KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACÄ
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 12 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 15.Juna 1929.
PATENTNI SPIS BR. 6024
Chemische Fabriek L. van der Grinten, Venlo, Holandija.
Postupak za proizvođenje jedinjenja tipa diaco.
Prijava od 1. juna 1927.	Važi od 1. avgusta 1928.
Pronalazak se odnosi na postupak za proizvađenje diaco jedinjenja, kod kojega se jedan sloj, koji sadrži diaco jedinjenja, koja na svetlosti blede, osvetljava kroz previdni original i iza toga razvija. Sloj, koji je svetlosno osetljiv nanosi se pri tom na zgodne nosače, kao papir i slično. Tako dobiveni papiri ili sl. sposobni su za um-nožavanje pomoču osvetlenja kroz providne slike, kao erteže, fotografije i t. sl.
Kako je poznalo, osniva se ovo dejstvo na lome, da se kod osvetljevanja kroz previdni orginal, koji je postavljen na svetlo osetljivi sloj, diaco jedinjenje rastvara na mestima, na koje je prodrlo (verovatno radi obrazovanja jednog phenola) i radi toga nije više sposoban za obrezovanje jedne aco-boje, sa komponentama aco-boje, dok spoj na mestima, koja od svetla nisu po-gođena ostaje nepromenjen i može obrazo-vati, pod odgovarajučim uvelima, sa jednom sklopnom komponentom jednu aco-boju. Kod osetljivih slojeva, u kojima se sa di-aco-jedinjenjem nalazi več i jedna aco-kom-ponenta, dovoljno je jednostavno razvijanje s alkalijem n. pr. amonijak u gasovitom stanju ili slične gasovite baze. Ako se u sve-tlo-osetljivom sloju ne nalazi ni jedna aco-komponenta, onda za obrezovanje boje služi smeša alkalija i jedne aco-komponente.
Dobivena slika je pozitiv, ako se proizvoda od providnog pozitiva. Pomenuto razvijanje uslovljava ujedno i fiksiranje slike, jer onda daljnje dejstvovanje svetla na sli-ku ne može na njoj nista više izmeniti.
Več prije upotrebljavala su se diaco-jedi-njenja za gore pomenute i analogne cilje-ve i opisani su u literaturi n. pr.
Feer, nemački patent 53455—1869, Green, Crosz und Bevan, Nemački patent 56606—1890,
A. G. T. A., Nemački patent 82239, 1894, Schoen, nemački patent 111416, 1899, Kalle, nemački patent 376385 379997, 381551, 383510, 386433, 386434,
Kalle, engleski patent 210862 i 234818, franc, patent 558463 sa dopunom 30585.
Dalje, navodi literature manje više slične primere diaco-jedinjenja, medu ostalima: Eders jahrb. für photographie 1896, strana 261,
Photographische Korrespondenz, Juni Heft 1895,
Photochemische Studien, 1894, strana 45, Phot. Mitt., Teil 37, strana 263,
Journal of the Chem. Soc., 1907, strana 35,
The Amateurphotographer, 1907, strana 148,
Ber. 1902, Teil 34, strana 1668, Französische P. S. Nr. 457446, 1913, Kodak Absfracts 1924, strana 29.
Dalje se nalaze opširni opisi svetlo osetljivih diaco jedinjenja u:
Plotnikow, Lehrbuch der allgemeinen Photochemie, 1920 strana 540 ff.
Eder, Ausführliches Handbuch der Photographie, 1926, Band 4, Teil 2, strana 469 ff.
Din. 20.
Od ovili postupaka važan je za praksa samo onaj, koji je opisan u Kalleovim patentnim spisama, premda ovaj poznati svetlo osetljivi papir proizveden prema ovom postopku, ne daje dovoljno tamno obojene to-nove, dok i izbledeli delovi (osnova) nisu i ne ostaja sasvim bezbojni. Ostali postupci nisu delimično postigli praktična važnost, jer su upotrebljena diaco-jedinjenja pokazala doduše dovoljnu osetljivost za svetlo, ali nedovoljnu stalnost. Ovi postupci pokazali su se nedovoljni radi gore navedenih nedostatka i jer nije bilo moguče dobiti dovoljno svetlu osnovu, sa dovoljno tamnom bojom neosvetljenih delova.
U Kalleovim patentnim spisama je za gore pomenutu svrhu, upotreba naročite grupe diaco jedinjenja, diaco anhidrida, koji se mogu nazvati i chinodiacidi. U koliko se oni nanašaju zajedno sa aco-komponentom, računaju se ovamo u širem smislu i diaco-anhidridi. Pokazalo se, da su ovi spojevi za pomenutu svrhu naročite podesni, radi njihove velike stalnosti a istovremeno radi velike svetlosne osetljivosti, dok se među-tim kao što je pomenuto, dosta jasno iz-bledela osnova dobiva samo onda, ako se ne upotrebljuju jako tamni, prednosno sme-đi tonovi boja.
U engleskom patentnem spisu 234814 zaštičuje Kalle uopšte upotrebu ovakovih svetlosno osetljivih, stalnih diaco-jedinjenja, koja se ne spajaju sama od sebe u kise-lom ili neutralnom mediumu, a koja nisu nikakavi diaco-anhidridi, a da ova jedinjenja nisu navedena u kakvoj naročitoj grupi. Diaco jedinjenja, koja su pomenuta u ovom patentnom spisu iznosi vlasnica patenta u drugim zemljama kao diaco-anhidride u širem smislu, a patentni spis ne sadrži nika-kav oslonac za zaštitu, koja bi bila sira od one u odgovarajučim patentima, drugih zemalja.
Našlo se je, da su i aromatična diaco-jedinjenja, koja u para-položaju prema di-acogrupi sadrže kao supstituantu terciarno spojene atome azota i koji sami po sebi nisu sposobni za obrazovanje diaco-anhidri-da (odn. chinondiacida), ni u širem smislu, a koji osim toga ne sadrže nikakav supsti-tuent, koji bi mogao sa diaco grupom pro-uzrokovati obrazovanje anhidrida, kao, hi-droksil-, carboksil-, primarne i sekundarne amido i sulfokisele grupe, isto jako svetlosno osetljivi i stalni, dok oni, pre orno-gučuju dobivanje vrlo tamnih tonova boja, izblede praktično na potpuno bezbojnu sup-stancu.
Ovo potpuno bleđenje sadrži ipso fakto u sebi, da se odnoseča diaco-jedinjenja u mediumu, u kojem se nalaze, ne spajaju brzo, jer bi inače obrezovali aco boju za
vreme bleđena sa phenolom, koji se iz njih razvija i koji je u pravilu vrlo sposobna aco-komponenta za spajanje, prije nego što se rastvori cela umnožina aco jedinjenja. Iza toga ne bi bilo moguče dobiti belu osnovu.
Radi toga je uvek moguče kod potpuno izbledelih diaco tela upotreba acobojne komponente zajedno sa diaco telom, u svetlo osetljivom sloju. Teškoča je ali u večini pa i kod gore navedenih diaco-jedinjenja, koji u para položaju ka diaco-grupi poseduju tercialno vezani atom azota, da veza ne ostaje tajna, ako se u svetlo osetljivi sloj dovede jedna aco-komponenta, pa ni u obi-čajnom kiselom mediumu i da se sloj več u srazmerno kratko verne (par dana odn. sati) oboji i postaje neutrebljiv.
Ova diaconiumova jedinjenja pripadaju radi toga ka diaco telima, o kojima engle-ski patentni spis 354818 kaže, da su nesposobna, za zajedničku upotrebu sa acoboj-nim komponentama na papiru, jer se radi sprečavanja spajanja mora pridodati tolika količina kiseline, da se time znatno utiče na trajnost papirnih vlakana.
I ako dakle ova diaconiumova jedinjenja, koja u para položaju prema diaco-grupi sadrže terciarni atom azota pokazuju vrlo dobre osobine kad se istom kod razvijanja pridodaje aco komponenta, to su ona ma-nje sposobna, da se bez daljnega upotrebljuju u svetlo osetljivom sloju zajedno sa diaco jedinjenjima, jer se onda mogu upo-trebiti slojevi, koji su proizvedeni pre srazmerno kratkog vremena.
Pokušalo se je, da se sposobnost spajanja ovih diaconiumovih jedinjenja snizi time, što su se u jezgro benzola, koje diaco grupu sadrži, uvodili još drugi supsti-tuenti, kao halogeni, alkih, oksalkili, aralkili itd. Uvođenjem ovakvih supstituenata može se zaista uticah na stanovite osobine kao dubine tona boje, brzina razvijanja slike i t. sl. a može se sposobnost spajanja snizi-ti, a da se ne postigne praktično dovoljan otpor protiv spajanja.
Diaconiumova jedinjenja, koja u para položaju prema dačo grupi sadrže terciarno važan atom azota, imaju još i taj nedostatak da bela osnova zajedno sa alkiama za vreme ležanja požuti.
Gore navedeni nedostaci vezani su ma-nje više za svaki postupak, kod kojega se diaco tela sa acobojnim komponentama u svetlo osetljivom sloju upotrebljuju za pro-izvodenje pozitivnih svetlosnih pauza. Kao što je pomenuto, postizava se samo izborom naročite klase diaco-jedinjenja, ukla-nje jednoga nedostatka i to za praksu u dovoljnoj meri, pri čemu se moralo napus-titi dobijanje potpuno bele osnove i slika
sa lamnim tonom boja. Ipak podleže i kod ovog postupka osnova slika žutenju za vreme stajanja. Zutenje nastaje naročilo kod takvih postupaka pri čemu sastavni delovi koji se od početka nalaze u sloju, ili koji se pri folohemiskoj reakciji stvaraju ili koji se za vreme razvijanja dodaju, zaosiaju u golovoj sliki, koji se dakle ne mogu pot-puno oistraniti temeljnim ispiranjem. Pošlo se dakle kod poznalih diacotipija (a to je baš jedno od njegovih specifičnih preimuč-stava pred drugim fotografskim postupci-ma za reproduciranje) ne moraju pri is-tovremenom razvijanju i fiksiranju slike od-vadati nikakve materije, več samo nešto dodavati bilo to sam alkaltj, ili alkalij sa aco komponentom, može se baš radi toga naknadno obrađivanje ograničiti na takav dodatak, kod kojega nije potrebno ispiranje.
Našlo se konačno, da se žutenje bele osnove kod svih jedinjenja tipa diaco, da-de trajno sprečiti ako se svetlo osetljivom sloju dodaje iz početka ili za vreme razvijanja jedno reduktivno sredstvo. Kao tako-va reduktivna sredstva upotrebljuju se prvenstveno organska jedinjenja kao aldehidi, aliphatična amido jedinjenja polioksi jedinjenja sa vrlo neznatnim količinama materija, koje katalitički usporavaju oksidaciju, kao hydrochinon, resorcin, phyrogallol, oxy hydrochinon, brenzkatechin, adrenalin, phenol, K-naphtol, 1.4 dioxy-naphtalin, orcin, halogenizani pyrokatechin itd. koje su od Moureau-a nazvane „anti-oxigenes“ (Chemisch Zentralblatt 1922, I, 13 i 7 G. R 174, 258—264 ff.“).
Predležeči pronalazak omogučava radi toga iskoriščenje potpunoga preimučstva bez škodljivih posledica, koja su dana po-zitivnom diacotipijom, da se može razvijati bez ispiranja dodavanjem čistih kemikalija ili zagrevanjem pomoču sasma jedinostav-nih srestava, kao kod razvijanja. Ako se ove materije pridodaju več iz početka svetlo osetljivom sloju dobija se još i to pre-imučstvo da se izbegava lakom žutenju, koji inače nastaje i u neosvetljenom sloju za vreme ležanja,
Sa ovim predostrožnostima uspelo je n. pr. željeni i lepi tamni obojeni ton na beloj osnovi, koji se dobija sa gore navednim diaconiumovim jedinjenjima, koja u para položaju k diaco grupi sadrže terciarni atom azota, trajno zadržati i time znatno povečati praktičnu upotrebliivost ovih diaco-je-dinjenja za diacotipije, mogli su se ali u-potrebiti srazmerno sveže proizvedeni slojev!, ako se je hteo primeniti postupak kod kojega se je razvijalo samo sa alkalijem, jer su za to potrebni slojevi, koji sadrže aco-boje, bili previše nastalni za vezivanje.
Uspelo je ali, da se i ovom nedostatku
pomogne i to sasvim novim načinom a time je omogučeno da se u trajnom svetlo osetljivom sloju upotrebljuju i takova diaco tela, koja ne pokazuju samo po sebi veli-ku otpornost protiv spajanja u praktično upotrebljivim smešama sa aco-bojnim komponentama i kiselinama, koje su za papir neškodljive, a koji se slojevi razvijaju samo sa alkalijem, n. pr. alkalije u gasovitom stanju. Time je izbor diaco jedinjenja ma-nje ogranničen i mogu se prednosno upo-trebljavati takova diaco jedinjenja, kao gore navedene diaconiumove soli, koje u para položaju prema diaco grupi sadrže kao substituent terciarni atom azota, a koje sa zato sposobnim acobojnim kompenentama obrazuju tražene tamne tonove boja, kod potpuno bele osonove.
Prema pronalasku upotrebljava se u torne cilju u svetlo osetljivom sloju namesto jedne acobojne komponente, jedno jedinje-nje, koje nije sposobno za spajanje, ali koje pri razvijanu slike s jednim alkalijem prelazi u jednu acobojnu komponentu. O-vakva jedinjenja mogu se dobiti n. pr. dej-stvovarjem jedne materije, koja poništava funkciju phenola, na jednu acobojnu komponentu. Kao primer ovakve materije navo-di se hidrooksilamin. Ovaj reagens može se pridodati ili smeši diaco jedinjenja i acokomponente, čime se obrazuje svetlo osetljivi sloj, ili se prije toga pusti da rea-guje sa jednom acobojnom komponentom, ostvarujuči jedno za spajanje nesposobno jedinjenje, koje ali pod povoljnim uvetima, koji se pojavljuju kod razvijanja slika, sa alkalijem, obrazuje opet komponentu. Tako se može obrazovati dejstvovanjem hidrook-silamina a na phloroglucin poznati trike-toheksametilentrioksim C Ho—CNOH — CH., — CNOH — CH, — CNOH (adolf Bayer, B. B. 19.159). Pri rastvaranju ovog jedinjenja postaje uz hidroxylamin triketon : CH2 —CO —CHoCO -CH2 —CO koji je tautomeran sa phloroglucinom.
U svetlo osetlivom sloju, u kojem je pri-sutan triketoheksametilentrioksim, nastaju pri razvijanju sledeče reakcije’: triketohek-
sametilentrioksin 3 H2 O ________triketohek-
sametillen -j- 3 NH2NH triketoheksamentilen
___phloroglucin.
Ravnoteža je u prvoj reakciji, pod uvetima da je papir sačuvan, praktično pome-ren potpuno na levu stranu.
Obrađuje li se sa jednim alkalijem, onda izazove nastupajuče spojenje phloroglucina sa diaco jedinjejem pomeranje ravnoteže druge reakcije a time i prve na desno, koja naskoro dovede do potpune potrošnje trioksima, obrazovanjem aco-boje. Za pro-vetravanje ove ravnoteže napominje se da
se mogu smeše aktivno spajajućih diaco jedinjenja sa phloroglucinom samo nekoliko dana sačuvati, dok se potpuno jedna-ke smeše u kojima se zamenjuje phloro-glucin ekvivalutnom količinom triketoheksa-metilentrioksima, mogu držati pod jedna-kim uvelima mesečima, dok se ali obe smeše kod primeričnog obrađivanja spaja-ju sa gasovitim amonijakom, a samo spajanje, u poslednjem slučaju napreduje ne-što sporije. Pored triketoheksametilentri-oksima mogu se verovatno iz razređenog phlorogluciona i hidroksilamina obrazovati također druga jedinjenja, sposobna za spajanja (n. pr. jedinjenje sastava C6H3 (NHON)3 odnosno međuprodukti kod prelaza iz oksim jedinjenja u phloroglucin, sposoban za spanjanje. Napominje se, da pri upotre-bi sviju ovih jedinjenja kod razvijanja mora biti prisutno i nešto vode, da se prove-de rastvaranje. U praksi se nalazi dovoljna količina vode u papiru i amonijakovim parama. Ako je to nužno mogu se amonija-kove pare namerno ovlažiti. Kod dovoljnog pretička hidroksilamina, koji se može n. pr. pridodati kao solnokiseli hidroksilamin, obrazuje se ne samo phloroglucin več i spajajoče acokomponente uopšte (phenol) jedinjenja po svojoj prilici oksim karakfera koja su izvedena od ketooblika odgovara-jučih phenola, koji sami po sebi nisu sposobni za spajanje, ali koji mogu preči dej-stvovanjem alkalija u prisustvu jednog dia-cojedinjenja, u jedinjenja sposobno za spajanje.
Da se olakša obrezovanje hidroksilami-novih jedinjenja, koja nisu sposobna za spajanje, i da se proludejsivuje rastvaranju ovih jedinjenja za vreme sačuvanja, u kom-ponentu sposobnu za spajanje i u hidroksilamin, prednosno je, da se upotrebljava pretičak na hidroksilaminu i da se papir čuva od vlage, pošto obrazov^nje hidroksila-monovih jedinjenja polagano napreduje, to prisustvo pretička hidroksilamina, nema ni-kakvog štetnog dejstva na brzinu razvijanja s alkalijem.
Kao daljni primeri jedinjenja, koja ne predstavljajo acobojne komponente, koja ali mogu preči u ove polpunim dejstvova-njem jedne baze na diaco jedinjenja, treba pomenuti:
Bisulfitova jedinjenja, koja su potpuno analogna triketoheksametilenoksimimo kao.
S03 Na
CH — CO — CH — CO — CH — C \
OH
(Fuchs, B. B. 54, 245 ff)
Triacetotiketoheksmetilen i
Tribenzoylo-triacetotriktoheksam etilen (Heller, B. Br. 42,2726).
Kao i bisulfit jedinjenja, cyanhidrini, hy-drazoni, phenilhydrazoni, semikarbazoni i više drugih od ketotautomernih jedno Hi više valentnih phenola.
Kao daljna svrsishodna jedinjenja imaju se smatrati jedinjenja (oksima, bisulfit-jedi-njenja itd.) sa alcikličnim karakterom, koja mogu preči u
1 — amido — 3.5. — rezorcin
1 — acetilamido — 3.5. — rezorcin
1 — markapto — 3.5. —. rezorcin
orcin i slično.
Sva ova jedinjenja daju phloroglucin ili druga jedinjenja sa trisubstituranim jezgrom benzola.
Dalje se dobija n. pr. rezorcin iz bisulfit jedinjenja od 3.5 diketoheksamentilen 1-sulfokiselina, jedno jedinjenje sledečeg sastava.
CH, — C — CH2 C — CH2 — OH
/\	/\ I
OH S03 Na OH SO, Na S08 Na
Ovo jedinjenje je u kiselom medumu vrlo stalno i u alkaličnom mediumu prelazi u jako spajajuče jedinjenje.
Jedno jidinjenje, koje prouzrokuje obrezovanje hidrochinona je sledeča od Fuchsa u BB 52,2281 opisana 1.4-dioksiheksameti-len-1-2,4- trisulfokseilina.
CH, —C —CH., CH —C —CH
/\ ' /\ \
OH S03Na	OH SO, Na SOsNa
Fuchs B Ber. 52 str. 2286, navodi, da se analogi tautomari imaju očekivati od piro-katechina. 1,4,6, 8, tetroksinaphtalin može davati kondenzacione produkte sa bisulfi-tom, hidroksilaminom itd. koji se na taj način fiksiraju u keto-obliku, kao i jedinjenja koje je izveo Carvachol, kao carnonoksim i drugi kondenzacioni produkti. Sva ova jedinjenja mogu se ovde upotrebiti. Večina ovih jedinjenja imaju ovde aliciklčni karat-kter i prelaze istom kod spajanja u prve benzolderivate. Moguče je ali početi i sa ne-spajajučim jedinjenjima se benzolslrukturom, koja naročite dejstvovanjem amonijaka mogu preči u komponente sposobne za spajanje, kao sumporokisele phenole, naftole itd. koji obrazuju sa amonijakom određene amine (Bucherer Journal für praktische Chemie 69,65 navodi za ovu opštu shemu: R.0.S0.,H+3NH3=RNH + (NH)„S03)
Isto nije isključena jedna čisto aromatična konstrukcija iz jedinjena hydroksilamina sa mnogo phenola pri čemu se doduše po-ništava u ovim jedinjenjima funkcija phenola.
Daljni aromatični derivati, koji nisu acobojne komponente, ali koji u ove mogu preči, jesu takova diaco tela, koja su u
kiselom mediumu dovoljno stalna, koja ali u alkaličnom mediumu gube azot i bez dejstvovanja svetla prelaza u phenole. O-vakova diaco jedinjenja, moraju na svetlosti belo izbledeti, da se mogu upotrebiti za željenu svrhu. Oni mogu obrazovati sami za sebe svetlo osetljivi sloj ili pomešani sa diaco jedinjenjima, koja se u alkaličnom mediumu ne rastvaranju usled gu-bitka azota, pri torne ali ipak izblede.
Pokazalo se, da se u svetlo osetljivom sloju upotrebe hidroksilamini i slična sredstva, koja sprečavaju sposobonst spajanja, ne koči samo sposobnost spajanja, več se dobiva lepša i belja osnova, od osnove, koja bi se dobila bez ovih pridodataka.
U svakom slučaju izvršuje se prevod ner spajajučih jedinjenja u acobojne komponente u jednom toku rada zajedno sa razvijanjem slike. Prednosno upotrebljava se alkalij u gasnom stanju. Naravno da se može razvijati u jednoj alkaličnoj kupki.
Našlo se je, da se razvijanje može pro-vesli i sa jednim alkaliskim jedinjenjem u praškovitom stanju, koji se nasipa preko slike, koja se ima razvijati. Pri torne se mora paziti na to, da ima dovoljno vlage, jer razvijanje u suhom stanju, vrlo polagano napreduje.
Prednosno se kao alkalisko jedinjenje u-potrebljuje nafriev stanat.
Pod stanovitim uvelima, može se za raz-vijanje potrebni medium proizvesti i na drugi način. Našlo se je naime, da se slika može razvijati bez pridodavanja jednoga alkalija, ako se upotrebi jedinjenje, dobive-no iz smeše jednog diaco jedinjenja sa jednom aco komponentom uz dejstvovanje jedne materije koja poništava funkciju fenola, kao hidroksilamin. Pri tom mora svetlo osetljivi sloj sadržavati sol jedne jake baze sa jednom slaborn isparujučom kise-linom ili jednu kiselinu, koja se pri zagre-vanju rastvara. U ovom slučaju moguče je brzo razvijanje samim zagrevanjem. Zagre-vanjem se naime jedinjenja hidroksilamina rastvaraju a time se opet slvara aco komponenta, sposobna za spajanje. Pri torne se oslobađa i sa jakom brzinom vezana slaba ili rastvorljiva kiselina usled zagreva-nja i uticajem zaostataka kiselina u diaco-niumovom jedinjenju. Medium biva zato ne-utralan ili slabo alkaličan, što pri poviše-noj temperaturi izaziva brzo spajanje.
Kod ovogu postupka, kod kojega se radi prisustva soli za rastvaranje, stavljaju veliki zahtevi na otpornost proti spajanja, za vreme sačuvanja, prednosno je, da se upotrebe takove diacuniumove soli, koje u para-položaju prema diacogrupi sadrže terciarno vezani atom azota i koje se u jezgru, koje
sadrže diaconiumova grupa, jedanput ili više puta supstituirane.
Da se spreči tako zvano kvarenje obra-zovanih aco boja, poželjeno je uopšte, da se pridodaju dopunske soli, kao barium chlorid. Ako se razvijanje provede u jednoj kupki, koja n. pr. sadrži acobojne komponente, može se ova so pridodati ovoj kupki. U večini drugih slučajeva je ali bolje, da se so zajedno sa diaco jedinjenjem u-nosi u svetlo osetljivi sloj.
Primeri.
I.	Načini se rastopina od tri težinška dela 2 hlor-l-dimenthylaminobenzol-4-diazoni-umhlorida diacotiranjem 2 hlor-p-amidodi-melhylanilin sa azolnom kiselinom u 100 delova vode. Ovoj rastopini pridodaje se 20 težinskih delova bariumhlorida.
Rastopina se nanaša na papir i suši. Iza osvetlenja kroz jedan prozračni original razvija se u slabo alkaličnoj rastopini od oksinaftokiselog anilida, kojoj se pridodaje 0,4% formaldehida.
Dobiva se pozitivna tamno braun Ijubi-časla slika na beloj osnovi, koja pri ležanju ne žuli. Prednosno ispira se naknadno u jednoj rastopini ad 0.4% formaldehida.
Ako se na to mesto gore navedenog di-aco-jedinjenja upotrebi 2 hlor-1-dimethyl-amino-3-methylbenzol-4-diaconiumhlorid debija se ljubičasto črna slika.
II.	Načini se rastopina od 30 težinskih delova l-dimethylaminobenzoldiaconiumhlor-oslannat, 5 težinskih delova phloroglucina i 15 težinskih delova semikarbazidhlorida.
Rastopina se nanaša na jednu podlogu kao u I primeru. Razvijanje slika provađa se u jednoj rastopini od 0.2% natriumhi-droksida i 0.4% formaldehida. Dobija se pozitivna črna slika, koja pri čuvanju ne žuti.
III.	Načini se rastopina od 0.2 dela phloroglucina u 100 delova vode i dodaje se iza toga još toliko hidroksilamuhlorida, dok se reakcija na phloroglucin ne izgubi kao što je opisano u B. Ber 8, strana 967 i B Ber. 9a strana 216. Ova reakcija izvodi se najbolje kao šlo je navedeno:
0.2 gr. anilinhlorida i 0.1 gr. NaNO, ra-stope se zajedno u 100 cm3 vode. Iza du-žeg vremena obrazuje se mrki talog. Ovaj se filtrira, a čisti filtrat predstavlja reagens. Od ovoga pridodaju se 2 kapi na jedan cm3, rastopine phloroglucina, koji je prije toga bila razređena na 10 cm3. Ü prisus-tvu phloroglucina javlja se za vreme od 100 sec. jasno žuto bojenje.
Na to se ovoj rastopini dalje pridodaju:
1,5 delova dimetylaminobenzol 1-4-diaco-niumhlorostanata,
2.0	dela oxalne kiseline,
2.0	dela amoniumlaktafa,
5.0	delova glukose.
0.02 delova pirogalola.
Rasiopina se nanaša na hartiju j suši.
iza osvetlenja ispod jednog crleža na Iransportnom pefpiru razvija se u jednojn prostoru, koji sadrži amonijaköve pare jed-no 15—3') min. Tako še dobija lepa črna slika na potpuno beloj osnovi, koja pod običnim uslovima ne žuli. Dodaje li se još rastopini lu/u urotropina dobija se jako la-mnobraun slika, koja isto ni na jakoj sve-tlosli ne žuli.
IV.	Načini se rastopina od 50 težinskih deloval, dimelhylamino 3,5 xyloldiaconium-hloroslanata 5 težinskih delova phloro-glucina, 30 težinskih delova oxalne kiseline 20 težinskih delova amoniiimlaktata, 20 težinskih delova urotropina, 20 težinskih delova gliceroze, 0.2 težinskih delova pirogalola u 1000 delova vode. Rastopina se nanaša na papir i suši. Papir se drži samo relativno kratko vreme. Iza osvetlenja ispod jednoga načrta na transparentnem papiru razvija se u jednom prostoru koji sadrži amoniakove pare 15—30 min. Dobija se skoro črna slika na beloj osnovi,- koja ne žuli.
V.	Načini se rastopina od 1.5 težinskih delova 1-d imeti la minobenzola-4-diaconium-hlorstanata, 0.8 delova triketoheksametilentri-oksim, 0,3 dela hidroksilaminhlorida, 0,2 dela oksalina, 2 dela amoniumlaktata', 2 dela glicerose, 0.02 dela pirogalola u 100 delova vode.
Rastopina se nanosi na papir i suši. Iza osvetlenja kroz jedan ertež na fransparent-nom papiru razvija se za vreme od 15—30 min. u jednom prostoru, koji sadrži amoni-jakove pare. Dobija se crno-mrka slika na beloj osnovi. Osnova ostaje pri čuvanju bela.
VI.	Postupa se kako je navedeno u III primeru.
Dobivena slika se ali ne razvija sa parama amonijaka, več sa natriumstanatom u praškovitom stanju. I u ovom slučaju nasta-je črna slika, na beloj osnovi, koja ne žuli.
VII.	Postupa se najprije kako je to navedeno u primeru III., pridodaje se ali nešto više solno kiselog hidroksilamina a dva dela oksalne kiseline nadomešta se sa 3 dela natriumovog acetata ili 5 delova kaliumsu-kcinata ili 5 delova kaliumalunata. Razvijanje se mora naročilo oprezno provađati kod niške temperature. Iza osvetlenja razvija se slika zagrevanjem na pr. pomoču vručeg glačala (pegle).
Patentni zahtevi:
1. Postupak za proizvadanje jedinjenja diaco, kod kojega se svetloosetljivi sloj,
koji sadrži bezbojno bledeča diaco jedinjenja, koja na svetlosti izblede od bezbojno-sti, osvetljuje kroz previdni original i iza toga se razvija, naznačen time, što se kod proizvođenja jedinjenja tipa diaco, predu-zimaju takove predostrožnosti, da su u go-tovoj slici prisutna redukciona sredstva, kao n. pr. aldehidi, aliphatična amido jedinjenja, polioksijedinjenja.
2.	Postupak prema zahfevu 1, naznačen-time, šlo se pri proizvađanju upolrebljavaju redukciona sredstva zajedno s vrlo neznatnim količinama materija, koje katalitički usporavaju oksidaciju kao hydrochinon, re-sorcin, pyrogalloi, oxyhidrochinon, brenzka-techin, adrenalin, phenol, x-naphfoi, 1.4-dioxinaphtalin, orcin, halogenirani pyroka-techin itd.
3.	Postupak prema zahievu 1, naznačen time, što se redukciona sredstva pridodaju svetlo osetljivom sloju još u početku.
4.	Postupak za proizvadanje jedinjenja tipa diaco, kod kojega se svetloosliljivi sloj koji sadrži na svetlu bezbojno bledeča di-acojedinjenja, osvetljuje kroz previdni original i iza toga razvija, naznačena time, da svetloosetljivi sloj sadržava redukciona sredstva i jedno za spajanje nesposobno jedi-njenje, koje kod razvijanja slike sa alkali-jem prelazi u acobojnu komponenlu.
5.	Postupak prema zahtevu 4, naznačen time, da se za spajanje nesposobno jedi-njenje obrazuje iz acobojne komponente dejstvovanjem materije, koja poništava funk-ciju phenola, kao hidroksilamin.
6.	Postupak prema zahtevu 4, naznačen time, da se upotrebljava kao jedinjenje, koje kod razvijanja prelazi u acobojnu kom-ponentu, ogranak viševalenlnog phenola, naročilo phloroglucina.
7.	Postupak prema zahtevu 4 i 5, naznačen time, da se svetlo osetljivom sloju pri-dodava pretičak materije, koja poništava funkciju phenola čije prisustvo ima tu po-sledicu, da jedinjenja, koja treba da posta-nu sposobna za spajanje moraju preči u acobojne komponente prije razvijanja slike, ostaju u stanju nesposobnem za spajanje.
8.	Postupak za proizvođanje jedinjenja tipa diaco, kod kojega se svetloosetljivi sloj koji sadrži na svetlu bezbojno bledeča diaco jedinjenja, osvetljuje kroz providan original i iz toga razvija, naznačen time, da se u svetlo osetljivi sloj uvađaju redukciona sredstva phloroglucin i hidroksilami-nova sol.
9.	Postupak za proizvodnje jedinjenja tipa diaco kod kojega se svetlo osetljivi sloj koji sadrži na svetlu bezbojno bledeča diaco jedinjenja, osvetljuje kroz previdni original i iza toga razvija, nažnačen time, da su u gotovoj slici prisutna redukciona sred-
siva i da upotrebljeno diaco jedinjenje nije samo po sebi dovoljno otporno proti spajanja, da bi obrezovalo sa jednom acoboj-nom komponentom jedan stalan sloj, ako nisu pridodane druge materije osim jedne količine kiseline neškodljive za papirna vlakna.
10.	Postupak prema zahtevu 9, naznačen time, da svetlo osetljivi sloj sadrži i jedno za spajanje nesposobno jedinjenje, koje pri razvijanju slike sa alkalijem prelazi u jednu acobojnu komponenlu.
11.	Postupak prema zahtevu 1—10, naznačen time, da se kao diaco jedinjenja u-potrebljavaju aromatične diaconiumove soli, koje u para položaju prema diaco grupi sadrže kao supstituent terciarno vezani atom azota.
12.	Postupak prema zahtevu 11, naznačen time, da se upotrebljavaju takove diaconiumove soli, koje su u jezgru, koje sadrži diaconiumove grupe jedanput iti više puta supstituirane.
13.	Postupak za proizvođanje jedinjenja tipa diaco, kod kojega se svetloosetljivi sloj, koji sadrži na svetlu bezbojno bledeča diaco jedinjenja, osvetljuje kroz providni original i iza toga razvija, naznačen time, da svetloosetljivi sloj sadrži redukciona sredstva, aromatično diaconiumove soli, koje u para položaju prema diaco grupi sadrže jedan terciarno vezani atom azota i da su osim toga jedanput ili više puta supstituirane u jezgru, koje sadrži diaconiumova grupa i da sadrži jednu acobojnu kompo-nentu, pri čemu se sloj koji je raltivno kratko vreme stalan, u dovoljno svežem stanju osvetljuje i iza toga razvija sa alkalijem.
14.	Postupak za proizvađanje jedinjenja diaco tipa, kod kojega se svetlo osetljivi sloj, koji sadrži na svetlu bezbojno bledeča diaco jedinjenja osvetljuje kroz providni original i iza toga razvija, naznačen time, da su u svetlo osetljivom sloju prisutna redukciona sredstva i jedno za spajanje nesposobno jedinjenje, koje pri razvijanju slike sa alkalijem prelazi u jednu acobojnu komponenlu i da se prevod ovog jedinjenja u acobojnu komponenlu i njegovog
spajanje sa diaco jedinjenjem vrši u jednom jedinom toku rada.
15.	Postupak prema zahtevu 4—14, naznačen time, da se razvijanje slike vrši u jednom toku rada pomoču alkalija u gaso-vitom stanju.
16.	Postupak prema zahtevu 4—14, naznačen time, da se razvijanje slike vrši pomoču praškovitog alkalijevog jedinjenja, pred-nosno sa natriustanatom.
17.	Postupak prema zahtevu 1	16, naz-
načen time, da se prije ili iza razvijanja dovodi na razvijenu sliku jedno reduciraju-če telo.
18.	Postupak za proizvađanje jedinjenja tipa diaco, kod kojega se svetloosetljivi sloj, koji sadrži na svetlu bezbojno bledeča diaco jedinjenja osvetljuje kroz providnt original i iza toga razvija, naznačen time, da su u svetlo osetljivom sloju sadržana redukciona sredstva, jedno za spajanje nesposobno jedinjenje obrazovano iz jedne acobojne komponente i jedne materije, ko-ja poništava funkciju phenola, kao hidrok-silamin, sol jedne jake baze, koja sadrži kiselinu, koja se pri zagrevanju sloja gubi.
19.	Postupak prema zahtevu 18, naznačen time, da se u svetlo osetljivom sloju upotrebljavaju kao diaco jedinjenje aromatične diaconiumove soli, koje u para položaju prema diaco grupi sadrže kao supstituent terciarno vezani atom azota i koje su jedanput ili više puta supstituirane u jezgru koje sadrži diaconiumove grupe.
20.	Postupak prema zahtevu 18—19, naznačen time, da se razvijanje slike provodi samo zagrevanjem.
21.	Svetloosetljivi sloj, naznačen time, da sadrži na svetlu bezbojno bledeča diaco jedinjenja i redukciona sredstva kao n. pr. aldehide, alifatična amido jedinjenja, poli-oksi jedinjenja.
22.	Svetloosetljivi sloj prema zahtevu 21, naznačen time, da sloj osim toga sadrži vrlo neznatnu količinu materija, koje kata-litički usporavanju oksidaciju hydrochinou-resorcin, pyrogallol, oxyohydrochinon, bre-nzkatechin, adrenalin, phenol, «-Naphtol, 1. 4-Dioxynaphtalin, orcin, halogenirani pyro-katechin i t. d.

'
.
:‘>r:	-	i-
f
‘ š . ..i,
J
. .
C
.
"
‘
‘


■
■
.

. ■
■
'
-
■


!	' H if	OfllfiiTI	: ' j






■■ f ■	'
• ' r