p učanstva  vodom  ili kom binovano, 
vidim o da brzi filtri tro še  i do 10% 
celokupne koliaine vode, a  što je  is ta  
m u tn ija  i oskudn ija  tro ši se i više.
C elokupna količ ina od 10% može 
b iti u šted jena, ako se filtri postave  u 
tank im  arm . bet. kom oram a p ričv r­
šćeni uz b ranu  na p o v rš in i jezera; u 
tom  slučaju  p rljav e  vode ostaju- u  je ­
zeru  i sam e se po tpuno  istalože, a 
tešk i i gusti m ulj se  2—3 p u ta  go ­
d išn je  izbacuje pom oću au tom atske 
nap rav e  (1).
O va ušted jena  voda i podignuti 
p re liv  (16) m ogu da  donesu  godišnje 
oko jedan  milion m3 u š ted jene  vode 
n a  grošničkom  jezeru , č ija  je  orig i­
na lna  zaprem ina oko 2 m iliona m3, 
a u  le tu  1950 god. im ala je  samo po­
la m iliona m3 vode i to  skoro  isk lju ­
čivo u nekorisnom  —  m rtvom  delu 
jeze ra ; znači v iše  nego  udvostruču je  
Ije tn ju  zaprem inu vode u jezeru .
A ko je  godišn ja  po tro šn ja  vode 
oko 3 m iliona m3, znači u šteda  od 
10% iznosi samo 300.000 m3, što ne 
p re ts tav lja  g lavni razlog ovog iz la­
gan ja  i ako je od važnosti u  aridnom  
kraju .
G lavni razlog ovog iz laganja  je  u  
tom e što voda iz jeze ra  odlazi g ra ­
v itacijom  na  36—38 m niže, potom  se 
diže kao prečišćena za p ran je  filta ra  
za 10— 15 m, a  onda se opet p reč išće­
na  crpkam a diže na  37 m visine, i to 
sa 4 ag regata  od 6 5 1/s, radeći 10 
časova dnevno, a za po trebe  snabđe- 
v a n ja  g radsk ih  rezervoara, ko ji bi se 
inače mogli d irek tno  pun iti g rav ita ­
cijom  iz v isokog  vo d o sta ja  jezera.
Zbog prosto ra  u k ra tko  izneto, a 
stud ija  je  u  razradi, ovi taložnici i 
koagu lan ti i filtri (spec, bet, kom ore 
i p loveči taložnici od Jugov in ila  — 
sve na principu normalnih brzih  fil- 
trova), ko šta ju  kom pletno izrad jen i
oko 1 m ilion d inara, a  u  10 godina 
ukupno  sa po trošn jom  energ ije  za č i­
šćen je  f ilta ra  m aks. oko 15 m iliona 
d inara , dok  po trošn ja  energ ije  i n a ­
b av k a  cron ih  ag reg a ta  i od ržavan je  
d an ašn jih  filta rsk ih  in s ta lac ija  i cev i 
za po sto jeć i sistem  izisku ju  u 10 go­
dina p reko  1h  m ilija rde  d in ara  i to  
n e  raču n a ju ć i već  izrad jene  posto jeće 
filta rsk e  insta lac ije , k o je  bi se  isp la ­
tilo napustiti, zbog ogrom nih tro šk o ­
v a  i loše am ortizacije. (Ovo je  izne- 
to  idejno , a de ta ljn a  s tu d ija  je  u  
radu).
VII. V išegodišnji račun ekonomične 
akumulacije vode i podizanje brane 
uz pom oć automatski izbačenog  
mulja
P itan je  N o 14 »Taloženje u  reze r­
v o arim a i srodni problem i«, iz ko n ­
g resnog  genera lnog  izvešta ja  R. G.
C., n e  odva ja  problem  podizan ja  b ra ­
na  i veštačk ih  jeze ra  za po trebe  
sn ab d ev an ja  vodom  od onih za en e r­
g e tsk e  svrhe. Tim v iše  što su u p i­
ta n ju  živo ti ljudi i stoke, n iš ta  m a­
n je  važn i od svih drugih energ ija , a 
bez p itk e  vode i vozila i industrija  
o b u s tav lja ju  rad.
Iz p red n jeg  pog lav lja  v id i se da 
filtri u  jeze ru  i po tpuno o b ustav lja ­
n je  rad a  p re liv a  i ispusta  m ože da 
p o v eća  ko risnu  akum ulaciju-zaprem i- 
na  je ze ra  za oko 1 m ilion m3 godiš­
n je  n a  G rošnici. A ko su  sušne godine 
u ovom  k ra ju  zapažene od prilike 
sv ak ih  10 god., znači uzeto sa 100% 
sigu rnosti da je  suša svak ih  5 god., 
lak o  se  v id i da to  iznosi 1,000.000 X  
5 god. =  5 miliona m3 ušted jene 
vode.
A ko se  uz to  uzme da stanovništvo  
u k ra jev im a  sa  nesigurn im  dotokom  
vode n a  periferiji, delom  troši i ras i­
p a  p rik u p ljen u  vodu kad im sveža 
dodje, a k  tom e jedna  o tvorena čes­
m a m ože da ostav i 500—700 stanov ­
n ik a  bez vode u tom danu; izradje- 
na  je  m ala  nap rav a  za prisilno  au to ­
m atsko  za tv a ran je  javn ih  i privatn ih  
točila , nazv an a  »Ekonom izator«.* 
U loga je  ove naprave, da silom spre- 
ći gub itke  n a  česm ama, naročito  gde 
nem a vodom era, a n ap la ta  je  p au ­
ša lna  (slučaj g rada  K ragujevca). O va 
je  n a p ra v a  izrad jena  od p lastične 
m ase i au tom atsk i zaustav lja  vodu  po­
sle 2—3 litra  protoka, a p rebac iva­
n jem  m ale ručke na  drugu s tranu  v o ­
da pod pritiskom  ponova izbazuje 
istu  količ inu  vode. (M ehanizam je d ­
nostavan  vid i T ehnički list br. 13 —• 
1939 god.). S tručn jaci sm atraju , da 
»ova nap rav a  može da reši 90% k r i­
zu vode u  gradovim a«, a n aroč ito  ta ­
mo gde je  n ap la ta  paušalna. (SI. 9.)
A ko uzmem o da se  može postići 
š ted n ja  ovom  napravom  od sam o 10% 
na u tro šeno j vodi, to iznosi u  5 god. 
oko 1,5 m iliona m3. Znači ukupna 
5-godišnja u šteda  iznosila bi 5 + 1 ,5  
=  6.5 m iliona m3 ušted jene  vode.
P rem a izloženom  vidi se ko risnost 
i m ogućnost povećan ja  b ran e  za ba-
* P a ten t P 133-11 1949.
rem  5— 6 m etara , što  bi podiglo ope­
ra tiv n i n ivo  i obezbedilo  puno više 
vode u sušno j godini.
U koliko su  akum ulirane  veće k o li­
čine vode bilo  od naveden ih  u š te ­
da ili od m ogućnosti povećan ja  Sliv­
ne  pov ršine  (prik ljučkom  D ulenske 
reke  n a  g rošn ičk i sliv), suv išna voda 
bi se m ogla ispušta ti za v rem e sušne 
sezone (a ne zimi kao  do sada), a t i ­
me bi p ro rad io  8 km  dugi nizvodni 
potok k o ji u  le ti n ik ad  ne teče, a  n a ­
vodn javan jem  tom m utnom  vodom  
osetno b i se podiglo  p o v rtla rs tv o  i 
voćarstvo , a tim e i b lagostan je  oko l­
nog k ra ja .
O vim  načinom  s tv a ran ja  v išegod iš­
n jih  u šted a  i po v ečan ja  slivne p o v r­
šine, današn ji o b jek a t ko ji n ije  m o­
gao zadovo ljiti po trebe  g rada  od 40 
h iljada  stanovn ika , u  budućnosti bi 
sa povišenom  branom  zadovoljio  sko­
ro dvostruko  veći g rad  i industriju . 
(Koja je  već  u 1950 god. o s ta la  bez 
vode).
O vu ekonom isku postavku , može 
da tehn ičk i osigu ra  rac ionalno  isko- 
rišćena ko lič ina  izbačenog m ulja, n a ­
pravom  i cev i (1), k o ji b i izbačen i 
m ulj m ogla da au tom atsk i podiže za 
10—20 m p red  sam u branu . V idi si. 8.
N agom ilavan je  m ulja  (60) (si. 8) 
pred  b ranu  postiže  se  jednom  v e rti­
kalnom  cevi (61) sa dva za tvarača , 
ko ja  bi jedno  vrem e rad ila  pod p ri­
tiskom  izbacu jući m ulj, k o ji se  p o ­
stepeno ko lm ira  zaustav ljen  nasipom  
(62), da bi potom  kroz istu  cev (61) 
delim ično is ta ložena  voda u vidu 
pre liva  p reš la  nizvodno u po tok  
G rošnice. O vaj ista ložen i m ulj na  
suncu i vazduhu  dobiće svo ju  v isoku  
specific, težinu, a snabdeven  d ren a ­
žom i zelenilom  p re ts tav ljao  bi re a l­
nu  i ekonom ičnu  m ogućnost da  se  
dozida lu čn a  arm. bet. b ran a  (63), i 
po jačana  ako se  ukaže  po treba , sa 
već danas poznatim  načinom  dubokih  
—• tem eljn ih  sonda sa  p renap regnu - 
tim  željezo-betonom .
O sim  toga  po trebno  je  upoznati se 
sa m išljen jem  i zaključkom  IV. svet- 
skog K ongresa za vel. b ran e  u N ew  
D elhiu u 1951. god., gde n a  stran i 13 
zak ljučka  R apport G eneral R. G. C. 
nag lašeno  je : »Problem  taloženja , iz­
g leda m nogo važn iji, hum ano govo­
reći od sv ih  problem a tehničk ih  kon­
strukcija , za ko je  se može reći, da se  
danas nalaze p rih v a tljiv a  rešen ja . D a­
kle, n ije  jed an  od  onih ko ji n ap re ­
duju  u nekoliko  ,dana ili m eseci; i 
ovaj će problem  izgleda m orati osta­
ti u k rilu  in ternacionalne  kom isije, u 
sta lnoj aktuelnosti,«  znači, i m i mu 
m oram o podati zasluženu pažnju, je r  
nas m ulj i u  našo j zem lji n a  v iše  m e­
sta ugrožava.
O vim  je  uk ra tk o  — 
idejno  iznet celoku- 
pan  plan rad a  I. i II. 
e tape  sp ašav an ja  je ­
zera  G rošnice, i o svrt 
na odm uljivan je  — či­
šćen je  većih  jeze ra  
(stavke IV. i V.)
Za vrem e rad a  I. 
e tape  biće organizo- 
v ana  sv es tran a  služba 
sa  terensk im  i labora- 
toriskim  opitim a, a stud ija  p roširena  
i naučno razrad jena .
O sim izloženog, a rad i čega sam  i 
p rihvatio  poziv d a  ovo  iznesem , je s t 
po treba i že lja  da skrenem  pažn ju
N. O. K ragujevca i odgovornim  s tru č ­
n jacim a n a  nepob itnu  i ve liku  opas­
n o st k o ja  im  p re ti već u p rvo j sušnoj 
godini,
U spav ljavati se nebi trebalo  prim ­
ljen im  dopisom  »V erovatno će V as 
iznenaditi, d a  je  p rocen t zasipan ja  
(Grošnice u  1950 godini), pri ko ti 306 
(preliv) sam o 14.75%«, dok se  jo š svi 
dobro sečaju  kva lite ta  i količine v o ­
de iz 1950 god., i znaju  da je  zam u- 
ljen je  u konačno j fazi.
Dali su  to  m ožda razlozi da je  i 
idejn i p ro jek a t (Institu ta  V odopriv re­
de NRS — k o ji u sv a ja  snabdevan je  
sa V elike  M orave •— 28 km  cevovo- 
dim a velikog  profila, novim  filtar-
skim  instalacijam a i skupim  agrega­
tim a sa stalnom  po trošn jom  elektr. 
energ ije , a sve  u v rednosti od n ek o ­
liko  m ilijard i i nekoliko  godina in ­
tenzivnog rada, u c ilju  osiguran ja  
g rada  in industrije  vodom ), još i da­
nas zagubljen  u K ragujevcu.
D ali posto ji s tru čn jak  ili rukovo- 
dioc ko ji može p roučiti i objasniti 
k ako  će se snabdevati g rad  od 40 
h iljad a  stanovn ika  sa  industrijom , a 
bez kanalizacije  i b ilo  k ak v e  upo­
treb ljiv e  podzem ne ili izvorske vođe 
i to  već  u p rvo j naredno j sušnoj go­
dini?
N aglašavam , K ragujevcu  p re ti 100 
po sto tn a  opasnost od nep red v id jen ih  
posljed ica  i sm rtnih  slučajeva , koji 
se m ogu p reneti zarazom  i u  okolna 
se la  i g radove sa  ko jim a su  d irektno 
i v iše  pu ta  dnevno saobraćajn im  
sredstv im a povezani; a p renapuče­
nost naših  stanova m ože izazvati brzi 
i n ep redv id jen i razvoj te šk e  ep ide­
m ije!
A ko je  sve u is tinu  tako , onda bi 
jed an  k ritičk i osvrt ili kon k re tn e  prl- 
m edbe n a  ove iznete p red loge  od 
s tran e  n aš ih  stru čn jak a , trebao  da 
n a d je  m esta i dalje  u  našo j lite ra tu ­
ri i nesum njivo  bi ko ristio  u  cilju  
u sav ršav an ja  ne  sam o re šen ja  ovog 
dom aćeg problem a, ko ji se p o jav lju je  
n a  v iše jezera, već i kao  p rilog  jed ­
nom  opštem  korisnom  problem u u 
svetu.
Zaključak; Iz izloženog sledi, da 
vodojaži G rošnici p re ti zam uljenje, a 
n ovop ro jek tovan i cevovodi od 28 km  
dužine i n o v e  filta rske  in s ta lac ije  sa 
skupim  agregatim a i stalnom  p o tro š­
njom  e lek trične  energ ije , treb a le  bi 
p reuzeti u logu  sn abdevan ja  g rada  
K ragujevca vodom.
Sve je  to  zam enjeno sa;
A utom atsk im  čišćenjem  m ulja  uz 
b ranu  sa sam o 60 m azbest-cem entnih  
cevi p rem era  25 cm, a ,k tom e spre- 
ćeno je  da lje  zam uljivan je  i zam ući- 
v an je  je ze ra  sa poprečnom  podvod­
nom  pregradom  -A-, nap rav ljenom  od 
posečen ih  s taba la  uz jezero , ko jem  
je  sa  povišenim  prelivom  vidno p o ­
dignut k ap ac ite t i k v a lite t vode.
U II. e tap i može is ta  b ran a  b iti po ­
d ignu ta  nav iše  pom oću au tom atsk i 
nagom ilanog m ulja  p red  branom . 
O vo bi om ogućilo akum ulaciju  v iše ­
godišn je  uštede, k o ja  bi u d v o stru ­
čila jeze ro  za po trebe  sušn ih  godina.
Tim e bi g rad  bio obezbedjen vodom  
i u  sluča ju  p rira š ta ja  stanovn ištva  za 
preko  50—70% od sadašn jeg , a vo- 
dojaža, k o ja  b i uskoro  ,po n av rše tk u  
16 god. b ila  zagušena, tek  'ol sada  
bila u  m ogočnosti da se u is tinu  am or- 
tizu je  i d a lje  neogran ičeno  i efikasno 
eksploatiše .
Ing. Elimir Svetličič 627.532 (497.1 Lonjsko polje)
Hidraulički račun primjenjen kod odvodnje Lonjskog polja
1. Opća razmatranja o uzrocima po­
plave u Lonjskom polju i analiza 
dotoka u poplavno područje
K ad govorim o o pop lav i L onjskog 
po lja , m islim o n a  cca. 90.000 h a  po­
plavom  pok riv en u  površinu  L onjskog 
i M okrog po lja . Poplava L onjskog 
po lja  n a s ta je  većim  dijelom  od jak o g  
dotoka u n u ta rn jih  voda, k o ji daje  
slivno područje  vodo toka ko ji gravi- 
tira ju  tom  p o lju  (Črnec, Zelina, Lo- 
nja, G logovnica, Česma, Pakra, Ilova 
i t. d.). U slijed  nem ogućnosti o tican ja  
tih  voda u rijek u  Savu, već kod  po­
nešto  v isokog v odosta ja  Save, one se 
razliju  i o sta ju  po n izinam a polja. Tu 
poplavu  k o ja  je  već uslijed ila  i ispu ­
nila  ko tlinu  L onjskog po lja  poveća­
v a ju  i izv jesne  vodne količine rijek e  
Save, ko je  k roz  ušće vodo toka Tre- 
bež, te  p rodorim a i p re ljev an jem  
lijevo  obaln ih  savsk ih  nasipa  u lazi u 
po lje . Kad v isok i v odosta ji Save 
opadnu, raz livena  voda nem a m oguć­
nosti o tican ja  te  se zadrži u  n izi­
nam a polja  i čin i poplavu. N izine se 
teško  prazne. G otovo neprim jetn im  
tečen jem  u uzdužnom  sm jeru  prem a 
S taroj G radiški, one se vezu ju  za Sa­
vu  koritom  M alog i V elikog S truga 
te  o tvorenom  Savskom  inundacijom  
iza Stare G radiške.
O snovni je  zadatak  za riješen je  
problem a odvodnje Lonjskog polja 
h id rau ličk i dati takovo  rješen je , ko ­
jim  će se ukloniti d je lo v an je  uzroč­
n ik a  poplave, a da se p ri tom e ne po­
go ršava  stan je  u  uzvodnim  i nizko- 
vodnim  potezim a vodo toka ko ji p ro ­
izvode poplavu.
Kako se je  v išestruk im  rješavan jem  
ra n ije  princip ije lno  h id rau ličk i p ro ­
blem  poplavne vode u Lonjskom  po­
lju  rješavao  sam o n a  bazi dotičućih  i 
p ro fičućih  vodnih  ko lič ina, n ije  se 
m oglo na  ta j način  zah v a titi sve u tje ­
ca je  i dobiti stvarna  v e lič ina  dotoka. 
O vako  sum iranje do tičućih  količina 
izračunatih  na  bazi eksperim en taln ih  
form ula, kao i na  bazi nek ih  s tv a r­
n ih  m jeren ja  pro toka  u  pojedinim  
vodotocim a nisu  mogli dati željenog 
usp jeha . U tjeca ji ko ji u v je tu ju  po­
p lav u  u Lonjskom  p o lju  to liko  su 
raznolik i po količini i v rem enu  kada 
se p o jav lju ju  da je  treba lo  upotre- 
biti način  računan ja  ko jim  bi se svi 
u tje ca ji obuhvatili najednom .
N a osnovu posto jeć ih  h idro lošk ih  
podataka , h idraulički je  p roblem  Lonj­
skog  po lja  o b rad jen  s obzirom  na  pro- 
tic an je  vodnih  količ ina savskim  ko­
ritom . Jo š  je  god. 1793. ing. Pon- 
g ra tz  m islio da su u L onjskom  polju  
profili rijeke  Lonje i Česm e prem a­
leni, te  da s toga ne  m ogu odvoditi 
nadolazeće vode, te  da u Lonjskom  
po lju  m oraju  pod d je lovan jem  p ri­
rodnog uspora  Save n asta ti poplave. 
Zatim  su  nadolaz ili razni p rijed lozi 
za r je šen je  problem a m elioracije  
odušnim  kanalom  sa utokom  u Savu 
kroz V el. S trug  ispred  S tare G rad i­
ške, te  konačno  1932. g. p ro jek a t o 
isu šen ju  L onjskog po lja  odušnim  k a ­
nalom  sa  utokom  u Savu iza St. G ra­
diške. Svaki od tih  p ro jek a ta  bazirao  
je  svo je  zak ljučke sa h idrau ličkog  
g led išta  sam o na bazi ponešto  m je­
renih, a v iše  teo re tsk i u s tanov ljen ih  
p ro tica jn ih  količina, bez obzira na  
up liv  k o ji im aju  poplavne vodne ko ­
ličine na  buduću protoku. Ispušten  je 
iz v ida  jed an  vrlo  važan  e lem enat 
d h  . F t. j. p rirast m ase vode u jed i­
nici v rem ena, ko ji čini sastavn i dio 
oček ivane pro toke  za stanov iti v o ­
dotok, gd je  je  sa porastom  v odosta ja  
za d h  u  vodo toku  nasta lo  i poplav- 
ljiv an je  izvan  vodotoka u prosto ru  
za d h, k o je  n e  čini pro toku  već  re ­
ta rd iran u  vodnu  količinu. Time je  n a ­
stao  u tjeca j re tenc ije  odnosno p o ­
plava.
A ko fiksiram o p ro toku  u p rem ale­
no dim enzioniranom  profilu  u  g ra ­
n ičnoj v rijednosti p rije  p re ljev an ja  
obala te  ju  označim o sa Q i, to  kod

porasta  vodostaja  za dh iznad nave­
dene granice, dobijem o povećanu  p ro ­
toku  GŽ2 ko ja  odgovara  idealno  za­
m išljenom  povišenom  h idrom etrijskom  
profilu. Izvan tog idealno  povišenog 
hidrom etrijskog  profila  posto ji popla­
va, k o ja  je  n asta la  u  v rem nu p o ra­
sta  dh za v rijem e dt. U to vrijem e 
d t n asta la  je  pop lava  M  m3, k o ja  bi 
u  većem  koritu  čin ila povećanu  pro­
toku  za -M. — d Qm3/sec te bi do- 
dt
bili s tv a rn u  pro toku  (Q2 +  dQ) m3/sec. 
Time bi o tjeca jna  vodna količ ina od­
govara la  dotičućoj i ne  bi bilo po­
p lave.
Podvirne vode, p re ljev i i prodori 
Savskih  nasipa te  razn i dotoci iz sli­
va, sve su to  u tje ca ji ko ji se n ikako 
nem ogu točno ustanov it, te  je  zato 
problem  u tom e, koliko  .prosječno 
kod po jed in ih  vodn ih  va lova  v. v. 
Save i unu ta rn jih  voda dotiče u Lonj- 
sko polje u  jed in ici v rem ena. Jasno  
je, da tim e što  n e s ta je  zad ržavan ja  
poplavne vode u re tenciji, n asta ju  
nove p ro toke u Savi. Pod novim  pro- 
tokam a misli se da će p rije  no do­
sada nastup iti u  Savi v iši vodostaji.
Polazeći sa p rinc ipa  da je  nužno 
iznaći p rosječni sekundni dotok u 
Lonjsko polje, h id rau lička  se analiza 
do toka sasto ji u  tom e da se n a  bazi 
slo jnog plana pop lavnog  područja  te 
posto jećih  vodom jern ih  po d a tak a  za 
L onjsko polje izradi prikaz dnevnih 
prom jena n ivoa pop lave  u v idu  vod­
n ih  linija. D nevna p rom jena vodosta­
ja  da je  vodni sloj k o ji svojim  gor­
n jim  i donjim  aps. ko tam a om edjava 
u slojnom  p lanu  vodni sadržaj toga 
dana. Tako je  svaka  dnevna p rom je­
na  reg is tr irana  n a  posto jećim  vodo- 
m jerim a u St. G radiški. Lov. kući na  
V elikom  Strugom , P rep rostu  n a  Lonji 
i Posavskim  B regim a n a  Č rnecu. Sva­
ka  dnevna p rom jena v o d o sta ja  u  po­
plavnom  području , k o ja  označena kao 
vodni sloj jač in e  A h  da je  uz pomoć 
slo jnog plana re ten c iju  za prom atra­
KONSUMPOONA KRIVULJA SAVE KOD GRADIŠKE
no vrijem e. Budući da  nam  je  po ­
treban  sekundni dotok u re tenciju , 
to  onda ovu dnevnu re ten c iju  pod i­
jelim o sa  86.400 sek. C ije li do tok  u 
pop lavnu  područje  dobije se ako to ­
m e dodam o is tjecan je  k o je  je  posto ­
ja lo  kroz inundacione o tvore  n a  p u ­
tu  St. G rad iška—O kućani. Tim e nam  
je  dotok u Lonjsko polje
Qd =
Fs . A t 
A t +  Qo
Qd =  do tok  u m3/sec.
Qo =  o tjecan je  u  m3/sec.
Iz ove jednadžbe vidim o da je  po ­
sto jalo  o tjecan je  u  jed n ak o j m jeri 
kao i do tjecan je , ne  bi b ilo  u jed n a­
džbi člana ---------- - =  A Q, a stoga
A t
ne bi bilo niti poplave.
Iz shem atskog prikaza  v id i se n a ­
čin raču n an ja  količina vode ko je  do­
tiču u L onjsko polje.
Fr +  Fi’ „ F2 +  F2\  
Fsx =  - ------- ; F s2 = -------- -  itd.
s A Q =  A Qi +  A Qä ------
QJ =  s A Q +  Q,
2. Razmatranje sadanjih i budućih 
maksimalnih protoka na liniji 
St. Gradiške
N a lin iji St. G radiške vodne k o li­
čine savskog sklopa p ro tiču  lijevom  
inundacijom , ko ja  u s tv a ri p rovodi 
o tjeca jne  količine iz L onjskog polja, 
koritom  Save i savskim  odušnim  k a ­
nalom  na  desnoj obali, zvanim  »Ju r­
kov iča  kanal«. P oplavna voda  kod  
St. G radiške teče  para le lno  sa  g lav ­
nim  vodotokom  Savom  i ne  v raća  se 
istim  putem  u Savu već nizvodno 
obišavši St. G radišku.
K onstru irana konzum pciona lin ija  
za p ro tičuće količine savsk im  k o ri­
tom, lijevom  inundacijom  i Ju rk o v iča  
kanalom , p rikazu je  pro tican je  vodn ih  
količ ina u  sadanjem  stan ju . (SI. br. 3)
Prem a konzum pcionoj lin iji Save 
kod M ačkovca n izvodno od St. G ra­
diške podnosilo  je  ko rito  i inundacija  
Save nakon  za tv a ran ja  C rnac p o lja  
nasipim a, m aksim alnu  p ro toku  reg i­
striran u  sa vodosta jem  +  833 u St. 
G radiški.
A hi +  A h2 . , A h2 +  A h3 . ,
A h s , = --------------- ; A hso —-----------------  ud.
2 2
_  FSl . A hsi _  F?2 • A hs,/
”  86400 ’ 86400 ' C'
Po konzum pcionoj lin iji St. G rad iške 
kod toga  v odosta ja  p ro tica lo  je  k o ­
ritom  Save, lijevom  inundacijom  i 
Ju rk o v iča  kanalom  zajedno 3596 m3 
na  see. Kod tako  reg is tr iranog  m ak s i­
m alnog v odosta ja  u St. G radiški l i je ­
va  inundacija  je  b ila  vezana d irek tno  
n a  C rnac polje, te  je  obzirom n a  za­
tv a ran je  tog po lja  uz is te  p ro tica jn e  
količ ine dobiven u St. G radiški u spo r 
od 40 cm (+ 873). Taj se je  u sp o r 
v idno  pokazao kod max. v. v o d e  u 
1947. g., k ada  je  već  C rnac po lje  b i­
lo zaštićeno savskim  nasipim a. D a se 
s tan je  p ro tican ja  kroz St. G rad išku  
i nizvodno ne  pogoršava, rje šen jem  
odvodnje  Lonjskog polja, u slo v ljav a  
se sm an jen je  količ ine p ro tje c a n ja  
m aks. vel. vode kroz St. G rad išku  od 
3596 m3/sec. n a  3390 m3/sec., što  sa 
d je lovan jem  uspo ra  dobivenog za­
tvaran jem  C rnac p o lja  da je  u  St. G ra ­
diški vodosta j 810 -f- 40 =  -(-850. Uz 
naveden i uslov, stan je  p ro tica jn ih  ko-
TA B E L A R N I P R IK A Z  H D R A U L IČ K O G  R A Č U N A  R E T E N C IJ E  L O N J S K O G  P O L J A  -  1 9 4 0
1
V O D O S T A J 1 , 0 '  V O D O M JE R A A P S O L U T N E  H O T E  
V O D O STAJA
O D S J E K
S T  G R A D IŠ K A -L O V  KU ĆA
O D S J E K
LO V  K U Ć A - K R A P  J E
O D S J E K
K R A P J E -P R E P R O S T
O D S J E K
P R E P R O S T - P O S . B R E 0 I
O D S J E K
P O S . B R E G 1 -R U O V IC A
V»
4>
- O
e
k >
-d
' S
Ki
h
O
NJ
Ki
KOLIČINA P R O T O K E
s i
s . * .
*3
t i
S8
«i
e
o 1
♦
0
N |
vl i
o 4  s
o '*
■*
o ’
♦
0
NJ
Kj
gi§
3g5
2i3š
2 T 0 0  -*
i
Kl
*0 . 5
PJ £  
5 *  
0 * * 0
*
i
•K^Vvi 
£  <* 
0  5 )
O P A S K A
1 lSo
- j
K .
i
i
o .
i
1
«O
$
O
' J
0 -
< - 0
I
3i
s
1 1K-s•O
■3
U;
o
- j i
1
Sc2 
Z  S
s
c
•d
-d
"C
1&
«O
F
T ič 9-•I
u r
- c  I S
II
o
NJ
g
c
■*=3
C
■VI
!
‘-'J
F £ • 1
* J r
n
u r
3 | |
ii
C j
"4
5
o
c
■m
Ni
1
IS
F
m 2 i r
H
u r
■C
N jIO
Ö
NI
g
c
■M
c
NI
1
S
F
3"
II
u r
C
Ni K
u r B
O
NI
s
-d
NJ
- c
NJ
P j
1
S
F
m 2 t t
u T
-c: I O
u r l «
O
NJ
Vi«i
e
o
3
3
b
00.
- to  c  
1 °  
\
3  SP  1 6  s°
f i
« J
ZT. i m e 292 377 2 2 4 2 6 0 88 22 39 88 93 49 96 47 /4 9 43,100000 22.350001 365 22 /8,300000 J! 450OOO 233 6 48 7 2 3 - 723 640 1 3 4 / -
*
„ 8  8  
U ;
' U
?  *  ■ S 0,8
1  S  »  
S  8  8  
ö  CJ i  
e  <5 ^
l | i
g l  8
P  0  cv
S r -  "jfl 8
** J 2  ‘N 
'S
0  ö  ^
-  ^  S*
5  e
c( ?  ‘ 8  
SR N
t
3  8 ->
•Q .
»  |>
• I  J  
l O
H r
U f
mN  ^  Q
29 459 407 247 360 8 9  98 90 /8 93 3 2 9 7 2 5
o o
iO /0 3
3o
:r 28 s
45,500oto 44.600000 447
27
23 25 22.000000
20/50000 «
23
408 6*i
/5, ooooa 750 000 S 7 /08 408 2 6 2 J 240 - /■ 210 2 6 2 / 4 7 2
h
t i ?
• 8 !
§ r l»
l i l
i \ \
f i f
' " [ S
s |  5 -
3  0
S ' t Ž '
D <0
‘ . » t
' 3 8 ? ,  
*8 J  S’
"■Sc.
-
29 572 465 2 8 7 396 9 /1 2 90 76 94 42 9 7 5 5 //456 86
3 S
55 565
62.500oec 54.000000 353
Sl
*Tf 57.200000 39 900 ooo 2 2 0 28 34 29.8CC0CC 22*00000 88 28 28 6 6 1 / 5 9 0 48 - 4 6 0 8 6 6 1 2 2 6 9 -
30 432 300 344 4 /0 9/ 72 91 11 94 6 9 97  75
( o
35 47 s
J  S
57 s 75,400000 68.950000 2 9 9
40
ST 48s 75.500000 66.650000 374
37
82 32s 16. ceoooc 37900000 473 22 22 8 4 6 4 8 /5 3 7 - / 8 5 2 8  4 6 2  6 9 8 - -
31 670 547 357 430 92 13 91-50 % 82 ■97 0 7
46
*7
46i 5,700 000 2.850000 /33 32 39 s 84.700004
75050000 343
32
43
22.7 26.000000 80. 750000 2 4 0 43
42 125
56O0CCOO 54000000 7* /2 42 6 * 2 .3 2  040 5 0 - 2  0 6 0 6 4 2 .3 2  702.3
4X1/940 6 9 4 590 370 4 4 0 92 34 92 01 94 95 97 97
/«
45
295 2300CC0C A1.300000 46 7
43
30 36 5
/o/, m o o t 93.200000 394
30
/ i
2 / i aoo ooooa 93. ooo ooo 2 3 4
/3
40 44.5 66.000000 64 CCOCOO 8<
/0 40 53 CCOCOO t,f. 500000 /  9 7 5 6 .6 2  0 8 0 55 - 2 / 3 5 7 5 6 .6 ?  8 9 /.  6
2 6 9 0 633 3 9 0 4 5 0 92 30 92 44 9 5 / 5 98 07
4
h
235 JQ7OOO0C 26,85000. 734
43
34 385 //8.400000 409. 90000t 490
34
20 27 /45 000000 407 500000 3 3 6 40 45 85 500000 75 SCO PVC 434 /0
40 4*500000 6 cm  ooo 9 3 4039.4 2  400 56 5 5 2  2 / 4 1 0 9 4 .4 J.2 5 0 .4
•
3 715 670 414 452 9 2 5 5 92  8 9 95  3 9 98 0 9
/7
45 M 36.700 000 JU, 700 000 /2/9
45
36 405 42$.eooocb/20.950000 5 6 5
36
24 30 /28 000000 421.550000 420
24
2 /3 400, OOOOCO92750000 440 2 2 /t. 500 000 4*. 500080 3  3 42 4 9 .3 2  470 6 0 2 8 0 2  5 / 0 4 5 2 9 .3 3. 759.3 3 6 9 ,3 3 6 9 .3
4 732 712 4 3 0 4 5 0 92 72 93 2 3 95 55 93 0 7
/7
34
255 48.800000 42.750000 a t i 34
26
30o /32.800m t'28.300000 445
26
/6 21
m .  ooooa. 4.55.500000 3 3 0
/6
0 8
<40.000000 405000000 97 0 O 9 9 8 .3 2 2 5 5 6 6 3 9 0 2  >41 138 8 .3 3 7 0 9 ,3 3 /9 .3 6 8 8 .6
5 743 736 4*0 448 92 03 93 4 7 95 6 5 98 0 5
1/
24
/7 5 32,700 0C0 50750000 m  8
24
/r 20S /34.000001 /33 400000 3/8
/7
/0 f f s
441.000006 /45, ooooco 2 2 7 400 5 446,000000 /43000000 65. J 0 0 7 /3 .3 2  320 70 4 3 0 2 820 1 /4 3 .3 3  5 3 3 3 / 4 3 .3 831 . 9
9 764 7 5 0 4 4 0 444 93 04 93 6  / 95  73 9 8 0 /
2/
/73 54.900000 53 000000 /09o
/4
/Jo 440. 700000 /57.350000 206.3
/2
8 40 /50.000000 /<8,500000 /72
8
O 4 m o o c a c /48000000 55 0 0 5 * 2 ,3 2  420 78 495 2  993 /0 3 7 .3 3  535 .3 /4 5 - 3 9 7 7 .2
7. 7 7 5 760 4S2 436 93 /5 93 71 95 77 97  93
4/
/0
10 5 57,500000 56.70000/ 68 4
to
7
8 5 /4/500000 46/. /00OOO 439 74
55 153. 400ca /54,700000 96 S \ 2 423.000000 42450)000 28 o 0 334 9 2 4BC 80 5 3 0 3  090 8 6 /. 9 5* 2 1 .9 31 .9 /0 0 9 .4
e 70S 760 450 4 3 2 93 2 5 93 79 95 83 97 89
40
e 9 59600000 5855/000 6 / 0
e
7 75 4*2.200000 444.850060 /23
7
6
6 5 /58000000 453.700000 4/7  • 6 3 426.00000. /24500000 63 0 c - 3*4 2  530 86 5 5 0 3  /6 6 894 3  510 /2 0 1 /2 9 ,4
9 793 776 4 6 0 4 2 0 93 33 93 87 95 8 5 978 5
8
8
8 6/. SCO 000 60550c a 56 o
8
S 6 5
/43.500000 142.850000 ./07  s 52
3 5 /6/000000 /59.500000 64 o 2O 1 /28600000 427800000 /41 ' 0 - 3 7 5 2  5 1 0 68 5  76 3  2 3 4 9 5 / 3  609 2 1 9 4. 34 8 . /
/0 7 9 7 780 4 6 0 4 2 2 93 37 93 91 95 85 9 /7 9
4
4 4
63,400000 ( 2 ,4 x o a /8  9
4
3 3 5 /44 000000 /43. 750000 58,3
3
0 4 5 /6A600C0C /62.000600 28
O
O 0 428600001 428600000 0 0 - 445.2 2  5 9 5 89 5 8 5 3  2 6 9 700.2 3.394 .2 -
H t o / 701 4 6 2 4 2 0
r t -
r : : ;
93 41 93 92 95 87 97 77
4
1 2 5 t i  800000 65600000 18 3
J 4 /44.400000 444.0500/K /7
4
2 4 5 465.000cm /64500000 29
2
0 1 /SOOCOCOO /29300000 /5 0 0 - 79.3 2  640 90 6 0 0 3 3 0 0 679.3 357 9 ,3 •
12 9 0 / 70 / 4 6 2 4/b ' 93 4 / 9 3  92 95 87  
95 86
97 73 - ■ 63 SCO 000 65800000 ■ M  (COCCO /44.400000 - /65.000000 /65000000
0
0 0 - 0 0
. . . - 0 2  6  40 90 6 0 0 3  3 0 0 600 3. 300 ü , ü"i
"B | S  
*  0  *•
• . . .
a  a m. 
na mi
799
SOS
776
793
461 4 / 0
474
0 s. N
93 39
93 48
9367  
94 04
97 67
93 J /
7
8
7 3 64.200000 64.000000 55 6 V '9 8 5 /44 600000 M  550000 444
9
9 9 172.200oec /68600000 175
9
/0 95 438000000 /340X000 /47 40 40 46.500000 45.250000 /7  5 5 3 6 .4 2 6 5 0 J L J
6 2 5 3 3 6 8 / /6 4 ,4 3 9 0 4 .4 5 1 4 .1 4862. 2
/t 9 /b - 450 468 oo
■oOJ 5 93 56 93 97 95 83 98 25
8
7 OS 64. 400000 64.300000 372
8
2
5 0 /45.300000 444.950000 64
2
6 2 m o w  ooo /71400000 - 4 0
-6
- 6 •6 434000000 /36000X0 -,94 -6 -6 45 *00000 45. 700000 ■41 4 2 / 2 2  6  90 98 6 5 5 3 4 4 3 7 76 .2 3  564 .2 / 7 4 .2 2 0 3 8 ,4
/9 926 - 4 5 6 476 93 66 94 0 6 95 81 98 53
/0
9 95
64.700000 04 550000 71 o
to
9
95 Hb.SCCOOC /45 900000 /60
0
8 5 473.300000 /7/650000 /68
e
2 5
440200000 f,S740OU00 19 * g 41. 400000 40. *00000 3 8 484 8 2 -7 4 0 99 690 3 5 2 9 4 /7 1 .8 4 0 /0 .8 6 2 0 ,8 2 6 5 7 .2
30 929 - 4 5 4 4 b 6 93 69 94 08 95 79 98 25
5
2 2  5 65,000000 64. OSO 000 /8  8
J
2
2 5 /47.200000 /4b#GC00 42. S O 1
i 74.COOOOO /73650000 20 0 4402000CO /40200000 a 0 n . *00000 n . 400000 - 8 /  3 2  760 /00 705 3  5 6 3 706.3 S. 646 .3 2 5 6 .3 2 9 4 3 .3
• 21. 931 - 4 5 2 4 6 0 93  71 94 0 9 95 77 9 8 / 7
a .
/S 65200000 65. /oo 003 / / 3
2
2 2 /48. ooo oa /42600000 33
2 1 /74,700ooo /74.300000 20 0 460200000 /*0200000 0 ° n . 40CCCO 47. 400000 - 64 3 2  780 405 716 3  6 0 1 7 80 .3 3 .6 6 5 .3 2  75 . 3 3 /8 8 ,0
32 0 3 0 - 450 4 4 0 *■ S  C? m y<tac - 40 8 5 7  6 2 7 6 5 400 710 3 5 7 5 - - / S S 3 3 7 3 .8
23 026 4 5 2 4 2 0 2  7*0 99 6 9 0 3 5 2 9 - -  . / 3 9 3 5 1 2 ,8
24. 921 - 4 5 2 4 o o 2  7 /0 98 6 7 0 3 4 7 8 - - 8 8 3 6 0 0 .8
25  S M t 010 4 5 3 3 0 2 2 .6 6 0 95 6 3 5 J  3 9 0 - - - -
ličina se uzvodno od St. G rad iške ne 
pogoršava, je r  je  m aksim alni budući 
vodosta j u  St. G radiški 850 ili aps. 
ko ta  93.90 m n. m.
Kao buduća gran ična  p ro tica jn a  ko ­
lič ina kroz St. G rad išku  daje  se 
3390 m3/sec., što odgovara  kod  s ta ­
rog stan ja  oč itan ju  vodom jera  u St. 
G rad išk i +  810 ili aps. ko ti 93.50 m 
n. m. Polazeći sa p rinc ipa  usvo jene 
i d ik tirane  p ro tica jne  ko lič ine  kroz 
St. G radišku u stanov ljen i su ostali 
h id rau ličk i e lem enti b itno  važni za 
r je šen je  problem a odvodnje  Lonjskog 
polja.
3. Reguliranje proticajnih vodnih  
količina — rješenje odvodnje
K ako se kod r je šav an ja  problem a 
pop lava  Lonjskog p o lja  m ora u stano ­
v iti godina u ko jo j su  one bile n a j­
dugo tra jn ije , te  im ale sta ln i ka rak te r 
po rasta , to je  uzet u  razm atran je  naj- 
nepovo ljn iji slučaj pop lave  iz godine 
1940. Za tu  godinu dobiveni su i toč­
no  reg istriran i dnevni v o dosta ji na  
vodom jerim a u L onjskom  polju . Kako 
su  m edjutim  te  godine b ile  dugo tra j­
ne  velike  vode Save i u n u ta rn jih  vo ­
do toka  Lonjskog polja, k o je  m edju­
tim  nisu  dosegle m aksim alni vodo­
staj, ko ji je  reg is tr iran  1937. god., to 
je  vodnom  valu  n a jd u ljeg  tra ja n ja  iz 
god. 1940. in te rpo liran  v rhunsk i dio 
is to tako  dugo tra jnog  vodnog v a la  iz 
god. 1937. T ra jan je  ve like  savske  vo ­
de godine 1940. u  in te rv a lu  vodosta ja  
St. G radiška + 7 1 5  od 3. XI. do 
m aksim um  + 8 1 2  dne 25. XL, te  pa­
dajućeg  v o d o sta ja  + 7 1 1  dne 4. XII. 
iznosilo je  32 dana. Sve d ruge velike 
vode unazad m nogo godina b ile su 
m anjeg  tra ja n ja  u označenom  inter* 
v a lu  vodostaja , izuzevši godine 1937. 
Sa g. 1937. se n ije  m oglo u cije losti 
računati, je r  za tu  godinu  ne  posto je  
u  c je losti podaci vo d o sta ja  za vođo- 
m jere  u polju , tak o  da je  sam o za 
vrem ensk i in te rv a l od 10 dana  pri 
na jv išim  vodosta jim a uzeta  u  obzir 
g. 1937. u  in te rpo lac iji vodnog  vala  
iz godine 1940. Tako dobiveni na jđu- * 
ži i n a jjač i vodni v a l Save sa  n a j­
jačom  poplavom  u L onjskom  polju  
poslužio je  kao  na jn ep o v o ljn iji slu ­
čaj za rad  n a  izučavan ju  m aksim alne 
buduće p ro toke u St. G radiški. Po­
red  okolnosti da g. 1940. im ade du­
go tra jne  savske ve like  vode, ona Im a­
de istovrem eno i ja k  do tok  u n u ta rn jih  
voda. Za g. 1937. opet v rijed i is ta  
okolnost, naim e istov rem eno  sa  jakim  
savskim  vodam a dolaze i jak e  unu­
ta rn je  vode. S iznijetim  načinom , 
stvo ren  je  vodni v a l Save i poplave 
Lonjskog polja, što je  poslužilo  kao 
osnova raču n an ja  posto jeće  poplave.
U uzdušnom  profilu  L onjskog po­
lja  sa najn ižim  terensk im  kotam a 
ucrtane  su  vodne lin ije  sa  dnevno re ­
gistriran im  kotam a poplave. O dsjeci 
e sm atran ja  su  pod ruč ja : St. G radiška 
—  lovačka kuća  na  V el. Strugu, lo­
vačk a  kuća V. S trug  — K rapje, Krap-
je  — P rep rost i P rep rost —  Posavski 
Bregi. Sume A Q za sve odsjeke  po ­
p lavnog  pod ru č ja  d a ju  e A  Q s tan o ­
v itog  dana, odnosno u tje ca j re ten c ije  
za ta j dan. A ko se p ri tom e uzm e za 
stanoviti dan  p ro toka  Save po kon- 
zum pcionoj lin iji, k ao  i p ro toke  lije ­
ve  i desne inundacije , dob ije  se  su ­
m arni dotok, k o ji m ora u slijed iti kod 
St. G radiške nakon  u k id an ja  re ten c i­
je  Lonjskog polja. T abelarno  je  p ri­
kazan c ije li račun  po  danim a, t. j. 
od dana k ada  je  započelo  d je lo v an je  
re tencije , pa  sve  do dana k ad a  je  ono 
presta lo  d je lovati. U tjeca j re ten c ije  
p restao  je  onda kada  je  u lijev an je  u 
Lonjsko p o lje  doseglo kulm inacion i 
vodostaj. (Slika br. 4).
Po ovom  računu  u tje ca j re tenc ije  
se v iše n ije  osjećao  poslije  ku lm ina­
cije  Save 21. XII. 1937. g., je r  su  toga 
dana reg is tr ira n i n a jv iš i v o dosta ji na  
svim  osm atran im  vodom jerim a. P a­
dajući v o d o sta ji u  L onjskom  polju  
signaliz ira ju  da je  o tican je  iz po lja  
veće od d o tican ja  u polje, a  to je  s ta ­
n je  nastup ilo  poslije  21. XII. 1937. 
Poslije 26. XII. 1937. n a s ta je  opet s ta ­
dij p o ras ta  vo d o sta ja  u  p o lju  k o ji tra ­
je  sve do 25. XI. 1940. kod  čega opet 
dolazi do iz ražaja  u tjeca j re tencije , t.
SI. br. 5
j. n astu p a  ponovno stad ij kod  ko jeg a  
je  do tican je  u  po lje  v eće  od o tican ja  
iz po lja . K ad ne  bi uzeli in terpo lira- 
ni dio vodnog  va la  iz g. 1937. u  d a ­
nim a od 16. XII. 1937. do 26. XII.
1937., ko ji po tra ja n ju  odg o v ara ju  d i­
je lu  vodnog  va la  od 12. XI. 1940. do 
22. XI. 1940 dobio b i se znatno 
m anji u tjeca j re ten c ije , kako  je  
to v id ljivo  iz p riložene  tabele . 
N ajv iš i vodosta j n a  vodom jerim a u
re tenclji bio je  21. XII. 1937. Kako je  
za svak i dan izračunat sredn ji see. 
dotok u retenciju , to sum e tih sred ­
n jih  see. dotoka od početka  poplave 
do m aksim alne poplave 21. XII. 1937. 
pom nožene sa 86.400 see. d a ju  za- 
prem inu vodom  ispun jenog  Lonjskog 
polja. P rem a tabelarnom  prikazu  su ­
m arni dotok u periodu  pu n jen ja  iz­
nosi 10857,6 m3/sek  . 86,400 see =
=  938,096.640 m3.
U kupno p ro tjecan je  kod St. G radi­
ške u pojedinim  danim a, kada  ne 
bi bilo  p rirodne retencije , dobije se 
sum iranjem  pro toka  Save (Q3), J u r ­
koviče kanala  Q 3, lijev e  inundacije  
Q i i u tjeca ju  re tenc ije  $ A Q kako 
je  to v id ljivo  iz tabe la rnog  p rikaza  
h idrauličkog računa.
V eć p rije  je  is taknu to  načelo, da 
nam  ukupna m aksim alna p ro toka  kod 
St. G radiške nesm ije  p reć i sum u od 
3390 m3/sec, to m oram o svakodnevne 
razlike do punog iznosa očekivane 
protoke odvoditi u  posebnu  za te  k o ­
ličine predv id jenu  v ješ tačk u  re ten c i­
ju . Time se dobije dnevna zaliha v je- 
štačkog retencionog  bazena (u tabeli 
izraženo 3600,8 . 86400 =  311,109.120 
m3). K ako savsko korito  zbog stešn je -
nosti kod St. G radiške preuzim a m aks. 
p ro toku  od 2755 m3/sec to se o sta tak  
a dozvoljenoj protoci do 3390m s/sec, 
u iznosu od 635 m3/sec  odvodi oduš- 
nim  kanalom  iza St. G radiške. O duš- 
ni kana l zaobilazi St. G radišku. Z a­
p reku  za vezivan je  odušnog k an a la  
na  Savu ispred St. G radiške čini ti­
jesno  korito  Save, ko je  se zbog n a ­
se lja  S tare i B osanske G radiške ne- 
može proširivati.
4JC0 j  0  mJ/src
4. Uskladjivanje dobivenih rješenja 
sa općom problematikom Save i nje­
nih pritoka na potezu Zagreb —  
St. Gradiška
R ješen je  p rob lem a prav ilne  odvod­
n je  u n u ta rn jih  voda L onjskog po lja  
ne bi bilo  efikasno  bez jačeg  zahva­
ta, ko jim  se sp riječava  da nasipe pre- 
Ijev a ju  i p ro d iru  p rekom jerne vodne 
ko lič ine Save n a  potezu R ugvica — 
G aldovo (Sisak). Kao nužno se n a ­
m eće rije š iti h id rau ličk i problem  sav ­
ske p ro toke  u  vezi sa m ogućom  pro- 
pusnošću savskog  ko rita  n a  tom  p o ­
tezu. Za one vodne količine ko je  sav ­
sko korito  n a  označenom  potezu ne 
može prim iti p redv id ja ju  Se v ješ tač- 
ki (lateralni) p re ljev i kod R ugvice i 
Luke nedaleko  D ubrovčaka. O tereće- 
n je  p re ljev im a iznosilo bi cca. 250 
m3/sec  za svak i p ro ljev  t. j. ukupno 
cca. 500 m3/sec. Savsku pro toku  sm a­
n jen u  za ta j iznos, m oguće je  kod 
Siska poveća ti jačim  dotokom  Kupe, 
k o ji će b iti posp ješen  ograničenjem  
pop lave  d ije la  kupsk ih  velik ih  voda u 
O dranskom  polju .
To se p red v id ja  p rovesti ustavom  
na  ušću  rijek e  O dre kod Siska. Pro- 
ljev n a  voda Save kod R ugvice i Luke 
odlazi zasebnim  spojnim  kanalim a u 
odušni kana l L onjskog polja. Tim e 
bi odušni kan a l pored  vodnih  količ ina 
iz sliva  prim ao o tere tne  količine Sa­
v e  k o je  su  se  inače pri najv išim  vo ­
dosta jim a nekon tro lirane  slijevale  u 
L onjsko polje. Kako se p ro toka Save 
nakon  oduzim anja 500 m3/sec  kod 
R ugvice i Luke opet povećava stano­
vitom  vodnom  količinom , ko ju  uslov- 
Iju je  sm an jen je  poplavnog područja  
u O dranskom  po lju  kao 1 eventua lno  
povećano  d o tjecan je  vel. voda rijek e  
Une, a da se kod  toga ne prom aši 
p redv id iva  propusna  moć Save na  po­
tezu  Jasen o v ac  — St. G radiška izra­
žena sa 2755 m3/sec, te  u jedno  da 
odušni kana l Lonjskog po lja  ne do­
vodi u  Savu znatno m anje količine 
od uslovnog  k ap ac ite ta  635m 3/sec, 
p redv id jen  je  ispod ušća Une u Savu 
poprečn i spoj Sava — odušni kanal, 
ko jim  se v rš i u jeđnačen je  dozvolje­
n ih  p ro tje ca jn ih  količina odušnog 
k ana la  i Save. Time se p ropusna moč 
savskog  ko rita  i odušnog kanala  Is­
ko riš tav a  do dozvoljenog m aksim u­
m a, ko ji je  u slov ljen  rješen jem  pro ­
b lem a odvodnje  Lonjskog po lja  i v a ­
ljane  raspod je le  o tere tn ih  količina ri­
jek e  Save, K upe i Une. N a ta j način  
nakon  isko riš ten ja  dozvoljenog k ap a ­
c ite ta  Save i odušnog kanala  p o jav ­
lju je  se čisti v išak  t. j. prekom jerne 
p ro tjeca jn e  količine ko je  se p re lje ­
vom  sprovode u v ješ tačku  re tenc iju  
za k o ju  se p redv id ja  koristiti pod­
ručje  M okrog polja. Da se p ro ljevna  
vodna ko lič ina što ravnom jern ije  ra s ­
pod jeli uzduž pre ljevnog  ruba pre- 
v id jen  je  spojni kanal (Sava — oduš­
ni kanal) ve like  širine (cca. 1000 m), 
tako  da se u jeđnačen je  vodnih  n ivoa 
Save i odušnog kanala  vrši pri malom 
padu  vodnog lica.
O dušni kana l kroz Lonjsko polje 
preuzim a svu p ro toku  vodo toka lo n j­
skog sliva, č ije  p ro to k e  kod  najnepo- 
vo ljn ije  superpozicije  sa  preljevnim  
vodam a Save u  R ugvici i Luci čine 
m aksim alnu p ro to k u  odušnog kanala . 
Kao k rite rij z a^ o d red jiv an je  p ro toč­
nog  m aksim um a uzeta  je  g. 1937. za 
ko ju  je  izv ršena  i b ilanca  vode ra ­
čunom  po vodnim  lin ijam a. Istog  da­
n a  kada  je  Sava doseg la  kulm inaciju  
u  Rugvici + 8 2 0  t. j. 17. XII. 1937., 
n a jv eć i re la tiv n i m aksim um  vodo to ­
k a  Lonjskog po lja  iznosio je  581,80 
m 3/sec. U ostalim  godinam a n. pr. 13. 
XI. 1925 bio je  re la tiv n i maksim um
547,50 m3/sec, a  u  R ugvici m aksim al­
n i vodostaj + 9 3 0 . N ajnepovo ljn iji 
slučaj d o tjecan ja  u  odušni kana l daje  
p re ljev an je  u  R ugvici i Luci pri v o ­
dosta ju  +  930 u Rugvici, te  apsolutni 
m aksim um  vodo toka L onjskog polja 
iz 1937. g. Prem a tom e n a jveća  p ro ­
toka  u odušnom  k an a lu  za potez od 
po toka  Suboćke nizvodno do spojnog 
k ana la  iznosi 500+581,8=1082 m3/sec.
A ko se analiz ira  u s lov ljena  m aksi­
m alna pro toka  n izvodno od St. G ra­
diške k o ja  iznosi 3390 m3/sec vidi se 
da je  sa s tav ljen a  od 2755 m3/sec  p ro ­
toke  savskim  koritom  i Jurkovlcom , 
te  635 m3/sec  po trebnog  propuštan ja  
odušnim  kanalom . K ako je  m aksim al­
n a  oček ivana p ro toka  Save i inunđa- 
c ije  iznosila u  St. G radiški 19. XII. 
1937. g. 4010,8 m3/sec. (vidi tabelarn i 
preg led  hidr. računa  Lonjsko polje), 
te  razlika sa uslov ljenom  max. p ro ­
tokom  Save u St. G rad išk i i odušnom  
kana lu  od 3390 m3/sec daje  vodnu  ko­
ličinu od 620,8 m3/sec, k o ja  se m ora 
p re liti u  re tencion i bazen  p redvid jen  
za v iškove p ro toke  u M okrom  polju. 
A ko li se uzme m aksim um  koji je  
dobiven u odušnom  kan a lu  po raču ­
nu  sume p re ljev n ih  ko lič ina Save i 
do toka iz sliva u L onjsko po lje  (ukup­
no iznosi 1082 m3/sec.) te  od toga od­
b ije  vodna količ ina, k o ju  sm ije p ro­
pustiti odušni kana l (bez do tjecan ja  
Sloboštine 625m 3/sec), dobije  se 
1082—625=457 m3/sec vodne količine 
k o ja  p re ljevom  treb a  ući u  re tenciju  
M okro polje. K ako po hidrauličkom  
računu  L onjskog p o lja  kod  očekivane 
pro toke  4010,8 m3/sec iznosi v išak
ko ji se m ora preliti u  re ten c iju  620,8 
m 3/sec., to  se raz lika  620,8—457=  
=163,8  m 3/sec p re ljev a  kao  isk ljuč i­
vi dio pro toka  iz Savskog  korita . 
(SI. br. 6.)
Zbog kontro le  dobivenih  rezu lta ta  
kod  hidrau ličkog  o sm atran ja  Lonjskog 
p o lja  po podacim a iz g. 1940. i do­
da tk a  za g. 1937. p roveden  je  upo- 
redn i h idrau ličn i račun  za god. 1947. 
Po rije šen ju  za tu  godinu rezu lta ti se 
uglavnom  pok lapaju  sa  onim  rezu lta­
tim a ko ji su dobiveni za g. 1940 i do­
d a tak  za g. 1937. V odna ko lič ina ko ­
ja  se m ora re tenc ira ti u M okrom  po­
lju  po tom rje šen ju  iznosi 3881,6 
m3/sec. 86400 =  335,370.440 m3. N aj­
veći v išak  u protoci Save i odušnog 
k ana la  ko ji se m «ra p re liti u  re tenciju  
M okro po lje  za tu  godinu  iznosi 547 
m3/sec. Ta je  godina v rlo  k a rak te ri­
stična  stoga što je  pop lava  u Lonj- 
skom  polju  dosegla n a jv iš i n ivo zbog 
uspora proizvedenog za tva ran jem  
C rnac po lja  nasipim a. Taj se uspor 
odrazio u povišen ju  pop lavnog  n ivoa 
u cijelom  području  L onjskog polja. 
D je lovan je  uspora u St. G rad išk i m ar­
k ira  nam  očitavan je  max. v. vode sa 
+863 k o je  do tada  još n ije  zapaženo.
Osim p redv id jen ih  spo jeva  p re lje ­
vim a kod Rugvice, Luke i ras te re tnog  
spojnog kanala  Sava (Jasenovac) — 
odušni kanal, ne sm iju  se dozvoliti 
n ik ak v a  nekon tro lirana  kom unic ira­
n ja  zaobalnih  i savsk ih  voda. Zbog 
toga se p redv id ja  za tvoriti ušće Tre- 
beža zasipavanjem  ko rita  kod  ušća i 
u spostava  regulacionog  sm jera  Save 
fiksnim  lijevo  - obalnim  nasipom .
5. Nizinska akumulacija u Mokrom 
polju
R azliku u očekivanoj i dozvoljenoj 
protoci kod St. G radiške, t. j, v iškove 
kako je  spom enuto treba  re ten c ira ti 
u M okrom  polju.
Taj re tencion i bazen  predvid ivo  
im a zauzeti područje  na  po tezu  J a ­
senovac -— S tara  G rad iška i Sava — 
odušni kanal. To područje  je  sa  za­
padne s trane  zatvoreno  željezničkom  
prugom  N ovska—Jasenovac . Područje 
je  p retežno  šum ovito, te  akum ulacija  
suv išne vodne količine n eće  šte tno
djelovati, tim  p rije  što  je  to  područje 
i sada  u v ijek  pod  vodom . V rijem e za­
d ržavan ja  vode u tom  bazenu prem a 
raču n u  u tabeli h id rau ličkog  računa 
te  grafičkom  p rikazu  re ten c iran ja  
vodnih  količ ina iznosi max. 40 dana. 
R etencioni bazen  im a n a jd u b lje  m je­
sto n a  ko ti 89 m  n. m. Prem a tab e ­
larnom  izkazu h id rau ličkog  računa 
po trebna zaprem ina bazena dobije se, 
kada  se od dnevn ih  do toka  izraženih 
sum om  zaprem ine p rirodne  retenci- 
je  za dotične dane  i količ ine p rirod ­
nog  o tican ja  za iste dane odbiju  k o ­
ličine voda k o je  treb a  po računu  od­
vod iti Savom, odušnim  kanalom  i 
Jurkovicom .
Zbroj dnevnih  količina, k o je  treba 
re tencira ti, p o jav lju je  se kao  m aksi­
m um  u osm atranom  periodu  vrem ena 
te da je  po trebnu  zaprem inu retencije. 
Izraženo u ukupnom  dotoku  iznosi: 
3600,8 m3/sec . 86400 see =  311,109.120 
kubičn ih  m etara . Sam  bazen  im a za­
prem ninu 372,390.000 kub ičn ih  me- 
tera . Iako je  za re ten c iran je  Lonj- 
skog i M okrog po lja  po trebna  za­
prem ina 311,109.120 m3, to  razlika do
p redv id jene  zaprem ine o sta je  kao  
raspoloživa rezerva. O sta je  raspo loži­
vo 61,281.380 m3. Prem a p redn jem  iz­
lagan ju  p red v id jen a  n iz inska  akum u­
lac ija  m ože prim iti sve po trebne  v o d ­
ne količine, k o je  se p okazu ju  kao  v i­
šak  u p redv iđ jen t^  p ro toci Save i 
odušnog k an a la  nakon  uk id an ja  p ri­
rodne re ten c ije  u L onjskom  polju .
Iz tab e la rn o g  prikaza  h id rau ličkog  
računa re ten c ije  Lonjsko p o lje  v id ­
ljivo  je  da ukupna p o p lavna  vođa  u 
po lju  iznosi 938,096.640 m3. N akon 
m elio rac ije  b iti će p o p lav ljeno  sam o 
M okro po lje  sa 311,109.120 m3. Z na­
či da se ukupna pop lavna zaprem ni­
n a  reduc ira  za 2/s. M edju tim  lo k a li­
zacijom  pop lavne pov ršine  Lonjskog 
po lja  n a  om edjenu površinu  M okrog 
polja, sm an ju je  se p op lavna  p o v r­
šina za 8/g poplavom  ugrožene po­
v ršine  Lonjskog polja. Pop lavna po­
v ršina  M okrog po lja  iznosi 10600 
hek tara . M aksim alni n ivo ko ji 
sm ije doseći voda u re ten c iji uslov- 
ljav a  se sa  kotom  94,85 m n. m. 
Područje  bazena M okrog p o lja  p red - 
v id ja  se pod ije liti nasip im a n a  dv ije
zone pu n jen ja  sa  sm jerom  p ros tiran ja  
uzduž b ivšeg korita  Vel. Struga. Kod 
p u n jen ja  re tenc ije  p reljevnom  vodom  
(viškovim a protoke) prvo se isp u n ja ­
v a  p rosto r na jdub lje  zone. To će pod­
ru č je  na jčešće i n a jd u lje  biti izloženo 
poplavi. U drugoj zoni će pop lav ljiva- 
n je  biti rjed je . Time bi na jv iši d je- 
lovi M okrog po lja  bili p lav ljen i te k  
m ožda svake 10 godine, te  bi se  m o­
gli po ljop riv redno  iskoriš tavati.
SI. br. 7. — N izinska re tenc ija  M okro 
polje.
Ispuštan je  vodne količine iz re ten c i­
je  v rš iti će se pom oću ispusne sp lav - 
n ice na  ušću V el. S truga i pom oću 
ispusne sp lavnice u 11,5 km odušnog 
k an a la  (potok Lebac).
Ing. Jakob  Bezlaj D K  627.423 (282.243.743)
Utjecaj retencija u slivii Save 
na uslove plovidbe od Beograda do Siska
Tema je  rađena na osnovu istoimene studije, ko ja  je  
bila izrađena u Projektantskom zavodu za riječni saobraćaj, 
Beograd, uz saradnju ing. K. Bobrova.
D užina p lovn ih  p u tev a  u našoj 
zem lji iznosi 1703 km, od čega odpa­
da n a  p lovnu  Savu 592 km  odnosno 
34% .
C jelokupna te r ito r ija  FN RJ u  pov r­
šini od 256.500 km 2 (100% ) d ije li se u 
tri osnovna sliva. N ajveć i je  crno­
m orski sliv, k o ji zahvaća  površinu  
176.980 m2, odnosno 69.5% od d ržav­
ne  terito rije . S liv Save im a površinu 
95.197 km 2 ili 37,1%  od ukupne povr­
šine naše  zem lje. P rak tičk i se može 
sm atra ti da č itav  sliv  Save leži na  te ­
rito riji naše  zem lje, te  je  raspo laga­
n je  s vodam a iz to g a  sliva  isk ljuč i­
vo naše  suvereno  pravo.*
Sava se kao  n a jv eć a  p ritoka  Du­
nava , ko ji im a površinu  sliva  817.000 
km 2 uk ljuču je  u  razg ran a tu  pođunav-
* N apom ena: Prem a podacim a iz 
kn jige  »Naše reke«, D ušan Dukić, 
B eograd 1952. g. v id i se da 115 km 2 
sliva  Save leži u  NR A lbaniji. To 
znači da u  FN RJ sliv  Save im a po­
v rš in u  95.082 km 2. U kn jiz i »Jugo­
slavija«  od Dr. A n tona M elika, Ljub­
ljan a  1948. g. nav o d i se  n a  str. 59 
da sliv  Save iznosi 95.197 km 2, dok 
je  n a  str. 197, izneto  da ta j sliv  iz­
nosi 94.697 km 2. Isti po d a tak  daje  »In­
form ativni p riručn ik  o Jugoslav iji«  iz 
1950 g. n a  str. 48.
sku vodnu  mrežu, k o ja  sa  jedne  stran e  
p reko  boga te  Panonske ravn ice  dop i­
re  duboko u S rednju  E vropu, gd je  se 
povezu je  sa  saobraćajn im  sistem om , 
k o ji g rav itira  u  s jevero -zapadna i s je ­
v e rn a  p ris tan iš ta  Evrope, dok s d ru ­
ge s tran e  prirodnim  tokom  izb ija  na  
obalo C rnoga m ora. P lovni p u t p reko  
C rnoga m ora  je  dugačak  i za vezu  
naše  p lovne m reže sa Sredozem nim  
m orem  je  zaobilazan. N a jis tak n u tije  
točke  savskog  sliva p rib ližu ju  se 
obalam a Jad ran sk o g  m ora n a  u d a lje ­
n o st svega  oko 15 km. R iječno p ris ta ­
n iš te  u  Sisku, iz sk lopa naše  vodne 
m reže, k o je  se na jv iše  prib ližu je  oba­
li Jad ran sk o g  m ora, u d a ljeno  je  od 
najb ližeg  pom orskog p ris tan iš ta  n a  
R ijeci:
po zračnoj lin iji 150 km
po cesti 220 km
po željezničkoj p ruzi 280 km.
Iz navedenog , k ra tk o g  geografsko- 
geopolitičkog  položaja  Save v id i se 
da  po sto je  važn i p rirodn i uslovi, da 
Sava može i m ora b iti snažna  sao b ra ­
ća jn a  m ag istra la  u  sk lopu  sao b raća j­
n ih  m reža u n u ta r i izvan  naše  zem ­
lje.
V rijednost Save, kao  saob raća jnog  
puta , dokazu ju  nam  već  is to rijsk i 
spom enici, k o ji se  na laze  duž Save.
U rim sko doba Sava je  poveziva la  
važna  trgovačka i vo jn a  sred išta , 
B eograd (Singidunum) — M itrov iču  
(Sirmium) — Brod (M orsonija) —  S ta ­
ru  G radišku (Servium) —- S isak (Sis- 
cia) •— Ljubljanu (Emona). Iz k a sn i­
jeg  vrem ena posto je na  Savi h idro- 
tehn ičke gradjevine ko je  sv jedoče da 
je  Sava bila ko rištena kao  plovni pu t 
i uzvodno od Siska. Kod sela Jasen i- 
ca na  hrvatsko-slovenačkoj gran ici i 
kod sela O rehova u blizini Z idanog 
m osta posto je  obalni zidovi od te sa ­
nog  kam ena za p ris ta jan je  lad ja . U 
uzanoj savskoj dolini izm edju Z ida­
nog  m osta i L itije nalaz i se n a  obali 
kop itn ička staza, a kod M ošćenika i 
P rusn ika  nalaze se u živoj s tijen i 
udub ljen i žljebovi — plovni k an a li 
gd je  su ladje  vukli uzvodno vo lov i i 
konji. U Ljubljani posto je  uz L jublja- 
n icu  ulice s nazivom  »Trnovski« i 
»K rakovski pristan«.
U donjem  toku  Sava zajedno sa 
velik im  dijelom  D unava i n jegov im  
p ritokam a i kanalim a leži u  bogatim  
poljop riv redn im  pred jelim a. U sred ­
n jem  i gornjem  toku  Sava dodiru je, 
odnosno kroz doline n jezin ih  desnih  
p ritoka, ulazi u  područja  boga ta  ru ­
dam a i šum am a gd je  im a velik ih  m o­
gućnosti za isko riš tavan je  vodne sna­
ge te  n a  ta j način  posto je  povoljn i
uslovi za izg radn ju  raznovrsne indu­
strije . N akon oslobod jen ja  pristup ilo  
se ovoj izg radn ji u c ilju  e lek trifi­
kacije  i industria lizac ije , te  tim e i 
priv rednog  osam osta ljen ja  naše  zem ­
lje. Time Sava, kao  p rirodni sao b raća j­
ni put, povezu je  p ro s trana  područja  
različ itih  p riv red n ih  struk tu ra , ko ja  
se kroz razm jenu  proizvodnih  dobara 
svrsi shodno p riv red n o  dopunjuju .
D anas se Sava, kao  p lovni pu t 
p rak tičk i neog ran ičenog  kapacite ta , 
re la tivno  slabo  iskorišću je . Takovo 
s tan je  n a  p lovno j Savi je  posljed ica 
nedovo ljnog  od ržavan ja  za v rijem e 
Prvog sv je tskog  ra ta  i poslije  toga 
zbog po tpunog  n e razum jevan ja  m je­
rodavn ih  za p rirodna  bogats tva  i 
p riv redne k o ris ti k o je  p ružaju  p lovne 
rijeke , te  je  ostalo  u n asljed je  n o ­
vo j Ju g o s lav iji da te  pogriješke  uk lo ­
ni odnosno isp rav i. R iječno korito  Sa­
ve  je  go tovo  č itavo  još danes u s ta ­
nju, kako  ga je  stvo rila  p riroda. Z a­
to se kod  n isk ih  v odosta ja  p o jav lju ­
ju  na  p lovnom  p u tu  p rep reke  ko je  
om etaju  p lov idbu . P lovidba n a  Savi 
se sada, za v rijem e m alih voda ogra­
n iču je  u  pog ledu  isko riš tavan ja  to- 
varnog  p rosto ra , rad i sm an jen ja  gaza 
(tonjenja) p lov ila , a u  sušnim  godina­
ma p rek ida  se, ponekad  i za n ek o ­
liko m jeseci. O gran ičen je  i prekidi 
p lov idbe redovno  se p o jav lju ju  za 
v rijem e lje tn ih  m jeseci, u  doba n e ­
posredno  p o slije  žetve, dak le  tada, 
k ada  po sto je  n a jv eće  po trebe za 
transportom  one v rs te  robe, k o ja  po 
svo jo j saob raća jno j k arak te ris tic i 
p ripada  riječnom  transportu .
U c ilju  očig lednog p rikaz ivan ja  n a ­
vedene  p o jav e  n isk ih  vodosta ja , sa ­
s tav ljen i su n aro č iti g rafikoni t r a j­
nosti v o d o sta ja  po kvartalim a, ko ji 
p rvenstveno  služe za po trebe  saobra­
ća jne  h id ro tehn ike . T akovi grafikoni 
u  p rak s i do sada  n isu  bili poznati. 
P rim jer tak v o g  g rafikona prikazan  je 
n a  slici br. 1. g d je  su n acrtan e  godiš­
n je  i k v a rta ln e  lin ije  prosječnog  tr a ­
ja n ja  v o d o sta ja  za v rem ensko raz­
doblje  od 1931 do 1940 godine, lin ije  
tra jn o sti za izrazito  v lažnu 1934 godi­
nu  i lin ije  tra jn o s ti za izrazito  sušnu 
1936 godinu, sve za vodom jernu  s ta ­
nicu  kod Jasenovca .
P osto jeće loše s tan je  uslova za p lo ­
v idbu  n a  Savi nanosi našo j narodnoj 
p riv red i znatne  šte te , budući da je  ti­
me, onem ogućeno  koriščen je  onih 
p rednosti k o je  su  specifične za tra n s­
port n a  vodnim  putovim a, a to su p r­
venstveno  n isk e  tran spo rtne  tarife. 
G lavne teh n ičk e  i druge p rednosti 
k o je  p ru ža ju  p lovne  rijeke  su: povo­
ljan  odnos m rtvog  i korisnog tereta , 
po trebna  m ala vučna sila, n iska  n a ­
b av n a  c ijen a  p lov ila  i jeftin , od p ri­
rode stvoren , saob raćajn i put. Tako- 
d je r ek sp lo a tac ija  i održavanje  p lov­
n ih  p u tev a  je  znatno je ftin ije  od že­
ljezn ičk ih  p ruga , ako su  p lovni pute- 
v i jednom  izg rad jen i i sistem atski 
održavani, n a rav n o  ako su  u  odgo­
v a ra ju ćo j m jeri korišteni.
Kao k lasičan odnos izm edju  troško­
v a  tran sp o rta  po tonskom  kilom etru  
za riječn i i željezn ičk i prevoz, uzi­
m a se om jer 1:3. Sava je  od B eograda 
do Siska p lovna n a  dužini od oko 600 
km. Ta dužina p lovnog  p u ta  odgova­
ra  za istu  re lac iju  dužini od oko 370 
km  željezničke pruge. Kod navedenog  
klasičnog  odnosa tran sp o rtn ih  troško­
va, stvarna, opća ekonom ska korist za 
narodnu  p riv red u  od riječnog  tran s­
p o rta  na re laciji, B eograd — Sisak i 
obratno iznosi 600:370X3 to  je  jed ­
nako  600:1110 ili približno, 1:2 u od­
nosu  na  tran sp o rt željeznicom .
N avedeni k ra tk i ekonom ski osvrt 
na  ko risti k o je  p ruža  p lov idba  na 
plovnim  rijekam a zah tijev a  da se 
prouče sve m ogućnosti za pobo ljša­
n je  uslova p lov idbe n a  Savi. Zato je 
kod izrade vodop riv redne  osnove za 
sliv  L jubljanice iz rad jen a  posebna 
stud ija , kojom  je  p roučen  u tjeca j re- 
tencija , za ko je  se p red v id ja  da će se 
u  tom  slivu  izgraditi, n a  uslove p lo­
v idbe n a  p lovnoj Savi od Siska do 
Beograda.
S istem atskoj obrad i vodopriv redn ih  
osnova u našo j zem lji se te k  p ris tu ­
pa. Iako svaki sliv  im a svo je  speci­
fične posebnosti, u tje ca j sm anjen ja  
p ro tjeca jn ih  ko lič ina v e lik ih  voda i 
povečan ja  p ro tjeca jn ih  ko lič ina m a­
lih  voda n a  p o b o ljšan je  uslova p lo­
v idbe na  p lovnim  rijek am a  je  isti. 
O vom e se u nače lu  teži kod izrade 
vodoprivrednih  osnova, a n a jd je lo ­
tvo rn ija  m jera  ko jom  se to stan je  
postiže je s t izg radn ja  ren tecion ih  
sprem išta. To se n a rav n o  odnosi samo 
n a  one d ionice p lovn ih  rijeka , ko je  
leže nizvodno od p rito k a  na  kojim a 
su ren tec iona  sp rem išta  izgradjena. 
Iz toga razloga, a  u  c ilju  da bi se 
m ogle prav ilno  p roc jen iti koristi, koje 
se na  ta j način  postižu  za plovidbu, 
kod  razrade  vodop riv redn ih  osnova 
za pojed ine slivove, ova stud ija  je  
tako  obrad jena  da se m ože koristiti 
za č itav  tok  p lovne Save od Siska 
do Beograda, p a  ma sa  k o je  p ritoke 
dolazilo u  Savu, k o je  b ilo  povečanje  
p ro tjeca jn ih  ko lič ina m alih  voda. Na 
ta j način  iz rad jena  s tu d ija  im a opći 
značaj, te  p re ts tav lja  ko ristan  dopri­
nos rje šav an ju  kako  vodoprivrednih  
osnova po jed in ih  p ritoka , tak o  i r je ­
šavan ju  opće v o d op riv redne  osnove 
naše  Save.
Po n as ljed jeno j trad ic iji danas se 
još nasto ji, n a  Savi održavati po treb ­
ne  p lovne dubine kod  m alih  voda, 
putem  bagersk ih  radova. U razdoblju  
izm edju dva sv je tsk a  ra ta  bilo  je  na 
Savi izbagerovano  oko 5,500.000 m3 
riječnog  nanosa. B agerovanjem  su 
bili izvjesni p lićaci po tpuno  uk lon je ­
ni. M edjutim  još u v ijek  im a plićaka, 
ko je  se m ora b ag ero v a ti svake  godi­
ne  ili svak ih  neko liko  godina. U po­
sljedn je  se v rijem e n a  Savi u  pod­
ručju  po jed in ih  većih  p lićaka  izvode 
regu lac ije  za m alu  vodu. Regulacio- 
nim  radovim a se postižu  tra jn iji re ­
zultati, ali su srazm jerno  skupi. U iz­
v jesnim  se s lučajev im a i n a  ta j n a ­
čin ne m ogu postić i zadovoljavajući
rezultati. To je  redovno  s lu ča j na  
onim dionicam a, gd je  je  odnos izm e­
d ju  pada  vodnog lica i p ro tjeca jn ih  
ko lič ina m alih  voda van redno  n ep o ­
voljan .
P ovećanjem  p ro tjeca jn ih  ko lič ina 
vode kod n iskih  vodosta ja , m ogu se 
na  Savi sm anjiti po b ro ju  i po ob i­
mu posto jeće  prep reke  za plovidbu, 
Izv jesne p rep reke  će sam im  p o v eča­
njem  dubina nesta ti. N a drugim  m je­
stim a će se sm anjiti obim ev en tu a l­
no još po trebn ih  b ag ero v an ja  i na 
m jestim a gdje se nam eće p o treb a  za 
izvedbu regu lacion ih  radova, željen i 
rezu lta ti će se lakše i pouzdan ije  p o ­
stići.
Izg radn ja  re tenc ija  će prem a tom e 
u odnosu na  p lovnu Savu, našem  n a ­
rodnom  gospodarstvu, ko ris titi tim e 
što će se sm anjiti obim i tro škov i za 
od ržavan je  plovnog p u ta  i što  će se 
uslijed  toga  plovni pu t bo lje  i v iše 
koristiti. Zato su n a  k ra ju  ove s tu d i­
je  navedene koristi uz izv jesne p re t­
postavke i p rocjene p rikazane u n o v ­
čanim  vrijednostim a.
Kod ko riš ten ja  rezu lta ta , do ko jih  
se došlo u studiji, po trebno  je  uzi­
m ati u  obzir, da je  s tu d ija  rad jen a  
na bazi raspoloživih  h idroloških , geo­
loških  i d rugih  podataka , k o ji su  do ­
sta oskudni i do izv jesne m jere  n e ­
dovoljno pouzdani, m a da je  izv rše­
no p ro v je rav an je  istih. U slijed  n av e ­
dene m an jkavosti po jed in ih  p o treb ­
n ih  po d a tak a  kao  i u sljed  toga  
što  je  p ostav ljen i cilj stud ija , od ge­
nera lnog  značaja, to  su  h id rau lička  
raču n an ja  izvedena uz izvjesne, 
op ravdane p re tpostavke  n a  jed n o s ta ­
van, p rib ližan  način. N o osnovni r e ­
zu lta ti p roučavan ja  m ogu se  sm atra ­
ti dovoljn im  za razm atran je  i ocjene 
raznih  vodoprivrednih  rje šen ja  u  od ­
nosu  n a  uslove p lovidbe na  Savi, kao  
jednog  od značajn ih  vodop riv redn ih  
problem a Save.
U stud iji je  č itav  tok  p lovne Save 
obzirom  n a  karak te ris tik e  uzdužnog 
profila, pod je ljen  n a  jed an a js t, od­
nosno d v an a js t dionica. U padljivo  je, 
da su d ionice na  uzvodnom  dije lu  to ­
ka  k rače  od onih nizvodno. To se 
op ravdava  tim e što su  n a  gorn jem  
toku  padovi p rom jen ljiv iji i što  tu  
posto ji v iše  p rep reka  za p lovidbu.
Iz razm atran ja  u  stud iji su isk lju ­
čene d ionice ko je  obuhvaćaju  sek to ­
re: »Šam ački i Račanski«. Te dionice 
se im aju  sm atrati kao  posebni rež i­
mi sa  v rlo  nepovoljn im  i p ro m jen lji­
vim  uslovim a za plovidbu. Tu po sto ­
je  b ro jn i obimni p lićaci sa  izuzetno 
velik im  padovim a vodn ih  lica  m alih  
voda. U slijed vrlo  v e lik ih  raz lika  u 
p ro tica jn im  količinam a v e lik ih  i m a­
lih  voda, kao  i uslijed  neobično  v e ­
lik ih  ko lič ina pokre tnog  n an o sa  od 
šljunka, ko ji donose u  Savu rijek e  
Bosna i D rina i koga o s tav lja ju  n iz­
vodno od svojih  u toka, u red jen je  Ša- 
m ačkog i R ačanskog sek to ra  za p lo ­
v idbu  je  p rvenstveno  usko povezano 
sa radovim a na regu lac iji tih  rijek a  
i sa vodoprivrednim  u red jen jem  te 
san iran jem  n jihov ih  slivn ih  područja .
R
ed
. b
ro
j
-2
Naziv vodomjera
K
ot
e 
nu
lt
e 
to
čk
e 
„O
“
N
aj
m
an
ji
vo
do
st
aj
JU
3 ©
4) «iß bc '
.2 '£ 3  
«  o S
aj
•d°s
<0
"3
5 2 P
ro
tic
aj
ne
 
ko
lič
in
e 
Q
 
. o
d 
E.
 N
. 
m
3/s
ec
1 2 3 4 5 6 7 8
i . 585 G aldovo 91,47 — 152 — 136 — 123 55
2 . 507 Jasenovac 86,82 — 58 — 34 — 18 75
3 . 365 Slavonski Brod 81,80 — 22 — 6 +  4 130
4. 135 Srem ska M itrov ica 72,22 — 4 -  23 +  42 237
5. 103 5 abac 72,52 —  83 —  66 — 55 237
6. — Beograd 68,23 — 166 — 100 —  74 350
Za izradu p red loga u red jen ja  tih  sek ­
to ra  za p lov idbu  po trebno  je  im ati 
znatno v iše p o d a tak a  no  što  se danas 
raspolaže, te  i ta j razlog opravdava, 
što  u  stud iji n isu  sp rovedena odgova­
ra ju ća  razm atran ja  za u red jen je  n a ­
veden ih  sek tora . N o očigledno je  da 
će p risustvo  dodatn ih  p ro tjeca jn ih  
količ ina vode kod  n isk ih  vodosta ja  
p ružati povo ljn ije  uslove  za rje šav a ­
n je  regu lac ije  za m alu vodu na  spo­
m enutim  sektorim a.
Sličan je  slučaj kod XI dionice Sa­
ve, od K upinova do Beograda. O va 
dionica je  pod sta ln im  u tjeca jem  v o ­
dosta ja  D unava. Zato se za tu  dioni­
cu ne  m ogu u  svem u p rim jen jivati 
is ti postupci kao  kod  ostalih  dioni­
ca. N a Savi od B eograda do K upino­
va  im a više m jesta  gd je  je  rječno  k o ­
rito  prilično p ro š ireno  i gd je  posto je  
Qstrva. Pod u tica jem  D unava se na 
tim  m jestim a talože znatne  količine 
nanosa. P o trebne dubine u  plovnom  
pu tu  se s tv a ra ju  bagerovan jem . Po­
sljedn jih  godina p ristup ilo  se sis te ­
m atskom  izvod jen ju  srazm jerno  v e li­
k ih  regu lacion ih  radova . za m alu 
vodu.
C ijela stud ija  o po treb i dodatnih  
p ro tjeca jn ih  ko lič ina  za m alu  vodu 
izrad jena  je  n a  postav ljenom  zah tje­
v u  da se Sava im a osposobiti za p lo­
v idbu sa p lov ilim a k o ja  im aju  pod 
punim  tere tom  gažen je  od 2,10 m, od­
nosno zah tjev a ju  na jm an ju  plovnu 
dubinu od 2,40 m. O vaj je  zah tjev  bio 
postav ljen  na  osnovu rje šen ja  G. D. 
R. S. Pov. br. 1914/47 kojim  je  r je ­
šenjem  tad an je  M in istarstvo  saobra­
ća ja  propisalo  da se za p lov idbu  na 
rijekam a i u  k analim a FN RJ usvoji 
te re tn jak , (šlep) nosivosti 1000 tona. 
Sa takvim  tere tn jac im a, naša  b rodar­
stva u m alim  b ro jev im a već  sada ra s­
polažu.
O snovni cilj h id rau ličkog  računa 
obuhvaćenog u studiji, tem elji se na 
zahtjevu, da se odrede za pojed ine 
dionice Save m inim alne po trebne 
p ro tjeca jne  ko lič ine vode, kod ko jih  
po cijeloj širin i p lovnog žljeba im a 
dovoljn ih  p lovn ih  dubina. U računu  
je  p redpostav ljeno , da dio riječnog  
korita  za m alu  vodu  im a paraboličn i 
profil. H idrau ličk i račun i su izvede­
ni za sve dionice, a  za svaku  od n jih  
su  p rethodno  odred jen i osnovni e le­
m enti kao: na jn iž i p lov idbeni vodo ­
staj, posto jeće  p ro tje ca jn e  količine 
vode kod tog  vodosta ja , m aksim alni 
i prosječn i padov i vodnog  lica te  ši­
rina  k o rita  za m alu  vodu.
U svojeno je , da se za odred jivan je  
najn ižeg p lov idbenog  v odosta ja  na  
Savi prim jen i princip, kojim  se odre- 
d ju je  uslovni p lov idbeni vodostaj, 
E tiage nav igab le  »EN« za Dunav. Za 
pojedine vodom jere  n a  Savi ođredje- 
n e  su zatim  p ro tjeca jn e  količine v o ­
de, ko je  o d govara ju  tako  usvojenom  
najnižem  plovidbenom  vodostaju .
P rikupljen i i ob rad jen i podaci sre- 
d jeni su u tabeli br. 1.
N a osnovu pisanog uzdužnog p ro fi­
la  r ije k e  Save, sas tav ljen o g  p rem a 
podatcim a n iv e liran ja  v o dn ih  lica  u 
vrem enu  od 1933 do 1949 godine re ­
duciran ih  n a  stan je  na jm an je  vode  iz 
1946 godine, odredjeni su  za p o jed i­
n e  d ionice p rosječn i i m aksim alni 
padov i vodnog  lica. P rosječne  širine 
odgovara jućeg  vodnog lica  m ale v o ­
de odred jene  su na osnovu fotogram e- 
tr ijsk o g  snim ka Save snim ljenog  za 
v rijem e n iskog  v odosta ja  1947 go­
dine.
Sp isak  usvo jen ih  d ionica sa  kilo- 
m etražom  i ostalim  potrebnim  p o d a­
cim a za h idrau ličk i račun , p rikazan  
je  u  tabeli br. 2.
N a osnovu poda taka  iz tabele  br. 2 
od red jene  su konsum pcione k riv u lje  
za različ ite  dubine vode na  po jed i­
nim  dionicam a po obrascu:
Q = IB.T.C . f lT  =
3 3
-  0,67B C.T \ T  = K.C.T 
gdje je: K = 0,67 B. "\HL
Izračunati podaci su  sred jen i u  ta ­
beli br. 3.
K onsum pcione k riv u lje  su  grafički 
p rikazane (grafikon br. 2) za  po jed ine  
dionice, te  su prem a istim a in te rp o la ­
cijom  odred jene dubine vode  u  sred i­
ni ko rita , ko je  od g o v ara ju  p ro tjeca j- 
nim  količinam a kod u svo jenog  n a jn i­
žeg p lovnog vodosta ja . T ako od re­
d jene  dubine sas tav ljen e  su  u ko lon i
3. tabele  br. 4.
Budući da je  usvo jen  parabo ličan  
p ro tjeca jn i profil k o rita  za m alu  v o ­
du, to  su  na  ivici p lovnog ž ljeba  (ki- 
nete) dubine vode m anje od dubina 
u sredini žljeba.
O dgovarajućim  su računom  o d re ­
d jene  dubine na  iv ici p lovnog ž ljeba  
širine 50 m i zatim  po trebne dubine 
u sred in i k o rita  za m alu  vodu. R e­
zu lta ti toga  raču n an ja  sred jen i su  u 
tabeli br. 4.
Da bi se n a  iv ici p lovnog  ž ljeb a  p o ­
stigle na jm an je  po trebne dubine vode  
od 2,40 m odnosno u sred in i riječn o g  
ko rita  dubine k o je  su  označene u  k o ­
loni 9 tabele  br. 4, im aju  se p ro tje c a j­
ne količine vode u  o d g ovara jućo j
m jeri, povećati za po jed ine d ionice.
Potrebno povećan je  p ro tjeca jn ih  
količina vode, računsk i je  u s tan o v ­
ljeno  uz p re tpostavku , da će i p ri po ­
većano j dubini vode osta ti is te  širine 
regu liranog  k o rita  za m alu vodu . U 
tabeli br. 5 p rikazane su u ko lon i 10 
po trebne dodatne p ro tjeca jn e  ko lič ine  
vode, a u  koloni 10 je  odred jen  pro- 
cena t za ko ji se im aju  na  po jed in im  
dionicam a povećati posto jeće p ro tje ­
ca jne  količine kod  usvo jenog  n a jn i­
žeg plovnog vodosta ja .
Pod u tjeca jem  povećan ja  p ro t je ­
ca jn ih  količ ina m alih  voda, kao  i pod 
u tjeca jem  regu lacion ih  radova, ko ji 
će se m orati even tue lno  još poduzi­
m ati, posto jeći će se m aksim alni p a ­
dovi, na k ritičk im  plićacim a svakako  
do izvjesne m jere  sm anjiti i ublažiti.
i
TABELA 2
R
ed
. 
br
oj kin
D i o n i c a
0)
0-0 3
3* «O 'o-* To
S kS ^ S
6
P a d  „ I“  k o d  E . N .
m a k s . p r o s je k  
c m /k m  c m /k m
O
-S a 
Ü i
b ~
kž5
o d  —  d o
i 2 3 4 s s 7 8
i . 583—561 I Sisak-G ušće 75 18,70 7,85 100
2 . 561—544 II G ušće-Lonja 75 14,00 4,05 115
3. 544—520 III Lonj a-D renovbok 75 8,30 2,20 115
4. 520—506 IV a D renovbok-Jasenovac 75 5,40 4,32 120
5. 506—494 IVb Jasenovac-M linarice 93 16,70 4,32 120
6 . 494—459 V M linarice-B . G radiška 93 5,00 1,52 125
7. 459—421 VI B. G radiška-D avor 93 15,00 3,83 125
8 . 421—396 VII D avor-K obaš 100 12,20 3,70 150
9. 396—308 VIII Kobaš-Šam ac 130 18,00 2,60 175
10. 287— 176 IX Šam ac-Rača 200 25,00 2,03 200
1 1 . 171— 65 X Rača-K upinovo 237 17,70 4,20 250
1 2 . 65---------- XI K upinovo-B eograd 350 11,50 3,50 250
Re
d. 
br
oj
Di
on
ica
Ko
lič
in
a 
vo
de
 „
Q“
 
m
3/s
ec
Šir
in
a 
ko
rit
a 
„B
“ 
m Pad
„1“ VI
M
l>co _  
d v-
H
P r o t  
T — 1,0 m
t |  =  1,0
C =  30,7 
m3/sec
j e c a j  n a 
T  — 1,5 m
t |  =  1.84 
C =  37,6 
m8/sec
k o l i č i n a  
T =  2,0 m
Tt  =  2,83 
C -- 40,4 
m '/sec
„q‘ z a 
T =  2,5 m
Tt  =  3,98 
C  =  42,6 
m3/sec
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 u
i. i 75 100 0000187 0.0136 0,91 28 63 104
2. ii 75 115 0000140 0.0118 0,90 27,7 62,5 102,5
3. n i 75 115 0000083 0.0091 0,70 21,5 48,2 80
4. IVa 75 120 0000054 0.00735 0,59 18,2 41 67,5 100
5. IVb 93 120 0000167 0.0129 1,045 32 70,5 119
6. V 93 125 0000050 0.0071 0,59 18,2 41 67,5 100
7. VI 93 125 0000150 0.0122 1,02 31,6 70,1 117
8. VII 100 150 0000122 0.0110 1,10 33,8 76,8 126
9. VIII 130 175 0000180 0.0134 1,57 48,3 109 179
10. IX 200 200 0000250 0.0158 2,12 65 146 243
11. X 237 250 0000177 0.0133 2,22 68 154 256
12. XI 350 250 0000115 0.0107 1,79 55 124 204 304
TABELA 4
D
io
ni
ca <0d*C
</3 Du
bi
na
 
u 
sr
ed
in
i 
ko
ri
t i B24
o -  B2 
2p 4T
8l°-zo ^
II
f-
<1
n) ta
a:= <3i o
-E-“ U 1 
■go >  
Q ■£*-”«
s
1o
Po
tr
eb
na
 
du
bi
na
 u
 
sr
ed
in
i 
ko
ri
ta
 T
P
m m m in m
1 2 3 4 5 6 7 =  (3-6) 8 9 =  (3 +  8
i 100 1,65 2.500 1.515 0.41 1,24 1,16 2,81
ii 115 1,69 3.306 1.956 0,32 1.37 1,03 2,72
m 115 1,90 3.306 1.740 0,36 1,54 1 ,86 2,76
IVa 120 2 ,12 3.600 1.698 0,37 1,75 0,65 2,77
IVb 120 1,76 3.600 2.045 0,31 1,45 0,95 2,71
V 125 2,40 3.906 1.625 0,39 2 ,01 0̂ 39 2,79
VI 125 1,77 3.906 2.203 0,28 1,49 0,91 2 ,68
VII 150 1,72 5.625 3.270 0,19 1,53 0,87 2,59
VIII 175 1,65 7.656 4.640 0,13 1,52 0 ,8 8 2,53
IX 2 0 0 1,80 10 .000 5.556 0,11 1,69 0,71 2,51
X 250 1,90 15.625 8.244 0,08 1,82 0,58 2,48
XI 250 2,69 15.625 5.809 0,11 2,58 '-- —
TABELA 5
Di
on
ica I ?
m C v r
3
V
B
m
o d
m3/sec
15 o.
c  O
m3/s c
j ?
m3/sec
k &
OMI 
© 1 
m8/sec
| o
-o ••
O v
%
i 2 3 4 5 6 7 8 9 10 u
i 2,81 44,0 0.0136 4,70 100 188 142 75 67 8 8 %
ii 2,72 43,7 0.0118 4,49 115 177 134 75 59 78%
m 2,76 43,8 0.0091 4,60 115 142 106 75 31 41%
IVa 2,77 43,9 0.00735 4,62 120 120 90 75 15 20%
IVb 2,71 43,6 0.0129 4,46 120 200 151 93 58 61%
V 2,79 44,0 0.0071 4,65 125 122 93 93 — —
VI 2 ,6 8 43,5 0.0122 4,40 125 196 147 93 54 58%
VII 2,59 43,2 0.0110 4,17 150 199 149 100 49 49%
VIII 2,53 42,9 0.0134 4,03 175 270 203 130 73 55%
IX 2,51 42,8 0.0158 3,98 200 360 271 200 71 35%
X 2,48 42.7 0.0133 3,92 250 274 280 237 43 18%
Tome će sm an jen ju  padova doprinje- 
ti i sm an jen je  p ronošen ja  nanosa, a 
ko je  se može oček iva ti da će n astu ­
piti n a  Savi pod u tjeca jem  akum ula- 
cionih bazena, k o ji će se izgraditi. 
M edjutim  ne m ože se  očekivati, da će 
se m aksim alni padov i sm anjiti u  toj 
m jeri, da bi se postig lo  izravnan je  
padova na po jed in im  dionicam a. U na­
p rijed  odrediti, do ko je  će se m jere 
m aksim alni padov i sm anjiti, je  skoro 
nem oguće.
U pored ju jući odnos m aksim alnih  i 
p ro s ječn ih  padova na  pojed in im  dio­
n icam a može se sa  dosta  pouzdanja  
pre tpostav iti, da će se m aksim alni 
padovi sm anjiti barem  za oko 50% 
od sađan je  v rijednosti. Ta p re tpo ­
s tavka  je u  h idrau ličkom  računu  uze­
ta  u  obzir, tako  da su  i po računu  
odred jene p ro tica jne  ko lič ine  za po ­
stizavan je  u slov ljen ih  p lovn ih  dubi­
na  vode kod n a jm an jeg  p lovnog v o ­
dosta ja  sm anjene za 25%.
Iz po d a tak a  naveden ih  u tabeli br. 
5 v id i se, da je  potrebno posto jećim  
p ro tjeca jn im  količinam a Save, kod 
usvo jenog  najm an jeg  p lovnog vodo ­
sta ja  dodati količinu vode od na jm a­
n je  73 m3 n a  sekundu, ako bi se 
h tje lo  na ' najnepovo ljn ijem  potezu 
(plićaku) postići p rop isane p lovne du­
bine od 2,40 m na  iv ici p lovnog 
žljeba.
Potez na  kom e je  p o treb n a  do d a t­
na  p ro tjeca jn a  ko lič ina vode od 73 
m3/sec nalaz i se u području  VIII. dio­
nice, izm edju Kobaša i Šamca. U zvod­
no od te  d ionice u tječe  u  S avu  v iše  
značajn ih  p ritoka. Za p lan iran je  re- 
tenc ija  u okviru  općeg vodoprivred- 
nog u red jen ja  sliva Save uzvodno od 
S iska m jerodavna je  p rv a  d ionica 
dak le  najuzvodn iji dio p lovne Save. 
Za postizavan je  po trebnih  p lovn ih  du­
bina na  toj dionici Save po trebno  je  
67m 3/sec  dodatn ih  p ro tje ca jn ih  ko ­
ličina vode, što je  za svega 6 m3/sec 
m anje od onih u VIII. dionici. A ko se 
kao k rite rij uzme p rocen tualn i odnos 
po trebn ih  dodatn ih  količ ina vode p re ­
ma već posto jećim  ko lič inam a kod 
uslov ljenog  najm an jeg  p lovnog vodo­
sta ja , tad a  je  ta j odnos u I. dionici 
na jnepovo ljn iji. Z atu  dionicu je  ta j 
odnos 88%, dok je  n a  svim  ostalim  
dionicam a m anji, što se v id i iz ko ­
lone 11. tabele  br; 5. Kroz označene 
procen te  u  stvari se u  re la tivnom  
m jerilu  p rikazu je  odnos padova  i od­
govara jućih  p ro tjeca jn ih  ko lič ina v o ­
de n a  pojedinim  dionicam a, te  p re ­
ma tom e do izvjesne m jere  i s tepen  
teškoća za regu lac iju  Save u  svrhu  
plovidbe kod m ale vode n a  po jed i­
nim  dionicam a.
Kao što  je  bilo nap red  rečeno  s tu ­
dija »U tjecaj re tencija  u  slivu  Save 
na  uslove plovidbe od B eograda do 
Siska« bila  je  iz rad jena s nam jerom , 
da se isp ita  ekonom ski e fek a t ko ji 
m ogu re tenc ije  pružati p lov idb i na  
Savi. O čigledno je  da se u  k o n k re t­
nom  slučaju  ta j e fekat ne  m ože u c je ­
lini izraziti u  novčanoj v rijednosti, 
no i u  ko liko  bi se to  učinilo , tak o  
odred jene  svo te  m ogu k o ris titi sam o
za aproksim ativne, okv irne  p ro račune 
kod  p lan iran ja  i u sk lad jiv an ja  po jed i­
n ih  p roblem a i in te resa , p ri sa s tav lja ­
n ju  genera ln ih  v o d op riv redn ih  osnova.
N ajznačajn ije  ekonom ske v rijedno ­
sti k o je  se m ogu tak o  postić i su sm a­
n je n je  troškova od ržavan ja  plovnog 
p u ta  i povećan je  k o ris ti od bo ljeg  i 
večeg  ko rišten ja  Save za transport.
Kod odred jivan ja  sm an jen ja  troško­
va  održavan ja  p lovnog  puta , p redpo­
s tav ljeno  je, da  se p o treb n e  p lovne 
dubine za saobraćaj sa  te re tn jac im a 
nosivost 1000 to n a  održava ju  u g lav ­
nom  putem  bagerovan ja . Da bi se od­
red ile  g lobalne ko lič ine  po trebe  takvog  
bagerovan ja , ucrtano  je  u  uzdužnom  
profilu  Save dno k ine te  sa dubinom  
2,40 m ispod uslov ljenog  najn ižeg  
p lovidbenog  vodosta ja . N a osnovu 
tak o  odred jen ih  dužina i p rocjen jenog  
p rosječnog  poprečnog  p rofila  p roko­
pa (kinete) iz računa te  su  po' po jed i­
nim  dionicam a, za  svak i p lićak  koli­
čine ko je  bi se u  tom  slučaju  m orale 
izbagerovati. Z atim  su svi plićaci 
raspored jen i u če tiri k a tegorije , p re ­
m a tom e kako se im a često  koji p li­
ćak  bagerovati. U p rv u  ka teg o riju  su 
sv rstan i plićaci ko je  se m ora b age­
ro v a ti svake  godine. Zatim  dolaze u 
drugu  ka teg o riju  p lićac i k o ji se ba- 
g e ru ju  do n a  svake  5 godine, pa 
plićaci, ko ji se b ag e ru ju  od svake 
5 do 10 godine i konačno  u če­
tv r tu  ka teg o riju  unešen i su plićaci 
gd je  iskopane prokope ne  treb a  v iše 
obnavlja ti. Pošto je  izvršeno  p re ra ­
čunavan je  svake  k a teg o rije  p lićaka 
na  jednogodišn je  ko lič ine b agerova­
n ja  izračunato  je  za koliko  se m3 
sm an ju je  obim bagerovan ja , po p o je ­
dinim  dionicam a, za svak i m3 dodat­
n ih  p ro tjeca jn ih  ko lič ina vode.
Podaci o ko lič inam a bagerovan ja  
po pojedinim  dionicam a sred jen i su 
u tabeli br. 6.
H idrauličkim  računom  potrebn ih  
dodatn ih  p ro tjeca jn ih  ko lič ina vode 
bilo je  u stanov ljeno  da te  količine 
za I. d ionicu iznose 67 m3/sec i da je  
nared n a  veča ko lič ina od 73 m3/sec 
po trebna za VIII. dionicu. Zato su sve 
po trebne ko lič ine  bag ero v an ja  po 
dionicam a počam  od I do uk ljučivo 
V II dionice sab rane  i zatim  pod ije lje­
ne  sa 67, te  n a  ta j nač in  izračunati 
iznos od 9714 m3 p red s tav lja  količinu 
m aterija la , za ko liko  se  sm anju je  
obim  potrebnog  b ag ero v an ja  na  od­
sjeku  Save k o ji obuhvata  dionice od 
I. do VII.
N a isti način  od red jen  je  iznos od 
2.116 m3 za odsjek  Save k o ji obuhva­
ta  dionice od VIII. do X.
O čigledno je, da će dodatne količine 
vode u Savi sm an jiti obim  bagersk ih  
radova  odnosno obim  po trebn ih  regu- 
lac.ionih  radova  i na  R ačanskom  te 
Šam ačkom  sek to ru  kao  i u  području  
XI. dionice, gd je  posto je  za plovidbu 
posebni režimi, i k o je  dionice im aju 
se  u  pogledu u red jen ja  posebno tre ­
tira ti, kako  je  to već  nap rijed  ob jaš­
n jeno.
te
C4
M
<
w
<
f-
em oafspo 
Od BfUBA
-o jaS aq  “3
T ?U ID I]03 j
ofasipoQ
8m  ap oA  
ŠUI9H05I t* 
a u ju p o p  *"« 
auqajjoj
uij[ op 
ra5l po
d
o
co
a
ča
lo iq  -pay
wo
©m©
tk O) VH IO W
©  IO  00 rH  to
00 IO Tf 0 ) 0 ) 0 )  CS ^
^  w> cd ^  coN4
© to 00 
WO ©  O) 
cq  ©  
co  wo tt*CN T?
■N« © wo © © CO ©CN WO wo o o Tf4 ■N4 wo
1 q cq I 00 I © © Ir̂ ' 1 Tt« WO* r*s" 1 q 1 t̂4 1CO CN
© CN wo N4 © N4 IS WO t̂4© © © CO CN © WO C4'i t̂ r*» I © © wo © wo 1
1 rH r̂ ’ 1 ©“ CN ©* CN 1 woN4 CN CN © wo ©
05 S  im
§  s  §
cd ©  cd 
£2 wo
£  cN 
cq ©  o  
cd od cdoo IO
■n4 o
WO IO
© rt4 
©  CDuoio io m t  tm l i i— © - CM © ©^  TT VN Z'IO IO IO IO ^  ^
M 
o  
&
<D (0 O
? a
U
(Ö
2 i-«
CD r1
'U
fd
>w© *-* 
°fd >
u  Q 
«  I
OJ
M(Ü
w U nj O
i S 1°
1 !  §to 2 ö'n  R Q)Ö OJ W
o  <d*“5
fd
<d
.2 T3
Ih  fd 
rd »h
s  u
m
a  a  >  >  >  aI—* I—I HH ^
cn co ^  wo ©
o
COwo
wo
2  «
© o
CN CN
CK 00 
©  ©  
©  CN
^ t4 c d  c d  
CO wo y *
WO wo CO © ©■N4 CN Ĉ © o © ©
1 I I s* y* © 1 © CO CN 1 1
1 1 1 © cd 1 cd N4 cd 1 cd 1© © C4'
OD wo WO s- CO © © woCO © co © © CN© "N4 I I co wo wq I 00 1 co 1WO* 1 1 © cd cd 1 cd 1 ■N4 ■N4WO CO •N4 co © COCN
©© wo CN © © wo CO 1̂» ©'N4 WO © wo CO © CO COI CN I f4- © CN CO I ©1 © © 1 rH 1 cd ■N4* cd CN* yj, • 1 IStrH © © y* WO ^4 CO CO4 CN
T-H © O D © WO
CN © O ©
"N4
I
CO
1
co
1 I
© 1 © CO
wo CN © CO
Tt4 CO CN
fd s  fd
& § ‘2 
o  2  •*; tn pi
(d fd£> g
3  *X KO
O>O
Ö
'pH
p
X
X X
co
©
©  'N4 wowo OK —I o  T-H cq 
cd wo ©v-H OO N4 CN
CO
©
©
CN
00
©
©
CN
CN
WO
00
©
O 00 ^°  CD IS CN
1 1in CO —S o t * -  00
T3
fd
©
od)
PQ
MQJin
X >co
X
ö
td>u
fd
X
U
ku
pn
a 
go
di
šn
ja
 k
ol
ič
in
a 
ba
ge
ro
va
nj
a 
1,
06
6.
33
3
K ada bi se  h tje lo  sam o bagerova- 
n jem  osposobiti za p lovidbu ove, po ­
sebne d ionice Save, tada  bi b ilo  po ­
trebno  god išn je  izbagerovati n a  is ti­
m a oko 360.000 m3 m aterija la . O ve 
dionice ra sp o red jen e  su n a  Savi n iz­
vodno od VIII. dionice. Prem a tome, 
ako hoćem o od red iti za koliko  se na 
tim, posebnim  dionicam a sm anju je  
obim  b ag e ro v an ja  od svakog m3/sec 
dodatne  ko lične vode, tad a  se im a ko ­
lič ina od 360.000 m3 podjeliti sa 73, 
te  se n a  ta j način  dobiva v rijednost 
od 4.946 m3. Budući da se iz napred  
izloženih raz loga  ne može očekivati, 
da bi se te  d ionice osposobile za p lo ­
v idbu  sam o bagerovan jem , to je  pro- 
c jen jeno , da se kao  korist od sm a­
n je n ja  tro škova  održavan ja  za te  d io­
nice usvo ji sam o 50% od p ro računate  
ko lič ine b ag ero v an ja  m a terija la  od­
nosno  2473 m3.
Za c ije lu  dužinu  p lovne Save se p re ­
ma tom e kod  svakog  m3/sec dodatnih  
ko lič ina vode, k o ji se u Savu dodaje 
kod Siska, obim  b agerovan ja  sm anju­
je  za: 9 .714+2.1164-2.473=14.303 m3.
C ijena za svak i m3 izbagerovanog 
m aterija la  zajedno  sa troškovim a re- 
m orkaže b ag ersk ih  jed in ica  na  m jesto 
rad a  i sa  troškov im a p ro jek tiran ja  iz­
nosi p ro s ječn o  200.— din.
P rem a tom e godišn je  bi se ušted je- 
lo n a  b ag ero v an ju  u c ilju  održavanja  
p lovnog  p u ta  n a  Savi oko 2.860.600 
d inara  odnosno zaokruženo 2,850.000 
d inara  za svak i m3 dodatnih  proti- 
ca jn ih  ko lič ina  vode koji bi se kod 
n isk ih  v o d o sta ja  dodavao u Savu kod 
Siska.
Za o d red jiv an je  ekonom ske koristi 
od bo ljeg  i v ečeg  ko rišten ja  Save 
za tran spo rt, upo treb ljen i su raspo lo ­
živi s ta tis tičk i podaci »Statistika p lo­
v idbe na  rijek am a  i kanalim a U. P. 
R. S. od 1923 do 1938 godine«. Za 
p o slje ra tn i period  se ne raspolaže sa 
po trebn im  podacim a.
U posebnoj, pom oćnoj tabeli hro- 
nološkim  redom  prikazan  je prom et 
robe u  po jed in im  pristan ištim a Save 
za v rem ensko  razdob lje  od 1923 do 
1938 godine, te  je  zatim  odred jen  za 
svako  p ris tan iš te  p rosječn i godišnji 
p rom et robe.
Sava je  u  pogledu  jač ine  tran sp o r­
ta  robe  p o d je ljen a  u  tr i sektora.
Pored p o d a tak a  o prom etu  robe u 
pristan ištim a Save raspolaže se za 
1924 godinu još sa sta tističk im  poda­
cim a o jač in i tran sp o rta  robe na  po ­
jed in im  sek to rim a Save.
N a osnovu izn je tih  podataka , je  
pu tem  lin earn e  srazm jere  odredjeno 
p rosječno  god išn je  učešće pojedinog 
p ris tan iš ta  u  tran sp o rtu  robe n a  od­
nosnom  sek to ru . Pošto se nakon  ure- 
d jen ja  Save za redovnu  plovidbu, 
p redv id ja  po v ečan je  p rom eta robe i 
bo lje  k o riš ten je  tovarnog  p ro s to ra  
plovila, nav ed en e  p rosječne godišnje 
količine robe po pristaništim a, pove­
čane su  za 40% .
Kod o d red jiv an ja  sm anjen ja  tro ­
škova  za od ržavanje , p lovna Sava b i­
la  je  u  pog ledu  po trebn ih  dodatn ih
količ ina vode po d je ljen a  na  dva od­
sjeka. N a prvom  odsjeku , dodatne k o ­
ličine vode iznose 67 m3/sec  i na d ru ­
gom  73 m3/sec. M ed ju tim  gran ica 
ov ih  odsjeka se nalaz i izm edju p ri­
stan iš ta  u  Bos. Brodu i Bos. G radiške. 
Zato su  p ro s ječne  ko lič ine  učešća 
po jed in ih  p ris tan iš ta  sab ra te  u dva 
zbira koji svak i odgovara  svom  od­
sjeku  i p red s tav lja  p ro s ječn i godiš­
n ji prom et robe  na  tom  odsjeku.
Svi naveden i podaci sred jen i su i 
p rikazan i u  tabeli br. 7.
Prem a u tv rd jen im  posto jećim  toko­
v im a i re lac ijam a p ro m eta  robe na 
Savi, p ro sječna  du ljin a  tran sp o rta  ro ­
be na  plovnim  pu tev im a iznosi p ro ­
sječno  oko 500 km.
P rosječna raz lika  u tarifn im  stavo ­
v im a izm edju vozarine  n a  željeznici i 
p revoza  robe p lov ilim a iznosi oko 
1,75 dinara.
N a osnovi n ap rijed  ob jašn jen ih  po ­
d a taka  može se računom  odrediti 
p rosječne  godišn je  k o ris ti za p lov id ­
bu  od svakog m3/sec dodatne  pro- 
tje ca jn e  ko lič ine vode n a  pojedinim  
odsjecim a Save i to  po slijedećem  
obrascu:
Q . ( l - g V ) . L . d  rv i r jx  \  1 ,4 / , Q . m . k . L . d
K q + M.q
gdje  znači:
K — k o ris t od svakog  m3/sec do­
datne  količine vode, u  dinarim a
Q —- p ro sječn i godišn ji tran spo rt 
robe  na odnosnom  odsjeku  Save, u 
tonam a
m — vrem e produžen ja  godišnjeg  
tra ja n ja  plovidbe uslijed  u red jen ja  
plovnog puta , u  m jesecim a 
k  — koeficien t in tenz ite ta  saob ra­
ća ja  u toku  kon junk tu rn ih , lje tn ih  
m jeseci
L — prosječna  dužina tran sp o rta  
robe, re lac ija  u  km 
d ■— raz lika  u  tarifn im  stavovim a 
izm edju vozarine po željeznici i r i je ­
kom u dinarim a
M — posto jeće  p rosečno  godišnje 
tra jan je  plovidbe, u  m jesecim a
q — računsk i od red jene  po trebne 
dodatne p ro tica jne  količ ine vode za 
odnosni sek to r u  m3/sec.
Iz nap red  izloženog obrasca v id i se, 
da će se prosečna godišn ja  k o ris t pod 
u ticajem  svakog  m3/sec  dodatn ih  pro- 
tica jn ih  ko lič ina vode postić i od op- 
šteg  povećan ja  p rom eta robe u  toku 
cele godine, što je  izraženo u prvom  
članu obrasca i još iz p rodužen ja  
p ro sječnog  godišnjeg  tra ja n ja  p lo­
v idbe i in tenzivn ijeg  p rom eta  robe u 
toku  lje tn ih  m jeseci, što  je  izraženo 
u drugom  članu.
P ovećan je  prom eta robe u  lje tn im  
m jesecim a u obrascu je  izraženo sa 
koeficijentom  »k« za ko ji je  u sv o je ­
na v rijednost: k = l ,2 .
Sve veće p ritoke  Save im aju  svo je  
slivove južno od n jezinog  toka. Zato 
se Sava relativno  rje tk o  i po p rav ilu  
p rosječno  za k ra tko  vrem e zam rzava. 
Radi toga  se  p lovidba n a  Savi može 
često obav lja ti i u toku  zim skih m je­
seci. Ta povo ljna  okolnost im a uti- 
ca ja  da godišnje tra ja n je  p lov idbe  na
TABELA 7
S
ek
to
r
P
ri
st
an
iš
te
P
ro
m
et
 
ro
b
e 
po
 p
ri
­
st
an
iš
ti
m
a 
19
24
P
ro
m
et
 
ro
b
e 
p
o
 p
ri
­
st
an
iš
ti
m
a 
19
32
-1
93
8
P
ro
sj
ek
 
p
ro
m
et
a 
ro
b
e 
po
 
p
ri
st
an
iš
t.
P
ro
m
et
 
ro
b
e 
po
 
se
k
to
ru
 
19
24
P r o m e t r o b e 'p o  
s e k to r im a
P
ro
m
et
 
ro
b
e 
po
 
o
ts
je
ci
m
a 
S
av
e
1932-1938
p o v e č a n je  
(k  -  1,4)
1 2 3 4 S 6 7 8 9
I Z abrežje 21.405 736.387 46.024 110.000 154.000
Šabac 36.596 931.297 58.206 140.000 196.000
M itrovica 48.986 790.576 49.411 120.000 168.000
S v e g a 106.987 2,458.260 153.641 257.521 370.000 518.000
Rača 25.873 603.351 37.709 47.300 66,220
Brčko 5.390 367.117 22.944 28.800 40.320
Ž upanja 4.106 75.990 4.749 5.900 8.260
B. Samac 2.606 168.066 10.504 13.200 18.480
II SI. Brod 12.368 454.449 28.403 35.600 49.840
B. Brod 59.278 1,573.431 98.340 123.400 172.760 873.880
B.Gradiškai 37.935 835.029 52.189 65.400 91.560
Jab lanac 32.433 387.481 24.218 30.400 42.560
S v e g a 179.989 4,464.914 279.056 225.435 350.000 490.000
Lonja 3.059 74.473 4.654 4.500 6.300
III S isak 62.289 1,854.238 115.893 115.500 162.700 302.120
S v e g a : 65.348 1,928.761 120.547 64.198 120.000 168.000
U kupno: 1,176.000 1,176.000
U koloni 7 p rikazano  je  i p rosječno  godišnje učešće po jed in ih  p ris ta ­
n iš ta  na  tran sp o rt robe  u odnosnom  sektoru.
UNIJA TRAJNOSTI VODOSTAJA PO GODINAMA I TROMJESEČJIMA ZA 
VODOMJER KOD JASENOVCA R SAVA KM 507
OBJAŠNJENJE
— — - UNIJA TRAJNOSTI ZA PROSJEČNU OODHU C DECENIJA 1931-1940
--------  .  «- ■ l/LAŽNU 1934 60D M J
--------  u » * SUŠNU 1946 " G rafikon br. 1
I  I
G rafikon br. 2
o 'o ' <f o " o ' o o a
§5 Š g 8 SS 8
naj «j « « <o*> «a
Savi, ko je  i po red  p rek id a  za vrem e 
lje tn ih  m jeseci iznosi p rosječno  oko 
8 mjeseci.
N a  osnovu izloženog obrasca 1 na- 
p red  obrazloženih v rednosti za po je­
dine činitelje, p ro s ječn a  godišn ja  k o ­
ris t pod u tica jem  sv ak o g  m3/sec  do- 
da tih  p ro tica jn ih  ko lič ina vode, ko ji 
se dodaju  u Savu kod  S iska za v re ­
me n isk ih  vodosta ja , a na  im e boljeg  
i povećanog  k o riščen ja  p lovnog  pu ta  
iznosi:
a) Za o tsek  Save od S iska do Bo­
sanskog  Broda:
K =  612.5 X 302̂ 20 =  2,762.007.-o /
dinara odnosno: 2,765.000.— dinara
b) Za o tsek  Save od B osanskog Bro­
da do Beograda:
K -  612.5 X - 7!{- f °  =  7,332.237,-
/O
dinara odnosno: 7,335.000,— dinara
c) Za cje lu  p lovnu  Savu:
2.765.000 +  7,335.000 =  lO.OOO.OOO’—
dinara
U kupni godišnji ekonom ski efekat, 
ko ji se može n a  Savi postić i dodava­
n jem  izv jesn ih  vodn ih  količina, za 
vrem e m alih voda, kod  Siska, iznosi 
za svak i m3/sec  dodatne  pro tica jne  
količine, na  im e sm an jen ja  troškova 
za od ržavanje  i bo ljeg  te  većeg  ko­
riš ten ja  p lovnog  puta:
2.850.000 +  10,000.000 =  12,850 000,—
dinara
odnosno oko 13,000.000,— dinara.
Razum ljivo je  da ove, u  novcu iz­
ražene, v rednosti n e  p red s tav lja ju  
sve koristi, k o je  bi se postig le  na 
p lovnoj Savi poslije  izg radn je  reten- 
cionih sprem išta  u slivu  Save i n je ­
zinih p ritoka. Izm edju  ostalih  drugih 
koristi treba  posebno naglasiti, da će 
se sm anjenjem  p ro tica jn ih  količina 
kod velik ih  voda i povećan jem  pro ­
tica jn ih  količ ina kod  m alih  voda p ro ­
dužiti prosečno  godišn je  tra jan je  za 
p lovidbu povo ljn ih  sred n jih  vodosta­
ja. Kod sredn jih  vo d o sta ja  akvatori- 
ja  je  i n a  gornjoj Savi dovoljno p ro ­
stran a  za udoban m anevar plovila, 
brzine vode su um jerene  i otpori p lo­
v ila  mali. Time se p o većava  tehn ič­
ka i kom ercija lna brzina plovila, sm a­
n ju je  u tro šak  goriva i povećava  obrt 
plovila. Pri sredn jim  vodosta jim a je 
i bezbednost p lov ila  veća, te  su p lo­
v ila  m anje izložena tro šen ju  i k v a ­
rovim a usled  udesa.
Produženje tra ja n ja  sredn jih  vodo­
s ta ja  na  Savi im ati će za posljed icu  
i bo lje  te  rav n o m jern ije  pronošenje  
rečnog  nanosa, što po red  ostalog i 
plovidbi p ruža nove koristi.
O bim na i složena prob lem atika, ko ­
ja  je  obuhvaćena predm etnom  stud i­
jom  zah tjeva  i zaslužuje, da se p ri­
stupi organizovanom  i sistem atskom  
p rik u p ljan ju  h idroloških , geoloških, 
p rom etnih , ekonom skih  i d rug ih  po­
dataka , kroz ko je  bi se  pobliže a i 
to čn ije  odred ile  koristi, ko je  se m o­
gu p ružiti p lovidbi na  Savi izgrad­
njom  re tenc ion ih  sprem išta. Iako na- 
p red  izn je ti rezu lta ti stud ije  n isu  iz- 
rad jen i sa  podacim a takove  k ak v o ­
će, oni v rlo  ub jed ljivo  p rikazu ju  u 
kolikoj je  m jeri p lov idba na  Savi za ­
in te resirana  za poboljšan je  uslova 
p lovidbe putem  povećan ja  p ro tjeca j- 
n ih  ko lič ina  vode kod n isk ih  vodo ­
sta ja . Sa druge strane iz p rikazan ih  
rezu lta ta  m ogu se zak ljuč iti ko like 
se š te te  m ogu n an je ti p lov idb i n a  Sa­
vi, kada bi se već posto jeće  pro tje- 
ca jne  količ ine vode sm anjile  i voda  
upo treb ila  za druge svrhe.
Zato se sm atra  za korisno  ovom  
prilikom  u k ra tko  se osvrnuti na  v i­
jesti, ko je  se ču ju  kroz razgovore 
stručn ih  k rugova i ko je  su b ile  u 
glavnim  kon tu ram a iznešene u  ja v ­
nost preko dnevne štam pe u pogledu  
upo trebe  B ohinskog jezera, kao  aku- 
m ulacionog bazena, iz koga bi se zna­
čajne  vodne količine prevodile  iz sli­
v a  Save u Soču.
In te resi riječnog  saob raća ja  p ro ti­
ve se svakom  takvom  rje šen ju  koje, 
uzgred rečeno, ima još i n iz d rug ih  
nedosta taka . O rgani riječnog  sao b ra ­
ća ja  op ravdano  o čeku ju  da će se 
ovaj problem  p rije  donošen ja  k o n ač ­
ne odluke još svestrano  proučiti i da 
će se don jeti takovo  rje šen je  k o je  će 
zadovoljiti i in terese  plovidbe na  n a ­
šoj plovnoj Savi.
Ing. Dionis Srebrenović DK 551.579
Maksimalni specif, dotoci sa ravnih melioracionih područja
K ada se p red  nas p o stav lja  p ro ­
blem  tre tira n ja  specifičnih  do toka sa  
nek ih  područja , tad a  nem inovno po­
m išljam o na  analizu  odnosa, koji 
posto je  izm edju  ekstrem no velik ih  
oborina k o je  p ad n u  i onih količina 
ko je  o tječu .
O pćenito  uzevši ta j je  problem  v e ­
oma složen, je r  je  veom a kom pleksan, 
no on p o sta je  jo š  složeniji, kada  se 
n jegovo  rje še n je  traži za ravne te ­
rene  ili te ren e  slabo  nagnute . A ta ­
kovo zem ljište  je  baš p re ts tav ljeno  u 
većin i naših  m elio racion ih  područja.
Mi znadem o da se do odnosa vod­
n ih  količina, k o je  padnu  i o tječu  do­
lazi s tu d iran jem  m an jka  o tjecan ja  t. 
j. onih  gub itaka , ko ji n as ta ju  ug lav ­
nom  fizičkim, h idrološkim  i fiziolo­
škim  isparen jem , k ad a  se rad i o p ro ­
m atran ju  o tje can ja  u  većim  in te rv a ­
lim a v rem ena, je r  je  in filtrac ija  u 
ovakovom  s lu ča ju  sam o odloženo 
o tjecan je . A li k ad a  razm atram o eks­
trem no ve lik e  vodne količne kao 
e fek tivn i dio oborina  za o tjecan je  u 
re la tiv n o  k ra tk im  vrem enskim  p e ri­
odima, tad a  m an jak  o tjecan ja  n ije  
v iše  u  tako  po jednostav ljenom  od­
nosu, tad a  i in filtrac ija  posta je  fak­
to r p rvog  reda . A li to  jo š n ije  sve. 
U poznam o li u  takovom  slučaju  m a­
n ja k  o tjecan ja  i dosljedno tom e m no­
žinu vode za o tjecan je  sa slivne po­
vršine, još je  u v ijek  dalek  pu t do 
spoznan ja  o velič in i m aksim alne p ro ­
toke, kao  ku lm inacione točke vodnog 
vala , ko ju  m ože da oblikuje e fek tiv ­
na  oborina.
K ot fo rm iran ja  velikog  vodnog v a ­
la u tječu , jasno  svi nužni k lim atski 
i geo lošk i fak to ri, je r  oni u tječu  i na  
m an jak  o tjecan ja , ali n a  oblik n je ­
gov u  prvom  red u  im ade u tjeca j na- 
gnu tost te ren a , oblik  sliva, sm ještaj 
vodo toka n ižeg  reda  u odnosu na 
g lavn i re c ip ijen t te  m ogućnost p ri­
rodnog  re te n ira n ja  vodnih  količina. 
P osledn je  se u naročitom  opsegu ja ­
v lja  u nizinskim  arealim a, ko ji nas u 
ovom  izv ješta ju  in te resira ju . O vdje 
veom a m ali pad te re n a  izaz iva s tag ­
n iran je  vode ili re te n ira n je  količina 
za buduće o tjecan je  u  većim  ili m a­
njim  depresijam a. S tagn iran je  vode 
stv ara  uslove, k o ji su slični isp ari- 
v an ju  sa jezera, t. j. p o v ećav a  fizičko 
isparen je  i dosljedno  tom e um an ju je  
o tjecan je . R eten iran je  vodn ih  ko lič i­
na za buduće o tjecan je  s tv a ra  uslove 
veom a povoljne za sm an jen je  oštrice 
vodnog v a la  kod  n jegoyog  ob likova­
n ja , pa se i m aksim aln i do toci u  ta ­
kovim  p rilikam a m ogu m nogo m anjim  
očekivati. O vo p o to n je  čini, kako  smo 
to već napred  nag lasili, c ije li p ro ­
blem  kom pliciranijim .
D akle pred  nam a se nalaz i jedan  
vanredn i težak  h id ro lošk i problem . 
M edjutim  mi m oram o već  n a  početku 
naglasiti, da ćem o sta lno  p ri analiz i­
ran ju  osjećati n a jv eć e  p razn ine u po ­
znavan ju  čin jenica.
U našem  slučaju : s tu d iran ju  o tje ­
can ja  sa ravn ih  m elioracion ih  terena  
mi ne  poznam o čak  n i m jerene p ro ­
toke. Kada govorim o o m elioracio- 
nim  ravnim  površinam a u H rvatskoj, 
tad a  pom išljam o na  m očvarne n izi­
ne u Posavini i Podravini. Ni u  je ­
dnom  slučaju  mi ovdje  nem am o još 
izvedenu obranu  od s tran ih  voda (na­
ročito  ne  od brdskih), da bism o mogli 
iz m jeren ih  vodn ih  p ro to k a  zak ljuč i­
ti po trebno  o vodnom  b ilansu  ovih 
područja, a  kam o li u  re lac iji s n a j­
značajn ijim  fak to rim a uzetim  v iše  ili 
m anje  in teg ra lno , dati form ulu, ko ja  
bi b ila  p ro v je ren a  sredn jim  v rijedno ­
stim a, o ekstrem no velik im  vodnim  
količinam a. Kroz p a r godina im ati će ­
mo, doduše, neke  a rea le  (Jelas, Bid, 
Crnac) u  takovom  stad iju  m elioraci­
je, da će se m oći govoriti o n jihovoj 
kom pletnoj obran i od s tran ih  voda. 
T ada ćemo od m je ren ja  vodn ih  k o ­
ličina m oći m nogo toga  doznati, ali 
ne toliko da bi apso lu tno  sigurno
mogli zak ljuč iti o budoćoj velič in i 
n jihov ih  m aksim aln ih  voda, je r  mi 
znadem o, da se stepenom  u n u ta rn je  
odvodnje, k o ja  se postepeno  izgra- 
d ju je, indeks o tjecan ja  ekstrem no  v e ­
likih voda povećava. Jasno  je  da nas 
već sada  zanim a to  buduće  stan je , 
s tan je  konačne m elioracije, budući 
da se obzirom  n a  n j, š ta  je  i sasvim  
razum ljivo, m oraju  d im enzionirati i 
g rad iti sv i objek ti onim  redom  kako  
to h id ro tehn ička  p raksa  i razvoj n a ­
še po ljop riv rede  d iktira.
Prem a tom e mi ćemo se m orati pri 
rje šav an ju  našeg zada tka  pom agati 
pored često  oskudnih p o d a tak a  opa­
žan ja  s izvjesnim  teo re tsk im  p o stav ­
kam a, te  analogijom  s p rov jeren im  
rezu lta tim a brdsk ih  područja . R a­
zum ljivo je, da ćemo svak i tak av  
slučaj pokušati k ritičk i razm otriti.
Polazeći od tem eljne  postavke
Q m ax =  F a i
mi ćemo naša  razm atran ja  ra šč lan iti 
na:
a) s tud iran je  k išnog in tenz ite ta  i
b) p roučavan je  o tjeca jnog  koefici­
jenta.
Kišni intenziteti
Poznata  je  s tvar da posto ji izv je ­
sna zakonitost izm edju v e lič ine  i 
tra ja n ja  oborina. Mi sm o tom  odno­
su dali oblik:
T =  a i ”
gje je  T tra jan je  k iše u  danim a 
i kišni in tenzite t m m /dan 
dok su a i n velič ine k o je  treb a  od­
rediti.
O bradom  sta tističkog  m a te rija la  
om brom etrijske stan ice Zagreb, k o ja  
raspo laže s om brografom , m ogu se u 
periodu  kroz 50 godina (1894—’1943) 
p ronaći m aksim alni slučajev i, ko ji 
p rikazu ju  tra jan je  ja k e  k iše  u  odno­
su s n jihovom  množinom. O vi su  slu ­
čajev i izneseni tabelam a:
D a n i
Ü~o 1/24 4/24 8/24 14/24 1 2 3 5 7 10 15
a
U visina U visina U visina U visina u visina u visina U visina U visina u visina U visina U visina
« mjes. mm mjes. mm mjes. mm mjes. mm mjes. mm mjes. mm mjes. mm mjes. mm mjes. mm mjes. mm mjes. mm
1 V 61.5 VI 80.9 VI 84.3 v m 110,5 Vili 123.9 Vili 142.9 VIII 142.9 Vili 143 4 IX 201.4 1X-X 202.5 IX-X 212.0
2 Vili 37.8 VIII 69.7 VIII 80.0 VI 84.3 IX 97.2 IX 101.2 Vili 120.0 Vi 138.2 1X-X 183.5 IX 201.4 IX 201.4
3 Vili 35.6 V 67.4 X 75.9 X 80 2 v i 84.3 X 97.7 X 118.0 11 134.3 Vili 166 6 Vili 166.6 IX 191.3
4 VI 35.0 X 64.7 V 67.4 IX 73.5 X 82.8 X 90.7 IX 114.2 X 132 3 IX 164.9 IX 155.0 IX 187.1
5 X 34.9 Vili 45.3 Vll 58 7 V 67.4 VI 72.1 V 85.8 V-Vl 107.9 IX 124.5 V-VI 142 5 Vll 152.3 X 181.0
6 Vll 34.8 Vll 44.9 IX 54 5 Vll 66.9 X 71.1 Vll 84.2 X 106 9 Vili 123.6 X 139.2 IX 150.3 Vili 178.9
7 VI 32.0 VII 42.3 X 53.7 XI 65.1 XI 70.2 X 814 IX 104.2 X 121.3 IX 137.3 V-Vl 142.5 VII 173.0
8 Vili 26.8 VIII 39.4 VIII 61.8 VIII 57 9 VI 69.2 VI 80.6 IX 100 7 IX 115.2 X 133.6 X 141.5 X 160.4
9 VI 24.3 VI 39 4 VIII 51.7 Vili 57 4 X 68.1 XI 78.9 VIII 100.3 X 115.2 Vili 127.9 V 140.1 V-Vl 151.3
1 0 X 24.2 X 37.0 Vili 49.8 X 572 V 67.4 X 78.4 X 93.6 X 102.7 X 119.9 IX 138.6 XI 149.6
s 345.9 529.0 627.8 720.4 806.3 921.8 1108.7 1251.3 1506.8 1590.8
1786.0
množina
mm 34.69 52.90 62.78 7204 80.63 92.18 110.87 125.13 150.68 159.08 178.6 l
pr
os
je
čn
a
in ten z ite t
m m /dan
količina
832.56 317.40 188.34 123.49 80.63 46.09 36.96 25.03 21.63 15.91 11.90
m '/km ’/ 9.64 3.67 2.18 1.43 0.93 0.63 0.43 0.29 0.26 0.18 0.14
ne
K ako je  v id ljivo  iz ove tabele  mi 
smo iznijeli 10 m aksim aln ih  s luča je ­
va. Ž elja nam  je  da prikažem o niz 1. 
sa na jv išim  v rednostim a, a li i p ro ­
sjek , ko ji će nam  om ogućiti d a  lakše 
sagledam o odnos, k o ji po sto ji izme- 
d ju  tra ja n ja  i m nožine kiše. Pokuša­
mo li ovom p ro s jek u  od p rv ih  10 slu­
ča jev a  n a jjač ih  oborina  u 50-godiš— 
n jem  periodu  pronaći m jesto  u tabeli, 
tad a  možemo zak ljuč iti, da je  on 
vanredno  bliz n izu pod  b ro jem  5. To 
znači, da se ta k a v  niz m ože da jav i 
u označenom  vrem enskom  in te rv a lu  
5 puta , odnosno da ovaj niz može k a ­
rak te riz ira ti d ese tgod išn je  ja k e  kiše.
P retvorim o li m nožine k iše  u  mm 
u k išne  in tenzite te  u  m m /dan, tada  
m ožem o po m etodi n a jm an jih  k v a ­
d ra ta  izračunati tražen e  velič ine  a  i 
n. P rethodno je  po trebno  tem eljnu  
jednadžbu  T =  a in logaritam sk i p ri­
kazati:
log T =  log  a +  n  log i
Postupak iz jednačen ja  je  općenito  
poznat, stoga ga bez na ro č ito g  obra­
zloženja iznosim o:
periodu  godine, tada  m ožem o u s tv r­
diti, da je  n a jja č i dnevni in tenz ite t 
k iše u  p edese tgod išn jem  periodu  bio 
u m jesecu  studenom  57.2 mm (dan te  
potom  u ožu jku  53.6 mm) dan. D akle 
ti su  in ten z ite ti kudikam o m anji od 
odgovara juć ih  velič ina  top log  p e rio ­
da godine i n isu  ni izdaleka  to liko  
učestali. Ta je  k o n sta tac ija  veom a 
važna i o n jo j će jo š biti govora  kod 
stu d iran ja  o tjeca jnog  koeficijen ta .
D akle odnos, ko ji smo jednadžbom
2. dobili p re ts ta v lja  funkciju  tra ja n ja  
kiše i n jen o g  in tenzite ta , dobivenog  
prem a podacim a Zagreba (visina go­
d išn je  oborine 900mm). Dali se ta j 
odnos može u svo jiti kao  važeći i na  
području  n izina uz Savu i D ravu? 
Znadem o, naim e, da oborinske ko li­
čine u savsko-d ravskom  m ed ju reč ju  
idući od zapada k  is toku  opadaju .
To je  opadn je  znatno  i p rilično  p ra ­
vilno, k ada  se ana liz ira ju  godišnje 
oborine, a na laz i svo je  o p ravdan je  u 
klim atskim  specifičnostim a tog  k ra ­
ja  izraženim  ponajv iše  u jakom  ma- 
ritim nom  u tjeca ju . Da s tim e u  vezi 
isp itu jem o v a rijac ije  k išnog  in tenzi­
D an i
T
In tenzite t
mm/dan lo g T  = f log i =  X f„ X X
1/24 823.56 — 1.3802 2.9157 —  4.0242 8.5013
4/24 317.40 — 0.7781 2.5016 —  1.9465 6.2580
8/24 188.34 —  0.4772 2.2749 —  1.0856 5.1752
14/24 123.49 —  0.2341 2.0916 —  0.4896 4.3748
1 80.63 0.0000 1.9065 0.0000 3.6347
2 46.09 0.3010 1.6636 0.5007 2.7676
3 36.96 0.4771 1.5677 0.7479 2.4577
5 25.03 0.6990 1.3985 0.9776 1.9558
7 21.53 0.8451 1.3330 1.1265 1.7769
10 15.91 1.0000 1.2017 1.2017 1.4441
15 11.90 1.1761 1.0755 • 1.2649 1.1567
+  1.6287 19.9303 —  1.7266 39.5028
(f) M (fx) (X X )
(X )2 . . . .  397,2169 
—S(xx) . . . —434,5308
—  37,3139
log a =  2.64646
a =  443.1
(x) (xf) . . . —34,4117
— (f) (X X ) . . —64,3382
—98,7499
n  — 1.3789
(x) (f) . . . .  32,4605
—s (xf) . . . .  18,9926
51,4531
R ezultat ovog iz jed n ačen ja  je  dakle 
T i1,3789 _  4 4 3 .1  . . . .  2
Rasip stvarn ih  v rijed n o sti od onih 
dobivenih  po ovoj jednadžb i je  ne­
znatan , a  to  znači, da  ovaj suponi- 
ran i oblik  odnosa veom a dobro od­
govara.
M aksim alni k išn i in tenz ite ti ja v lja ­
ju  se, kako  se  to  ja sn o  očitu je  iz 
tabele, u toplom  d ije lu  godine (maj— 
oktobar). A naliziram o li k ra tk o tra j­
ne k iše iz jednog  d ana  u hladnom
te ta  u  k ra tk im  i n a jk rać im  periodim a, 
bilo  b i po trebno  p ro v esti analogan  
račun  za niz k išom jern ih  s tan ica  na  
našem  području , te  ove rezu lta te  do­
vesti u  funkcionalnu  vezu sa izv jes­
nim  karak te ris tičn im  velič inam a (re­
cimo godišnjom  oborinom) rad i dobi­
v an ja  jed n o g  prak tičnog  odnosa. Ali 
mi to  n aža lo st ne m ožem o provesti, 
je r  nem am o nužnih  podataka .
M eđju tim  čini se, da ne  ćemo uči­
niti g rešku  p rak tičk i zam jetljivu , ako 
usvojim o p re tpostavku  da su  k išni 
in tenzite ti n a  području , b a r  oni, ko ji 
će se u  našem  računan ju  redov ito  
jav lja ti (a to  su od 15 m m /dan do 
70 m m /dan) odnose prem a odgova­
rajućim  u Z agrebu kao n jih o v e  go­
dišnje oborine. Prem a tom e bi naša  
form ula dobila oblik:
( H  \  1.3789------ 19 0 0 /
O vim  odnosom  riješili sm o zakoni­
tost, k o ja  posto ji izm edju v e lik ih  k iš­
nih in ten z ite ta  i tra ja n ja  kiše.
Ali poznata  je  stvar, da  sa k išni in ­
tenzite ti m ijen ja ju  i po p ros trans tvu . 
Potpuno je  nem oguće nam a, ko ji ne  
posjedujem o nužna opažanja , s tv a ra ­
ti bilo kakove zak ljučke  u tom  sm i­
slu. Podaci jed n e  dosta  guste  m reže 
om brografa u  dugogodišnjem  p rom a­
tran ju  dali bi izv jesnu  dobru  podlogu  
za takovo  rješavan je . N e o sta je  d ru ­
go no da se poslužim o em piričkom  
form ulom  postav ljenom  po B avarcim a 
(Specht), ko ji su uve li za dob ivan je  
p rosječnog  in tenz ite ta  n a  jednom  
slivnom  području  F m ultip likato r-koe-
ficient M nogi stran i au to ­
ri bez rezerve p rim jen ju ju  ovaj m ul­
tip lika to r u svojim  računanjim a, je r  
je  m ijen jan je  in tenz ite ta  po p ro s tran ­
stvu  odnos, ko ji n igd je  n ije  dovoljno  
ispitan. To znači da je  na  pod ruč ju  
velič ine F =  5000 km 2 p rosječn i in ­
tenzite t jed n ak  polov ici in tenz ite ta  
opaženog u cen tru  k iše  ili b a r blizu 
njem u.
D osljedno tom e p ro s ječn i kišni in ­
tenzite t b it će n a  nekom  slivnom  po d ­
ručju  velič ine F, god išn je  oborine H:
^1.3789 _
=  0.0374 H  13789 
0.0.374 I I 13788
P 0-1149 . . 4
U nov ije  v rijem e se sve  češće p ro ­
računava  m aksim alna p ro to k a  iz k ra t­
ko trajn ih , žestokih  p ljuskova, d ak a ­
ko da po treba takovog  raču n an ja  n a ­
lazi to  jaču  prim jenu, što je  slivno 
područje  m anje. Pa i m i smo, upozna­
vajući se s kišnim  in tenzite tom  u ob­
liku  u kojem  je  nap red  dan, pošli tim  
putem . O staje  sada kao  tem eljno da 
iz odnosa dobijem o onaj m jerodavn i 
intenzitet, koji će b iti odlučan pri 
form iranju  m aksim alnog vodnog  v a ­
la. To je  ona v rijed n o st in tenzite ta , 
k o ja  odgovara kritičnom  v rem enu  
sakup ljan ja  na nekom  području . Iako  
je  pojam  kritičnog vrem ena u l i te ra ­
turi prilično rasčišćen  m i ćemo ovd je  
ukratko  razm otriti n jeg o v u  definiciju . 
Kišne kap i ne dolaze sa  sv ih  s tran a  
područja  n a  m jesto  sak u p ljan ja  u  isto  
vrijem e. Jasno  je  da n a jp r ije  dolaze 
one ko je  su u  neposredno j b lizin i 
m jesta p ro m atran ja  pro toke, pa tek  
onda one sa u d a ljen ijih  i sasvim  u d a ­
ljen ih  m jesta. V rijem e po trebno  
da k išne kapi sa n a ju d a ljen ije  točke 
slivnog područja  dosp iju  n a  m jesto  
sak u p ljan ja  zovem o vrem enom  sa ­
k u p ljan ja  T (kritičnom  vrem enom ). 
D akako, ako još u to  v rijem e n a  po d ­
ručju  pada kiša, da će tad a  c ije lo
=  0.0374 H 1-3789 . . . .  3
područje  moći da d je lu je  n a  s tv a ra ­
n ju  vodnog vala , te  da form ira m a­
ksim alni vodni val. O značim o li tra -
jan je  k iše sa T. tad a  su m oguća ova 
tri s lučaja:
1 ) T =  i ,  2 ! T > X i 3) T < X
N ajveće  o tjecan je  je  u  vrem enu T 
— X k ada  se  sas tan e  oborinska vo ­
da sa  c ije log  oborinskog  sliva, prem a 
tom e u prvom  slučaju  može da dodje 
do m aksim um a. A ko je  prem a slučaju
2) T >  X ili ako je  tra ja n je  k iše veće 
od vrem ena sak u p ljan ja  opet nasta je  
n a jveće  o tjecan je  u v rijem e T =  x, 
te  ne  m ože p o sta ti veće prem a i =  f (t) 
ni poslije  tog  vrem ena. U slučaju  3) 
T < X ne dolazi do m aksim um a za iz­
v jesno  slivno područje, je r  cijelo  ne 
može sud je lova ti na  s tv a ran ju  n a jv e ­
ćeg vodnog  v a la , već samo jedan  
n jeg o v  dio.
V rijem e sak u p ljan ja  zavisi p rven ­
stveno  od sv o js tv a  zem ljišta, od n je ­
gova oblika i odnosa nag iba po jed i­
n ih  d ije lova. O v a  se velič ina  dade 
odred iti iz k a rak te ris tik e  slivanja, no 
mi za to nem am o m ogućnosti, b ar ne 
u sam om ravnom  području, iz razlo ­
ga k o je  smo uvodno iznijeli. S toga 
v rije tn o st x izračunavam o n a  tem e­
lju  form ula iz iskustva. Poznate su 
form ule ta lijan sk ih  autora, k o je  n a ­
laze dosta  p rim jene  i v an  Ita lije  (na 
pr. u  M ad jarsko j). Tako su za ravna 
područja  po stav ili jednadžbe v rem e­
na  sak u p ljan ja :
Venturi : xt =  0.315 V F
P asin i: x2 =  0.24 \/ F L
(L je  dužina oborinskog  područja). 
Ruggieri: x3 =  0.72
N. pr.: za područje  M rsunje  u  Je - 
laspo lju  (F -  150 km 2 . L =  30 km) 
xi =  3.86 dana , x2 =  3.96 dana, x3 =  
3.83 dana.
Form ule kako  vidim o daju  rezu lta ­
te, ko ji go tovo  i ne odstupaju  jedan  
od drugoga. S toga je  izbor ire lev an ­
tan. Mi smo se odlučili za R ugglerovu 
form ulu, k o ja  je  sračunata  za nizine 
oko V enezie.
Izjednačim o li desne s trane  je d n a ­
džbe 4. i R uggierovog odnosa za v ri­
jem e sak u p ljan ja , dobivam o da je 
m jerodavn i in tenzite t:
0.0374 H 1-3788
"pÖÜliä j  1-3789
0.1172II
i =  m m /dau . . . .  5
K oeficijen t o tjecan ja
Za p od ruč je  rijeke  O rljave  im ade- 
mo izračunat, i  to  za jedan  k ra tk i 
period  od 10 godina, hod  o tjeca jnog  
koefic ien ta  po m jesecim a. O n izgleda 
o v ak o :
N ije nam  poznato, da bi na  te r ito ­
riju  H rvatske, a u  m ed ju rječ ju  Save 
i D rave b ila  izv ršena  b ilo  kakova  sli­
čna m jeren ja , stoga smo prinuždeni 
područje  O rljave  d e ta ljn ije  razm o­
triti, je r  to n eće  b iti bez in teresa  za 
stud iran je  naših  problem a.
D akle e lem enti p od ruč ja  su s lije ­
deći: Slivno područje  do P leternice 
(vodom jer) im ade ve lič inu  F =  
759 km2, b rdovito  je  tlo  sredn je  pro- 
pusno, 30% pošum ljeno, sredn ja  mu 
je  nad. v is ina 422 m n. J. m. S rednji 
nagib te rena  u =  xy a  =  0.256.
V eličina godišn je  oborine je  849 
m ilim etara, dok je hod tem peratu re  
po m jesecim a
— 1.1 0.7 5.7 10.4 15.4 18.7
Dok suprotno n a ša  se nizinska 
područja  nalaze na  80— 120 m n. J. m. 
Tlo je sredn je  do teško  propusno, a 
pošum ljenost 10—35%, dok  sredn ji n a ­
gib te rena  ne pre laz i n = t g  0°20’=  
=  0.006. P rosječna  se v is ina  godišnjih  
ta loga k reće  izm edju H  =  700—950 
m ilim etara. T em peratu ra  n e  pokazu­
je  značajn ijih  odstupan ja  od one, k a ­
kova je  p rikazana u slivu  O rljave.
Kad se tre tira  p itan je  koeficijen ta  
o tjecan ja  u  jednom  dužem  periodu 
(godina, m jesec), tad a  se m ogu m no­
gi faktori zanem ariti, tim e da visine 
oborina o sta ju  kao tem eljne  za raz­
m atran je . T ada n ag n u to s t te rena , sa­
stav  tla, oblik  zem ljišta  i velič ina 
n jegova čine gotovo  drugorazrednu 
ulogu, je r  je  po tpuno  jasno, da u 
takovom  p ro m atran ju  većeg  v rem en­
skog in te rv a la  b rz ina  k re tan ja  vod­
nog  vala  odnosno n jegovog  form ira­
n ja  m aksim um a, sva  re ta rd iran ja , pa 
čak i in filtrac ija  n e  p re ts tav lja ju  n i­
šta  h itna po ve lič inu  koeficienta 
o tjecan ja  dužeg perioda.
D akle s tv a ra ju ć i Zaključke prem a 
visini oborina, a shodno form uli Q =  
0.931 H—512 za god išn je  o tjecan je , 
k o ju  im adem o iz računa tu  za ove k ra ­
jeve, možem o oček iva ti o ts tupan ja  od 
naveden ih  p ro s ječn ih  vrijednosti 
m jesečnih  koefic ijenata  o tjecan ja  m a­
ksim alno za ±  20%. Jasn o  je, da se 
o ts tupan ja  prem a — m oraju  očekivati 
istočno od Požeške kotline, a  prem a 
zapadno od n je , p rem a odprije  n a ­
glašenoj p rosto rno j raspod je li godiš­
n jih  oborina. I jo š nešto : budući da 
se uslijed  n a jja č e g  m aritim nog u tje ­
ca ja  na  zapadnom  d ije lu  savsko-drav- 
skog m ed ju reč ja  u  H rva tsko j ja v lja ­
ju  g lavni m jesečn i m aksim um i u li­
stopadu, to  se  m ože oček iva ti i n e ­
što veći o tjeca jn i koefic ijen t u  tom
m jesecu na  tom području  od onoga, 
koji je  iskazan u požeškoj ko tlin i 
(gdje je  g lavni m jesečni m aksim um  
u lipnju).
N am a n ije  potrebno da d e ta ljn ije  
analiziram o m jesečne o tjeca jn e  k o e ­
ficijente. N aše in te reso v an je  u  tom 
pogledu može da se zadovolji i ovom 
predodžbom  o velič in i i hodu m jeseč­
n ih  o tjeca jn ih  koeficijenata , ko ji n i­
su bez nek ih  specifičnosti u odnosu 
na druge k ra jeve . M oram o tek  n a ­
glasiti, da ovi o tjeca jn i koeficijen ti, 
ko ji su  dani u  p ro s jeku  veom a jako  
i često  o ts tupa ju  od p ro sjeka . N o to  
je  općenita  po java  i u h id ro log iji nas 
ona ne  m ora da zbunjuje.
20.8 19.9 15.9 10.8 5.4 1.1 11.4
Mi ko ji s pravom  sm atram o da m a­
ksim alne povodnje  u  našim  re la tivno  
m alim  područjim a m ogu da s tvo re  ja ­
ki p ljuskovi, dak le  k ra tk o tra jn i 
p ljuskovi, nas zanim aju  o tjeca jn i 
koeficijen ti ovih jak ih  kiša, čak  šta- 
v iše  o tjeca jn i koefic ijen t u  sam om 
m om entu s tvaran ja  m aksim um a.
Razum ljivo je  da su  p ro sječne  v ri­
jednosti ovog o tjeca jnog  koefic ijen ta  
za jak e  k iše  u toku  jednog  m jeseca 
u v ijek  veće od prosječnog  o tjeca jnog  
m jesečnog  koeficijenta. V elič ina o tje ­
ca jnog  koefic ijen ta  za jak e  k iše  u 
na jvećo j je  m ogućoj ov isnosti sa 
svim  mogućim  terensk im  i k lim at­
skim  faktorim a, naročito  Je veom a 
p rom jen ljiva  sa sezonom, tem p era tu ­
rom, stanjem  (pripravnosti) zem ljišta, 
razm akom  i jačinom  kiše. Baš re sp ek ­
tira ju ć i sve ovo po ton je  C outagne i 
de M artonne su predložili jed n u  du­
hov itu  m etodu o d red jiv an ja  o tje ca j­
nog koefic ijen ta  za jak e  k iše  iz lin i­
je  učesta lo sti dnevnih  kiša, odredju- 
ju ć i specifični m an jak  o tjecan ja  8. 
Prem a tom e m anjku  o tjecan ja  8 su 
sva dnevna o tjecan ja  n a s ta la  od obo­
rine h zapravo h  — 8 , a dnevni koe-
h __5
fic ijen t o tjecan ja  dosljedno to m e ------- •
h
D ržeći se ove m etode obrad io  sam 
o tjeca jn e  koeficijen te  za 25 n a jja č ih  
k iša  zapaženih  na  području  O rljave  
kroz 50 godina, te  dobio da je  p ro ­
sječna  velič ina  cc =  0,44. Sa poda­
cim a o m jeren jim a vodn ih  količ ina 
ova je v rijednost po tv rd jena .
Sada se postav lja  p itan je  da li mi 
možemo i na naša p od ruč ja  sa osebi- 
nam a o tp rije  opisanim  p rim jen iti isto  
takovu  velič inu  o tjeca jnog  koefici­
jen ta . Tem eljno je jedno  p ri tom 
uočiti, d a  su nag ib i zem ljišta  u  ovoj 
p ara le li veom a različiti, te  da oni do­
laze p rvenstveno  u razm atran je . K a­
da bi u svojili da su osta le  osebine 
područje  O rljave i naših  nizinskih 
područja  iden tične (supozicija n ije  
to liko  sm iona, koliko  se na  p rv i po-
M j e s e c i  Go-
I. II. HL IV. V. VI. VIL VIII. IX. X. XI. XII. dlna
61.8 45.7 128.5 56.6 30.1 18.5 19.5 11.3 11.4 19.7 30.2 31.7 33 5
0.72 VF
M j e s e c i
T  IF HL IV. ‘ V /' Vi. VII. VIII. IX. x7
__________ Godi­
l i .  XII. na
gled  čini), tada bi se p rem a teo re t­
skom  izvodu H erbsta  za k ritično  v ri­
jem e u re lac iji s i ,  a , n  m ogao po­
s tav iti odnos:
. ,  A  At i  : t2 =  -----  —  . --------
' V  >1 a l  n l  3 \ /  k  “ 2 d 2
O vdje se članovi s indeksom  1 odno­
se n a  b rdovito  p odručje  O rljave, čla­
novi s indeksom  2 n a  rav n ičasta  pod­
ručja . Č lan A je  konstan ta .
T r .  Ü =  ’2 a 2 n 2
1 t23 ai Di 
Im ademo nadalje :
Sm atram  da če biti potrebno, da se 
dobiveni o tjeca jn i koefic ijen ti jak ih  
kiša ovdje iznesu, g rup ira juć i ih  po 
m jesecim a (za 25 m aksim alnih slu­
čajeva pedesetgodišnjeg  perioda).
ženim  m aksim alnim  slučajevim a, k o ­
ji su se, kako  smo to već k o n sta tira ­
li, jav ili gotovo izk ljučivo  u toplom  
d ije lu  godine. S druge strane sada 
smo došli do kon sta tac ije  da se ma-
I I I  I V V V I V I I V I I I I X X X I
100.0 2 7 .5 2 3 .8 3 5 .8 7 4  9 4 9 .1 3 4 .4 4 9.8
5 6 .8 4 0 .1 3 5 .0 1 3 .0 3 5 . 1 4 .2 9 3 .7
4  .7 6 5 .1 3 5 4 6 7 .1 8 6 .4
2 5 .3  4 6 3
2 4 .1  4 .3
8 0 6  
8 0 0
za b rdov it sliv i i  =
za nizinski sliv i2 
a2
prem a tom e je  — =  
*1
3 6 .5 0 5( 1 2 3 .6 9  \ ° - 7!t67 =  _ f  
h  )  ~  t i 0-7467
/ 4 4 3 . 1 \ 0-7252 8 3 0 .3 0 0
m m /sat
V +2
i y - !
m m /dan
/ | i \ 3 _  1055 —^
V, *2 /  h  d 2 t2'
0-7257
t -̂2543 „ j 
*2-2718 D2
876.120
— — —  m m /d a nJj 0*7167 '
Za brdovito  područje  O rljav e  t i  =  
33,8 sati ili 1.41 dan, dok bi na  istoj 
ravn ičasto j površin i prem a Ruggleru
bilo
t2 =  0.72 V 759 =  6.56 dana. 
U vrstim o li ove v rijednosti, dobivam o
«2
1 .0 5 5
1412-2543 D1 ____ Di
6 .5 6 2'2718 ^  —  ° - 0 3 2  n^
D akle o ts tupan ja  su za is ta  znatna. 
No još je  važn ije  da konstatiram o, da 
analogno m jesečnom  o tjecajnom  k o e ­
fic ijen tu  n a jv eć i dnevni o tjeca jn i 
koefic ijen t n a s ta je  tak o d je r u  h lad ­
nom  dije lu  godine i to u  m jesecu  
ožujku.
Znadem o da je  n aša  form ula za 
kišne lin ije  računsk i k o n stru iran a  na  
osnovu poda taka  o dužini tra ja n ja  
k iše i n jenom  in tenzite tu  p rem a zapa-
ksim aln i koeficijen ti o tjecan ja  ja v ­
lja ju  u  h ladnom  periodu godine. D o­
sljedno  tom e p o stav lja  se p itan je  n e ­
će li k iše  iz h ladnog  perioda, iako  po 
in ten z ite tu  m nogo slabije, dati v eće  
e fek tivne  oborine (oborine k o je  pre- 
o sta ju  za o tjecan ja) uslijed  re la tivno  
v eć ih  koefic ijenata  o tjecan ja . Držimo 
da neće. K ritični slučaj svakako  m o­
že n a s ta ti u  ožujku. U ovom m jesecu 
je  zab ilježena m aksim alna k iša  u  pe- 
desetgodišjem  periodu Z agreba s in ­
tenzite tom  53.6 mm (dan) 24 sa tna  k i­
ša. K ada bi usvojili za ovu kišu  m a­
ksim alno mogući o tjeca jn i koefici­
je n t a —  1,00 (što n ikako  ne  m ora  
da bude) još u v ijek  bi jak e  k iše iz 
lje tn ih  m jeseci i uz p rosječn i koefi­
c ijen t a  =  0,44 dale veće efek tivne  
oborine.
P roračun  m aksim alne ko lič ine o tjecan ja  i specifičnog do toka
A n a l i z i r a j u ć i  k iš n e  in t e n z it e t e  i  _  „  _ 0 , 1 1 7 2  1 0 0 0  __
o t j e c a j n i  k o e f ic i je n t  j a k e  k i š e  d o š l i  * ' ’ F® -325  • 8 6 4 0 0
s m o  d o  k o n s t a t a c i je  iz n e s e n ih  n u m e -  =  0 .0 0 0 4 8  H F  ° ' 675 m 3/ s e c  . . .  6 
r i č k i .  S a d a  n a m  n e  p r e o s t a je  d r u g o  A  o v o  d a je  s p e c if ič a n  d o t o k :  
n e g o  d a  s e  u  t e m e ljn u  j e d n a d ž b u  1)  0 .0 0 0 4 8  H  3/ ,, 2 _
s u p s t i t u ir a ju  d o b iv e n e  v e l i č i n e :  *1 = — p o .325— m ’ / s e c / ' < m  —
Q = F  a i m 3/sec, d a k le  =  1/sec/km 2 . . .  7
O tjecan je  od k o p n jen ja  sn ijega
D akle prem a iznesen im  p re tp o stav ­
kam a o tjecajn i koefic ien t jak e  k iše u 
nizinskom  pod ruč ju  a* jed n ak  je  ili 
veći od odgovara jućeg  koefic ijen ta  u 
brdovitom  pod ruč ju  ccj , kada  su im 
nag ib i slivova n 2 ^ 0 .0 3 2 n , . U našem
0.006
slučaju  je n 2 =  0 .2 5 6  D l =
=  0.023 n j <  0 .032 n ^
D akle bi m orao  biti barem  jed ­
n ak  alf a n ikako  m anji. O vaj račun 
ko ji je  p roveden  s izv jesn im  p re tpo ­
stavkam a nem a d rug ih  n am jera  nego 
da stvori ja sn ija  saznan ja  o funkcio­
nalnom  odnosu, k o ji po sto ji izm edju 
koefic ijen ta  o tje can ja  ja k e  kiše, n a ­
giba zem ljišta i v rem ena sakupljan ja , 
te  da po tvrd i k o n sta tac iju  da o tjeca j­
ni koefic ijen t doduše ra s te  s nagibom  
zem ljišta, ali sa  k ritičn im  vrem enom  
m jerodavnim  za fo rm iran je  vodnog 
vala.
Stoga m i ne m ožem o drugo nego 
da shodno p redn jem  usvojim o u n a ­
šem  daljem  raču n an ju  kao  m jeroda­
v an  o tjeca jn i k oefic ijen t 0.44 za jake  
kiše.
M oram o n ag las iti da su  o ts tupan ja  
od prosječn ih  v rijed n o sti p ri p ro ra ­
čunu o tjeca jnog  k oefic ijen ta  jak ih  
k iša  a  u  pod ruč ju  O rljav e  b ila znatna. 
To je  razum ljivo , je r  znadem o da je  
problem  veom a kom pleksan, zavisan  
od velikog b ro ja  fak to ra .
D osada smo specifičnu p ro toku  m a­
ksim alnih  voda stud irali kao rezu lta t 
jakih , k ra tk o tra jn ih  p ljuskova. Mi 
smo stalno  p ri tom  n ag lašava li da je  
taj pu t ispravan , te  to  log ičn iji što 
su površine  za ko je  se  raču n a  p ro ­
toka m anje. Kod većih  slivn ih  p o v r­
šina, m ože se oček iva ti v eć i speci­
fični do tok  od zim skih oborina, veći 
od onog ko jeg  bi dobili n a  bazi p ro ­
računa  putem  jak ih  in tenz ite ta  kiše. 
Zašto je  tom e tako, to b a r n ije  teško  
dokazati n iti posebno obrazlagati, k a ­
da se znade iz p rethodn ih  izlagan ja , 
kako brzo po eksponencija lno j lin iji 
opadaju  velič ine k išn ih  in tenz ite ta  
tra jan jem  k iše  i n jen im  p ro s tran ­
stvom. Taj je  pad  to liko  nagao  da n a  
jedno j većo j površin i već  m ože t. zv. 
m jerodavni in tenzite t poprim iti m a ­
n ju  v rijed n o st i dati m an je  specifične 
dotoke od onih, ko ji bi m ogli n a s ta ti 
od zim skih oborina po tpom ognu tih
top ljen jem  veom a velik ih  količ ina o t­
p rije  palih  i m agaziniranih  oborina u 
obliku  snijega.
M i smo p rim jetili da posto ji na  n a ­
šem  području  dosta  ve lika  p ro s ječn a  
v rijed n o st m jesečnog koefic ijen ta  o t­
je c a n ja  za ožujak  a — 1.285. N jeg o ­
va  se velič ina  ne može d rugač ije  
p ro tum ačiti nego  učestalim  to p lje ­
n jem  sn ijega  u tom m jesecu, n a  k o ji 
nač in  oborine iz p re thodn ih  m jeseci 
dolaze u m ogućnost ak tivnog  o tje ca ­
n ja  u  ožujku. M jesečn i hod  tem p era ­
tu re  ovu čin jen icu  tak o d je r po tv rd ju - 
je . Dakle, iako  slabe, zim ske oborine 
m ogu da uz to p ljen je  snijega, te  uz 
dobro  p rip rem ljeno  zem ljište  za o tje ­
can je  postić i to like  efek tivne  obori­
ne, da ove n a  većim  slivnim  područ­
jim a rezu ltira ju  m aksim alnim  speci­
fičnim  dotocim a.
A li i ovaj put, nažalost, mi m ora­
mo podvući da  ćem o daljn je  izlaga-
n je  p ro v esti uz izvjesne p re tp o stav ­
ke, je r  sa nužnim  opažanjim a ne ra s­
polažem o. N o sada, da nam  sav jest 
bude m irn ija , nag lašavam o, da ni 
d rugd je  s itu ac ija  n ije  bo lja  (koliko 
smo to iz s tran e  lite ra tu re , kojom  
raspolažem o, m ogli zaključiti!).
N aš ćem o p ro račun  provesti na 
p re tp o stav c i m ad jarsk ih  au to ra  (Kor- 
bely , Bogardi), k o ji sm atra ju , da se 
do m aksim alnog  specifičnog o tjecan ja  
m ože doći supon iran jem  da m aksi­
m alne 15-dnevne zim ske oborine ote- 
knu  u po tp u n o sti kroz isto  vrijem e, 
dak le  sa  koefic ijen tom  o tjecan ja  a  =
1.0. O v ak o v a  se  p re tpostavka , d ak a ­
ko, ne  da  n ičim  dokazati, ali ovi a u ­
to ri p o tv rd ju ju  iskustvom , da je  ona 
u p raksi u  m nogo sluča jeva  odgova­
rala. D akle p rem a tom e bi bio speci­
fični dotok:
1000 000 h 
q — 15 . 86400
gd je  je  h v is in a  m aksim alne p e t­
n a js td n ev n e  zim ske oborine.
K oristeći ovaj način  dob ivan ja  spe­
cifičnog d o to k a  m oram o se p re th o d ­
no upoznati s našim  velič inam a h. 
U dvadese tgod išn jem  p ros jeku  1925— 
1944) ove m aksim alne velič ine  im aju  
n a  nek im  našim  stanicam a, ko je  m o­
gu k a ra k te riz ira ti p rilike kod  nas, 
ovakove v e lič in e :
D akle p e tn a js td n ev n e  ja k e  zimske 
kiše sa jednak im  v rem enom  o tjeca ­
n ja  treba  da, uz o tjeca jn i koeficijen t 
« =  1,0, fo rm ira ju  m aksim alne spe­
cifične dotoke. O tjeca jn i koeficijen t 
a  = 1 . 0  izgleda b a r  u  p rv i m ah p ri­
lično veliko  p re tp o stav ljen . S toga će­
mo mi u našem  daljem  iz laganju  po­
kušati dokazati, da ovaj p rijed log  n i­
je  n ipošto  p re tje ran .
Prem a form ulam a, k o je  smo posta ­
vili za m jesečne p ro toke , u  savsko- 
dravskom  m ed ju rječ ju
Qoiujai =  1.52 H02 Hj +  0.090 
Qpr„sin.c= 0.346 H02 H i+  0.023 ,gdje je
H0 mjesečna oborina u mjesecu pro­
matranja,
H, mjesečna oborina u prethodnom 
mjesecu,
možemo dokazati, da bi n. pr. prem a 
podacim a za Zagreb m jesečn i koefici­
jen ti o tjecan ja  bili:
1 III 0.85
2 XII 1.15
3 III 1 . 0 0
4 III 0.83
Time dobivam o g ran icu  upotrebe 
naših  form ula. D akle za F <  180 km 3 
moći ćem o se služiti form ulom  7, a 
za F >  180 km 2 k o ris tit će nam  for­
m ula 8. Time je dana  i ona kritična  
često  spom injana gran ica, k o ja  m o­
že da  raščisti pojam  manjih odnosno 
većih slivn ih  područja  u  našem  izla­
ganju .
Zaključci
U početku  naših  iz lagan ja  m i smo 
naglasili, da je  općenito  uzevši p ro ­
blem  odnosa oborina, k o je  p ad n u  i 
o tječu , veom a složen, te  da  ova slo­
ženost posta je  to  veća, k ad a  se  pre- 
d je  na  p roceduru  u ko jo j period  kao 
jed in ica  v rem ena p o sta je  sve  m anji. 
A  na jm an je  je, dakako, p ri stu d ira ­
n ju  o tjecan ja  m aksim aln ih  vodnih  
količina, čim e i problem i p o stav lje ­
ni p red  nas posta ju  kom pleksniji.
0.91 1.089 1.28
1.56 0.733 0.64
0.69 1.139 1.14
0.62 0.731 0 . 8 8
Slučaj 15-dnevna obo­rina h u mjes. Ho u đm H: u dm Q u dm 'H o
Stanica Zagreb Koprivnica SI. Brod Osijek
God. prosjek H mm 900 972 762 711
1 132.4 121.3 99.9 100.7
h maksimumi 2 108.5 118.4 79.5 78.5
u mm 3 82.8 115.6 78.5 70.0
4 77.5 101.3 76.5 6 8 . 1
prosjek 100.3 108.7 83.6 79.3
D esetgod išn ji m aksim um  u  ovom 
izkazu n a jv e ć ih  zapaženih  zim skih 
p e tn a js td n ev n ih  m nožinah kiše h 
odgovara  s lu ča ju  pod red. br. 2. N ije  
teško  k o n s ta tira ti da su ovi m aksim u­
m i b a r  u  p ro sjec im a u linearno j re ­
lac iji s v is inom  godišnje oborine, te 
da se dese tgod išn ji m aksim um  može 
iz računa ti s h =  0.115 H. Prem a to ­
m e raču n an je  specifičnog dotoka iz­
g leda:
100000C . 0.115 H _  
1  ~~ 15 . 86400
=  0.08873 HV** km2 . . .  8
D akle prem a ovom  računu  zaista 
n ije  teško  p o tv rd iti da je  prosječn i 
koefic ijen t o tjecan ja  sigurno  « =  1.0, 
a  to je  i razum ljivo  k ad a  se uoči da 
se  večina  s lu ča jev a  ja v lja  u III. m je­
secu, dakle u  m jesecu  s inače velikim  
koeficijen tom  o tjecan ja .
U sporedivši desne s tran e  jednadžbe 
7 i 8 dobivam o da je :
0 48 H
== 0.08873 H  ili 
F =  180.2 km 2.
ff#tir/trM  tprc/r/CN/# toro/ctt mu /‘oom/čsa
t l  e  t i  t f  l i  l i  H M  f t  I  J  i  f  t  r  t  /  V  J t  i t  a  H  »  t r t r t p t t
' ________I ,.  .. . I..J.I..I . i__________i_______j_____I____I i l i r i ----------------------I------------L.------i------1 1 .1 I I 1
No, dok  s jedne  stran e  p red  nam a 
sto je  to liko  složeni zadaci, do tle  s 
d ruge stran e  mi p ri n jihovom  rje ­
šav an ju  ne  možem o često  p ronaći 
nužnih  podataka . S talno smo m orali 
konsta tira ti da nam  n e  d o sta ju  m je­
ren ja  o vodnim  ko lič inam a izgublje­
nim, a o akum uliranim  da i ne  go­
vorim o. Stoga smo b ili p rinuždeni da 
se služim o analogijam a, za  ko je  smo 
pokušali dokazati da  bi m ogle p ra k ­
tično da se  upotrijebe.
Mi m edju tim  ne  m ožem o a da ne 
naglasim o, da smo p oda tke  o p rim lje ­
nim  vodnim  količinam a mogli k o ris ti­
ti, te  na osnovu toga  dati za is ta  do­
bro  obrad jene  k išne in ten z ite te  u  n a ­
šim prilikam a. To p re ts ta v lja  nesum ­
ljivo  usp jeh  ove stud ije . Ta č in jen i­
ca kao  tem eljna  u cije lom  daljem  po­
stupku  s tv a ra  izv jesne garan c ije  da 
form ule m ogu naći svo ju  prim jenu. 
Jasno  je  da p ri tom  n e  stvaram o ilu ­
zije, da smo dali nešto  što  ne  treba  
popravke, — no zato je  već  p o treb ­
no da raspolažem o s m nogo v iše  h i­
drom eteoro lošk ih  m je ren ja  i opaža­
n ja .
Bibliografija:
1. dr. Škreb i saradnici: K lim a H r­
vatske, Zagreb,
2. dr. Bogardi: O tjeca jn i koefic ijen t 
(prevod ing. Stošića),
3. ing. Srebrenović: M aksim alne
vodne količine.
Dr. ing. A nte F rankov ić DK 551.49:624.131.483
Određivanje koeficijenta propusnosti tla kod crpljenja vode
iz zdenca
Kod r je šav an ja  raz lič itih  zadataka  
u g ran jev in sko j p raks i treb a  znati 
v rijednost k oefic ijen ta  p ropusnosti 
tla  k . D osadašnji nač in  o d red jivan ja  
toga koefic ijen ta  pom oću stanov itih  
jednadžbi izm jerom  za to  po trebn ih  
velič ina  u dv jem a bušo tinam a i do toka  
u zdenac, da je  rezu lta te , k o ji mogu
v arira ti do 300%, t. j. -r-"== 3 (1,110).
Kmin
Pokusim a je  u tv rd jeno , da su te 
razlike to veće, što se bušo tine  n a la ­
ze u m anjoj u d a ljen o sti od osi zden­
ca. Tu se je  č in jen icu  pokušalo  ob­
jasn iti tvrdnjom , da s tru jan je  pod­
zem ne vode u blizini zdenca ne  sli­
jed i D arcy jev  zakon linearnog  gubit­
k a  tlaka  (2,18). Uzmemo li p a k  u 
obzir, da je  p r ije s je k  šup ljin ica  i u 
krupnozrnatom  tlu  tak o  m alen, da 
brzina p ro c jed jiv an ja  vode kod  pada 
J <  1 jedva  može p rem ašiti k ritičnu  b r­
zinu, a osim toga, da je  to  neslaga­
n je  jednako  kod k rupnozrnatog  i 
sitnozrnatog  sas tav a  tla , m oram o do­
ći do zaključka, da m ora ju  b iti d ru ­
gi razlozi tom  n eslagan ju . O b jašn je­
n je  toga n es lag an ja  treb a  traž iti u 
dosadašn jem  nep rav ilnom  određjiva- 
n ju  k rivu lje  površine  podzem ne vode, 
k o ja  stru ji p rem a zdencu ili o tvo re­
no j g rabi (3 i 4).
Kod p re tpostavk i, da podzem na 
voda  stru ji p rem a zdencu prividnom  
prosječnom  brzinom , k o ja  odgovara 
prosječnoj razlici tlak o v a  u đovođ- 
nom  ja rk u  i zdencu i da gub itak  tla ­
ka  na  p revaljenom  pu tu  linearno  raste  
s brzinom  — je  (4):
So =  — ,
H2 — h2
yo =
2H
H2 +  h2 
2 H
Zanem arim o li u tje ca j brzine, k o ­
jom  voda p rit ječe  u tlo  i is tječe  iz 
« a , je : j  dx  _  _  d8l.
Budući da je:
dsjQ =  F v =  2 k  X (H — Sj) v =  2 n x  (H — Si) k J =  2 x k x  (H — sj) 
dobivamo:
Q d X
2x k x = z dz, jer je H — sx =  z i stoga — dsx =  dz.
In teg riram o  li tu  jednadžbu, dobivam o:
- 2 — ln —  =  H2 — z2, pa j e :
u k  X
3 . . .  Q  =
it k (H2 — z2)
1»
R
Kod X =  r, z =  Zq, je: 
l i k  (H2 -- Zg2)4 . . .  Q
! A
ln r
U vrstim o li v rijednost za Q iz jed n ad žb e  4 u jednadžbu  3, dobivam o:
R
,. .  z =  y  H2 -  (H2 -  z, 
odnosno:
* r i - y
H2 -  (H2 -  Zo2)
, R
l o g j -
, R '  log —
i x  , xI 1- T  I log 7
6  . . .  Z =  1 /  Zo2 +  ( H 2 _  Z 2} --------w  =  i  I Z 02 +  (H2 -  Z02) ----------g ; -
\ log T
R
r
Kod z0 =  h =  o ,je:
. R I , R1» — log —
X =  H 1 -  X7 . . . Z  - H . / l ---------    /
,,,in y in 5 y
odnosno:
i Rlog 7
A
l n
X
8 . . .  z =  H
min
log
X
log
R
Budući da ne  dolazi u tim jednadžbam a do iz ražaja  
koefic ijen t p ropusnosti tla  k, znači, da je  oblik k riv u lje  
p rosječnog  gub itka  raspoloživog tlaka  jed n ak  za svako  
tlo. Kod jednak ih  pak  uv je ta , kroz p ropustljiv ije  će  tlo  
p ro tjeca ti razm jerno  veća  ko lič ina vode nego kroz ne- 
p ropustljiv ije .
Iz jednadžbe 3 dobivam o:
9 . . .  k =
n  (IT2 — z2)
R
a kod X =  r, z =  z0 :
10 ..
Q 1 _
n. (H2 — zg2)
Pomoću tih jednadžbi ne bism o mo- v u lje  p rosječnog gub itka raspoloži- 
gli odrediti koefic ijen t p ropustnosti vog  tlaka  z, već ord inate  k rivu lje  
tla  k  izm jerom  za to po trebn ih  veli- površine  podzem ne vode y, ko je  or- 
čina u dv jem a bušotinam a, je r  ne  bi- d inate  ima voda u  tim  bušotinam a 
smo m jerili o rd inate  zam išljene kri- kod  s tru jan ja  p rem a zdencu.
Budući p ak  je :
uk (H2 — z2) Tik (H2 — z02) -  k, (H2 — y2) r. kx (H2 — y02) ,
R R ~ R ~ , R
In  x  l n  j. J ” X  l n  r
jednadžba krivulje površine podzemne vode, koja struji prema zdencu glasi:
11 . . .  y =  / H2 -  (H2 -  y02)
1»
R
\ 1. R
=  , H2 -  (H2 -  y„2)
log
R
, R
log 7
odnosno:
l n
R
12 y =  v  y„2 +  (H2 -  yo2) ---- R =  y  y„2 +  (H2 -  y02)
l n
log
R
log ~
gdje vrijednost za y0 treba uzeti prema jednadžbi 2.
Kod zo =  h =  o; y0 =  pa je:
13 . . .  ymin =  H
R
3 ln X T T  1 ,  
1 4 R 1 V 1
U  r V
, R
1
4 R 
log 7
odnosno:
,4 H14 . . . Ymin 2 "I / 1 H”
X
3 1n 7 H
R ~ 2 ■*/ 1 + '
I-  7 \
3 l o g f
T " r 'log 7
Koliko bismo, u udaljenosti Xj =  r̂  i x2 =  r2, pomoću bušotine 1 i 2, 
ustanovili y1 i y2, dobili bismo iz jednadžbe 11:
yi =  V  H2 -  (H2 -  yo2)
, Rlog —
log
R a y2 =  -j / H2 -  (H2 -  y02)V
, R
, R ’ 
log 7
odnosno:
y22 -  yi2 =
H 2 - 
log
vn2 / ,  R , R \  H2 -  y02 r2
1 “  ( l0e 7 ~  l0e * )  -  T j R T  l0g
Iz toga j e :
, R H2 -  y „2 t 215 . . . log — =   5------- ö log —’r y22 — yi2 ° r,
odnosno:
R _  H2 -  y„2
16 . . .  1» — >: 1» -r y22 -  yi2 B ri
Koliko je y0 =  7  glasila bi jednažba 15, odnosno 16 ovako:
17 . . .  log y
3 H2 . r, 
4 (ya2 -  yia) log
odnosno:
____ 3 W ____  £ 2
4 (y22 -  Tl2) r,
x i =  0,095 0,14 0,21 0,35 0,50 0,70 0,95 m,
y i  =  0,276 0,300 0,330 0,352 0,369 0,389 0,40 m,
z i — 0,220 0,259 0,295 0,334 0,359 0,381 0,40 m,
k  =  0,0117 0,0117 0,0117 0,0117 0,0117 0,0117 0,0117 m
Iz jednadžbe 15 dobivamo:
19 . . .  R =  r 10
H 2 -  To2
ya2 — y i2
a iz jednadžbe 17:
3 H2
4
2 0  . . .  R — r 10
(ys2 — yi2)
Pom oću jednadžbe 19, odnosno 20, možemo iz računa ti ud a ljen o st R, do 
ko je  siže sn ižen je  podzem ne vode u  sprem ištu, kad  nam  je  poznat 
y i  i y 2.
Koliko bism o, pom oću jednadžbe 16, odnosno 18, izračunali 1» —
i koliko bism o osim  toga za v rijem e c rp ljen ja  m jerili do tok  u 
zdenac Q, m ogli bism o, pom oću jednadžbe 9 i 17, iz računa ti k o e ­
fic ijen t k. U tom  bism o s lu ča ju  dobili:
21
Q (H2
k  =
yo2) 1« 7r i
it (y22 — yi2) (H2 — Zo2>
V idim o dakle, da pom oću jednadž­
be 23, odnosno 24, možem o izračunati 
koefic ijen t p ropusnosti tla  k  izm je­
rom , odnosno i računan jem  za to  p o ­
treb n ih  velič ina  u zdencu i sam o u 
jedno j bušo tin i i da je  on jednak , n e  
sam o kod  n jegova raču n an ja  za sv a ­
ku dubinu  vode u zdencu, već i kod  
uzim anja bušotine u m a kojo j u d a lje ­
nosti od osi zdenca.
Kod o d red jiv an ja  k oefic ijen ta  p ro ­
pusnosti tla  n ijesu  nam  stoga p o treb ­
ne  dvije, već sam o jed n a  bušo tina. 
Takvim  postupkom  možem o znatno  
sk ra titi vrijem e, ko je  je  potrebno, da 
se odredi koeficijen t p ropusnosti k, 
a tak o d je r i sm anjiti tro škove n e  sa ­
mo porad i m ogućnosti uzim anja je d ­
n a  m jesto  dvije bušotine, već i p o ­
rad i sm anjen ja  troškova c rp ljen ja  v o ­
de, naročito  ako uzmemo bušo tinu  u 
neposredno j blizini zdenca.
K od zo =  h =  o ; y0 =  y > p a  je :  
3 Q 1 . -
0 0  k =  ____— — 1___
4  rt ( y 22 —  y j 2)
Koliko je y i =  y0, y 2 =  yi> rt =  r2, dobivamo
Q (H2 -  yo2) 1» 7 
23 ••• k =  « (Ti2 -  To2) (H2 -  Zo2) ‘
H
K d Zo =  h =  o ; y 0 =  7 * pa je:
24 . . .  k  =
3 Q ln —5
4 *  I y i‘
K oliko su nam  poznate  veličine 
r , z o  =  h, H  i Q, možem o odrediti 
koefic ijen t p ropustnosti tla  k  pom o­
ću izm jera za to  po trebn ih  velič ina  u 
zdencu i u  jednoj bušotin i.
Kod pokusa, k o je  je  izvršilo  R. 
E hrenberger (1,110), b ilo  je :
r  =  0,035 m , R =  0,95 m, H  =  
-  0,40 m  i
a) k o d  z0 =  h =  0, y 0 =  0,20 m , 
Q  =  ~  0,00178 m 3 s e k - t ,
b) kod  z0 =  h  =  0, 20 m, y 0 =  
=  0,25 m, Q  =  ~  0,00134 m 3 s e k - L
Izračunam o li y  pom oću jednadžbe 
11, odnosno 14, dobivam o kod  slu ­
ča ja  a): za n  =  0.5 m, y i  =  0,369 m; 
za r’i  =  0,095 m, y ’i  =  0,276 m, pa  iz 
jednadžbe 24 u  oba s luča ja  je : K =  
0,0117 m sek-1 kod  s luča ja  b): za
r =  0,5 m  y i  =  0,375 m; za n  := 
=  0,095 m y i  =  0,303 m pa iz jed n a ­
džbe 23, u  oba s luča ja  je : k  := 
=  0,0117 m sek-i.
Kod k  =  0,0117 m sek-l, za različ i­
te  dubine vode u  zdencu zo =  h, iz 
jednadžbe 2, odnosno 4, dobivam o:
kod zo =  h =  0,0 0,10 0,15 0,20 0,25 0,30 0,40 m,
yo =  0,20 0,2125 0,2256 0,25 0,2781 0,3125 0,40 m,
Q =  1,78 1,67 1,53 1,34 1,09 0,779 0,01 sek-1
Izračunam o li koeficien t p ropusno­
sti tla  k  pom oču jednadžbe 23, odnos­
no 24 izm jerom, odnosno računanjem  
za to  po trebn ih  ve lič ina  (Q, H, zo, yo) 
u  zdencu i u  jedno j bušo tin i ( n  i yi),
u različitim  udaljenostim a od osi 
zdenca x i, dobivam o: kod  zo =  h  =  
=  0, yo =  0,20 m r =  0,035 m, R =  
=  0,95 m, H  =  0,40 m, Q =  0,00178 m 3 
sek -1 i
K ratki sadržaj.
U ovoj je rasprav i au to r došao do 
zak ljučka, da dosadašnji način  o d re ­
d jiv an ja  koeficijenta p ropusnosti tla, 
izm jerom  za to  potrebnih  velič ina  u 
zdencu i dvjem a bušotinam a, ne  m o­
že dati ispravne rezultate, je r  u b u ­
šo tinam a m jerim o ordinate k riv u lje  
površine  podzem ne vode (y) a ne  o r­
d inate  zam išljene krivu lje  p rosječnog  
gub itka  tlaka  (z).
N akon što su izvedene jednadžbe 
k riv u lje  gubitka prosječnog  tlaka  (5, 
6, 7 i 8) i k rivu lje  površine podzem ­
ne vode (11, 12, 13 i 14), ko ja  s tru ­
ji  prem a zdencu, au to r je  dao je d ­
nadžbe, pom oću ko jih  možem o od re­
diti koefic ijen t propusnosti tla  k  (2 1 , 
22, 23 i 24) koliko izm jerom  za to  
po trebn ih  veličina u dvjem a b u šo ti­
nam a toliko i izm jerom  u zdencu i 
jedno j bušotini, ko ju  možemo izb ra ti 
i u neposrednoj blizini zdenca.
R ezultati pokusa, ko je  su izvršili 
drugi autori, potpuno se slažu s re ­
zultatim a, koje dobivam o pom oću iz­
veden ih  jednadžbi.
L i t e r a t u r a :
1. E hrenberger R.: V ersuche ü b er 
E rgieb igkeit von B runnen und Be­
stim m ung der D urchlässigkeit des 
Sandes, Z eitschrift des österr. Inge­
n ieur- und A rch itek ten  - V ereines, 
W ien  1928.
2. K yrieleis W . u. S ichardt W .: 
G rundw asserabsenkung  bei F und ie­
rungsarbeiten , izdan je  iz god. 1930. 
N ak lada : J. Springer, W ien.
3. F rankov ić  A.: U tjeca j odvodnje  
n a  vodosta j podzem ne vode. R aspra­
v a  n ije  jo š obelodanjena.
4. F ranković  A.: P rocjed jivan je  v o ­
de kroz nasipe  i n asu te  b rane. Refe­
ra t  je  održao au to r n a  sav je tovan ju  
s tru čn jak a  za v isoke b rane u Ja b la ­
n ici 25. IX. 1952. god.
Dr. ing. A n te  F ranković DK 624.131.523
Utjecaj uzgona na stabilnost građevine
K od o d red jiv an ja  stab ilnosti gra- 
d jev ine, k o ja  se podiže djelom ično ili 
po tpuno  u vod i n a  nepropusnom  tlu, 
važno  je  znati s tv a rn u  velič inu  uzgo­
na, k o ji d je lu je  n a  tak v u  grad jev inu , 
n aroč ito  n a  n je n u  dodirnu  p lohu  s 
tlom , n a  ko jem  se ona podiže. Budu­
ći da  je  donek le  p ropuštan  svak i m a­
te r ija l iz k o jeg a  se podiže g rad jev i- 
na, razum ljivo  je , da će  se voda v iše  
ili m an je , p ro c jed jiv a ti k roz tak v u  
g rad jev inu . P o sto jan je  p ak  kap ilarn ih  
sila  u  tak v o j g rad jev in i uzroku je  d i­
zan je  vode i iznad  one površine, k o ju  
poprim a p ro c jed n a  voda u dotičnoj 
g rad jev in i. B udući da je  kap ilarno  
d izan je  vode  to  veće, što je  m anji 
p ro m je r šup ljin ica , takvo  dizanje m o­
že sizati i do sam oga tjem ena  gradje- 
v ine, k o ja  se  podiže od m alo p ro ­
pusnog  m ate rija la . Kod odred jivan ja  
s tab ilnosti ta k v e  g rad jev ine  m oram o 
stoga  uzeti u  obzir i povećan je  n jen e  
težine za tež inu  obujm a vode, ko ji is­
pun i n je n e  šup ljin ice. To p ak  p o v e­
ćan je  tež ine  g rad jev in e  po jačava  n je ­
n u  stab ilnost. Kod grad jev ine , k o ja  
se  podiže iz jedno likog , m alo p ropus­
nog  m ate rija la , m ožem o uzeti, bez 
bojazn i, da  ćem o n ap rav iti v eću  p o ­
grešku , da su  sve  šup ljin ice dotične 
g rad jev in e  isp u n jen e  vodom . Kod 
g rad jev in e  p ak  nejedno likoga sa s ta ­
va, odnosno ne jedno like  propusnosti, 
važno  je  u stan o v iti k riv u lju  površine 
p roc jedne  vode, je r  se ona b itno  raz ­
lik u je  od k riv u lje  površine p rocjedne 
vode  kod  g rad jev in e  jedno like  p ro ­
pusnosti (1).
K od raz lič ite  p ropusnosti po jed in ih  
s lo jev a  n ek e  g rad jev ine , p ro c jed jiv a t 
će se  jed n ak a  ko lič ina kroz svaki ta ­
k av  sloj. B udući da je  po treban  m a­
n ji p re tlak , da  se  p rocjed i stanov ita  
ko lič ina  vode  kroz  p ropustljiv iji sloj, 
razum ljivo  je , da  će se voda, kod is ­
tje c a n ja  iz m an je  propusnoga slo ja , 
ko liko  zanem arim o u tjeca j n jen e  b r ­
zine, c ijed iti v e rtik a ln o  prem a do lje  
i d izati do v is ine , k o ja  odgovara p re- 
tlaku , k o ji je  po treban , da se  p ro c ije ­
di v o d a  k roz  p ro p ustljiv iji sloj. Kod 
p rije laza  p ak  p roc jedne  vode kroz 
sloj, k o ji g ran ič i s m anje  propusnim  
slo jem  ta k v e  grad jev ine , voda će se
Iz toga  je :
13 . . .  R =  ----------- ------------------------
u spo rava ti p red  takv im  slo jem  do v i­
sine, k o ja  odgovara  p re tlaku , k o ji je  
po treban , da se p ro c ijed i voda kroz 
m anje p ropuštan  sloj.
Kod p rije laza  iz jed n o g a  sredstva 
u drugo, m oram o stoga  posebno ra ­
čunati k riv u lju  g u b itk a  tlak a  i k r i­
v u lju  pov rš ine  p roc jedne  vode za 
svak i ta k a v  slo j g rad jev in e  (1). Kod 
g rad jev ine  jedno like  propusnosti p ra ­
voku tna  p rije sjek a , jednadžba zam iš­
ljen e  k riv u lje  p ro s ječnoga  gubitka 
tlak a  — prem a oznakam a na  slici 1 
— glasi (2):
1  . . .  Ž =  y  FT2  — (H2 — zo2) 
odnosno:
2  . . .  z = ^ z 02 + ( W ~ z ^ ) ^ - ,  
a protoka:
„ n _ k b ( H 2 - z 2)
đ 2 (R —  X )
Kod X =  0 i z =  Zo, dobivamo:
4  . . .  Z min =  H  y  1
odnosno:
R - x  
R ’
5 . . .  z„ ^ i*
7 . . .  y  - \  I P - d P - T f l S j j - i '
odnosno:
8 . . .  y  =  VTo2 +  (H2 - y 02) p[,
m  +  n
H2 -  h2
ln
R ’
Q =
a  +  (m +  n)
gde j e :
H2 +  h2
' ‘ ’ y ° ” ' 2 H  ' 
Kod Zo =  h  =  0; y „ ; 
pa je:
_H 
2 ’
10 . . .  ymi: 
odnosno
1 1  . . .  y  m in
"I
V
1 3 R
R
II
2
1 +
3 x
i r
K od g rad jev ine  trap ezasto g a  p rije ­
s jek a  i jedno like  p ropusnosti, p ro to ­
k a  -— prem a oznakam a n a  slici 2 — 
iznosi (1):
1 2  . . .  Q =  bk H
m  +  n
+  ■
m +  n
a +  (m +  n) (H — h) 
a
h (H — h)
+
a +  — h)
„ kb (H2 —z02) _  k b (H2 — h2). 
6  •• • Q =  2 R ~  2 R
Jednadžba p ak  k riv u lje  površine 
vode, k o ja  se  p ro c jed u je  kroz g ra­
d jevinu, g lasi (2):
Kod h =  0 . je: 
b k
Q m a x  — - [ H -n  L
m +  n ln
m +  
a +  (m +  n) H ]•
K oliko bism o h tje li znati k ak o  v e ­
lik  p rije s jek  g rad jev ine  trapezastoga  
oblika odgovara velič in i g rad jev ine  
p ravoku tnoga  p rijesjeka , je  (1):
k b (H2 — h2) 
2  R
(H-h)l  ̂ .
=  b k
U
H
m
h (H — h)
a +  — —  ( 2 H - h )
m -F [H -  h m  +  n ln
h +  (m +  n) (H — hl
’]
h (H -  h)
a +  E _ ± J > ( 2 H - h ) (
2 ’
I -
S l.b r . 1
14 . . .  R =
m +  n
___________ EP_
[ H ----------a—  ln
L m +  n
a +  (m +  d) H '
a
Prem a tom e općenita  jednadžba, 
k o ju  m ožem o p rim jen iti kod  računa­
n ja  p ro toke kroz  g rad jev in u  trapeza- 
stoga  p rijes jeka , g lasi:
_  ^  k b ( H 2 - h 2) ... „
Q  = ------ ^ R ------- ’ 8 Je
treba uzeti prema jednadžbi 13.
Kod h =  0 , j e :
k b H 2
16 . . .  Qm ax =  --------- , gdje R treba
2  R
uzeti prema jednadžbi 14.
Kod g rad jev in e  trap ezas to g a  oblika 
m ožem o stoga raču n a ti k riv u lju  gu ­
b itk a  tlak a  kao  kod g rad jev in e  p ra ­
voku tnoga p rije s je k a  pom oću jed ­
nadžbe 1 ili 2, odnosno 4 ili 5, a 
k riv u lju  pov ršine  p roc jedne  vode po­
m oću jednadžbe 7 ili 8, odnosno 10 
ili 11, koliko  R uzm em o prem a jed ­
nadžbi 13, odnosno 14. K od takvoga 
bi s lučaja  k riv u lja  gub itka  tlak a  i 
k riv u lja  pov ršine  p roc jedne  vode 
im ala oblik k ak o  je  to  p rikazano  na 
slici 3.
17
1 / 2  Q m ax / R 2 R A
■b« -  V  b P a , e -
k;, b
Q m ax =
^ H 2 —
2 R 2 Q m ax 2 R i  Qm ax
b k o
__ j  \
_ bk,“ /
2 Rq
2 R3 Q m ax — b k3 H 2 — 2 R 2 Q m ax
k3
2 R1 Qu
Iz toga dobivam o:
odnosno: 
aX '
18 . . .  H =  + -  +  - V  odnosno:v b \ k ,  k2 kJ
19 . . .  Q„
R2 
b k t H 2
2 ^Ri +  —i  R2 +  —5- R3 'j 
V k2 k3 /
Koliko uzmemo, da je:
2 0  . . .  R’ =  R] +  — Ra +  — R3 , dobivamo: 
k2 k3
_  b k j H 2
^1  . . . U m a x  — -------------- .
2 R ’
N a jednak  bism o nač in  računali 
ob lik  k rivu lje  g u b itk a  tlak a  i k rivu ­
lje  površine p roc jedne  vode kod slu­
č a ja  ne jedno like  p ropusnosti po jed i­
n ih  slo jeva tak v e  g rad jev ine . Kod 
takvoga  s lu ča ja  p ro c jed jiv a la  bi se 
jed n ak a  ko lič ina vode kroz svaki 
sloj. Budući p ak  da je  po treban  m a­
n ji pretlak , da  se p roc ijed i jednaka  
ko lič ina vode kroz  propustljiv iji, nego 
kroz m anje p ro p u š tan  slo j — prem a 
oznakam a na  slici 4 —  je :
Kod poznatoga h, m ožem o iz raču ­
n a ti v is inu  v re lne  p lohe yo za svak i 
sloj ta k v e  g rad jev in e  pom oću je d ­
nadžbe 9.
K oliko b i sredn ji sloj g rad jev ine  
bio m an je  p ropuštan  od d ruga dva 
slo ja , k riv u lja  b i gub itka  tla k a  i k r i­
v u lja  pov ršine  p roc jedne  vode, iz­
g leda la  kako  je  to  p rikazano  na  
slici 4.
V idim o dakle, da će uzgon, ko ji 
d je lu je  n a  tak v u  grad jev inu , biti to
m anji, što je  n jen  uzvodni slo j ne- 
propustljiv iji. Budući pak  da p rocjed - 
na voda u sam oj g rad jev in i, p o v eća ­
va  n jenu  težinu, a tim e i n jen u  s ta ­
bilnost, nem a razloga, da se uzvodni 
dio g rad jev ine ođvodn java  pom oću 
drenaže, je r  tak av  način  izvedbe g ra ­
djevine, ne  sam o da sm an ju je  n je ­
nu stabilnost, već i p o većava  n jen u  
propustnost.
Kod od red jivan ja  stab ilnosti g ra d je ­
vine, k o ja  se  podiže d jelom ično ili 
podtpuno u vodi na  nepropusnom  tlu, 
naročito  kod v isok ih  brana, ne uzi­
mam o u račun  d je lovan je  ukupne,
već za {  do I  smanjene veličine
uzgona. K oliko pak  iznosi s tvarno  
sm an jen je  uzgona, možem o to o d re ­
diti ovako:
Poradi lakšega računan ja , p re tp o ­
stavim o, da je  g rad jev in a  p rav o k u t­
noga p rije s jek a  izvedena od betona, 
specifične težine — 2000 kgm-* 
s 12% šupljin ica. Prem a oznakam a na  
slici 5, kod takvoga  će s lučaja  rezu l­
tan ta  p ara  sila Ri iznositi:
0  kx b (hx2 — h /) k2 b (h22 — hi2) k3 b (H2 — h22)
2 R t 2 R 2 2 R s
=  0 , je: <*
_ k 1 b h 1 2 
V max 2 R i  ’
1 2 R x Q m ax
hl ~  1 , 1 Pa Je: kx b
)  k , ( b y - 5 J f = )
2 R 2 2 R 2
ko
2  R2 Q m ax =  k2 b h22 — 2  R2 Q m ax . Iz toga je :
Ri = G — U; G = fi abH; U =
fabH „ 'fbH2 . . .— ---------, P =  - ------- , gdje označuje:
2 2
Y . . .  specifičnu  težinu vode,
Ti . . .  specifičnu  težinu betona i 
b . . .  š irinu  g rad jev ine.
Iz toga  dobivam o:
Kod =  2000 kg m— 3 i f  =
=  1 0 0 0  kg m—3, je:
X, =  — =  0,05 a, što, kod a =  12 m, 
18
daje: =  0 ,6  m.
Budući da je: tga =  —  =  ——  
P 3  X
hv a tiš te  rezu ltan te  v las tite  težine 
g rad jev ine , uzgona i tlaka  tekućine, 
iznosi:
P H H2IIP?
1 co
- ( ? - i /
H2 
9 a
Kod H =  2 0  m i a =  1 2  m
dobivamo:
X =  3,7037 m, a R =  y/P2 +  Rt2.
Kod p re tpostavke , da  su sve šup- 
ljin ice  g rad jev in e  ispun jene  bilo pro- 
cjednom , b ilo  kap ilarno  uzdignutom  
vodom, je :
G =  ^  a b H +  a  y a b H =
=  f t a b H ^ l  +  U =
__ r a b H n
---------- K> -
=  r a b H ( i - + « - i ) .
gdje  a  označuje  om jer vo lum ena šup- 
Ijin ica u g rad jev in i i n jen o g a  ukup ­
noga volum ena. S toga dobivam o:
__ y a b H a __
2  y a b H +  a -----3
_  a
Kod —  =  2  i a = . 0 ,1 2 , je:
7
X ,  =  — - —  , a kod a =  12 m : Xi =  
19,44
=  0,617 na.
_  P H  ___________y b H3
3R l 6 r a b H  ^ + « - r : j  =  
H 2
9,72 a '
Kod H =  20 m i a =  1 2  m, dobi­
vamo : X -- 3,429 m.
V idim o dak le , da n a  stab ilnost g ra ­
d jev ine  u tje če  uzim anje u obzir teži­
ne  vode, k o ja  isp u n jav a  šupljin ice 
dotične g rad jev ine , ali ne  u tolikoj 
m jeri, da bi to  op ravdavalo  uzim anje
u račun  ̂ do stvarne veličine 
uzgona.
Budući da se obično n e  podižu ta ­
kve  g rad jev ine  od m a te rija la  jed n o ­
like  propusnosti, je r  se one p rovide 
s vodne s trane  m an je  propusnom  
žbukom , razum ljivo je, da  će b iti m a­
n ji uč inak  sile uzgona n a  tak v u  gra- 
d jev inu . Koliko ne  uzm em o u obzir 
povo ljan  u tjeca j s vodom  ispun jen ih  
šup ljin ica  na  stab ilnost g rad jev in e  i 
kod  p re tpostavke , da je  deb ljina  mä-
n je  p ropusnoga s lo ja  ---- , prem a
10
oznakam a na slici 6, je :
G = yx a b H, U =
7  a b H P = r b H 2 Ri =
2 0 2
=  7  a b H 1 AB =
\  7 2 0 /
14 a 14 a
=  0,01196 a, što, kod a =  12 m , 
daje: x, =  ~  0,1436 m .
H vatiš te  pak  rezu ltan te  v la s tite  te ­
žine g rad jev ine, uzgona i tlak a  teku-  ̂
ćine, iznosi:
PH  H2
-------- , što kod H =  20 m i
11,7 a
a =  12 m, daje : x  =  2,849 m .
P retpostav im o li, da d je lu je  samo 
stvarnog  uzgona — kako se to 
obično i p re tp o stav lja  — dobivam o:
S lika br. 6
/-  u tr n  1 y a b H
3 2
7  a b I I p _ 7  b H2
~~ 6 ~  2 ’
R. = '*bH ( t - j >
R =  )P2 +  R J  ,
__ a _______y_abH_______  _
6 6̂ bH( t - ? )
=  -------------------=  0,0i5 a, što,
36 ( 2 -  t)
kod a = 1 2  m, daje: Xj =  0,18 m, a
_  H 2 ___ . _  HP_
=  3,0303 m .
V idim o dakle, da u tjeca j uzgona na 
stab ilnost g rad jev ine , kod  takvoga 
slučaja , može b iti i m anji od -5-
stvarnoga uzgona. K oliko pak  ne b i­
smo proveli odvodn ju  go rn jega  d ije­
la tak v e  g rad jev ine , n jen a  b i se s ta ­
b ilnost još v iše  povećala . S toga m i­
slim, da bi tak v e  g rad jev in e  bile s ta ­
b iln ije, kad bi se one podizale od što 
tan jeg a  i što  m an je  p ropusnoga sloja 
s vodne s trane  i kad  bi se izvela sa ­
mo ga le rija  za odvod p roc jedne  v o ­
de, k o ju  bi g a le riju  treba lo  p redv i­
d je ti u  p ropustljiv ijem  d ije lu  tem elja  
uz n izvodni rub  m anje p ropusnoga 
slo ja  do tične g rad jev ine.
K ratki sadržaj
U ovoj je  rasp rav i au to r pokušao  
dati sm jern ice za o d red jiv an je  one 
veličine uzgona, ko ju  bi treba lo  uzeti 
u obzir kod raču n an ja  stab ilnosti g ra ­
djevine. Uzevši, da na  s tab ilnost g ra ­
djev ine povoljno  u tječe  ko liko  teži­
na procjedne, to liko  i tež ina  k ap ila r­
no u sisavane vode, au to r dolazi do 
zaključka, da niti težina vode, k o ja  
ispun java  sve šupljin ice grad jev ine , 
ne m ože opravdati uzim anje u račun  
samo 1/2, a  još m anje 1la uzgona, ko ­
ji s tvarno  d je lu je  na  g rad jev inu  i da 
možemo polučiti takvo  n jegovo  sm a­
n jen je  jed ino  izgradnjom  što tan jega
i što m anje  p ropusnoga slo ja  s vodne 
stran e  g rad jev ine . S toga au to r m isli, 
da možem o postić i v eću  stab ilnost 
tak v e  g rad jev in e  bez izvedbe odvod­
n je  n jenoga  go rn jeg a  d ije la  izgrad­
n jom  što  tan jega , m alo propusnoga 
slo ja  s vodne s trane  i izvedbom  od­
vodn je  u  donjem  d ije lu  p ropustljiv i- 
jeg a  s lo ja  uz rub  m anje propusnoga 
slo ja  do tične g rad jev ine.
L i t e r a t u r a :
1. F rankov ić  A.: P roc jed jivan je  v o ­
de kroz nasipe  i n asu te  b rane. R efe­
rat, k o ji je  održan n a  sav je to v an ju  
s tru čn jak a  za v isoke b rane  25. IX. 
1952. u Jab lan ic i.
2. F rankov ić  A.: U tjeca j odvodnje 
na  vodosta j podzem ne vode. R aspra­
va  n ije  jo š ob je lodan jena .
SPLOŠNO GRAD BEN O  PODJETJE
M A R I B O R ,  PRI P A R K U  5
izvaja vsa gradbena 
in obrfniška dela
C^C )G  =  L e tn ic i n ^ stan avltve  
n a v e  nehati L a v lje  id L c e n a  
č e s t i t a  ViSent d e la v n im - L a le L -  
t lv a m , iSvajlm  a d je m a lc e m -  In  
d a l a v i t e l j e m .  te a  z e l i  m nacj-a  
u-xsyteliav y ie i n a d a l j n j i  Izs 
c j-e a d n ji \ s a c ia l i z m a
e e tS n ils l a ,  in dn .*stu ija  a y vn a  
o t  v e r n ic e
Republiško Podjetje za urejanje hudournikov
v Ljubljani
kot edino podjetje te vrste na področju LRS, 
vrši vsa dela v zvezi z urejanjem hudournikov
*
V okviru Podjetja dela tudi Projektivni biro za urejanje hudournikov
u
GEOISTRAŽIVANJA
PODUZEĆE ZA GEOLOŠKO - RUDARSKA I GRADJEVINSKA 
ISTRAŽIVANJA, KONSOLIDACIJU TLA I PROJEKTIRANJE
ZAGREB
KUPSKA UL 2
Telefon: 25-107, 35-950, 39-916
P ovršinska  i jam ska is tražna  bušen ja  na  m etale, 
ugljen , sol, vodu i sl.
★
K onsolidacioni radovi na akum ulacionim  b aze­
n im a i b ranam a. In jek tiran je  sa cem entnim  i ben- 
ton itn im  in jekcijam a.
★
G eom ehanička isp itivan ja  na  te ren u  i u lab o ra­
to riju  sa  najm odern ijim  sredstvim a.
★
Is traž iv an je  vode. Studij nadzem ne i podzem ne 
h id rografije , oborinskih  područja , p raćen je  osci­
lac ija  v o d o sta ja  i tem pera tu re  u  bušotinam a i na 
o tvoren im  vodotocim a, izrada k a ra ta  podzem nih 
voda. Izrada  artešk ih  i subartešk ih  bunara. P ro­
je k tira n je  vodovoda, vodokaptaža, te  raznih  vo ­
doopsk rbn ih  ured ja ja .
★
P ro jek tiran je  nasu tih  b ran a  zem ljanog i kam enog 
tipa.
★
P ro jek ti za rudnike i kam enolom e, n jihovo  is tra ­
ž ivan je  i o tvaran je .
★
R udarska m jeren ja .
★
G eološko - rudarska  i inžen jersko  - geološka is tra ­
živan ja .
★
K onzultac ije i stručni savjeti.
S P E C I J A L I Z  O V A  N O  P R E D U Z E Ć E  Z A  
FUNDIRANJE O B JE KA TA  U STIŠLJIVIM TE­
RENIMA N A ŠIPOVIMA SISTEMA „F R A N K I"
V R Š I  S V E  V R S T E  S O N D A Ž N 1 H  
B U Š E N J A  Z A  G R A D J E V I N S K E  
S V R H E  I Z A  S N A B D E V A N J E  V O D O M
JUGOFUND
B E O G R A D
ZEMUNSKI PUT br. 7
T e l e f o n  28-976
ss ss u M s s «  s s v  s»  is s s s >  s s s s s s  s s s s s s  u  s s s s  s s đ s s s t
\ l ü ü »  IS ii» i; ii ii ii iiii iiii ii MDROPROJIKI1 P O D U Z E Ć E  Z A  I Z V O D J E N J E  G R A D J E V I N S K I H  R A D O V A  |
Iiii g I  iiii »ii ii g »■ iriiihiiii ii
SS SS SS SSSSS? SS S S S S S S ?  SS SSSSSSSS SSSS SSSS SS
ZAVOD ZA PROJEKTIRANJE
Z A G R E B ZAGREB DRAŠKOVIĆEVA DL. 33
J U R l S l C E V A  1/11
T E L E F O N :  39-211, 35-284, 38-358, 24-044, 38-807
T e l . 2 3 - 6 4 9 ,  2 3 - 6 4 8 , 3 5 - 1 9 0
*
PROJEKTIRA:
sve vodogradjevine i ostale 
građjevinske radove, izvršuje 
agrarne operacije, projektira
PREUZIMA SVE VRSTE GRADJE- 
VINSKIH RADOVA IZ VISOKE I NI­
SKE GRADNJE, A NAROČITO RA­
DOVE NA REGULACIJAMA RIJEKA 
I MELIORACIJAMA TLA
projekte bujičarstva i zaštite tla 
te izradjuje poljoprivredno 
melioracione osnove i radove 
time u vezi
Splošno gradbeno podjetje
CELJE
Ljubljanska c. 16
T e le fon  2 0 - 3 0  in 20 -3 1
U s t a n o v l j e n o  l e t a  1 9 4 6
Podjetje zaposluje do 2000 delavcev, razpolaga s 
potrebnimi prevoznimi sredstvi in stroji ter opravlja vse 
vrste visokih in nizkih gradenj. — Ima svojo lastno žago, 
mehanično, mizarsko in tesarsko delavnico, svoje elek­
tričarje, vodovodne inštalaterje, kleparje, slikarje in ples­
karje ter svoj kamnolom in gramoznico.
Letos ima svoja največja grad­
bišča v Štorah (Železarna Štore), v 
Trbovljah (Strojna tovarna Miha 
Marinko in Rudnik Trbovlje), v 
Zagorju (Rudnik Zagorje), v Celju 
in na Vranskem. — Podjetje ima 
svoje laboratorije za preizkuš­
njo materiala; sestavlja predra­
čune za vse vrste gradbenih del
o
o
DVOKRAKI ODCEP (Fazonski komad)
(SALONITNI IZDELKI)
T ehničn i podatk i:
0. 50 80 100 125 150 175 200 250 300 350
kg 1,66 4,11 5,69 7,25 10,50 11,80 15,70 28,85 35,00 48,20
U p o r a b a :  Za kana lizac ijske  in od točne cevi. Proizvod izdeluje:
»15. S E P T E M B E R «  
to v arn a  cem enta in 
salonita
ANH OV O  - SLOVENIJA
O
OBIČAJNI SIFON (Fazonski komad)
(SALONITNI IZDELKI)
T ehničn i podatk i:
0 50 80 100 125 150 175 200 250
O
kg 1,79 4,38 7,00 10,09 13,10 17,80 25,40 33,30
U p o r a b a :  Za kana lizac ijske  in od točne cevi. Proizvod izdeluje: 
»15. S E P T E M B E R «  
to v arn a  cem enta in 
salonita
A N H OV O  - SLOVENIJA
O
i f f ?
J
ZABOJNI SIFON (Fazonski komad)
(SALONITNI IZDELKI)
T ehnični podatk i:
0 50 80 100 125 150 175 200 250
O
kg  2,62 5,16 6,56 9,20 12,95 15,75 25,65 35,00
U p o r a b a :  Za kanalizacijske  in  odtočne cevi. Proizvod izdeluje:
»15. S E P T E M B E R «  
to v a rn a  cem enta in 
salon ita
A N H O V O  - SLOVENIJA
O
REVIZIJSKI KOMAD (Fazonski komad)
(SALONITNI IZDELKI)
T ehnični podatki:
0 50 80 100 125 150 175 200 250 300 350
kompleten kg  1,21 3,12 4,15 5,28 7,17 10,93 11,85 17,90 27,90 33,50
gum a kg  0,08 0,10 0,15 0,15 0,20 0,20 0,25 0,35 0,40 0,45
železo kg 0,25 0,40 0,50 0,75 0,85 0,98 1,10 1,70 2,10 2,40
O
U p o r a b a :  Za kana lizac ijske  in  odtočne cevi. P roizvod izdelu je:
»15. S E P T E M B E R «  
to v a rn a  cem enta in 
salon ita
A N H O V O  - SLOVENIJA
REDUKCIJA A—B (Fazonski komad)
(SALONITNI IZDELKI)
Tehnični podatki:
0  50 80 100 125 150 175 200 250 300 350
kg 0,70 1,49 1,92 2,54 3,15 3,68 4,55 8,75 12,25 16,20
U p o r a b a :  Za kanalizacijske in odtočne cevi. Proizvod izdeluje: 
»15. S E P T E M B E R «
O
o
tovarna cementa in 
salonita
ANHOVO - SLOVENIJA
ETAŽNI LOK (Fazonski komad)
(SALONITNI IZDELKI)
Tehnični podatki:
0  50 80 100 125 150 175 200 250 300 350
kg 0,80 2,27 3,33 4,55 5,78 7,88 8,75 12,70 19,25 24,50
U p o r a b a :  Za kanalizacijske in odtočne cevi. Proizvod izdeluje: 
»15. S E P T E M B E R «
O
o
tovarna cementa in 
salonita
ANHOVO - SLOVENIJA
DIMNOVODNI ENOKRAKI ODCEP (Fazonski komad)
(SALONITNI IZDELKI)
Tehnični podatki:
0  80 100 125 150 200 250 300 350
kg 1,75 2,60 3,50 4,80 7,50 12,25 18,40 26,80
U p o r a b a :  Za dimnovodne cevi. Proizvod izdeluje: 
»15. S E P T E M B E R «
O
o
tovarna cementa in 
salonita
ANHOVO - SLOVENIJA
DIMNOVODNI REVIZIJSKI KOMAD (Fazonski komad)
(SALONITNI IZDELKI)
Tehnični podatki:
0 80 100 125 150 2 00 250 30 0 35 0
kompleten k g 1,80 2 ,4 0 3 ,1 5 3 ,8 5 7 ,05 11 ,20 14 ,70 2 0 ,3 5
guma k g 0 ,1 0 0 ,1 5 0 ,15 0 ,2 0 0 ,25 0 ,35 0 ,4 0 0 ,4 5
železo k g 0 ,40 0 ,5 0 0 ,75 0 ,8 5 1,10 1,70 2 ,1 0 2 ,4 0
U p o r a b a :  Za dimnovodne cevi. Proizvod izdeluje:
»15. S E P T E M B E R «  
tovarna cementa in 
salonita
ANHOVO - SLOVENIJA
O
o
P rin ted  in  Y ugoslavia
O
d
r
e
ž
i!