Svoje pravice bodo uveljavili železničarji le z združeno močjo. Zavedajte se tega, trpini in organizirajte se vsi v USŽ.
Iv. Vuk:
Sličice iz delavskega življenja.
Velika soba je bila polna dima in zrak v nji je bil nasičen nečesa napetega, pričakujočega... Ljudje v sobi so stali strnjeni v polkrogu, odkritih glav, kakor v cerkvi in poslušali govornika, ki je stal pri majhni štirioglati mizi in govoril. Na odprtih očeh vseh se je videlo, da napa-to pričakujejo konca. In v tisti napetosti pogledov se je svetilo sedaj odobravanje, sedaj nejevolja, sedaj prikrita bojazen... v nekaterih je bliskala odločnost, v nekaterih se je potuhnila neodločnost... Govornik pa je končaval svoj govor:
»Sestali smo se, ker se nas sili delati čezurno delo zastonj. Mezde so majhne, tista urnina 3 Din, 3.50 in 4 Din se nam' priznava za osem urnik in se nam za te ure izplačuje. Delati pa moramo 10 ur, včasih celo enajst in dvanajst ur ... A vseeno se nam plača za vse to samo štiriindvajset dinarjev, osemindvajset dinarjev, dvaintrideset dinarjev... A doma žena in otroci te dinarje obračajo, da vsaj nekoliko nasitijo sebe, da kupijo drv in premoga, da plačajo stanovanje ... mokro luknjo ... da meni pripravijo krepčila za drugi dan. A obleka? Kje je ona? Knjige?«
»Kaj knjige,« se sliši zamolklo mrmranje. »Kruha ... Knjig se ne naješ.«
»Da,« je povzel govornik. »Knjig se ne naješ. Oči jih ne vidijo, če je želodec izsušen, če otrok gladi roko in šepeče: ,Očka, ali bo kruhek’? In vendar: Tudi knjige so kruh. Duševni kruh. In če je duša lačna, če so naši možgani prazni, kdo je, ki nami dopove, da smo našega gladu in neplačanih nadur sami krivi? Mar tisti, ki nami ne da knjig?«
Zamrmralo je po sobi:
»Tisti ne; zakaj nam ni dobro imeti knjig. Luč razgrinja temo. Ni pa dobro za vsakega, če našo temo razgrinja luč.«
»Čakal sem teh besed, sotrpini,« je vzkliknil govornik. »Čakal sem jih in glej, iskra je padla im v naši temi se je zabliskalo. Zbrali smo se, da si povemo svoje težnje. Ali nismo se zbrali samo, da si jih potožimo, nego da si povemo, kakšna je pomoč in kje je tista pomoč.«
Utihnil je za trenutek in njegov pogled je šel po navzočih, se dotikal njih napetih mišic na obrazih, njih napetih ušes in od nestrpnosti izbuljenih oči.
Nikdo se ne zgane. Kakor kipi iz kamna stoje in gledajo v govornika. Le stisnjene pesti pričajo, da kipi v prsih, da išče nekaj izhoda.
Govornik je dvignil roke im jih razširil:
»Treba rešiti. Naš ,jaz\ ,jaz’ vsakega izmed nas naj postane marmorni kamen. In iz teh vseh Jazov’ zgradimo zgradbo. In ta zgradba bodi moč, ki pove tistim naše zahteve, kateri žive in so bogati od našega dela ter jih prisili, da jih izpolnijo.«
Še so bile roke govornika razširjene, še se niso zaprla njegova usta, kar je bruhnilo kakor orkan iz 'Mišičastih prsi:
v »Organizirajmo se! To bodi na-sa zgradba, tista, ki nami zboljša naš Sl,ženjski položaj!«
, . Tami v predzadnji gruči pa je za-r'čal krepak glas:
v »Ta naša zgradba, zidana iz na-^ ’iazov’, naj nosi mogočno ime:
In stopil je k mizi, k govorniku, in vprašal:
»Bodi tako, sodrug!«
Govornik je spustil razširjene roke, pogledal v oči sodrugu in rekel z glasom, ki je drhtel pod vtisom dogodka:
»Čakal sem teh besed, sotrpini! Mi vsi skupaj bodimo eno, bodimo ,MI’, ne majhen, neodločen, nezaveden, nego velik ,Mi’, ki nam pribori dostojanstvo človeka. Zakaj vsak je svoje sreče kovač, pravi pregovor. Ne kuje mu je noben tretji, nikdo, razen če jo kuje sam. Zato kujmo vsi kakor eden. Vsi kujmo za enega, eden naj kuje za vse, dosedanji Jaz’, ta majhen, neznaten, nepriznan in nespoštovan naj izgine.«
Podal je roko pri mizi stoječemu in stresla sta si jo mogočno in samozavestno. In pristopali so eden za drugim, vsi, si stiskali roke brez be-
gledal te in mislil: Niso vsi moji delavci za te predloge in za tak pravilnik, kakor ga hočejo organizirani. Ker če bi bili vsi, bi bili vsi tudi organizirani. Hvala Bogu, da niso in zato bom: dal pravilnik, ki bo tudi meni po godu. Hvala tudi Bogu, da so na svetu tudi še delavci, ki nočejo razumeti koristi organizacije. —
In delodajalec dela. Vsi čutimo tisto njegovo delo.«
»Trideset let delam, sedaj pa hoče, da se me upokoji po starem pravilniku,« se oglasi iz množice.
»Tudi mene hoče,« se oglašajo od vseh strani.
»Za dvesto dinarjev mesečno,« se sarkastično obregne nekdo.
»Draginjske doklade ne računaš,« pripomni posmehljivo tretji.
Iz vseh teh medklicev je zvenela teža in skrb delavcev za svojo starostno preskrbo.
»Naj nadaljuje poročevalec,« je opozoril predsednik z zvoncem.
Poročevalec je nadaljeval:
sed, a krepko. In njih imena, njih Jazi’ so se pečatili na papir drug pod drugega, kakor je navada, če se piše. In iz teh imen, iz teh Jazov’ je nastajala gora, pečina, nastajal je velik, močan ,MI\
In zgodilo se je tiste dni, ko se je pojavil velik ,MI’ pred tistimi, ki so dajali za deseturno delo štiriindvajset dinarjev, osemindvajset dinarjev, dvaintrideset dinarjev, da je bilo tudi plačano čezurno delo.
»Korak za korakom,« je pobožal eden od tistih, ki so sezidali ,MI’, svojega sinčka, ko je prišel zvečer domov ter mu odrezal košček kruha kakor vedno. Samo da je bil ta košček kruha naenkrat večji. In sinček, ko je vgriznil v tisti košček, se je sladko nasmejal.
Oče pa je ves ganjen zašepetal še enkrat pri sebi:
»Korak za1 korakom ...«
»Novi delavski pravilnik prihaja,« je poročal delavski zaupnik zbranim1, ki so se sešli, da sklenejo, kako postavijo svoj ,MI’ pred namero podjetja. »Predlogi, ki smo jih vložili, so gospodom povedali, kakšen naj bo. Mislim, da nam. vseh predlogov ne bodo upali zavreči. Preveč dobro smo organizirani. A če katere zavržejo, če bo pravilnik za nas neugoden, krivi bodo tega neorganizirani. Zakaj delodajalec je
»Da ne bom predolg. Kakor vam je vsem znano in kar smo slišali iz sedaj izrečenih' opazk, hoče uprava podjetja, naš delodajalec, odpovedati vsem starim delavcem:, dasi še nimajo polnih penzijskih let. S tem si hoče prihraniti denar, a mesto starih, že izčrpanih moči dobiti mlade, še neizčrpane. Sami smo plačevali pokojninski sklad. Nismo, kakor nastavljena, da bi se nam računal po plači, da bi s tričetrtinsko službeno dobo dobili tudi tričetrtinsko mesečno plačo v pokojnini. Pro-vizijonisti smo. nenastavljeni stalni delavci. Dvesto dinarjev dobi vsak polne penzije. Ali je to denar? Naše starostno zavarovanje je po vojni propadlo, a naša premajhna skrb, da bi ga zopet dvignili — da bi bili vsi organizirani kakor je to v drugih državah — je dosti kriva tega.«
»Kaj bomo tožili?! Kar je, je, sedaj treba postaviti moža!« je reklo več zborovalcev.
»To je beseda,« je odgovoril poročevalec. »Moža treba postaviti sedaj, ob dvanajsti uri. Izčrpani, izdelani naši sotrpini, ki so dali svojo mladost in svoje moške sile podjetju, ne smejo biti degradirani v berače. Njih žene in otroci ne smejo čutiti bede še bolj, kakor jo čutijo sedaj, ko prinese oče domov 900 Din, 1000 Din na mesec. Novi pravilnik naj počakajo tudi vsi stari delavci. Potem se jih naj upokoji. Kdor pa še nima polnih let, naj se ne upokoji dotedaj, dokler jih ne doseže. Pod nobenim pogojem pa ne pred novim pravilnikom.. To je moj predlog.«
Poročevalec je odstopil od mize.
»In moj tudi... moj tudi... moj tudi...« se je slišalo od vseh strani.
Kar se oglasi nek glas iz množice, močan in krepak. Odločnost je bila v njem:
»Kaj se pravi: moj tudi ? .. Kakšna beseda je to? ...«
Za hip je utihnil kakor da išče besed. Mučna tišina je plavala v zraku. Niti dihanja se ni slišalo. Oči vseh so se pa obrnile v človeka, ki je spregovoril.
Predsednik je potrkal na zvonec in rekel:
»Vsak, ki hoče govoriti, naj se priglasi k besedi. Red mora biti.«
Človek, ki je spregovoril odločne besede, je odrinil okrog stoječe in stopil k mizi. Trudeč se dati glasu miren zvok, je rekel:
»Prosim za besedo!«
»Imaš jo. Govori!«
»Sotrpini,« je dejal in pogledal vse. »Ali so to besede, ki so nas vredne in nas dostojne: ,moj tudi’? Kaj pa smo potemi? Ali nismo ,Mi’? Zakaj se ne sliši: ,nas vseh’! Nas vseh je tisti predlog govornika.«
»Da, nas vseh je tisti predlog! Mi vsi zahtevamo, da se ima vse delavce, ki so za upokojitev, upokojiti šele po novem pravilniku. Tri mesece nekako še naj delodajalec svojih želj ne stavi v javnost, med nas.«
Predsednik je vstal.
»Spregovorili ste vsi. Zato ni treba glasovanja. Na nas vseh, mladih in starih je ležeče, da kakor eden zahtevamo, da se ne izvrši namera delodajalca. To povejte vsem, stojte trdno. Mi to zahtevamo.«
Ko so se razhajali, so gruče govorile med seboj:
»Tistim neorganiziranim pa povemo, če ne bodo držali z nami, da si naj pripišejo vse na svojo kožo.«
»Se več. Organizirati se morajo. Kaj bi. Vse bi rad tak babjek imel, kar mi organizirani priborimo. Sam pa še članarine ne riskira.«
»Preveč je v nas tisti majhen, brezbrižen, vedno od nekoga tretjega pričakujoči rešitve Jaz’, ki ne zaupa na samega sebe in se sramuje samega sebe.«
»Delajmo, da ozdravimo to bolezen!«
»Naš dosedanji ,Mi’ mora postati še trdnejši, še večji: mora biti naša samozavest. Tak ,MI’ bo čuval trdno naše človečanske pravice in dostojanstvo.«
BožK
Primiče se dan, na koji se, pred 1930 godina, — prema kršćanskoj predaji — rodio u betlehemskoj sta-Hci — u jaslicama — Spasitelj i Otkupitelj. Sav krščanski svijet očekuje ga sa mnogo čežnje i radosti. Toga dana ugledao je svjetlo onaj, koji je sia najvišeg piedastla .sišao
med ju najbijedhije i najbespravnije, da ih — time što postaje čovjek — spasi i —time što bude mučen i razapet — otkupi.
Značenju toga rodjenjai — ih te uspomene na to rodjenje — pridaje se podjednaka važnost kao kod bogatih tako i siromašnih, kao kod stari-
jih tako i kod mladjih, kao kiod gra-djana tako i kod iseljaka, kao u velikoj i bogatoj palati, tako i o, maloj periferijskoj petleušici. U svaki taj društveni red Božić donosi nešto Ije-potga j razveseijućega, svagdje pro-budjuje najljepše nade. Svi se raduju Spasitelju i Otkupitelju .., Kao da nadi svima lebdi neka opasnost, koja gubi svoju moć onog časa, čim dodje vrijeme: »Nairodil nam se ...« Trenutak njegovog dolaska — rodjenja — obuzima sve osjećajem: spašeni smo! Kao retko ko|jeg drugog većera, iza toga većera Ijega ise na počinak sa smirenim osjećajima.
Nehotičnio nam se postavlja pitanje: od ćega smo spašeni? Šta je to, što ugrožava naš spokojan život i našu egzistenciju? Gdje su ti strahoviti neprijatelji? Tko je taj, od koga strepimo? Već smo odviše ozbiljni, a da bi mogli vjerovati, da nam opasnost prijeti od »djavola i zlih duha«. Kad bi njih bilo, obračunali bi šnjjima. Istraživajući malo pozornije neprijatelje, od; kojih nam prijeti opasnost, brzo ćemo ih naći. Oni su pred nama svakodnevno i svakom zgodom, isto onako, kao što su bili tu i prije rodjenja Spasitelja. Ti neprijatelji nisu nitko drugi, već oni, koji izrabljuju siromašni radni stan, koji ga nagone da radi neumorno i uz gladnu nadnicu, da tegli do iznemoglosti, lišavajući ga svih prava prigovora. Neprestani strah od farizeja i izrabljivaća pretvara Božić u kratkotrajnu nadu — ai otuda i u kratkotrajnu radost — što će jednom ipak svim tiranima, svim farizejima, svim trgovcima sa ljudskom krvi i mesom naići kraj, jer će Spasitelj — taj davno obećani — jednom ipak doći.
Mističnost božičnih osjećaja ima svoj korjen u realnostima svakida-njeg života, a otuda i to, da se nade u Spasitelja podjednako bude kod onih koji dogmatički vjeruju, kao i kod onih, u kojima je kruta stvarnost dogmatička naziranja irazagnala. Težnja za Spasiteljem još je jaća kod onih zaj praznim stolovima, nego li kod onih koji žive u izobilju. To je i razumljivo. Nikome više nego njima biva Spasitelj potreban. Svakidanja bijeda i nevolja samo pojačava tu težnju, da naidje netko, da »nas izbavi od zla ...« Ta izrabljivanja i tlačenje naroda nije ni danas ništa manje, nego je bilo onda, kad je svijet prigrlio Krista kao svojeg Spasitelja. Izrabljivanje i tlačenje naroda živi i dalje —• sa tom razlikom — što je onda ropstvo bilo neposredno i fizičko, a danas profinjeno i prikriveno. Uspomena na rodjenje Krista — Božić — pojačava nade, da će i tom profinjenom ropstvu biti jednom kraj.
»Blaženi su oni, koji vjeruju«, rekao je jednom zgodom taj isti Spasitelj: »Njihovo je kraljestvo nebesko«. To može biti utjeha i podražaj za najljepše nade onima, koji žive u izobilju svega i kojima su tuzemna stradanja nepoznata. Njima — zaista — treba još samo utjeha, da će, ako »vjeruju« i — slave dolazak Spasitelja — živjeti i na drugome svijetu spokojno i blaženo. Medjuiim, mi radnici — radni narod — ne može se tim izaživotnim nadanjima zanositi. Ako ima ikakve pravde na drugom svetu, onda je sasma sigurno, da ta pravda ide bez dalnjega u prilog svima koji na ovom svijetu rade i korisno žive — dakle radnom narodu — te ne može biti ni riječi o tome, da bi posle muka i stradanja na ovom svijetu imali još da stradamo i na drugom. Nama radnicima treba poboljšanja i spasenja još na ovom svijetu. Tu je nepravda, tu su svakidanje patnje i nevolje i tu ih treba otkloniti. Nu to neki mistični i Spasitelj van nas nikad neće učiniti. To se neće dogoditi, pa koliko god bila velika naša radost nad njegovim davnim dolaskom i rodjenjem. Naš Spasitelj moramo biti mi sami.
Ono što nas pritišće, što nas vri-jedja i muči, to je svakdanji težak život, koji je radnom narodu naturilo današnje društvo. Ono nam naturuje sve teže i teže dužnosti, a za uzvrat ne daje nam nikakva prava. Želimo li i težimo1 li za spasenjem — zia boljim životom — moramo nastojati, da to nepravedno društvo popravimo. A to se pak ne može postići nikakvim mističnim sredstvima, već čisto realnim, kao što su i prilike oko nas čisto stvarne —• onakve kakovim su ih ljudi stvorili — ni malo po božjoj volji. Ta božja volja ne može biti, da jedni znoje krvavim znojem, a drugi da uživaju plodove od toga, da jedni žive u izobilju lasti i slasti, a drugi kao skotovi. Popraviti svakdanji život, otkloniti nepravedno društvo, snasiti radni narod od tolikih patnja ne može se i neće se nikad postići snagom iz drugog svijeta, već onom, koja je tu i u nama. To je naša strukovna organizacija, naš Ujedinjeni Savez Željezničara Jugoslavije. On je naš najbliži i najpouzdaniji Spasitelj, kojem treba da se pouzdamo i kojem treba da vjerujemo. On je jedini, čijem jačanju i napredovanju treba da se radujemo, jer svaki njegov korak napred znači korak bliže konačnom spasenju. Naš Božić i naš Spasitelj naići će onda, kada pobjede težnje, radi kojih smo stvorili našu organizaciju i radi kojih se svakodnevno žrtvujemo,
Pongračić,
Zemaljsko sindikalno vijeće slobodnih
radničkih
Pitanja revizije našeg socijalnog zakonodavstva izaziva živ interes u radničkim redovima. Na poziv Ujedinjenog radničkog sindikalnog saveza Jugoslavije, kao zemaljske sindikalne centrale slobodnih radničkih sindikata u Jugoslaviji, u sindikalnim prostorijama Doma beogradske Radničke komore održano je zemaljsko sindikalno Vijeće na kome su bile zastupane 35 organizacija sa 109 delegata iz cijele zemlje.
Vijeću je predsjedao predsjednik sindikalne centrale (URSSJ) i glavni sekretar Saveza metalskih radnika Jugoslavije drug Blagoje Bračinac, a govorili su: drug Vladimir Pfeifer, predsjednik Saveza privatnih namještenika, o radničkom zaštitnom zakonodavstvu; drug Filip Uratnik, sekretar ljubljanske Radničke komore, o socijalnom osiguranju radnika; drug Bogdan Krekić, centralni sekretar Ujedinjenog radničkog sindikalnog saveza Jugoslavije, o radničkoj koaliciji, Poslije opširne rasprave u kojoj su uzeli učešća mnogi delegati, je-dnoglaisnio je donešena odluka, koja glasi:
Zemaljsko sindikalno Vijeće predstavnika sastavnih organizacija »Uje^ dinjenog radničkog sindikalnog saveza Jugoslavije« ma svojem skupu od 24, novembra 1929, god,, po saslušanju referata i rasprave o reviziji soc.
sindikata.
pol. zaštite i soc, osiguranja radnika u našoj zemlji, usvaja slijedeću
REZOLUCIJU:
I.
Zemaljsko sindikalno vijeće kon-statuje, da radničke organizacije nikada nisu tražile reviziju našeg so-cija 1 no-po 1 itičkog zakonodavstva, već su radnička klasa i njeni predstavnici neprestano tražili primjenu naše zakonske zaštite i provedbu neprove-denih odredaba njegovih. Radnička klasa s tim u vezi isticala je, da naša izakonska zaštita ne odgovara svim njenim zahtjevima, koje u oči teških ekonomskih i zdravstvenih prilika radnika i namještenika u našoj zemlji mora da postavlja. Zato je tražila, da se manjkavosti zakonodavstva dopune i da se neprovedene i sabotirane odredbe provode i ispunjaju.
Te zahtjeve radnička klasa i danas postavlja!
II.
Zemaljsko sindikalno vijeće u vezi sa prednjim konstatacijama ističe naročito slijedeće zahtjeve:
a) zakonske odredbe o ograničenju radnog vremena, o nedjeljnom odmoru i noćnom miru, o zaštiti radničkih povjerenika, o zaštiti žena i djece i mladenačkih radnika da se striktno provode.
bi) Zakonske odredbe o nazoru provedbe radničkih zaštitnih zakona da se najstrožije primjenjuju da se provedba odredaba o higijensko-teh-ničkoj zaštiti kontroliše i da se sve ustanove zakona o inspekciji rada, a naročito one, koje se odnose na upo-stavljanje specijalnih inspekcija rada, čim prije integralno provedu.
c) Služba posredovanja rada da se izgradi, ia njene institucije, koje treba da balziraju na principu samouprava, da se osposobe za bolje vršenje svojih zadataka.
Prilikom izjednačenja obrtnog zakonodavstva da se radnička klasa i njena predstavništva saslušaju i na saradnjiu pozovu, i da materijalne odredbe novog obrtnog zakonodavstva ne znače ništenje zakonske zaštite i ranijih tekovina sa oblasti uređenja radnih i službovnih odnosa radnika i namještenika i da se stoga svi propisi u tom pogledu organski povežu i jedinstveno radno pravo, neisklju-čujući kod toga potrebu i mogućnost za donošenje specijalnih zakona za posebnu pojačanu zaštitu pojedinih radničkih i namješteničkih grupa.
Zakonske odredbe o osiguranju radnika u starosti, iznemoglosti i smrti da se provedu; da se donesu
zakonske odredbe o osiguranju radnika i namještenika u besposlici, a da radničko osiguranje ostane samoupravno, centralizovano i unificirano.
III.
Ističući veliki značaj radničke slobodne koalicije za općedruštveni i privredni život zemlje, a naročito za kulturno, ekonomsko, socijalno i moralno uzdizanje radničke klase u modernom društvu, zemaljsko sindikalno Vijeće predstavnika slobodnih radničkih sindikata u sastavu Ujedinjenog radničkog sindikalnog saveza Jugoslavije, daje u dužnost Upravi URSSJ da na nadležnim mjestima in-terveniše za punu »lobodu rada radničkih slobodnih sindikata.
IV.
Usvajajući ovu rezoluciju, zemaljsko sindikalno Vijeće konstatuje, da će i sada kao i ranije, realizacija njenih zahtjeva ovisiti o tome, koliko će organizovane snage iza tih zahtjeva biti u članstvu naših klasnih organizacija. Zato zemaljsko sindikalno Vijeće poziva sve radnike i namještenike, dai se priključe pokretu »Ujedinjenog radničkog sindikalnog saveza Jugoslavije«.
Penzione osiguranje radnika.
Vrlo važno pitanje, koje vapi za riješeni em, je radničko penziono o-siguranje. Riješenjem toga pitanja zateže se već unatrag 11 godina, t. j. od prvog dana formiranja naše nacionalne države i jedinstvene organizacije našeg saobraćaja. Pa i posle mnogih naših predstavki i zahtjeva, ono se teško miće napred.
Ja mislim, da je svestrani interes, da se pitanje radničkog penzionog osiguranja čim! prije riješi. To traže ne samo čisto humani obziri, da radnik, kad ostari, bude zaštićen, već je to interes i same željezničke ustanove. Radnik, koji je zbrinut za svoju egzistenciju pod stare dane, voljan je, da se sav posveti dužnostima. Lišen brige za stare dane, on će moći sav da se posveti poslu, nastojeći istovremeno!, da ga otpravlja sa što više marljivosti i stručnosti. Stoga mislim, da se greši na štetu ne samo radnika, već i same željeznice, što se to pitanje ne rješava.
Ono treba čim prije riješiti iz više razloga. Velik dio radnika kod bivših STB i MAV željeznica već je prije rata bio osiguran u penzionim fondovima. Mnogi su plaćali u Fond dugi niz godina prinos u visini jednodnevne plaće mjesečno. Plaćali su to u zlatnoj valuti. Sa preokretom! nastavili su doduše i dalje plaćanje penzionog prinosa u istoj svoti, ali ne više na bazi zlatne valute, već papirnate, u koju su se i predratne zlatne rezerve pretopile. Sjedne strane mali prinos, s druge bezvrijednost novca, stvorili su u penzionom’ fondu jedno stanje, koje ne daje nikakve garancije za obezbjedje-nost radnika pod stare dane. Radi odmaka vremena, broj onih, koji postaju penzije potrebni, sve je veći. Da se je to pitanje riješilo odmah po j preokretu, imali bi danas sredjen penzioni Fond i obezbijedjene stare radnike, a ovako nemamo ništa i stari radnici strepe od časa, kad će ‘ postati potpuno iznemogli i za rad j nesposoblni. I radi toga je važno, da se to pitanje čim prije riješi.
U našim predlozima, koje smo podnjeli u vezi projekta novog Radničkog Pravilnika, nastojali smo, da to pitanje za jednu i drugu stranu riješimo čim povoljnije. Osnovicom
prinosa sa 5% za radnike na lakšem i sa 6% za radnike na težem radu, te isto tolikim dotacijama sa strane saobraćajnih ustanova, dana je sigurna finansijska osnovica penzionom osiguranju radnika. Razumije se, da bi riziko penzionog osiguranja onih radnika, koji su minulih 11 godina htjeli i željeli plaćati prinose, a nisu mogli, jer to pitanje nije bilo riješeno, trebale da snose same saobraćajne ustanove, koje su, mimo volje radnika, priječile, da se pitanje osiguranja prije riješi.
Moram ovdje odbiti prigovore, koji su nam činjeni sa strane neupućenih radnika, da je postotak prinosa za penziono osiguranje, koji smo utvrdili u našim predlozima, previsok. Možda i jest obzirom na niske naše nadnice, ali obzirom na potrebe penzionog osiguranja i ako želimo da pod stare dane budemo zbrinuti, taj postotak je vrlo niski. Mora se. naime, znati, da je taj postotak u drugim’ zemljama, u kojima penzi-ono osiguranje postoji na istim organizacionim osnovima, daleko veći. I kod nas, uvjeren sam, morati ćemo pristupiti povišenju. To povišenje treba da se realizira na taj način, što će nam' se povisiti naše nadnice. Sa povećanom nadnicom povećaje se i iznos postotka sasma automatski. U našim predlozima za ustanovu penzionog osiguranja radnika dali smo potpunu osnovicu: finansijsku i organizacionu. Prihvaćanje tih predloga znači povoljno riješiti jedan gorući problem.
Svi stari i mladi radnici dužni su, da se za čim skorije riješenje svojeg osiguranja za starost i iznemoglost založe. Nije dosta samo kukati nad sudbinom, koja nas u starosti ćeka, već treba za vremena raditi na tome, da nam ta sudbina ne bude tako crna. Samo na kukanje slabo će se tko obazreti. Treba pojaćati naš glas za čim skorije donošenje našeg Pravilnika, kojim valja riješiti i naše osiguranje za starost i iznemoglost. Taj glas će se uvažiti samo tada, ako ga izvedemo složni i čvrsto organi-zovani u našem Ujedinjenom Savezu Željezničara Jugoslavije.
Brlić Gjuro, radnik.
Naporna i opasna je
Nedavni sudar hod SI, Brestovca, u kojem su poginula trojica naših vrijednih članova:	Arzenšek Rudolf,
Vodlak Mirko i Jeromen Joško, bengalski nam otkriva, sa koliko napora i opasnosti je skopčana služba željezničara. Sva trojica su žrtve svoga zvanja. Poginuli su zato, jer su željezničari. Samo željezničaru je sud-jeno, da na takav način i ovako brzo izgubi svoju glavu, a porodica mu svojeg hranitelja.
Retko prodje dan, da ne padne po koja željezničarska glava. Trganje !
željezničarska služba.
udove željezničarskih, sakaćenja ruku, nogu itd. isto su na dnevnom redu. Na pruzi, u radionicama, u k>zi-onicama svakodnevno teče vruća željezničarska krv iz rana, koje zadobivaju vršeći svoje naporno i opasno zvanje. Kratko vrijeme iza nesreće kod SI. Brestovca slijedila je teška nesreća na pruzi Lajkovac—Čačak, u kojoj je izgubio glavu ložać Rakić Dragomir, a zdrobljenih kostiju osta-še Damjanovič Nikola, Dimitrije Ja-nuško, Dragojlović Dušan i Čirič Božo. U zagrebačkoj radionici ostao je
Štev. 24
>UJ]

SH ŽELEZNIČAR«
Stran 3
bez rake Zupan Ivan, te bez noge Li-pak Nikola, Frei Eduard; itd. Kad bi imali svu statistiku nesreća, tek tada bi mogli razabrati, koliko je slika tih nesreća užasna.
Teško je ustvrditi, koja od željezničarskih struka obiluje sa više opasnosti. Glave padaju i kosti pucaju i onima u egzekutivnoj i onima u ne-egzekutivnoj službi. Strojovodja, vla-kovodija, kondukter i zavirać, kad god polazi na dužnost, nije siguran, da li će se povratiti čitav i živ u krilo svojih milih i dragih. Isto tako nije siguran ni radionički, Ibžionički ili sekcijski radnik, pa ni sam prometni činovnik. Jednome lebdi nad glavom opasnost od smrti, drugome opet opasnost od najdrakonsklj ih kazni i zatvora. Desi li mu se, da u vršenju dužnosti nastupi zastoj, najmanje što ima za očekivati je globa, a preuhitri li službom i bude uzročnikom karambola, povlačenje po kazamatama mu je neminovno. Mnogo što šta ne radi se onako kako bi se moralo i kako to propisi diktiraju, a ne radi se iz pukoka straha od odgovornosti, koja nalazi službenika, ako je uzrokovao zastoj. S druge strane opet, ovakav način vršenja službe postaje najvećom opasnošću za one službenike, koji noću ili u magli jure s vlakovima. Slabost pruga, tehnička nedotjera-nost i nedovoljna signalizacija isto su uzročnik nesreća. Vrlo veliku ulogu u nesigurnosti naše željezničke službe igra i fizička i moralna izdržljivost službenika. Sa platama, koje su sa punom trečinom nedovoljne za život, ne može se biti izdržljiv, niti se može imati službeničkog entuziaiz-ma. Bijedan život ruši jedno i drugo.
Jugoslovanski železničar je zopet posvetil proti našemu savezu celih 7 kolon, in kako malo izbirčen je v svojih sredstvih, je jasen dokaz, da mu tudi smrt železničarja prav pride, da lopne po onih, ki se mu zde nevarni.
Seveda morajo gospodje pokazati svoj lepi obraz napram upravi, da se izkažejo hvaležne za zopetno uvedbo nasilnega ubiranja prispevkov za zvezarje.
Interesom železničarjev, njih pritožbam in kritiki neznosnega stanja pa v celem časopisu niso posvetili niti besedice! Saj.se razumemo, kam pes taco moli ter upamo, da nam prihodnjič posvetijo vsaj 10 kolon. Vašim članom se itak predobro godi in nimajo nikakih pritožb.
Velikanski uspeh zvezarjev.
Kako se zvezani trudijo, da izboljšajo položaj železničarjem, je jasen dokaz odlok, ki so ga izposlovali od novega g. ministra saobraćaja, in ki se glasi:
Kraljevina Jugoslavija.
Gen. Dir. Drž. Žel.
Br. 89554/29.
29. oktobra 1929. god.
IJ. Odelenju Generalne Dir. Drž. Žel.!
Izvještavate se, da je g. Ministan saobraćaja svojom odlukom od 26. oktobra ov. god. M. S. Br. 18368-29, odobrio, da se na molbu Uprave udruženja Jugoslovanskih nac. željezničara i brodara, članski ulozi službenika državnih' saobraćajnih ustanova, koji su članovi gornjeg udruženja, imaju naplaćivati putem* platnih spiskova službenih jedinica.
Dostavlja se prednje radi znanja i upravljanja s time, da članske uloge treba naplaćivati prema spiskovima radnih obustava kada se prestalo sa obustavljanjem uloga.
Načelnik opšteg odeienja Gen. Dir. Drž. Železnica Mudrinić s. r.
Kaj nas brigajo diference delavcev, delavski pravilnik, urnine, če pa so blagajne zveze prazne! Odtegujmo zopet članarino potom; direkcije in člani nam ne bodo mogli uiti.
In veselje je zavladalo po celem Izraelu, ker bo zopet tekel denar ubogih delavcev v zvezarsko blagaj-
V eni zadnjih številk smo prinesli rešitev finančnega ministrstva, da Posamezne direkcije še naprej stegovati po Din 5.—, odnosno Din
Tako je na prazi. U radionicama i ložionioama stanje nije bolje. Radi se na jedan primitivan način, bez potrebnog alata, bez strojeva, bez materijala i bez organizacije. U svakom poslu radnik se mora fizički slamati, ako hoće da ga svrši kako treba. Strojevi, u koliko ih gdje ima, stari i istrošeni su, bez ikakovih zaštitnih naprava, te nije ništa lakšega, već na njima izgubiti ruku ili nogu, pa i samu glavu. U pojedinim radi-onicamai dogadjaju se po 2 i više nesreća dnevinio. Jasan znak, da ni tu nema spoikojstva (za željezničara. I tu, pored pomenutih uzroka, nesreće potenciraju i volja i fizička izdržljivost na radu. Gladne nadnice i tu čine svoje.
Šta nam je činiti, pa da se prena-pornosti i opasnosti u željezničkoj službi riješimo!, Bijegat iz službe bila bi nesmisao. Istu će ipak netko htjeti i morati vršiti. Treba učiniti drugo: poraditi živo i svestrano na tome, da se opasnosti te službe čim više smanje i odstrane. To ćemo postići na taj način, što ćemo tražiti bolju organizaciju službe, usavršavanje tehnike i službene spreme, bolje plaće, bolji postupak i konačno, soudlučivanje u svima po saobraćaj i po osoblje važnim pitanjima. U tim pak traženjima uspjet ćemo samo onda ako ćemo biti brojno i čvrsto organizovani i ako se snagom organizacije za sve to zalagali budemo. Stoga će u zaštitu svojeg života, svoje porodice i samog saobraćaja najbolje učiniti onaj željezničar, koji će živo — raditi na ojačanju svoje strukovne organizacije — Ujedinjenog lSaveza.
no; pravilnik, nove plače pa bo že g. minister dal1, kadar bo on smatral za potrebno«. Pa recite, da niso zvezarji tiči v borbi za železničarske pravice!
Še en velik uspeh za delavce, ki ga je izvojevala zveza.
Kako se bori zveza »strogo stanovsko«, je jasen dokaz sledeča vloga, ki jo je njih beograjska oblastna uprava poslala direkciji ter jo je ta nato razposlala na službene jedinice s sledečo pripombo: »dostavlja se prednje radi znanja i nadležnog postupka.«
Zvezarska vloga se glasi:
Mašinskom Odelenju Gener. Direkcije (za Računski Odsek)
Beograd.
U vezi akta Direkcije Beograd D. Br. 90762/29 od 8. o. m. a na osnovu odluke Gospodina Ministra Saobraćaja M. S. Br. 18368/29., o obustavi članskog uloga za naše Udruženje, čast nam je, radi pravilnijeg sprevodjenja ovoga akta u interesu i ustanove i članova, dati sledeče objašnjenje:
Svi članski ulozi, koji nisu naplaćeni od dana kada je obustava bila prestala po pilatnim« spiskovima, smatraju se kao propadli i neće se za to vreme naplaćivati. Prema tome naplata članskog uloga po platnim spiskovima po 7 Dinara od člana mesečno počinje od 1. novembra t. g.
Stoga najiepše molimo, da se u ovom smislu izdaju potrebna naredjenja jedinicama. Naročito molimo, da se o ovome izvesti i ložionice, sekcije i radionice, pošto obustave za neregulisano osoblje one vrše.
Ujedno nam« je čast moliti za upozorenje područnih jedinica, da se sa obustavom članskog uloga za pojedine članove može prestati samo na osnovu propisane izjave dotičnog člana dostavljene preko Udruženja i taksirane sa 5 dinara taksene marke u smislu T. Br. 1. Zakona o taksama i pravila Udruženja.
Oblasne uprave U. J. N. Ž. i Brodara Predsednik
ing. Milivoje P. Ratković 1. r.
Ali ni to prekrasen uspeh. Od 1. novembra 1929 naprej se vsem članom zveze (pa magari, da so med tem že izstopili) zopet odtegne po Din 7.— in se jim bo odtegovalo vse dotlej, dokler ne bo zveza direkcije obvestila s kolkovano izjavo, da se ne sme več odtegovati.
Ni čuda, da gre sedaj, ko delavci vidijo tako velike uspehe zvezarjev, po celi Sloveniji glas: »Le zveze reši nas, o gospod.«
10.— za Savez nabavljačkih zadrug, dokler ne bo tozadevno izdan nov odlok Ministrstva financ.
Na ponovne pritožbe osobja, da
se mora ta nasilni prispevek ukiniti, je naša Generalna direkcija izdala zopet odlok, da se ima kljub razsodbi državnega sveta, da je to odtegovanje protizakonito, prispevke odtegovati še naprej, dokler ne bo izdan na podlagi razsodbe Državnega sveta nov odlok, ki ukinja pobiranje teh prispevkov. (Čudimo se počasnosti upravne oblasti v tem slučaju, ko gre za ukinitev pobiranja prispevkov, ki se vrše proti volji železni-
Bolniška blagajna
Ni še preteklo eno leto, odkar so vodstva nacionalnih železničarjev, zlasti v Sloveniji napadali našo organizacijo, kako slabo da gospodari v bolniški blagajni, kaj za železničarje ni naredila in že so tu jasni dokazi, kdo res pravilno gospodari in kdo res dela za interese železničarjev, kdo pa zna le frazirati, pri tem pa odvzema železničarjem! pravico za pravico.
V območju oblastne uprave ljubljanske se je tekom preteklega leta še pomnožilo število železniških zobozdravnikov, zdravnikov in specialistov, dajalo se je redno vsa zdravila, ukrenilo vse, da se hranarina izplačuje že začetkom meseca (to se sedaj zavlačuje na direkciji) in samo za zobozdravljenje se je v času od 1. aprila 1929 do 1. oktobra 1929 porabilo nad 700.000 Din. Enako; se je za zdravila porabilo v tel dobi skoraj 1,200.000 Din ter za zdravljenje v bolnicah nad 550.000 Din. Že iz teh številk se vidi, da je upravni odbor ukrenil vse, da se železničarjem nudi kar največ ugodnosti v okviru predpisov «bolniškega fonda: Ni treba povdariti pri tem vednih naših zahtev, da naj se poviša hranarina, izplačuje za čas zdravljenja v bolnici cela hranarina. poviša prispevke za zdravljenje v toplicah' in sanatorijih, ki čakajo na izvedbo le vsled nedelavnosti onih, ki imajo za nas samo kritiko.
Kakšne razmere pa vladajo n. pr. v onih upravah, kjer imajo upravo v rokah zvezarji, pa jasno dokazujejo na primer nekateri razpisi zagrebške oblastne uprave.
Naši ložionižki i
Mnogo bi se moglo iznjeti o položaju ložioničkih i sekcijskih radnika. Njih ću se dodirnuti u glavnom radi toga, j er se najviše u njihovoj sredini krećem i njihove prilike poznam:
Ložionički i sekcijski radnici, prije svega, za svoj teški rad vrlo su slabo plaćeni. Dok za ložioničke radnike za to nikakvog izgovora nema, za rad sekcijskih radnika veli se, da je lagane naravi. Neka mi bude slobodno upitati: Zar je lagani rad krampati 8—10 sati dnevno? Zar je lagani rad nositi po 300 i više kilograma teške šinje na svojim; ramenima? Zar je lagani rad dizati do 100 kilograma teške podvale? Zar je lagani rad peći se od jutra do mraka na užarenom suncu, ili pak drhturiti na kiši, buri i snijegu? Ne, ne! To je i te kako teško. Za sekcijske radnike još se veli i time se pravda mizerna im nadnica: pa to su bogati seljaci: Rade od zabave, a ne od potrebe. Možda tu i tamo koji, nu za 99% to ne važi. Oni rade jer moraju da rade. Ako još i posjeduju kučiću i nešto oko nje, to je sve tako malo, da bi značilo svisnut od gladi, ako bi se živjelo samo od toga. Ti radnici, to su puka seljačka sirotinja, koja bi, da uje našla zarade na pruzi, pošla u grad za radom. Kad bi to bili seljački kaputaši, zar bi se oni hranili — ma da teško rade — namizer-nijom. hranom: Luk i kuražni krah im je zajutrak, objed i večera. Oni bi živi jeli bolje, kad bi imali od kuda: kod kuće ništa, a ovdje mala nadnica, koja im dostaje tek za sol, petrolej i ostali sitniš u kući, pa kad pokupe još nešto odijela, ništa im ne ostaje. Retko koji sekcijski radnik nije familjaran, a čim je familija tu, potrebe su mu tolike, da ih sa mizer-I nom nadnicom ni u polovici ne može j pokriti. Ali nije samo to nevolja sekcijskih radnika. Oni su i u službi u i podredienom« odnosu. Postupak pre-
čarjev, ker, če je en železničar pomaknjen z razsodbo Državnega sveta v nižjo plačilno stopnjo ne poteče niti en mesec, pa že dobi novo rešenje, ki mu odmerja nižjo plačo. Dolžnost finančnega ministrstva je, da tudi v gornjem slučaju pokaže hitrejše poslovanje ter izda odlok, da se že ubrani prispevki povrnejo, nadaljnje odtegovanje pa ukine. Op. ur.)
pri nas in drugod.
Na pr.: razpis br. 1080/A veli, da sme na pr. splitski železniški zdravnik v času! od 1. avgusta 1929 do 31. marca 1930, to je v osmih mesecih predpisati zdravil skupno le za Din 26.400.—, in to za 640 železničarjev z njih rodbinami vred. Če štejemo vsako družino (ker nekateri so samci) le s tremi osebami, odpade na vsako osebo za dobo osmih mesecev le za Din 13.— zdravil. Ako zdravnik prekorači odmerjeni kredit, bo moral manj — ko sam; plačati ter mu grozi celo odpoved službe.
Ista okrožnica veli še naprej, da naj zdravnik štedi pri zapisovanju praškov in naj n. pr. mesto 12 praškov napiše samo 5. Poleg tega pa naj hodi zdravnik od časa do časa v lekarno, da bo videl, koliko kredita je že porabil, da bo to vpošte-val pri predpisovanju zdravil.
Ali pa druga okrožnica: br. 36448 -A-29 veli, da se sme poslati v bolnico le slučaje z ranami. Družinskih članov naj se v principu ne pošilja v bolnico, ampak naj jih ambulantno zdravi, odnosno naj se ga pošlje na pregled1 v Zagreb. To štedenje glede bolnic je potrebno, da se bo z letošnjim kreditom poravnal dolg za bolnice za lansko leto, ki znaša skoraj dva milijona.
Drugo navodilo zopet govori, da naj se tuberkulozo (jetiko) zdravi ambulantno in ne pošilja v bolnice, da ne bo preveč bolniških stroškov.
Navedli smo nekaj slučajev, da vedo naši sodrugi, kakšne razmere vladajo drugod in ne nasedajo demagogijam; nasprotnikov.
sekcijski radnici.
ma njima je sličan postupku prema radnicima drugoga ranga. Obnoše-nje pretpostavljenih prema njima je grubo, a često nepristojno i nečovječno. Vrijedjanje radnika prostim nazivima i kletvom' svakodnevna je pojava. Težak rad, mala zarada i grub postupak stvorili su od sekcij-skog radnika najvećeg željezničkog bijednika. To se vidi ne samo u njihovom svagdanjem životu, to bi se moglo drastično vidjeti i u statistici bolesnih, tuberkuloznih i za privre-djivanje nesposobnih željezničara, u kojoj sekcijski radnici — iako na »laganom radu« i »bogati su seljaci« — zauzimaju prvo mjesto.
Ložionički radnici isto tako nemaju se ničim dobrim pohvaliti. Njihov rad je i vrlo naporan i nezdrav, te i vrlo odgovoran. Jednako kod kvalifikovanih kao i kod nekvalifiko-vanih. Dnevna zarada im je mala, kao i svima ostalim radnicima u željezničkoj službi. Trebali bi da rade samo 8 sati, nu retko kada da se ne radi više, ali bez! naplate prekovremenog rada. Sam rad obavljaju pod najtežim uslovima: sve što primaju zamazano je, zašmirano i blatno. Rade u zagušljivom; dimu, na promaji: do sada ih je kroz krov močila kiša, a od sada opadat će ih snijeg, kojem je slobodan ulaz na sve strane. Koliko to štetno utiće na organizam radnika vidi se najbolje po brojnim obolenjima, kojima ložionički radnici upravo sada postaju hrpimice žrtvom. Po cijele partije nalaze se na bolovanjima. I tu tuberkuloza čini svoje.
Mnogo što šta treba učiniti i poduzeti, pa da se ovaj nepovoljan položaj kao ložioničkih tako i sekcijskih radnika popravi. To je podjednaka potreba koliko radnika, toliko i same željeznice, koja će — sve dotle dok ti radnici žive ovako mizerno — isto trpjeti štetu. Praktičan život je pokazao, da jeftin rad nije
Strogo strokovno delo zvezarjev.
Kdaj se bo ukinilo prisilno pobiranje prispevkov za Nabavljačke zadruge?
koristan niti rentabilan rad, a obr-nuto je kod dobro plaćenoga rada. Ovakvo shvatanje trebalo bi da prodre i kod sviju onih, koji saobraćajem i u njem uposlenom radnom snagom upravljaju.
Tom zgodom moram još svim sekcijskim i ložioničkim radnicima toplo preporučiti, da se čim brojnije svrstaju u naše organizovane redove i da putem organizacije porade na svojem poboljšanju.
Dropučić Franjo.
Odgovor na jednu laž.
»Radnički Glasnik« organ »Općeg Radničkog Saveza Jugoslavije«, koji izlazi u Zagreb, počinje sve bučnije proturati jednu laž, kojom, čini nam se, želi 'Opravdavati izvjesne cjepač-ke namjere ljudi, koji iza njega stoje. Taj list, naime, protura vijest, kako mu »Ujedinjeni Savez Željezničara Jugoslavije« otima članove, kako radi na parcelaciji ORSJ, na njegovom uništenju itd., radi ćega ORSJ traži, da mi to odmah prestanemo, jer da je inače ugrožena zajednica ORSJ sa »Ujedinjenim Radničkim Sindikalnim Savezom Jugoslavije«. Istini za volju moramo objaviti slijedeće:
Potpuna je laž, da je naš Savez ma gdje i ma kada pokušao, dia i jednog iz ORSJ prisvoji iza sebe, da ma ! gdje parceliše ili inaće škodi ovome ; Savezu. Nije nam poznato, da se je 1 nešto slična igdje desilo, niti nas je ORSJ ikada na to upozorio ili nam u tome smjeru učinio bilo kakav prigovor. Nije, jer povoda za to nigdje nije bilo.
Istina je ali slijedeće:
Jedan dio željezničara industrijskih željeznica u Bosni bio je dulje vremena organizovan u ORSJ., koji su, radi toga, jer ORSJ nije Savez Željezničara, jer isti nije mogao interese željezničara zaštičivati i promicati onako kako bi trebalo, otpali od njegovog članstva pred godinu i više dana, te sami — bez našeg upli-visanja — naišli na to, da spadaju u Savez željezničara i zatražili, da ih se u članstvo toga Saveza primi. Na naše napomene, da su bili članovi ORSJ i da bi ih tamo trebala vezati stečena prava, dobili smo odgovor, da tamo više neidu, pa makar ih se s batinom tjeralo. Da spriječimo, da ti drugovi postanu plijen kakovih šovinističkih ili religioznih uljeza, primili smo ih u naše članstvo i učinili ih aktivnima i za naš Savez, i za ORSJ i za cjelinu pokreta.
Evo, to je istina i ništa drugo.
Istina i i
Uprava Bolesničkog Fonda u Zagrebu udostojala se, da na moj dopis od 1. novembra o. g. odgovori opširnom izjavom, kojom nastoji prikazati neistinitim činjenice, koje sam u mojem članku iznjeo. Moram naglasiti, da me je takav postupak te Uprave vrlo začudio, a pogotovo, kad znam, da sam u mojem dopisu opisanu Kalvariju stvarno doživio i kad znam, da sasma slično nešto doživ-Ijuje velik broj željezničara svakodnevno. Izjava Uprave Bolesničkog Fonda predstavlja nešto neočekivanoga. Proglasiti neistinitim činjenice i staviti se iznad svega kao Pilat zaista je smjelost. Taj gest gospode iz Uprave Fonda potpuno je ali deplasiran. Njime ništa nije riješeno: niti su članovi 'dobili šta, niti je skinuta ma sa koga kakjva odgovornost. Članovi Fonda i dalje ne dobivaju lijekova, i dalje ih se ne upućuje u bolnice, i dalje Bolesnički Fond ne udovoljava in ne zadovoljava.
Dokazivati protivno od onoga, što tvrdi Uprava Bolesničkog Fonda, bilo bi suvišno. To bi značilo opetovati rubriku, koju naše glasilo iz broja u broj ispunjava izvještajima iz skoro sviju mjesta. Evo Split, Šibenik, Bjelovar, Jasenovac itd. Sve te žalbe na Bolesnički Fond sasma su istinite. (Zabok je za mjesec novembar imao odobrenih kredita za lijekove samo 170 dinara, Op. u.). Mi smo željezničari, neke vrste javni namještenici, pa se ni ne osudjujemo stvari opisati sa onoliko igorčine, kao što ih osjećamo. Medjutim, da bolesnički Fond nema pravo u svojoj izjavi tome su najbolji dokaz mnogobrojne scene, koje se
odigravaju po ambulantama liječnika diljem pruga. I one teško bolesne odbija se suhoparno ili pako sa izvije-njem: Bolesnički Fond ne dozvoljava propisivanje lijekova; ne dozvoljava da Vas držim na hranarini; ne mogu Vas slati u bolnicu na osnovu viših odredbi itd. Takvim izgovorima budu željezničari otpućivani. Tek samo kuražniji usudjuje se »buniti« i tek za jade tih saznaje se javno. Nevolje onih najibijednijih i najnevolj-nijih retko dolaze do izražanja.
Uprava Bolesničkog Fonda bi svakako bolje učinila, da se kani slanja ovakvih izjava, a da se primi stvarnoga i ozbiljnoga posla u Bolesničkom Fondu, kako bi — ne samo sanirala finansije Fonda — već i zdravlje mnogobrojno bolesnih željezničkih službenika i radnika. Tako dugo, dok oni ne mogu naći njege i zdravlja u Fondu, tako dugo, dok ih se odbija od liječenja, od potpora, otpušta sa rada prije nego ozdrave ili pako sili na rad prije nego mogu da rade, tako dugo nikakve izjave na uvjerenju, da je za sve to ipak netko kriv, ne mogu ništa izmijeniti. Ako pak Uprava Bolesničkog Fonda nije kadra i nesposobna je za dobro Fonda i željezničara išta učiniti, e onda je bolje da ode čim prije. To je najmanje što treba učiniti. Ne učini li to, a Bolesnički Fond ide natrag mjesto napred, onda mora netko za to i odgovarati — mora netko biti i krivac. Željezničari — članovi Fonda — svaku krivicu od sebe otklanjaju.
U Dalmaciji u decembru 1929.
š. D.
Intervencije Ujedinjenega Saveza Železničarjev.
Pri ministrstvu saobraćaja:
1.	Brzojavno smo zaprosili, da , se odobri čimprej naknadni kredit j v izmeri približno Din 20,000.000.— j za izplačilo diferenc delavstvu1. i
2.	S posebno predstavko smo se obrnili na Ministarstvo saobraćaja, da se ukine odtegovanje prispevkov za Nabavljačko zadrugo na podlagi razsodbe Državnega sveta in že odtegnjene prispevke vrne.
3.	Nadalje smo vložili intervencijo, da se one, ki so bili postavljeni leta 1926 v prvo stopnjo osnovne plače, sedaj po treh letih uvrsti v ; ono stopnjo, kamor spadajo po služ- ! benih letih.
4.	Da se prizna vozopiscem ce*- ■ lotno kilometražo ter da se prizna službena obleka tudi manualistom in čistilcem: baterij.
Pri ljubljanskem železniškem direktorju:
Ljubljanskemu železniškemu direktorju je naš savez predložil obširno spomenico, v kateri ga je opozoril na vse pritožbe, ki jih imajo železničarji na območju ljubljanske železniške direkcije ter mu obenem predložil tudi nekaj splošnih zahtev. Radi pomanjkanja prostora priobčimo celo spomenico prihodnjič, danes pa navedemo iz spomenice le glavne predloge in pritožbe:
a) splošne zahteve:
1.	da se obdrži stare delavce v službi do uveljavljenja novega pravilnika,
2.	da ukrene direkcija potrebne korake, da se preneha z naknadnim postavljanjem prevedenega osobja v nižje kategorije,
3.	da se podele kožuhi vsemu osobju, ki vrši eksekutivno službo in tudi nenastavlj enemu osobju,
4.	da se zopet redno podeljuje proste dneve osobju, ki vrši službo v turnusih 12/24, 16/24 ali 24/24, nadalje, da se dostavi nadomestnike za dopust,
5.	da se zaračuna razlika tudi onim delavcem, ki so bili v času od 25. avg. 1923 na železnici, pg so šli pred prevedbo na urne plače k vojakom, nadalje onim od bivše STB, ki so bili vodeni v plačilnih polah in šele leta 1925 prevedeni na urne plače,
6.	da se po možnosti razlika izplača iz rednih kreditov, ker delavstvo zlasti sedaj za božične in novoletne praznike rabi denar,
7.	da se upošteva turnuse vlako-spremmega osobja in se osobja ne pošilja Še preko turnusa naprej v službo,
8.	da se pri progovnih sekcijah
plača čezurno delo ob nedeljah s
100%,
9.	da se pri progovnih sekcijah delavce, ki imajo že eno leto službe, so vojaščine prosti in stari 21 let, imenuje stalnim ter sprejme v pro-vizijski fond,
10.	da se na izpraznjena mesta nastavljencev v prvi vrsti sprejema one (zlasti k prometu), ki so že na železnici (od progovnih sekcij in iz kurilnic) in šele, ako ni teh reflek-tantov, da se sprejme nove delavce,
11.	da se ukrene vse potrebno, da se bo delavcem hranarina izplačevala prvega v mesecu zajedno s plačo.
Poleg splošnih zahtev pa smo predložili v rešitev tudi vse pritožbe iz posameznih postaj, kurilnic in sekcij. Celo spomenico priobčimo prihodnjič.
Iz okrožnic.
Izplačilo Razlike delavcem za čas od
1.	IX. 1923 do prevedbe na urnine.
Razpis Stcv. 156-1-29.
Vsem službenim fedinicam!
Generalna direkcija drž. žel. v Beogradu zahteva z odi. G, D. F. O. Br. 64322/29 od 1. XI. t. 1. v svrho izpoislovamja potrebnih kreditov, da se predložijo platni spiski za naknadno izplačilo razlike med mezdnimi zaračuni prejemkov po začasnem pravilniku ter urninami od 25. VIII. 1923 dalje pa do dneva prevedbe delavcev na urnino1.
Z 'Ozirom na to odrejamo:
Vse v poštev prihajajoče edinke morajo takoj na podlagi provedbenih izkazov na urnine ter staleža" prevedenih delavcev sestaviti platni spisek GKMS 7a. V platni spisek je vnesti vse v prevedbenem izkazu se naha-jajoče delavce, torej tudi one, ki so bili pozneje premeščeni in se nahajajo v drugi edinki 'odnosno so umrli, izstopili, bili postavljeni itd. V zvezi s tem naj se pripomba v platnem spisku iglasi »Potrjujem, da so bili odnosno so vsi..............itd.«
Platni spisek je sestaviti sledeče:	Vrh
pročelne strani platnega spiska je z napisom označiti: »Razlika med mezdami in urninami od 25, VIII. 1923 do prevedbe, t. j. do dne . . . .«. Za vsakega delavca je vzeti eno vodoravno rubriko. Pri onih pa, pri katerih pridejo v poštev nadure, je vzeti dve; prvo za redne prejemke, drugo za nadure. V navpične rubrike s primenimi uadpisi je vnesti: v rubriko 4 mezdo delavca, 5 rodb. doklado, 6 drag. doklado, 7 zaslužek za en dan, 8 v ulomku število 'delovnih dni in število delovnih ur, 9 celokupni mezdni prejemki od 25. VIII. 1923 do prevedbe, 11 pre-vedbena umina, 12 zaslužek .za en dan, 13 skupni zaslužek uirnine od 25. VIII. 1923 do prevedbe, 16 razlika med' rubriko 9 in 13, 17 odbitki od razlike, 18 izplačilna vsota 20% doklada delavcem za ta čas ne pripada, kajti ta jim je bila priznana z odlokom GDBr. 80222/28 odnosno 30124/29 šele od 20. II. 1928 dalje.
Celokupne podatke o prejemkih delavcev za čas od 25. VIII. 1923 .do prevedbe ugotove edinice na podlagi pri edinicah se nahajajočih dokumentov: konceptov, prepisov platnih spiskov, izplačilnih listov itd.
Ako se delavec ne nahaja več v staležu edinice odnosno v svojstvu delavca, je v rubriki »primedba«, to primerno -označiti n. pr.: izstopil, postavljen na zakon, umrl, premeščen (po 'možnosti kam in kedaj) itd.
Od , razlike izkazane v rubriki 16 je odtegniti v spisku obuistav sledeče:
2% prispevek za bolniško blagajno oziroma humanitarni fond, 1% osebnega davka in invalidski davek v -smislu Službenega lista št. 12 od 24. XI. 1923 drž. uprave južne železnice, odnoismo okrožnice št. 44/1-1 z dne
11.	I. 1922 bivšega inspektorata drž. žel.; davek se zaračuna od 25. VIII. 1923 do 31. XII. 1923.
Platne spiske je predložiti strokov, oddelkom brezpogojno do 10. decembra 1929. Za točnost podatkov v platnih spiskih jamčijo v smislu čl. 27 Pravilnika ORF šefi edinic.
'Navodila 'glede izplačila teh razlik slede.
Pom. direktorja:
Inž. M. Klodič, s. r.
Lit. 950/29.
Preventivne mere za zobozdravljenje v Ljubljanski direkciji.
Razpis štev. 154-1-29.
Oblastni upravni odbor bol. fonda je v
12.	seji dne 22./10. 1929 sklenil, da se z ozirom na stanje še razpoložljivega kredita v budžetnem äetu 1929/4930 v svrho osiguranja zobozdravljenja za celo dobo do novega budžeta, zlasti za nujne slučaje uvedejo s takojšnjo veljavnostjo do preklica sledeče mere:
1.	razpis št. 28/1. H. F.-1929 od 12./2. 1929 točka 2 se spremeni in se glasi:
»Člani zadiobe pravico do brezplačnih plomb in protez po 2 letih, svojci pa do brezplačnih plomb in do 50% protez po 3 letih predhodnega članstva.«
2.	Pogodbeni zobozdravnik jamči osebno in materijalno za s predpisom zobozdravni-ške vede ustrezajočo izvršitev vseh zobo-zdravniških in zobotehniških del za dobo 1 leta.
2. Član predloži zase odnosno za svojca prošnjo za zdravljenje zob (obrazec bol. f. 40) službenim potom na oblastno upravo bolniškega fonda, ki povabi prosilca k zobozdravniku v svrho ugotovitve potrebnih del in angažuje za to potrebni kredit.
Naročamo gg. šefom službenih edinic, da o tem dokazno obveste vse člane hoL fonda.
Pom. ‘direktorja:
Inž. M. Klodič, s. r.
Lit. 913/29.
Ubiranje pristojbin za čiščenje dimnikov, vodo itd. za upravna stanovanja.
Razpis štev. 4-IIIr29.
Za vzdrževanje objektov, 'ki se v njih nahajajo upravna 'Stanovanja, za čiščenje dimnikov, za odvoz fekalij in smeti ter za preskrbo teh stanovanj z vodo, ima železniška uprava izdatke, ki jih morajo odslej po odloku generalne direkcije G. D. -broj 31194/28 odnosno G. D. broj 617/29 prizadeti najemniki sami nositi oziroma upravi povrniti.
Od 'tega povračila je izvzeto osobje, ki stanuje v lU-pravnih stanovanjih po službeni potrebi. Sem spadajo po začasnem tolmačenju citiranih odlokov generalne direkcije:
progovni čuvaji, desetarji, obhodniki, nad-zorniki proge, telegrafa, signalov in mostov, bločni čuvaji, kretniki; dalje šefi postaj, kurilnice in sekcij ter vse ostalo tem šefom podrejeno osobje, ako stanuje v istih poslopjih, v katerih ima svoje službene prostore. Ta oprostitev velja tudi za nenastavljeno (delavsko) osobje, ako vrši stalno službo na sistemiziranih mestih, kakor: pomožni čuvaji, pomožni desetarji etc.
Vsa druga upravna stanovanja so neslužbena ter se ubira kot povračilo za uvodoma navedene npravne stroške mesečno:
a) od samcev brez lastnega gospodinjstva v vseh slučajih 5%;
h) od ostalih najemnikov, ako stanujejo v stanovanjih, ki se oskrbujejo z vodo iz žel. vioidnjafcov in vodovodov, ali z vodo, ki se dovaža ali črpa ter vodo, ki jo uprava plačuje samo z letno pavšalno priznalnino ali 'O-dškodnino 40%;
ako pa stanujejo ti najemniki v stanovanjih, ki so oskrbovana z vodo iz privatnih ali komunalnih vodovodov, za kar plačuje uprava vodarino po faktičnem konzumu in dnevnih cenah 20% njih mesečne stanarine.
Z;a delavsko osobje ®e vzame v kalkul najnižja stanarina (t. j. služiteljev) Din 75.—
Uvaževati pri poedinih stanovanjih njih površino, kopalnice, vrtove, število družinskih članov itd. ter temu primemo še dalje diferencirati 'odškodninske procente, ni bilo mogoče. Zato direkcija eventualne pritožbe v tej smeri ne bo obravnavala, oziroma jih od osobja, ki zna v današnjih prilikah ceniti posest upravnih stanovanj, niti ne pričakuje.
Ubiranje prispevkov oz. odškodnin se vrši potom odtegljajev pri likvidaciji prejemkov in isioer vselej za nazaj za pretečeni mesec. Prvič ®e ti odtegljaji izvedejo za mesec december t. 1.
Za direktorja:
Dr. Fatur, s. r.
! Lit. 870/29.
H
j Nastavitev žel. zdravnika v Dolnji Lendavi.
Za žel. zdravnika v Dolnji Lendavi je nastavljen ig. dr. Lipnjak Danilo, ki ordinira vsak delavnik od 13. do 14. ure.
Vijesti obl. sekretarijata Zagreb
Povodom Nove godine 1930, Prekretnica iz godine 1929, u godinu 1930. zatekla nas je u jeku pu-' noga i svestranoga rada kao oko pri-I kupljanja i jačanja naše jedine uzda-j nice-Saveza, tako x oko popravke mo-I ralnog i materijalnog položaja željez-
ničara. Ulazeći u Novu 1930. godinu mi želimo svima, da nam bude sretnija. Ona će to i biti, ako sa Novom godinom pregnemo na nov i ülav rad oko istih zadataka, koje smo preuzeli u minuloj godini, te koji nas čekaju i u dalnjim Novim godinama.
Funkcioneri podružnica i povjereništva, članovi i željezničari, ne žabo- J ravite, da garancija za vaše dobro u Novoj godini leži u snazi Vaše organizacije. Širite i jačajte Savez, Vaše i naše želje sigurno će se ispuniti. Nova godina biti će nam sretna!
Oblasni Sekretarijat USŽJ Zagreb.
Iz zagrebačke radionice.
Oglasom br. 96 od 16. XI, o. g. izdala je uprava naše radionice oglas slijedeće sadržine:
»Generalna Direkcija Drž. Žel. svojim aktom M. O. br. 28950-11 od 16. X. o. g. naredila je ovoj Upravi, <da -svakog radnika kojeg se uhvati, da izmosi ma kakav državni materijal, pa bio isti i star i meupotrebiv, otpadak ili tome slično, ima kazniti najvišom kaznom t. j. na osnovi člana 149. tač. 10, a u vezi člana 150 Zakona o d. s. o. otpustiti iz državne silužbe, jer će se svaki ovakav prestup smatrati kradjom, koji se ima prijaviti i policiji radi dalnjeg postupka.
Izdavanje -dozvole radnicima sa strane nadzornog osoblja, kao i uprave, za iznošenje bilo kakvog materijala, zabranila je Gen, Dir., te -se nadzorno osoblje o tome izvješćuje.«
Obzirom na svijest i disciplinova-nost radnika zagrebačke radionice nadamo se, da se neće naći ni jednog, koji bi -sa odredbama ovog Oglasa došao u sukolb. Treba se ujedno brinuti, da te odredbe važe za sve, od najvišeg do najnižeg.
Neistinite konstatacije.
Svojim Oglasom br. 100 od 29. XI.
o.	g. učinila je uprava zagrebačke radionice nešto, što nas radnike vrije-dja. Tim Oglasom je ujedno dokazala, da objektivnost kod nje još uvijek nije uhvatila čvrsta korjena. Taj Oglas, naime, glasi:
»Kod ispitivanja uzroka nezgode u -ovoj radionici konstatiramo je, da se veći dio nezgode doga-dja radi nedovoljne' pažnje radnika, kome se je dogodila nezgoda. Toga radi pozivamo sveukupno radništvo, •da posveti više pažnje okolnostima, pod kojima -se -do-ga-djaju nezgode i da se drži propisa, koje smo izdali sa svrhom, da radništvo uputimo u opasnosti, koje mu kod rada -prijete.
Ne-ohhodno -je .potrebno, -da stariji i iskusniji radnici upućuju svakom zgodom svoje mladje neiskusne i nespretne drugove, da vrše svoj rad uz potrebne mjere sigurnosti, jer je činjenica, -da baš najviše, radi nedovoljne pažnje, stradava kod rada -mladje, -oidnosn-o movo-primljemo radništvo.«
Sasma je pametno i dužnost je Uprave radionice, da upozorava na opasnosti od! nezgoda, jer se i time iste djelomično može spriječiti. Neistinito je ali to, da se nesreće doga-djaju »radi nedovoljne pažnje radnika«, što drugim riječima znači, krivicom samih radnika. Za svaku nesreću, bila neznatna- ili zamašna, može se naći uzročnika, pa i u nedovoljnoj pažnji. Medjutim, to može da važi samo za onoga, tko nesreću ispituje formalistički i površno, dočim onoga, tko bude uslijed nezgode povrijedjen, takvo motivisanje nesreće vrijedja. Ta nitko nije tako neoprezan i toliko zaboravljiv, a najmanje će to učiniti radnik, dla će si dati 'dobrovoljno pokidati ruke ili noge, glavu ili bud koji dio tijela. Nezgoda ima ;za posljedicu ne samo strahovite boli, već i najveću opasnost za radnikovo jedino bogatstvo: za radnu snagu. Stoga moramo odlučno otkloniti tvrdnju o »nedovoljnoj pažnji radnika«.
Unesrećeni.
Majur.
Nesocijalan postupak sa radnicima.
Čim ije netko radnik, proleter, već je time asudjen na mnoge patnje i nevolje u svojem životu. Teški rad, slaba plaća, život gladovanja i bezposlica -svagdanji su mu drugovi. U svim tim nevoljama, .ako radnik nema nikakve uštede ili je pako neoirganizovan, osndjen je na najveća stradanja. Nu to sve još nije tako -strašno. Zdrav organizam nadje načina, da -se —- ma i -kroz bijedan život — nekako provuće. Vrhunac 'bijede nastupa -onog časa, kada radnika — pored navedenih nevolja — snadje još i bolest. E sada je da sviisne zajedno sa svojom familijom. Sudbina potpune propasti mu -je neminovna, ako mu se ne pritekne u pomoć. Kao pomoć u tim časovima -služe radniku — ili bi bar trebali da služe — Fondovi, u kojima je radnik za slučaj bolesti osiguran. Ta pomoć treba radniku da se pruži za cijelo vrijeme bolesti ili pak najmanje za jedno -dulje vrijeme, u- kojem će radnik .predvidivo ozdraviti i za rad osposobiti.
Prema oboljelom i iznemoglom -radniku Postupa se ovako u svim modernijim državama. Tek kod nas, izgleda, ovo socijalno san®ječanje sa 'bolesnim radnikom još* nije udomačeno. Kod nas se radnika, kad je bo-u|.n i oia da je osiguran, ipak baca na icu: 'otpušta sa rada i lišava sviju prava na ecenje i potpore iz osiguranja, Tako je naš dmg, Svaga Matija, dobio otkaz sa 24. XI. o.
g. sa navodom razloga: »Pa Vi ste uvijek bolesni.« Zar ne zvuči to strašno. U željezničku službu stupio je god. 1918. čil i zdrav, i sada — posle 11 godina — bačen je kao is-cijedjeni limun i to samo zato, jer je bio bolestan — a obolio je u službi željeznice. To j za osudu u toliko više, jer se to -dogodilo radniku u državnoj službi.
Naš je -zahtjev, -da se otpuštenoga povrati na -dužnost.
Nova Gradiška.
U predmetu zaostataka radničkom osoblju iz god. 1923. možemo Vam javiti, da je naša sekcija izvršila prevodjenje radnika na vrijeme t. j. sa 1. IX. 1923., te u to vrijeme nema -zaostataka. Veliki zaostatci u plaćama radničkim nastajali su kasnije, od god. 1926, dalje, od kada su nam plaće -reducirane. Do septembra 1926. naši pred-radtiici imali su plaću Din 7.—, a radnici poprečnu plaću Din 4.— na sat, a od' toga vremena predradnici imaju Din 5.50, a radnici Din 3.25. Tek neki radnici dobili su mala povišenja od po 25 para. Ova sniženja plaća izvršena su jednostrano, diktatom sekcije, a bez naše privole.
U skorom vremenu nastojat ćemo sazvati opću željezničarsku skupštinu, na koju nam izašaljite (delegata, koji će nas izvje-stiti o općim prilikama. Preko te skupštine želimo istaći naš zahtjev, da se Radnički Pravilnik čim prije donese i da -se položaj radničkog osoblja uredi.
Sa pozdravom P. L.
Hrastovica.
Naši radnici prevedbi isu na satne plate sa 1. XII. 1923., a zaostatak razlike bio im je u istom mjesecu doznačen. Razlike izme-dju prijašnjih -dnevnih i -kasnijih satnih plata -bile su -sasma neznatne. Pom-oč. osoblje u eksekutivn-oj službi .bilo je na dnevne plate prevedeno u god. 1926. i to tako, da je dobilo smanjenu plaću od Din 26.— dnevno i na toj plati stoji još -i danas. Ovo .sniživamje plate izvršeno je potpuno mimo volje osoblja i nije -poštivana -odredba, da se ima uvrstiti u placevne stepene prema godinama službe. Ovu nepravdu trebalo bi čim prije ispraviti i to tako-, da se sve -osoblje prevede u plaćevne stepene u koje na osnovu godina službe »pada.
Toliko o zaostatcima. M-oram Vam ujedno javiti, da se -ovdje -protiv nas r-oće neki vrlo sumnjivi tipovi. Neznani© zašto, ali je istina, da neki činovnik sekcije K. obilazi prugu i -denuncira nas, da smo »komunisti«. Isto takvu izjavu dao je o nama neki prometnik stanice Petrinja, g. Kos... Zašto i na osnovu čega, nij-e nam poznato. Jedan i drogi su ali poznate -perjanice žutokljun-a-ša, pa nam -se sve čini, da je -tim niskim podvalama uzrok u njihovom žutokljunstvu.
Tima boji nas -denciraju kao i svima željezničar ama o-d Karlovca dio- Capraga odlučno izjavljujemo, da mi nismo, niti smo ikada bili »komunisti«. Kroz našu strukovnu organizaciju i naš -strukovni rad želimo da pomognemo jednako željezničarima kao i samom saobraćaju. Tvrdnja, da smo »komunisti«. je samo podla i niska kleveta, koja nije dostojna čestitih ljudi,
Split.
Izjava Uprave Bolesničkog Fonda u zadnjem »Uje-dinjenom Železničaru«, ikojom nam se prikazuj-e kao izvor vrednosti i istine, ošinula nas je kao iz vedra neba grom. Nismo -prosto vjerovali, da se istina može proglasiti neistinom, -a neistina istinom. To još, nadamo se barem, -nije -nikome uspjelo, pa neće ni toj Upravi.
Kad se već Uprava Bolesničkog Fonda uzbibala na naša zabadanja, mi bi željeli, da uzbibanom i ostane, a ne dar-se opet -zavuče u zapećak i da -sniva s-pokojam -san pravednika. Neka s-e ta Uprava udostoji dati nam odgovor na slijedeće:
Čičmir Jerko, ložać u našoj ložionici, bodovao je -od 24. XII. 1928, do 24 III, 1929., ili ukupno 91 dana. Z ato vrijeme imao je primiti, na ime potpore Din 2882.—, a primio je svega Din 2240.—, o-dnosno primio je potporu samo za 70 dana, -a za 20 -dana još uvijek ništa. Isti se je za taj manjak potpora obraćao pretpostavljenima, Direkciji i Bolesničkom Fondu, -ali od nikud ne dobije ništa. Naše je uvjerenje, da za ovaj propust ima krivice i na tom Bole®. Fondu.
Drugi slučaj: naš -penzioner Matiaš Filip, nastanjen u Solinu, još u mj. oktobru -teško je obolio na čeljustima od slabih zubi. Liječnik iu K. Sučurcu načinio je uputnicu za vadjenje i popravak zubi, koja je putem šefa stanice Solin otpremljena Bolesničkom ( Fondu sa zamolbom za odobrenje potrebnog kredita, -ali na tu uputnicu još -danas nema nikakvog odgovora. Spomenuti drug -pak i dalje trpi od strahovite zubobolje i u muci čeka, -da li će mu se bogovi iz Bolesničkog Fonda »milovati ili ne?
Kad mi nebi svakodnevno vidjeli, kako željezničari trpe uslijed nikakvog ili vrlo slabog funkcionisanja našeg Bolesničkog Fonda, mogli bi još vjerovati, da postoje neistinite istine, ali ovako nam je to nemoguće.	M. J,
Novi Maroi.
Niske denuncijacije protiv naših članova.
Uprava sekcije za održanje pruge u Varaždinu izvršila je preslušanje naših članova po pruzi i tražila od njih, -da se oprav--daju:
1.	Što su članovi Ujedinjenog Saveza Željezničara Jugoslavije, -koji da je komuni s-tički.
2.	Što su upućivali ostale željezničare, -da se -organiziraju u tu »komunističku organizaciju«,
3.	Što Su u službenim željezničkim prostorijama čitali novine »Ujedinjeni Železničar«.
Mi ne vjerujemo, da je Uprava sekcije -u Varaždinu ova preslušavanja poduzela na vlastitu ruku iz vlastite inicijative, jer valda ima pametnijeg posla kojim treba da se -ba-
vi, već pretpostavljamo, da je Uprava taj korak poduzela samo na osnovu neke ogavne dostave. Samo -podlačk-a -denuncijacija i ništa drugo mogla je biti povodom takvog saslušavan-j-a.
Ove denuncijacije, koje se opetuju na više strana istovremeno, po -našem dubokom uvjerenju, plod su kons-piratonskih i štreberskih sklonosti -onih tipova današnjeg društva, koji se ne žacaju ni najogav-nijeg sredstva ,da isplivaju na površinu. Naš rad, naša nastojanja, naši ideali sve je to daleko, a da bi se moglo i smjelo nazvati komunističkim, pa kad ipak to netko u današnjim prilikama čini, e onda je jasan dokaz, da je ogavan podlac.
Mi ne osjećamo ni malo potrebnim, da te niske (denuncijacije -demantujem-o nekim naročitim dokazima. Naš Savez je čisto strukovna organizacija i bavi se lih strukovnim željezničarskim pitanjima. Nacionalno ona je u sklopu Ujedinjenog Radničkog Sindikalnog Saveza, koji slobodno djeluje, -a internacionalno u sklopu sa Internacionalnom Transportn-om Federacijom i Internacionalnim Sindikalnim -Savezom u Amsterdamu. Iz tih dntemacio-nSlnih Saveza potekli su ljudi, koji su nosioci 'državne politike Engleske, Njemačke, u najskorije vrijeme i državne politike bratske Čehoslovačke. Ako će nas se i pored toga tretirati i proganjati kao komuniste, e onda nam neće preostati ino, već da se obratimo na ministra predsjednika Engleske Mac-donalda i da ga zamolimo, ‘da -nas on prikaže u boljem svjetlu, bud-uć da se i -on u našoj zajednici nalazi...
Povodom ovog -saslušavanja u Novom Marofu obratili smo s-e naročitom predstav-kom Direkcije u Zagrebu i zatražili', -da sa svoje strane podre-dj-enim jedinicama naredi, da se sličnim postupcima odmah prestane. -Očekujemo, da će to Direkcija -bez d-alnjega učiniti, jer ovakav postupak ne samo -da udi ugledu željeznice, već će šteto-v-ati i ugledu same države, jer se njima pri-i-eći -gradjanim-a -uživanje jednoga prava, koje im je pozitivnim zakonima zagarantovano.
Brod.
U srijedu, -dne 11. XII, o. g. održali smo vanredno -posjećenu skupštinu. Već -du-go se željezničari Broda nisu u tolikom broju našli na -okupu, kao ovoga -puta. Skupština je održavana u prostori jima radničke čita-o-nice.
Skupštinu je -otvorio i njome rukov odio drug F. Žmaher. Pozdravi sakupljene kratkim uvodom1 -dao je riječ drugu Kmetu, -delegatu iz Zagreba.
-Drug Kmet podnio j-e -opširan izvještaj o svim akcijama Saveza, poduzetim u cilju popravke moralnog i materiijalnog položaja željezničkog osoblja. P-odje-dnak-o se radilo za radničko i za imenovano -osoblje. Savez je jedini -dao si truda, da izradi oa najširoj osnovici sasma nov Zakon o saobraćajnom osoblju, saslušavši kod tog-a sve struke i sve kategorije i taj nov Zakon -podnio je izravno Ministru Sao-braćaj-a sa zahtjevom, da se kod konačne izrade toga Zakona o našim predlozima vodi računa. Isto to je učinio po -pitanju radničkog osoblja. Na anketi u -Beogradu izra-djeni su -opširni predloži za novi Radnički Pravilnik, koji su isto izručeni Ministru1. Pored -ovog osnovnog rada izvršili smo -u toku ove godine mnogobrojne intervencije i podnijeli brojne predstavke, kojima smo osoblje općenito ili pojedinačno uzeli u zaštitu. Izradj-eni su i podnešeni predloži za novi Pravilnik o odijelu, Pravilnik o sporednim prinadle-žnostima, kilome-traža itd. U tome našem radu bilo je i uspjeha. Ne mnogo-. Za potpun uspjeh nije nam dostajalo snage, jer nas je još uvijek maleni broj, koji za dobro željezničara radimo i za njihovu sudbinu se briniem-o. Veće uspjehe
postizati ćemo tek tada, kad željezničari u većem broju u organizaciju pridju i počnu voditi brigu o sebi. Poziva drugove željezničare Broda, -da se otresu mrtvila i -bezbrižno,sti i -da se složno nadju u radovima organizacije.
Iza ovih razlaganja, koja su prisutni odobravanjem popratili, povedana je diskusija o raznim lokalnim pitanjima. U debati sudjelovalo je više drugova, koji su se najviše žalili na postupak premještanja u Novsku. U toj raspravi konstatirano -je, da se osoblje premješta u -Novsku bez obzira na familijarne i ine prilike, ne stavljajući mu u Novskoj ništa na raspolaganje: niti stana, niti kuhinje ili bud ikakvih uredjaja. Uslijed toga osoblje kod dolaska u Novsku mora da plaća skupe stanove i još k tome stanuje daleko u selu. Osoblje je prisiljeno, da živi na dve strane: službenik u Novskoj, a obitelji u Brodu, što izaziva materijalno iscrpljenje. Mnogi od službenika, koji su u Brodu imali koliko tolikd sredje-nj život, uslijed premještenja bačeni su na prosjački štap.
Skupština je -zaključila, da se protiv ovafcog načina premještenja poduzmu koraci na nadležnom mjestu i da se zatraži, -da se stanica Brod ne rastjeruje i da se razvrstavanja i dalje na istoj vrše. Ako se to ma iz kojeg razloga ne može i osoblje mora da seli -u Novsku, -onda neka se prije zbrinu tamo stanovi.
Još je zafcjučeno, da se na mjerodavnom mjestu postavi zahtjev, da se osoblju stanice Brod dodijeli više vlakova i to, da brzoteretne vlakove vozi do Zagreba, a ostale teretne do Siska.
Skupštinu je zaključio drug Žmaher pozivom na -sve -prisutne, -da -živo porade na jačanju Saveza, jer iznesene žalbe su samo dokaz, da nam je -organizacija vrlo potrebna. Složni i čvrsto organizovani ćemo uspjeti, da -otklonimo nepravde i da popravimo naše -stanje.
Jesenovac.
U nedelju 24. XI. -o. g. održali smo naš redovni mjesečni sastanak, k-ojem su se odazvali svi članovi, koji službom ili bolešću nisu bili spriječeni. Sastanku -je predsjedao drug Šepović, te je ujedno podnio i izvje-štaj o -poduzetim koracima, da se isplate radnicima razlike iz -g-o-d. 1923., koje još uvijek nisu svagdje isplaćene. U svojem izvještaju konstatuje -drug Šepović, da je zasluga samo našeg Saveza, što će do isplate tih zaostataka konačno doći, koji bi sigurno •bili za radnike za uvijek izgubljeni, da Savez nije neprestano isticao zahtjev, da se radnikovo' da radniku.
Posle 'druga Mate govorilo je više drugova o našim lokalnim prilikama. Svi su izrazili zadovoljstvo, što je konačno uspjelo maknuti odlavle Dr. S. Jovanoviča, saobraćajnog liječnika. Njegovo postupanje naročito sa željezničkim radnicima i njihovom porodicom moglo se je vrlo -često nazvati svačim prije, nego -li liječničkim. Novi naš je liječnik, odredjen je u- osobi g. Dr. Madi-razi, koji će, nadamo se barem, hiti ono što da bude: dobar liječnik i još bolji savjetnik oboljelih željezničara.
Na sastanku smo zaključili, da se poradi na tome, da se našim -drugovima-radnicima Rašincu i Števinoviću, koji radi starosti nisu primljeni u članstvo penzionog fonda, ipak osigura neko izdržavanje pod stare dane. Nije u redu i. velika bi to bila nepravda, da se takove radnike, pošto su od^ sebe sve -što su imali, pod stare -dane 1 ednostavn.o odbaci, -a da im -se sp-okojstvo zadnjih dana života ničim ne -osigura. U novom radničkom Pravilniku valja utvrditi ustanove, po kojima će i ovakvim radni-oi'ma biti penzija pod stare -dane zagaran-tovana.	§, p.
Obi. sekretarijat Ljubljana.
Ljubljana.
Radio-delavske ure.
Prosvetni odsek Delavske zbornice v Ljubljani prireja dogovorno z radio-oddajno postajo v Ljubljani posebne delavske radio-ure. Kakor se delavec vedno poslužuje za svojo samoizobrazbo najmodernejših sredstev, tako naj mu bo tudi radio sredstvo za izpopolnitev svoje samo-izobrazbe.
Radio - delavske ure se bodo od sedaj naprej vršile vsako soboto od 8.—9. ure zvečer. Prihodnja taka ura 'bo v soboto 28. decembra od 8. do 9. ure zvečer s sledečim programom:
1.	Delavstvo in priroda (predava dr. Tuma).
2.	Alfons Petzold, življenjepis slavnega nemškega delavskega pesnika in recitacija njegovih pesmi.
3.	Zborno petje.
4.	Danska delavska visoka šola (poročilo).
5.	Radio - koncert.
V dvorani Delavske zbornice se bo ves program1 prednašal po zvočniku.
Pridite vsako soboto v dvorano in preživeli boste lepo uro izobrazbe in užitka.
Joj, kaj bo pa sedaj?
»Jugoslovanski Železničar« se je razjezil in začel v zadnji številki bruhati žve^ plo in ogenj, pa ne morda za delavske interese in pravice, temveč izbral si je takrat delavske zaupnike delavnice Maribor. Da pa zvedo tudi naši člani, ki ne čitajo »Jugoslovanskega Železničarja«, zakaj gre, moramo predvsem to povedati. Torej poslušajte: Canžek je denuncira! delavstvo, skliceval je seje ''delavskih zaupnikov po raznih nekdanjih političnih zbirališčih, upo-števalo se ni predlogov gospodov tovarišev zvezarjev itd. itd. Primorani smo, že iz hvaležnosti, ker ima cel časopis samo- za ta »ferdamani« Savez na razpolago (menda nima dovolj strokovnega dela), podariti mu tudi mi par vrstic v našem časopisu, čeprav nam je žal za prostor, ki ga v to svrho uporabimo.
Kar se tiče sklicevanja sej delavskih zaupnikov, Vam priporočamo, da prečitate poslovnik delavskih zaupnikov, predno pišete članke za časopis. Glede neupoštevanja predlogov gospodov tovarišev, pa smo, resnici na ljubo povedano, res mi zakrivili, ker nismo upoštevali tega, kar so si gospodje tovariši morda mislili, a pozabili izgovoriti, kajti predvsem je treba povedati, da v času dveletnega delovanja delavskih zaupnikov v delavnici Maribor, ni stavil gospod tovariš Moravs niti njegov pomočnik Verlič nobenega predloga, pač pa sta vedno, ko smo se mi borili za delavske interese, pomagala gospodu upravniku, češ, ne da se ničesar opraviti, ker ni zakonite podlage. V dokaz temu navajamo samo sledeče: Pri zadnji seji se je določilo med drugim, tudi to, da se pošlje glede delavskega pravilnika in izplačila razlike, deputacijo k gospodu ministru, s čemur sta^se seveda g. tovariš M. in njegov pomočnik V. popolnoma strinjala. Za to deputacijo je bil med drugimi določen tudi gospod tovariš M. Preklical pa je pozneje vse in sicer menda radi tega, ker ni za-
konite podlage, ali pa, ker se je »bal«, da bi se razlika, ako pride on v Beograd, tudi res izplačala. Mogoče pa je tudi, da gospoda tovariša ne reflektirata več na razliko. Domnevamo to radi tega, ker se je tovariš M. že naveličal delavskih vrst, ter se mu momentano cedijo sline za uradniški status. Čestitamo in želimo srečno pot. Drugi tovhriš V. pa je ravno sedaj v boju za titel rokodelca, in bi gotovo rad pustil razliko za titel strugarja.
Predbaciva se nam pa tudi neinformiranost zaupnikov in delavcev, na kar jim pa odgovorimo samo to, da smo se mi striktno držali sklepa zaupniške seje, ko smo določili, da se mora vse sklepe in zahteve objaviti v vseh strokovnih časopisih, kar smo mi tudi storili. Ako pa tovariš gospod Muravs tega ni storil, ni naša krivda. Res pa je, da »Jugoslovanski Železničar« v dolgih dveh letih ni smatral za potrebno, obvestiti svoje volilce o delu delavskih zaupnikov.
Ugotoviti pa je tudi treba, da se ni vršila samo ena seja delavskih zaupnikov ob navzočnosti gospoda upravnika, temveč naš zapisnik dokazuje ravno nasprotno. Mogoče pa je eno, da sta se gospoda tovariša pozabila udeležiti uradnih sej, ali pa sta pri uradnih sejah samo mislila, kako bi zboljšala lasten položaj in pri tem pozabila na bedno delavstvo.
Sedaj pa pridemo na najbolj občutljivo točko. Čanžek je denuncira! delavstvo, in sicer radi tega, ker so se naši delavski zaupniki postavili na stališče, da se ne sme kršiti 8 urni delovni čas, da mora vsak delavec zaslužiti v osmih urah to, kar potrebuje za svoj življenski obstoj, da se brezposelnost ne sme pospeševati itd. Logično pa je, da mi že iz človeškega stališča nikakor ne moremo zagovarjati delavca, ki z delom v njegovem prostem času odjeda kruh siromaku-delavcu, ki je radi tega brez zaslužka in katerega žena in otroci trpijo glad, bedo in mraz. Vemo sicer dobro, da železničar danes ni tako plačan, da bi živel, kakor se spodobi bitju, ki spada v človeško družbo, ne obsojamo ga, ako si išče v svojem prostem času delo za zboljšanje bednega položaja, pač pa je treba tudi pomisliti, da so oni še večji siromaki, ki jih tira beda k tatvini in s tem v zapore.
To stališče zastopamo mi razredni borci in ako bi trdili nasprotno, bi morebiti zopet škodovali Jugoslovanskemu železničarju, ker bi nam moral pisati brezplačne anonce.
Gospod tovariš Muravs pa je pozabil piscu članka povedati nekaj, t. j. izjavo, ki jo je on podal pred vsemi zaupniki in gosp. upravnikom. Rekel je. da je to največji socijalni škandal, ako delavec odjeda delavcu kruh, ter da ima vsak delavec 8 ur dela dovolj, s čemer se mi popolnoma strinjamo. Toda to je bilo samo pri seji v navzočnosti gospoda upravnika, drugi dan pa se je že premislil in to morda radi tega, ker ima baje tudi on tozadevno precej masla na glavi. K temu se povrnemo, ko dobimo točne podatke.	b
Da bodo vedeli gospodje tovariši, kaj je denunciranje, jim povemo tudi to, da so ravno oni bili tisti, ki so denuncirali pri g. upravniku naše delavske zaupnike, da hodijo od oddelka do oddelka informirat delavstvo.
Torej, cenj. gospodje tovariši, to so dejstva in zapomnite si to:	Kdor poliva
druge z gnojnico, sam sebe najbolj polije.
Priporočali bi Vam pa še tudi to: prste proč od delavnice, kajti tu ste preveč poznani in Vam nihče več ne naseda.
Zalog.
Dne 6. t. m. smo imeli članski sestanek v gost. Požar v Zalogu, katerega se je udeležilo lepo število članstva. Sestanek je otvoril s. predsednik Skuk, kateri nam je s svojim govorom dal jasen pregled dela organizacije, nje pomen in kako se mora preurediti v naši podružnici delo, da pridemo do tesnejših zvez med članstvom. •
Sodrug tajnik nam je podal kratek pregled odborovih sej, katere so se vršile po občnem zboruj Prečital nam je vse došle dopise in okrožnice iz centrale. Po njih smo uvideli, kako je potrebno delo v podružnici, da pridemo do večje moči in solidarnosti med železničarji.
V debati smo prišli do zaključka, da moramo stopiti vsi na delo, da med članstvom razširimo več zavednosti, več življenja in vere v organizacijo. Strogo smo obsojali nezavednost gotovih ljudi in njih hudobno protiagitacijo napram organizaciji.
Sklenili smo, da stopimo vsi na delo, da preprečimo njih hudobno sumničenje in obrekovanje. Podvojiti moramo naše moči v delu pridobivanja novih članov, katerim moramo razjasniti, da organizacija potrebuje sodelovanje vsakega člana in ne samo da plačuje članarino in od katere mirno pričakuje zboljšanje svojega položaja.^
Upamo, da je naša podružnica preživela tisti kaos, kateri je do sedaj vladal v nji in da stopa v novo življenje, v katerem naj vlada najlepša harmonija med članstvom; nakar smemo upati, da se bo naša podružnica dvignila duševno, številčno in materijelno na ono višino, katera ji pristo-ja na takem kraju in postaji kot je naša.
Oklenimo se še trdneje organizacije in delajmo v njj; s tem pomagamo celokupnosti in pokažemo, da smo zdravo zavedni. Z zadovoljnimi obrazi smo zapuščali sestanek z geslom1: »Na delo za organizacijo, do končne zmage!«
Sklenili smo, da bomo redno enkrat mesečno obdržali take sestanke. Naša dolžnost pa je, da se teh sestankov udeležujemo polnoštevilno.
Deputacija zaupnikov progovnih sekcij pri načelniku gradben, oddelka.
Dne 4. decembra so predstavniki delavskih zaupnikov progovnih sek-
cij predložili načelniku gradbenega oddelka inž. Hoffmannu sledečo vlogo:
Gospodu načelniku gradbenega oddelka
direkcije držav, železnic v Ljubljani.
Delavski zaupniki si dovoljujejo na zahtevo delavstva predložiti gospodu načelniku sledeče prošnje delavstva v blagohotno ugodno rešitev:
1.	Delavstvu prog. sekcij se naj da večje število starih pragov kakor lansko leto.
2.	Premog se naj da delavstvu na obroke.
3.	Pomožni čuvaji delajo po 16 do 17 ur dnevno, dočim dobijo plačilo samo za 8 ur ter prosijo, da se jim zniža delovni čas na 8 ur dnevno, ali pa da se jim plača delo preko 8 ur kot čezurno delo.
4.	Plača se naj poviša delavstvu vsaj toliko, kolikor je bila svoječasno reducirana.
5.	Hranarina se naj plača vsakega prvega v mesecu in sicer istočasno z mezdo.
6.	Progovnim delavcem se naj pri-po>zna po enem letu stalnost ter istočasno sprejme tudi v prov. zavod.
7.	Delavstvu se naj da iste vozne u-godnosti kakor nastavljenemu osobju.
8.	Mezde se nai izplačujejo v delovnem času.
9.	Cezurno delo ob nedeljah se naj plača z 100 odstotnim poviškom.
10.	Razlika na urnine od leta 1923 se naj izplača še pred božičnimi pirazniki.
G. načelnik je v daljšem razgovoru deputaciji izjavil, da zahtevam pod 1. do 4. v lastnem delokrogu ne more ugoditi, ker so pragi letos razdeljeni za območje cele direkcije enako, za ostale točke pa ni na razpolago potrebnih kreditov.
Radi izplačila hranarine začetkom meseca je izjavil, da bo ukrenil vse, da se tej zahtevi ugodi.
Delavce se že sprejema za stalne po enem letu službe, vendar to le v okviru normiranih mest v vsaki posamezni direkciji.
Glede voznih ugodnosti je stvar ministrstva, da v novemi pravilniku izvede izenačenje, katerega bo on zagovarjal. Plače se bodo delavstvu izplačevale v delovnem času. Glede čezurnega dela ob nedeljah pa se ni dosegel uspeh. (Ker obstoje jasni odloki, da delavcu ob nedeljah pripada 100 odstotno čezurno delo, bo treba upravo drugim potom prepričati, da bo izvajala obstoječe naredbe.)
Radi izplačila diferenc je dejal, da morajo progovne sekcije do dne 10. decembra predložiti platne spiske in bo nato takoj zaprosil za naknadni kredit, da se diference delavcem čimpreje izplačajo.
Ustanovitev »Prijatelja prirode«.
V nedeljo, dne 1. decembra1 1929 se je ustanovila podružnica turističnega društva »Prijatelji prirode« v Ljubljani. Že pred vojno so obstojale posamezne podružnice, ki pa so prenehale. Po veliki vojni se je otvorila na novo le podružnica v Mariboru. Med delavci pa je nastala živa želja po u-stanovitvi podružnice v Ljubljani. Delavstvo se je začelo zanimati za alpinizem in ima v svoji sredi nekoliko izurjenih smučarjev, foto-amaterjev in plezalcev, kakor je med delavci tudi živa želja, prirejati izlete za nedelje in praznike v bližnjo in daljšo okolico. »Prijatelji prirode« naj bi spopolnjevali alpinistične organizacije SPD in TKS, posebno v smeri, da se pridobi za alpinizem delavstvo po obratih. Veliko’ prosvetno delo se izvrši s tem, da se priprostoga delavca na nedelje in praznike privabi v prosto prirodo.
Pristop v društvo je dovoljen vsakomur po sprejemu od strani odbora. Pri vpisu je plačati vpisnino Din 10.— in letni-no Din 25.—; za delavce po obratih se u-vede plačevanje v obrokih tako, da postane član, ko je vplačal polno članarino. Društvo si izposluje ugodnosti, kakor jih uživajo ostala društva, posebno 50% popust za tri vožnje po železnicah proti izkazu legitimacije. Društvo se tudi potrudi, da Pridobi vzajemnost s turističnim' društvom SPD in TKS, Hrvatskim' planinarskim društvom, Bolgarskim turističeskim druže-stvom in potom centrale »Natur-Freunde« na Dunaju tudi z inozemskimi društvi. Društvo je izreklo za sedaj kot svoje glasilo revijo »Svoboda«, ki bo vsak mesec prinašala revijo o delovanju in po mogočnosti tudi izvirne slike foto-amaterske sekcije. Poleg tega ustanovila se je tudi smučarska in izletniška sekcija. V ugodnem letnem času ustanovi se tudi plezalska sekcija. Smučarska, foto-amaterska in izletniška sekcija prične takoj z delovanjem. Smučarji naj se obrnejo na g. Pintarja Franca, tiskarja v Ljubljani, Vošnjakova ul. 4. za izletniško sekcijo pa na g. Tone Seliškarja, učitelja v Ljubljani, Rožna dolina 5. Društveni predsednik je za sedaj dr. Henrik Tuma, odvetnik v Ljubljani, Miklošičeva c. 13-1., tajnik pa Umnik Albin, 1 modelar Strojnih tovarn in' livarn v Ljub-I Ijani, Ilirska c. 20. Društveni prostori so j skupno z društvom »Svoboda« v palači ! Delavske zbornice v Ljubljani.
Obl. sekretarijat Sarajevo.
Položaj industrijskih željezničara.
Kako se u našoj državi, a naročito u Drinskoj i Vrbaskoj banovini, šumska industrija stalno razvija, to se razvijanjem šumske industrije razvijaju i industrijske željeznice. Industrijske željeznice naročito su razvijene u Vrbaskoj banovini, gdje ima oko 800 kilometara željezničke pruge, od koje oko 400 kilometara služi javnom saobraćaju. Od industrijske željeznice u Vrbaskoj banovini najrazvijenija je željeznica »Šipada«, koja ima oko 600 kilometara pruge, od koje služi javnom saobraćaju oko 390 kilometara. Zatim dolazi Vrbanjska željeznica, koja ima oko 90 kilometara željezničke pruge, koja prolazi kroz dosta plodan kraj, kraj mnogih sela i mjesta, ali do danas nije uveden javni saobraćaj, i ako bi to po tamošnji svijet bilo od velike koristi, a isto tako i za samo preduzeće. Manje industrijske željeznice u Vrbaskoj banovini, ia koje služe javnom saobraćaju, jesu šumska željeznica Uso-ra—Pribinić i željeznica rudarske uprave Ljubija:—Prijedor (prva ima 41, a druga 19 kilometara željezničke pruge). Osim ovih željezničkih pruga ima još preduzeća koja imaju svoje željeznice.
U Drinskoj banovini nije tako razvijena industrijska željeznica, ali ima oko 300 kilometara željezničke pruge. Najrazvijeniju industrijsku željeznicu u Drinskoj banovini ima industrijsko preduzeće »Krivaja«, koja ima oko 200 kilometara pruge, od kaje 120 kilometara služi javnom saobraćaju. Ostala željeznička pruga otpada na manja industrijska preduzeća.
Na ovim industrijskim željeznicama zaposleno je oko 4000 željezničara. Služba na ovim željeznicama bar je toliko stručna i odgovorna kao i na državnim željeznicama. Osoblje na ovim željeznicama mora da bude potpuno stručno i da ima sve kvalifikacije koje imaju i državni željezničari.
Životni uslovi osoblja zaposlenog kod ovih željeznica su vrlo teški. Oni nemaju odredjenog radnog vremena, za njih ne postoji osamsatni radni dan, jer oni moraju da vrše službu po 16 i 20 sati dnevno. Na mnogim stanicama ima službenika koji vrše službu dan i noć bez prekida, koja traje sve dok taj službenik ne iznemogne, a kada iznemogne preduzeće ga baci napolje kao iscijedjeni limun. Na ovim željeznicama osoblje ne dobiva službenog odjela, a nije u stanju da sebi isto nabavi, jer iplata jedva dostiže za suhi hlijeb.
Industrijski željezničari izloženi su svim prirodnim nepogodama. Oni moraju službu vršiti po kiši bez kišnih kabanica a zimi bez bundi i toplih čizama. Ovim prirodnim nepogodama najviše je izloženo saobraćajno osoblje, a naročito kočničari, koji moraju na otvorenoj kočnici da izdrže 16 i 20 sati. Položaj industrijskih željezničara skoro je u svim preduze-ćima — da li su ona državna ili privatna svojina — jednak. Svi oni, sa neznatnim izuzetkom, daleko izostaju iza željezničara koji potpadaju ministarstvu saobraćaja.
Da su industrijski željezničari to-iko izostali iza državnih1 željezniča-a, uzrok je u tome što oni nisu do ada o sebi kao željezničarima vodili ačuna. Da se o njima nije govorilo :ao o željezničarima i da se nije go-orilo o njihovom bijednom položaju, izrok je taj što oni nisu bili organi-ovani u organizaciji u kojoj se nala-;e svi svijesni željezničari, a to je Jjedinjeni Savez Željezničara Jugo-lavije. Od kako su se industrijski eljezničari počeli organizovati u or-: an izaći ju u kojoj je njima svima mje-to — jer svi oni po prirodi nijove lužbe pripadaju Ujedinjenom Savezu željezničara Jugoslavije —, od tada :e je i za njih čulo i za njihov teški joložaj u kojem se oni nalaze.
Industrijski željezničari u svom :apočetom radu na organizovanju i iristupanju Ujedinjenom Savezu Že-jezničara treba da nastave. Oni tre->a svi da se nadju u organizaciji, koja ijihov položaj razumije. Samo svojom
organizovanom snagom moći će oni svoj položaj popraviti, jer samo kroz organizaciju moći će si osigurati jednu naprednu pragmatiku, koja će im zagarantovati barem sve ono što uživaju i državni željezničari. Zato industrijski željezničari svi u organizaciju — u Ujedinjeni Savez Željezničara Jugoslavije!
Drvar,
Život nas željezničara zaposlenih kod industrijske željeznice Prijedor-Knin, koja je jedna od najvećih industrijskih željeznica u Vrbaskoj banovini, više je nego očajan. Mi moramo da vršimo tešku i napornu službu i pored toga izvrgnuti smo svima mogućim nepravdama!. Kod nas ne postoji određeno radno vrijeme nego se radi do iznemoglosti. Mi koji smo kod saobraćaja sa pravom možemo reći da smo stalno u službi. Plate ci-jelokupnog osoblja vrlo su male. One se kreću kod vozovođa i mašino-vođa od 400—1200 Din mjesečno. Oni koji dobiju veće plate od 400 Din mogu se ma prste izbrojiti. Kod nas ima mašinovođa i vozovođa po 5 i više godina ovdje na željeznici a nemaju više od 400 dinara mjesečne plate. Određenog roka za napredovanje u plati kod nas ne postoji; u tome smo prepušteni na milost uprave. Kod nas se ne plaća prekovremeni rad po zakonu sa 50% više, niti dobijemo za proputovane kilometre kilometražu, kao što to dobiju državni željezničari, nego nam se plaća po turama. Na primjer: za voz Drvar— Knin predviđeno je 14 sati otići i vratiti se i za ovih 14 sati dobijemo 70 dinara. Tako je određeno i za sve ostale ture. Kočničari oni stoje još gore, jer se njihove temeljne nadnice kreću od 3 do 14 dinara dnevno i osim toga dobiju plaćeno po turama. Slučajno ako voz za koji je određen izostane — a to se dešava — u tome slučaju ne dobiva ništa. Isto tako skretničari, razmeštači i ostalo stanično osoblje vrlo je slabo plaćeno, njihove se plaće kreću od 20—30 dinara za 12 sati službe. Najgore su plaćeni čuvari pruge i pružni radnici; njihove se plate kreću od 16 do 20 dinara. Isto tako slabo je plaćeno i radioničko osoblje jer ima zanatlija koji su plaćeni po 3 dinara na sat.
Kako se iz ovoga vidi položaj nas industrijskih željezničara sa pruge Prijedor—Knin, vrlo je težak, ali se nadamo da ćemo kroz organizaciju moći naš položaj popraviti. Svi željezničari sa pruge Prijedor—Knin— Srnetica—Jajce prihvatili smo se rada na dizanju naše stručne organizacije uvjereni, da samo organizovani u Ujedinjenom Savezu Željezničara Jugoslavije možemo postići veća prava i bolji život.
Ljubija.
Željezničari sa pruge Ljubija— Prijedor, od godine 1923. nisu dobili kišnih kabanica ni bundi za zimu, bez kojih je njima teško službu vršiti, jer su izloženi kiši i snijegu. Pošto stare kabanice i bunde nisu više upotrebljive, jer su istrošene, oblasni odbor uputio je direkciji u Ljubiju pretstav-ku u kojoj je zamoljena direkcija da ovo pitanje povoljno riješi. Pretstav-ka glasi:
Potpisanoj organizaciji čast je naslovu podnijeti slijedeću pretstavku: Direkcija državnog rudnika u Ljubiji ima oko 19 kilometara željezničke pruge na kojoj je zaposleno oko 130 željezničara. Željezničari na ovoj pruzi izvrgnuti su svim vremenskim nezgodama a naročito u jesensko i zimsko doba. Ovim nezgodama najviše je izloženo saobraćajno, stanično i pružno osoblje, koje za vrijeme kiša nema kišnih kabanica a za vrijeme zime potrebnih bundi. U godini 1923. navedeno osoblje je dobilo kišne kabanice i bunde, međutim iste su već tako istrošene da se više ne mogu upotrebljavati. Mislimo da nije potrebno isticati od kolike je potrebe kišna kabanica i bunda za to osoblje, a bez kojih ono nije u stanju dobro vršiti svoju dužnost. I zato u interesu zdravlja toga osoblja kao i u interesu pravilnog vršenja željezničke službe, molimo naslov da navedenom osoblju
nabavi kišne kabanice i bunde, jer kada to već diobijaju mnogi privatni željezničari, ne može biti zapreke a da to ne dobiju željezničari koji se nalaze u državnom preduzeću.
Kako željezničari ®a pruge Ljubija—(Prijedor zaslužuju svaku pažnju
Medjunarodna konferencija osoblja spavaćih kola i kola za ručavanje.
Dne 21. i 22. oktobra t. g. održana je u Parizu pod vodstvom I. T. F. (Internacionalna Transportna Federacija) prva medjunarodna konferencija osoblja društva spavaćih' kola i kola za ručavanje na kojoj su bili zastupljeni delegati od organizacija iz deset raznih država, i to iz: Nemačke, Austrijske, Belgije, Španije, Francuske, Nizozemske, Poljske, Rumunske i Švajcarske kao i Sekretar Internacionale kafanskog i hotelirskog osoblja.
Delegati su iscrpno ispitali sindikalni položaj osoblja zaposlenog kod imenovanih društava te su konstato-vali, da ima osoblje u nekojim državama dobru poziciju dok treba u drugim preduzeti naročite mere za pojačanje iste. U toj nameri biće I. T. F. svestrano potpomognuta od sviju organizacija, koje su u njoj učlanjene.
Kod ispitivanja radnih uslova kon-statovano je, da vladaju na tom polju nesnošljive razmere te da je krivica medjunarodnog društva »Wa-gonlits« na ovakvom stanju velika. Konferencija je odlučila, da se pošalje odmah deputaciju ka Generalnoj Direkciji toga društva. Ista bila je o tome koraku telegrafskim putem obaveštena na što je i ona telegrafski odgovorila, da neće primati tu deputaciju.
Ovo dejstvo izazvalo je jaku nevolju te prouzrokovalo da su delegati odlučili odmah početi sa akcijom protiv društvu. Najpre bilo je »aredjeno Sekretarijatu I. T. F., pismenim putem protestovati protiv toffa držanja društva te mu; objasniti. da snosi ono za sve eventualne posledice toga netaktnog ravnanja puno odgovornost. Nadalje bilo je odlučeno izneti u novinama vrlo loše radne i životne uslove osoblja na pojedinim prugama, osuditi to ravnanje društva naspram oblastima i zakonodavcima kao i naspram osoblju te staviti do znanja žalbe tog osoblja vladama kao i Medjunarodnom Birou Rada. Organizacije zastupljene na konferenciji obavezale su se potpomognuti I. T. F. kod tog posla sa svima raspoložljivim sredstvima te dostaviti parlamentima podatke za rasprave, ako bi bilo to potrebno.
Što se pak tiče radnih uslova usvojila je konferencija program, kojeg je izradio Sekretarijat I. T. F. sa zahtevom, da se izradi program tako, da će on odgovarati razmerama u pojedinim državama te koji će moći poslužiti kao baza za razna traženja.
U skoro vreme biće sazvana druga konferencija, da bi se mogao ponovo zauzeti stav po ovoj stvari.
Zagreb.
U subotu 14. XII. o. g. održan je sastanak osoblja spavaćih i resto-rantskih kola društva »Wagonlits« u prostorijama Sekretarijata. Sastanku se odazvao lijep' broj osoblja.
Na sastanku se je pretreslo položaj toga osoblja, te je konstatova-no, da se ono nalazi u daleko nepo-voljnijem položaju nego li namještenici srodnih struka, a pogotovo u nepovoljnijem od osoblja željezničkog. Stoga je jednodušna želja kod tih službenika, da se poradi na popravci njihovog stanja. Da bi se u tome i uspjelo, zaključeno je, da će se sve osoblje organizirati u naš Savez, u kojem će formirati posebnu sekciju. Neorganizovanost i nehaj za svoje životne interese ima da prestane, a zamjeniti će se harnom brigom za svoju sudbinu.
U koliko će osoblje kod toga ostati i taj zaključak slijediti, u to-hko prije uspjeti će i na svojem povišanju.
Drugovima Wagonlits.
»Organizacija potrebna nam; je vao ribi voda« rekao je jedan u br.
— jer su oui svojom dosadašnjom službom dokazali da su sposobni i znaju da je cijene —obraćamo se naslovu sa čvrstom nadom da će se ovom opravdanom zahtjevu izaći u susret te navedeno osoblje obskrbiti kišnim kabanicama i bundama.
22. »Železničara« od 15. XI. t. g. Svi smo to uvideli te prema tome sledu-jemo ovoj poslovici.
Jedna druga poslovica kaže »Majka do j i dete kad ono zaplače«. Drugovi na nama je red, da zaplačemo; zato imamo mnogo opravdanih razloga. Naša majka — poslodavac —, sam mora da uvidi i uvidetće, da nas mora nadojiti, to je, da nam popravi i poboljšava naš socialni i ekonomski položaj.
Lutali smo — lutali dugo po mraku, tražeći izlazak, tražeći svetlost i tražeći naša prava kao ljudi — radnici.
Sada je došao čas, da svaki dokaže koliko voli svoje drugove i samog sebe. Ljubav prema drugovima i samog sebe najbolje ćemo dokazati, ako budemo složni i solidarni, ako budemo spojeni svi u jednu jaku organizaciju — u Ujedinjeni Savez Železničara Jugoslavije (U. S. Ž. J.).
Važno je za nas da budemo članovi U. S. Ž. J. i to:
1.	Što isti stoji u stalnoj i tesnoj vezi sa drugim organizacijama i radničkim ustanovama, koje se svestrano brinu za opšti napredak radništva.
2.	Što isti stoji u stalnoj vezi sa Internacionalnom Transportnom Federacijom (I. T. F.) u Amsterdamu, preko koje ćemo uvek biti obavešteni
0	akcijama te napredku naših drugova po ostalim zemljama. Svi naši drugovi u inostranstvu organizovani su u takvim organizacijama koje stalno stoje u kontaktu sa I. T. F.
Švi drugovi koji su progledali i ogledali svetlost, ne trebaju se obazirati na 2 do 3 idiota — kukavice — koji su protivu svake organizacije, koji sleduju nekim svojim bolestnim
1	neplodnim ambicijama. »Medju svakom žitu ima kukolj«, »makovo zrno ako pade u more, ne čini da se more izlije« ...
Uzmimo naše drugove u Nemač-koj, Poljskoj, Holandiji, Španiji, Austriji i t. d. za primer, na kakvom su oni visokom nivou. Nije im Com-panija sipala punom šakom, već su oni došli do tog blagostanja pomoću svojih jakih organizacija i svojom so-lidarnošću.
Kvalitativno isto dajemo a kvantitativno mnogo više od naših drugova u Nemačkoj, Poljskoj i t. d. Zašto onda nemamo i mi iste uslove rada
1	nagrade kao oni?
Budimo složni i solidarni i istrajni pa ćemo i mi doći do našeg cilja.
Još jednom: svaki koji još nije organizovan, neka dodje svakog dana od 18—19 časova u veće u zgradu Radničke Komore, Neman fina ul. 34, II. kat, u prostoriju Ujed. Saveza Železničara, gde može da ispuni pristupnicu te da dobije informacije i objašnjenja.	Drug.
Beograd.
Poziv.
Pozivaju se svi članovi Pomoćnog Fonda Službenika Wagons lits (P. F. S. W. L.) da do 25. XII. regulišu svoje članske uloge, kako bi se olakšao pregled knjiga nadzornom odboru.
Uprava.
Službenicima Wagonlits.
U današnje-te u nekoliko budućih brojeva našeg lista donećemo uslove rada osoblja Wagonlits u stranim državama, da bi mogli što bolje upoznati svoje rdjavo stanje u kojem se nalazimo (u koliko su isti poznati našoj Internacijonalnoj Transportnoj Federaciji). Pozivamo sve drugove da dobro pregledaju ovaj materijal, iz kojeg treba da načinimo bazu za naša traženja.
Nemačka (osoblje uposleno kod Me-djunarodno® društva spavaćih kola): Kondukteri rade mesečno najviše 260 sati. Svaki kondukter ima pravo na 4 slobodna dana mesečno. Kao odmor važi neprekidno slobodno vreme od najmanje 36 sati. Godišnji odmor konduktera iznosi:
5 dana odmora u jednoj godini posle
1.	godine službe,
7 dana odmora u jednoj godini posle
2	godine službe,
10 dana odmora u jednoj godini posle 5 godina službe.
14	dana odmora u jednoj godini posle 10 godina službe,
18 dana odmora u jednoj godini posle 15 godina službe.
Za vreme ovog odmora primaju kondukteri svoju utvrdjenu platu sa dodatkom od 50%. Kratka osustva do najviše dva dana ne računaju se u godišnji odmor, ako su dovoljno opravdana te prouzrokovana po bolesti, lekarskom pregledu, smrtnom slučaju u familiji itd.
Za slučaj bolesti prima kondukter svoju platu do 6 nedelja u jednoj kalendarskoj godini osim podpore koju prima kod ureda za osiguranje protiv bolesti. Ovo ograničenje od 6 nedelja odpade, ako je radna nesposobnost prouzrokovana po kakvoj nezgodi za vreme vršenja službe.
Medjusobni otkazni rok iznosi mesec
dana.
Do 30. juna 1929. iznosila je plata konduktera 150 RM i još dodatak od 10 RM mesečno. Za svaku vožnju uključivo povratak dobija kondukter odštetu od 10 RM, ako ima ukupno manje od 14 putnika za posluživanje.
Radni uslovi su tarifarično utvrdjeni. Avstrijska: U ugovoru koji je sklop-« Ijen izmedju uprave Austrijskih Saveznih Železnica i Medjunarodnog društva spavaćih kola kaže se, da važe za radno vreme i za godišnje odmore austrijski zakoni. Za radno vreme traži organizacija primjenjivanje zakonskih odredaba, koje važe za železnice; društvo medjutim htelo bi pri-menjivati odredbe, koje važe za gostioni-čarski zanat.
Za gostioničarski zanat predvideo je zakon osmosatno radno vreme i plaćanje prekovremenog rada. Društvo bi htelo taj zakon samo delomično upotrebiti, to jeste želelo bi izrabiti one tačke koje daju poslodavcu pravo da natera osoblje na prekovremeni rad, sa druge strane neće prihvatiti one tačke, koje govore o plaćanju tog prekovremenog rada. Ovaj sukob još nije izgladjen.
Austrijskim zakonom je predvidjenih 4 slobodnih dana mesečno. U letnim mesečima se često dešava, da službenici ne mogu iskoristiti to svoje pravo.
Činovnici (administrativni) imadu 14 do 35 dana godišnjeg odmora. Ostali službenici imadu pravo- na:
8 dana za prvih 5 godina službe,
12 dana posle 5 do 10 godina službe,
15	dana posle 10 do 20 godina službe,
21 dana posle više od 20 godina službe. Za vreme godišnjeg odmora primaju
službenici utvrdjenu platu, a nikakvu odštetu za napojnicu. Zbog toga se obično dešava, da se odreknu službenici svog godišnjeg odmora (dakle odmor samo na har-tiji).
Austrijski zakon predvidja osiguranje za slučaj bolesti, tako da su službenici sa te strane osigurani. Osim toga traži austrijski zakon od poslodavca, da isplati svojim bolesnim službenicima ćelu platu
do 6 nedelja u prvim 5 godin. službe, do 10 nedelja posle 5 do 25 god. službe, | do 12 ned. posle više od 25 god. službe. Za napredovanje u službi i za otkaz ne postoje nikakve utvrdjene odredbe već je sve to prepušteno dobroj volji društva. Mesečne plate iznose u šilingama: Kondukteri: do 10 god. 120, do 15 god. 140, do 20 god. 160, do 25 god. 180, više od j 25 god. 200.
Kuvari: do 10 god. 180, do 15 god. 200, j do 20 god. 220, do 25 god. 240, više od • 25 god.' 260.
Para-kuvari: do 10 god. 121, do 15 god. 125.5, do 20 god. 130, do 25 god. 150, više od 25 god. 180.
Pom. magacioneri: do 10 god. 210, do 15 god. 220, do 20 god. 230, do 25 god. 240, više od 25 god. 260.
Plate konduktera se povećaju za napojnicu.
U kolima za ručavanje se naplaćuje dodatak od 10% za posluživanje. Šefu re-stauranta povereno je podeljivanje te sume. Osoblje kola za ručavanje dužno je nadoknaditi razbijenu staklenu i porcelanasti! posudje.
Gde nisu neki radni uslovi zakonom utvrdjeni, tamo postupa društvo po svojoj vlastitoj volji. Ono sabotira socijalne zakone (radno vreme), ne priznaje organizaciju te neće sklopiti tarifnog ugovora.
Belgijska: Sekretarijatu I. T. F. radni uslovi tog osoblja nisu poznati.
Bugarska: Po vestima koje smo primili, ponašaju se zastupnici Medjunarodnog društva spavaćih kola u Bugarskoj, neki Grk i njegov sin kao pravi despoti i tirani. Od osoblja društva napravili su oni svoju ličnu kućnu poslugu. Oni teraju osoblje, da im pravi razne poklone (kada otac slavi svoj 25 ili 30 godišnji jubilej kao inspektor). Svaki službenik morao je tada pokloniti nekoliko dnevnu platu.
Kod smrtnog slučaja žene tog inspektora bilo je službeno zadržano svakom službeniku 50 leva za venac.
Priča se, da potreba na životnim na- j mirnicama za kuhinju kola za ručavanje treba i da krije potrebu kuhinje gospodina J zastupnika društva.
Radno vreme nije odredjeno. Godišnji odmor je sasvim nepoznat.
Za bolesne službenike nema niko da se stara; oni nisu nikako osigurani.
Prijem u službu, napredovanje i otkaz službe leži jedino i isključivo u volji tih zastupnika.
Stalna plata konduktera iznosi 1.000 leva mesečno.
Plata službenika od kola za ručavanje sastoji i iz napojnice, koju podeljiva šef restauranta izmedju svog osoblja. Šef re-stauranta prima osim toga utvrdjenu platu od 800 leva mesečno.
Plata kuvara jeste izmedju 2700 i 3600 leva mesečno. Para-kuvari primaju po 900 leva mesečno, čistači primaju 2000—2600 leva. Službenici kola za ručavanje moraju I nadoknaditi razbijenu staklenu i porculana-
stu posudje. Ovo stanje daje povod teškim zloupotrebama. Desio se slučaj, da je bilo zadržalo nekom službeniku 800 leva radi izgube pepeljara od bronse.
Danska: Izgleda da stanje tamo nije najbolje. Plata je tako uredjena, da imadu službenici veliki interes na što duljem radnom vremenu.
Španija: Osoblje radi 208 sati mesečno te ima jedan dan odmora nedeljno. Godišnjeg odmora imadu:
Kondukteri: 12 dana sa platom.
Kuvari: 10 dana sa platom.
Čistači: 6 dana sa platom.
Šef restauranta i pom. kondukter: 12 dana bez plate.
Konobar: 10 dana bez plate.
Officer: 8 dana bez plate.
Para-kuvari: 6 dana bez plate.
Osim konduktera i kuvara ne prima osoblje nikakve pomoći za slučaj bolesti. Bolesni kondukter prima svoju utvrdjenu platu do jednog meseca^ ako ima manje službe od 10 godina, do 2 meseca, ako služi 10—20 godina te do 3 meseci, ako služi više od 20 godina. Kuvari primaju u slučaju bolesti svoju platu do 2 nedelje.
Prijem u službu, napredovanje te otkaz službe vrši se bez ikakvog pravila. Sve te poslove vrši društvo po svojoj volji.
Plata iznosi za:
Konduktere: 1.000 Pesetas (1 peseta =
0.76 švajc. frcs.) godišnje i 180 Pesetas za svakih 5 godina službe.
Kuvare: 10—20 pesetas dnevno.
Para-kuvare: 2.45—4.45 pesetas dnevno i to po godinama službe.
Čistače: 6.50—9.— pesetas dnevno-.
Šef restauranta: 3.— pesetas dnevno i 5% od prodatog vina i 3% od prodatog duvana.
Pomoćni kondukteri ne primaju nikakve utvrdjene plate.' Izuzetno primaju 3.50 pesetas kada vrše rezervnu službu.
Konobari ne primaju utvrdjene plate osim za dane, kada vrše rezervnu službu (tada primaju 3.— pesetas, a u okrugu Barcelona ne primaju ni to).
Officeri ne primaju nikakve plate.
Osoblje se žali na velike oštete, koje traži društvo za polupane i izgubljene predmete.
Estonija i Finska: Sekretarijatu I. T. F. nije o stanju osoblja u tim državama ništa znanoga.	(Nastaviće se.)
Drugovi! Dali smo si svi svesni šta treba da činimo posle naše prve konferencije, koja se je vršila u Parizu? Organizujjmo se svi do jednoga u Ujedinjenom Savezu Železničara Jugoslavije!, te pokažimo na taj način, da još nismo robovi kompanije.
Iz centralne uprave USŽJ.
Koledar za leto 1930. Ker je koledar za leto 1930 že popolnoma pošel in ga nekatere podružnice še vedno naročajo, prosimo vse one podružnice, ki koledarja niso do sedaj razprodale, da ga čim preje vrnejo centrali, da ga bomo mogli poslati onim podružnicam, ki ga še zahtevajo. Vsem podružnicam pa naročamo, da obračunajo koledar do 15. januarja 1930.
VOLITVE DELAVSKIH ZAUPNIKOV SE NE VRŠE.
»Ministrstvo za socialno politiko in narodno zdravje je z odlokom St. Br. 82122 z dne 10. dec. 1929 odgodilo volitve delavskih in nameščenskih zaupnikov, ob enem pa podaljšalo veljavnost mandatov že izvoljenih zaupnikov do konca leta 1930.«
Glasom gornjega odloka se torej volitve zaupnikov tudi v letu 1930 ne bodo vršile ter ostanejo v funkcijah vsi dosedanji izvoljeni zaupniki.
Pozivamo vse zaupnike, da v letu 1930 vrše funkcije, ki so jim jih poverili delavci, res vestno in z edinim namenom, čim največ doseči za pravice delavstva.
Plenarna seja USŽJ.
Upravni odbor je v smislu statuta z o-zirom na dejstvo, da z 31. dec. 1929 zaključimo poslovno leto ter z ozirom na važne spremembe in zakone, ki bodo v kratkem uveljavljeni, odločil, da se vrši v nedeljo, 5. januarja 1930 ob pol 9. uri dop. v Zagrebu v prostorih sekretarijata plenarna seja vseh članov centralne uprave in nadzorstva USŽJ ter oblastnih tajnikov.
Dolžnost vseh članov centralne uprave in nadzorstva je, da se te. seje. udeleže.
Vsem sodrugom funkcijonarjem podružnic, sekcij kakor tudi vsemu članstvu želimo srečne božične in novojetne praznike s pozivom na delo za svojo strokovno organizacijo, da si potom nje priborimo čim več pravic.
________________Centrahii odbor USŽJ.
Razno.
DOPISNA ŠOLA ZA ESPERANTO.
(4. nadaljevanje.)
Odprite stran 22: Oka leciono. Osma naloga.
Numerirajte stavke od 1 do 4. Prevod: 1. Manj spreten od nje. 2. Najbolj občudovanja vreden izmed njih. 3. Najmanj sladek (ljubek) glas. 4. Močan (krepak), peti.
Tolmačenje: Malpli manj (pli bolj, mcil-je predponka, ki izraža popolno nasprotje). Malplej najmanj (plej najbolj). Pazimo: lerta spreten, lerte spretno. Admir-ind-u občudovanja vreden {-ind je. priponka, ki pomeni vreden česa, admiri občudovati). Servisto sluga, če smo že kaj pozabili, tedaj moramo ponoviti vaje, da se nam besede bolj utisnejo v spomin. Vežbajmo sledečih 9 stavkov z odgovori ter preidimo na:
Vijesti sekcije osoblja Wagonlits
Naüa leciono. Deveta naloga.
Stavke od 1 do 5 prevedemo: 1. Mi ljubimo njega. 2. Riba je (jesti) muho. 3. Jaz sem pil dober čaj. 4. Kaj boste naredili. 5. Ali imate Vi čiste skodelice?
Tolmačenje: ami ljubiti, li on, lin njega (-n izraža četrti sklon). Ušo riba, mangi jesti, mašo muha (mušon četrti sklon na vprašanje koga?) itd. Preidimo na vprašanja in odgovore.
Deka leciono. Deseta naloga, (-ejo, -isto.)
V tej vrsti vidimo v oklepaju priponko -ejo, ki označuje kraj, kjer se godi to, kar določa besedni koren n. pr. dorm-eio spalnica, vend-ejo prodajalna, lern-ejo šola, itd. ter priponko -isto, ki označuje osebo s stalnim poklicem ali trajnim poslom n. pr.: vend-isto prodajalec, mašin-isto strojnik, tervoj-isto železničar, (primerjaj mednarodno besedo telegrafist). Priponka -ejo se vporablja kot samostojna beseda ter pomeni: prostor, mesto, ter -isto: poklic. Ako katerega zanima število teh pred- in priponk, naj si iste ogleda na strani 76, in sicer pod naslovom Prefiksa j (Predponke), Sufiksoj (Priponke). Preidimo na besede, ki so nam potrebne za razumevanje povesti: Mia vilago, Moja vas.
1.	vas — ali — blago, tkanina;
2.	nekaj — okrog, okoli — otrok;
3.	cesta — iti — do;
4.	ulica — jutro — dan;
5.	trg — pekarna — sredina;
6.	prodajalnica, štacuna — pek — poldne;
7.	javen-a-o — prvi-a-o — učiti;
8.	učiti se — drugi-a-o — reči;
9.	šola — tretji-a-o — ljubiti;
10.	prodajati — različen-a-o — kajti, ker;
11.	trgovina — mnogo — vendar, toda;
12.	trgovec — predmet — srce;
13.	česati — dišava (špecerija) — Francoz;
14.	česalnica — sladkor — med, med tem;
15.	česalec — poper — briti;
16.	kruh — sol —■ že;
17.	čokolada — bonbon — miren-a-o;
18.	vino — bel-a-o — toda.
Na strani 24 sledeče besede:
1.	delati — morete — pomagati;
2.	narediti, storiti — moči, premoči — kupiti;
3.	kava — kosilo — nov-a-o;
4.	kavarna — po, potem, za — tudi.
Tolmačenje: Na strani 24 smo prevedli besedici: oni povas s »morete« (nemški »man kann«). Povest prevedimo na papirju ter preidimo na vprašanja in odgovore, ko smo se dobro seznanili z novimi besedami in z vsebino povesti.	(Nadalj. sledi.)
Vestnik Gospodarske poslovalnice.
V	informacijo članom prinašamo izvleček pravil, to pa vsled tega, ker nasprotniki trosijo okoli razne neresnične vesti, češ, če boste pristopili v poslovalnico, garantirate z vsem premoženjem. Da te podle govorice enkrat za vselej ovržemo, prinašamio izvleček pravil.
Tvrdka, sedež in namen zadruge.
§ 1. Tvrdka se glasi:	»Gospodarska
poslovalnica osobja ljubljanske železniške direkcije v Ljubljani« registrovana zadruga z omejeno zavezo.
§ 2. Sedež zadruge je v Ljubljani.
Zadruga je ustanovljena na nedoločeno dobo.
§ 3. Zadruga ima namen pospeševati gospodarske koristi svojih članov^s tem, da jim nabavlja življenske potrebščine in ostale predmete za njihovo osebno in domačo potrebo.
V	slučaju potrebe sme zadruga napraviti na primernih krajih zadrugina skladišča in poslovalnice.
Zadruga sme prodajati robo samo svojim članom. ^
Članstvo.
4. Število članov je neomejeno, lan zadruge lahko postane vsak aktivni ali upokojeni železniški uslužbenec v območju direkcije državnih železnic v Ljubljani in uslužbenci te zadruge; vdove in sirote omenjenih uslužbencev, dokler prejemajo od železniške uprave ali zadruge kako pokojnino (rento, miloščino itd.), dalje tudi drugi državni uslužbenci, ki izvršujejo svojo službo pri direkciji oziroma v kolodvorskih napravah direkcije.
Kdor hoče pristopiti v zadrugo kot član, mora to priglasiti načelstvu in mu predložiti pismeno pristopno prijavo. Sprejem se vrši po sklepu načelstva, ki pristop dovoli ali pa odkloni brez navedbe razlogov.
§ 5. Članstvo preneha:
1.	s smrtjo člana,
2.	z izključitvijo člana. Pravico izključitve ima načelstvo, če član ne izpolnjuje svojih zadružnih dolžnosti, če dela zoper smoter zadruge ali ji škoduje na kakršenkoli način. Sklep načelstva o izključitvi mora potrditi tudi nadzorstvo, potem šele Postane pravomočen.
Izključitev sporoči načelstvo članu pismeno z navedbo razlogov. Od tega časa naprej nima izključeni več pravice udeleževati se volitev pooblaščencev in tudi ne more biti več pooblaščenec član načelstva ali nadzorstva.
3. S prostovoljnim izstopom člana na ; podlagi pismene izjave. Kdor hoče izstopiti, mora vse svoje deleže 3 mesece pred koncem poslovnega leta pismeno pri načelstvu zadruge odpovedati.
§ 6. Deleži odstopivših članov se izplačujejo eno leto po preteku poslovnega leta, v katerem je članstvo prenehalo in sicer v višini tistega zneska, ki ga izkazuje zadnji letni računski zaključek.
Do rezervnega zaklada ali do drugega zadruginega premoženja nimajo izstopivši člani nikake pravice.
Zaveza zadružnikov.
§ 7. Zaveza zadružnikov je omejena.
Vsak član jamči za zadrugine obveznosti s svojimi deleži in poleg tega še z enkratnim zneskom vplačanih deležev.
Deleži.
§ 10. Vsak član mora imeti vsaj en delež, ki se za sedaj določi s Din 5 (pet). Načelstvo lahko dovoli članom tudi po več deležev. Vsaka obremenitev ali odstop deležev je za zadrugo neobvezen.
Občni zbor.
§ 36. Zadružniki izvršujejo svoje članske pravice po pooblaščencih z glasovanjem in sklepanjem na občnih zborih. Občni zbori so redni in izredni, sklicuje jih redovito načelstvo, more pa jih tudi sklicati nadzorstvo, če smatra to za potrebno.
§ 37. Redni občni zbor se vrši vsako leto enkrat in sicer najkasneje tekom šest mesecev, po preteku poslovnega leta, ki traja od 1. januarja do konca decembra vsakega leta.
§ 38. Izredni občni zbor se skliče, če to sklene načelstvo ali nadzorstvo, ali pa če ga zahteva vsaj 10 pooblaščencev v posebnem dopisu na načelstvo z navedbo predmetov, o katerih naj se razpravlja.
§ 39. Vsak občni zbor je treba razglasiti vsaj 8 dni preje z navedbo časa, kraja in dnevnega reda na način, ki ga določa § 19 teh pravil.
Na občni zbor je povabiti vse pooblaščence pismeno z navedbo dnevnega reda.
Vsak pooblaščenec ima le en glas.
Občni zbor je sklepčen pri vsaki udeležbi, le kadar gre za spremembo pravil ali za razdružitev zadruge, je treba dve tretjini vseh pooblaščencev. Za veljavnost sklepa o razdružitvi je potrebna dvetretjinska večina navzočih pooblaščencev.
§ 40. Pooblaščenci se izvolijo na sledeči način:
Volitev pooblaščencev razpiše načelstvo odnosno nadzorstvo zadruge in sicer vsaj en mesec pred volilnim dnevom z razglasom v smislu § 19. Vsakemu članu se nato izroči glasovnica in kuverta. Vsak član ima samo en glas, če ima tudi več deležev.	*
Izpolnjene glasovnice je odposlati odn.. izročiti volilnemu odboru, ki posluje v zadružni pisarni v Ljubljani. Ta volilni odbor sestoji iz dveh članov načelstva in dveh članov nadzorstva, ki jih določita na sejah načelstva in nadzorstva iz svoje srede; predseduje mu predsednik nadzorstva. Organizacije ali radi volitev pooblaščencev sestavljeni akcijski odbori, ki so postavili svojo kandidatno listo, lahko določijo po enega zastopnika, ki sme biti navzoč pri skrutiniju oddanih glasov.
Pooblaščence izvolijo zadružniki iz svoje srede za dobo dveh let s tajnim glasovanjem na glasovnicah, ki jih določi in založi načelstvo v sporazumu z nadzor-stvoml zadruge. Število pooblaščencev se določi po številu članov zadruge in sicer se izvoli enega pooblaščenca na vsakih 100 članov, in enega namestnika.
Kot pooblaščenci, odnosno kot namestniki pooblaščencev so izvoljeni oni, ki dobijo največ oddanih glasov. O tem napravi volilni odbor posebni zapisnik, katerega podpišejo vsi odborniki in ga izroči z glasovnicami vred načelstvu odnosno nadzorstvu zadruge. Pri enakosti glasov določa žreb.
Izid volitev razglasi načelstvo s posebnim razglasom v poslovalnicah in obvesti pismeno vse pooblaščence o njihovi izvolitvi. To obvestilo je smatrati kot legitimacijo za izvrševanje z izvolitvijo pridobljenih pravic. Namestniki vstopajo na izpraznjena mesta pooblaščencev v vrstnem redu, kakor so bili izvoljeni.
Vsa še morebiti potrebna pojasnila ali navodila glede pooblaščencev daje načelstvo zadruge.
Zahvala.
Podpisani se najiskrenejše zahvaljujem vsem železničarjem iz Zidanega mosta in Sevnice za nabrani denar, katerega so mi podelili ob smrti mojega ponesrečenega sina Franca Škofič.
Enako se zahvaljujem Centrali USŽJ v Ljubljani za nakazano mi posmrtnino Din 500.—.
Prav tako se tudi zahvaljujem vsem železničarjem1, kateri so spremili mojega sina v tako obilnem številu na zadnji poti.
Zidani most, 10. dec. 1829.
Škofič Franc.
Zahvala.
Vsem, ki so spremili po smrtni nezgodi ugrabljenega mi soproga na zadnji poti, vsem darovateljem ter vsem onirm ki so mi priskočili ob težki izgubi na pomoč, se najiskrenejše zahvaljujem.
Eleonora Vodlak.
1 Vesele božične praznike in srečno novo leto žele: i			
Osobje Gospodarske poslovalnice ljubljanske železniške direkcije r. z. z o. z.		Delniška družba pivovarne „Union“	
Ljubljana	Miklošičeva cesta 13	Ljubljana	Celovška cesta
	TVRDKA SLAMIČ mesarija in delikatesna trgovina	KOLINSKA TOVARNA HRANIL	
MEDIČ & Zanki tovarna olja, lakov in barv	Ljubljana. Gosposvetska c. 6.	Ljubljana.	Srečno Novo leto želi vsem svojim odjemalcem tvrdka ČEHOSTAKLO Ljubljana. Komenskega ul. 20.
dražba z o. z. Ljubljana.	Resljeva cesta.	RUDOLF MLAKAR Ljubljana.	Jernejeva c. 35.	HOTEL MIKLIČ 72 kompletno opremljenih sob, v novi zgradbi, v vsaki sobi vodovod, centralna kurjava, kopalnice, lift, lep salon za prireditve. Kurljivo kegljišče. Vse pijače, jedila kakor tudi sobe so po priznano nizkih cenah in prvovrstne Ljubljana. Nasproti Glav. kol.	
RAJKO TURK carinski posrednik Ljubljana	1. TOMŠIČ / manufakturna trgovina Ljubljana.	Sv. Petra c. 38.	MARIJA URBAS nasl. Ljubljana. Komenskega ul. 16.	IVAN LASAN gostilničar Ljubljana: Vodnikova cesta 17, Kersnikova ulica 5, Cankarjevo nabr. 5.
Tiska: Ljudska tiskarna 3. 3. v Mariboru. Predstavnik Josip Ošlak v Maribora — Odgovorni urednik: Adolf Jelen v Mariboru. — Lastnik in Izdajatelj: Konzorcij »Ujedinjeni
Železničar*. Predstavnika: Martin Pušnik v Ljubljani in Franz Smazek v Maribora