Svoje pravice hoda uveljavili železničarji le z združeno močjo. Zavedajte se tega, trpini in organizirajte se vsi v USŽ.
Intervencija Ujedinjenoga Saveza pri novem ministru saobraćaja.
lovni pogoji in položaj do danes še ni urejen s kakim definitivnim zakonom, se obračamo do Vas, gospod' minister, da izvolite posvetiti delavskim vprašanjem posebno
pažnjo ter odrediti, da se ugodno reši naša prošnja za izplačilo diferenc delavcem, odobrenje naknadnih kreditov in povrnitev prejšnjih voznih ugodnosti.
Savez za izplačilo diferenc delavcem. — Predlogi za novi delavski pravilnik. — Naknadni krediti za progovno delavstvo odobreni. — Savez za odpuščene železničarje. — Naši predlogi za ureditev delovnega časa, izmenjavo zakona, pravilnika sporednih prinadležnosti in službene obleke.
V četrtek, dne 26. septembra 1929, je bila od g. ministra saobraćaja Radivojevića v daljši intervenciji sprejeta deputacija Ujedinjenega Saveza Železničarjev Jugoslavije, katero je predstavil ministru Dragiša Lapčevič in katero so sestavljali sledeči sodrugi: F. Jernejčič, skladiščni delavec za ljubljanski sekretarijat, G juro Brlić za zagrebški, Gjorgje Gjurič za sarajevski in B. Krekič za beograjski sekretarijat.
V to intervencijo savez ni šel radi kakih agitacijskih razlogov, marveč se je na njo pripravljal skozi cela dva meseca, sklical je celo vrsto strokovnih sekcijskih konferenc, z zastopniki najširših železničarskih mas je predelal ves materijal, ki naj se predloži ministru saobraćaja ter je vse predloge poslal še na vseh 76 podružnic v državi, da se pred predložitvijo ministru, izjavijo o njih. Lahko rečemo, da je pri izdelavi predlogov in resolucij sodelovalo na tisoče najboljših naših sodrugov in da predstavljajo ti predlogi res edino prave zahteve železničarjev. Še eno moramo povdariti: nismo postavljali demagoških zahtev, nismo licitirali, ampak smo imeli pri postavitvi zahtev pred očmi današnji položaj državnih prometnih naprav in današnji položaj osobja ter smo postavili zahteve na podlagi pravil: pošteno in vestno delo ter zato pošteno plačilo, ki naj omogoči železničarju dostojno življenje.
Naša deputacija je bila prva, ki jo je sprejel g. minister saobraćaja ter je predložila ministru sledeče zahteve:
a) za delavsko osobje in profesioniste dve vlogi, v katerih eni se zahteva ureditev najnujnejših tekočih zadev in v drugi pa uzakonjenje delavskega pravilnika. Radi razumevanja prinašamo obe vlogi v slovenščini in hrvaščini:
Gospodu Ministru Saobraćaja
Beograd.
Podpisanemu savezu je čast obrniti se do Vas s prošnjo, da se:
_a) odredi izplačilo dolgujcče diference in železniškim delavcem in profesionistom za čas od 1. septembra 1923 do dneva prevedbe na urnine na podlagi naredbe ministra saobraćaja, štev. 72/1923 in odloka G. D. br. 7355/23,
b)	da se odobri zadosten naknadni kredit oblastnim direkcijam1 za povišanje urnin delavcem in posebej še direkciji Zagreb za gradbeno odelenje, da se ukine odpuščanje progovnih delavcev in njih pošiljanja na brezplačen dopust,
c)	da se izmenja pravilnik o voznih ugodnostih v toliko, da se tudi delavskemu osobju povrne one vozne ugodnosti, ki jih je že imelo, pa so bile v teku zadnjih let odvzete.
To predstavko utemeljujemo s slečimi razlogi:
a) na podlagi odloka G. D. br. 7355/23 bi se moralo vse delavce prevesti iz plač, določenih v čl. 7 začasnega pravilnika iz leta 1920, na urnine s 1. septembrom 1923. Prevedba pa se je izvršila kasneje, in sicer najprej v delavnicah, za tem v kurilnicah, I progovnih sekcijah in najkasneje na postajah. Enako se je prevedlo najprej delavce na progah državne železnice, a dosti kasneje na progah bivše južne železnice. Tako so bili postajni delavci bivše južne železnice prevedeni šele s 25. avgustom 1924, to je celo leto po objavi ministrovega rešenja. Vsi ti južno-železniški delavci imajo že po : rešenju ministra saobraćaja V. Jankoviča, j Pov. štev. 3 iz leta 1923, pravico na vse ; prejemke, katere prejemajo državni želez- : ničarji.	j
Ko se je sprejelo monopolsko posojilo, i so vsi delavci pričakovali, ker je njih ma- 1 terijelni položaj zelo slab in je na tisoče I delavcev, katerih mesečni prejemki ne do- | segajo Din 800.—, da bodo oni v prvi vrsti i dobili izplačane diference. Med tem1 so se j diference izplačale vsemu nastavljenemu i osobju, delavci pa do danes še niso dobili teh zaostankov.
Delavski zaupniki, izvoljeni na podlagi zakona o zaščiti delavcev, so se obrnili že početkom1 junija 1929 iz območja vseh oblastnih direkcij do ministrstva s prošnjo-, da se tudi delavcem gre na roko in izplača • diferenca, a do danes še niso dobili nikake rešitve. Poleg tega se je tudi centralna upra- i va podpisanega saveza obrnila do g. mini- ! stra saobraćaja dr. Korošca dne 24. julija i 1929 s prošnjo, da se izplača diferenca, pa ! do danes ta prošnja še ni rešena. V prigibu j Prilagamo prepis rešenja Generalne direk- | Clie br. 7355/23 in prosimo, da se določi za- I Posten kredit ali iz monopolskega posojila / j“1 iz izrednih kreditov, da se še v teku ga leta izplača delavskemu osobju diferenca.	i
a.,„ k) Enako se je naš savez obrnil že
2e ter ™]kuV: kreditov za delavske PošinanieTr^3 redllkciia urnin in g liubban^i aVC6V "ua brezplačen dopus “Obanski m zagrebški ter sarajevski
rekciji je na pr. polno delavcev z več službenimi leti in številno družin, katerih urna plača znaša le Din 3,— in mesečni prejemki skupaj Din 600.—. Regulacija delavskih plač se ni vršila radi pomanjkanja kreditov, a leta 1927 s 1. aprilom se je izvedla redukcija urnin za 10%. Položaj delavstva na železnicah je danes neznosen ter primanjkuje dobrih delovnih moči in je tako nastopilo stanje, ki je uradno ugotovljeno v razpisu M. S. br. 72/23.
Iz območja progovnih sekcij Bjelovar, Split in še nekaterih edinic nam javljajo naše podružnice, da se delavce odpušča kar v skupinah ali da se jih pošilja po 10— 20dni na brezplačen dopust (na pr. Virovitica, Pakrac), a delo na progi ostane neizvršeno in to tik pred zimo, kar more imeti za posledico prometne nezgode in s tem v zvezi veliko materijalno škodo za državno prometno napravo, katera bo sigurno dosti večja kot kredit, ki je sedaj potreben za stalno zaposlitev vseh progovnih delavcev. Na intervencijo smo dobili od zagrebške direkcije odgovor, da se je moralo delavce odpustiti zaradi pomanjkanja kredita in ker ni izgleda, da bi minister prometa odobril naknadne kredite, se lahko odpuščeni delavci iščejo privatna zaposlenja.
Prosimo Vas, gospod minister, da bi tej predstavki poklonili Vašo posebno pažnjo ter odredili poedinim direkcijam zadosten naknadni kredit, da se ukine odpuščanje ali pošiljanje delavcev na brezplačni dopust ter zopet regulira delavske dnevnice, dokler ne stopi v veljavo definitivni delavski pravilnik.
c) Z zadnjimi izmenjavami pravilnika o voznih ugodnostih, se je odvzelo delavskemu osobju, provizionistom, miloščinarjem in rentnerjem ter njih družinam pravico na ukoričene legitimacije, na osnovi katerih bi se mogli posluževati režijske vožnje na železnici, dalje pravico na brezplačne karte za inozemstvo in pravico na letne brezplačne karte za ono osobje, katero stanuje izven službenega mesta ter se vozi dnevno na delo. Naš savez se je že z več predstav-kami obrnil na Generalno direkcijo in na Ministrstvo saobraćaja s predlogi in prošnjami, da se gre delavskemu osobju na roko- ter povrne že uživane vozne ugodnosti. Delavsko osobje dobiva danes lične listne legitimacije, veljavne za celo leto, katere stanejo državno-saobračajno ustanovo mnogo denarja, ker se menjajo vsako leto in istotako se potroši za izstavljanje istih vsako leto dosti delovnih sil, katere bi se mogle drugje racionelno zaposliti.
Z ozirom na prednavedeno, prosimo Vas, gospod minister, da bi čimprej pristopili k izdelavi novega pravilnika o po-vlaščeni vožnji in v tem pravilniku zagarantirali vsemu delavskemu osobju, aktivnemu in vpokojenemu, njih družinam, milo-sčinarjem in rentnerjem, ukoričene legitimacije s pravico na režijsko vožnjo kakor regulisanemu osobju, dalje, da se povrne delavskemu osobju brezplačne vozne karte za vožnjo na delo in prizna temu osobju pravico do brezplačnega prevoza premoga m drv. A otrokom delavca, da se prizna za vožnjo v solo ali za učenje obrta brezplačne karte kakor otrokom nastavljenih uslužbencev.
V imenu delavstva-, zaposlenega v državnih saobračajnh ustanovah, katerega de-
Gospodinu Ministru Saobraćaja
Beograd.
Potpisanom savezu čast je obratiti se do Vas, gospodine ministre, molbom, da se
a)	odredi isplata dugujuće diferencije i željezničkim radnicima te zanatlijama za vrijeme od 1. septembra 1923. god. do dana prevodjenja na satnine prema naredjenju ministarstva saobraćaja br. 72/1923 i odluke G. D. br. 7355/23;
b)	da se odobri dostatan naknadni kredit oblasnim direkcijama za regulisanje satnina radnicima te posebno direkciji Zagreb za gradjevinsko odelenje, da se ukida odpuštanje pružnih radnika i njih slanje na besplatan dopust;
c)	da se izmjeni pravilnik o voznim pogodnostima time, da se i radničkom osobju povrati one vozne pogodnosti, koje su već imali pa su jim bile u toku poslednjih godina oduzete.
Ovu predstavku utemeljujemo sa slijedećim razlozima:
a)	prema odluci G. D. br. 7355/23 moralo bi se sve radnike prevesti sa plata, določenih u čl. 7 privremenog pravilnika iz godine 1920, na satnine sa 1. septembrom 1923. god. Prevodjenje pak se je izvršilo, kasnije i to postepeno najprije u radionicama, za tim u ložionicama, sekcijama za održavanje pruge i najkasnije na stanicama. Isto tako najprije se je prevelo radnike na prugama drž. željeznice, a puno kasnije na prugama bivše južne željeznice. Tako su bili radnici na stanicama bivše južne željeznice prevedeni tek s 25. VIII. 1924, to jest jednu godinu posle obnarodovanja ministarskog rešenja. Svi ti južno-željeznički radnici madu već po riješenju g. ministra saobraćaja V. Jankoviča, Pov. br. 3 iz god. 1923 pravo na sve prinadležnosti, koje će imati i državni željezničari.
Ko se je zaključio monopolski zajam su svi radnici pričekovali. jer je njihov materijalni poležai vrlo loš te ima hiljade radnika, kojih mjesečne prinadležnosti ne dostignu 800 dinara, da će oni u prvome redu dobiti isplaćene diferencije. Medjutim isplatile su se diferencije svom regulisanom osoblju, dok radnici do danas još nisu dobili ovih zaostataka.
Radnički povjerenici birani na osnovu zakona o zaštiti radnika obratili su se početkom juna 1929 iz sviju oblasnih direkcija do ministarstva saobraćaja sa molbom da se i radnicima izadje u susret te isplati diferencija, a do danas niso još dobili nikakvog rešenja. Pored toga se je i centralna uprava potpisanog saveza obratila K- ministru saobraćaja dr. Korošcu sa mol-D°nbza isplatu diferencije pod br. MDO-379 od 24. jula 1929, koja molba do danas još mje bila riješena. U prilogu prilažemo jedan Prepis rešenja Generalne direkcije br. 7355/ 43 te molimo, da se odredi dostatan kredit ono iz monopolskog zajma ili vanrednih Kredita, da se još u toku ove godine isplati radničkom osoblju diferencija.
IsL°„tako se i6 naš savez obratio
nrprict9'^ k	min'stru saobraćaja
predstavkom MDO-466 radi odobrenja naknadnog kredita. U svim oblasnim direkci- i jama posebno pa u direkciji Ljubljana i ! /.agreb te Sarajevo nedostaje kredita za radničke nadnice te se priprema redukcija ' satnina i pošilj’anje radnika na besplatan i dopust. U ljubljanskoj, zagrebačkoj i sara-jevskoj direkciji ima puno radnika sa po vise godina službe i mnogobrojnm rodbinama, kojih satnina iznosi tek Din 3,— ili mjesečne prinadležnosti ukupno Din 600.—.
Regulacija radničkih nadnica nije se vršila zbog pomanjkanja kredita, a god. 1927 provela se ie redukcija radničkih satnina za 10% i to sa 1. aprilom. Roložaj radnika na željeznicama danas je neznosan te nedostaje dobrih radnih snaga te je opet nastupilo stanje koje je zvanično utvrdjeno u raspisu MS br. 72/2z.
Iz območja sekcija za održavanje pruge u Bjelovaru, Splitu i još nekih jedinica javljaju nam naši pododbori, da se radnike odpušta sa rada u grupama ili da se jih šalje po 10 do 20 dana (na pr. Virovitica, Pakrac) na besplatan dopust, a rad na prugi ostaje neizvršen in to tik pred zimom, šta može imati kao posledici! saobraćajne nezgode i time u vezi velike materijalne štete za državnu saobraćajnu ustanovu, koje će biti sigurno daleko veće kao kredit, koji je sada potreban za stalno zaposlenje sviju pružnih radnika. Na intervenciju smo dobili od zagrebačke direkcije odgovor, da se je radnike moralo odpustiti zbog pomanjkanja kredita i pošto nema izgleda, da bi ministar saobraćaja direkciji odobrio naknadne kredite, mogu si odpušteni radnici tražiti privatna zaposlenja.
Molimo Vas, gospodine ministre, da bi ovoj predstavci poklonili Vašu posebnu pažnju te odredili sjedinim direkcijama dostatan naknadni kredit, da se ukloni odpuštanje ili slanje radnika na besplatan dopust te opet regulira radničke nadnice, dok ne stupi na snagu definitivan radnički pravilnik.
mm pogodnostima oduzelo se je radničkom osoblju, provizionistima, milostinjarima i rentnerima te njih porodicama pravo na ukoričene legitimacije, na osnovu kojih bi se mogli služiti sa pogodovnom vožnjom na željeznici, dalje pravo na besplatne karte za inostranstvo i pravo na godišnje besplatne karte za ono osoblje, koje stanuje van svog službenog mjesta te se vozi dnevno na rad. Naš savez se je već sa više predstavkama obratio tako Generalnoj direkciji kao Ministarstvu saobraćaja prijedlozima i molbama, da se i radničkom osoblju izadje u su-s[.etDte ,p?}(rati ved uživane vozne pogodno-sti Radniclro osoblje dobije danas lične listne legitimacije važeće za godinu dana, koje stanu državnu saobraćajnu ustanovu puno novaca jer se mijenjaju svake godine i isto tako se potroši za izstavljanje istih svake godine puno radne snage, koja bi se mogla na drugim poslovima racionelno zaposliti.
Obzirom na prednavedeno molimo Vas, gospodine ministre, da bi čim pre pristupili izradi novog pravilnika o pogodovnoj vožnji 1tom Pravilniku zagarantirali i svom radničkom osoblju, aktivnom i penzionisanom, njih porodicama, milostinjarima i rentne-rima ukoričene legitimacije sa pravom na režijsku vožnju kao regulisanom osoblju dalje, da se povrati radničkom osoblju besplatne vozne karte za vožnju- na rad i prizna tom osoblju pravo do besplatnog prevoza ugljena i drva. A djeci radnika da se prizna za vožnju u školu li za izučavanje zanata besplatne karte kao djeci regulisanih službenika.
. U ime radništva zaposlenog na državnim saobraćajnim ustanovama, kojeg radni uslovi te položaj do danas još nije reguli-san sa jednim definitivnim zakonom se obraćamo do Vas, gospodine ministre, da iz-vohte posvetiti radničkom pitanju naročitu pažnju te odrediti da se udovolji našoj molbi po isplati diferencije radnicima, odobrenju naknadnog kredita i povraćaju prijašnih voznih pogodnosti.
pieuiiavKe je se umestno utemeljil s. Jernejčič in Gjurič, nakar J g/, minister saobraćaja izjavil, da mu o izplačilu diferenc delavcem ni ^an°’.c? je,ta zahteva upravičena, da pa bo dal našo predstavko takoj p ouciti m ako je utemeljena, bo ukrenil vse potrebno, da se delavcem izplača, kar jim pripada.
Naknadnih kreditov je zaenkrat odobrenih 25 milijonov dinarjev, ki
se bodo razddilj na posamezne direkcije. Kar se tiče redukcije delavcev, je bil minister mnenja, da se je reduciralo le pogodbene sezonske delavce! Namen ministra ie,^ urediti vse tako, da se vsakemu, ki dela, tudi tako placa, da bo lahko živel. Enako se bodo proučile naše zahteve glede voznin ugodnosti ter se bo podvzelo vse, da se krivice, ki so bile prizadete delavstvu odpravijo.
Dosegli smo toliko, da se bo vprašanje izplačila diferenc delavcem vzelo resno v pretres in da se bo enkrat ta zadeva definitivno rešila in da bodo tudi delavci prišli do svojih pravic. Drugi uspeh pa je ta, da se bo naknadni kredit razdelil zlasti za progovne delavce da se prepreči redukcije.
Radi delavskega pravilnika pa smo predložili sledečo vlogo:
Gospodu Ministru Saobraćaja
Beograd.
Delovni pogoji, položaj, pravice in dolžnosti delavskega osobja, zaposlenega pri državnih prometnih napravah, so bile leta 1920 začasno urejene z začasnim pravilnikom s pripombo, da bo v najkrajšem času
Gospodinu Ministru Saobraćaja
Beograd.
Gosjjodine ministre!
Radni uslovi, položaj, prava i dužnosti radničkog osoblja zaposlenog na državnim saobraćajnim ustanovama bilo je god. 1920’ privremeno regulisano sa privremenim pra-
izdan definitiven pravilnik. Ta provizorij traja sedaj že 9 let in je začasni pravilnik pretrpel polno izmenjav^ a najvažnejšo leta 1923 z uvedbo urnine. Že naslednje leto je sklical tedanji minister saobraćaja službeno i anketo z nalogo, da obravnava in predloži : definitiven projekt za delavski pravilnik. Po tej anketi so se vsi železniški ministri bavili s tem vprašanjem in s 1. decembrom: 1927 je bil v Službenih Novinah razglašen pravilnik o pomožnem osobju, ki pa zopet ni stopil v veljavo, ker ga je Generalna direkcija odgodila. Potem se je vršila v Beogradu še anketa, sklicana od delavskih zbornic na inicijativo našega saveza, kj je sprejela predlog za izdelavo definitivnega delavskega pravilnika.
Ne samo interes osobja, ampak tudi interes državne prometne uprave je, da se razmere delavstva do uprave in obratno definitivno urede in da se istočasno uredi tudi , vprašanje starostnega zavarovanja delav- I stva. Podpisani savez se obrača do Vas, i gospod minister, s prošnjo, da posvetite po- | sebno pažnjo izdelavi delavskega pravilnika ; in Vas istočasno prosimo, da blagovolite pri j definitivni izdelavi pravilnika sklicati an- i keto predstavnikov železničarskih delav- j skih organizacij in delavskih zbornic, da dajo predoge izpred prizadetega osobja.
'Dovoljujemo si Vam, gospod minister, v prigibu predložiti načrt delavskega pravilnika, kakor je bil sprejet od delegatov delavskega osobja na državni konferenci v Brodu dne 1. decembra 1928 in na okrožnih strokovnih konferencah leta 1929 ter istočasno pošiljamo »Splošne pripombe« na uradni projekt pravilnika, ki ga je izdelalo ministrstvo leta 1929 ter Vas prosimo, da jih izvolite pri končni redakciji pravilnika i uvaževati.
vilnikom time, da će biti u najskorije vrijeme izdan definitivan pravilnik. Taj provizorij traje sada već 9. godinu te je privremeni pravilnik pretrpeo puno izmjena a najvažniju godne 1923 sa uvodjenjem sat-nina. Već naredne godine bila je sazvana od strane tadašnjeg g. ministra saobraćaja zvanična anketa, sa zadatkom, da pretrese i donosi definitivan projekat za radnički pravilnik. Posle ove ankete skoro svi ministri saobraćaja bavili su se tim pitanjem i dne 31. dec. 1927 bio je u Službenirn Novinama obnarodovan pravilnik o pomoćnom osoblju, koji opet nije stupio na snagu, jer ga je Generalna direkcija sa rešenjem G. Dr. br. 22.881 odgodila. Posle tog datuma održana je bila u Beogradu od strane radničkih komora na inicijativu našega saveza željezničarska anketa, koja je donosila jedan predlog za izradu definitivnog radničkog pravilnika.
Ne samo interes osoblja već je interes državne saobraćajne ustanove, da se razmere radništva do uprave i obratno definitivno regulišu i da se uredi pitanje sta-rostnog osiguranja radništva. Potpisani savez obraća se do Vas, gospodine ministre, molbom, da posvetite naročitu pažnju izradi radničkog pravilnika i Vas istovremeno molimo, da blagovolite pri definitivnoj izradi njegovoj sazvati jednu anketu predstavnika željezničarskih radničkih organizacija kao i radničkih komora, da dadnu prijed-: loge ispred prizadetog osoblja.
Mi smo slobodni, da Vam, gospodine i ministre, u prilogu predložimo nacrt pravil-: nika o pomoćnom osoblju, koji je bio od delegata radničkog osoblja primljen na državnoj konferenciji u Brodu dne 1. decembra 1928 i na okružnim strukovnim konferencijama god. 1929 i istovremeno šaljemo »Općenite primjedbe« na projekat radničkog pravilnika izradjenog po Ministarstvu Saobraćaja god. 1929 te Vas molimo, da jih pri konačni redakciji radničkog pravilnika blagovolite uvažiti.
Molimo Vas, gospodine ministre, da pri- | mite uverenje našeg odličnog poštovanja. i
!
raztolmačili g. ministru, ki je nato
To vlogo so delegati še ustmeno podal sledeče stališče k pravilniku:
Uradni osnutek je že izdelan ter bo sedaj g. minister odredil, da se prouči tudi naš predlog in pripombe in ako so velike razlike med obema, bo sklical anketo, ako pa bistvenih razlik ni, bo g. minister pravilnik izdal, vendar ne preje, dokler ne bo budžetne možnosti.
Dobesedno je izjavil: sigurno uvidite, da če ni budžeta, tudi pravilnik ■ni nič vreden, čeprav se ga izda, ker se ga praktično ne bi moglo izvajati.
Radi razmer v delavnicah, na katere so ga opozorili posamezni delegati, je g. minister izjavil, da je mnogo krivde na tem, da so delavnice podrejene direktno Generalni direkciji, vsled česar se posamezne rešitve zavlečejo tudi cele mesece ter da bo odredil, da se delavnice zopet podrede posameznim oblastnim direkcijami.
Za nastavljeno osobje pa je delegacija predložila sledečo vlogo:
Gospodu Ministru Saobraćaja
Beograd.
Podpisanemu savezu je čast predložiti Vam v prigibu svoje predloge o izmeni predstojećih predpisov, katere, uvažujoč potrebo saniranja razmer v našem železniškem prometu, smatramo za važne in Vaše pažnje vredne. Prosimo, da se posebna pažnja posveti rešitvi sledečih vprašanj:
1.	Izmena zakona o državnem saobra-čajnem osobju. Na temu vprašanju se dela že od leta 1924 dalje ter so bile od raznih ministrov prometa odrejene posebne komisije, da izdelajo načrt za izmeno zakona. Mi predlagamo v prigibu načrt, katerega smo izdelali na osnovi mišljenja delegatov nastavljenega osobja na državnih konferencah, obdržanih v Zagrebu, Splitu in Zidanem mostu za posamezne kategorije. ' Iz našega predloga podčrtamo sledeče glavne izmene:
a)	da se ukine dosedanji sistem položajnih plač in uvede stalnost ter avtomatično napredovanje po službenih letih;
b)	da se uvrsti vse osobje razen administrativnega v kategorije, da napreduje po strokovni izobrazbi;
c)	da se uvede paritetna disciplinska komisija ter upošteva odredbe zakona o zaščiti delavcev in uvede osemurni delavni dan.
2.	Izmena pravilnika o sporednih pri-nadležnostih. Pravilnik sporednih prinadlež-nosti, kateri je sedaj v veljavi, je pomanjkljiv ter so potrebne izmene in dopolnitve, ker je en del osobja oškodovan. V predlogu, kateri je priložen tej predstavki, predlagamo v glavnem izmeno dosedanjega sistema kilometraže s sistemom urnine, ker je z dosedanjim sistemom oškodovano vla-kospremno osobje zlasti pri tovornih vlakjh in premiku; dalje prosimo, da.se izplača potni pavšal obhodnikom proge in desetarjem. Nadalje, da se namesto dosedanjega sistema kilometraže uvede za premikalno osobje premikalne doklade, za kretniško osobje in blokovnike poseben dodatek in končno funkcijski dodatek za nadziratelje strojev, nadkurjače, preglednike vozov, vozovne zapisovalce in svetilničarje. Končno prosimo, da se prizna dodatek za nočno delo vsemu osobju, katero nočno delo opravlja brez ozira, ali že prejema kako drugo sporedno prinadiežnost.
3.	Izmena pravilnika o službeni obleki,
kjer predlagamo, da se zopet podeljuje službena obleka v naturi ad personam vsem nastavljencem in onim delavcem, kateri vrše dolžnost regulisanih uslužbencev, dalje, da se podeli osobju tako službeno obleko kakor tudi kožuhe, a delavcem da se podeli delavno obleko. Za slučaj pa, da bi še nadalje ostalo pri denarni pomoči za obleko, prosimo, da se ta denarna pomoč poveča za najmanj 1200 Din letno in da dobi to pomoč vse osobje, katero mora nositi službeno obleko. '
Gospodinu Ministru Saobraćaja	j
Beograd.
Gospodine Ministre!
Potpisanom savezu čast je predložiti | Vam u prilogu svoje predloge u izmjeni i postojećih propisa koje, uvažujući potrebu ! saniranja prilika u našem saobraćaju srna- I tramo važnima i Vaše pažnje vrijednima. ’ Molimo, da se naročita pažnja posveti re- i šenju slijedećih pitanja:
1.	Izmjena zakona o državnom saobra- j čajnom osoblju. Na tom pitanju radi se već | od god. 1924. dalje te su bile od raznih mi- i nistara saobraćaja odredjene naročite ko- | misije, da izrade nacrt za izmjenu zakona. ■ Mi predlažemo u prilogu nacrt, kojega smo j izradili na osnovi mišlenja delegata reguli- j sanog osoblja na državnim konferencijama, ? održanim u Zagrebu, Splitu i Zidanem mo- j stu za pojedine kategorije. Iz našeg pred- j loga podvućemo slijedeće glavne izmjene: ;
a)	da se ukida dosadašnji sistem polo- ! žajnih plata i uvede stalnost te avtomatično unapredjenje prema službenim godinama;
b)	da se uvršča sve osoblje izuzev ad- !
ministrativno u kategorije i unapredjuje po i stručnoj spremi;	'	j
c)	da se uvede paritetna disciplinska i komisija te poštiva odredbe zakona o za- 1 štiti radnika i sprovodi osamsatni radni dan. j
2.	Izmjena pravilnika o sporednim pri- ; nadležnostima. Pravilnik sporednih prinad- i ležnosti, kojih je sada u važnosti, manjkav ; je te su potrebne izmjene i nadopune, jer je i jedan dio osoblja oštećen. U prijedlogu, j koji je priložen ovoj predstavci, predlaže- j mo u glavnome zamjenu dosadašnjeg siste- i ma kilometraže sa sistemom satnine, jer je sa dosadašnjim sistemom oštećeno vlako-pratno osoblje kod teretnih vozova i kod manevre; dalje molimo, da se isplati putni pavšal obhodnicima pruge i desetarima. Nadalje da se mesto dosadašnjeg sistema kilometraže uvede za manevarsko osoblje dodatak za manevru, za skretničarsko osoblje i blokare poseban dodatak i konačno funkcioni dodatak za nadziratelje mašina, nadložače, pregledače kola, popisivače kola
i lampiste. Konačno molimo, da se prizna dodatak za nočni rad svom osoblju, koji nočni rad obavlja bez obzira, dali već prima koju drugu sporednu prinadiežnost.
3.	Izmjena pravilnika o službenom ode-lu gdje predlažemo, da se opet podjeljuje službeno odelo u naturi ad personam svem regulisanim službenicima i onim radnicima, koji vrše dužnost regulisanih službenika, dalje da se podeli osoblju kao službeno odelo i bunde te opaklije, a radničkom o-soblju da se podeli radno odelo. Za slučaj
i pak, da bi i nadalje ostalo pri novčanoj po-! moći za odelo molimo, da se ta novčana po-I moć povisi na najmanje 1200 Din godišnje I i da dobije tu pomoć svo osoblje, koje mora da nosi službeno odelo.
4.	Uvodjenj'e osarnsatnog radnog dana. Prema čl. 87 zakona o državnom, saobraćajnom osoblju- predvideno je, da će ministar saobraćaja o radnom vremenu izdati poseban pravilnik, koji do danas još nije
4, Osemurni delavni čas. V čl. 87 zakona o državnem saobraćajnem o-sobju je predvideno, da bo minister saobraćaja o delavnem- času izdal poseben pravilnik, kateri do danes še ni stopil v veljavo, čeprav je v poedinih direkcijah različno urejen ter so nekatere direkcije v eksekutivni službi uvedle turnuse 24/24, da celo 24/12, to je 16 urni delavni dan. Posledice takega delavnega dne so česte nezgode. Zakon o zaščiti delavcev predpisuje za saobraćajne ustanove 'osemurni delavni dan ter Vas, gospod minister, prosimo, da izdate čim preje pravilnik o delavnem času na železnici in prilagamo tozadevni naš predlog.
I stupio na snagu i ako zakon o drž. saobr. ! osoblju postoji već šestu godinu. Radno vreme u pojedinim direkcijama različito je uredjeno te su nekatere direkcije u ekse-kutivnoj službi uvedle i turnuse 24/24, da celo 24/12, to jest 16 satni radni dan. Posledice takvog radnog dana su česte nezgode. Već zakon o zaštiti radnika propisuje za saobraćajne ustanove osamsatni radni dan te Vas, gospodine ministre, molimo, da izdate čim pre pravilnik o regulisa-nju radnog vremena na željeznicama i predlažemo tozadevni naš predlog.
Molimo Vas, gospodine ministre, da primite uverenje našeg odličnog poštovanja.
K tej predstavki je deputacija predložila še celoten načrt zakona o državnem prometnem osobju, pravilnika sporednih prinadležnosti, službene obleke in uredbe o delovn-eru času. Vse te predloge bo ministrstvo odstopilo v proučitev pristojnim' komisijam:, odnosno strokovnim oddelkom, ki imajo nalogo sestavljati načrte za gornje zakone in pravilnike.
^Deputacija je še posebej poudarila usodo po stavki leta 1920 po nedolžnem odpuščenih železničarjev, za katerih odpust je večkrat zadostovala gola denuncijacija kakega nasprotnika. Deputacija je predložila, da se one, ki so imeli ob odpustu že pravico do pokojnine, upokoji, kolikor se jih ne more več vpoklicati v službo, ostale pa, da se zopet zaposli. Tozadevno bo ministru te dni predložena še posebna predstavka.
Naš savez je torej ministru predložil kot prvi predložil vse za železničarje važne zahteve in je tako dokazal, da je vedno in povsod na mestu. Dolžnost železničarjev je, da se saveza v čim večjem številu oklenejo, pomnožijo njegove vrste in pripomorejo k pridobitvi vseh zahtevanih pravic.
Bolesnički fond S nacionalni železničari.
Malo je željezničara, koji su sa radom bolesničkih fondova zadovolj- i ni. Živi i zdravi, a pogotovo bolesni j — pa i mrtvi — imaju; fondu koješta da zamjere. Ne prima ih se bolesnima, ma da je bolest očita, nekoji liječnici su neučtivi, postupaju sa bolesnicima kao sa kakvim bezvrijednim stvarima, lijekovi su bez. stvarne vrijednosti i ne propisuju se, na hranarinu se mora mjesecima čekati, povračanje izdataka za poziv i lijekove privatnog liječnika u slučajevima hitne nužde ne izvršuje se, liječnički rajoni podijeljeni su tako, da se često do liječnika nikako ili samo kasno može doći i t. d. To su uzročnici pojedinačnih nezadovoljstva, koji sve više postaju uzročnikom općeg i najdublje mržnje prema fondu. Mjesto da željezničari vide u njemu svojeg zaštitnika i pomagača u danima najvećeg zla, u danima bolesti, oni počinju u fondu naslućivati neprijatelja i izrabljiva-ća: dok sam zdrav moram da te plaćam, a kad sam bolestan, tjeraš me kao bezpravnog prosjaka. Takvo uvjerenje nailazi pogotovo, ako se još pridoda način, na koji su današnji upravljaći fondova u njih došli i neodgovornost, sa kojom oni tu gospodare. Dobiva se utisak, da bijedni željezničari moraju trpjeti sve to samo zato, da bi nekolicini bilo lagodno i dobro.
Mi vjerujemo, da postoje važni, možda i nesavladavi, uzročnici ovakvog nepovoljnog stanja i postupanja naših bolesničkih fondova. Posle rata sva radnička osiguranja trpjela su na poremećajima, kojih ni naše željezničarske nije moglo mimoići. Pad nadnice, povišenje cijena svemu i povećan postotak bolesti nije moglo ostati bez posljedica i na radničko osiguranje, kojem su za pomoć počele se obraćati sve veće mase ljudi. Ipak, izmedju našeg željezničarskog fonda i ostalih institucija osiguranja izbija jedna ogromna razlika i u tom1 pogledu: dok su te poremećaje ostale radničke institucije već savladale i dovele ih iz gliba^ na ravan put, dotle je naše železničarsko osiguranje upravo sada zapalo u najdublji, iz kojeg, po svima znacima, nema mu izlaza bez velike štete po svo željezničko osoblje.
Upravo u tome, što je vanjsko radničko osiguranje sanirano i izvedeno na zdrav put, a željezničarske u deficitu i u najvećoj neizvjesnosti za svoju! budućnost, izbija i vrijednost i sposobnost ljudi, koji tim osiguranjima upravljaju. Željezničarskim osiguranjem upravljaju žuto-nacionalni željezničari, a njima uz bok sjede i imenovani predstavnici Direkcija, koji su, isto, u najvećem broju najuže vezani sa žutim nacionalnim organizacijama. Ništa ne pretjerujemo, ako ustvrdimo, da su za katastrofalno stanje bolesničkih fondova, a time i za nezadovoljstvo željezničara za njima, u 90% samo oni odgovorni. U koliko pak vrijeme više odmiče i u koliko su fondovi
derutniji, u toliko postaje i njihova odgovornost veća.
Ovu težinu odgovornosti za stanje bolesničkih fondova počinju osjećati i sami nacionalci. Dok su godinama gudili, kako će njihovim zauzimanjem' kroz bolesnički fond procu-riti med i mlijeko, uvidjeli su konačno, da curi samo gorko i da to željezničari počinju osjećati i pitati: tko je kriv? Žuti pak, mjesto da metnu ruku griješnika na srce, mjesto da priznaju svoju nesposobnost, kojom su bolesničke fondove doveli do ivice propasti, viču: Ne, nismo mi krivi! Na jedćn perfidan način nastoje sada svu krivicu da zbace sa sebe i preture je na same željezničare. U svojim novinama »Željezničar«, koji izlazi u Zagrebu, od 15. 8. o. g„ nastoje to prebacivanje krivice izvršiti na jedan toliko pokvare-njački način, da se i samim njihovim članovima gadi. Iznosimo nekoliko njihovih izreka, da svi željezničari uvide, sa kakovim pokvarenjacima se tu ima posla: Oni kažu:
» ... Utvrdjena je činjenica, da su nekoji članovi zloupotrebljavali fond u prljave svrhe, dapače svojim , postupcima dolazili u sukob sa pozi-I tivnim slovom zakona. Oblasna u-I prava bolesničkog fonda (zagrebač-I ka) sprovodi u tom smjeru u najno-! vije vrijeme strogu kontrolu, kako i bi nesavjesnom izrabljivanju fonda sa strane članstva stalo na put, alt sve to neće biti dostatno, ako se I sami članovi ne zagriju za fond i počnu sami bditi nad njegovom sudbinom. Veliki dio naših bolesti dade se izliječiti takozvanim domaćim lijekovima, i u velikoj većini slučajeva nikada se ne utroše propisani lijekovi potpuno, nego u polovini, a nadje se, da i dvije trećine ostane neizrabljeno, te time proizlazi materijalna šteta za fond, a i za člana samoga..«
»Doznali smio, da se medju članstvom bolesničkog fonda, a sa prozirnom namjerom, šire vijesti, da pojedini liječnici imadu kredit samo do stanovitog iznosa i da preko toga iznosa ne smiju u nikojem slučaju Hje-I čiti članstvo fonda. Mi skrećemo ' pažnju svima članovima, da je šire-! nje takovih vijesti neistinito, jer liječnici mogu i preko odredjenog iznosa, gdje zaista postoji potreba, postupiti.«
Ne treba biti naročito pronicljiv, j pa da se uoči sva perfidnost, koja iz i ovih napisa slijedi. Žuti osjećaju pu-i ter na glavi, koji im. se tali i svi že-I Ijezničari to vide, ipak, evo, nismo I mi krivi, već vi željezničari, koji ste I zloupotrebljavali fond u svoje »prljave svrhe«. U ime svih željezničara pitamo: Koji su ti željezničari i i kakove su to prljave svrhe: 1 a on_ i da- ako je zloupotrebljavan]a bilo,
! zašto se njima staje »na put« u naj-j novije vrijeme, zašto ta nije učinjeno već davno prije. Ta vi ste. gospodo žuta, na kormilu bolesničkog fonda već 6 godina! Zašto ste dopustili zloupotrebe? Vrhunac nevaljal" stva je svakako tjeranje željeznica-
ra u šume, da traže »takozvane domaće lijekove«, a ne da se služe lijekovima bolesničkog fonda, kojima, evo, izdavanje lijekova nije nigdje ograničeno. Jeste li čuli željezničari Splita i Šibenika! Zar vas, gospodo žuta, nije stid ovakovih preporuka. Zar vi ne znate, da željezničari trgaju sebi od usta i uplaćuju prinos u fond! Zar i pored toga, da idu u šumu po lijek i — konzekventno — seoskim vračarama na pregledbu! A tko će onda u Fond ? Zar samo ono nekoliko gospode i njihovih dama? Ako išta, ovo prelazi sve granice nesavjesnosti i željezničari si sa najvećim opravdanjem postavljaju pitanje: pa dokle ćete vi tu da gospodarite? Kranje je vrijeme, da vas iz
fondova nestane u nepovrat! Mjesto da ste fond poveli napred i stvorili u njemu barem razumljivo stanje, ne, vi nas gurate sve više natrag. Još malo, i po vama izgubit ćemo i sam bolesnički fond.
Mi smo na našem Kongresu, na anketi u Beogradu i na svim zemaljskim konferencijama' sekcija naglasili, što treba poduzeti, pa da se bolesnički fond spasi i učini korisnim. Kao najaktuelnije pak treba učiniti slijedeće: u nepovrat najuriti iz fonda njegove upropastitelje žuto-na-cionalne željezničare i provesti sa-sma slobodne izbore! Ako se to ne učini skoro, pitanje je, da li će kasnije ma čime i ma kako biti moguće, da se išta spasi.
Kako se je razvijalo „Podporno društvo železniških delavcev in uslužbencev v
Mariboru?
Kratek pregled o razvoju in delovanju tega društva od ustanovitve do oblastvenega
razpusta.
Že pred več desetletji so začeli zavedni delavci in nižji uradniki misliti na svojo lastno samopomoč, ker jim je pač njihov borni zaslužek zadoščal komaj za vsakdanje življen-ske potrebščine ter jim običajno ni ostalo za stara leta prav ničesar. Pričeli so ustanavljati razna podporna in zaščitna društva, ki so imela namen, svojim članom dajati denarne podpore, pravno zaščito itd. Prednjačili so na tem polju posebno železničarji, ki so si ustanovili več takih društev v vseh večjih mestih bivše Avstro - ogrske monarhije. Tudi Maribor kot važen železničarski center ni zaostajal. Mariborski železničarji so si ustanovili že leta 1871 svoje »Hranilno in posojilno društvo«, katero je pričelo delovati z neznatno denarno podlago in se je v času delovanja pod vodstvom preprostih delavcev povzpelo tako daleč, da obratuje danes z večmilijonskim prometnim kapitalom. Drugo društvo, za železničarje ravno tako velike važnosti in pomena, je bilo u-stanovljeno leta 1894 pod imenom »Podporno društvo železniških delavcev in uslužbencev v Mariboru«.
Tudi to humanitarno društvo so ustanovili preprosti železničarji. Med inicijatorji te ideje je bil tudi danes v Št. Juriju ob juž. žel. se nahajajoči vpokojeni železniški delavec Ferdinand Uranič, ki je z drugimi tovariši krepko pomagal ves čas zbirati društvene člane ter s svojim dobrim organizatoričnim talentom mnogo
pripomogel društvu do uspešnega razvoja.
»Podporno društvo železniških delavcev in uslužbencev« je pričelo istotako kot »Hranilno in posojilno društvo« z malenkostno vsoto sto kron, katere je zbrala peščica zavednih železničarjev med seboj, svoje delovanje, ki pa se je po neumornem prizadevanju odbora že do pričetka vojne razvilo v mogočno društvo, ki je svojim članom v slučaju smrti nudilo primerno podporo za dostojen pogreb. Kakor vsepovsod, je ta društveni delavski zavod zadela vojna s težkimi udarci, ki so prišli posebno po razsulu Avstro-ogr-ske monarhije do izraza. Leta 1919 je društvo izvršilo likvidacijo zi onimi člani, ki so po nastanku Jugoslavije pripadli drugim državam.
Prvi občni zbor »Podpornega društva« se je vršil dne 9. oktobra 1921, na katerem je bil izvoljen za predsednika Franc Fischer, železniški poduradnik, v odbor pa Lorger, Jančar, Gradišnik, Kašper in še nekateri železniški delavci, ki so ves čas do razpusta z malimi izpremem-bami vodili društvo in v tem času med drugim tudi izvedli priključitev »Društva sprevodnikov«.
Za lažje razumevanje, kako se je razpuščeno društvo razvijalo, prinašamo statistične tabele o »gibanju članstva, imovine in izplačanih podpor« od leta 1917 do konca leta 1928, ozir. do oblastvenega razpusta :
Gibanj© članstva
12.021
12.224
12.717
11.196
9.181
7.750
8.101
1922	1923	1924	1925	1926	1927	1928
Gibanje čiste imovine
3,500.000
3,026.856
2,537.557
1,037.858
529.019
380.500
10.715_
1919	1922
Gibanje izplačanih podpor
1,176.073
8 7.290
542.421
262 000
210.030
105.202
Te številke o ogromnem naraščanju društvenega premoženja, izplačanih podpor in porastu števila društvenih članov najbolje dokazujejo, da je bilo društvo ravno zadnja leta, pod sedanjim vodstvom z dolgoletnim predsednikom Fr. Fischerjem na čelu v najboljših rokah. Društvo je šlo po začrtani poti naprej in je izpolnjevalo to, kar so mu nalagala pravila in koristi članov, revnih železničarjev, t. j. oskrba za njihovo starost in za njihove rodbine v slučaju smrti. Preko teh številk ne more nihče.
In številke govorijo, da se je pod vodstvom razpuščenega odbora ogromno dvignilo:
1.	Število članov iz leta 1922 od 7750 na 12.717 v letu 1928.
2.	Premoženje od 10.715 Din v letu 1919 na 3 milijone petstotisoč dinarjev v letu 1929.
3.	Izplačane podpore od 9995 Din v letu 1919 na 1 milijon 176.073 Din.
4.	Plačevanje državnih davkov od 26.382 v letu 1923 do 1925 na 34.500 že v 4 mesecih 1929.
Napredek društva je torej razviden vsestransko: v številu članov, izplačanih podpor, naraščanju premoženja in plačevanju državnih davščin.
Odbor, ki je zadnji vodil razpuščeno društvo, ima torej lahko mirno vest in gleda s ponosom na svoje delo v korist železničarjev.
Iz podružnic.
Maribor. Smrtna nezgoda v delavnici. Že večkrat smo kritizirali sistem kazni, ki jih uvajajo nekateri inženerji, misleč, da se da s kaznijo preprečiti vse in doseči res dobro delo. Po našem pa kazni ubogega delavca, ki mora računati z vsako paro, privedejo le do tega, da izpostavlja svoje življenje v smrtno nevarnost, samo da prište-di družini po 20 do 50 ali še več dinarjev. Pretekli teden se je v delavnici Maribor poriesrečil ključavničar Matija Svenšek in je dobil težke opekline pri izvrševanju svoje službe. Nesreča se je zgodila v ponde-Ijek, dne 23. septembra, ko so preizkušali v omenjeni delavnici popravljeni stroj št. 9935. Lokomotiva je starega sistema in nima skoro nobenih varnostnih naprav, kot n. pr. stroji bivše južne železnice. Ko so torej o-menjeni stroj preizkušali, je Svenšek opazil, da pod parnim kotlom uhaja para neposredno pri vijaku. Ni dolgo pomišljal, kaj naj napravi, dobro se zavedajoč, da bo radi te napake sledila kazen, ako isto opazi kateri izmed gospodov inženerjev. Kazen je občutna: 25 ali 50 para odtegljaja od urne plače, kar pomeni skozi več mesecev ozir. let veliko izgubo na zaslužku. Zlezel je pod lokomotivo, ki še ni stala nad čistilnim jarkom, kakor je to predpisano, hoteč pritrditi matico vijaka, ki je puščal paro. Naenkrat pa se je pri natezanju vijak odtrgal in para je s pritiskom 12 atmosfer puhnila v njega. Imel je še toliko zavesti, da je še sam zlezel izpod stroja ter se podal, ves opečen po celem životu, k zdravniku, ki ga , je nemudoma odpravil z rešilnim vozom v bolnico, kjer pa je v torek podlegel poškodbam. Raje kot 25 ozir. 50 para kazni na uro je izvolil ponesrečenec smrt.
Ljubljana II. (kurilnica). Od nas že dalj časa ni bilo nič slišati ter izgleda, kot da je vse v redu. Temu ,pa ni tako, ker pri nas se je začelo štedenje že tam, kjer je naravnost smešno. V severni kurilnici se je preje podelilo po 7 kg jute, sedaj pa le iK kg-Mila sploh ne dobimo, čeprav je naročen in tako si lahko predstavljate, kako izgleda na pr. profesijonist, ki dobi pri zelo u-mazanem delu za cel dan 3 dkg jute, mila
sploh ne, da pa delavne obleke ne dobimo, je itak znano vsem. Ventilacije v kurilnici še sedaj ni in pri današnjem reševanju naših zahtev se lahko pripeti, da bomo zopet po zimi najbolj zdravi ljudje, ako se še smemo tako imenovati. Tudi jedilnice pri nas še nimamo in pravijo, da je za delavca dobro, če je v umazani zadimljeni kurilnici, kjer mu pepel in razni odpadki padajo v jed, češ, saj si delavec itak ne more zabeliti jedi; bo pa mislil, da mu plavajo ocvirki po krompirjevi juhi. Še več stvari bi bilo za poročati o razmerah pri premogarjih, čistilcih itd., pa se bomo oglasili drugič. Danes pa pozivamo naše delavske zaupnike, da ne odnehajo preje, dokler se ne od-stranijoi preje navedeni nedostatki in prepriča gotove ljudi, da je tudi delavec »u-stvarjen po božji podobi« in ne samo gospod.
Trbovlje. Ali so klopi, ki so železniška last, zato na postaji, da jih gospod postaje-načelnik postavlja v svoj vrt, ali so zato, da so na peronu, da se lahko kak potnik vsede na nje?
»Strojevodja«. Ta list od 15. septembra se v celih dveh in pol kolonah jezi na našo notico »Strojevodje, ali slišite«, ki je obsegala le 15 vrstic in tako imenitno zavija, da bi pisec tega zavijanja v zadnji svetovni vojski lahko zavzemal položaj oficijelne-ga vojnega poročevalca. Naš časopis malokdaj lopne po Dežmanu, ker njega in njegove kvalifikacije ter udejstvovanja .pač pozna pretežna večina železničarjev. Noti-I co smo priobčili le radi tega, ker Dežman pač z vsemi silami hoče preprečiti zopetno povrnitev strojevodij v enotno organizacijo, ker ve, da bo tedaj njegova slava zatemne-la in bo ostal zopet čisto navaden direkcij-ski uradnik brez visokih misij. Strojevodje pa smatramo tudi toliko pametnim, da znajo ločiti demagogijo od stvarnega dela in vemo, da bi se smejali, če bi savez v svojo pragmatiko postavil plačo na pr. 6000 Din mesečno za strojevodjo. Z notico smo hoteli doseči le iskrenost pri gotovih voditeljih, da odlože dvojni obraz. Istočasno pa izjavljamo, da nima s. Bibič nikake veze z našo notico. — Uredništvo.
STROKOVNI VESTNIK.
Iz sekcije vlakopratnog osoblja.
Zagreb.
Vlakovodje brzih vlakova br. 3 i 6, koji saobraćaju na prugi Zagreb-Beograd, podnjeli su saobraćajnom odjelenju Direkcije u Zagrebu, a putem oblasnog sekretarijata, opširnu predstavku, kojom mole, da im se kod tih vlakova dodijeli i službenika-manipulanta. Tu predstavku vlakovodje su obrazložili kako slijedi:
»Vlak br. 3 prima službenu poštu za Ministarstvo Saobraćaja, za Generalnu Direkciju Željeznice; za Direkcije Beograd Subotica i Sarajevo. U 20 do 30 vreća prima poštu za Glavnu Kontrolu Prihoda u Beogradu, koju se mora putem predadbe-nog spiska predati, a svaki list ima po više brojeva. Uz službenu .poštu prima se velika količina prtljage, često po 40 i više komada, medju kojima ima i carinskih sa olovnim zaporima, koji se radi toga moraju vrlo oprezno predavati, a što je teško moguće, jer se utovar vrši u vrijeme izbiva-
nja vlakovodje t. j. dok se nalazi u prometnom uredu ili kod popisa vlaka. Vlakovodja biva iz prometnog ureda otpremljen često pred sam odlazak vlaka, pa kad stigne u službena kola, naidje na puno utovarene i razbacane prtljage, te službenu poštu, što sve ne može više u redu i savjesno preuzeti osim, da zakasni vlak. Za vreme vožnje vlakovodja mora da vodi 3 putna lista i teretnice, na stanici Brod i Vinkovci ostavlja službena kola, pa se lahko desi i kradja. Osim toga, svakih 5 do 10 minuta nailazi stanica, nailaze signali, na koje vlakovodja isto mora da pazi. Sasma slične prilike su i kod vlaka br. 6. Iste su uzročnik mnogih manjkavosti, koje se inače upisuje u krivicu vlakovodja, a kojih bi, sa udjelivanjem manipulanta, potpuno nestalo.«
Vlakovodje se sa opravdanjem nadaju, da će toj njihovoj predstavci biti u cjelosti udovoljeno. To je interes ne samo boljeg otpravljanja vla-kovodske službe, već i samog sao-obraćaja.
Split.
Ispred vlakopratnog osoblja u ! Splitu podnesena je Direkciji pred-
stavka u predmetu odmarališta i kasarne u stanici Siverić, gdje osoblje materijalnog vlaka boravi punih 6 sati, a nema gdje da se sklone kao od ljetne žege, tako i od ciče zime.
Podnesena predstavka glasi:
»Potpisanom sekretarijatu je čast — u ime vlakopratnog osoblja stanice Split — zamoliti naslov, da izvoli poduzeti shodno, da se za vlakopratno .osoblje, koje polazi iz Splita vlakom L 15-1073 u 8.49 sati i dolazi u stanicu Siverić u 13.58 sati, a vraća se kao .vlak br. 1076 u 19.35 sati, u stanici Siverić uredi prostorija za odmaranje (ka- | sama), u kojoj bi se tq osoblje moglo zadržavati kroz 6 sati, t. j. kroz vrijeme, kroz koje se u toj stanici nalazi od dolaska pa do polaska vlaka.
U koliko bi pak ma iz kojeg razloga bilo nemoguće ovome izaći u susret, osoblje moli, da mu se turnus za povratak ure-
di tako, da se može vraćati u Split kao vlak br. 1044 drugi dio. '
Ovu molbu interesirano osoblje potkrepljuje slijedećim:
Radi pomanjkanja prostorije za odmor u stanici Siverić, ono se mora zadržavati ili na slobodnom prostoru, ili pako u službenim kolima. U ljeti je to donekle moguće, ali u zimi je nepodnosivo. Zima i ružno vrijeme onemogućuju boravak na slobodnom tako i u službenim kolima. Ono je prisiljeno, da si za to vrijeme traži zaklo-nište bilo gdje, tek o odmaranju nema ni govora. Uslijed toga osobje mnogo trpi: nema odmora posle naporne službe i mjesto odmaranju izvrgnuto je trpljenju od zime i mokrine, te opasnostima od prehlade i oboljenja.
Pored ovoga, osoblje je time, što mu se ne daje stvarne mogućnosti za odmor, a zadržava se u Siveriću 6 sati, prikraćeno je svojem zagarantovanom pravu na odmor.«
Vijesti obi. sekretarijata Zagreb
Ljep uspjeh podružnice Zagreb.
Policijska uprava u Zagrebu izdala je naredbu, da su sva lica, koja stanuju na području grada Zagreba, dužna, da si kod iste izvade naročite policijske legitimacije, sa kojima će se legitimirati za slučaj, da budu na legitimisanje pozvana. Po legitimaciju treba da dodje svatko lično i da doprinese 2 fotografije i podmiri iznos od 32 Din, skopčan sa troškovima oko izdanja iste. Od dužnosti, da si vade policijske legitimacije, nisu bili oslobodieni ni željezničari.
Ova naredba policijske uprave dala je povoda našoj .podružnici u Zagrebu, da se obrati Direkciji i upravi radionice opširnom i dokumentovanom predstavkom, u kojoj je zamoljeno, da se kod policije sa njihovih strane poradi, da se željezničare od vadje-nja tih legitimacija oslobodi. Objasnili smo, da je to potreba ne samo željezničara službenika i radnika, kojima će time biti uštedi eni izdatci oko legitimacija i gubljenje zarade, već je to interes i same saobraćajne ustanove, koja će štetiti, ako će se službenici i radnici radi tih legitimacija udalji-vati sa dužnosti.
Direkcija kao i uprava radionice poduzeli su korake u pravcu naše predstavke i rezultat toga je slijedeće riješenje Direkcije od 17. se.pt. o. g.:
»Na Vašu predstavku od 15. sept. o. g. upućenu Direkciji, koja se tiče naredbe U-prave Policije o ličnom vadjenju policijskih ličnih legitimacija ovime Vam se saopćuje, da prema usmenoj informaciji kod Uprava Policije za željezničko osoblje do dalnjeg naredjenja mjesto policijskih legitimacija vrijede ispravne željezničke lične ukoričene 1 lisne legitimacije.
Uz to je Direkcija i pismeno tražila od Uprave Policije oslobodjenje od vadjenja policijskih legitimacija za želj. osoblje, koje ima ispravne legitimacije, pa kad stigne odgovor, bit ćete o tome obavješteni.«
Mi vjerujemo, da će kod toga i ostati, da željezničari neće trebati bacati se u troškove i dangubiti radi tih legitimacija. To je i sasma suvišno, kad već imaju svoje službene željezničke legitimacije, koje za legitimisanje mogu isto tako da posluže^ kao i one policijske.
Time, što se željezničare u Zagrebu o-slobodilo od dužnosti vadjenja policijskih legitimacija, postignuto je za njih pojedince kao i za sve ukupno vrlo mnogo. Uzevši, da bi svaki imao da plati za fotografiju i legitimaciju samo 50 Din, uštedjeno je u njihovu korist 200.000 Din. uzevši, da željezničara u Zagrebu ima 4000. Ako se tome još doda gubitak nadnice od najmanje 20 D, proizlazi, da je za svakoga pojedince uštedjeno Din 70, a za sve ukupno najmanje oko Eiin 280.000. Zar to nije ljep uspjeh! In te kako. Isti je plod harnoga rada naših zagrebačkih članova, koji, evo, ni na jednom koraku ne propuštaju interese željezničara uzeti u obranu. Tu se najbolje vidi, koliko je potrebno, da svi željezničari budu čvrsti 1 vjerni članovi svojeg Saveza.
Nova Gradiška.
U nedelju 15. sept. o. g. održali smo vanredno dobro posjećen zbor u gostioni Ivaniševič. Uz mnogobrojne sekcijske radnike, zboru su prisustvovali i radnici zanatlije i ostali službenici.
Zbor je lijepim pozdravnim riječima otvorio drug Ilić, predsjednik podružnice, a po dnevnom redu: položaj radničkog i imenovanog osoblja, bolesnički i mirovinski fond, opširno je govorio drug Pongračić iz Zagreba. U skoro dvosatnom1 govoru temeljito je obrazložio sve uzroke teških uslova rada, pod kojima željezničari svoju službu vrše, i teška uslova svagdanjeg života, kojim željezničari žive. Naglasio je, da se kod nas još uvijek ne shvaća važnost, da radnik, pa i službenik, ne bude nikad previše iscrpljen na radu, a sdruge strane opet slabo ili nikako plaćen. Politika, da se sa čim manje sredstava postignu čim veći rezultati, dovela je dotle, da su željezničari već ogoljeli i ogladnjeli, pa se to odrazuje i na samome saobraćaju, koji se uslijed toga ne obavlja kako treba, jer se to ni ne može.
Dalje se govornik osvrće na prilike u bolesničkom fondu, sa kojim se ne može biti zadovoljnim. Kamo god čovjek dodje, na fond ima toliko žalba i prigovora, da se sa opravdanjem pitamo: pa šta je sa tim fondom? Zar je zaista sve upropašteno! Šta rade tu predstavnici žutih nacionalnih željezničara? Ako su ispravno od željezničara izabrani, zašto ne dodju medju njih i oba-vjeste ih, zašto je bolesnički fond postao gnjavatorski i protuželjezničarski? Zašto
željezničari, mjesto da u fondu nadju njegu u bolesti i zlu, nailaze samo na mrka lica i na torturu? O svemu tome treba žuti da polože račun, ili pak da se iz fonda maknu, ako za stanje u njemu neće da snose odgovornost.
Skupština se jednodušno složila sa govornikom, da treba prilike u fondu liječiti brzo i to tako, da se iz njega istjeraju žuti i provedu slobodni izbori, a novi ljudi da izmjene Pravilnike fonda onamo, da se isti izuzme ispod svakog utjecaja željezničkih Direkcija kao poslodavca, te da se pripoji općem radničkom osiguranju i stavi pod nadzor Ministarstva Socijalne Politike i Nrodnog Zdravlja.
Pri koncu pojašnjen je opširno smisao naše organizacije i ciljevi naše borbe. Naša organizacija je legalna i na zakonu osnovana, a služi nam u svrhu, da zajedničkim radom postignemo bolje uslove rada i bolji život, da se zajednički odupiremo svima nevoljama, koje nas iz dana u dan stižu. Svima željezničarima je slobodno, da budu članovi našeg Saveza, da se zajednički zalažu za svoju bolju sudbinu. Svatko radi na tome, da mu bude bolje, pa se to- mora dozvoliti i željezničarima. Odbijamo od sebe svaku podvalu, da je naš rad ma u kojem obliku antidržavan, kao što bi to neki mračni tipovi htjeli da prikažu. Rad za veću koru hljeba, koja nam omogućuje bolje i savjesnije otpravljanje naše teške službe, ne može biti antidržavan.
Jasenovac.
U nedelju dne 15. o. m. održali smo naš redovni sastanak. O važnosti organizacije opširno je govorio naš vrijedni drug M. Šepović, koji je, koliko god živ na teškome radu za dobro željeznice, isto toliko i u radu za napredak sveukupnog željezničkog osoblja. Radi ove divne njegove vrline, svi ga naši članovi vole i poštuju, pa kad nam na sastanku govori, radi ga slušamo.
Posle glavnoga govora druga Mate razvila se slobodna rasprava, u kojoj su pojedini članovi iznosili žalbe na razne postupke, koje obnalaze nepravednima. Bilo je opširno rijeći i o potrebi čim skorijeg donošenja definitivnog radničkog Pravilnika, kojim bi položaj radnika konačno bio regulisan. Ovo je potrebno radi toga, da bi i radnici konačno znali koja su im prava i koje dužnosti. Sastanak je zaključen sa apelom na sve članove, da i dalje čuvaju i jačaju svoju organizaciju.	P.
Križevci.
U nedelju dne 15. sept. održali smo dogovor sviju drugova, za koje znamo, da su voljni, da pridju opet u redove našeg Ujedinjenog željezničarskog Saveza. Iz »Ujedinjenog Željezničara« vidimo, kako se željezničari sve više spajaju sa svojim Savezom, vidimo kako se drže brojne konferencije i zborove, kako se na njima raspravljaju naša životna pitanja, a mi, mjesto da pljunemo u ruke i pomognemo drugove, stojimo po strani. Smatrajući ovakav naš stav za dalje nedostojnim, riješili smo, da se opet okupimo u redove boraca i pridjemo u sklop našeg Saveza. U tome, nadamo se, neće nam činiti nitko smetnje. Žuto nacionalno udruženje je mrtvo. Ono niti je moglo kome koristiti, a niti je koristilo, pa je sasma u redu, da ga više nikad ne bude.
Pošaljite nam potreban materijal, da može privremeni odbor započeti odmah radom, a čim se sakupi dovoljan broj članova, sazvat ćemo opći zbor, na kojem neka svi željezničari odluče: da li i dalje spavati, ili zajedno sa ostalim drugovima raditi na svojem poboljšanju.	M. V.
Sisak.
Naši magazinski radnici podnjeli su Direkciji molbe, da im se, u smislu odredbi »Oglasa« br. 87.493 od 11. sept. 1926., povise plate na iznos, na koji po istom »Oglasu« imaju pravo. Na svoje molbe dobili su već poznati sterotipni odgovor: »Nema kredita«.
Po istom oglasu plate radnika i pomoćnih službenika ima da se kreću: Godine službe od 1 do 3 dnevnica je 26 dinara; od 4—5 27 dinara; od 6—8 28 dinara; od 9—11 29 dinara; od 12—14 30 dinara; od 15—17 31; od 18—20 32; od 21—23 34; od 24—26 36; od 27—29 38; od 30 dalje 40 Din.
lako bi po čl. 7 Privremenog Pravilnika, t. j. po odredbama o izmjeni istoga, plate radnika i pomoćnog osoblja trebale biti utvrdjene na osnovu pijačne cijene radne snage dotičnog mjesta i po slobodnoj pogodbi, ovim »Oglasom« su jednostavno diktirane u minimalnom iznosu sa strane samog poslodavca. Pa evo, doživjeli smo i
tu žalosnu stvar, da se Direkcija ni tih minimalno utvrdjenih plata ne drži. Nikome od magazinskih radnika ne povišuje se plate su smislu ovih odredbi i ove šeme, ma da bi se to — i najmanje to — moralo činiti.
Oblasni sekretarijat podnio je ispred sviju radnika opširnu predstavku Direkciji sa zamolbom, da se odredbe ovog »Oglasa« poštuje i da se pomoćnom osoblju po-visuju plate, kao što mu je to ne samo obećano, već i zagarantirano. Zanima nas, hoće li Direkcija izvući se izgovorom, da nema kredita, ili će pako uvažiti, da treba da se poštuje ono što je sama naredila i odredila. U jednom i u drugom slučaju radnici će znati, što im je činiti: kakva plaća — takav rad!
Esperanto.
(Otvoritev tečaja za začetnike.)
Esperanto je mednarodni pomožni jezik, ki je razširjen že po celem svetu. Nevtralnost jezika, ker ni on svojina nobenega naroda, lahko, s katero se ga nauči, njegova enostavnost in ostala svojstva, so vplivale, da ga skušajo vse mednarodne organizacije uporabljati kot pomožni jezik v svojem poslovanju.
Tudi naša Internacijonalna Transportna Federacija v Amsterdamu je obrnila svojo pozornost na ta važen problem. Vsaka številka njenega glasila prinaša vesti o Esperantu, ki ga tako propagira med svojimi člani. Dopisovanje z nekaterimi organizacijami se vrši v tem jeziku. Povod za to propagando so bila izkustva, pridobljena ob priliki kongresov in konferenc, kjer se najlepše vidi, s kakšnimi težkočami, izgubo časa in izdatki je združena prireditev kongresov in konferenc, ker morajo biti vsi govori posameznih delegatov prevedeni na 2 do 3 jezike, da bi jih mogli vsi delegati tudi razumeti.
Premali obseg lista nam ne dopušča, da bi obravnavali podrobno dosedanjo razširjenost Esperanta, radi tega bomo navedli samo najvažnejše institucije, katere ga že uporabljajo: Mednarodna Transportna Federacija v Amsterdamu, velesejmi v Parizu, Lyonu, Pragi, Frankfurtu, Leipzigu, Dan-zigu, Budimpešti, Reihenbergu in ostali; železniške uprave: Švice, Avstrije in Japonske so izdale vodnike za turiste na esperantu, uporabljajo ga: Trgovska zbornica v Parizu, Mednarodni urad dela itd.
Sledeč primeru naše Internacijonale smo se odločili od 1. oktobra naprej tiskati tečaj za začetnike. Opozarjamo na to vse naše sodruge ter jim priporočamo, da posvetijo temu vprašanju potrebno pozornost ter da se tudi oni potrudijo naučiti ta lahki in koristni jezik. Dotični, ki se namerava učiti ta jezik, si mora nabaviti učbenik »Kursa lernolibro« od E. Privat, ki stane brez poštnine 10.— Din, naroča se pri »Sudslava Esperanto-Servo, Zagreb, Jezuitska ulica 1. Razen tega je koristno, če si nabavi vsak ravnokar dotiskani »Ključ za Esperanto«, ki stane 3,— Din brez poštnine, ter se ga naroča pri: Esperantski Klub, Narodna kavarna, Ljubljana. Prosim vse sodruge ki so voljni učiti se Esperanto, naj to jave na navadni dopisnici na sledeči naslov: Andrej Veber, Visočka ul. 12, Beograd.
DOPISNA ŠOLA ZA ESPERANTO.
(Začetek.)
Vsak, ki se hoče učiti mednarodni jezik Esperanto, mora imeti učno knjigo od E. Privat-a: »Kursa lernolibro«. Kdor si je nabavil to knjigo, more že danes začeti z učenjem.
Odprite knjigo na strani 12 z naslovom »Elparolo«, kar pomeni »Izgovor«. Začnimo Zi abecedo, ki je poglavitno sestavljena iz latinskih črk in se le v sledečem razlikuje od slovenske: č (= č), g (—_dž), h (= ostri h, n. pr. nemški Loch), j (— ž), š (= š), ü (= kratki u). Črko ü pišemo le tedaj, kadar je pred njo a ali e, s katerim tvori dvoglasnik aü ali eü, ki ga izgovarjamo kakor jeden zlog n. pr. au-to-ro, Eu-rq-po. (Pazi! Ne kakor našo- besedo »za-ušm-ca«.) Abecedo ne izgovarjarno: a be, ce, ce,
i.	t. d., temveč a, bo, co, čo, i. t. d., torej moramo dodati mesto e črko o. S tem smo končali 12. stran.
Naglas je vedno na predzadnjem zlogu. Posebno je paziti na to pri besedah, ki imajo na koncu aü n. pr. äm-baü (oba), mör-gaü (jutri). Vaja v čitanju: Čitaj na strani 13 poldebelo tiskane besede: kanti i. t. d. Velike črke pomenijo, da se nahaja naglas na tem zlogu. V esp. jeziku pišemo tako, kakor čujemo in čitamo, kakor je napisano. Pravopis je torej fonetičen. Preidimo na vežbanje na strani Iz spodaj.
UNUA LECIONO (Prva naloga).
Na desni beli polovici, zraven esp. stavkov, napiši s svinčnikom sledeči prevod:
1.	Kie estas la frato?	Kje je brat?
2.	En la domo kun la fratino. V hiši s sestro.
3.	Cu li estas tie?	Ali je on tu?
4.	Cu	vi	estas?	Ali	ste vi?
5.	Cu	mi	estas?	Ali	sem jaz.
6.	Jes.	Da.
7.	Ne.	Ne
Tolmačenje gornjh esp. besed: Kie (naglas leži na -i- = kje, estas — je, la — člen (v slovenščini ga nimamo, nemški der, die, das), frato = brat, en — v, domo — hiša, kun = s, z, fratino — sestra, cu — ali, li, vi = vi, mi = jaz, H = on, tie = tu (naglas leži na -i-). Ko si te besede dobro zapomnite, preidite na stran 14, kjer se nahaja 20 vprašanj (poldebelo tiskano) z odgovori (navaden tisk). Vse to dobro vež-bajte in pazite, da boste vse razumeli, kar berete. Zgoraj navedeni besedni zaklad Vam zadostuje.
Opozarjamo sodruge, da shranijo to tolmačenje. Cez sedem let pride vse prav,
pravi naš pregovor. Sodrugi, razširite učenje tudi na družino. Ce Vam ne bi bilo vse jasno, obrnite se z navadno dopisnico na naslov: Andrej Veber, Visočka 12, Beograd. Pojasnila bomo dajali vedno točno.
(Nadaljevanje sledi.)
Železničarski koledar za leto 1930.
Kakor vsako leto, izda naš savez tudi letos železničarski koledar ter smo pri letošnji izdaji upoštevali vse predloge železničarjev. Koledar bo zelo trpežno vezan, za zapreti z elastiko, zadaj s predalčkom, dobrim svinčnikom ter bo poleg koledarja, tabel za turnuse, običajnega gradiva, imel zopet dnevne beležke in nad 100 strani strokovnega vestnika, v katerem bodo vzorci za vse vrste prošenj, ki pridejo pri železničarjih vpoštev. Ker bodo tekom prihodnjega pol leta izšli novi predpisi, bomo vsem kupcem' koledarja, čim predpisi izidejo, dostavili: »Dodatek h koledarju.« Vsak kupec koledarja je zavarovan' za slučaj nezgode za Din 250.— Cena koledarja bo tudi letos le Din 10.—.
Ker bo koledar v kratkem izšel, pozivamo vse podružnice, da nam javijo, koliko koledarja in na kateri naslov naj dostavimo.
Naročila pošljite na naslov: Ljubljana — poštni predal 280. Uprava USŽJ.
Podpore in posmrtnine.
(Izplačane od 1. VI. do 1. IX. 1929.)
Višić Ante, radnik,	Split, izredna Din
posmrtnina.....................150.—
Škerjanc Franc, vpokojenec, Ljubljana, posmrtnina............... 1000.—
Baciavilla Valentin, Zalog, posmrtnina ,po ženi.................... 250,—
Abram Franc, Boh. Bistrica, posmrtnina po ženi..................... 350.—
Tornič Filip, Ljubljana II, posmrtnina po ženi..................... 350.—
Petrič Janez, kuril, delavec, Borovnica, posmrtnina	800.—
Musec Andrej, pis.	moč, Logatec,
podpora........................ 200.—
Primc Jožef, kuril, delavec, Ljubljana II, podpora.................150,—
Halilovič Mehmed, Sarajevo I, podpora .............................100.—
Juhart Ivan, zvaničnik, Maribor III,
podpora.......................... 200,—
Majer Ivan, zidar, Maribor I, podpora ............................ 200.—
Gradišek Ivan, prog. delavec, Zalog, podpora..................... 200,—
Strah Josip, delavec, Zagreb, podpora .............................100.—
Klobasa Anton, zvaničnik II, Zidani
most, podpora .................100.—
Branisel Franc, delavec, Maribor I,
podpora........................100.—
Gmajnič Štefan, post. delavec, Vi-
dem-Krško, podpora ....	125.—
Pregernić Hinko, Sarajevo I, podpora ............................ 300.—
Lorber Franc, profesionist, Maribor
I,	podpora.....................150.—
Filipšek Jožef, sklad, sluga, Celje,
podpora........................100.—
Pliberšek Anton, kovač, Maribor II,
podpora .......................150.—
Kolarič Ignac, strojevodja, Maribor
II,	podpora....................150.—
Mahorič Ivan, kotlar, Maribor II,
podpora...........................150,—
Helbl Luka, prog. delavec. Brezno,
podpora........................100.—
Tarček Franc, kretnik, Brezno, podpora ......................... . ,	75.—
Skupno Din 5550.—
Do 1. VI. 1929 izplačano » 141.845.— Din 147.395.—
Obvestila Gospodarske poslovalnice.
Na prvi seji načelstva in nadzorstva se je odbor konstituiral kot sledi:
Predsednik mravlje Teodor, podpredsednik Terškan Aleksander, tajnik Jernejčič Franc, blagajnik Brus Vinko, predsednik nadzorstva: Korošec Blaž.
Načelstvo in nadzorstvo je sklenilo, da bo podvzelo vse korake, da se bo prodajalo vse blago po najnižjih cenah in da se istočasno železničarjev z dolgoročnimi obroki ne zapelje v nepremišljene dolgove. Sklenilo se je zlasti, blago1 za službeno obleko prodajati po najnižjih mogočih cenah. Da se nudh železničarjem, ki plačajo kupljeno blago takoj, primerna ugodnost, se bo pri takojšnjem plačilu, počenši s 1. oktobrom 1929 dajal 3% popust. Na obroke se bo prodajalo do 6 (šest) obrokov, to pa vsled tega, da: ne nastanejo preveliki izdatki za plačevanje obresti. V dokaz, da poslovalnica res ščiti železničarske interese, navajamo danes c''"° za blago in podlogo za kompletno službeno obleko.
Cene za blago in za podlogo1 za bluzo in hlače so pri nas:
III. vrsta blaga s podlogo vred le 270 dinarjev, II. vrsta blaga s podlogo vred Je 350 Din, I. vrsta blaga s podlogo vred le 420 Din.	,.
Pripominjamo, da je II. vrsta blaga, ki je res zelo dobro in trpežno, ter so ga doslej vsi kupci (v' 10 dneh smo Pr°dali ze nad 40 oblek) pohvalili, pn nas za 100 D.n cenejša, kot v drugih prodajalnah (Nabav-Ijačka zadruga ponuja v zad ji številki blago za službeno obleko s podlogo za 444 Din.)
Železničarji, oklenite se svoje zadruge, da jo tekom drugega leta razširite in da iz nje ustanovite splošno gospodarsko zadrugo, ki Vas bo preskrbljevala z vsemi po--
trebščinami.
Gospodarska poslovalnica r. z. z o. z.
[Tiska: Ljudska tiskarna d, d. v Mariboru. Predstavnik Josip Ošlak v Mariboru. — Odgovorni urednik: Adolf Jelen v Mariboru. — Lastnik in izdajatelj: Konzorcij »Ujedinjeni
Železničar«. Predstavnika: Martin Pušnik v Ljubljani in Franz Smazek v Mariboru.