čuvajte Jugoslaviju!
Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 din. • Ureonlštvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanskl fah 342 • Teiif^n uredništva 30-866 I 26-105, uprave 30-866 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Og asl po ceniku •
Beograd, 2 februar 1940 God. XI • Broj 5
BALKANSKI SPORAZUM U BEOGRADU
Konferenci ja, ko ja počinje danas, u prestonici Jugoslavije, izmedu ministara spoljnih poslova Balkanskog sporazuma, — Jugoslavije, Turske, Rumunije i Grčke, — dobi j a izuzetno znaten je, ne samo z bog burnog vremena u kome se sastaje, več i z bog sve veče važnosti pomenutih država i sporazuma ko jim s u vezane, a ko ja se najbolje ogleda baš u ovakvim presudnim danima.
Kada bi balkanske države išle u raskorak, kao što je to rani je gotovo redovito bio slučaj, i kada bi vrebale da izvedu neki prepad na suseda, u službi bilo ko je velike sile, niti bi ovakva konferencija bila moguča, niti bi se ko zanimao za nju. Obračunavanja izmedu velikih sila su se i vodila rani j e baš na Balkanu, — zato što su balkanske države pristajale da igraju ulogu kusura za ta razračunavanja, ne shvačajuči da je to što mogu postiči mirnim putem i dobrim susedstvom, daleko traj-nije, nego li odpatci plena, što im ga močni zaštitnik dobaci, kad uzme za sebe lavi ji deo. Razumljivo je, da je u takvim prilikama i neutralnost Balkana bila gotovo nepoznata reč.
Sada, medutim, kad su se, zaslugom teških iskustava, prilike iz osnova izmenile, pokazalo se, da u očima velikih sila i bogatih udvarača balkanske države imaju daleko veču cenu, kada su složne u odbrani mira i neutralnosti, nego li ranije, kada su, pod uticajem bilo či.fe propagande, bile pripravne da za te bogate udvarače ginu. Dok ih je ranije jedva ko prime-čivao, danas čitava svetska štampa več dva meseca piše o konferenci ji Balkanskog sporazuma.
Ta pouka može da nam služi i na ponos, naročit o nama, u Jugoslaviji, ko ji smo uvek ta j sporazum zagovarali, i čijj veliki vladar, Blaženopočivši Kralj Aleksandar ima največih zasluga, da je do tog sporazuma došlo. A konačno i zato, što smo mi najdalje u tom pravcu pošli, jer, za razliku od druga tri člana sporazuma, mi imamo pakt večnog prijateljstva s a Bugarskom te sred ene odnose sa prvim našim vanbalkanskim susedom, Madžarskem.
Razumljivo jp s toga, što se u čitavom svetu Jugoslaviji pripisuje vodeča uloga na Balkanu i što su u nju uprte oči s vi ju naroda. Načelo »Balkan balkanskim narodima« rukovodi našu spoljnu politiku danas, kao i ranije, pa se nadamo da če ono biti branjeno od svih balkanskih naroda i poštivano od svih velikih sila, bliskih i dalekih. To utoliko pre, što obe zaračene Strane svečano izjavljuju, da je neutralnost Balkana i u njiho-vom interesu; a ta neutralnost — neokrnjena ni na ko joj tačci, — je najbolji zalog, da se današnji rat neče proširiti, i da neče uzeti karakter opšteg požara. Baš zbog tih sredenih veza, ria svima stranama, Jugoslavija se nalazi u sretnom položaju da posreduje pri izgladivanju svih nesuglasica na Balkanu i da učini, da se sve ono, što bi moglo da poremeti odnose, odloži za doc-nija vremena, kada če u mirno j atmosferi moči da se nadu trajni ja rešen j,a, nego li danas, kada i najmanja iskra može da dovede u pitanje i mir i budučnost našeg poluostrva. Kod toga smo mi u sretnom položaju da ni od koga ništa ne tražimo i ni-kome ništa ne dugujemo; a pretenzije ko je su i neozbiljne i ne-pravedne, najodlučnije odbijamo!
Naglašava se, da od sastanka Balkanskog sporazuma u Beogradu ne treba očekivati neke senzacionalne rezultate; i to je dobro, jer su senzacij,e i bile te, ko je su svet dovele u današnje stanje. Ako ta j sastanak bude imao za posledicu povečanje izgleda za očuvanje mira i neutralnosti, time je več mnogo učinjeno, — ma koliko da je jugoslovenska javnost i danas mišljenja, da bi upotpunjenje Balkanskog sporazuma, pristupanjem Bugarske, pretstavljalo jedno od najefikasnijih srcdstava, da se ti ciljcvi postignu. Medutim, dok se to ne dogodi, možemo sa zadovoljstvom pozdraviti izjave g. Kjoseivanova, da je Bu-garska spremna, sa svima svojim susedima da iskreno saraduje na delu mira i da je srdačno prijateljstvo sa Jugoslavijom jed na od osnovica njene spol j ne politike.
Sastanak Balkanskog sporazuma u našo j prestonici, pozdravljamo dakle i mi, jugoslovenski Sokoli, sa najlepšim željama! M a koliko da se na balkanskom poluostrvu susreču mnogi interesi, baš ta suprotnost može da bude elemenat mira, u prilikama kad svaki eventualni napadač znade, da bi naišao na svestranu reakciju. Medutim, najjaču garanciju pretstavlja ipak spremnost i kompaktnost samih balkanskih naroda, kod čega je jugoslovenski narod svestan i svoje uloge i svih opasnosti, i spreman da najodlučnije brani svoj mir i svoju, ničim neokrnjeni! nezavisnost!
Национална читанка*)
Knez Namesnik Pavle na čelu Vrhovne inšpekcije vojske
Objavljen je ukaz, kojim se pro-pisuje uredba o Vrhovnoj inšpekciji vojne sile, koja de biti neposredni organ ministra vojske i mornarice.
Njen je zadatak, da kao vrhovni centralni organ upravlja nastavom u vojsci i mornarici; da se brine za održavanje naučne spreme, na sa-vremenoj višini, kod svih komanda-
nata i ostalih oficira; da prati i pro-učava naučnu spremu naše vojske i stranih vojnika; da izraduje sva pravila i propise, koji se odnose na na-stavu u vojsci i u vojnim školama, i da upravlja kreditima u nastavnič-koj grani.
Na čelu Vrhovne inšpekcije vojne sile nalazi se Nj. Kr. Vis. Knez Namesnik Pavle, u čije ime vodi sve po-slove pomočnik, sa činom armijskog generala.
Две соколске жртве за ослобођење
БРАЋА МИШКО ЈОВАНОВИЋ И ВЕЉКО ЧУБРИАОВИЋ
Сутра, 3 фебруара, иавршава се двадесет в вет годнва од му-чсинчке смртв варвдних хероја, Мвшва Јовавоввћа, В е љ-ка Чубрнловнк« м Д а ■ и-л а И a ■ k а, који су обеиени у Сарајеву од стране аустрвјскнх властн, 3 фебруара 1915 године, а били су осуђеии на смрт вбог преноса оружја у Босну, којим је иввршен атентат на Фрању Фер-динанда. Пренос оружја био је организовав тако, да чсу нм у то-ме помогли сељаци из околине
Мишко Јовановић
Дрнне, Јаков Миловић, Митар Керовић и Неђо Керовић, који су у затвору у Мелерсдорфу умрли од туберкулозе.
Ма да су тела обешених властн сахраниле на једном осамљеном месту ван Сарајева, мислећн да he им се заметнути сваки траг, преварили су се у рачуну, јер је већ сутрадан на њиховом гробу лежало цвеће захвалног народа... А након ослобођеша, 1920 r., н>и-хови су остаци ексхумирани и уз највеће почасти положени у зајсд-иичку гробницу помрлих учесника сарајевског атентата, на сарајев-ском гробљу, где су постали пра-вом Ћабом српске омладине и свих Југословена, који сваке годинс до-лазе, да се поклоне сенима муче-иика за ослобођење.
Данас, када цео наш народ тре-ба да се сети мучсиичке смрти тро-јице идеалних младића, ми југо-словенски Соколи мислимо на њих са највећим поносом, јер су дво-јица од њих били истакнути Со-коли:	М ишко Јовановић
био је старешина соколског дру-штва у Тузли, а Всљко Ч у-бриловић тајннк тога друштва; а доцније оснивач и старешииа прве соколске чете, у Прибоју. Надахнути соколским идејама сло-бодс и братства, они су нсустра-шиво радили за ослобиђење свога народа, не жалећн да у тсмељс будуће Југославије узидају своје младе животе. И увек су призна-вали да им је баш соколство дадо потстрека за рад и за жртве.
У данашњим судбоносним вре-мснима, када сваки Југословеи треба да је спреман на све жртве, за спас и за очување независности отаџбине, југословснско сокол-ство се, са нарочитим пијететои, клаша сенниа своје мученичке бра-ће, стављајукн нх као увор чнта-вои свом чланству в верујуки, да је дух херојства ■ жртве у иаиеи соколству вечнт!
И ЈУГОСЛОВЕНСКА ВЕРСКО-ЦРКВЕНА МИСАО
Мв Југослввени имамо две ве-ре: хрншћанску в иухамеданску, а две хрвшћанске цркве: католич-ку ■ православну. Имамо, дакле, своје верско-црквено тројство: мухамеданство, православље ■ ка-толичанствв.
До овог нашег тројства дошло је ио туђој, а не no нашој вољн, код чега је пресудну улогу одн-грала околност што смо се нашли на домаку ове све три велике ор-ганизације. Од н>ега смо видели много зла, алп највише због тога што су се шиме служили разнн странн империјализми. Данас вн-ше ие може нико са стране да нскоришћава наше верско-цркве-не разлике у своје нмперијали-стичке циљеве. Него n поред то-га, те верско-црквене разлике о-стају једав крупан наш југосло-вснски проблем
Уклонити то тројство, путем верско-црквеног уједињења, у ју-гословенској идеологији то се пн-тање не поставља. Некада се ра-није мислило н радило око уједи-н>ен>а две хришканске цркве, само ни то није потицало од нас, него од других. Ти покушаји нашли су нешто одјека и код нас, али је био преслаб. Како је то чисто уну-трашњи проблем две хришћанске цркве, то га југословенска идео-логија оставља потпуно по стра-ни. Југословенска идеологија Hame верско-црквено тројство при-ма као историјску чињеницу и с нјом се мири. Она у њега не ди-ра, већ узима подједнако за наше и мухамеданство, и православље, и католичанство, захтевајући пре-ма свима њима подједнако пошто-вање. Ово ke бити обрађено под: В e p с к о-ц рквена неповре-д и в о с т.
Снага прошлости у нашим вер-ско-црквеним органнзацијама је још увек велика; оне са собом носе трагове некадашње туђе вла-сти и некадашње верске горљиво-сти. У томе је узрок, да је наше всрско-црквено тројство и даље извор понечега што смета наш на-родни развој. Да то оно престане бити, потребно је пре свега да код нас завлада пуна верска трпе-љивост. Ово ke бити обрађено под: В e p с к о-ц р к в е на т р п е-љнвост.
Некадашње првснстио верско-црквенс ндсје, данас је преотела народна идеја. Национализам је у стању да потпуио уједини људе различитих вера или цркава. Ham југословенски нациоиализам — (брат је мио које вере био) — сила је која нас боље веже, него што нас верско-црквено тројство раздваја. Значај национализма за наш верско-црквени проблем би-he обра1,ен под: Национали-зам и вe pско-црквено т р о ј с т в о.
Да наше две вере, хришћанска и мухамеданска, буду у свему бе-зопасне по наше народно-државно јединство и по јединство нашег духа, много ће допринетн када нашн шнрокн слојеви саанају ши-хове основне догме м њнхове до-днрне тачке. Зато је потребно
*) Види „Сок. Гласник" од 5 јануара.
знатв нешто из тихове повестш. То he се нзнетн у: X р в ш k а в-ство н мухамеданство.
Ово всто важв ■ за две хрнш-канске цркве. У свест нашег чо-века ниа да продре н да се увре-жш сповваја, да незнатве дрквене раалвке ввмало не утвчу на вер-ску једнвственост прмпадввка двс хрншканске цркве. То ће се нзае-тн у:	Католвчанство	в
православље.
На проблеи верско-црквени но-же се гледатн као лаик ■ као кле-рнк, са гледншта народно-држав-ног н верско-црквеног. Став лан-ка в клернка не иоже а да се не разликује, али је потребво да се међусобом највише што je могуће приблнже. Клернци ke битн вол>-вн да у име свога југословенског национализма нешто попустс у својој конфесионалној ревности. То могу да учнне без уштрба по своју религиозност. О овом be се говоритн под:	Национали-
заи и конфеснолизам н а-шег клера.
Р. Павнћ
Слетски одбор за Свесокол-ски слет г. 1941
Извршни одбор Савеза Сокола K. Ј. изабрао је слетски одбор, којн има да води припреме за ве-дики Свесоколски слет, године 1941, у Бсограду.
На челу слетског одбора нала-зи се, као претседник, први заме-ник Старешине Савеза, Др. В. Белајчић, а као потпретседници остали заменици старешине: бра-ћа Др. О. Гавранчић, Др. М. Гра-дојевић, Ј. Смертник и М. Сми-љанић. Секретар слетског одбора је Душан Живковић, а благајник Иван Радић.
Прочелник просветног обаве-штајног одбора је бр. Рад. ГрђиК.
— Прочелник грађевинске секције је бр. Коста Петровић, — прочел-ник саобраћајног отсека — инже-it>ep бр. Гадија Живковић, —про-челник финансијске секције бр. Михаило Николић, —- прочелник стручно-техничког одбора бр. И-ван Ковач, — прочелник секције за смештај гостију бр. Чеда Жив-ковић, — прочелник лекарске сек-ције бр. др. М. Феликс, — про-челник за смештај иностраних го-стију бр. др. Михаило Градојевић,
— прочелник секције за изложбу бр. Миливоје Смиљанић, — про-челник редарствене секције бр. Димитрије Павловић, — прочел-ник за слетску споменицу бр. Ни-ко Бартуловић, — прочелник му-зичке секције бр. Седлачск.
Koga ie to vređalo?!
Rodoljubi Iz Tijesna, u šibenskom srezu, postavili su spomenploču, pri-likom oslobodenja Tijesna, kada su italijanske okupacione čete napustile varoš i kada je Tijesno pripalo definitivno Jugoslaviji. Natpis na toj plo-či je glasio: »Tebi, i u ropstvu vjerni, — Jugoslavijo, — pod vladanjem Ni. V. Kralja Petra I, postavijaiu oslobo-deni Tješhjani, 1921 godine.t Ta spomenploča je bila, u noči od 13 decembra 1939 gi, — polupana i uništena! Počinitelji »Još nisu prona-denl*...
Такмнчнмо ce у разбору, a ие у ииату!
O томе шта и како пишу „Хр вгтски Народ”, „Хрватгка Стра-жа”, „Хрватски Гласник” итд. наведено је у „Соколском Гласни-ку” в.ћ толико примера, да је чи-тава здрава југословенска јавност, и код Срба и код Хрвата, на чи-сту са тимг, да тај тон, не само што не одговора атмосфери спора-зума, него је од највеће штете и за Хрвате и за Србе, а за Југо славију поготово.
Међутим, — шта да се ради?!... Најправилније би, наравно било када би се са разумне хрватске стране повела борба против тога зла, а у првом реду са стране штампе ХСС, поготово „Хрват ског Дневника”. Међутим, сеад ,,Нове Ријечи”, „Вараждинских Новости” и још по неког листа који је ближи самосталцима, не-го ли ХСС, а који жигошу такво писаше франковаца и клерикала-ца, у правим листовима ХСС смо далеко ређе наишли ка по неку прим^дбу у том правцу, него ли што смо нашли и тамо прокријум-чарених упљувака из франковачке кухиње. Побољшава се, додуше, и то, али веома спорим темпом, док тровачи сеју напротив своје про-изводе неограниченом слободом, — све до најновијег времена, кад је цензура, која je у Бановини Хр-ватској шарала само југословенске листове, почела да забрашује и „Хрватски народ” итд.
Реакција на те појаве на хрват-ској страни (сем код листова ју-гословенски оријентисаних!) није дакле онаква какву бисмо је же-лели, — бар још увек не, — па је разумљиво да Србима то мора да буде криво. Али, ту се и опет по-ставља питање, — шта да се ра-ди?... Зар да се одговара истом
меромг
Треба признати, да водећи срп-ски листови нису никада ни по-мислили на то, и сматрамо да су врло добро урадили, не само за ју-гословенство, него и за српство. Да су то учинили, могли би доду-ше да даду нервима на вољу, али практички резултат за српство, зар би био некакав?... И коначно, -• зар није недавно г. Слободан Јовановић, и поред свег наглаша-вања бриге за српство, одлучно подвукао, да Срби морају да воде бригу и о Југославији, као цели-ни, без обзира на било какве по-јаве код Хрвата? А то значи свс друго, него ли одговарати истом мером!
Повод да ово кажем, дале су ми неке појаве, као н. пр. „Српски борац” у Београду, или неки на-писи у једном српском листу у
Бановини Хрватској. Н? сумњам ни часка, да су намерг редакције тог листа добре и да је н>ој заи-ста до југословенства, али не ве-рујем да ће се за југословенство ма шта учинити, а још мање да ће се смирење постићи, ако ce о Хр ватима говори, да им је вековно ропство убило посве.ма народни дух, да би били потпуно нестали са лица земље, да их нису Србн ослободили итд. Јер, ма колико да се несме порицати пресудна уло-га Србије у ослобођељу од Ау-стро-Угарске, сигурно је да су Хр-вати и својом националном бор бом у тој држави показали да се никако не дају ни германизирати ни маџаризирати ни италијанизи-рати, па да су у том погледу ишли увек на боље, а не на rope. А има толики број знаменитих догађаја који показују, да народни дух код Хрвата нијг био никада убијен, већ обратно!
Знамо шта ће нам се казати: — А то, што пише „Хрв. Гласник”, или „Хрв. Народ", — зар то није далеко горе?“... Само, то није ни-какво оправдање! Листови о ко-јима је реч, одавна су већ код свесних Југословена изгубили сва-ку цену, па чему да се и добри гурају у то друштво? И шта може, коначно, тиме да се постигне? Или тиме, што се преносе чланци из једне, давно заборављене књиге, а која доказује, да су и сви они Хрвати, који су за време рата ра-дили против Аустрије, били зли људи и мрзитељи Срба?! Јер ако је тако, т.ј. ако међу Хрватима није уопште било Југословена што је, наравно, неистина!) — шта онда можемо да очекујемо од тог југословенства, и зашто да га сви не одричемо?
Оно што налазимо у „Српском борцу”, међутим је далеко горе. Тај лист и није испуњен другим, него ли доказиваљем, да Хрвата готово и нема, да Хрвати немају никакве културе, никаквих тради-ција, никаквих споменика итд., да су само робовали, да до пре 50 година нзихова интелигенција ни-е ни знала хрватски, итд. Казаће нам се, и опет, да у „Хрв. Наро-ду”, или у фамозној „Хрв. Свије-сти” има и горих ствари, да се тамо са најгорим увредама гово-ри о ћирилици и о српству, али тврдимо и опет, — све то не о-правдава да се тако чини и на српској страни.
Не кажемо да на српској črpana не треба гледати ствари она-кве какве су; али не зато да се погоршају, век да им се нађе лек и да се поправе. Казаће се, — не
можемо ми ваљда поучавати Хр-вате, али ни то није тачно. Јер, кад се на српској страни покаже, да се преко неукусности прелази са презиром, постићиће се три ци-ља: Моћи Кемо да се поносимо, д» ни у најтежој психози нисмо подлегли вулгарностича; — даће се лекција штеточинама код Хрва-та, која he ипак постепено делова-ти (као и задовољштина много-бројним Хрватима, који нису ште-точине!); — и одузеће се франко-фуртимашима могуКност да, на на-падаје, одговарају још горим на-падајима и да тако уносе злу крв у Југославију. А то је једини њи-хов циљ и једини задатак, због кога их господари употребља-вају...
Морамо признати, да нама, као Југословенима, никако не иде у главу, да има нешто здрава у то-ме, што се сада поново размахала сва та кампаша око толиких на-ших спорова, који су спорови са-мо онда, ако се гледају злом вољом и инатом, и ако се извуку из благородне атмосфере југосло-венског народног јединства. Не кажемо, да не треба и спорове међу најближима извести на чи-стац, али са добром вољом и са тактом. Али код нас се ради обратно, — измишљају се и спо-рови којих нема, — само да се може казати зла реч, или да се даде срџби на вољу.
*
Међутим, ако Срби треба да послушају речи r. Сл. Јовановића, па да никад не сметну с ума, да треба да воде бригу и о Југосла-вији, као целини, био би ред да ту бригу почиу већ јсдном да воде бар они одговорнн у Бановини Хрватској, као н. пр., r. Крњевић. Јер кад би ту бригу водио, онда неби могао да извали неукусности, које је казао н. пр. на недавној скупштини у Сплиту, а које гласе:
Študentski Sokolski klubovi
„Ви сви знадете ко је био последњих година овдје код нас Југословен, ко је био Ју-гословен у Загребу? Плаћсни-ци, нздајице, вели један глас. „Лакташи”, вели други глас. Можда је за гдје којега од њих и преоштро, што је рече-но сада, али једно је снгурно, да су сви ти били, на овај или онај начнн, израбљивачи хр-ватског народа. И ко је био такав, ко је то чннио, с њиме се мора обрачунати. Таковим нема мјеста у једном поште-иом друштву...”
Г. Др. Крњевић зна добро да је све то лаж и да ke ти Југослове-ни бити опет они, који he и Ба-новину Хрватску бранити, ако јој
Iz krugova studenata beograd-skog Univerziteta, koji su članovi raznih sokolskih druitava u Beogradu, potekla je akcija, da se na beogradskom Univerzitetu osnuje Sokolski študentski klub. Cilj toga kluba je, da poveže Sokole študente, koji su začlanjeni u nekome od 12 sokolskih druitava u Beogradu, da privuče u svoju sredinu i da za-interesuje za sokolski rad sve one študente, koji su ranije bili članovi sokolskih druitava u unutrainjosti; a naročito da okuplja študente, koji u prvoj godini dolaze na unverzitet, da im daje uputstva u koja sokolska društva da se začlane, kada mogu da pohadaju vežbe, kako mogu da učestvuju u prosvetnom radu itd. Sem toga je cilj kluba, da u svom krugu raspravlja o svim nacionalnim, socijalnim, prosvetnim, telovež-benim i ostalim pitanjima, koji su u vezi sa studentstvom i sa sokolstvom, te da u svakom pogledu pomaže svoje članove. Posve je pri-rodno, da se klub neče zanimati nikakvim političko-partijskim radom i da njegovi članovi mogu da budu svi študenti, bez razlike, koji su članovi nekog sokolskog društva u Beogradu, i koji ispunjaju svoje sokolske dužnosti.
Izvršni odbor Saveza Sokola K. J. je, na sednici od 29 januara, sa zadovoljstvom uzeo na znanje ovu zaista plemenitu pobudu studenata Sokola, pa je u načelu odobrio da se takav klub osnuje i da se slični klubovi mogu osnovati na drugim univerzitetima, a u dogovoru sa odnosnim župama. Izvršni odbor se nada, da če na taj način sokolstvo nači novih i odličnih snaga medu našom univerzitetskom omladinom, tc da če ti mladi intelektualci dati novog zamaha sokolskom radu, ne samo tamo gde su na študijama, nego — što je daleko važnije, — i u svojim zavičajnim jedinicama, i docnije, u mestima u kojima, kao gotovi ljudi budu zaposleni.
Štrosmajerov dan
U nedelju, 4 februara, slavi se dan velikog narodnog biskupa, apostola jugoslovenske misli i propo-vednika narodnog jedinstva svih Južnih Slovena, Josipa Jurja Š t r o s m a j c r a.
Kult Štrosmajera treba u današnjim danima da je u našem sokolstvu jači nego ikada, baš zato što sa tolikih strana hoče da se uništi Štrosmajerovo delo i da se zamrači sjaj njegova imena. Medulim, sve je to prolazno. Kao što nema te sile, koja če iz Jugoslavenske Akademije, ili iz drugih dela velikog biskupa, moči trajno da isključi Štrosma-jcrov duh, tako nema tih šikanacija, koje bi mogle iz našeg naroda za dulje vreme da udalje onu misao, koja nam je dala slobodu i koja je dovela do stvaranja ovako velike i snažne države. Zato j u g o s 1 o-vcnsko sokolstvo veruje u Štrosmajerov duh više nego ikada, i ostaje verno njegovom amanetu!
Radio predavanje br. Rad. Grđića
U nedelju, 4 februara, j okviru na-cionalnog časa ,održače predavanje, glavni sekretar Saveza Sokola, Radmilo Grdič, naš poznati radnik i publicist.
U svome predavanju izneče br. Gr-dk program rada Uprave Saveza Sokola, sa uputstvima za završne rado-ve u Petrovoj petoletnici i za rad u smislu važnijih odluka Izvršnog odbora. Preporuča se svoj brači da ču-jj ovo predavanje!
запрети опасност, док he многи, који су му аплаудирали, кокетира-ти са страним апетитима. Као што зна и то, да су ти Југословени страдали за хрватску слободу под Аустријом, док су многи који су сада са њиме, били аустријски и игалијански оријентисани. А што је најнеукусније, г. Др. Кршевић је избацио клевету, а кад су неки југословенски листови покушали да се одбране, били су забрањени! И чему се онда викало на неке „вође"?
п. м.
Zabavno veče društva Beograd Matica
U korist socijalnog fonda Sokolske župe Beograd, a za održavanje kuhinje, u kojoj se hrane brača iz Banovine Hrvatske, održače sokolsko društvo Beograd-Matica u sokolskom domu »Kralja Aleksandra I«, Deligrad-ska ul. 27, — zabavno veče.
Veče če se održati u nedelju, 4 februara, u 21 čas. U programu sudelu-ju članovi Narodnog pozorišta u Beogradu.
Prijave za ovo zabavno veče, odnosno večeru, primaju se 1 i 2 februara, od 18 do 20 časova, preko telefona broj 25-1-54. Cena večeri je 15 din. Posle večere sokolsko veselje.
Iz Načelstva SSKJ
Opšti savezni tečaj za članice od-
gada se, od 8 februara, na 12, tj. tečaj traje od 12 do 24 o. m., što se
stavlja prijavljenim do znanja.
JIgmupthhob „Пут на Исток" и пролзз кроз СрбНЈу
(Свршетак)
Видовити песник-државник зби-ља се у Француској народној скуп-штини, у коју је био изабран joui док је био на путу, борио за нашу слободу. У свом ирвом говору, по-четком јануара 1834, он излаже сво-ју источну политику. Устајући про-тив расточене Турске, од које је остала само сенка, њена престони-ца, он хвали Србију и кнеза Мило-ша, и предлаже да отоманско цар-ство наследе хришћанске државе које га сачињавају и које су до-стојне слободе ...
Осетивши на самом извору чар наше народне поезије, он се заинте-ресовао за њу и поближе је упо-знао у преводу Елизе Војар (1834). За наше народно песништво Ламар-тин на једном месту каже да „осе-ћања природе премашају све што изум књижевно образованих наро-да може да позајми уметности. Са-мо у Библији и код Омира има такних страница"...
„Историја тог народа, всли он, писана је сано у народниш стиховн-ма, као све прве историје витешках народа... Слоаенско дете учи да чита у тин дирљивим причана ви-тешке подвиге своЈих отаца. н ише
ослободиоца Србије налази се упе-чаћено у његовим првим успомена-ма. Народ задојен овим млеком, не може више никад постати роб..."
У доцнија издања свог „Пута на Исток“ Ламаргин је унео неко-лико наших народних песама, сва-како из поменутог превода Војаро-ве. Ту иновацију Ламартин пропра-ha овим речима:
„Наши читаоци биће нам захвал-ни што их упознајемо са овом ју-начком књижевношку. То је вите-шка поезија која опева са пиштољем у руци и ногом у узенгији, љубав и рат, крв и лепоту, црнооке девојке и побијене Турке. Њена је особи-на љупкост у снази, и наслада у смрти. Ако би требало наки за ове песмс иакву аналогнју или какву слику, ја бих их упоредио са источ-њачкнм сабљама, сковачим у Дама-ску, чија оштрица одрубљује главе а нож блиста као огледало."
Ова Ламартинова славопојка на-шој народној поезији није једина. Имали смо прилике да чујемо и од других кулутрних претставника про-свећених народа сличне похвале namen народном песништву. Други нам кажу да је то највеће народио благо које имамо само н једино
Ми; други нас уверавају да је то оно баснословно богатство цара Радована; довикују нам да нам није потребна Илијада ни Одисејада кад имамо „Старца Вујадина“ и „Омера и Мериму“, а ми? —
„По милости Божјој деца овога столећа“ женирамо се те своје све-тиње и одбацујемо то благо као су-више просто и застарело. Наше до-мове не красе више томови Вуко-вих песама! А ако је и била која збирка, требало ју је однети на таван, да се на њено место стави „Забавна библиотека1, „Модерна библиотека", „Голицаве прине" и друге сличне кн>иге повезане, разу-ме се, у платно одговарајуће боје...
Ламартин је још ua једном месту сачувао успомену на нашу народну поезију. Он је у своје иознато дело „Пад једног Анђела” унео један мотнв из наше народне песме „Зи-дање Скадра" — мотив који није искључиво наш, већ је познат од најстаријих вреиена у свим европ-ским књижевностима — мотнв узи-ђнвања живог бића у темел,е гра-да, моста, куле и сличног, да зли дуси не би грађевину разорили. Али све говори у прилог да је мо-тив о узиданој мајци Ламартин узео баш из наше песме, јер се до сит-ница подудара.
Предмет наше иесме је довољно познат: Кад су младу Гојковицу у-зидали до појасд, она — каже ne-сма — „љуто писну кахо љута гу-ја“, па замоли своје девере да јој се смилостиве. Но ова молба, као и молба мужу, остала је безуспе-шна. Тада ce ona обрати Раду неи-мару:
„Богом брате, Раде nеимаре, Остави ми прозор на дојкама, Истури ми моје бијеле дојке, Када Aobe мој нејаки Јово,
Када дође, да подоји дојке!"
За тим ra још моли да јој остави „прозор на очима", да гледа ка дво-ру кад јој доносе и односе сина.
Радша Ламартинова ena дешава се пре иотопа. Млада Даида из Фа-ировог лутајућег племена остала је, заспавши, у пустиљи иза свог пле-мена. Бог одреди анђела Кедра да бдије над тим девојчетом. Кедар се диви лепоти тог земаљског чеда и воли је у толикој мери да се одри-че божанске прирноде и небеса и решава да дели судбину са њом.
Фаирово племе осудило је Даиду због те њене грешне љубави са Кедром на страховиту смрт: да 6у-де затворена у „кули глади“. Око кривца, осуђеног на овакву емрт, племе би са свих страиа подигло зидове од камена; у њој би осуђе-
ник имао да сконча без воде и хра-не. Пресуда над Даидом извршава се одмах и свак узима камен да би учествовао у вршењу правде. Око Даиде нагомилава се камење, ред по ред. Кад је зид око ње нарастао „браћи до појаса", она са криком смртника, као човек кога гуја у сну уједе, скаче и моли жене — мајке да јој услише последшу молбу: „Ох, стојте! Станите за часак, пре
него
Што довршите тај спомсник кобни! Мајко! сестре! 6paho племена uorl Смилујте се иа мој по:ледњи
уздах:
Оставите узан прозор на овој кули, Не зато да би у моју ноћ ушао кој
зрачак,
Ja се стидим сунца и светлости гнушам!
Beh да бих, ако не умрем прва, Могла још гледати и подојити Своја чеда која he ми, на вашиш рукама, доходити у походе;
Да им uoje млеко успори смртни
час,
И да живе бар док не умрем и јаГ Sachute d’un Auge, p. 79 И поред извесне разлике, — у на-шој народној песми Гојковица је узидана да би се могао подићи град; Код Ламартнна Даидино стра-даше је испаштање сопствене крн-
„Vajnički karakter" i „zaštita" H. 8 Zaštite!
iz slovenskog sveta
Vrhovni zapovednik Hrvatske se-ijačke zaštite i bivši narodni poslanik, Duka Kemfelja, izdao je, sa datumom »mjeseca prosinca 1939«, okružnicu, upučenu »svima rejonskim nadzorni-cima i kotarskim zapovjednicima HSZ, i svima podzapovjednicima i sta-nicama na znanje 27 rejona.«
U okružnici so kaže, da se u narodnim redovima mora podići disciplina, i stoga vrhovni zapovednik Duka Kemfelja »izdaje ovu zapovijed«. U »zapovjedi« se navode razne dužno-sti, a onda se kaže doslcvce:
»7.j U nekim krajevima Seljač-ka zaštita poduzima na svoju ruku premetačine, pa i zabrane o-ružja itd. Stim u vezi upozora-vam naslijedeče: Več u prijašnjim zapovjedima, a posebice u onoj od mjeseca prosinca o. g., odre-deno je u tački 4, na što sve mora HSZ paziti:
Prva zadača Hrv. se//, zaštite je, da u svome mjestu vodi strogi nadzor o nepcznatim liciina, koja dolaze u selo i nad svima sumnjivim osobama, koje su u selu. Ako bi ko nepoznat dolazio u selo, treba ustanoviti, kome do-lazi i zašto, ne donaša li kakovu protivhrvatsku i crotunarodnu štampu, ne širi li kojekakove turi e ideje i lažne vi jesti, ili čak pravi kakove planove za pljačku. Takove treba onemogučiti.
To vri jedi za sve s umnjive po-litičke sastanke, na kojima se mora još izbatinati sazivače i govornike.
8.) U vrlo hitnim slučajevima, može HSZ, ako bude zatraieno, od vremena do vremena suradi-vati i sa žandarima; ali se ta suradnja ne smije izroditi u neko prijateljstvo s njima, jer medu njima imade još uvijek veliki broj naših protivnika, koji že,'e pomutiti našu slogu, bilo navesti HSZ na kakvo drugo z/o.«
Ovome ultrafašizmu i batinaštvu ne treba komentara... Nekada se Rim
• ' • *f •
molio Bogu da ga oslobodi Pretori-janaca, i neče proći dugo pa će hr-vatska javnost moliti Boga da je o-slobodi i zaštiti od ovakve — Zaštite ...
*
Ova i ovakva Zaštita hoče, medu-tim, da uztne karakter vojske i da se uporeduje sa pravom vojskom. Tako je n. pr. osnovana nedavno i »časnička škola Hrvatske seljačke zaštite« u Zagrebu, o kojoj u »Jutar-njem listu« čitamo, da, kao i čitava Zaštita, »ima potpuno vojnički karakter«, da »zapovjednici bataljuna i satnija i nadzornici kotareva i rajona, imaju pukovnički i generalski
вице — главни мотив je у оба слу-чаја исти. И ова чињеннца јасно сведочи о јаком утиску који je nama епоиеја оставила на Ламартина.
У домовину се вратио преобра-жен, са новим социјалним и фило-софским идејама. Он боље сада схвата развој људског друштва и морала. Привржен идеалу напретка, слободних и демократских рефора ма, Ламартин се осећа позван да из-врши једну мисију.
У Скупштини он одмах заузима видно место: „независни консерва-тивац", on „заседава на таваници", изнад страначких трвења; „шеф странке чији је једини члан“, он се ослања само на народну савест. У свОјим пламеним беседама, које су му донеле велику популарност ; Француској и у Еврони, Ламартии ie бранио универзитетску аутоно-мију и слободу шгамше, борио се .ui укндтм' роЛовлња и смртпе казне...
lle чудите се, што ћете na кра-iy чугн да је овај богом надаренм посш.к n пророк, родољуб n чове-кољуб, обасјан н замрачен љубав i>y у младости, овенчан национал-ном славом у зредим годинама, у старости дожнвео велику беду. Да би одужио сној дуг од пег милиона фрапака . а тај је дуг последица
rang« itd. A govoreči na jednom zboru u Bjelovaru, 29 januara, bivši narodni poslanik, Toma Baburič, je kazao, da >u se »beogradska gospoda mogla uvjeriti u Zagrebu, da je ilrvatska seljačka zaštita jaka i bolje organizirana, nego njihova vojska«.
Znaju li uopšte ova gospoda šta rade i šta govore? 1 kakva je to u-opšte podela na »njihovu vojsku«, t. j. vojsku »beogradske gospode«, која su došla u Zagreb, pril.kom pojete Kneza Namesmka Pavla, i na vojsku »Hrvatske seljačke zaštite«, .toja »ima potpuno vojn.čki karakter«, i koja je tobož »bolje organizirana« nego ta beogradska vojska? i šta to znači, kada se jedna čisto privatna organizacija, i još takva, лоја izdaje naredbe o balinanju poli-t.čkih protivnika i koja se bavi na-padajima na privatnu svojinu drugih udruženja, ističe kao »bolja« od redovne državne vojske? i nema li Jugoslavija jednu vojsku, koja nije ni »naša«, ni »vaša« ni »njihova«, nego zajednička, jer se u njoj nalaze sinovi Srba, Hrvata i Slovenaca, i jer je ona istom legendarnorn hra-oiošču spremna da brani nezavis-riost svakog pedlja hrvatske zemlje, jednako kao i srpske? 1 kad se več, na žalost, ne biraju reči i ne promi-šija se šta če se kazati, dok se govori o političkim i nacionalnim stva-rima, — zar ne bi to trebalo činiti bar onda, kada se govori o stvarima vojske, a naročito u današnjim mut-nim vremenima?!
Sedmica Plenuma Savezne Uprave
Izvršni odbor Saveza S. K. j. je zakijučio, da se sednica Plenuma Uprave Saveza Sokola K. J. sazove za 2 i 3 ntar ta u Beogradu, l om priiikom če se, izmedu ostalih važnih pitanja, raspravijati i o sa-veznom budžetu.
Upozoravaju se stoga sokolske župe, da za ta j datum ne zakazuju župske skupšline, pošto starešine župa moraju prisustvovali na sedni-ci plenuma.
Umro otac Gavrila Principa
Dana 28 januara preminuo je u svom rodnom selu, Bosanskom Gra-hovu, otac našeg nacionalnog mučenika, Gavrila Principa, Petar Princip.
Pokojni Gavrilov otac bio je valjan čovek i čestit rodoljub, koji je svu svoju brojnu porodicu odgojio u nacionalnom duhu, što se najbolje vidi iz nezaboravne žrtve, što ju je za naše nacionalno oslobodenje, pri-neo njegov sin, Gavrilo.
Neka je slava Petru Principu!
његове дарежљивости, он сам себе осуђује на праву књижевну робију: издаЈе читаву библеотеку надразно-врснијих књига — низ листова, ча-сописа, историја, исповести, попу-ларних прича али све то није довољно; Ламартин продаје своје пољско добро Cen Поен, а затим и колевку свог детињства, свој драги Мији.
Тек 1867 Скупштина му изгласава награду. Али борац је већ био ис-дрпен и умире крајем фебруара 1867 год.
Треба да смо горди што нас је npe више од једног века заволео и нашу будућност предосећао један овако велики дух.
Својом дубоком љубављу за наш народ и оно.м искреном вером у пашу сјајну будућност, Ламартин ,ie сте-као npauo na нашу љубав н а на-miv нечну зпхвалност. Он ic пре пи-ше од сто година био борац за на-шу националну слободу, иророк потиуног југословенског уједише-ња, и, у исти мах, претеча оног француско - српског иријатељства које he се, за тим, у трагичним ча-совима рата, заиечагпгп крвљу на . аједмичким ограшјима.
Рајко Бокик
POLJACI U INOZEMSTVU
Zvanično se javlja iz Londona, da se u Engleskoj vazduhoplovnoj službi nalazi več 800 .poljskih avijatičara, iioji imaju naročite poljske nacionalne znakove, i koji če. uskoro stupiti u akciju.
Poljska vlada u Francuskoj dala je 30 januara izjavu, u kojoj tvrdi, da je 18.000 uglednih Poljaka, nacionalnih i političkih voda različitih grupa, bdo osudeno na smrt u okupiranem području od strane nemačkih vlasti i streljano. Izjava tvrdi.dalje, da Nemci iuu za tim, da unište sve Poljake u krajevima prisajedinjenim Nemač-k. j. te da su zatvorftjii mnogi ugled-niji intelektualci i naučmei. Jedan od njih, prof. Sjedlicki, umro je u kon-centracionom logoru.
IZ ČEŠKC-MORAVSKOG PROTEKTORATA
Kao što smo u prošjom broju javili, i: Češko-moravskog Protektorata je pobegao bivši ministar socijalne politike i direktor za odredivanje cena u Protektoratu, Jaromir Nečas i več se nalazi u Parizu, g^e saraduje sa Češkoslovačkim narodnim odborom. DNB javlja da je najion toga pret-sednik Protektorata, Dr. Haha, sme-nio sa dužnosti g. Nebasa, dok je za novog direktora cena postavljen Ne-шас, Eušel. Istovremepo se javlja, da je Dr. Haha smenio i ministra poljo-pnvreae Fajerabenda, za kojega se kaže, da je takoder prebegao. U inozemstvu se tvrdi da je bekstvo ove dvojice vrlo teško palp Nemcima, koji su u poslednje vreme uveravali da se prilike u Protektoratu sreduju, po-gotovo zato što su Nečasa smatrali toliko pouzdanim, da su želeli da zameni pretsednika vl^lp, Elijaša. Strani listovi pišu da se, zjjog svega toga spremaju represalije, (.te da poznati voda sudetskih Nemaoa, državni sekretar Dr. Frank, traži, da se oštro litupi protiv vlade Protektorata, pošto ovaj slučaj pokazuje, da ona igra dvoličnu igru. Stkani- listovi dovode sa t:inen u -'Vezu i- veslv o- iioiiceiltraci-ji jurišnih trupa u Pragu, a mala grupica čeških fašista oko »Vlajke« se nada, da bi mo^gla preuzeti vlast. U jednom od poslednjih brojeva »Vlajke« je objavljena denuncija protiv izvesnih praških pozorišta, u kojoj se optužuju, da su priiikom de-čijih pretstava delila deci knjige, sa člancima o Masaryku i Benešu. Za-nimljivo je, da češkoj štampi u Protektoratu nije bilo dozvoljeno, da javi o bekstvu Nečasa i Fajerabenda.
Prošlih dana je objav'jena nared-ba protektora von Najrata, prema kojoj sva mesta u Ceškoj i Morav-skoj moraju imati i nemačka imena, a automobili u Pragu su dobili nalog, da moraju imati najpre nemačke, a onda češke napise. Nemački listovi napadaju oštro plemstvo u Protektoratu, što se u tolikom broju izjavilo za češku narodnost, ma da mnogi od njih imaju nemačka imena. — U Brnu se sprema veliki proces protiv profesora univerziteta, Hellerta, koji je optužen1 zbog veleizdajstva.
»Československy Boj« (Pariz), od 26 januara, piše, da su češke šume u Beskidima, Krkonošama i na šuma-vi u opasnosti da se posvema unište, zato što se bez ikakvog obzira seku i upotrebljavaju za strateške svrhe u Nemačkoj. Ekonomska situacija u Protektoratu je svaki dan teža. Naročito je težak udfttac bio za Čehe odnos marke prema kruni, u omeru 1:10. Na taj način su, pomoču bes-cenih inflacionih maraka, Nemci kupili velike zalihe, a bio je konfisko-van i sav državni imetak, sve državne šume i imanja itd. Naročita ne-mačka komisija obikizi kliče u Pragu i rekvirira najlepše zgrade za nemačke državne potrebe, pa ih onda, uz najjeftiniju cenu, daje Nemcima. U glavnim praškim kafanama je Ge-slapo uredio svoju službu, koja na-stoji da dozna sve što češki gosti govore. Na taj način je, u poslednje vreme, došlo do novih apšenja, medli kojima se nalaze i urednik Her-beo od »Lidovih Npvina* te Louda
oii »Narodni .politike«. Stanovriištvo svih opština u okolini Miloviče dobilo je nalog, da se spremi za eva-kuaciju, pošto je taj kraj odreden za vojničke svrhe. Misli se, medutim, da če se tu naseliti Nemci koji su re-repatriirani iz Poljske. Pošto su ostale strane novine u Protektoratu za-branjene, Česi su počeli da kupuju italijanske i neke jugoslovenske novine, ali nemačkim vlastima je i to neprijatno, pošto se i na taj način doz'naju vesti iz inozemstva, pa na-stoje da to onemoguče.
»United Press« javlja iz Praga, da je 9 januara došlo tamo do novih teških incidenata. Nacionalsocijali-stičke jurišne čete su priredile na Vaclavskim Namjestima paradu, a pošto Česi koji su prolazili trgom, nisu hteli da pozdrave nemačke čete. došlo je do žestokog sukoba i demonstracija, kojom priiikom su uap-šena 24 Čeha. — Isti list javlja, da je uapšen i bivši kancelar republike, Dr. Šamal, jedna od najuglednijih političkih i kulturnih ličnosti Češke, koji je za vreme prošlog rata bio šef revolucionarne akcije u Češkoj. Ma da je Dr. Šamal 74 godine star, Nemci mu prigovaraju da je stvarao tajnu organizaciju.
Agencija Avas javlja, da je nemačka vlada več obavestila sve balkanske države o carinskoj uniji Češko-mo-ravskog Protektorata sa Rajhom, zbog čega če svi trgovački ugovori sa Protektoratom, od 1 aprila, izgubiti vrednost.
*
Nedavno je prebegao u Francusku bivši čehoslovački general Najman, i još 20 viših oficira.
PLAN O JEDNOM »SLOVENSKOM BLOKU«
Strani listovi doznaju, da se iz Berlina pravi pritisak na pretsednika Češko-moravskog protektorata, Dr. riahu, da bi pošao u Berlin na pregovore o stvaranju neke vrsti bloka slovenskih država pod protektoratom Nemačke. Prema tom planu trebao bi današnji Protektorat da dobije još neke teritorije, koji su večinom češki i da se oglasi za nezavisnu re-publiku, po uzoru Slovažke, a nešto slično bi se učinilo i sa Poljskom. Prema torne bi se blok sastojao iz Poljske, Slovačke i Češke, koje bi sve imale državne pretsednike, a na-lazile bi se pod protektoratom Berlina. Sve tri države bi trebale, u znak solidarnosti, da oglas.e rat En-gleskoj i Francuskoj. Medutim se.uverava da Dr. Haha nije hteo da ode u Berlin.
UGLEDNI SLOVAK PREBEGAO
lz Slovačke je prebegao visoki ka-tolički sveštenik, kanonik Mahaček, koji je šve do nedavna bio generalni sekretar Hlinkine slovačke stranke i desna ruka sadašnjeg pretsednika slovačke republike, Dr. Tisa. Kanonik Mahaček je, zbog toga što se proti-vio držanju Nemaca u Slovačkoj, bio osuden na 40 dana zatvora i lišen svih položaja, ali kad je izišao iz zatvora, narod ga je sa največim oduševlje-njem dočekao i omogučio mu da prebegne u inozemstvo. Kanonik Mahaček se sada nalazi u Parizu gde saraduje sa Dr. Benešom i čehoslovač-kim odborom, a u poslednjem broju »češkcslovenskog Boja« piše članak o pretsedniku slovačke vlade, Dr. Tuki, u kome iznosi, da je Dr. Tuka čita-vog života bio Madžarori i da je sada u službi tudina.
Premene u časopisu „5oko“ i izdanje „Pred-njačkog zbornika"
Poslednji broj »Sokol a«, me-sečnog časopisa za sokolski život i rad, koga izdaje Savez Sokola K. j. javlja, da su, počevši od prvog januara, u izdavanju tog našeg uglednog i vrlo potre b-nog saveznog časopisa, učinjene izvesne reforme.
Kao što je poznato, časopis »Soko« je prošle godine nastao fu-zijom »Sokolske prosvete«, »Sokola« i »S o k o 1 i ć a«, pa je tako postao zajednički organ za prosvetna pitanja, za teiovežbu i za naraštaj. On če ostati i dalje t a k a v, samo su izvršene neke manje promene, u cilju da se ta fuzija još jače prove-d e; da se još više poveča interes tehničara za prosvetna pitanja, i prosvetara za tehnička, a da se časopis oslobodi čisto vežbovnog ili novinskog materijala, koji ima di-rektnog interesa samo za tehničke stručnjake, ili spada u »S. Glasnik«.
Zbog svega toga, časopis više neče imati zasebnih rubrika, prosvetne i telovežbene, i zasebnog glavnog dela, nego su članci slo-bodno rasporedeni, po njihovoj apso-lutnoj važnosti, bez obzira da li se odnose na duhovna ili ideološka pitanja na prosvetu, teiovežbu itd. U »Sokolu« se objavljuju i dalje svi načelni i stručni članci iz područja telovežbe, pa zato on ima i dalje za vežbače istu važnost kao i r a n i j e, a čisto vežbovni mate-rijal i grada za vežbe, objavljivače se napose u vrlo jeftinom izdanju, u naročitom zborniku, koji če se zvati »P r e d n j a č k i zbornik« i koji če, uz minimalnu pretplatu, početi da izlazi skorih dana.
»P r e d n j a č k i zbornik« če uredivati bivši načelnik Saveza S. K. J., brat Dr. A. Pihler, koji je i član redakcije »Sokola« za tehnička pitanja.
Časopis Soko« če i dalje po-svečivati deo svog opsega sokol-skom naraštaju, i nosi če naziv »N a-raštajska stran a«.	____
Савет националних организација
Савет патриотских, ратничких и витешких организација образован јг ових дана, и у њег су ушли: Са-вез Сокола K. Ј. Удружење резер-вних официра и ратника; Коло срп-ских сестара; Београдско женско друштво; Савез ратних добровоља-ца; Јадранска стража; Српски кул-гурни клуб; Југословенски култур-ни клуб; Удружење „Народна свест; Београдска трговачка омладина; У-дружење пензионисаних официра и војних чиновника; Удружење рат-пих инвалида; Удружење ратника сдикара и вајара из 1912—1918. г.; Савез емиграната из Истре; Удру-жење носилаца ордена Карађорђе-ве звезде са мачевима; Удружење носилаца ордена Белога орла са мачевима; Друштво Светога Саве.
Савет је себи ставио у задатак: јачање одбрамбеног духа нашега народа у свима правци.ма.
Канцеларија Савега се налази привремено на Престолонаследни-ковом тргу бр. 5 (мезанин). На ову адресу треба слати сву пошту за „Секретаријат савета патриотских, ратничких и витешких организацн-ја‘, телефон секретара 30490.
Za „Sokolski Glasnik"!
Ne takmiče se u širenju »S o k o I s k o g Glasnika« samo društva kao ono u Veliko j Kikindi, koga smo naveli u pro-šlom broju, nego na tom plemenitom poslu rade i društva u ta-kvim krajevima, u kojima su prilike za sokolstvo nepovoljne.
Tako nam n. pr. Sokolska župa Bjelovar javlja, da je našla još 17 novih pretplatnika za »Sokolski Glasnik« i da je ubrala za njih pretplatu.
Ovo treba da posluži kao primer naročito našoj brači u Banovini H r v a t s k o j, baš zato što je »S o-kolski Glasnik« njihov najodaniji prijatelj i što če u čitanju »S o k o l s k o g Glasnika« nači otštetu za ostala rodoljubiva nastojanja, u kojima su sprečavani.
Širite, dakle, »Sokolski Glasnik« i šaljite pretplatu!
Godišnje skupštine naših jedinica
»Redovne godišnje skupštine sokolskih društava daju potstreka za mnoge dobre preduhvate i za ispravke mnogih grešaka; ali samo Onda, ako se predloži na tim skupštinama ne čine i ne odbacuju zbog partijskih, ili ličnih strasti ili interesa. Bratska mi-sao treba da tim debatama dade punti stvarnost, a time i razumnost, i korisnost. Prigovor može takoder da se uči-ni, na način koji ne vreda. Pa kad se na taj način stvore odluke, onda če ih svi sa mnogo volje vršiti, i celina če imati koristi. Niko nije nepogrešiv, pa tako ni ti, koji pri-govaraš drugima zbog grešaka. A ti, kome je prigovor učinjen, promisli da li ga ipak nisi delimično zaslužio. Ne valja biti previše osetljiv, ali ni bez potrebe uvredljiv.
Mnoga sokolska jedinica je, usled takovih nepromišljenih debata, izgubila najiskrenije i najpredanije sile, i lišila se sigurnih uspeha.«
Miroslav Tirš (»Hesla sokolska«)
Sokolsko društvo Beograd 1 odr-
žalo je godišnju skupštinu 27 o. m., na kojoj je konstatovan uspešan rad društva u svima pravcima. Održano je, pored ostaloga, 16 predavanja, 3 debatne večeri, 60 govora pred vr-stom, javni nastupi u Boleću, kermes, razne druge priredbe, a u Sofiju je pošlo 106 pripadnika. Napose je agi-lan bio naraštajski otsek, koji je odr-žao 14 posela i 2 velike zabave. De-ltgat župe, br. M. Mitrovič, pozdra-vio je prisutne, posle čega je izabra-na nova uprava na čelu sa dosada-njim starešinom br. Dr. Miloradom Feliksom, pukovnikom. Zamenici starešine su Franjo Galijan i U. Vlahovič, načelnik S. Radovanovič, načelnica 1. Markovič, tajnik V. Rašič, pro-svetar T. Ilič, itd.
*
Glavna godišnja skupština sokol-skog društva Zagreb 3, koja je odr-žana 21 ov. mes., očekivala se sa interesom, posle svih događaja u Banovini Hrvatskoj. Skupština je sve ugodno iznenadila, jer je dvorana bila ispunjena do poslednjeg mesta. Deset je godina kako društvo radi, pa je prebrodilo sve poteškoče. Da-nas je to sredeno društvo, koje ra-spolaže sa svim potrebnim inventa-rom, te izdržava prostorije i brojne otseke prihodima članstva i priredbi. Društvena imovina se povečala, članstvo je neznatno palo, a broj otseka povečao se za džes-orkestar koji več svira na svim društvenim priredbama. Mnogi drugi otseci vrlo su aktivni. Pozorišni i lutkarski gostovali su čak u Dugoj Resi, Sisku i Novom Marofu, a marljivo radi i šahovski otsek.
Načelnik je izvestio o poteškoča-ma rada u vežbaonici, koja je sada na raspolaganju samo tri dana u nedelji. Broj kategorija je velik, tako da neke vežbaju samo jednom n nedelji. Sprave i nameštaj u vežbaonici oštečuju članovi »Hrv. Junaka«, koji vežbaju ostala tri dana u nedelji, a sve molbe i protesti uza-ludni su.
Na čelu nove uprave je starešina br. Rišlavi Josip sa zamenicima br. M. Radoničem i Dr. B. Višnovcem. Tajnik je brat Ačimovič Dušan, načelnik brat Potočnjak, načelnica ses. Beltrame, prosvetar brat Franič Ivo, a blagajnik Bregant Adolf. Izaslanik br. župe Dr. Mudrinič pozdravio je prisutne.
*
Sokolsko društvo Krupanj održalo je 21 januara godišnju skupštinu, na kojoj su podneli izveštaje o dosada-njem radu društva, brača: Ilija Popovič, prosvetar; Dorde Stefanovič, načelnik; 2ika Grujič, tajnik i Ljuba Stanojevič, blagajnik, — svi učitelji ovoga mesta, — sa kojima se neo-bično zadovoljio župski delegat, brat Milutin Lovrič kao i svi prisutni članovi. Izabrana je gotovo ista uprava, sa starešinom bratom Dor-đem M. Popovičem, na čelu.
*
Sokolstvo društvo Beograd VI održalo je godišnju skupštinu prošle nedelje. lako je društvo izgubilo vežba-onicu, rad je bio aktivan u svima ot-socima. Društvo ima jednu četu, u Ivanovu. Prošle godine primilo je 53.345 dinara, a izdalo je 40.121 dina-ra Fond za gradnju doma raspolaže sa 19.564 dinara. Delegat župe, brat Dr. K. Grbin je pozvao prisutne, da se još intenzivnije posvete radu u sokolstvu. Izabrana je nova uprava, sa dosadanjim starešinom, br. Miodra-Kom Jeftičem na čelu.
Sokolsko društvo Ljubljana I održalo je godišnju skupštinu, kojoj ie prisustvovalo preko 400 članova. Posle govora starešine, br. ing. Bevca, razvila se opširna debata o raznim pitanjima, u kojoj su učestvovali pretstavnici uprave i opozicije. Na koncu jer bez diskusije primljena lista nove uprave, u kojoj se nalaze: starešina, ing. br. Bevc, zam. Dr. Kunc, Vrečar i Urbas, načelnik T. Gorjanc, načelnica S. Jugova itd.
*
Sokolsko društvo Beograd IV (Ču-karica) održalo je godišnju skupštinu, kojoj je u ime župe prisustvovao br M. Sinobad. Iako je društvo svoj dem ustupilo za državne potrebe, rad je bio prilično aktivan. Naročitog u-speha imalo je društvo na raznim župskim utakmicama, zauzevši po svojim takmičarima nekoliko prvih mesta. Izabrana je nova uprava, na čtlu sa dosadanjim starešinom, br. Dr. Miodragom Stevanovičem, lekarem.
•
Sokolsko društvo u Splitu održalo je 46-godišnju skupštinu, koja je bita i po brojnoj poseti i po manifestacijama za naše ideale, — sjajna i uspela kao retko do sada. Svoju radost nad uzornom posetom i bratskom jednodušnošču podvukli su društveni starešina br. Bone Kalebič i starešina župe Dr. V. Lavš, ističuči plo-dan rad društva, uprkos poznatim prilikama. Broj pripadnika iznosi 1.210. Značajno je, da broj naraštaja dosiže 248, a dece 208. Otvorene su dve čitaonice: članska i naraštajska. Društvena imovina iznosi 2,010.708.95 dinara, a razni dugovi 553.000 dinara. Prošle godine ubrano je na članarini 115.895 dinara. Rad društva nije se mogao manifestovati na javnim na-stupima, zbog zabrane nošnje odora, ali je unutrašnji rad zato bio inten-zivniji.
Na koncu je izabrana nova uprava, si dosadašnjim starešinom, br. Kale-bičem na čelu, pa je skupština zaključena pevanjem »Oj Sloveni« i manifestacijama za sokolske i jugosloven-ske ideale.
*
28. januara održana je u VelikoJ Kikindi godišnja skupština Sokolskog društva. Interesovanje kod članstva bilo je vrlo veliko, tako da je prisustvovalo 241 članova i članica. Skupštinu je otvorio starešina društva, Dr. Bojanlč Petar, koji je u svom govoru naglasio ozbiljnost momena-ta u kojima živimo. Ako naš jugo-slovenski narod uspe da stvori punu duhovnu povezanost, možemo mir-num dušom očekivati svaki dogadaj. Li prvom redu je na sokolima da rade, na torne duhovnom ujedinjenju i da se spremaju za svaki slučaj.
Društvo je u toku godine lepo napredovalo. Tehnički otsek je radio mnogo, a kulminacija rada bio je ve-ličanstveni uspeh akademije 1. decembra. Na prosvetnom području je specijalno radio pozorišni otsek, a o-držana su predavanja u mestu i u o-kolnim selima.
Finansijsko stanje društva je odlično, jer je predvideni budžet prekoračen po prihodima sa punih 20.000 d.
Društvo je prisustvovalo na sletu u Sofiji sa 56 članova. U toku godine 30 članova je nabavilo svečane o-dore, a broj članstva se povečao. Svi izveštaji primljeni su jednoglasno i m burno odobravanje upravi.
Župski starešina, Dr. Miša Matič je u vrlo lepom govoru naglasio be-zuslovriu privrženost sokolstva jugo-slovenskom narodnoin jedinstvu i de-
mokratskim metodama, pa je konsta-tevao da je kikindsko društvo najbolje u celoj župi.
Kod izbora nove uprave, istaknute su dve liste: jedna sa dosadašnjim starešinom Dr. P. Bojaničem i dosa-dašnjim funkcionerima, a druga sa nosiocem Ugoricom Budišin, pretsed-nikom gradske opštine. Večinu je dobila lista Dr. Petra Bojaniča, sa zamenicima Erdeljanom Petrom i Dr. Jovanom Sremcem, a prosvetar je Milivoj Cirilov, tajnik Toma Granfil.
*
Sokolsko društvo Sisak održalo ie 23 o. m. godišnju skupštinu, koju je posetio veliki broj članova i delegata okolnih četa. Rad društva bio je, una-toč poznatim prilikama, vrlo aktivan, napose oko podizanja doma, koji još nije potpuno dovršen, a za čiju gradnju ima najviše zasluga brigadni general, D. Živanovič, sada pomočnik komandanta Beograda. Društvo broji blizu 500 članova. Tehnički rad bio je svestran. U prvih šest meseci vežbalo je redovno 1369 vežbača, na 315 časova. Održan je prednjački tečaj, na kome je ispit položilo 10 prednjaka. U drugoj polovini godine oduzeta je društvu vežbaonica, pa je time tehnički rad u zastoju. Društvo ima i knjižnicu sa 1060 knjiga. Prosvetni otsek je održao brojna predavanja i prigodne priredbe. Lutkarsko pozorište je dalo više priredaba, a inventar je dobilo na poklon od br. D. Rebiča. Prihod društva iznosio je 185 000 dinara, a društvena imovina vredi 900 000 dinara.
Delegat župe Zagreb, br. Viktor Heumer, govorio je o važnosti sara-dnje izmedu vojske i sokolstva, a starešina Dr. Hraste o potrebi širenja sokolske štampe i »Sokolskog Glasnika«. Jednoglasno je izabrana nova uprava, a starešina je Dr. Mate Hraste. Skupština je protekla u najbo-ljem raspoloženju.
*
Sokolsko društvo Gospič održalo je godišnju skupštinu 28 januara. Veliki broj članstva burno je aklamirao Kralja i Jugoslaviju. Društvo je i u 1939 godini marljivo radilo u svima granama rada. Vežbalo se svakodnev-no, tj. svaka kategorija je imala tri časa nedeljno. Prireden je veliki broj uspelih priredaba, a kruna svega je bilo svečano otvorenje našeg lepog doma. Prosvetni rad bio je takoder dobar, a najviše se radilo u naraštaj-skom otseku. Društveni budžet iznosi za 1940 godinu, 45.000 dinara. Društvo se najviše bori sa pomanjkanjem iskusnih prednjaka, a k torne je načelnik premešten, kao i još 15 bra-če, od kojih 5 članova uprave, a jedna sestra je otpuštena iz službe.
Aklamacijom je izabrana uprava i to- starešina br. Dr. Petar Zec, a za-tim Mecing Josip, Vojvodič Nikola, Stanič Vlajko, Lončar Svetozar, Je-lača Janko, Rajčevič Dorde, Zegarac Anka, Počuča Danica, Stanič Milica, Stanič Nada, Travica Jovo, Boško Ple-čaš, Odobašič Nikola itd. Skupština je zaključena voljom za još bolji rad.
*
Sokolsko društvo na Cetinju održalo je godišnju skupštinu, koju je o-tvorio zamenik starešine brat J. Miloševič, kapetan, posle čega je održao lep patriotski govor, starešina župe, br. Gavro Miloševič. Članovi su učestvovali na sokolskim priredbama u Crnoj Gori i na sletovima u zemlji i Sofiji. Promet društvene blagajne iznosio je oko 500.000 dinara. Za gra-denje doma, koji če biti dovršen do konca Petrove petoljetnice, utrošeno je 450.000 dinara. Izabrana je nova u-prava, u kojoj je starešina br. K. Li-gutlč, načelnik B. Lukič, prosvetar S. Bokan, itd.
*
Sokolsko društvo u Bačkoj Palanci
održalo je godišnju skupštinu, na kojoj je izbaralo za starešinu ponovo br. Spasoja Ražiča, upravitelja gra-danske škole.
•
Sokolsko društvo u ćuprljl je na
gedišnjoj skupštini konstatovalo u* spešan rad, a koji če novoizabrana uprava, na čelu sa dosadanjim starešinom, br. D. Jankovičem, nastaviti.
Sokolsko društvo u Jagodini održalo je godišnju skupštinu, u prisu-stvu brojnog članstva i velikog bro-ja delegata sokolskih četa. Rad društva u minuloj godini bio je uspešan. Pored ostalog, podignuta je pozor-nica i osnovan muzički orkestar. Izabrana je nova uprava na čelu sa dosadanjim starešinom, br. J. Bekeru-som.
♦
Sokolsko društvo Apatin je na go-
dišnjoj skupštini konstatovalo plodan rad u minuloj godini, i izabralo u-pravu, na čelu sa starešinom, br. Dr. Matijom Padenom, lekarem.
*
Sokolsko društvo Stari Bečej imalo je godišnju skupštinu prošle nedelje, na kojoj je istaknut uspešan rad u minuloj godini, napose u tehničkom pogledu. Diletantska, tamburaška i muzička sekcija takoder su radile sa uspehom. Društvo raspolaže sa imo-vinom od 600.000 dinara, koju če u-potrebiti za gradnju doma. Izabrana je nova uprava, na čelu sa starešinom br. Dr. Dušanom Vujičem.
*
Godišnja skupština sokolskog društva Subotica-Matica održana je 21 januara.
Iz izveštaja se vidi obiman rad društva u svima pravcima sokolske delatnosti. Društvo je u toku godine imalo 106 raznih priredaba, od kojih je najznačajnija proslava 20-godišnji-ce osnivanja društva. Naročito je lepo pohadanje časova. U toku godine, u sokolani i na vežbalištu, vežbalo je ukupno 22.442 vežbača i vežbačica. Iz blagajničkog izveštaja vidi se da su prihodi u društvu izneli ukupno 321.763,75 din. a rashodi 270.643,45 din. Društvena imovina danas vredi 481.682,30 din. Izabrana je nova U-prava: Tešič Lazar starešina; Veča Vujkovič tajnik; Josip Temali načelnik; Blažetin Julijana načelnica ; Vu-četič Pavle prosvetar; Ninkov Stevan blagajnik; i još 20 članova upravnog odbora.
„Nezavisnost Slovačke“
Slovačka korespondencija javlja iz Bratislave, da je sovjetska delegacija, koja je prisustvovala svečanoj instalaciji pretsednika vlade, Dr. Tuke, za rektora Univerziteta u Bratislavi, provela dulje vreme u Slo-vačkoj, gde je obišla čitavu Zemlju, i pregledala sve socijalne i kulturne ustanove, i da je njen voda, pretsed-nik odbora za sovjetske visoke škole, Kastanov, na polasku iz Slovačke uputio srdačnu depešu g. Dr. Tukj. Istovremeno čitamo u bratislavskem »Slovaku«, članak šefa propagande u Slovačkoj, poznatog klerikalca Sanje Maha, u kome se kaže da bi bila najveća glupost, koja bi ličila na samoublstvo, kada bi se Slovaci postavili protiv sovjetske Rusije, u pitanju rata u Finskoj. A pretsednik slovačke vlade, Dr. Tuka, je nedavno iziavio, da se »nov svef ne stvara bez žrtava, pa da zato ne valja prestrogo suditi to što se dogada kod Sovjeta«. Istovremeno pak sovjetske radio-sta-nice hvale klerikalca Tisa i njegovu »nezavisnu« Slovačku.
Sta kaže na sve ovo klerikalna »Hrvatska straža« i njen direktor, g. Dr. Šimrak?!... Ne pitamo to zato, što bismo želeli da podvučemo po-slovičnu nedoslednost klerikalaca, koji su uvek tvrdili da im ie borba protiv boljševizma glavna stvar, i ko/i su optuživali Cehe, da su u Slovačku uveli boljševizam, dok sada vode po Slovačkoj zvanične boljševičke delegacije i pri tom Ih najsrdačnije po-zdravljaju. Pitamo to zbog drugog razloga:
Nije II baš ta činjenica, da su g. Dr. Tuka i g. Sanjo Mah bili prisiljeni da, za 180 stepeni izmene svoje »r.e-z avisno« mišljenje o boljševicima, onoga istoga časa, čim ga je izmenio Berlin, — nije li baš ta činjenica najbolje ogledalo čitave te bedne >sa-mostalnosti« i »nezavlsnosti*?!...
VESTI IZ NAĆELNIŠTVA Proste vežbe članova, »VERNOST MLADOM KRALJU«, za II svesokol-ski slet u Beogradu godine 1941 date su u štampu i otprema če početi več za desetak dana. Format je veči džep-ni i vrlo zgodan za nošenje
Borba protiv narodno-odbrambenog rada!
Da, pod izlikom borbe protiv komunizma, naši klerikalci vode zapra-vo berbu protiv nacionalizma, najbo-Iji je dokaz pisanje organa klerikalne slo\*enačke omladine, »Straža v viharju«. Tako na pr., pod naslovom »Komunizam na našim srednjim ško-lama«, taj list piše u broju od 18 januara, da se »levičari i marksisti skrivaju večinom u Sokolu ili u nekom drugom nacionalnom društvu, kao na pr. u društvu Jugosloven«; — da »komunisti ulaze u literarna, kulturna I telovežbačka udruženja, u Crveni Krst, Aero klub, Jadransku stražu itd., gde se skrivaju pod nacionalnom ili narodno-odbrambenom firmom«; — da »Soko na srednjim školama ne pokazuje nikakve otpor-ne snage protiv komunizma«., več da pretstavlja »skrivalište, pribežište i ishodište rada za levičare; — da komunisti »najviše šire listove »Slov. mladina« i »Meja gori«, — te da su »odbrana protiv komunizma jedino katoličke verske organizacije i kongregacije«.
Cilj je dakle upravo drzovito ja-sanl Denuncirati sva nacionalna u-druženja, i to ne samo Soko, več i Jadransku stražu i sve šlo diše ju-goslovenski i nacionalistički, ne izu-zimajuči ni Crveni krst, ni Aeroklub, baš zato što imaju visoke na-rodno-odbrambene ciljeve! Denuncirati baš ta, narodno-odbrambena u-druženja i listove, koji vode brigu oko odbrane naših granica (»Meja gori«), dakle u jednu reč sve ono, što traži kompaktnost svih narodnih redova protiv spoljnih opasnostil A sve za to, da se onemoguči baš taj, nacionalni, jugoslovenski i narodno odbrambeni rad, a ne komunističkil Da je to tako, vidi se i po činjeni-ci, što se prava komunistička akcija, niti njihova ilegalna udruženja, uop-šte i ne speminju u tom članku, pa se čak kaže: »Prave snage komuni-zam i nema, jer ga katoličko daštvo onemogučava.«
Sta li to, drugim reč ima, znači, nego li: »Nije važan komunizam, koji i onako nema prave snage. Važna su nacionalna i narodno-odbrambena udruženja, i njih treba pobijati/« Na njihov račun treba ojačati klerikali-zam, čija došaptavačka agitacija u Sloveniji je, u poslednje vreme, sve drugo, nego li u duhu narodne sa-mosvesti i odbrane...
Sueslovenski ples u Borovu 17 februara
Kao svake godine, tako i ove, Sokolsko društvo u Borovu prireduje tradicionalni Sveslovenski ples, koji če se održati 17 februara. Kao i ra-nije, taj ples če biti manifestacija sveslavenskog bratstva, a poslužiče i za propagandu naših narodnih umo-tvorina, pesama, običaja i nošnji.
Več sada su najavili svoj dolazak brača i sestre iz Bačkog Petrovca, koji su i prošle godine izveli »Slovačku besedu«, kojom su stekli naj-veče priznanje. I ove godine če izvesti nekoliko čeških i slovačkih narodnih igara. Dolaze nam i brača Če-hoslovaci iz Osijeka, članovi udruženja »Masaryk«, koji če izvesti »Češku besedu«. Neče izostati i brača Ruski Sokoli iz Beograda, kao ni Bunjevci, :z Subotice, sa tamburaškim zborom i narodnim igrama. Članstvo iz Borova sprema se takoder, te več duže vremena uvježbava narodna kola.
Naša je želja da na ovo narodno veče dodu svi u narodnim nošnjama, jer če tako najbolje poslužiti cilju zbog koga sc ples prireduje, a nada-mo se da čemo vidjeti i braču i sestre iz okolnih jedinica. ________________________________Gš
PRETPLATN1CIMA KOJI MENJAJU ADRESU Upozoravaju se pretplatnici »Sokolskog Glasnika« 1 časopisa »Sok o«, koji, bilo iz kojih razloga m e n j a j u a* dresu, da administraciji uvek Jave, ne samo uovu adresu, n e-g o i s t a r u, jer u protivnom slučaju administracija neče biti u stanju, da njiliovu želju o pro-nieni adrese izvrši.
God. XI — broj o
Citaiuči novine...
Solov »Zagrebački list« poziva za-grebačku opštinu, da izmeni naziv današnje »Sokolske ulice« i da joj, umesto toga, da’e ime /se Kršnja-vog, koji je »doduše, bio madžaron, ■ali je zaslužan za podizanje prosvjet-nih ustanova u Zagrebu.«
/ priznajemo, — kako bi sokolstvo, koje je dalo toliko žrtava za hrvat-sku slobodu, — moglo da se meri sa madžaronom Kršnjavim, koji je g. 1895, u hrvatskom saboru, nakon ču-venih dačkih demonstracija, kada su omladinci spalili madžarsku zastavu, tako izmečarski vredao Hrvate, da je govorio, da je »ideja samostalne Hr-vatske nemoguča«, da »Hrvati mogu da budu samo državljani Ugarske«, da »narodna individualnost Hrvata mora umrijeti«, da se on »ponosi što je madžaron«, i da sve čini »samo u interesu državne ideje ugarske«?!. I prema torne, ako neka za-grebačka ulica treba zaista da se ponosi imenom madžarona Kršnjavog, onda u tom društvu nema zaista mesta ni za sokolstvo, ni za sokolsku nlicu!
*
Budakov »Hrvatskl Narod« se ljuti na nekog »Slavoserba«, koji mu je poslao razglednicu, sa slikom Otona Habsburškog, i tvrdi da oni, fran-kovci, nisu pristalice Habsburgovaca.
Taj »Slavoserb« je zaista pobrkao stvari, pa je trebao da im pošalje Franca Jožefa, ili drugu jednu sa vremenu ličnost, a ne Otona. Frankovci su, naime, g. 1914 bili za Habsbur-govce, dok ovi današnji ne mogu da budu za Habsburgovce, iz prostog razloga što ni gotski gospodari nisu za Habsburgovce. Taj »Slavoserb« nema, kao što se vidi, ni pojma o politici Berlina, kad je mogao »Hrvatskom Narodu« da predbaci stvar, koja je u dijamentralnoj oprečnosti sa — tom politikom...
*
Zagrebačka »Nova Riječ« je, u bro-ju od 25 januara, prenela napis iz »Sokolskog Glasnika«, o »Hrvatskoj Svijesti«, u kome se kaže, da se, zbog jednog neuračunljivog čoveka, koji je u tom listu vredao Srbe i čirilicu, »ne mogu i ne smeju okriviti Hrvati kao celina«, i da je njegov pamflet daleko više bio raširen Izmedu Srba, nego li izmedu Hrvata, baš zato, što su se našli neki račun-•džije da, pomoču tog neuračunljivog, Ure mržnju i da tako nastave svoju staru rabotu.
Očito je, da je »Nova Riječ« taj napis prenela zato, što se sa njime slaže i što je, kao i mi, htela da u-pozori na žalosnu ulogu onih, koji pamflet jednog ludaka upotrebljavaju n razorne svrhe. Medutim se pri tom setila, da joj izvesni saveznici, u Se-fjačkoj i Gradanskoj zaštiti (koji kao da nemaju prečeg posla u novom stanju, nego da navaljuju na sokolske domove!) neče upisati u dobro, što je, makar i najdobronamerniju stvar prenela iz »Sokolskog Glasnika«, — pa se osetila prinukanom da kaže makar šta, samo da se okorni na sokolstvo, pa da tako može da se izvine pred saveznicima... Dodata je stoga našem članku par opa-zaka u zagradama, od kojih jedna kaže, da su »dakle, za taj pamflet »Sokolskom Glasniku« krivi Hrvati i njihovi nadležni«, —ma da je čitav naš članak i napisan za to, da dokaze, da ni Hrvati ni njihovi nadležni nisu torne krivi. A u drugoj opasci sc kaže:
»Dajemo na znanje gospodi oko »Sok. Glasnika«, da se njihov istomišljenik, Radiša Vorka-pić seli ovih dana u Zagreb, da vrši baš takve akcije.. . itd.«
U Savezu Sokola se, medutim, i ne гпа, ko je taj gospod/л Radiša Vor-kapič, a kamo li da bi bio neki naš »Istomišljenik«! Medutim, kad smo se obavestili, doznali smo, da je to bivši ugledni jednomlšljenik stranke o ko »Nove Riječ!«, koji je tu parti-iu ostavio, da sada radi po Intencija-ma, koje nikakve veze sa sokolstvom nemaju... — / šta smo onda ml torne krivi?
Zato bismo preporučili »Novoj Rijoči«, ako več ne sme da ni najdobronamerniju stvar prenese iz »Sokolskog Glasnika«, a da se ne boji, da če joj saveznici prigovoriti, da radije ne prenosi ništa, nego da na-pamet govori stvari u koje ni sama ne veruje, i koje su sasvim protivu-rečne...
*
Organ naših Nemaca, »Deutsche Nacrichten«, žali se u poslednjem bro-ju, da filmski žurnali u Jugoslaviji nisu u skladu sa neutralnošču naše zemlje, zato što je publika ranije prolc-stovala protiv nekih vojmčkih i poli-tičkih reportaža, dok sada ne prote-stvuje niko, ma da izvesni kinematografi prikazu ju žurnale isključivo iz izvesnih zemalja.
Izgleda da ovoj gospodi nije dosta, što su sami glajkšaltovani, več bi hte-li da i naša publika protestvuje, ili ne protestvuje — kad se to njima svidi...
*
Šibenska »Nova Tribuna« je objavila u poslednjem broju napis, pod naslovom »Sokolski Glasnik«, u kome prenosi dva pohvalna mišljenja pra-škog »Sokola« i ljubljanske »Sokolske volje« o »Sokolskom Glasniku«, po-kušavši da i sama nešto kaže o našem listu i da ga preporuči svojim či-taocima. Ali to je bilo od cenzure — zaplenjeno!...
Znači, dakle, da se u Banovini Hrvatskoj smatra kao veleizdajstvo, ili kao protudržavan rad, preporučivanje »Sokolskog Glasnika!« Da li se to radi po ir.strukcijama iz Zagreba, ne znamo, ali da ovakav mračnjački po-stupak prikazuje u vrlo lužnom svet-lu čitavu tu »slobodu i pravdu«, o ko-joj se toliko govorilo, više je nego sigurno! I oni koji su odgovorni za ovakvu »slobodu«, — trebali bi zaista da se nje stide.
ItroTkrvesti iz ntrteg sokolstva
Ogromnu štetu trpi sokolsko društvo Virovitica, kome je požar, na-stao na neobjašnjen način, oštetio sokolski dom i uništio imovinu. Vetra je uništila arhivu, sve zastave članova i naraštaja, deo muzičkih instrumenata, brojne odore i ceo nameštaj. Uništeni su svi prozori, vrata i podovi. Vatrogascima je u-spelo spasti zahvalnicu Bogopokoj-nog Kralja Aleksandra, koju društvo čuva kao skupocen dokumenat. Po-vedena je istraga.
*
Pišu nam iz Karlovca: Sem penzi-onisanja, premeštaja i otpuštanja či-novnika i nameštenika, koji su jugc-slovenski orijentisani, ili koji su članovi Sokola, javlja se u poslednje vreme i teror anonimnih ljudi, upu-čen protiv istaknutih sokolskih rad-nika. Učestala su, izmedu ostalog, i preteča pisma, puna najotrovnije sa-dižine. Tako je n. pr. starešina sok. župe Karlovac, M. Sablič, dobio pismo, u kome se poziva da ostavi Karlovac, ako mu je život drag; a župski tajnik, Božidar Dočkal, pri-mio je drugo, u kome mu se preti bacanjem bombe u kuču.
*
Sokolsko društvo Selnica ob Dravi je imelo 21 januarja beli zimski praznik. Ugodne snežne prilike so našo deco navezale na piirodo, kjer je krepila svoje zdravje m utrjevala smuško znanje. Smučarska proga je bila precej težavna, pa so mladi Sokoli leteli po njej, kakor bi imeli peruti. Proga je bila 2 km. dolga z višinsko razliko 80 m. Na cilju je mlade tekmovalce pozdravljalo številno občinstvo. Najsrečnejši je bil mladi Grušovnik p. d. Bolfenk, skoraj najmlajši in zmagovalec. Sledili so: Beligner, Pustovrh, Juršič Slavko in Stanko, Kaube, Markuž in Vin-kler.
*
U Rogoznici kod Šibenika opet je došlo do fizičkog napadaja na našu braču. »Nepoznati« napadači su opet napali starešinu br. N. Lušiča, kada se vračao sa ribarenja, u pratnji svoga sina Ljudevita, koga su kamenjem raniti u ruku. Napadaj je prijavljen vlastima.
Zanimljivosti iz doma i sveta
Jugoslovenski Aero klub, »Naša Krila«, imao je prošle nedelje skup-štlnu, koja je prote.kla u največem oduševljenju za procvat našeg vazdu-hoplovstva, tako da su na njoj stvo-reni vrlo važni zaključci. Kao što je poznato, Nj. Kr. Vis. Knez Namesnik Pavle je doživotni pretsednik Aero kluba, pa je ovom prilikom uputio poslanicu skupštini, u kojoj je naro-čito podvukao, što danas znači vaz-duhopiovstvo kao kulturni faktor i kao oružje narodne odbrane, pa je odao priznanje zaslugama jugoslo-venskog Aero kluba, što je u našem narodu vazduhoplovrti duh na potreb-noj višini, i što je time sagraden ne-ophodan osnov za naše vazduhoplov-stvo. Poslanica je primljena sa najve-čim oduševljenjem.
*
Belgijski list »Slecle« objavljuje članak pukovnika Requette, koji smatra da če u g. 1940 rat biti pro-širen. Članak kaže, da Nemačka neče ostati nepomična, čekajuči na posledice savezničke blokade, jer bi u tem slučaju teško mogla izdržati drugu zimu. Ona če svakako pre toga učiniti velike napore, i to ne prema zapadu, gde postoje čvrsta utvr-denja, več prema severu i jugoisto-ku. Belgijski pukovnik misli, da ne treba gojiti iluzije o rusko-nemač-kom raskidu. Te dve zemlje vezane su i Nemačka ne može bez Rusije. Bez nje ona ne bi mogla ni zamisliti sadašnji rat, pa prema torne, prava odgovornost za rat leži na Moskvi. Ali ni Rusija ne može bez nemačke vojničke pomoči, pa zato u ovoj godini treba očekivati tesnu vojničku saradnju ovih država.
* i
Radio Ankara je pre nekoliko dana javio, da nemačka štampa nastavlja napadaje protiv Turske, koji dolaze u vreme teške katastrofe od zemljotre-sa, koju je Turska preživela, pa time samo raste antipatija prema Nemač-koj i njenim pretenzijama. Turska vojska, i njeni ugovori sa Engleskom i Francuskom, čine od nje zemlju, koju bi bilo opasno potcenjivati sa nemačke strane.
*
Agencija Avas javlja, da se izmedu Engleske i Švedske vode važni razgovori o načinu, kako bi se pomoglo Finskoj. Doznaje se, da je Engleska učinila razne predloge za pospeše-nje tranzita vojnog materijala i do-brovoljaca iz savezničkih zemalja pieko skandinavskih država u Fin-sku. Engleska, sem toga, hoče da u-puti izvoz švedskog željeza, koji je do sada išao u Nepiačku, u drugom pravcu, te da pridobije Švedsku za pooštrenje blokade protiv Nemačke. Tom prilikom je Engleska izjavila, da je spremna da priskoči Švedskoj u pomoč, u svakoj opasnosti, sa nemačke i sa sovjetske strane.
*
»Danziger Vorposten« piše o ne-mačko-sovjetskoj saradnji na BaltiČ-kom Moru i veli, da se ena zasniva na ovim načetima: Nemačka priznaje Rusiji pravo, da dobije luke, koje su slobodne od leda u njenoj interesnoj sferi. Medutim se Nemačka ne odri-če, zbog toga, svoje hegemonije na Baltiku; a ogromne rezerve Sovjetske Rusije služe Nemačkoj za njene prirodne potrebe. Nemačku ne veže nikakva obaveza prema Finskoj, po-gotovo zato, što se ,je Finska pribli-žila Engleskoj, koja je protivnica Nemačke.
*
Nedavno je saopšteno zvanično sa nemačke strane, da poznata nemač-ka krstarica »Deutschland« menja i-me i da če se od sada zvati »Ltit-zow«, jer je ime »Deutschland« odre-deno za jednu veču ladu. Engleski listovi, medutim, ne veruju u to, več sumnjaju, da je krstarica »Deutschland« bila potopljena od engleske podmornice »Salmom«, pa Nemci hoče na taj način da stvar pri-kriju. Englezi su, naime, več ranije bili javili, da je engleska podmorni-cu potopila jednu nemačku ladu, ali se nije znalo, koja je. Nemci najod-lučnije demantuju ove konbinacije.
Glasovi štampe
»Srpski Glas« piše u broju od 1 februara o upotrebi kredita odrede-nog u državnom budžetu za Savez Sokola K. J. Pošto je utvrdio, da je to »minimalna suma koju je trebalo dati ovoj našoj jedinoj i največoj organizaciji, koja se brine za nacionalno vaspitanje omladine«, list u-staje protiv toga, da se gotovo tre-čina tog kredita, kod podele izmedu centralne vlade i Banovine Hrvatske, dala Banovini Hrvatskoj, koja ih neče upotrebiti za pomoč sokolstvu, kao što je to bilo odredeno, pa je time Savez Sokola prikračen za deo prihoda, koji su pripadali samo njemu. »Srpski Glas« ističe, da če se taj novac, zbog neprijateljskog držanja prema sokolstvu u Banovini Hrvatskoj, upotrebiti čak u protusokol-ske svrhe.
*
U nedavno objavljenoj raspravi o socijalnoj ideologiji i nacionalizmu Dr. A. Radiča, piše g. Dorde Tasič, profesor beogradskog univerziteta, i o pitanju jugoslovenskog narodnog jedin-stva, pa kaže:
»Da je naš istorijski interes da bu-demo zajedno, o torne ne treba raspravi jati. To je bilo jasno i ranije, a danas je još jasnije«.
»Jugoslovenstvo jeste i ostaje naš ideal i naše ubedenje«... »Jugoslovenstvo mi opravdavamo potrebom da živimo kao Slobodan narod, ali i kulturnem voljom, kako bi rekao prof. Bazaia, što če reči voljom stvoriti jednu jaku individualnost i doprineti čovečanskoj kulturi«.
»U ovom sudbonosnom momentu, mali narodi se nalaze u opasnosti, i s pas mogu nači u slozi i udruženi. Su-više male nacije i suviše uski nacionalizmi mogu da budu štetni. Jugoslovenstvo, na koje mislimo, ne znači jugoslovenstvo veštačko, stvarano šilom vlasti, več dobrom voljom i postepe-no, udružujuči se i uklanjajuči sve što torne stoji na putu. Izmedu ostaloga uklanjajuči i ideologije, koje propo-vedaju da smo tri naroda«.
*
Prvak SDS, g. Dr. H. Križman, ka-
zao je na nedavnom zboru u Banjoj Luci: »Mi verujemo u jedinstven život i sudbinu Srba, Hrvata i Slovena-ca«, a g. Danilo Dimovič je, na istom zboru, ustvrdio:
»Mi Srbi i Hrvati imamo isto poreklo i krv nam je bila ista. Seobom i mešanjem nastale su manje prome-ne, a ipak mi, po antropološkom shva-tanju, činimo jedan narod. Čuje se sa
Sadržina sokolskih listova
»SOKOLSKA VOLJA«
Broj 157 glasila ljubljanskih sokola donosi zanimljiv sadržaj, izmedu koga se napose ističe uvodnik »Ju-goslovenska vojska in • sokolstvo«, razni krači članci i beleške, vesti iz dravsRog sokolstva i iz zemlje i slo-venskog sveta. Nastavlja se i feljton »Tratarjev Mirko«, od M. K-ta.
»NAŠA RADOST«
Izašao je broj 5 lista sokolske de-ce sa sledečim sadržajem:	Sretno
Novo leto! (Joso Matešič); Poštuj-mo starije; — Dobrome rijedu (Joso Mtešič); — Rastanak (F. Katarinič);
— Poklon ptičicama u novoj godini;
— Zimska noč na lokomotivi; — O podmornicama; — Prije dvadeset hi-ljada godina; — Doživljaji kraljice od Milinije; — Čovečje srce (1. Š. H.); — Lov na velike živali; — Vojna z minami; — Leni i vredni; — Crkveno zvono, pesma, (Dr. V. Ra-šič); itd. Prilog »Našim mališanima« takoder donosi biran sadržaj.
»VESTNIK ŽUPE CELJE«
Izašao je broj 1 glasila sokolske župe Celje povečan i u svečanom o-motu povodom desetgodišnjice izla-ženja, sa obimnim sadržajem izmedu koga se napose ističu članci: V jubilejno leto; — Proti farizejstvu, za pravo in resnico (D. M.); — Pedeset let pod sokolskim praporom; — Te-hnički deo; — Objave itd.
»SOKOLSKA STRAŽA«
Primili smo broj 1 glasila sokolskog društva u Crvenki, koji donosi sledeči sadržaj: — Naše godišnje skupštine (uvodnik); — Što traži od nas sokolstvo?; •— Nisu sasvim umrli...; I treča naša reč; — Prava So-kolica; — Rad društva Crvenka; — Slavenska država i državovanje. Vesti.
»ČUVAJMO JUGOSLAV1JU«
Primili smo januarski broj odlično uredivanog vesnika sokolske župe Karlovac, sa sledečim sadržajem: Kako ulazimo u novu godinu (uvodnik);
— Brači u Banovini Hrvatskoj (izvod iz »Sok. Glasnika«); — Hoče li prestati Jugoslavenska akademija,; — Dva primjera (M. R.); — Pregled Sokolstva; — Sokolski novinar; — Zimska pomoč; — Jedan korak unapred
obe strane da nismo jedan narod. Poziva ju se na nejednaku prošlost. Treba u budučnost gledati. Ta če nam ostati ista!«
CAB МАТЕРИЈАЛ, ПРИБОР ИНСТРУМЕНТИ И ПЛАНОВИ 3A ЈЕДРИЛИЦЕ И ЛЕТЕЋЕ МОДЕЛE
АЕРОИВКО
БЕОГРАД, Поштански фах 702
SestreBraćo!
Upamtite da čete so-kolsku odoru, vežbače odelo i sve ostale sokolske potrepštine dobiti jedino, propisno i jeftino u solidnoj i poznatoj
Trgovini sokolskih
polrepitina
Branko Palžif
ZAGREB
Kraljice Marije 6
BEOGRAD
Balkanska 22
Tra2ita besplatni canovnik
Tuomlco TANINA Tisah D.	D.,
Proizvodi slijedefe ekstrakte:
Kestenov ekstrakt Smrekov	„
Hrastov	„
Kveljačo	„
Valonea	„
Mimoza	„
i razni miješani ekstrakti. Sirovina se nabavlja iz naše države, Afrike, Azije i Južne Amerike.
'Mr
, -'-VfcAV *
\ 4 V. >	1
-o - ■
k
KAD PLEŠEJE
SVI VAS PROHATRAJU. OBUJTE LIJEPE I LAGANE CIPELE.
< “ KO.,. w 5П* K.. lufMUvij« („h. M. ЗДјо*. AUb.	6)	-	U,«1«K-Г*” Š^T*S ™ 4	-	O'*«—™	•"*>*	»	Tik.™	,
  	*■*’ Beograd. PrMt*l«iuuUAiiitev Trg 34 — .Згашрзпи »Z«ra«. K*n*e«r*t* — 1 H«fon 29-920 — Beosprad
9839-64721 Gospodi uz večernje odijelo najbolje pri-siaju ove lakovane cipele sa prošivenim đonovima. Lagane, solidne, elegantne
6805-661
Oivorene lakovane cipelice, sa visokim potpeticama i laganim donovima. Pristaju uz svaku toaletu.
5705-5206
Elegantne i fine izrezane cipelice od atlasa, za igru i večernju zabavu.
Mogu se dobiti u svakoj boji.
6685-3249
Posljednji pariški model!
Elegantne i ukusne cipelice za ples. Izra-dene su od crne svile, ukrašene srebrom i zlatom tako, da pristaju uz svaku toaletu.