KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 72 (6)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Marta 1930.
PATENTNI SPSS BR. 6817
Kereković Milan, pešadiski kapelan I. ki., Sarajevo.
Nišanska rešetka za gađanje aeroplana pešadiskim automatskim oruđima.
Prijava od 3. marta 1928.	Važi od 1. avgusta 1929.
Nišanska rešetka sastoji se iz zadnjeg (list 1) i prednjeg nišana (list 2).
Zadnji nišan ima postolje (1), stožer (2), rešetku (3) i kazaljku (4).
Postolje je četvrtasto. Na oruđe se stavlja na najpodesniji način, kako je za koji sistem oruđa zgodnije. Postolje je odozgo izbušeno za ležište (5) osovine stožera rešetke. Sa desne strane probušeno je uzduž za utvrđivački zavrtanj (6) stožera rešetke.
Stožer je od čelika, na više je izvučen u dva ramena (7 T) u koja ulaze ramena rešetke sa kojima čine prozorčić (8) kroz koji se gađaju u hitnim slučajevimn ciljevi na zemlji, kada je protivaeroplanska nišanska sprava na oruđu. Na niže izvučena je osovina stožera (9), koja ulazi u svoje ležište na postolju rešetke. Pri dnu snab-devena je ova osovina jednim kružnim žljebom (10) u koji ulazi glatki kraj utvr-đivačkog zavrtnja stožera, čime se postiže fiksiranje rešetke pri gađanju u željenom položaju.
Rešetka je izrezana od čeličnog lima, a da se ne bi svetlila bruinirana je. Ona se sastoji iz dve elipse i to unutrašnje manje (11), koja važi za brzine od 150 do 180 km na satv. Ove dimenzije sračunate su za mitraljez Svartzloze i stalnu nišansku liniju protivaeroplanske nišanske spfave od 300 mm, a za srednje odstojanje od 700 m. Sprava važi i može se koristiti i za druga oruđa ma kojeg sistema, pri čemu treba samo da se stalna nišanska linija protivaeroplanske nišanske sprave poveća, ili sma-
nji, što je u zavisnosti u prednosti korekture cilja za dotično oruđe.
Ove elipse spojene su međusobno sa dve okomite dvokrake osovine, od kojih je vertikalna za nešto kraća. Ovo smanjivanje izvršeno je u cilju prosečnog otklanjanja uticaja mesnih uglova na oblik putanje, pri čemu je ko srednja vrednost uzet ugao od 50°.
Presek osovina obrazuje ležište kazaljke u koje se ona pričvršćuje. Na niže je rešetka izvučena u dva ramena (13 13’), koja ulaze u ramena stožera (7 7’). Više ovih ramena izrezan je jedan lučni prorez (14), kroz koji nišandžija može pri gađanju da vidi, kada mu je cilj izašao iz površine toga dela rešetke.
Kazaljka je od čeličnog lima. U središtu je probušena za osovinu (15), kojom je pričvršćena u svome ležištu. Da se ne bi labavo kretala snabdevena je osovina kazaljke na suprotnoj stani prstenastom opru-žicom (16). Od središta u levo i desno ka krajevima, kazaljka je uzdužno prosečena i njenim krakovima se obuhvata aeroplan pri gađanu. Bliži središtu nalazi se po jedna prečica (17 18’) koje važe za brzinu aeroplana od 100 km na sat.
Rešetka se pomoću svoga stožera može okretati oko svoje vertikalne ose, a kazaljka paralelno toj vertikalnoj osi, odnosno, po pvršini rešetke, pa se stoga rešetkom može da opiše potpun elipsiod.
Prednji nišan sastoji se iz ležišta (18) i stožera (19).
Din. 15.
Ležište ima telo (20), zub (21) i oprugu
(22).
Telo je od čelika, četvrtasto i šuplje
(23)	. U ovu šupljinu ulazi povijen krak
(24)	prednjeg nišana. Ravnina ležišta, koja sa gornje strane zatvara ovu šupljinu ima iznutra jedan zub (21), koji ulazi u zasek
(25)	na povijenom kraku stožera (24) prednjeg nišana sredstvom opruge (22). Pošto je opruga ispupčena na više, to pri uvlačenju stožera potiskuje odozdo uvučeni deo kraka i nateruje zasek ovoga na zub, koji ga i održava u stabilnom položaju.
Princip srave: Nišanska rešetka izvršuje korekturu cilja pomoću svoje rešetke i kazaljke. Okretanjem rešetke moguće je postavljanje ove paralelno ravnini u kojoj leti aeroplan, a pokretanjem kazaljke i postavljanjem ove paralelno pravcu kretanja aeroplana tako, da je trup obuhvaćen kracima kazaljke, dobiva se automatski tačka, od koje nišandžija preko kuglice prednjeg nišana ostvaruje onaj nišanski ugao, koji odgovara potrebnoj korekturi cilja ma kojeg pravca i položaja aeroplana.
Način upotrebe: Prema potrebi odgovarajuće korekture cilja, tačna upotreba ni-šanske rešetke ogleda se u ovome: U postavljanju nišanske rešetke paralelno ravnini u kojoj se kreće aeroplan i postavljanju kazaljke paralelno pravcu leta aeroplana tako, da ovaj bude obuhvaćen kracima kazaljke u cilju određivanja tačke, preko koje nišandžija treba da ostvari nišansku liniju.
U načinu gađanja, koji se obzirom na brzinu kojom se kreće cilj izvršava ovako: Kreće li se aeroplan ma kojom brzinom, koja je bar približna normalnoj brzini, nišandžija otpočinje gađane od spoljne ivice manje elipse (180 km) i gađa ga sve dok ovaj ne izađe iz površine nišanske rešetke (300 km). Kreće li se aeroplan očigledno manjom brzinom od normalne brzine, nišandžija otpočinje sa gađanjem tada, kada aeropllan dodirne unutrašnju stranu manje elipse (150 km) i gađa ga sve dok ovaj ne dodirne unutrašnju stranu spoljne veće elipse (350 km). U svim ostalim slučajevima, gde može biti dvojbe o jednoj ili drugoj tipičnoj brzini odnosno, gde nišandžija neće zbog potrebe brzina rada imati vremena da se bavi ma kakvim procenama, gađaće ga od prečice u kazaljci (100 km) do periferije veće elipse (300 km).
Patentni zahtevi:
1.	Nišanska rešetka naznačena time, što se može okretanjem oko stožera (9) postaviti paralelno ravnini u kojoj leti aeroplan tako, da se postigne veća tačnost korekture cilja.
2.	Nišanska rešetka prema zahtevu 1, naznačena time, što je u središtu dvaju koncentričnih elipsa (11 12) nišanske rešetke elastično i pokretljivo utvrđena kazaljka (4), koja ima na svakom kraku predviđen po jedan prorez (26) i što je svaki prorez podeljen u dva dela pomoću pregrade (17 17’).
Adpatent broj 6817.

Adpahnfbroj 6817.
, ■
V'













\



■



.
' ■ ■ ' '





, / ................................ . • ^ :
■

*