m-iW*	^1°
tjdc jrakO/S- '* *
U Parizu je osnovan Egze-kutivni komitet za borbu protiv fašizma, u koji su ušle sve talijanske stranke i frakcije u emigraciji.
-------------------------------—,
17 oktobra pao je Vladimir Gortan u Puli. On je pao kao prva žrtva ozakonjenog terora nad našim narodom u Julijskoj Krajini. Iz krvi mučenika rodit će se sloboda.
GLASILO SAVEZA JUGOSLOVENSKIH EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE

HISTORIJSKI MOMENA T
Dogadjaji se redaju filmskom brzinom. Ono što smo očekivali već preko deset godina čini se da je na vratima. S jedne strane fašizam, fašistička Italija, zapravo Mussolini s ogromnim ekonomskim, političkim i vojničkim teretom na sebi, a s druge strane ogromne mase organizovanih antifašista Talijana u inostranstvu. Sve one stranke i frakcije u antifašističkoj emigraciji, koje se već desetak godina ogorčeno pobijaju medjusobno, stvaraju zajedničku organizaciju i jedan Egzekutivni komitet za konačni obračun s fašizmom. Taj antifaši-zam je uspio da privuče k sebi skoro sve lijevičarske mase u Evropi, tako da je kao posljedica toga ubrzanog koncentrisanja nastao i sporazum izmedju Druge, i Treće Internacionale (projektiran, inače na kongresu u Moskvi). Time nastupaju socijalisti i komunisti u zajedničku borbu protiv fašizma, a prvenstveno protiv talijanskog fašizma. Engleski laburisti, koji su nekada prvi dali podršku Mussoliniju, i to. onda kada mu je bila najpotrebnija, i oni sada izjavljuju da su za sankcije. Nezavisni socijal-revolucioneri pozivlju na bojkot — organizovani radnici spremaju sabotažu — žene izdaju plamene manifeste protiv talijanskog fašizma. A Engleska — današnja konzervativna Engleska — bacila je na tu iezulju svu snagu svojih bojnih brodova. Nepobjedivi »Home Fleetz krstari od Gibraltara do Aleksandrije. Grčka. Turska i Rumunjska šalju svoje bojne brodove na zajedničke manevre u istočni Mediteran. Obo-jadisane rase Azije, Afrike i Amerike so-lidarišu se s Abesinijom. Francuska, koja je do sada iz bojazni pred Njemačkom podržavala donekle Mussolinija, dobila je od Engleske garancije za srednju Evropu, pa i ta Francuska (koja je, donekle, i skrivila agresivnost Mussolinijevu) napušta od svih napuštenu fašističku Italiju. Veliki listovi, na pr. »Neue Z ii r i ch e r Z e itu n g« pišu čak o sporazumnoj akciji konservativne vlade u Engleskoj i komunističke u Moskvi da se sruši Mussolini.
Taj antifašistički blok naliči na nekadanju Svetu Alijansu, ali mnogo veću, jaču i efikasniju. Uvodnik kojega je zadnja »Giustizia e Libertà* donijela o Mussoliniju čini se malo preuranjen, ah je karakterističan za. stanje duhova koji očekuju od časa do časa da se današnji sistem u Italiji sruši.
Lira je pala nedavno za 35 posto. Sta to znači u današnje vrijeme, i šta to znači specijalno za Italiju, to ne treba ni spominjati. To je početak svršetka.
Cijeli svijet prati grozničavo te telegrame i vijesti iz Rima, Londona, Pariza, Moskve, Addis Abebe. Svak osjeća da je. nešto krupna u zraku. Mi emigranti — svi mi koji smo ostavili svoj kraj, svoje roditelje, braću i sestre pod tim fašizmom koji se opasno počeo da ljulja — svi mi proživ-Ijujemo tu dramu aktivno. Mi strepimo nad svakom vijesti, kombiniramo, fantaziramo.. I kada vidimo sve to što se sprema u Evropi i svijetu protiv fašizma, kada čitamo uzbudljive manifeste ostalih emigrantskih
o.	janizacija, svi se pitamo: Što će sada biti s nama?
Ima nas, valjda, oko osamdesetak hiljada. U zadnje vrijeme su naši redovi pojačani omladinom koja je voljela da uz smrtne opasnosti prebjegne nego da odnese svoje kosti u afrički pijesak. Svih nas se i te kako tiče ono što se dogadja. Svakoga od nas zadire i lično i kolektivno i najmanja promjena koja bi mogla da se desi u Italiji. Ako su do sada u našoj emigraciji postojale razne tendence — ako su jedni naginjali na to da emigracije dadu više prosvjetno-potporni karakter, a drugi su stajah na stanovištu da smo mi eminentno politička organizacija i emigracija, sada, u ovim historijskim momentima, cijela emigracija, ,i organizovani i neorganizovani, i oni koji su došli pred lo godina i oni koji su došli pred par dana — svi mi danas osjećamo i znamo da smo politička organizacija i politička emigracija. Dogadjaji to zahtijevaju od nas i dogadjaji su to saznanje i taj osjećaj stvorili.
To saznanje i ta konstatacija neka budu prva etapa. À ite toga mora, logično, Pr^“ izaći i naš rad — naš politički rad. Ali jednoga smo svi svijesni. Od fašizma nam je došlo sve zlo. On je najveći neprijatelj našega naroda u Julij. Krajini. Gore od današnjega ne može da bude. I kakovo god stanje bilo u Italiji, koja god vlada došla iza fašizma, položaj našega naroda se ne može pogoršati. On se može samo poboljšati. Ako se i ne pouzdavamo previše u objavljeni program antifašističke organizacije »Giustizia e Liberta* (Pravda i sloboda) ipak možemo mirne duše ustvr diti da će svaka talijanska vlada koja nije fašistička promijeniti svoju politiku prema našem narodu u Julijskoj Krajini.
A ovakovi momenti se u historiji ne ponavljaju	TONE PERUŠKO.
RAT U ABESIIJi JE ZAPOČEO
*
TALIJANI SU BEZ OBJAVE RATA NAVALILI NA ABESINIJU. — MUSSOLINIJEV ZET CIANO BOMBARDIRAO ADUU. — PORUŠENE KUĆE, POUBIJANA DJECA I ŽENE
Talijani su nenadana izvršili zračni napad na abesinske gradove Aduu i Adigrat. Taj napadaj je poduzeo zet Mussolinijev conte Ciano. U tim gradovima su porušene kuće, a veliki broj žena i djece je poubijano.
U isto vrijeme je 50.000 talijanskih vojnika provalilo u pograničnu oblast Ogaden. Taj odred se sukobio sa abesinskom vojskom i došlo je do krvave bitke. Na obim stranama ima mnogo mrtvih i ranjenih. U oblasti Agame se ta-kodjer vodi krvava borba.	.	......
Abesinski car je poslao Društvu naroda telegram u kojem javlja taj talijanski napad na gradove i provalu u zemlju. Fašistička vlada je na to odgovorila da to još nije pravi rat, već da su Talijani zauzeli jedino bolje pozicije u neutralnoj oblasti.	_	.	.
Engleski ministar Eden je hitno odletio u Ženevu. Sazvana je hitna sjednica Društva naroda.
EGZEKUTIVNI KOMITET ZA BORBU PROTIV FAŠIZMA OSNOVAN U PARIZU
Kongres Talijana u inostranstvu održat će se 12. i
13. oktobra 1935-
»Avanti«, organ talijanskih socijalista maksimalista donaša slijedeću obavijest:
»Kao posljedica čestih sastanaka izmedju pretstavnika svih antifašističkih struja, koji su se sastajali da prouče mogućnost sporazuma za zajedničku borbu protiv rata talijanskog fašizma u Abesiniji,
med ju pretstavnicima Partito Socialista Massimalista, Partito Socialista i Partito Comunista d’Italia došlo je do potpunog sporazuma o načinu borbe protiv fašizma i protiv abesinskog rata.
Izmedju ostalog taj sporazum sadržava slijedeće tačke:
1.	Konstituiran je Komitet, sastavljen od pretstavnika stranaka, koje su sudjelovale i koje će sudjelovati u zajedničkoj akciji, i koji je bio objavljen u jednom prethodnom kominikeju (To smo objavili u prošlom broju. Op. ur.). Ovaj komitet ima za dužnost da koordinira i da vodi borbu protiv rata na bazi općih linija u stvorenom sporazumu.
2.	Slijedeći kongres Talijana pokazat će jedan od načina općenite borbe protiv abesinskog rata i početak jednog šireg grupiranja radnih masa u razvitku ove borbe.«
Po kasnijim zaključcima taj kongres će se održati 12 i 13 oktobra u Parizu.
APEL ANTIFAŠISTIČKIH ŽENA PROTIV MUSSOLINIJA
ŽENE TRAŽE BOJKOT ITALIJE
Antifašistička grupa žena u Parizu »Marija Kuličov« izdala je slijedeći manifest:
»Drugarice! Radnice! Talijanski fašistički kapitalizam priprema grozničavo napad na Abesiniju. Ujedinimo se, da zapriječimo ovaj novi fašistički imperijalistički zločin, koji će prosuti katastrofu i smrt medju abesinski i talijanski narod.
Ugledajmo se u naše babe i naše matere, koje su se bacale čak na tračnice da zapriječe odlazak vojnika na pljačku u Afriku. Mi ne očekujemo ni od engleskog ni od francuskog režima,
niti od Lige naroda, naše oslobodjenje od rata i od fašizma. Jedino solidarna akcija proletarijata i radnih masa svih zemalja srušit će Mussolinija tako, da njegov poraz neće značiti pobjedu engleskog i francuskog imperijalizma, već pobjedu talijanskog radnika i radnika cijelog svijeta.
Dolje rat protiv Abesinije!
Ni jedne puške, ni jedne vreće ugljena, ni kante petroleja, ni jednog zrna žita koji bi mogli da služe ratu protiv Abesinije! !
Živio bojkot radnika svih zemalja protiv fašističke Italije!«
UBRUŽENJE TALUANSKU-FRANCUSKIH RATNIKA
protiv Sašizma i za kongres Talijana protiv rata
Direktorij Udruženja bivših talijanskih i francuskih ratnika u Parizu izdao je rezoluciju protiv fašizma i rata u Africi. Tu rezoluciju je predložio i francuski delegat na kongresu ratnika u Beogradu. Rezolucija glasi:
»Udruženje bivših francusko-talijanskih ratnika (Assoziazione Franco-Italiana degli ex combattenti) jednodušno protestira protiv prijetnje ratom koju talijanski fašizam navaljuje na svijet i odobrava kongres protiv rata.
Legitimni pretstavnici misli miliona bivših ratnika dozvoljavaju da patnje onih
koji su u prošlosti ratovali služe kao sentimentalni argumenti pustolovima koji su bacili u ropstvo talijanski narod.
Udruženje priznaje svakom narodu pravo na nacionalnu samostalnost, bio bijele ih bojadisme rase t pozi-lje bivše ratnike da ne nasjedaju demonstrativnim manevrima prii edjenim da se slave geste onih koji hoće da ubace Italiju u katastrofu.
Naš 'deal ie mir. Mi tražimo da naša domovina, r slobct'iena od Fašističkog pritiska, učini da svuda pobjedi pravo na kruh, na mir i na slobodu*.
U fašističkoj Italiji kriza fašizma je došla!
»Le Travati«, ženeva, od 26 septembra, piše:
Pod moćnim pritiskom admiraliteta i talijanskog generalštaba Duce je morao odustati od objave mobilizacije cjelokupnih fašističkih snaga. Ove velike manifestacije, koje se tako ostentativ-no nagovještavale, morala je da izostane zbog koncentracije engleskih pomorskih snaga na Sredozemnom moru.
Nije više tajna da se znaci nezadovoljstva pojavljuju u raznim pukovima kao i medju radnicima na afrikanskom frontu. Klimatske prilike vrše već svoj uticaj na moral i na fizičko raspoloženje trupa, prije svega onih koje se vec nekoliko nedjelja nalaze na abesinskom frontu. Ova situacija uznemiriva Rim.
Tiha opozicija protiv afrikanske ekspedicije pojavljuje se na raznim krajevima Poluotoka i prodire čak u fašističke krugove, koji počinju da sumnjaju u spasonosnu medjunarodnu politiku Du-cea. Ova sumnja može se u toku vremena razviti u stvarno i veliko razočaranje.	,
Kriza režima izgleda da će brzo doci do svoje kulminacije. Razni značajni znaci, razne vijesti koje se tajno pronose i koje ne mogu još da se kontro-lišu, atmosfera uznemirenja i nervoznosti počinje da ustupa mjesto vještač-kom entuziazmu. Promjena situacije može da bude bliska i ona će biti vjerojatno veoma različna od raznih hipoteza, koje su se dosad pravile.
Gortanova žrtva
Još par dana — 17 oktobra — i proći će šest godina od onog ranog jesenjeg jutra kada je pao u Puli Vladimir Gortan istarski seljak. Strijeljajući u ledja jednog mladog istarskog seljaka htjeli su da ubiju duh u svim onim selima od Triglava do Kamenjaka i niže do Ilovika. Sva sela — i sav naš narod u Julijskoj Krajini — imali su da zastrepe od tog kukavičkog plotuna u Puli. Taj plotun, dirigiran ludjačkim mozgom jednog manijaka, imao je da ubije duh. Sa tijelom Vladimira Gor-tana imao je u otvoren grob da se stropošta duh bezbrojnih drugova Vladimira Gortana s onu i ovu stanu granice. Naše kuće i crkve, naša sela i zaseoci, naše drage i glavice imale su da zapanu u mrtvilo. Imala je da ostane jedino bezvoljna i bešćutna polmili-junska masa — ustrašena, rezignirana i beznačajna.
To je bio cilj onih koji su osudili Vladimira Gortana na smrt, a njegove drugove Viktora Baćca, Vjekoslava Lađav-ca, Dušana Lađavca i Živka Gortana, na tridesetgodišnje polagano umiranje u tamnim tamnicama.
Prevarili su se.
Jer Gortanova nevina krv dala je snage drugima da ne klonu. Narod je osjetio i znao da je krv pravednika temelj vjere — vjere u pravdu i konačnu pobjedu. I oni koji su sumnjali, i oni koji su kolebali, i oni koji nisu vjerovali, svi oni su odjednom postali jaki. Duše su se očistile i bile spremne na nove žrtve. Očistila ih je nevina krv mladog istarskog seljaka prolivena u Puli.
Zločinci — monstruozni zločinci kakovih ima malo u povijesti — zadrhtali su. Ali samo za čas. Jer oni su imali silu, a narod je imao samo vjeru i nadu u golim rukama. I pojačanim ludjačkim bjesnilom bacili su se na taj narod da mu ubiju vjeru.
I ponovno je pala krv. Ne jednoga, već četvorice. Bazovica je primila krv Bidovca, krv Miloša, krv Valenčiča i krv Marušiča. Naša zemlja — naša jadna i napaćena zemlja — natopila se ponovno mučeničkom krvlju.
Pet mučenika — osudjenih i strijeljanih od jedne slijepe i krvničke sile — i stotine drugih života po vlažnim srednjovjekovnim tamnicama — i bezbroj u tugu zavij enih majki — jedna cijela siromašna i izmučena zemlja — vape za pravdom.
I za osvetom!
Kada budemo svojim rukama nabrali kupove cvijeća po našim poljima i brežuljcima, i kada to cvijeće budemo položili na onu krvavu zemlju gdje je pao Gortan i na onaj krš koji se zarumenio od krvi bazovičkih mučenika, tek tada će biti osvećeni oni koji su dali svoje mlade živote na oltar pravde i slobode. Kada se naš stari i progonjeni
Pokoj vični daruj im Gospodine zaori nad njihovim grobovima, tek tada će njihove duše biti smirene. Smirene će biti kada cijeli naš narod — cijela naša napaćena zemlja — bude mogao slobodno u horu da odgovori na tu molitvu.
I svitlost vična svitlila njima
Tada će naći smirenje kosti Gortana kosti Miloša i Bidovca, kosti Marušiča i Valenčiča, i kosti svih onih mnogobrojnih mučenika, koii su nremlaćeni i izmrcvareni poginuli na pragovima svojih kuća. na srednjevjekovnim tamnicama — i bez-
tamnicama.
Tada će ciieli narod, oređvođjen onima, koii su ostavili svoiu mladost i svoie zdravile u tamnicama i logorima, iz dna srca slobodno kliknuti:
I Vlečna slava i hvala našim mučenicima !
Naručite odmah
OD UPRAVE NAŠEGA LISTA KNJIGU
„KAKO ĆE SVRŠITI ABESINSKI RAT"
koju izdaje konzorcij lista »Istra«. Interesantno stručno djelo, dokumente vano, temeljito. Otpremanje počinje 5 oktobra.
STOJI SAMO 6 DINARA
Naručite odmah! Bez tog djela ne možete shvatiti abesinski rat. U njemu je odgovor na pitanje, koje Vas najviše zanima.
Pretplatnici će dobiti ovih dana književne objave sa čekom. Oni koji su već naručili knjigu, kao i oni koji će je naručiti, neka nam čekom dostave iznos od 6 dinara.
Antifašistički nekrolog bivšem Duceu
»G iustìzia e Liberta« donala u zadnjem broju uvodnik koji počinje kao nekrolog. Radi interesantnog načina kojim nekadanji drugovi Mussolinija (dok je Mussolini bio socijalista) pišu o njemu, do-našamo početak tog članka:
»Duboko žalimo što moramo objaviti, ali drukčije ne možemo, da je jedan genij nestao sa lica zemlje. Radi se o jednom slavnom, titanskom državniku, u kojem se sjedinjavao Makijavelijev realizam sa Napoleonovim orlovskim bljeskom. Našao je (barem Se tako govorilo) jedan umirući narod na rubu ponora i od tog naroda je stvorio izabrani narod, bogat, silan, slobodan i poštovan medju drugim narodima. Čudnovatom aktivnošću sjedinio je ii sebi svu vlast rješavajući poslove za 42 milijuna ljudskih bića. U dvanaest i nešto više godina vladanja (tvrdi se) spasio je nekoliko puta Evropu i podijelio je 2 milijuna audijencija. Divljenje tom čovjeku nije poznavalo granica na ovoj zemlji. Francuski radikali i konservativci, engleski turisti, američki bankiri, oni što unajmljuju pera i oni što unajmljuju mozgove iz svih zemalja i svih veličina, usidjelice u potražnji, kardinali, pastori i rabini, svi su oni uzdi-sali: — Oh, da bi i mi imali takovog čovjeka.
Medjutim — genij je ishlapio. Ostao je Mussolini. 1 on sada izgleda onakav kakav je u stvari: (tu sada dolaze stvari koje iz razumljivih razloga ne možemo prenijeti. Čitatelj neka tu stavi ono što sam misli o Mussoliniju! Mislimo da će tako pogoditi ono što smo morali ispustiti. Opaska Ur.)
Svi poštovaoci obih hemisfera taru si oči zapanjeni. To li je taj genij? Pa to je — — (i tu neka čitatelj popuni sam. Op. Ur.). Jadna Italija! Kako li je mogla da trpi, itd., itd.
RAT PROTI MUSSOLINIJA
»Neue Ziiricher Zeitung« od 26 septembra, piše u uvodnom članku:
»Posljednjih dana jasno se pokazalo da u politici, koja se sada u Ženevi vodi protiv Italije, igraju ulogu još druge sile. Na medjunarodnom polju pojavljuju se uticaji koji gledaju na cijeli sukob oko Istočne Afrike kao na rat protiv Mussolinija. Pad talijanskog diktatora je za mnoge ljude tako željena stvar, da žele da se to plati čak i cijenom svjetskog rata, naročito ako nije potrebno da sami vode ovaj rat. Kad su ovi ljudi, uvidjeli kako se zaoštrava sukob izmedju Rima i Londona zbog Abe-sinije, počeli su raditi na tome, da se ovaj sukob još pojača. Za vodje engleske spoljne politike je vrlo primamljivo, da iskoriste pomoć svih krugova za svoje ciljeve. Odgovorni državnici u Londonu ni ne misle ozbiljno o tome da postoji i opasnost u suprotnom pravcu: da britanska politika služi ovim krugovima. Ali i ova opasnost stvarno postoji. Razumljivo je, da ozbiljnim engleskim političarima ne možemo predbacivati djavolski plan da žele svjesno ili nesvjesno provocirati talijanskog diktatora na rat, da bi poslije mogli u klici ugušiti njegovu moć, dok nije postala opasna za Englesku kao i za cio ostali svijet. Ali krugovi II i III internacionale pozdravljaju radosno ovu ideju i nažalost može se u Ženevi konstatovati da ovu ideju prihvaćaju i drugi, koje obično vidimo u drugom društvu. Politika Litvi-nova, koju on vodi u Ženevi bila bi nerazumljiva, da u Moskvi ne postoji nada, da će slom Mussolinija izvesti do pobjede komunističke ideje u Italiji. Englezi ne žele ovaj rezultat, kao što ga ne žele ni mnogi drugi koji sada iz političkih razloga žele Mussolinijev pad, i u tom cilju ne otklanjaju ni preventivni rat protiv njega. Ovakvih ljudi ima mnogo, kao što se vidi naročito iz raspoloženja koje vlada u engleskim krugovima, i jačina njihovih argumenata ne smije da se potejenjuje prilikom sadašnjeg političkog raspoloženja. U engleskim krugovima ističe se, da su Englezi već jednom srušili jednog evropskog diktatora koji je bio jači od Mussolinija. Napoleon bio je izraziti neprijatelj, koji je Engleze označio kao parazite Sredozemnog Mora. Ali, postoje i u Engleskoj još iskusni i oprezni političari, koji se javljaju naročito u listu »Morning Post«, koji traže da se ne uništi ravnoteža i ne baci Italija u ruke Njemačkoj. Ali njihovi glasovi su usamljeni i Engleska je složna i jednodušna kao što je bila 1914 godine.
NEZAVISNI SOCIJAL-REVOLUCIONERI PROTIV FAŠIZMA
I RATA U AFRICI
VAlŽNiA SJEDNICA U ENGLESKOJ NA KOJOJ JE BILO' PRETSTAVLJENO DESET ZEMALJA
Internacionalni bureau zajednice so-cial-revolucionara sastao se prošlog mjeseca na sjednicu u Letchworthu u Engleskoj. Na toj sjednici je bilo zastupano deset zemalja, a stranka iz Indije je poslala svoga sekretara. Pret-sjedao je pretsjednik Indipendent La-bur Parti Penner Brockway. Izmedju ostalog na sjednici se pretresalo i stanje nastalo pretstojećim ratom, pa je na koncu izglasana rezolucija, u kojoj se veli, da Social-revolucionarne stranke žele pad talijanskog imperijalizma i pobjedu abesinskog naroda. Pozivlju se
svi social-revolucioneri i svi radnici na intenzivnu propagandu, da se postignu slijedeći ciljevi:
1.	Bojkot Italije i njenih saveznika sa strane internacionalne radničke klase;
2.	Sprečavanje transporta oružja i municije u Italiju i njezine kolonije;
3.	Zaustavljanje talijanskih vojničkih transporta u Afriku.
Bureau izjavljuje, da su stranke, koje ga sačinjavaju spremne da saradjuju sa svim organizacijama, koje su spremne da rade na tom programu.
Fašizam ima pasti zaslugom naroda, a ne zaslugom
stranih država!
Kakoi antifašisti gledaju na propast fašizma
Organ talijanske socijalističke stranke »Avanti« (na kojemu piše mjesto iz-laženja Milano-Parigi) donaša u zadnjem broju uvodnik iz kojega vadimo nekoliko interesantnih konstatacija i sugestija pred Kongres Talijana u ino-stranstvu protiv fašizma.
»Kakav god obrat uzele stvari ni bog ni Lavai ne mogu da spase Mussolinija. Mi ne znamo, da li će agonija režima biti duga ili kratka, ali agonija je već započela. Očekuje se smrtni hropac i novo čudo je nemoguće.
Čuda je Mussolini do sada učinio dosta, a najveće njegovo čudo, i najčudnovatije, je to, da je uspio da ujedini protiv Italije cijeli svijet, stvar, koja se u svijetu nije dogodila već cijelo stoljeće. Francuska i Napoleon su u svoje vrijeme bili podigli cijelu Evropu protiv sebe, ali oni su to bili učinili u ime Revolucije i osvojen ja Evrope, a Mussolini je stvorio tu jednodušnost radi jednog mizernog kolonijalnog pothvata.
Ljudski je i naravno da se antifaši-zam veseli bijednom svršetku svoga neprijatelja i da misli neudržanom radosti na izvanredno jaku artiljeriju engleske mornarice, koja plovi po Sredozemnom Moru.
Kao i u starim pučkim dramama i u modernim policijskim filmovima publika se veseli i aplaudira kada zločinac ima da padne, ali ta publika se mnogo ne brine da li izvršitelj te kazne ima čiste ruke. Ali ozbiljni antifašizam mora da gleda na te stvari drugim očima. Prva konstatacija koju moramo da učinimo je ta, da fašizam pada radi svojih krivica i pogrešaka — možda neizbježivih — i po željeznoj logici ekonomskih zakona više nego radi akcije svojih protivnika.
Engleska konzervativna vlada je dala smrtni udarac talijanskom fašizmu, dok su laburisti bili dali Mussoliniju neočekivanu podršku i prestiž, koji mu je bio potreban. Jedina vlada, koja još daje podrška fašizmu, to je Francuska.
Mi ne mislimo da krivimo nikoga... ali u ovom završetku jednog vremena antifašistička emigracija može da još povrati izgubljeno vrijeme.
Mi se obraćamo onim formacijama, onim talijanskim političkim organizmima, koji imaju intimne odnose sa internacionalnim organizmima, koji čak sačinjavaju sastavni dio tih organizama. Do sada nam ti internacionalni organizmi nisu ponudili nego brbljarije. Činila su se neodredjena obećanja, ocrtali su neki nebulozni program o bojkotu, o sabotaži...
Treba da se podvuče da pad talijanskog antifašizma znači definitivan svršetak svake brige oko rata
u Africi, u Evropi i svuda, sa strane Italije... Odgovorni ljudi internacionalnog radničkog pokreta morali bi da uvide veliku, odlučnu razliku koja će postojati ako fašistički režim sruše topovi engleske flote ili ako ga sruši bojkot internacionalnog proletarijata. U prvom slučaju će talijanski narod, i ako će biti sretan da se riješio fašizma, ipak sačuvati neku vrstu mržnje radi poniženja kojega će pretrpiti nacionalni osjećaj — osjećaj, koji je za žaljenje ali koji ipak postoji u širim masama naroda. U drugom slučaju će pak vidjeti jedino bratsku ruku vanjskog radništva, koja ga pomaže da se oslobodi jarma.
Ima da se održi doskora kongres Talijana u inostranstvu protiv rata u Abesiniji. I naša stranka će prisustvovati. Ali taj kongres, ako hoće da ima uspjeha, ako hoće da ima historijsko značenje, mora da traži od internacionalnog proletarijata stvarnu solidarnost i djela. On mora da kaže internacionalnim organizmima proletarijata da je proletarijat onaj, u koga treba da se ima povjerenja, i da naročito u njegovoj akciji svijet očekuje svoj spas. A to mora da kaže naročito talijanskom antifašizmu.«
ABESINSKA SZNENADJENJA
VELIKI ČOVJEK je otišao da lovi leptire n Afriku, ali je sreo *— britan skog lava
I ENGLESKI LABURISTI ZA SANKCIJE
CIJELI SVIJET UJEDINJEN PROTIV FAŠIZMA
Prilikom današnjeg stvaianja godišnje zemaljske konferencije britanske radničke stranke u Brajtonu, g. Robinson se veoma odlučno izjasnio u korist sankcija. Rekao je da ratoborne prohtjeve Italije treba suzbiti makar i pod prijetnjom oružane sile. Ovakva pretnja dodao je g. Robinson, nikako ne znači rat, već naprotiv značila bi obezbjedje-nje mira koji radnička stranka od srca želi. Zatim g. Robinson preporuča obustavu svih isporuka materijala i robe Italiji. Time bi se po njegovom mišljenju rat veoma brzo okončao.
»Ako bi, medjutim, Italija i dalje ostala uporna, ako bi i dalje željela da sa prezirom predje preko čitavog svjetskog javnog mišljenja, ako bude omalovažavala sankcije na koje Društvo naroda ima pravo, rekao je pred kraj svoga govora g. Robinson, tada neće preostati ništa drugo nego pripretiti joj oružanom silom«.
Govornik ne vjeruje da bi g. Mussolini u takovom slučaju i dalje ostao uporan.
STRAHOVITI PAD LIRE
LIRA PALA ZA 35%, A AKCIJE ZA 50%.
Beogradska »Politika« donosi slijedeću vijest iz Rima:
Iako talijanska štampa ne donosi ni-kakove vijesti o kursu lire u inostranstvu saznaje se da je na berzama u Londonu i Parizu, kao i u ostalim internacionalnim centrima talijanska lira pala za 35 posto. U Parizu lira kotira 90 santima. Posljednje finansijske mjere Italije uplivisale su katastrofalno i na same talijanske berze. Vrijednosni papiri padaju strahovito. Tako su akcije Fiata pale u posljednjih 15 dana za 50 posto. Gubici na milanskoj berzi iznose preko pola milijarde lira. U dobro informiranim krugovima govori se da 15 najjačih senzala milanske berze stoji pred krahom. Prema strogim propisima devizne centrale nemoguće je u Italiji nabaviti bilo koji iznos inostrane valute.
VOJAŠKI UF@R V VIDMU
Gorica, septembra 1935. — (Agis). Pred kratkim so se uprli v neki večji videmski vojašnici bersaglieri, ki bi morali v kratkem odriniti v Abesinijo. Njihov upor je bil naperjen proti temu in vsi so eno-dušno nastopili in se branili odhoda. Vsa zadeva pa le končala krvavo, kaiti obkrožili so vojašnico s strojnicami in otvorili na upornike ogenj. Uporniki so predvsem pozival! fašiste, češ da so ni prvi poklicani v tako vojno. Ta upor je jasno pokazal veliko razdvojenost, ki še vedno vlada med fašistično milico in redno vojsko.
BORBA IZMEDJU VOJNIKA I MILICIJE
27 septembra kako javlja dnevna štampa, došlo je u napuljskoj luci do sukoba izmedju fašista i vojnika koji su se ukrcavali za Istočnu Afriku. Kao što je već uobičajeno, došli su fašisti u luku da insceniraju manifestacije i ovacije vojnicima koji odlaze. Medjutim ovi, a naročito jedan odred alpinaca, protestovali su, vičući da njima ne treba ovacije od služitelja režima, jer da su baš oni krivi što moraju vojnici da odlaze u Istočnu Afriku. Došlo je do ličnog objašnjavanja i sa obje strane ispaljeno je po nekoliko puščanih metaka.
ABESINČi ćE LIJEPO PRIMITI TALIJANSKE DEZERTERE
IZJAVA ABESINSKOG POSLANIKA U PARIZU ANTIFAŠISTIČKOJ OMLADINI
Na sastanku antifašističke talijanske omladine u Parizu izglasana je jedna rezolucija na abesinski narod. Ta rezolucija glasi:
»Rat protiv vaše zemlje je ujedno i rat protiv životnih interesa talijanskog naroda. Vaši neprijatelji su dakle pravi i jedini neprijatelji talijanskog naroda.
Mi Vas molimo da smatrate talijanske omladince koji su na silu odvedeni da se bore protiv abesinskog naroda, kao svoju braću i sutrašnjč saveznike«.
Posebna delegacija je odnijela tu rezoluciju abesinskom poslaniku g. Tede Hawariate-u. Poslanik je tom prilikom rekao talijanskim antifašističkim omladincima:
»Abesinski narod nije neprijateljski raspoložen protiv talijanskog naroda,
Nikada ne ćemo mučiti talijanske vojnike koji bi postali zarobljenici abesinske vojske«.
Mislite li, gospodine poslaniče, da bi talijanski narod mogao zapriječiti rat?
»U Italiji odgovorio je poslanik, je ugušen svaki protest protiv rata, jači razvitak toga proturatnog pokreta je moguć i taj pokret bi pretstavljao najveću garanciju za mir«.
— Ako bi uza sve to došlo do rata, što bi abesinski narod mislio o talijanskom narodu?
»Abesinski narod zna da nije talijanski narod taj koji hoće rat«, rekao je g. Tede Hawariate.
(»Unita« — Paris)
VSA MLADINA S PIVKE JE ZBEŽALA Z DOMOV
NEČLOVEŠKO POSTOPANJE OBLASTI Z NAŠIM ČLOVEKOM
OČE DEVETERO OTROK PO NEDOLŽNEM V BLAZNICI
Št. P e t e r n a K r a s u, 20 septembra 1935. (A g is). S pivških vasi Je vsa mladina zginila z domov. Iz Zagorja jih je ubežalo 15. iz Šembii 12. še več pa z Bača in Knežaka.
MLADINA BEŽI Z DOMOV V STRAHU PRED EKSPEDICIJO V AFRIKO'
Trst, oktobra 1935. (Agis) — Iz severnih krajev Istre poročajo, da iz večine vasi po nekaj onih mladeničev, ki so pozvani k vojakom, zgine z doma. Tako je iz nekaterih vasi zginulo že po deset in več mladeničev, o katerih _ ni nobenega glasu. Na hišna vrata družin teh mladeničev pa obešajo karabinjerji nekake uradne listine, očividno obsodbe oziroma poročila o tiralicah za izginulimi z namenom, da bi se kdo teh listin dotaknil, se tako pregrešil m bi imele oblasti spet povod za šikaniranje in preganjanje naših ljudi.
NESREČA DVEH VOJAŠKIH BEGUNCEV
Trst, oktobra 1935 (Agis). — Kot poročajo iz Postojne, se je ob tamkajšnji železniški progi ponesrečil neki vojaški begunec, mladenič doma nekje v okolici Trsta. Kot poročajo, sta dva fanta bežala pred vpoklicem v Abesini-jo. Izven Postojne ob progi proti Rakeku sta oba čakala na priliko, da bi baje skočila na prvi vlak, ki bo pripeljal mimo. Ko je pa vlak prišel, je eden od njiju tako nesrečno padel, da si je poškodoval nogo, in sicer precej težko. Drugi je nitel klicati ljudi na pomoč. Tako je ponesrečenec bil prepeljan takoj v bolnico in kot poročajo bo ob eno nogo, drugi pa je romal z miličniki v zapor. To je pač eden izmed mnogih takih nesrečnih dogodkov, ki se v zadnjem času dogajajo ob jugoslovansko-itaiijanski meji. Koliko naših mladeničev žrtvuje vse moči in tvega življenje, samo da ubeži pred vojaško suknjo in Afriko. O dogodku samem bomo še podrobneje poročali.
TUDI ITALIJANI BEŽIJO PREKO MEJE V JUGOSLAVIJO'
Reka, oktobra 1935 (Agis). — Iz obmejnih krajev poročajo, da je zadnje čase prešlo jugoslovansko mejo precejšnje število vojaških ubežnikov — Italijanov. Tudi oficirji se bojijo Abesimje in se tu pa tam kakšni okorajži in. prestopi mejo. V zadnjem času sta v snežniških gozdovih prekoračila mejo dva tržaška Italijana, en istrski Italijan m mornar, ki je pribežal celo iz pulja. Dogaja pa se tudi, da prihajajo vojaki in oficirji iz krajev v srednji in južni Ita-
^ Med ubežniki se je opazilo tudi nekaj miličnikov, ki so oboroženi kot za najbolj resen napad prekoračili mejo.
ČRNOSRAJČNIKI BEŽE ČEZ MEJO
Idrija, septembra 1935. — (Agi s). Širi se govorica, da je v idrijskem obmejnem pasu ubežalo čez mejo na jugoslovansko stran naenkrat 35 miličnikov, popolnoma oboroženih.
Trst, oktobra 1935. (Agis). — 2e lansko leto v mesecu februarju je bilo aretiranih več moških oseb iz okolice Pobegov med njimi tudi štiridesetletni Furia nič Jožef, doma iz Pobegov. Imenovani je poročen, oče devetih otrok, od katerih najstarejši ima 13 let. Furlaniča so karabinjerji odpeljali_ od doma, in potem ga ni nihče več videl,
niti se ni več ničesar pozitivnega slišalo o njem. Širijo pa se govorice, da je bil Furlanič ob aretaciji močno pretepen in mučen tako, da je zgubil vid in um. Kot pripovedujejo, se nahaja nekje v srednji Italiji v umobolnici, k njemu pa ne puste nobenega človeka, niti najožjega sorodnika ne.
TRI ARETACIJE V IDRIJI
Gorica, oktobra 1935. (A g 1 s). Iz Idrije poročajo, da so tam policijske oblasti izvršile tri aretacije. Aretirani so bili Kos Srečko, star 26 let, po poklicu šofer, Čibej N. in njegova sestra. Na njihovih stanovanjih so organi javne varnosti iz-
vršili natančno preiskavo, nakar so aretirance takoj odpeljali z avtomobilom naravnost v Koper. Po mestu krožijo razne vesti o tem razburljivem dogodku, toda nihče ne ve pravega vzroka.
Skoro vsi delavci domačini postavljeni na cesto
Uporabljajo se vse zvijače, da se uničuje naš človek
Reka, oktobra 1935 (Agis). — Pri elektrifikacij skih delih vzdolž železniške proge od št. Petra do Reke, je bilo do zadnjega zaposlenih še precejšnje število domačinov, bodisi kot navadni delavci, bodisi kot rokodelci. Koncem meseca avgusta pa je podjetje obvestilo vse zaposlene domačine, da morajo prinesti kazenski list. Delavci iz južne Italije, oziroma vsi oni, ki so po rojstvu Italijani, so bili te nove šikane prosti. 10. t. m. pa je podjetje odslovilo predvsem vse one delavce, ki niso še predložili zahtevane listine češ, da je bilo rečeno, da morajo to storiti v teku 10 dni. Po-
Prostovoljni delavci
ne samo' brez denarja,
Ilirska Bistrica, oktobra 1935. (Agis). — Naš list je obširneje poročal o proglasu za zbiranje delavcev-prostovoljcev za italijanske kolonije vzhodne Afrike, pozneje pa tudi o prvih ekspedicijah teh delavcev iz Julijske Krajine. Poročali pa smo tudi o obširnih apelih in obljubah, s katerimi so skušali naše ljudi zvabiti kot prostovoljce v Afriko. Kljub vsem poskusom so v naši okolici zbrale obiasti le malo prostovoljcev. Kolikor nam je znano, sta odšla iz II. Bistrice 2, iz Trnovega 1, s Topolca 1, iz Male Bukovice 1 in 1 iz Dolenj. Toda tudi med temi šestimi sta dva priseljena Italijana. Vsa ta šestorica pa se je že zdavnaj vrnila nazaj v naše kraje.
Odšli so zdravi, čvrsti, vrnili pa so se vsi izmozgani in uničeni, sama kost in koža jih je.
Ne samo to, toda vsi so si v tropskih krajih nakopali bolezni, katerih jih bo rešila le smrt. Ne pripovedujejo veliko o življenju in doživljajih v Afriki, ker jim je strogo prepovedano dajati kakršnakoli pojasnila ali izjave in so stalno pod nekakim nadzorstvom. Vendar pa se da kljub temu marsikaj ugotoviti in tudi
leg tega pa so bili postavljeni na cesto tudi vsi oni, ki so predložili kazenske liste, a ne popolnoma čiste. Ozirali se niso prav na nobeno okolnost, zadostovalo je, da je bil kdo že obsojen morda samo na plačilo globe, pa če tudi samo za 10 lir, bil je odslovljen. Pri tem moramo upoštevati, da je danes pri nas le malo takih oseb, ki še niso bile prav nikoli kaznovane, kajti dobro vemo, kako se postopa napram našemu človeku. Tako je bilo skoro vse delavstvo vrženo na cesto. Na njihova mesta pa prihajajo Italijani.
se vračajo iz Afrike
ampak tudi brez zdravja
sklepati. Kod izgleda, so v resnici prejemali 25 lir dnevne plače. Toda hrana jih je toliko stala, in poleg tega je vsaka malenkost tako draga, da jim, sicer lep in izreden zaslužek ni zadostoval niti za pošteno prehranjevanje.
V nekaterih krajih pa skrbijo za prehranjevanje podjetja sama in že pri plači odtrgajo tozadevni znesek, tako da mnogokrat delavcem ne ostane niti za vodo, ki je izvanredno draga.
Tako ni mogoče kljub lepi plači ničesar prihraniti. Nekateri celo pripovedujejo, da tudi težkega dela niso imeli, toda kljub temu našemu človeku ni mogoče vzdržati zaradi podnebja in prehrane. Ko so odhajali ti naši prostovoljci so sicer računali s tropsko vročino, z boleznijo in drugimi neprilikami, a so upali, da si bodo lahko vsaj nekaj prihranili in tako zboljšali svoj položaj, če ne tega, pa vsaj položaj svoje družine. Zdaj pa so se vrnili na svoje domove brez denarja in brez zdravja v še večjo revščino kot je bila, ko so odhajali. Nekateri od teh so se obrnili na oblastva s prošnjo za pomoč in podporo, a se obračajo zaman.
I Alfe&iiael očekniti propast fašizma
STROGA KAZEN RADI ZOPERSTAVLJANJA KARABINJERJEM . Gorica, septembra 1935. — (A g i s). Goriško sodišče je obsodilo na 1 leto in 8 mesecev Jožefa Erjavca iz Cepovana, ker se ie upiral karabinariem. ki so ga ustavili. S čim ie dal povod, da so oblasti postopale proti njemu, nam ni znano. Vsekakor na ie kazen, katero ie dobil odmerjeno zelo strogo. ____
VES OVES PO TRGOVINAH REKVIRIRAN ZA VOJAŠTVO Reka, oktobra 1935 (Agis). — V naši pokrajini so oblasti popisale vse zaloge ovsa. Prepovedana je proaaja tega žita v privatne namene. Pravijo, da ga bodo vsega pobrali v vojaške namene.
TRGOVCEM PREPOVEDANA PRODAJA SATENA
Reka, oktobra 1935 (Agis). — Manufakturni trgovci so dobili nalog, da ne smejo vnaprej več prodajati satena črne barve za privatne namene. Vse to blago bo rekvirirano za vojaške potrebe.
VISOKE DENARNE GLOBE IZMOZGANIM KMETOM
Postojna, oktobra 1935 (Agis). — iz neke vasi s Pivke poročajo, da so itirje kmetje posekali nekaj borovcev v astnih parcelah. Velika beda jih je primala do tega »prestopka«, ki po najem ni noben pregresek, da so na ta sačin prišli do malo denarja. Za to ijihovo »pregreho« pa je zvedela S02^-ia milicija, ki je grešnike poklicala na Ddgovor in ne samo to, naznanila j ih j e oblastem. Za ta prestopek je dobil vsak kmet nalog za plačilo 106 lir globe, če pomislimo, da so kmetje prodali voz borovcev za 50 lir, kazni pa mora plačat vsak 106 lir, ni potreba pripominjati, kakšen udarec je to za nje. sli so k oblastem s prošnjo, naj jim kazen anulirajo, toda zaman. Ker niro zm^S11 Pojila jim je napovedan rubezen, in sicer memu so zarubili prašiče, drugemu kravo, tretjemu konja in četrtemu nekaj premičnin.
Abesinski car najavio ie pred nekoliko novinara da če Abesinija, - vodeči guerilski rat, biti u stanju da izdrži tri mjeseca, ne dajući Talijanima mogućnost da dodju do pozitivnih i odlučujućih rezultata. Za to vrijeme, ako Ita-
lija izvede na bojište i sve trupe koje je sakupila u Eritreji i Somaliji, ona ne bi došla do rezultata, a poslije toga vremena Italija, će dočekati vojnički slom i bankrotstvo u slučaju da Društvo naroda primjeni svoje sankcije.
TALIJANSKE NAMJERE NA JADRANU
Sukob s Aibesinijom mogao bi imati i balkanskih posljedica
»Journal« od 26 sept. piše: Talijanska mobilizacija na Breneru izazvala Je najveću pažnju. Jedan drugi postupak g Mussoinlija bio je mnogo manje zapažen iako je isto toliko značajan. Rimska vlada objavila je, da će nastaviti sa isplaćivanjem finansijske pomoći Albaniji.
Na prvi pogled, u pitanju su sitnice. Uporedjenja sa milijardama, uloženim u afrički pothvat, finansijska pomoć Albaniii zaista ne iznosi mnogo. Ah, ona zaslužuje veliku pažnju zbog svoga moralnog učinka.
što se tiče Albanaca, ona je za njm od interesa i i?, materijalnih razloga. Kralj Zogu ne uživa veliki autoritet, un je nedavno počeo da kažnjava jedan
pokušaj pobune sa najvećom strogo-šću, da bi uskoro za tim pristao na amnestiju. U sličnim slučajevima blagost ukazuje na slabost još više nego strogost. Tako se da i protumačiti, zašto je štićenik izišao u susret zaštitniku, čiju je sumnju bio izazvao. Odnosi izmeđju staratelja i štićenika nisu uvijek najne-viniji.
Albanija je zadala mnogo muke Italiji i prijeti poslije Tiranskog pakta. Me-djutim, ona je neophodna za Italiju. Bez njenog pristanka ne da se zamisliti uspješan nadzor nad Otrantskim Kanalom.
Sukob s Abesinijom mogao bi imati i balkanskih posljedica.
ĆEMO SE NADAJU GRCI DD SADAŠNJEGA SPORA
Mogućnost da Grci dobiju Cipar i Dodekanez
»Miinchnei Neuste Nachrichten«, ođ 23 septembra, donosi članak o Grcima i sukobu u Sredozemnom moru. Italija i Cn-cleska vrše neobične demonstracije u vodama Grčke. Protiv demonstracija talijanske mornarice grčka vlada je uložila protest v Rimu Protiv »normalnih« manevara engleske mornarice ne ulaže iako samo u jonskim vodama ima 80 jedinica engleske mornarice. U Ateni nikoga ne interesuje talijansko abesinski sukob, nego je sve uzbudjeno zbog _ mogućnosti englesko-talijanskog rata. Italija je stvo-
rila ogromna utvrdjenja na Dodekanezu, dok je Engleska ostavila Cipar neutvrdjen. Engleska je ipak nadmoćnija izuzev u zrakoplovstvu Kod obe najslavnije države u Istočnom Sredozemnom moru. kod Turske i Grčke simpatije su za Englesku. Grčka se nada, da bi mogla dobiti Cipar (od Engleske, ali prije toga će tražiti i dobiti Dodekanez kojega drže Talijani pod okupacijom od 1912 god. Op. ur.) kao što je prilikom dolaska Giure Prvog dobila jonska ostr-va. Ove nade u vezi su sa pitanjem kraljevine u Grčkoj.
NAPOLI, PALERMO, MESSINA, CATANIA I BARI PROGLAŠENI RATNIM ZONAMA
Napoli, Palermo, Messina, Catania i Bari su proglašeni ratnim zonama. U Napulju su popisani stanovnici koji u slučaju rata imaju da se sklone iz grada. Svi stanovnici osim činovništva, morat će da napuste grad. Načelnik Catanie je predao demisiju, jer ne raspolaže sredstvima za obranu stanovništva od eventualnog bombardovanja. Stanovništvo je uzrujano.
MUSSOLINI NEMA U AFRICI ONOLIKO VOJNIKA, KOLIKO SE HVALI DA IMA
TEK SA ZADNJIM TRANSPORTIMA BROJ VOJNIKA SE POPEO NA 200.000 VOJNIKA
Do 31 augusta broj vojnika upućenih kroz Suez u Afriku (izuzevši onih
12.000	bolesnih koji su se vratili), iznašao je 85.000. Od 1 do 9 septembra prole je kroz kanal još 22.084, što čini ukupno 117.000. Sa posljednjim transportima i s onim koji će se obaviti ovih dana, bit će još oko 30—40.000 ljudi u Istočnoj Africi. To znači ukupno 157 hiljada ljudi.
Eritrejski odredi iznašaju, koliko se čini po dosadašnjim podacima, oko 50 hiljada ljudi. Osim toga postoje Soma-lijci i 8.000 vojnika, koji su prije bili u Africi.
Početkom neprijateljstava, koja se očekuju od 10—15 oktobra, fašizam će raspolagati sa nešto iznad 200.000 ljudi razdijeljenih na dva fronta. Osim toga imat će i oko 50.000 radnika.
Sve to iznaša mnogo manje nego što fašizam kaže da ima, jer su još pred mjesec dana Mussolinijeve novine tvrdile da imaju u Africi 250.000 vojnika. Treba imati na umu, da su te trupe razdijeljene na dva fronta — u Somaliji i Eritreji — koje ne graniče i da uro-djeničke trupe ni jesu baš pouzdane.
PJEVANJE NA POLASKU U AFRIKU,
grobna Šutnja pri dolasku
U AFRIKU.
»Daily Telegraphu« javlja njegov naročiti dopisnik iz Eritreje o fizičkom i moralnom stanju italijanskih vojnika kad stižu u Eritreju. Dopisnik tvrdi da postoji najveći kontrast izmedju oduševljenja prilikom polaska iz Italije i grobnog cutanja onih koji se iskrcavaju pod smrtonosnim zracima sunca na Crvenom Moru.
BOLESTI HARAJU TALIJANSKU VOJSKU, A MLADIĆI SE U OĆAJU UBIJAJU
»Daily Herald« javlja da talijanski vojni krugovi u Italiji pokušavaju da uvedu red u Masaui. najvećoj luci Eritreje, preko koje ide gotovo sav ratni materijal namijenjen za abesinska bojišta.
Brodovi moraju da čekaju na red po nekoliko dana da bi ušli u luku. Mnoge se ladje vraćaju u Italiju sa polovinom natovarenog materijala.
U izvještaju se dalje tvrdi da nedjeljno u Eritreji oboljeva oko hiljadu talijanskih vojnika od tropskih bolesti i sunčanice. Nekoliko mladjih _ vojnika izvršilo je samoubistvo. jer nisu mogli da izdrže napore.
AMERIČKI KAMIONI I ŠVICARSKI TOPOVI U ABESINIJI
I Abesinc! su moderno oružani Što su vidjeli novinar!
Prigodom parade pred carem u Addis-Abebi strani novinari su imali prilike da vide jedan odred elitnih abesinskih vojnika. Evo kako ih opisuju:
Svaki je vojnik odjeven u novu laku uniformu, osim toga svaki vojnik ima novu čuturu i ranac u kojem se nalaze lijekovi i zavoj kao i drugo odijelo. Svaki vojnik imao je redenik sa 180 metaka, a mnogi vojnici su imali škare za rezanje bodljikave žice, noževe u koricama za krčenje puta u šumama i male lopate. Svaka je četa imala odjeljenje sa strojnim puškama sa četiri vojnika, sa strojnim puškama posljednjeg tipa a za njima osam mazgi sa strjeljivom. U- svemu je bilo oko
2.000	strojnih pušaka. Svaki bataljun ima potpunu sekciju Crvenog križa sa bolničarima i opremom na 12 mazgi. Ova je sekcija imala i opremu Plavog križa za konie i mazge. Sva je oprema izgledala najnovija i najbolja. Svaki je bataljun imao izvjestan broj novih teških topova i strjeljiva, koje su nosile mazge. Ovi topovi su najnovijeg tipa i izradjeni su u Švicarskoj. Bilo je i 16 novih amerikanskih kamiona sa protuavionskim topovima i po šest vojnika posluge. Topovi su novi i potpuno montirani, dok je svaki kamion imao punu rezervu strjeljiva i pogonskog goriva. Iza njih su išla četiri nova pokrivena kamiona Crvenog križa. Ovo je bio samo dio najmodernije vojske, dok će sva moderno naoružana vojska izvršiti paradu koncem ovog tjedna.
Reuter javlja, da se u stranim krugovima u Addis Abebi vjeruje, da će car Haile Selassie moći da mobilizira najmanje
750.000	ljudi to za razmjerno kratko vrijeme.
ŽALNI KONCERT DRUŠTVA „TABOR" V LJUBLJANI
V ponedeljek dne 7 oktobra priredi pevski zbor društva »Tabor« v Ljubljani žalni koncert v spomin na prvo obletnico tragične smrti Vitežkega kralja Aleksandra I. Zedinitelja. Koncert se bo vršil v frančiškanski cerkvi ob 8 uri zvečer.
Pevski zbor našega najagilnejšega društva si je v Ljubljani v teku zadnjih let priboril velike zasluge in je na glasu kot zelo dober, kar moramo še bolj upoštevati, posebno zaradi velikega števila zborov, ki imajo večje pogoje za obstoj in napredek. Zbor vodi naš znani pevovodja g. Fr. Venturini. kateremu gre vsa zasluga, da se je zbor povzpel do take višine. Program je sledeči:
1.	Guillemand: »Tema in variacija« — orgle igra čast. pater Ačko;
2.	G. J. Rott: »Oče naš« — mešani zbor poje društvo »Tabor«;
3.	B. G.: »Largo« — violina solo igra prof. g. K. Vekjet, orgle čast. pater Ačko;
4.	St. Premrl: »Moja mati« sopran Sfilo, poje koncertna pevka gdč. Justina Dolenc, orgle č. pater Ačko;
5.	P. H. Sattner: »Post comunnio« — orgle igra č. pater Ačko;
6.	Z. Prelovec: »Zdrava Maria« — poje mešani zbor s sopranom solo in spremljanjem orgel izvaja društvo Tabor, sopran solo gdč. Dolenčeva, orgle č. pater Ačko;
7.	Dr. D. Šavara: »Kvišku srca«, — tenor solo poje operni pevec g. A. Jarc; orgle g. dr. D. Švara;
8.	G. Tartini: »Grave« — violina solo igra prof. g. K. Vekjet, orgle č. pater Ačko;
9.	R. P. Batista: »Jezus moja sladkost« — sopran solo s spremljevanjem violina in orgel, poje koncertna pevka gdč. Justina Dolenc, violino igra g. prof. K. Vekjet; orgle č. p. Ačko;
10.	A. Foerster: »Slavospev junaka» — mešani zbor s tenor solo in spremljanjem orgel, poje društvo Tabor, tenor solo g. A. Jarc, orgle č. p. Ačko;
11.	Srozig: »Preludij in fuga« — orgle igra č. p. Ačko.
ING. RIKO ŠAPLJA JE ODŠEL Z JESENIC
VELIKE DENARNE KAZNI ZA PRESTOPKE OB MANEVRIH
Trst, septembra 1935. (A g i s). Za orestopke ob zadnjih velikih poskusnih zračnih napadih so oblasti naložile visoke denarne kazni za razne malenkostne prestopke. Faktično ni bilo ponoči nobenih napadov ali podobnega, vendar pa so vse one, ki so slučajno imeli kakšno okno premalo zastrto, kaznovali z visokimi denarnimi globami. Tako pravijo, da so oblasti v Trstu inkasirale na ta način 180.000 lir.
OGENJ V LOMEH PRI ČRNEM VRHU
H o t e d rš i c a, 30 septembra 1935. — (A g is). V Lomeh pri Črnem vrhu je pretečeni teden izbruhnil požar na posestvu Karla Rudolfa. Omenjenega ni doma, nahaja se v politični konfinaciji, na katero je bil obsojen za tri leta. Požar, ki je upepelil hlev in gospodarsko poslopje, je baje zanetila strela. Že itak prizadeta družina je s to nesrečo gospodarsko popolnoma uničena.
BREZOBZIRNO POSTOPANJE OFICIRJA F A3. MILICIJE
Št. Peter na Krasu, 25 septembra 1935. (A g i s). — Pred dnevi je tenente obmejne milicije, ki ima svojo postojanko tudi v Koritnicah pri Knežaku, pridrvel v hišo Franca Sterleta ter imenovanega pretepel. Očital mu je, da je o njem raznesel neke privatne in neresnične govorice. Sterle se je sicer zaradi surovega in brezobzirnega oficirjevega postopanja pritožil na merodajnem mestu, toda brez uspeha.
LETINA NA PIVKI
Postojna, oktobra 1935 (Agis). — Letošnja suša, ki je pri nas vendar malo bolj prizanašala kot pa na Krasu, je zadala tudi Pivki veliko škode, zlasti pa spodnji, ki je zelo občutljiva za sušo. Krompirja ne bodo pridelali prav nič, še semenja ne, žita zelo malo, fižol ne rodi, ker je zemlja prešibka. Sadja nimajo, v poštev pride le seno, ki ima letos primerno ceno, vendar pa so, kar je bilo boljšega že pokupili za vojaščino, sedaj pa se je tudi trgovina s senom že ustavila. Najhujše je pa dejstvo, da bo letošnja jesen v naših shrambah taka, kot je bila spomlad, če ne še slabša.
Pred kratkim je bil premeščen z Jesenic v Celje ing. Riko Šaplja. Zato so vsi Primorci, ki stanujejo na Jesenicah in okolici, začutili veliko izgubo v svojem ožjem krogu. Imenovani je bil izredno priljubljen med vsemi. Bil je več let podpredsednik našega društva »Soče« in vedno agilen, ter zelo socialno čuteč človek, če je le mogel je našega človeka zaposlil na železnici ali pa kje drugje. Zato so vsi tisti, ki so ga poznali, cenili, posebno pa bodo tisti, katerim je s svojo roko in s svojim srcem pripomogel do kruha, občutili izgubo svojega tovariša v teh hudih časih. Ti^ga bodo vedno ohranili v lepem in hvaležnem spominu.
POSLEDICA SUŠE NA KRASU Trst, oktobra 1935 (Agis). — Letošnja suša, ki je trajala nepretrgoma več mesecev, pravega dežja pa ni bilo zlasti na Krasu skoro vse leto, je zelo prizadejala letini na Krasu. Pravijo da je vse tako uničeno, da ni ničesar pričakovati. Strah pred bližajočo se zimo in praznimi shrambami je med ljudstvom čimdalje večji.
NAŠA KULTURNA KRONIKA
PREDAVANJE STIPE VRDOLJAKA O NAŠEM NARODU POD ITALIJOM
TRGOVINA NAŠEGA ROJAKA
Naš rojak Šorli Srečko iz Tolmina je pred kratkim odprl v Ljubljani v družbi z M. Samido trgovino s čevlji, galanterijo, perilom in modnimi predmeti na Tyrševi cesti 53. (Dunajska cesta, Bežigrad) pod firmo Samido & Co. Trgovina nudi veliko izbiro vseh vrst blaga svoje stroke in po nizkih in konkurenčnih cenah. Trgovino toplo priporočamo vsem primorskim rojakom.________
ZAPOČELO JE ZADNJE ČETVRTGODIŠTE
MOLIMO PRETPLATNIKE DA NAM NA POČETKU OVOG ZADNJEG ČETVRT GODIŠTA DOZNAČE DUŽNU PRETPLATU. KOME JE ISTEKLA PRETPLATA MOLIMO GA DA JE OBNOVI, A STARE DUŽNIKE MOLIMO DA NAM PODMIRE ZAOSTALU PRETPLATU KAO I PRETPLATU DO KONCA OVE GODINE.
PRETPLATNICI UZDRŽAVAJU LIST, ulica
Na m prednjačkom sokolskom tečaju u Splitu predavao je naš saradnik i urednik »Sokola na Jadranu« g. Stipe Vrdoljak o našem narodu pod Italijom.
NOVI BROJ »MALOG ISTRANINA«.
Izašao je iz štampe prvi broj za ovu školsku godinu tog našeg jedinog dječjeg lista. I ovaj broj je, kao obično, bogat sadržajem i slikama. Osim raznih kraćih zanimivosti na koricama, u ovom broju s slijedeći prilozi:
E. R.: Napred jasno zacrtanim putom; Gabrijel Cvitan: U berbu; E. R-ć: Lula (ilustrirano); Gabrijel Cvitan:	Istarskoj
djeci na početku školske godine; Fućek Martin: Ivica; Gabrijel Cvitan: Učka; Dr. A.: Groždja, mnogo groždja, Majmun Klok. mali Jožić i njihove vragolije (ilustrirano), Abesinija, i na kraju jedna novost: dječje novine, gdje su u kratko izneseni važniji dogadjaji u svijetu kroz zadnje vrijeme. Osim pobrojanih priloga u listu su razne šale, pošurice, igre, rebusi itd.
List uredjuje g. Ernest Radetić, a stoji 10 dinara godišnje. Izlazi jedanput mjesečno, a naručuje se na adresu Uprava Malog Istranina«, Zagreb, Boškovlćeva 20 ili na telefon br. 59-31.
USPJEH NAŠIH ZEMLJAKA* VOĆARA
Jedan zagrebački popodnevni list u svojem izvještaju sa tržišta (»Večer« u broju od 13 sept.) opisuje kako je ovogodišnje voće što se doprema na prodaju u Zagreb iz okolice Zagreba izvrsne kvalitete. Dalje spominje kako naše voće počinje s najvećim uspjehom konkurirati inozemnom voću tako, da na pr. breskve iz okolice Zagreba nimalo ne zaostaju kvalitetom za najskupljim inozemnim breskvama. Mora se medjutim naglasiti, kaže doslovce list, da te breskve stižu većim dijelom iz okolice i mjesta Podsuseda, Vrapča, Stenjevca i ostalih mjesta zapadne okolice zagrebačke, a prvi su takove breskve počeli uzgajati Istrani.
Drago nam je, da su naši vrtlari i voćari emigranti stekli ovako dobar glas i priznanje sa svojim naprednim produktima na zagrebačkom »placu«.
CESTO ŠEMBIJE (PIVKA) — TRNOVO POPRAVLJAJO
Postojna, oktobra 1935 (Agis). — Del pivške ceste, in sicer iz Šembij do Trnovo že delj časa popravljajo in urejujejo. Cesta bo v vsej dolžini tudi ka-tranirana. Z delom bodo skoro končali.
NOV VOJAŠKI VODNJAK
Koritnica, oktobra 1935 (Agis). V naši vasi so pričeli z vrtanjem v zemljo. Pravijo, da nameravajo narediti vodnjak v vojaške svrhe. Pri delu so zaposleni sami vojaki. Kot je preračunano, bodo skopali 35 m globoko jamo in pri tej globini upajo, da bodo prišli do vode. Vodnjak kopljelo poleg Volasove-ga gospodarskega poslopja.
FURLANSKI JEZIK NA KONGRESU V GORICI
V Gorici se je vršil pred kratkim kongres na katerem se je razpravljalo samo o furlanskom jeziku. Kljub strogemu unitarizmu ki vlada v Italiji vidimo, da se gojijo še vedno posamezni dialekti in da se tudi javno o tem razpravlja na kongresih.
(Agis).
FAŠISTI OTVARAJU- SVOJ DOM U PRISUSTVU SENATORA TACONI-A
Dubrovnik, oktobra 1935. — Tridesetog o. mj. su na svečan način otvorene nove prostorije društva »Unione Italiana« koje su sada otvorene u bivšim prostorijama Ors-a. Na svečanom otvaranju bila je prisutna čitava talijanska kolonija u Dubrovniku, na čelu sa talijanskim konsulom, te barunom Maineri. Iz Splita je za ovu svečanu prigodu stigao g. Taconi, senator.
MALE VESTI
Ako Italija pobijedi Abesiniju veéi, dio vojnika koji su poslati sada u Eritreja bit će kasnije kolonisti u osvojenim pokrajinama. Njima je obećana ne samo zemlja nego i velika novčana pomoć prilikom podizanja imanja u Abtsiniji.
Ako...
*
Pierre Cot, bivši francuski ministar
avijacije, sadanji pretsjednik Parlamentarne komisije za vazduhoplovstvo i jedan od najuglednijih vodja radikal-socijalističke stranke, postao je pretsje-dnikom Komiteta za obranu abesinskog naroda.
Pierre Cot je izjavio saradniku antifašističkog lista »La Difesa« da će svim silama poduprijeti borbu koju vodi Talijanski antifašistički komitet-protiv fašističke akcije u Istočnoj Africi.
*
Guerilski rat će voditi Abesinci protiv Talijana, kako se Talijanima ne bi dala prilika za oftvorenu borbu. Duž čitave granice bit će postavljena, manja odjeljenja koja će imati za dužnost da neprestano napadaju iznenada veće talijanske jedinice i da im ne dadu mira dan i noć.
*
Abesinska vlada je sedaj nakupila že okoli 200.000 konj za vojne namene.
KOMEMORACIJA U DRUŠTVU „ISTRA" U ZAGREBU
Društvo »Istra« u Zagrebu na Prvu obljetnicu smrti Viteškog kralja Aleksandra I Ujedinitelja nrirediuie komemoraciju u sriiedu dne 9 oktobra u 7 sati navečer u dvorani »Kola«, na trgu Kralja Aleksandra.
Pozivliu se svi istarski emigranti, nastanjeni u Zagrebu, da prisustvuju ovom odavaniu počasti blagopokojnom kraliu.
«
Ujedinjeni komitet Druge i Treće internacionale na svojoj posljednjoj sjednici riješio je da pozove radništvo cje-log svijeta da potpomogne sankcije koje Društvo naroda bude preduzelo protiv izazivača rata.
*
Angleška trgovinska komora zahteva od zavoda za pospeševanje prekomorske trgovine da stori pritisk na italijanske trgovinske kroge za izplačilo dolgov Angleški. Dolgovi italijanskih trgovcev angleškim firmam znašajo samo za oblast Bradford okoli 850.000 funtov šterlingov, in sicer samo za volno, dočim so dolgovi za premog mnogo večji. Angleški izvoz premoga se je v avgustu zmanjšal za 85 tisoč ton v istem mesecu
*
Italija je pričela najemati v Siriji delavce za svojo kolonijo Eritrejo. Tu pa so se pričele velike protestne skupščine z zahtevo, da sirske oblasti zabra-nijo Italijanom to delo. čudno zgleda, da ne jemljejo raje svojih delavcev iz Italije, kjer je še vedno dovolj brez-poselnih.
*
Kongres omladine proti ratu i fašizmu u Detroitu. (Amerika) trajao je sedam dana. Bila su zastupana 2 milijuna članova, počevši od katoličkih i protestantskih vjerskih organizacija do socijalista i komunista.
*
Turski general Vahib paša stupio je u službu abesinske vojske. Vahib paša imenovan je vrhovnim zapovjednikom abesinske južne fronte na granici Abe-sinije i talijanske Somalije.
*
Anglija je vsled mednarodnega položaja ki je nastal vse svoje izletniške brodove, ki so bili namenjeni za Italijo usmerila drugam. Vse parobrodne družbe vršijo priprave za izmenjavo programa izletniških potovanj.
*
Kanadska delavska stranka je na svojem letnem kongresu izdala resolucijo, v kateri izjavlja, da bo pomagaia po svoji moči pri izvrševanju sankcij proti Italiji, ako bi ta izvršila napad na Abesinijo.
*
Italija je kupila v septembru 4 velike ameriške brodove, in sicer »San Diego«, »San Pedro«, »San Domingo« in »San Hu-lian« last »Atlantsko-pacifistične paropiov-ne družbe«. Te brodove je kupila Italija po zelo ugodni ceni, skoro kot staro železo.
ABESINSKI POSLANIK n Ankan dobio je ponudu od petnaestoriee ruskin, turskih i čeških avijatičara da se bore u abe-sinskoj vojsci protiv Italije.
***
U VATIKANSKOM GRADU sagradjeno je ovih dana veliko podzemno sklonište za slučaj avionskog bombardovanja. Jedna naročita kabina odredjena je za Papu j kardinale.
***
VATIKAN JE POTPISAO sa talijanskom vladom konvenciju prema kojoj će u slučaju avionskog napadaja na Rim biti sakriven umjetnom maglom i Vatikanski grad. Zamagljivanje će, razumije se, izvršiti tali-jenska državna avijacija.
***
AKCIONARI SUESKOG KANALA sazvali su vanrednu skupštinu koja će se održati 7 oktobra. Na ovoj skupštini raspravljat će se uglavnom o eventualnom zatvaranju Sueskog Kanala u vezi sa talijansko-abesinskim sukobom.
RIJEKA* ADDIS AiBEBA I GABRIELE D1*ANNUNZIO
Danas mi je banula Ninetta smijući se grohotom.
— što se smijete? — upitah.
— Kako da se ne smijem. Malo prej me je pitala na Korse jedna Gromnis-ćica, da ca su te banderi vane i zac su danas butigi zaprte? Ja sam njoj rekla, da ca ne zna, da je danaska — la Santa Entrada? Nato se )e neboga zenska malo zamislela i rekla:
__Ja znam, da va našem kalanđa-
rije imamo svakakoveh svetic, ma ja se nikako ne morem spametit, da je mej njimi i ova Svetica, šanta Intrada! — santa Intrada! Bas ću malo pitat našega piovana od ke sorti je ta Svetica. I sia je napred.	^ x a
Ja sam na to rekao, da to ni nikakvo čudo, jer da je na Rijeci bilo finih dama, koje su mislile, da je i Sem Benelli nekakav svetac, jer su mu izgovarale ime : San Benelli. A i D Annunzio koji se inače zvao Rapagnetta sama je sebe okrstio imenom Arhanđela Gabriela — pa i ovaj rat protiv Abesinije zovu već: la guerra santa. Tutti santi in Italia!
Kako svi znaci kažu, taj će se rat voditi bez učešća komandanta D/Annun-zia. Istina, stari je griješnik rodjen godine 1863, prema tome sada su mu sedamdeset i dvije godine, ali što je to za jednog vojnika — njegova kova? I Moltkeu je g. 1871 bilo gotovo toliko godina, a jedva koju godinicu je bio mladji od njega Hindenburg, kad je učinio ono što je učinio u Mazurskim jezerima. — Treba znati još i to, da je ono u Istočnoj Pruskoj bilo jos takozvano pokretno ratovanje, skopčano s velikim naporima, ali Hindenburgu to nije ni najmanje smetalo.
Da se u ovom abesinskem ratu radi o'kakvom nepokretnom ratovanju, kao što je bilo ono prije 16 godina na Rijeci, možda bi se i D’Annunzio prijavio, jer onakvo nepomično ratovanje nije naposljetku ni tako strasno. Ono na Rijeci bilo je upravo šaljivo. — D’Annunzio je stigao na čelu svojih legionara cestom, što vodi fz Trsta na Rijeku. Na Mlaci dočekao ga je general talijanske regularne vojske Pittaluga, tobože da mu spriječi ulazak u grad. No čim mu je D’Annunzio doviknuo, neka puca (Sparate!) dobri mu je Pittaluga pao u naručaj i kroza suze kazao:
— Ne, dragi Pjesniče, general Pittaluga ne će da prolije ni kapi bratske krvi. Uđite vi sa svojima u grad, e — viva Fiume italiana!
I D’Annunzio je ušao sa svojima u grad i lijepo se razvagnio u palači bivših madžarskih guvernera i — nikome ništa. Došao i ostao. Niti ga je ko smetao. A ko da ga smeta? U gradu je našao regularnu vojsku, svud uokolo, od istarske Rivijere pa sve do Bakra, ta ga je bratska vojska zaokružila, tako da nije bilo teško ni opasno derati se : a noi! i ej a, ej a, alala!
A svega toga u Addis Abebi nema.
Nema još tamo talijanske regularne vojske, nema generala Pittaluge, da Pjesnika-Vojnika (Poeta-Soldato!) dočeka sa cjelovom oduševljenja. I zato će se tamo dolje i sve izvršiti bez njega, bez auktora romana »Forse che si forse che no« (Može da bidne a može i da ne bidne).
D/Annunzio mogao bi u pretstojećem ratu da dođe u račun tek u jednom slučaju, i to u ovom: Mussolini nav jesti rat i talijanska vojska započne operacijama. Onda se najednom pojave
interalirci poslani od Lige Naroda, da narede Negusu nek se smjesta povuče sa svojom vojskom do Ugande, na samu granicu svoga carstva i da tamo čeka na riješen je etiopskog pitanja. —
Sve to po recentu jedne druge in ter a-lirane komisije, koja je u novembru 1918 odredila, da se naš komandant Maksimovič povuče sa svojim pukom u Kraljevicu i da tamo čeka riješenje jadranskog pitanja. I tako bi talijanska vojska ušla u Addis Abebu i sa svih bi je strana zaokružila, na dugo i na široko. Međutim bi se u Ženevi vijećalo kao ono u Parizu. I redali bi se i razni predloži, i projekti kao ono o Rijeci, možda bi čak izišao i Tardieu s kakvim »Statom cuscinettom«, kad eto ti jednog dana, kao iz vedra neba grom, prenerazila bi Evropu vijest, da je u Addis Abebu stigao sa svojim legionarima D’Annunzio, zatekao tamo generala Pittalugu, koji ga je pozdravio sa cjelovom i sve bi slijedilo kao ono na Rijeci. Pred jednim takvim »fait acompli« Evropa bi se poklonila, povukla svoje čete i dala svoj blagoslov.
Sve kao onda, kad se ono radilo o kvarnerskoj Addis Abebi... Rokac.
■------------------ “	~z TTrnrtniSiVD t „„rava nalaiB se n Zaerebu, Masarykova ulica za. IX. - Broj čekovnog računa 36.789. - Pretplata; Za ellelu godinu 50 dinara; ta po godine «
•Istra. Izlazi svakog tjedna n petak. - Uredništvo 1 uprava natóze se n .aagTeD ,	cijeni kn. - Vlasnik 1 izdavač: KONZORCIJ »ISTFA«, Masarykova ul. 28 II. Telet. br. 67-80. _ Urednik:
dinara; za Inozemstvo dvostruko: za	pran Bračič, advokat. Samostanska 6. _ Tisak: Stočajnina Jugoslovansko Stampe d. d.. Zagreb. Masarykova 28a. - Za tiskaru
Ivo Mihovilović Jukićeva ul. 36 - Za uredništvo odgovara, ur. tran «rao	polauović, Zagreb. Dica broj 131.