KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 12 (5)
INDtISTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Juna 1929.
PATENTNI SPIS BR. 5984
I. G. Farbenindustrie Aktiengesellschaft, Frankfurt na Majni.
Posiupak za obradu materijala i za to potrebnih sredstava.
Prijava od 21. aprila 1926.	Važi od 1. avgusta 1928.
Traženo pravo prvenstva od 23. jula 1925. (Nemačka).
Pronađeno je da se mineralne ili veštačke nerastvorljive materije, kao pigmentne boje lakovi, čad, sumpor, barif, mineralna ulja, parafin i t. d. mogu obrađivati sa naročitim preimučstvom, kad se pri torne upotrebe aromatične sulfo-kiseline ili njine soli sa velikom moči kvašenja, naročitlo alkylirane, aralkylirane, cikloalkylirane, aromatične sulfo-kiseline, ili njine mešavine sa tutkalom, želatinom ili drugim supstancama sa oso-binama želatiniranja ili sa vrstama guma, koje su rastvorljive u vodi. Takve primese n. pr. korisne su u onim slučajevima gde se radi o što finijem dispregiranju materijala ili o direktnom dobijanju fino podeljenih materijala, kao n. pr. pri izradi ili spre-manju anorganskih ili organskih pigmentnih boja ili lakova, pri obradi fino izdeijene čađi, sumpora, barita i t. d. Pomenutim primesama vrši se vrlo fina raspodela do-tičnog materijala, što ima kao posledicu n. pr. kod pigmentnih boja povečanje produktivnosti.
Kao podesne sulfo-kiseline, kao primer, pominjemo:	izopropilirane naftalin-sulfo-
kiseline ili druge alkylderivate koji mogu sadržati jedan ili više istih ili različitih alifatičnih ili hidroarmatičnih ostataka, n. pr. butil-derivate, naftalin-sulfo-kiselina i drugih aromatičnih sulfo-kiselina, sulfo-kiseline kon-denzacionih proizvoda formaldehida ili drugih na most vezanih ugljovodonika ili derivata takvih, n. pr. kondenzacionih proizvoda (koji se nalaze u trgovini kao veštačke
materije za stavljenje) fenol ili naflalin-sul-fo-kiselina i formaldehid, proizvodi sulfira-nja antracenskih ostataka, zatim sulfo-kiseline, koje u jezgru sadrže hlogenske, nitro, hidroksil-amino-grupe ili više takvih sups-tituenata i pored toga, bilo u jezgru ili u supsiituentu ili u oba, jedan ili više alifatičnih, hidroaromatičnih ili aromatičnih ostataka, kao n. pr. diamil-naftalin-amin-sul-fo-kiselinu, benzil-sulfanil-klselinu i torne slično. Najzad su i takve sulfo-kiseline zgodne, koje se n. pr. dobijaju, ako se aldehi-di sa ugljovodonicima, koji sadrže sulfo-grupe ili aromatične ugljovodonike bez sul-fo-grupe, koji se ugljovodonici supstitaju ostacima ugljovodonika sa najmanje 2c atoma, — kondenziraju, a ako nema su!fo-gru-pa, ove se naknadno unose, ili što se u-nose kondenzacioni produkti iz aldehida, koji sadrže ili koji nisu substiiuirane ostacima ugljovodonika sa najmanje 2c atoma, pa se eventualno naknadno sulfuriraju. Kao podesni aldehidi ovde se smatraju: alifatič-ni aldehidi, kao n. pr. formaldehid, acetal-dehid i t. d. zatim aromatični aldehidi, n. pr. benzaldehid, benzaldehid-sulfo-kiseline, pol-yoksi-metaleni, paraldehid, acetali i f. d. Aromatični ugljovodonici, koji treba da se kondenzuju sa aldehidima, mogu se sups-tituirati alkyl—, aralkyl— ili aryl-grupama, ili prstenastim ostacima ugljovodonika, koji su zasičeni potpuno ili delimično vodoni-kom. Ako se upotrebljuju aldehidi, koji sadrže sulfo-grupe, onda se može počeli i
Din. 5.
sa aromatičnim ugljovodnicima, koji su bez sulfo-grupa, i izostaviti naknadno sulfurira-nje. Unošenje ostataka ugljovodonika sa najmanje 2 c atoma, može se izvesti na ma koji način. U mesto pomenutih sulfo-kiseli-na, mogu se u svima siučajevima upoire-biti i njihove soli.
Zatim je opaženo, da je kad kad vrlo korisna upotreba pomenutih sulfo-kiselina ili njihovih soli sa lepilom, želatinama ili drugim materijama želatinskih osobina ili sa u vodi rastvorljivim vrstama guma. Tak-ve smeše daju veliku korist n. pr. pri izra-di štamparskih boja, koje sadrže boje u vrlo finoj raspodeli.
Primer 1.
5 delova litol-šarlaha R (sravni G. Schultz, Farbstofftabellen, 1923. sv. I No. 73) u prahu zamese se sa rastvorom od 0,25 delova natrimove soli izopropilisane naftalin-sulfo-kiseline u 5 delova vode, našla se ovo koncentrisano testo melje sa 100 delova barita. Tako dobiveni lak u boji odlikuje se veliko m izdašnošću. U mesto natriumove soli izopripilisane naftalin—sulfo—kiseline može se upotrebiti so jedne od drugih aikaliranih n. pr. butiliranih sulfo-kiselina.
Primer 2.
15 težinskih delova naftola rastvaraju se u 500 volumenskih delova vode uz doda-vanje 13 težinskih delova natronove cedi od 40° Be i 10 težinskih delova kalcinira-ne sode. Ovom se rastvoru dodaju 10 težinskih delova natriumove soli izopropilisane naftalin-sulfo-kiseline, koji su rastvoreni u 50 volumenskih delova vode, i potom sipa na običan način dobiveni rastvor diaco-jedinjenja, koji sadrži 13.8 težinskih delova para-nitro-anilina. Boja se izdvaja it vrlo finoj podeli, kakva se ne može dobiti u is-toj finoči bez dodavanja pomenute natriumove soli ili pri upotrebi odgovarajuče količine turskog crvenog ulja. Umesto natriumove soli izopropilisane naftalin-sulfo-kise-line, može se upotrebiti so jedne od drugih alkyliranih n. pr. butiliranih sulfo-kiselina.
Primer 3.
30 težinskih delova na običan iz diacot-ranog 2.1 dinitranilina i ,7 naftola dobivena nerandžasto-žuta pigmentna boja, melje se sa 3,3 težinskih delova natriumove soli izopropilisane naftalin-sulfo-kiseline i 5 težinskih delova sulfo-kiselog natriuma sa rici-nusnim uljem. Dobivena pigmentna boja je znatno izdašnija od neobradene robe. Niansa boje ide više ka žuiom. 1 u ovom se slučaju može natriumova so izopropilisane naftalin-sulfo-kiseline zameniti kojom soli jedne od drugih gore pomenutih sulfo-kiselina.
U mesto gore pomenute robe u prahu može se i odgovarajuča količina iestaste
robe sušiti sa dispergirajuće dejstvujučim sredstvima i naknadnim mlevenjem, dobiti izdašna boja u prašku.
Zatim se može postupiti i tako, što se testasta boja u prisustvu dispregirajuče dej-stvujučih sredstava podvrgava obradi u centrifugalnim mlevionicama ili sličnim napravama, time se tako isto postiže vrlo znatno povečanje moči bojenja.
Primer 4.
300 volumenskih delova lepljivog 20% rast-vora mešaju se u 150 vol. delova vode sa rastvorom od 30 težinskih delova natriumove soli izopropilisane naftalin-sulfo-kiseline.
Ovoj se smeši uz živo mešanje dodaju 450 vol, delova minerainog ulja. Dobija se masa u vidu masti, koja utrta sa kolorani-ma, Jakovima u boji, pigmentima, čadžu i t. d. i razblažena vodom do podesne kon-sistencije, daje za grafičke svrhe, n. pr. dubotisku podesnu štamparsku boju, koja se ne odvaja.
U primeru nažnačeni odnosi količina mogu se menjati u širokim granicama, tako isto se mogu u meslo minerainog ulja u-potrebiii i druga ulja, firnaisi i t. d. iz grafičke industrije. Natriumova so izopropilisane naftaiin-sulfo-kiseline može se zameniti sa skoro istom količinom natriumove soli bitumirane naftalin-sulfo-kiseline N-diamil-naftilamin-sulfil-kiseline.
Primer 5.
300 delova vode mešaju se sa vodenim rastvorom 2.5 težinska dela izopropil-nafta-lin-sulfo-kiselog natriuma. U tako načinjeno sredstvo za emulsiju upuštaju se pod stalnim mešanjem 80 težinskih delova oleina, dok ovaj ne načini potpuno ravnomernu emulziju. Na o-vaj način dobivena emulsija može se kao iobi-čno upotrebiti n. pr. kao rastopina za predivo.
Primer 6.
10 delova neke 70% paste izopropilira-nog naftalin-sulfo-kiselog natrium pomešaju se sa 100 delova vode, pa se 'doda rastvor od 20 delova koštanog tutkala u 45 delova vode.
Dodavanjem 20 delova rastopljenog parafina, dobija se bela, žilava masa, koja daje s vodom trajne emulzije.
Patentni zahtev:
Postupak za obradu mineralnih ili vešta-čki nerastvorljivih materija kao pigmentnih boja, lakova, čađi, sumpora, barita, minerainog ulja, parafina i t. d., naznačen time, što se pri torne upotrebijavaju aromatične sulfo-kiseline ili njine soli sa velikom moči kvašenja, naročilo aikiiyrane, aralkylirane, cikloalkylirane, aromatične sulfo-kiseline, ili njine mešavine sa tutkalom, želatinom ili drugim supsfancama sa osobinom želatini-ranja, ili sa vrstama guma, koje su rastvor-Ijive u vodi.