KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 81 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 OKTOBRA 1938.
PATENTNI SPIS BR. 14268
Humoco Corporation, LouisviHe, U. S. A.
Usavršavanja kod spremišta i postupka za izradu istih.
Prijava od 12 aprila 1937.	Važi od 1 aprila 1938.
Ovaj se pronalazak odnosi na spremišta koja su podesna za izradu od materija-la koji se daju savijati, kao što su naprimer hartija, staniol i torne sl. kao i na po-stupak za izradu istih.
Medu ciljevima i predmetima prona-laska imamo iznalaženje: (a) novog spremišta ili omota u kojem proizvodi, a na-ročito higroskopni proizvodi kao što je naprimer duvan, mogu da budu zatvoreni i sačuvani neograničeno vreme bez primet-nih promena u stanju upakovanog proizvoda bez obzira na temperaturu, pritisak i vlažnost kojima je ovo pakovanje izleženo; (b) novog spremišta koje može da bude napravljeno iz jednog lista koji se sastoji iz jednog ili više slojeva savitljivih materijala kao što su naprimer hartija, staniol ili t. sl.; (c) spremišta ko je se može sa uspehom i brzo izradivati i zatvarati u velikim količinama i uz male troškove po-rnoču brzohodnih mašina i to tako da u stvari ni najmanje količine vazduha ili vlage ne mogu u njega uči ili iz njega izači; (d) novog spremišta izradenog od nepropust-ijivog lista koji se sastoji iz slojeva har-tije i staniola tako da površine presavije-nog lista ili t abaka koje leže jedna uz dru-gu budu učvrščene jedna za drugu da bi se dobili nepropustljivi Savovi ili sastavci; (e) novog načina za savijanje lista i istovre-meno zatvaranje površina koje se prekla-paju primenom toplote i pritiska da bi se na taj način dobilo pakovanje ili omot koji je u stvari nepropustljiv za vazduh i vla-gu i (6) iznalaženje novog postupka porno-ču kojeg meko spremište može da bude iz-radeno i hermetično zatvoreno bez upo-trebe pritiska koji bi rnogao zgnječiti sa-
mo spremište i njegovu sadržinu.
Gore navedeni a i drugi predmeti i nove odlike ovog pronalaska uvideče se jasnije iz sledečeg podrobnog opisa u vezi sa priloženim ertežima. Mora se, medu-tim, izričito naglasiti da erteži služe jedino u svrhu ilustracije i da nisu zamišljeni ni kao definicija niti kao ograničenje pronalaska, koje se mora tražiti u priloženim patentnim zahtevima.
Sl. 1 pokazuje slojni list sa podvijenim uglom jednog sloja, koji može da bude u-potrebljen za izradu jedne vrste spremišta ili omota obuhvačenog ovim pronalaskom.
Sl. 2 pokazuje izometrijski izgled tela dobivenog iz pomenutog lista prvom operacij,om savijanja i zatvaranja.
Sl. 3 pretstavlja podrobniji izgled u preseku u povečanoj razmeri pri čemu je presek učinjen po liniji 3—3 obeleženoj na sl. 2 s tim izuzetkom što je šav pokazan u , bližini ugla ovog tela.
Sl. 4 pretstavlja izometrijski izgled spremišta sa presavijenim i zatvorenim dnom.
Sl. 5 pokazuje delimično presečeni izometrijski izgled koji treba da prikaže jed-nu vrstil ivičnog Sava koji se može upotre-biti.
Sl. 6 je izometrijski izgled na kojem se vidi jedan deo spremišta sa jednim krajem zatvorenim prema ovom pronalasku.
Sl. 7 je izometrijski izgled koji prikazuje način presavijanja ušiju dobivenih prilikom zatvaranja jednog kraja.
Sl. 8 je izometrijski izgled gotovog spremišta.
Sl. 9 je izometrijski izgled koji na jed-norn delu i sa jednim poprečnim presekom
Din. 35.—
pokazuje način ko ji može da bude upo-trebljen za savijanje 1 zatvaranje lista da bi se dobilo cevasto telo pokazano na sl. 2;
Sl. 10 je izometrijski izgl-ed koji prikazuje jedan način koji može da bude upo-trebljen za podupiranje pomenutog teia i za presavijanje i zatvaranje jednog njego-vog kraja.
Sl. 11 pokazuje delove sa slike 10 u položaju koji oni imaju pri zatvaranju.
Sl. 12 i 13 pokazuju sredstva za presavijanje krajnjih delova spremišta posle za-tvaranja.
Sl. 14 je izometrijski izgled koji prikazuje sredstvo za podržavanje spremišta i njegove sadržine za vreme savijanja i za-tvaranja drugog njegovog kraja, a
Sl. 15 pokazuje uvečani poprečni presek izvršen po liniji 15—15 na sl. 7.
Ovaj pronalazak prikazan je u pro-pratnim crtežima, u vidu primera, u obliku paktivanja ili spremišta podesnog za pakovanje cigareta, ali se po sebi razume da pronalazak nije ograničen na pakova-nja pr.kazane veličine i oblika niti je u svojoj upotrebi ograničen na pakovanje cigareta ili duvaita. Spremiš te obuhvačeno ovim pronalaskom može da bude upotreb-Ijeno za ko ju bilo vrstu najraznovrsnije robe i tako je napravljeno da sprečava proizvode upakovane u njemu od upijanja vlage iz atmosfere kao i od odavania vla re ili drugih isparljivih sastojaka spoljnoj atmosferi kao i materija!ima koji sačinjava-ju sam omot. Omot može da bude izraden iz jednog jedinog lista od jednog ili više slojeva materijala, pri čemu izvesne njegove površine, u cilju koji če se docnije objasniti. mogu da budu obradene lepilom ili lakovima, pri čemu ovi posednji mogu da imaju skrivene lepljive osobine RO je dola-ze do izražaja upotrebom rasftvarajbčih sredstava ili toplote ili i jednog i drugog.
Pri izradi jedne vrste spremišta kuje pretstavlja ostvarenje ovog pronalaska može da se upotrebi pravougaoni list, na-primer onakav kao što je pokazan na sl. 1, pri čemu ovaj list, u prikazanom obliku, ima jedan ili više slojeva 15 vlaknastog materijala, kao što je hartija, položenog na jedan ili više slojeva 16 riehigroskop-nog i neporoznog materijala kao što su na primer tanki lističi olova ili aluminijuma. Slojevi od hartije sačinjavaju postavu ili podlogu za staniol i s obzirom na svojo veču čvrstinu ili jačinu na kidanje služe za pojačavanje i zaštitu manje čvrstog staniola. Lini je po ko jima se list 15, 16 savija da bi se dobilo gotovo spremište obeležene su isprekida-nim ili konstruktivnim linijama od A do F zaključno. Ako se želi ovaj list u cilju olakšanja savijanja može da bude izbraz-
dan ili izdubljen duž ovih linija.
Slojevi 15 i 16 mogu da budu učvrščeni jedan za drugi kojim bilo podesnim lepilom ali na prvom mestu takvim koje ima elastične ili rastegljive osobine, kao što su naprimer lepila koja se zalepljuju sredstvi-ma za rastvaranje, napravljena na bazi gu-taperke, gume ili supstanca koje sadrže lateks ili lepila koja se zalepljuju upotrebom toplote i koja sadrže klorirane smole kao svoju bazu, naprimer, obezbedujuči na ta j način da če ovi slojevi biti zadržani u prisnom dodiru prilikom savijanja lista u vidu spremišta. Ova lepila mogu da budu upotrebljena samo na jednoj ili na obema dndirnim površinama slojeva 15 i 16.
Najbolje je da sloj staniola 16 sačinja-\a unutrašnju površinu spremišta. pošto je staniol neproptlstljiv i nehigroskopan te piema torne neče upijati vlagu ili druge is-parljive delove sadržine spremišta niti če služiti kr 3 put ili kao fitilj na šavovima ili sastavcima za razmenu vazduha i vlage iz-medu ove sadržine i spoljne atmosfere. Za Spajanje onih delova lista 15, 16 koji se preklapaju kada se list savije u spremište kao i za zatvaranje niihovih krajeva tako da budd nepropustljivi. spoljna ili ’Z-ložena površina sloja staniola 16 najradije se unapred prevuče duž gornje ivice kao i duž jedne bočne ivice tankim suvhn slojevi-ma premaza 17 i 18 termoplastičnog lepila koji se zalepljuie upotrebom rastvarajučeg sredstva ili toplote, ali u ovom poslednjem slučaju samo pri takvoj temperaturi koja se nalazi dalek ) iznad one temperature kojoj če spremište obično biti izlo-ženo. Ovo lepilo treba da bude nehigro-skopno i da bude takvog sastava da se la-ko hvata zt staniol i da pretstavlja dobro vezujuče sredstvo kao u šavovima ili sastavcima staniola sa hartijom tako isto i u sastavcima staniola sa staniolom. dedno lepilo koje se pokazalo kao podesno jeste acetatni lak Du Pont No X-660-208 ili Reymonds Metals Com-pany acetatni lak No. TC-3. Ovaj naročiti lak pretstavlja sobom bistar lak koji postaje piastičan ili lepljiv pri temperaturama oko 175° C ili iznad toga, rieutra-lan je kad je suv, rastvara se u alkoholu ili acetonu i podesan je za lako stavi ianje na staniol u obliku tanke suve pokožice po-stupkom prevlačenia pomoču valjaka.
U pogledu debljine materijala upotrebi jenli u odnosu prema celokupnim dimenzijama spremišta zidovi spremišta od nekoliko slojeva pokazani su u prikazanom primeru samo na slikama 1, 3 i 15. U cilju štd veče jasnoče ha svinr ostalini slikama pokazani su obični jednostruki zidovi.
Pri pretvaranju lista 15, 16 u nepro-
pustljivo spremište ili omot uz istovreme-no umotavanje izvesne količine cigareta Hi drugih proizvoda prema novom postup-,ku ovog pronalaska ovaj se list prvo omota oko šuplje kalupne cevi 19 (sl. 9) po-frebnog oblika i veličine pri čemu nehi-groskopan sloj 16 leži uz ovu cev. Ova se cev izradi i ajradije od lima, čija je deblji-na u cilju veče jasnoče na crtežinta nešto preuveličana, i namesti se ili učvrsti na podesno vratilo 21, koje opet može da hude -oskrnjeno' u jednoj poKretnoj, -odnosno, obrtnoj glavi (na crtežu niie označena) pomoču koje kalup-na cev može da se obr-ce iz jednog položaja u drugi.
U ovde prikazanom izvodeniu prona-laoka list 15, 16 obuhvata cev 19 samo je-danput tako da se njegovi krajevi prekla-paju na mestu obeleženom brojem 20 tako da če termcplastična traka 18 zahvatiti površini! sloja harlije 15 na suprotnom kraju lista ko ja stoji prema njoj. Razumljivo je, medutim, da se za izradu tela 22 (sl. 2) može upotrebiti više nego jedan list sličan listu 15, 16 ili da se oko kalupne cevi može više puta obaviti jedan isti ali duži list, a ko bi se želelo čvršče telo od više sloje-va. List 15, 16 presavija se prvenstveno duž linija F tako da ivice tela 22 padnu duž ovih linija i da se krajevi 20 preklope približno na sredini jedne bočne Strane tela. Ovaj preklop, medutim, može da hude r;a bilo kojem željenom mestu obima tela, kao naprimer blizu njegove ivice ka-o što jč to pokazano na sl. 3. Zatim se na sastavak 20 siavi j pritisne izduženo gvožde za zatvaranje šava 23 koje može da se za-greva i održava na potrebno) temperaturi na bilo ko ji podesan način, naprimer pomočil električnog zagrevajučeg elementa ili grejača 24 spregnutog sa termostatom. '1 i p lot a gvoža 23 i pritisak koji ono vrši pri torne na sastavak dovoljni su da sa us pekom pr-ouzrckuju lepljenje sloja laka 18 izmečki preklopljenih krajeva lista 15, 16 i da ga utisnu u meduprostor preklopljenih površina zavarujuči na ta i način u suštini jednu površinu za drugu. Najbolje je da piitisak izvršen pomoču gvožda 23 bude dovoljan da sablje hartiju koja čini sastav-ni de-o lista, kao što je to označeno gustim senčenjem na mestu 25, obrazujuči na taj način kosi sastavak i prouzrokujuči lepljenje ivice staniolovog sloja 16 sa unutraš-nje Strane tela 22 za jedno mesto na njegovo) unutrašnjoj površini, kao kod oznake 26, dajuči na taj način ovom telu ne-preikidnu unutrašnju površinu od nepro-pustljivog j nehigroskopnog sloja staniola. Sabljanje sloja hartije 15 na mestu 25 u isto vreme znatno smanjuje njegovo delovanje kao neke vrste fitilja i prema torne •sprecava prelaženje vlage u spremište ili iz
njega preko ovog mesta sastavka.
Zatim se telo 22 p-omera u drugi položaj i pomeri na cevi 19 tako da ivični ded koji sačinjava površinu izmedu linije A i ivice B (sl. 4) i deo u obliku pantljike na obimu ograničene linijama A i C sa širino m jednakom polovini širine bočnog zida tela 22a vise preko spoljnog kraja po-menute cevi. Kada se telo 22 nalazi u ovom položaju uz bočne zidove 22a ovog tela primaiknu se aiati za podržavanje 27, 27 (sl. 10) tako da ravan spoljnih površina ovili alata prolazi kroz prevojnu lini ju C i ivicu cevi 19. Jedan par zagrevajučih i pritiskujučih nakovnja 28, 28 snabdevenih električnim zagrevajučim elementima ili grejačima 29 prilaze jedan drugom pod pravim uglom prema praven kretanja alata 27 kao što je obeleženo strelkama (sl. 10) i zahvataju slobodno viseči deo C-B bočnih zidova 22b te-la 22.
Daljini kretanjem nakovania 28 iz položaja pokazanih na sl. l0 -pantljika širine A-C na bočnim zidovima 22b presavija se. unutra preko užča cevi 19 da bi se na ta.) način napravic dvodeljni završni zid 30, 30 (sl. 6). Za vreme ovog presavijanja zidovi 22a presavijaju se napolje duž prevojnih linija C i ivični delovi A-B ovih zidova presavijaju se po linijama D dok se pantljika širine A-C na zidovima 20a presavija po linijama E. Na taj način kada nakovnji 28 dodu u položaje pokazane na sl. 11 pantljike A-C koje sačinjava ju dele ve zidova 22a biče presavijene u trouglaste uši 31, 31 (sl. 6) od nekoliko slojeva, ko j i strče napolje sa pome.nutih struna dok če suprotne polovine unutrašnje površine obima celog ivičnog dela A-B, prevučene termoolastič-nim laikom 17, biti pritlsnut.e iedna uz drugu otrazu juči pije mati višeslojni jezik 32 koji se pruža sredinem kraja tela 22 od jednog vrha trouglastog uva ili jezika 31 koje strči u stranu do drugog.
Pritisak izvršen na jezik 32 zajedno sa -toplotom koju nakovnji 28 prenose na njega zalepljuju premaz termoplastičnog lepila 17 koji se nalazi izmedu priljubljenih površina staniola u ovom jeziku sta-pajuči ili zavarujuči ove površine jednu uz drugu na dovoljnom otstojanju mere-nom po dužini tela 22 i zatvarajuči na taj način nepropustljivo jedan njegov kraj. Pošto nakovn ji 28 ne vrše nikaikav pritisak na široke bočne zidove ili na sadržinu tela koji bi imao težnja da zgnječi ili nabije iste za vreme zatv-aranja šava izmedu površina staniola u jeziku 32 u cilju obezbe-denja obrazovanja nepropustljivog šava ili sastavka može da se upotrebi znatan pri-tisak a da se time ni na koii način ne ošteti ili ozledi pomenuto telo spremišta ili njegova sadržina. Šta više pri up-otrehi velikih
pritisaka za obrazovanje dob nog šava po-menute prirode biče potrebno manije to-' plote i brzina kojom če spremište moči da hude napravljeno biče znatno uvečana. Sav staniola uz stani o 1 koji se na taj način debija i koji sadrži nehigroskopni termopla-" stični premaz 17 pretstavlja sobom takav sav koji zatvara jedan kraj spremišta i služi za sprečavanje blaženja ili ulaženja vlage ili vazduha iz ovog spremišta ili u njega. Utvrdeno je da se isti rezultat ne može postiči običnim neobradenim sastavljanjem hartije uz hartiju pošto je hartija higro-skopna i porozna i pretstavlja sabom put za razmenu vlage i toplote izmedu sadrži-ne spremišta i atmosfere pri čemu hartija igra uiogu fitilja koji sprovodi vlagu.
Da bi se nepropustljivost sastavka izmedu sastavljenih površina jezika 32 još bolje obezbedila i da bi se izbegla svaka niogučnost da ovaj šav bude razrušen relativnim klizanjem ili pomenanjem ovih površina, prilikom savijanja ovog jezika na način koji če malo niže biti opisan, ovaj jezik može da bude ulubljen duž jedne ili više uzdužnih linija 33, 33 kao što se vidi na sl. 5. Ovakvo ulubljivanje može da bude izvršeno istovremen-o sa stvaranjem jezika 32 na taj način što če radna površina jedneg nakovnja 28 biti snabdevena poti esnim ispupčenjima dok če površina dru-gog od ovih nakovanja biti snabdevena_ olucima koji če biti tako postavljeni da' saraduju sa pomenutim ispupčenjima.
Da bi jse kraj omota ili spremišta do-vršio jezici 31 i 32 presavijaju se na novi način da bi se kraj spremišta pojačao i da bi mu se dao čist i dopadljiv izgled. Za ovu svrhu telo 22 podržavano pomoču cevi 19 pomera se u novi položaj i trake 34, 34 koje se nalaze uz krajeve jezika 32 premazu ju se lepilom koje se zalepljuje bilo dejstvom toplote bilo dejstvom sredstva za rastvaranje bilo dejstvom jednog i drugog istovremeno. Trake 34 mogu da budu ot-štampane još na listu za vreme štampanja etikete ili, ako se to želi ovo može da bude izvršeno za vreme dek se listu daje oblik omota. Gvožde za presavi jan je 35 (sl. 12) čija je širina uglavnom jednaka širini zidova 22b prevlači se preko kraja spremišta u ravni paralelnoj ravni krajnjeg zida 30 da bi se na taj način jezik 32 presavio po prevojno} liniji A tako da njegov srednji deo legne na kra ju ji zid (sl. 15). Posle toga uši 31 i krajevi jezika 32 koji vise sa kraja presavijaju se za 90° (sl. 7) u ravan bočnih strana 22b pomoču jednog para gvožda za presavijanje 36, 36 (sl. 12) koji se kreču u ravni paralelnoj s a pomenutim stranama. Posle izvlečenja gvožda za presavijanje 35 i 36 jezici 31 presavijaju se unutra još za dvadeset stepeni (sl. 8) što
se izvršuje pomoču ploča za savijanje 37 (sl. 13) koje se približuju jedna drugo j osta-juči jedilom svojom površinom paralelni ravni krajnjeg zida 30: Trake 34 koje su premazane lepljivim premazom ima ju prema torne da se zalepe za srednji deo jezika 32 da bi time zadržale uši 31 i jezik 32 u p resa vi jenom položaju. Srednji deo jezika 32 može, ako se želi, takode da bude zalepljen za krajnji zid 30 ali ovo nije toliko važno.
Rada se na ovaj način napravi i za-tvori jedan kraj omota ovaj se napuni cigaretama 38 ili kojom bi'o dingom vrstom proizvoda, što se vrši kroz drugi, otvoreni kraj omota.
Najradije se. postupa ovako da se cigarete ili druga roba stavi u cev 19, koja je kruta, posle čega se delom več zatvore-no spremište skida sa pomenute cevi pri-tiskivanjem na robu a pieko nje na več za-tvoreni kraj omota, na onaj način koji je dobro poznat u štruci p a kovanja. Napunje-ni omot prenosi se u jedan stezač koT ga drži spolja, 39 (sl. 14), koji može da bude izraden iz dva dela da bi mogao čvrsto da stegne omot tako da ivični deo A-B i traka blizu ivice A-C na otvorenom kraju lela omota strči izvan spol.inog kraja ste-zača. Zatim se ovaj ivični deo i traka do njega presavijaju i zatvraju na isti način i upotrebom istih sredstava kao što su oni koji su bili opisani u vezi sa drugim krajem ovog omota. Po sebi se, metiutim, razume da se omot može napuniti posle skida n ja sa cevi 19 kao i pre ili posle stavkanja medu vilice stezača 39. Ako se želi preko kraja gotovog omota da se stavi traka ili marka premazana lepilom ko ju vidimo na sl. 8 obeleženu brojem 40.
Spoljna površina gore opisanog omota' može da ima na sebi kaikvu bilo otštam-pai u oznaku i može da bude prevučena tanr.om suvem pokožioom jako bleštečeg laka što če služiti poboljšan ju njenog spol jo og izgleda i učiniče sp od jun površi-nu ofpornom prema vlaži. Ako se misli u-potrebiti štampana oznaka i s ja jan lak on-da se oni najradiie stavliaju na spol jun po-vršinu sloja 15 lista 15, 16 pre no što se spremište napravi.
Razpme se da se slo levi staniola mogu zametaiti drugim nepropustljivim pre-vlakama.1 Unutrašnji ili nehigroskopni sloj gore opisanog spremišta može naprimer da se sastoji iz tankog lista vinilita ili od tankog suvog sloja kakvog podesnog laka. Medutim pri sadašnjem stanju ove st ruke lakov! nisu zadovoljavajučeg kvaliteta u pogledu njihove komercialne vrednosti i prema torne ne mogu da se srnatra-ju kao punovredna zamena staniolu.
Na ovaj način dobija se novo spremi-
Št e j rtov načiti njegove izrade iz jednog ili Više listova koji se sastoje iz jedilog ili više slojeva vlaknastog materijala polože-uih na.jedan ili više nepropustljivih slojeva, kao sto su staniol, lak ili t.sl. pri Čemu sil zidovi i šavovi ovog spremišta podešeui za sprečavanje prolaza vazduha i Vilage za-HValjujučj čemu sadržirta omota održava se u fabrično svežem stanju za duži period vremena bez obzira na klimatske prilike. Novi način' presavijanja lista u spremištu i njegovog zatvaranja omogučuje primenu velikih pritisaka i obezbeduje hermetičko ZatVaranje ne iZlažuči spremište i njegov u sadržimi nikakvim silama koje bi na mogle zgnječiti ili oštetiti. Spremište koje se ov-de pruža može se lako i brzo izradivati uz male troškove pomoču mašina koje rade velikoht brzinom a njegovi sastavci su jaki i trajni tako da nepropustljivost spremišta neče biti oštečena rokovanjem priliko m njegovog' rasturanja.
lako je ovde bio opisan i prikazan samo ograničen broj izvodenja ovog pnona-laska izrieito naglašujemo da se prohala-zak nesme smatrati time ograničen. Napni-rrter sloj štaniola ili drugog nepropiistlji-vog materijala može da se stavi sa obeju strana vlaknastog sloja 15 da bi se na taj način rta mestu obeleženom brojem 20 do-bio sastavak štaniola sa staniolom ili se p a k isti rezultat može postiči na taj način što če se šav 20 izvesti slično šavu 32 (sl. 15) i biče presavijen uz zid 22b, da bi se na taj način izbeglo prisustVo neravne Ivice sloja har ti je sa unutrašnje strane tela 22. Aiko se želi cela unutrašnja površina sloja štaniola 15 može da bude prevučena lakom. Način savijanja lista može taikode da se iskoriščuje i pri izradi spremišta ko-je nije rt ep Popustljivo ili se pak list može savijati na ovaj način da bi se dobio omot za druga pakovanja. Gde god su u pret-hodnom opisu upotrebljeni iZrazi spremište« i »ottiot«, isti su, kao i u priloženim zahtevima, zamišljeni da obuhvataju širi -nom svojih pojmoVa omot koji treba da sadrži robu koja je Zatvofena upotrebom drugih sredstava nego što je pomenuti o-mtit. U cilju olakšanja otvaranja spremišta bez cepanja materijala iz kojeg je ono izradeno suprotne polovine jezika 32 mogli da budu ostavljene he slepijene kod same Ivice B ili se na njemu mogu predvideti podesni nezaiepljeni jezici ili nastavci za koje potrošač može da uhvati da bi ra-stavio slepijene delove. Razume se takode da ako bi se to želelo jezici 31 i krajevi jezika 32 mogu da se iz položaja pokaza-ntig na sliei 12 priljube uz bočne zidove 22 d.
Nakovnji koji se upotrebljavaju p rili -kom savijanja moraju da budu tako izra-
deni da se izbegnu ostre ivice koje bi mogle doči u dodtr sa materi jalom, kao što je to i u crtežima naznačeno.
Prit-isak i toplota koji se upotrebljd-včtjti prilikOm izrade Šavova primenjujtl se; pod pravim uglovima prema telu spremišta bez štetnog uticaja na sadržinu omota. Potrebno je naglasiti da se postupak izrade omota izvodi rta takav način da se u Savovima izbegne višestruka debljina da bi se na taj način obezbedila nepropustljivost. Naročita pažnja privlači se na činjenicU da se staniol na ivicanta i čoškovima sa-liiog tela omota naiaZi pod pritiskom a ne pod istezanjem i da se na ta i način izbe-gava cepanje štaniola za vreme izrade što bi hiralo za posledicu gubitak nepropust-1 ji vos ti.
Industrija koja proizvodi cigarete naložila je više miliona dinara u maŠine iH pakovanje. Kada se spremište ili omot prema ovom pronalasku upotrebljava za ciga--rete, oVe mašine mogu da budu lizmenjene uz relativno male troškove bez, ikakve štele po svoju radnu sposobnost radi proiz-vodenja ovog omota. Sa ovim omotom iž-begava se, šta više, potreba večeg broja‘ listova materijala koji se sad običfto upotrebljava pri izradi omota za cigarete uči--led čega se smanjuju troskov! i znatno 0-lakšava otvaranje omota. Tako naprimef" jedna vrsta cigareta koja je danas u upd-trebi upotrebljava prvo jedan list hartije, koga opkoijava debeli list štaniola. Etiketa od hartije potpuno opkoijava staniol a oko etikete stavljen je sloj celofana. Pre no što bi se cigarete izvadile iz omota treba posebno počepati svaki omot a čebri odvujena sloja ne sačinjaVaju nepropust-ljiv omot. Kod ovog pronalaska jedan vi-šeslojmi list koji se daje lako otvoriti odt-žava sadržinu omota u fabrično sveže rti stanju izbegavajuči na taj način potrebo upotrebe omota od voštane hartije oko kartona, koji se danas tako često uootreb-ljava u težnji da se spreči gubljenje lako isparljivih sastojaka.
Druge izmene u pogledu VfeMčihe i oblika spremišta i materijala upotrebljenih za njegovu izradu mogu da budu učirtjend a da se time ne otstupi od svrhe i obima ovov pronalaska kao što je sad očiglednb za one koji su upučeni u štrukU. Priloženi patentni zahtevi ograničuju obim ovog pronalaska.
I;
Patentni zahtevi.
1.	Spremište kod kojeg su suprotfle ivice lista materijala sastavljene tako da obrazuju cevasto telo pravougaonog po-prečnog preseka i kod kojeg su izvesni de-lovii na krajevima cevastog tela presavije-
n: da bi se krajevi zatvorili. naznačeno time, što su delovi suprotnih bočnih zidova koji se -nalaze bar kod jednog kraja teka presavijeni unutra (duž linije C) da bi se na tom kraju dobio zatvarajuči zid iz dva dela koji stoji pod pravim uglovima prema bočnim zidovima (22b) ii suprotne polovine dela obima koji se nalazi uz po-ipenute presavijene delo ve zatvoreni su iepkom po celoj svojo j dužini tako da njihove unutrašnje površine stoje u medusob-p.om .dodiru obrazujuči na ta j način jezik (32) koji se pruža preko krajnjeg zida i presavije se tako da legne uz spremište.
2.	Spremište prgma zahtevu 1, naznačeno time, šco su naspramne polovine dela obima koji sačinjava jezik (32) na kraju spojene jedna za drugu po jednoj površini čija je širina približno jednaka polovini debljine gotovog spremišta.
3.	Spremište prema zahtevu 1 ili 2, naznačeno time, što izmedu pomenutog zalepljenog dela jezika 32 i ivice (B) mate-rijala postoji jedan nezalepljen deo.
. 4. Spremište prema ko jem bilo od prethodnih zahteva, naznačeno time, što su krajevi jezika presavijeni tako da stoje u dodiru sa srednjim delom jezika i zalepljeni su za isti.
5.	Spremište prema ma kojem zahtevu od 1 do 3 naznačeno time, što su krajevi jezika (32) k o ji se pruža ju izvan obima zida aa kraju presavijeni na niže uz bočne zidove spremišta. (sl. 8.).
6.	Spremište prema ma kojem od prethodnih zahteva, naznačeno time, što je iz-radeno od slojnog materijala koji sadrži bar jedan sloj (15) vlaknastog materijala i, bar. jedan sloj (16) nehigroskopnog materijala.
7.	Spremište prema zahtevu 6, naznačeno time, što sloj nehigroskopnog materijala sačinjava unutrašnju površinu zidova spremišta.
;	8. Spremište prema zahtevu 6 ili 7 na-
značeno time, što slojni materi jal sadrži bar jedan sloj (15) vlaknastog materijala bbar jedan sloj (16) metalnog staniola sle-pljene celim njihovim površinama.
9.	Spremište prema ma kojem zahtevu
■Qd: 6 do 8, naznačeno time, što su nas-pramni delovi sloja staniola, koji sačinjava unutrašnju površinu spremišta. u jeziku na kraju spremišta prisno spojeni, da bi se dobio nepropustljivi zatvoreni šav metala uz metal. . -	->-■ .
10.	Spremište prema ma kojem od prethodnih zahteva, naznačeno time, što su suprotne polovine onog dela obima koji sačinjava jezik zatvorene jedna za drugu pomoču termoplastičnog laika koji ima o-sobine lepljivosti.
11.	Spremište po' zahtevu 10, nazna-
rtfj /■
-r‘"vi - rt c. : '	-> ' '••••	1 "■
čeno time, što je cela unutrašnja površina materijala ud kojeg je spremište izradeno pokrivena suvim tankim slojem termoplastičnog laka koji ima sposobnost lepljenja.
12.	Spremište prema kojem bilo od prethodnih zahtev a,-naznačeno timd, sto je jezik ulubljen sa nekoliko linija (33) koje se pružaju duž njega.
13.	Postupak za izradu' spremišta naznačen time, što se list lisnatog''materijala' (15, 16) presavije i njegove se suprotne ivice (kod 20) spajaju, da bi se dobilo telo pravougaonog poprečnog preseka sa otvo-renim krajevima, pri čemu se delovi dvaju suprotnih bočnih zidova na širim strana-ma spremišta presavijaju unutra (duž linija C), da bi se dobio dvodelni krajnji koji stoji pod pravim uglovima prema bočnim zidovima, a suprotne polovine dela obima koji se nalazi uz pomenute presavijene de-love pritiskuju se jedna uz drugu i zalep-Ijuju se jedna za drugu po celoj njihovoj dužini tako da njihove unutrašnje površine stoje u medusobnom dodiru stvarajuči na taj način jezik (32) koji strči i sačinjava šav na ovom kraju posle čega se ovai jezik presavije i priljubi uz spremište.
14.	Postupak prema zahtevu 13 naznačen time, što se list materijala omota oko. kalupa (19) pravougaonog poprečnog preseka, suprctni krajevi materijala slepe jedan za drugi, da bi se dobilo telo sa otvo-! renim krajevima i ovo: se telo nodržava pomenutim kalupom za vreme dok se delovi dvaju suprotnih bočnih zidova presa-vija ju unutra za ugao od 90°, da bi se do-bjo krajnji zid i suprotne polovine sused-nog dela obima pritiskuju, sc jedna uz drugu da bi se dobio šav na ovom kraju.
15.	Postupak prema zahtevu 14 naznačen time, što se posle zatvaranja jednog kraja spremišta, isto, nakon što se napuni. podržava spolja pomoču stežača (39, sl. 14.) da bi se njegov drugi kraj zatvorio na isti način kao prvi.
16.	Postupak prema ma kojem od zahteva od 13 do 15 naznačen time, što se krajevi jezika (32) koji strče izvan obima krajnieg zida, zajedno sa trouglastiim uši-ma (31) dobivenim prilikom zatvaranja krajnjeg zida tela, koji strče ustranu, pre-savijaiu uz krajnji zid (dno) spremišta ili uz bočne zidove spremišta.
17.	Postupak po mako jem od zahteva
13 do 16, naznačen time, što se šavovi spre-mišta slepljuju na taj način, što se suprot-1 ni delovi materijala stisnu izmedu dvaju nasphamnih delova od ko jih se bar jedan.' (n.pr. 23 ili 28) zagreva.	';>
18.	Postunak prema zahtevu 17, na-i značen time, što se izmedu onih delova materijala koje treba slepiti nanosi sloj:
termoplastičnog prionljivog laka koji može da se osuši pre postupka zatvaranja.
19.	Postupak prema ma kojem od zahteva 13 do 18, naznačen time, što se sloj vlaknastog materijala i sloj staniola sjedi-
njuju da hi obrazovali lisnat list, koji se zatim savija da bi se dobilo spremište sa unutra postavljenim staniolom, dok se su-protni delovi Staniola slepljuju zajedno da bi obrazovali nepropustljivi šav.

FIG.5.
32
Ad pat. br. 14268