KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 6 (4)
INDUSTRISKE SVOJINE
izdan 1 jula 1933.
PATENTNI SPIS BR. 10119
J. Ziegler & Comp., Wien, Austrija.
Postupak i postrojenje za proizvodnju pića, koje ima vrlo malo ili nikako nema alkohola. Prijava od 20 februara 1932.	Važi od 1 januara 1933.
Traženo pravo prvenstva od 14 jula 1931 (Austrija).
Utvrđeno je, da je termo-bakterija mobi-le, koju je pronašao prof. Dr. Lindner, vrlo podesna za proizodnju pića bez alko-ho;'a odnosno plića sa malo alkohola.
Predmet je ovom pronalasku postupak za izradu takvih pića i naprave udešene za to.
Važno je da se za krajnji] proizvod treba brinuti još za vreme izrade slada i začina.
Pri izradi slada ne sme se prekoračiti temperatura iznad 70° C a vreme klijanja treba da traje najmanje 10 dana, da bi se dobio dobro rastvoreni i prevreli-slad. O-vaj se Slad u vidu krupe meša sa vodom i pri tom valja održavati temperature između 52° C i 65° C. Temperatura od 52° je važna za razlaganje belančevine, dok je temperatura od 65° C potrebna za sahari-sanje. Pomenuta bakterija vrši vrenje sa-mo‘ glikoze; tako da je važno da gSikoze ima 7nalo u začinu, ako se želi krajnji proizvod sa što manjim - procentom alkoholla. Za veliku hranljivu vrednost krajnjeg proizvoda važno je da začin sadrži velike ko-, ličine maltoze i dekstrina.
Dobiveni začin sa hlađenjem na niskoj temperaturi i potom filtriranjem u dovoljnoj meri oslobađa belančevine i poste izvršene sterilizacije! na oko 70° C isti se za-sićuje kiseonikom time što se uduvava vaz-duh. Dobija se izvanredno povoljan stepen zasićenosti, ako se počne sa uduvavanjem vazduha na temperaturi od 70° C i to udu-vavanje traje do ohlađenja na 28° C. Za-
sićenje začina kiseonikom sprečava neželjeni procenat alkohola u. krajnjem proizvodu. Stpenom zasićenosti može se regulisa-ti i procenat alkohola u krajnjem proizvodu.
Za ovaj postupak je bitno, da se ugljena kiselina usled vrenja skupi i poste odgovarajućeg pročišćavanja u sudovima za pranje upotrebi za obogaćenje ugljenom kiselinom gotovog pića.
Ovom se prilikom za vreme srazmerno visoke temperature vrenja (28°—35° C) termo-bakterijom mobile-a isparljive i ugijenom kiselinom povučene mirisave materije ukusa, ponovo vraćaju piću i poboljšavaju ukus istog.
Obično vrenje sa kvascem vrši se na znatno nižoj temperaturi, tako da se ov-de ugljena kiselina iz vrenja ne može uzeti u obzir kao nosioc mirisavih materija i materija ukusa, pošto te materije nisu isparljive na niskoj temperaturi.
Oblik izvođenja postupka pokazan je pomoću nacrta, koji šematički pokazuje u-ređaj za izvođenje istog.
U sudu A (položni sud sa unutarnjim hlađenjem) utaži kod 1 začin iz nekog o-deljenja sa temperaturom od oko 18° C. Čim se sud A napuni počinje hlađenje pomoću si'atke vode i začin ohladi na 1 do 2° C. Izlučeni talog se uklanja delom taloženjem delom filtrisanjem kroz filter B pomoću sabijenog vazduha, koji ulazi kod 2, pa se onda čist začin, oslobođen bel'an-
Din. 10.
čevine, vodi u sterilizator C i tam;o 30’ drži na 80° C. Na ovaj, način sterilisan i* be-lančevina oslobođen začin hladi se slatkom vodom lagano do 28° C i za vreme hlađenja se stalno kroz specialne siskove 3 u-duvava svež vazduh. Čim se postigne temperatura 28—30° C, onda se začin tera u sud D za vrenje, koji je u međuvremenu sterilisan parom. Kada se isti napuni kroz slavinu 4 sipa se čista kultura termo-bacte-rium mohii'Je, zatim se mešalicom 5 sud D meša, te uključi grejanje 6 sa toplom vodom, pri čem valja voditi' računa da temperatura prvih 6 časova bude stalna, za* tim da se lagano povisi na 35° C i potom ohladi1 na 28° C. Kraji vrenja, može se mikroskopski tačno utvrditi. Živo kretanje bakterija prestaje posle završenja vrenja, koje traje oko 20 časova. Razvijena ugljena kiselina ulazi kroz otvor 8 u sud E za skupljanje gasa i tečnost iz njega potiskuje u sud F, koji' je ispunjen sabijenim vazduh nm. koji kroz ventil sigurnosti izlazi samo onoliko koliko je potrebno da se održava protiv pritisak od 0,7 at. Posle završenog vrenja uključuje se hladnjak 7 i prevreli začin hladi na 1—2° C. Posle hlađenja se prekida veza sa sudom E kod 8 i sad rži na iz suda za vrenje sabijenim vazduhom iz otvora 9 tera kroz celulozni filtar G — prvo fittrisanje — i kroz Seitz filter H —■ naknadno filtrisanje i onda skuplja u sudu J za karbonizaciju. Na kraju otvor 10 se zatvara, hlađenje 11 pušta u rad i tečnost Mladi na 1—2° C. istovremeno se počinje i sa prevođenjem u sud J ugljene kiseline kod 15 kroz Bedkfelđ-sve-če 16 od ilovače1 iz suda E a kroz otvor 12 i sudova 13 i 14. Šest potrebnih sveča 16 postavljene su na zvezđu na dnu suda. Istiskivanje ugljene kiseline vrši se pritiskom sabijenog vazduha na tečnost u sudu F i pomoću toga se to istiskivanje može tačno regu’isati. Posle prevoda ugljene kiseline može se gotov piroizvod preko slavine 10 odvoditi u aparate za punjenje time što se sabijeni vazduh uvodi kod 17.
Ovom postupku potrebno je tri dana, uključno i sa spravljanjem začina, do go-
tovog otakanja. Ovo vrlo kratko vreme znači veliki tehnički napredak na suprot sličnim postupcima.
Osim termo-bacterium mobile mogu se za izvođenje postupka po ovom pronalasku upotrebiti 1 drugi organizmi koji izazivaju sličan tok vrenja.
Patentni zahtevi-
1.	Postupak za izradu pića sa vrlo) malo količinom alkohola kao i bez alkohola uz primenu termo-bacterium mobile ili drugih organizma sffičnog dejstva kao sretstvo za vrenje, naznačen time, što se prvo dobro rastvoreni jako prerađeni slad u vidu krupe meša sa vodom na temperaturi između 52°—65°, da bi se pri razlaganju belančevine dobio začin sa malom količinom belančevine u glukoze i visokim procentom mafJtoze i dekstrina posle čega nastupa vrenje i dalja prerada.
2.	Oblik izvođenja po zahtevu 1, naznačen time, što se zatim hlađenjem na niskoj temperaturi i potom filtrisanjem o-slobađa belančevine.
3.	Oblik izvođenja po zahtevu 1 odnosno 2, naznačen time, Što zasićavanje sterilisa-nog začina kiseonika, koji se dobija iz u-duvanog vazduha, počinje na temperaturi od 70° C i traje do hlađenja na 28° C.
4.	Oblik izvođenja po zahtevu 1—3, naznačen time, što sq ugljena kiselina iz vrenja skuplja ii upotrebljuje se za obogaćenje ugljenom kiselinom gotovog pića, pri čemu se istovremeno na visokoj temperaturi isparljive materije ukusa i mirisa ponovo vraćaju piću.
5.	Postrojenje za izvođenje postupka po zahtevu 2—4, naznačeno time, što su na red postavljeni: sud (A) za taloženje, u kome se hladi začin radi izdvajanja belančevine, jedan filter (B) za uklanjanje belančevine, sterilizator (C) sa dovodom za svež vazduh, sud! (D) za vrenje, sud (E) za skupljanje ugljene kiseline, filtri (G, H) i sud (J) za ležanje i karbonisanje sa Berk-feld-ovim svečama od ilovače radi ravno-merne raspodele ugljene kiseline.
I))	Adpatent broj 10113.






i