o©8ta* ”
Poštarina plaćena n^gotovou.^ ^
»Nič na vrata usmiljenja, na vrata pravice trkam, da se mi odpro na stežaj!* Tako je napisal Ivan Cankar v svojem »Hlapcu Jerneju*.
Zagreb, 29, septembra 1932,
Broj 40.
ISTRA
Poleain! Broj stoj! 1.50 Dinara
Usmiljenje je znak nemoči. Trela je da vzgojimo človeka, ki lo zmeraj in povsod trkal le na vrata pravice in da se mu bodo te odprle na stečaj.
GLASILO SAVEZA JUGOSLOVANSKIH EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE
»ISTKA« izlazi svakog tjedna u petak. — Uredništvo i uprava nalaze se u Zagrebu, Masarykova ulica 28. II. — Broj čekovnog računa 36.789.
Pretplata: Za cijelu godinu 50 Din; za pol godine 25 Din; za inozemstvo dvostruko; za Ameriku 2 dolara na godinu. — Oglasi se računaju po cjeniku.
JOSIP KERŠEVAM
(OB PETI OBLETNICI NJ EGOVE NASILNE SMRTI).
ZA POLITIČKU BAZU
Nije laka sudbina svih onih, koji moraju u emigraciju. Čovjek je kao biljka, koja uhvati korjenje u kraju u kojem je nikla. Teško je iščupati korjenje iz zemlje i presaditi ga nekamo drugamo. Po mislima i osjećajima araste čovjek sa svojom domaćom okolinom on je upravo sastavni dio njen, pa kada se dogodi da je mora napustiti čini on to vrlo teško, jer zna da se ne rastaje samo s domom, braćom, prijateljima, već i jednim dijelom samoga sebe. Premda mora često ostaviti svoj kraj za volju neke nejasne perspektive budućnosti, pouzdano zna tek toliko, da će u novom kraju naići na druge ljude i druge prilike, kojima će se morati prilagođivati. Emigracija nije seoba lastavica iz hladnijih krajeva u toplije. Malo ima onih koji iz puke želje za vagabundstvom sele iz jednog sjedišta u drugo. U najviše slučajeva ostavlja se zavičaj tek onda, kada u njem doista više nema opstanka i kada su ve,ć iscrpljene sve mogućnosti za održanje.
Sve zle strane napuštanja doma mora osjetiti i naša emigracija. Ne opet u tolikoj mjeri kao druge emigracije, jer smo došli među svoje sunarodnjake, braću s kojima nas ne veže samo jezik narodnosti, već^ i osjećaji. Ipak kolikogod se netko od naših snašao u novim prilikama, ne može se govoriti da mu je ovaj dom nadomjestio onaj stari. Mnoge nevolje, manje i veće tragedije, poznate samo u krugovima emigracije, pokazuju to jasno. One se sigurno ne bi desile, barem ne u tolikoj mjeri, _ kad bi se bilo moglo ostati kod svoje kuće.
Prva briga svakoga emigranta je da si u novoj okolini osigura barem nekakvu^ materijalnu egzistenciju. Pitanje materijalnog obezbjeđenja danas je u svijetu na prvom mjestu, a kod emigracije je to pogotovo. Od gladnog čovjeka ne može se tražiti da vrši svoju ljudsku i emigrantsku dužnost.^ Nekada se apeliralo na patriotske osjećaje i požrtvovnost ljudi i nije se mnogo vodilo računa o ekonomskoj poziciji pojedinca. Varka je, da tu ne postoji veza i ta varka mogla se održati samo u vrijeme kada se borba za svagdašnji kruh vodila pod daleko boljim uslovima nego danas.
Materijalno osiguranje medjutim ne smije nikako ipak postati glavnim ciljem emigranata. Taj cilj treba postići samo zato, da se uzmogne dobiti sredstva za izvršiva-nje zadaća koje se nameću jednoj emigraciji. Ne ulazeći sada u pitanje, koje su te pojedine zadaće, može se ipak reći da su orie isključivo političke prirode.
Kada bi jedini cilj naše emigracije bio stvaranje materijalne baze, onda se ona ne bi ni u čem razlikovala od onih periodičnih istarskih emigracija, kada se za gladnih godina selilo u Ameriku. Tu leži za našu emigraciju najveća opasnost. Kada se netko odveć dobro snađe u novoj okolini, znači da joj se potpuno prilagodio, da je izgubio značajke koje je prije imao i da je zadobio nove od onih ljudi kojima je došao. Lagodan život i nikakve veće brige mogu uroditi apatijom za sva naša emigrantska pitanja. Kod nas se to već desilo ne u jednom, ne u mnogo, nego u odveć velikom broju slučajeva. Više nego desetgodišnji period naše emigracije išao je tome u prilog. Sva naša pojedina društva i čitava emigracija postavljaju pred sebe previše prosvjetnu i socijalno-karitativnu svrhu.. Nije doduše pravedno, ako je netko protiv takvog društvenog rada, ali je još manje pravedno, ako se prema političkim pitanjima pokazuje najveći desinteresement.
Šire mase su kod toga malo krive. Na drugima je krivnja, da nakon tolikog vremena i nakon toga što je Savez ušao već u drugu godinu svoga postojanja, nismo čuli izjava u političkom pravcu, ne barem jasnih tako da bi mogle zadovoljiti. Nećemo biti pristrani, da kažemo da je to propust jednoga ili dvojice. Propust je to mnogo njih, velikog djela emigracije, naročito intelektualaca, i zato je stvar u toliko teža. Ne mislimo da se naša politička orijentacija, koja u koliko se tiče naših krajeva pod Italijom može biti samo internacionalna, mora stvoriti odozgo tako reći oktroirati sa strane emigrantskih foruma. Ona se uopće ne može stvoriti putem Saveznih cir-kulara, nego radom najpozvanijih i najsposobnijih pojedinaca i temeljitim diskusijama unutar emigrantskih redova. Dosada se to nije činilo. Čitavo političko opredjelijva-nje naših ljudi bilo je preko raznih ovdašnjih stranaka. Ne možemo, a da sa i malo ironije ne pomišljamo na strančarska opredjeljivanja onih, koji su se kod toga potpuno . angažirali ostavljajući naše pitanje sasvim po strani.
Politička baza mora postati najglavni-jom. Ne bude li tako znači da čitavom našem pitanju odričemo politički karakter, jer ga ili ne spoznajemo ili ne priznavamo takovim. Iz toga mogu za našu emigraciju proizaći takvi zaključci, da je teško zamisliti kobnije.
Istra, Trst i Gorica jesu politički problem.. Političkim paktovima je došlo do sadašnjeg'’- stania. dobro smišljenim političkim
Nepregledna je vrsta vseh tistih naših ljudi na katere ja padla fašistična gorjača. V tisoče gredo številke onih, ki so bili pretepeni, aretiran; in zaprti; v stotine gredo številke naših konfinirancev in obsojencev posebnega sodišča. In v tem velikem trpljenju polmiljonskega naroda so padale in še padajo krvave žrtve in množe se v naši
zgodovini črni križi. Poleg petih velikih križev, ki segajo tako visoko v nebo, da izzivajo njegovo maščevanje nad krivičnimi krvniki, je še cela vrsta križev. Čitajmo imena na teh križih: Bajc, Gropajc, Kerše-van, Štrancar Sabadin, Babič. Tornič. Tušar. Berce, Rubinič, Cvek, Repulus, Štefančič, Filipič. Bonin, Bregant in še mnogi drugi. To niso imena vodilnih politikov, ne imena advokatov, duhovnikov in učiteljev. Imena so to naših priprostih istrskih in vipavskih kmetov, idrijskih rudarjev in tržaških težakov. Vsi ti so padli pod fašističnimi streli, razmesarjeni od fašističnih bodal in do smrti pretepeni od bičev črnih rabljev. Povdarjamo da so to mučeniki našega ljudstva, našega priprostega delovnega ljudstva v Julijski Krajini, ker baš ti črni križi pričajo in kričijo v svet, da ie laž. da bi bilo jugoslovensko ljudstvo pod Italijo zadovolj-
sistemom upravlja fašizam te krajeve i naposljetku politički su uzroci naše emigracije. Pa i tamo gdje su ljudi naoko samo iz ekonomskih razloga bili prisiljeni na emigraciju, bilo je stvarno iz političkih. Fašizam vrlo dobro zna, da ekonomski slabi ne opiru se toliko kao ekonomski jaki. Ekonomsko uništenje je prva etapa i najbolji način za postignuće političkog cilja.
Same prilike u svijetu traže od nas da si izgradimo potpun politički nazor. Obmana je da je dovoljno kada se kaže da smo svi iz istoga kraja pa da već zbog toga imamo iste ideale. To su prazne riječi, jer se vrlo malo pitamo jesu li nam ideali doista jednaki, jesu li nam jasni i jesu U suvremeni. Da ifnamo svoje ideale, da nas sentiment veže uz naš dom, romantika je, koju treba nadvladati. To je malo da se orijentiramo u prilikama, kada je potrebno pokazati više političke zrelosti, više razuma, a manje sentimenta.
no in da so »le obupani advokatje, duhovniki in učitelji» proti Italiji. To gorostasno laž italijanska časopisja jasno neizpodbitno in krvavo-tragično izpričavajo grobovi mučenikov, ki so vsi izšij iz vrst priprostega naroda. Naj vedo laški časnikarji, da ie glas krvi močnejši od glasu tiskarskega črnila.
Josip Kerševan! Rojen v Gradišču pri Prvačini 19. marca 1883 je bil mož, v katerem je bila združena priprostost našega vipavskega kmeta z naravno zdravo intele-genco, ki je baš v našem podeželskem ljudstvu tako pogosta. Jasno je, da je bil mož tako harmoničnega značaja, obdarjen še z globokim nacionalnim čustvovanjem steber našega narodnega pokreta v svoji vasi in okolici. Sai ga vidimo že pred vojno rsa delu za ustanovitev »Sokola« v Gradišču in tudi kot njegovega starosto. Visoko cenjen v sokolskih vrstah je bil izvoljen tudi za podstarosto goriške sokolske župe. Med domačim ljudstvom je užival popolno zaupanje, ki se je izrazilo v njegovi izvolitvi za podžupana. Po okupaciji naših krajev po itaijanih je moral kmalu pričeti svojo pot na Golgoto. Dne 5 julija 1921 se je zbiral narod v cerkvi v Prvačini. da proslavi god slovenskih apostolov sv. Cirila in Metoda. Vojaštvo je hotelo naše pooožno ljudstvo razgnati; a to se ni dalo motiti v svojih verskih In narodnih čustvih. Vojaštvo je uporabilo silo in pričelo streljati v naše mirno in neoboroženo ljudstvo.
Od krogle zadet v hrbet je Josip Kerševan omahnil. Ni umrl. Krepka vipavska korenina je premagal smrt, a bil je zaznamovan za pot na Kalvarijo. Neprestano so ga laške oblasti nadzorovale; neprenehoma so ga šikanirali in napravili so mu mnogo hišnih preiskav. 29. septembra 1927 je šel po opravkih v Gorico in zvečer se je vračal s kolesom domov. A domov ni pr,-šel. Našli so ga v Volčji dragi na cesti nezavestnega. ranjenega na sencih, na vratu in za ušesi. Prepeljali so ga v bolnico v Gorico. Ni se zavedel in 30. septembra je umrl: zap.sal je svoje ime v zgodovino našega mučeništva. Vdova ie bila pozvana h karabinerjem, kjer ji je brigadir zaukazal da mora povedati vsakomur, ki bi se za to zanimal. da je njen mož umrl radi padca s kolesa. Nato je bila pozvana še na kvesturo v Gorico m tam so ji zapovedali isto. Mislimo, da so s temi zapovedmi sami izpričali svojo krivdo!
Josip Kerševan! Mučenik našega trpečega ljudstvo, ti si dotrpel.
Tvoj grob pa naj bo skupno z grobovi Bajca in Štrancarja stražar naše lepe, sončne vipavske doline; da bo ostala zvesta znoju našega ljudstva, da oo ostala zvesta Tvoji krvi.
Premalo je i to kada kažemo da smo principijelno protiv fašizma, kada kod toga stanemo i ostajemo ne izvodeći sve posljedice, koje proizlaze iz takva stava. Ne treba osobite dalekovidnosti da se kaže da se tek antifašizam može suprotstaviti fašizmu, ali znati to samo konstatirati neoprostiva je bezbrižnost i polovičnost.
Naša je stvar pitanje slobode i to ne neke specijalne naše, nego pitanje ljudske slobode uopće. Sloboda se najviše uskraćuje baš narodnim manjinama sa strane fa-šizama, koji se pojavljuju u ovoj ili onoj formi. Naš stav mora biti na strani antifašističkih elemenata i na strani manjina koje -se protiv tuđeg nacionalnog šovinizma ne bore u ime vlastitoga. Tim se putem ne bi išlo ni korak dalje. S fašizmom protiv fašizma znači okretanje u krugu gdje se uvijek dolazi na isto.
Svjetski fašizam je onaj koji muti odnose među narodima i podržava takvo sta-
Ta dogodek jasno priča o razmerah ki vladajo v Italiji, kako je ljudstvo nezadovoljno ter kakor sovraži vse kar ie fašističnega. Je pa tudi lep primer kako narava sama plačuje narodno. izdajstvo.
KAKRŠNO ŽIVLJENJE TAKŠNA SMRT.
Dekani, septembra 1932. Znani vohun, izdajalec in fašist v Tinjanu, Andrej Zajc se je ponesrečil. Pri vožnji v Koper so se mu splašili konji, padel je pod voz, zadobil težke rane ter podlegal poškodbam. Andrej Zajc je v dekanski občini dobro poznan slepar in fašistični vohun. Po njegovi iškarjotski zaslugi js precej zavednih vaščanov videlo zidove ječ in več domačij slišalo godbo dražbe-nega bobna. Kakor se čuje, ljudstvo ni moglo pozabiti nasilj, katera jim je prizadejal. Za prvega majnika so na njegov grob zasadili rdečo zastavo in spomenik so pomazali z blatom. (Mos).
ČETIRI MJESECA ZATVORA ZBOG UVREDE MUSSOLINIJA
Trst, septembra 1932. Milicionerski ka-poškvadre Candelli i Venti te milicioner Alesani u okolici Doline naišli su u noći 4. juna na Ivana Kralja, starog 58 godina. Uhapsili su ga, jer je navodno vikao: »Abbasso Mussolini!« Milicioneri kažu, da je on odmah, kad su ga uhapsili priznao, da je to viknuo. On je čak rekao, da je vjeran svojoj staroj ideji, pa makar ga 1 objesili. Odveden je bio u zatvor i predan Specijalnom Tribunalu u Rimu- Ali u Rimu su pronašli, da bi tu stvar imao da riješi obični sud. pa je Kralj bio vraćen u Trst. Bio je sudjen najprije na preturi i dobio je sedam mjeseci zatvora. Kralj je apelirao i sad je bio pred apelacionim sudom, koji ga je osudio na 4 mjeseca zatvora radi uvrede Mussolinija.
OSUDE ZBOG PRELAZA GRANICE
Rijeka, septembra 1932. — Riječka pretura osudila je Viktora Riga Ivanovog iz Dobrovice, starog 19 godina, na 3 mjeseca zatvora i 2000 lira globe uvjetno, Vje-kosiava Šeblina Matinog, starog 24 godina iz Sv. Petra u Šumi na 4 mjeseca zatvora i 2100 lira globe, Josipa Žujevića. starog 24 godine, iz Pazina na 3 mjeseca zatvora i 2000 lira globe, Mariju Flerc-Starc Ivanovu, staru 49 godina iz Lokve, na 3 mjeseca zatvora i 2000 lira globe uvjetno, Vjeko-slava Rustjana Liberatovog. starog 24 godine iz Pazina, na 4 mjeseca zatvora i 2100 lira globe, Vjekoslava Zovića pok. Martina iz Pazina, na 4 mjeseca zatvora i 2100 lira globe; Ausoniju Tuhtan, staru 19 godina, iz Pazina na 4 mjeseca zatvora i 2100 lira globe.
ARETACIJA V ČEŽARJIH
Cežarji pri Kopru, septembra 1932. Po prvem avgustu so aretirali v čežarjih nekega vaščana češ, da Je zasadil štirim domačinom, ki so znani fašistični delavci, rdeče zastave na njive. (Mos).
ARETACIJA V PODGRADU.
Podgrad, septembra 1932. Pri zadnjem navalu na županstvo je bilo aretiranih precej domačinov. V Podgradu in okolici (Javorje)) so pridržali v zaporu okrog 12 ljudi. Govori se, da bodo izročeni izrednem sodišču. (Mos).
JOŠ JEDNA ŽRTVA FAŠIZMA.
Opatija, septembra 1932.	16. o. mi.
izvršio je samoubijstvo čuvar opatijskog groblja, ostavljajući iza sebe ženu i petero sitne djece. Konmjančić Ante, kako se zove nesrečni samoubica, ostavio lo jedno pismo upućeno nekolicini opatijskih, fašista u kome ih krivi za svoju smrt. U pismu je pored ostalog iznio, da se ubija stoga, što nije mogao da gleda da njegova, porodica ostane bez hljeba. On je medjutim .otpušten iz službe stoga što nije bio.fašista i našao se tako u najočajnijim prilikama bez ikakvih sredstava za život, što ga je natjeralo na taj očajan korak. To je, međju tolikim hiljadama, još jedna žrtva fašizma u Istri.
nje. Tu internacionalnu potporu ima i talijanski fašizam; bez nje bio bi on slabiji, nego što jest. Obratno: kada bi čitava Evropa bila antifašistička, ne bi talijanski fašizam mogao da se uzdrži.
Ako iz gornjih pretpostavaka ne izvede naša emigracija pravilne političke zaključke, iznevjerila se sebi i svome narodu. Politički su uzroci pokrenuli naše pitanje i stvorili ga internacionalnim, pa zato i njegovo rješenje može biti samo političko. Baza emigracije treba da je tu položena. Ako naša emigracija nema političke misije, onda uopče nema nikakve i tu ne može pomoći rad ni na kulturnom ni na socijalnom polju.
Stojimo iza jednog vremenskog perioda u kome nismo izgrađivali svoju političku orjentaciju. Hočemo li da nam ostane takva bilansa svake godine? Od odgovora na to pitanje zavisi sve.
Malko Bojni 6.
KAKO SVR5AYÀJU NASI RENEGATI
Opatija, septembra 1932. Kako čitamo u riječkoj »Vedetti« ovih dana osudila je opatijska pretura nekog Leopolda Stima na mjesec dana zatvora i 8.000 lira globe radi izrugivanja talijanskoj državi. Dogo-djaj se odigrao u Hotel Quarneru odnosno u Kursalonu. Štirn je sjedio sa svojim društvom i nakon što je popio nekoliko čaša wiskia i dvije boce šampanjca pozvao je konobara da plati. Kad mu je ovaj predložio račun Stirn je počeo da galami i da vrijedja talijansku državu, vlasti i t. d. Za susjednim stolom sjedio je jedan potpukovnik, koji je čuvši te uvrede, pristupio R. Štirnu, opalio mu šamar i prisilio ga da u sav glas tri upta vikne »Živjela Italija«.
Interesantno je znati ko je taj Stirn ili Štirn kako se prije zvao. Otac mu je iz Kamnika u Kranjskoj a majka rodom iz Voloskog po imenu Rajčić. Dakle prisni Hrvati-Slovenci. Otac mu je bio veliki patriota i nacionalista te je čak ako se ne varam bio i barjaktar sokolskog društva u Kamniku. Medjutim djeca t. j. taj Leopold i još dva brata »purissimi Italiani«. Niko nije bio veći Talijan nego taj Štirn. On je bio poput onog »Žvanuta« u »Zastava na vjetru«. Lovio je opatijčane i dova-
đao ih fašistima u ruke i zahtijevao od opatijčana da viču »Živila Italija«. Eto to je bio Leopold Štirn i braća mu. A sada? Valjda mu je već dojadila »majčica Italija«. Sada ga drugi sile da on viče i to još tri puta, pa još i šamar. Baš krasnu si je sudbinu skrojio »purissimo Italiano Štirn«. Mislim da netreba daljnjeg komentara, nego samo možemo čestitati onome gospodinu potpukovniku za šamar. — L.
DVA SLOVENCA-MILICNIKA UBITA V ITALIJI!
Gorica, septembra 1932. Kot znano, ima tudi naš mali narod med seboj nekaj ljudi, ki so pripravljeni za mal denar, prodati očeta in mater ter svoj narod. Zopet so drugi, nekaki omahlivci, neznačajneži, kateri samo radi koščeka kruha služijo tujcu.
Med te slednje spadata gotovo tudi Kolenc Jože iz Lokve in neki Erjavec iz Trnova pri Gorici, ki sta bila oba pri gozdni milici v Italiji. Poročajo nam da Je bil Kolenc Jože ubit od treh strelov v Cecini (Toscana) kjer je bil v službi. Enako je bil ubit tudi Erjavec. Družini obeh ubitih so se vrnili domov.
SONČNA VIPAVSKA — ČRN PEKEL
Italijanski fašizem tlači in davi našega ubogega vipavskega kmeta z vsem besom .n krvoločnostjo svoje zločinske duše. Ne zadostuje da je Italija s svojim davčnim vijakom uničila najbolj cvetoča posestva, da je iz naših trdnih kmetov napravila skoro berače. Na vse načina nas skuša ub.ti popolnoma, uničiti nam vsako vero v boljšo bodočnost, priučiti nas suženjstvu. Davki so ogromni. Za voz moramo plačati 50 lir davka, za konje 15 lir, od krave tudi 15 Lr, od teleta 10 lir in od psa 17 lir. In to niso vsi davki, niso še vse »tasse«. Saj jim ne vemo več imena in pomena, toliko j.h je. A k gospodarskemu zatiranju se priključi še sil-nejše, hujše. Neprenehoma iščejo in stikajo po vaseh, da bi našli kaj sumljivega. Sred. temne noči se pripeljejo z avtom v vas in kmalu zažvenketajo šipe na oknih. Naše ljudstvo, ki dobro ve kaj pomeni to izzivanje stisne pest,, stisne zobe in molči. Ves gnev se mu zbira v srcu. Zločinskih iziva-čev pa nihče ne kaznuje, nihče ne išče. Noč jih je dala, noč jih je vzela. Še k orožnikom ne gre nihče tega naznan.t. Čemu? Saj karabinjeri dobro vedo za imena izivačev. _ Ker z izzivanjem ničesar ne dosežejo, so v Ložah pri Vipavi ponoči .zobesili dve zastavi: eno slovensko in eno avstrijsko (!). Drugo jutro so aretirali 18 fantov domačinov. Mogoče so jih pozaprli še več. a tega ne moremo poročati natančno, ker je mogoče. da se tud, ostali, ki so izginili iz vasi skrivajo.
Tudi pri naših verskih opravilih nas ne pusti v miru. Nà veliki šmaren 15. avgusta se je v Logu zbralo verno vipavsko ljudstvo na božjo pot. Fašisti pa so prodrli med mirne vernik s pretvezo, da iščejo nekega fanta, ki se je z njimi sprl. Ker tistega niso našli, so se spravili med druge. Polovili so nekaj okrog 20 fantov in mož, pretepali jih po hrbtu in glavi in nekaterim izbili zooe. Celo popolnoma sleči so se morali nekateri in so jih nato nage zbadali z noži in bajoneti. To je dvatisočletna kultura!
Takim in še hujšim mukam je izpostavljeno naše brezpravno ljudstvo in le čudno je, da ni že od muk. strahu in groze vse znorelo.
AVENANTIJEV »ATENTAT« NA AVE-NANTIJA.
Gorica, septembra 1932. — Več smo u posljednjem broju »Istre« javili, da je u Gorici počinjen jedan misteriozni »atentat« na federalnog fašističkog sekretara za Goričku pokrajinu Avenantija. Bilo je to u noći 5 septembra. Čitava Gorica govori o tom »atentatu« i njegovim motivima. Poznato je, da je Avenanti najsretniji kad može progoniti Slavene. To mu je najveći užitak i u tome su sve njegove zasluge. U posljednje vrijeme nije učinio ništa naročito, pa se pobojao, da bi mu se mogao položaj poljuljati. I izmislio on atentat. Njegov stan nalazi se u Via Leopardi, a nasuprot je crkva Srca Isusova Dao je da se pred crkvu postavi jedna neopasna bomba. To više nije u Gorici nikakova tajna. Avenanti je želio, da tom bombom opravda novi politički teror, ali je »misterij« ovog »atentata« i previše brzo postao očit i svi ismjehavaju Avenantija.
KARDINAL ASCALESI VELIČA MUSSOLINIJA
Trst, septembra 1932. — U Napulju je održan koncil biskupa za onaj kraj Italije. Tom prilikom priredjene su razne svečanosti, pa tako i jedno veliko primanje u napuljskoj općini. Kardinal Ascalesi održao je pri tom zanosan govor, u kojem je veličao fašizam i Mussolinija. Ascalesi je izrazio svoju zahvalnost fašizmu za obnovu Italije i naglasio je: »Htio bih, da ovi osjećaji moje zahvalne duše budu poznati Onome, koji je prozvan »Čovjekom Providnosti«, onome, koji jakom rukom vodi Italiju putem discipline i reda i kojeg će historija' proglasiti obnoviteljem Domovine*. — Ovaj je govor kardinala Ascalesia donijela čitava fašistička štampa na vidnom mjestu kao dokaz, da izmedju fašizma i crkve vladaju najsrdačniji odnosi.
PULA U KATASTROFALNOM STANJU
Pula, septembra 1932. — Opet čitamo u puljskom dnevniku »Corriere Istriano« tužbe zbog vrlo lošeg stanja puljskih ulica i cesta. U jednom člančiču ovih dana bilo je otvoreno rečeno, da su ulice u samom gradu u takvom stanju, da su opasne za život čak i pješaka... Dotle je doveo fašizam ovaj naš grad.
NAŠ NAROD NA BUZEŠTINI I CRKVA
Buzet, septembra 1932. — U posljednje vrijeme bilo je u »Istri« već nekoliko puta govora o crkvenim prilikama na Bu-zeštini. Sad vam javljamo još jedan detalj interesantan za prilike u ovom kraju. Pred nekoliko dana pošli su crkveni starješine iz Vrha Anton Sirotić (iz Vrha) i Mate Šćulac (iz Lukšići) da pobiru pšenicu, koju seljaci daju župniku- Buzetski dekan Vas-coto nahuckao je fašiste da ih progone, a čak su i karabineri intervenirali i nisu im dozvolili da pšenicu pobiru, nego su ih još i maltretirali i zaprijetili im, da će ih zatvoriti. Novi svećenik, koji je došao nedavno u Vrh nije po volji fašistima a niti dekanu Vascotu i već ga kane onemogućiti. Svećenik Branca iz Sovinjaka tužio je don Šibenika, da u kući govori sa svojima — slovenski...
ŠTO SE SPREMA U IDRIJSKOM RUDNIKU?
Idrija, septembra 1932. — U posljednje vrijeme šire se zaprepaštujući glasovi o idrijskom rudniku: jedni govore o velikoj redukciji radništva, drugi o redukciji radnih dana, treći o potpunom zatvaranju rudnika. Prilike su u Idriji vrh teške, a eto očekuje se i gore. —
i -c
MOC FAŠIZMA IN STATISTIKE
Fašisti se zelo rad} ponašajo pred svetom s statistikam1 članov, ki so vpisani v njihovi stranki. So to one bombastične številke pripadnikov »Dopolavora«, »Avanguar-dije» in »Ballila«, ki segajo v m'lijone. če jih človek pregleduje, bi si moral misliti, da ima vsaka družina človeka, ki pripada fašističnim organizacijam. Zato so se njihovi listi ponašali s sklepom, da v stranko ne sme vstopiti nihče več, češ, da vsi. ki se res čutijo fašiste, so se še zdavna morali vpisati. Takih, ki do sedaj niso opravili svoje najmanjše dolžnosti, to je pristopa, stranka ne mara. Vpis je bil dovoljen samo v mladinsko »Ballilo«, kateri so potem z doraščanjem prestopali v avanguardijo in milicijo ter dopolavoro. Zadnji čas pa so zopet začeli z agitacjo, ker menda rabijo še drugih članov. Njim je pač vseeno ali je član dober ali ne. samo da poveča število in plačuje članarino ter drugo, pa je dobrodošel.
Z ozirom na te številke trdijo, da niso več stranka pač pa narod — celokupen narod. In slišali so se celo glasovi, da se iz uradnega naslova »Partito nazionale fascista« črta beseda »partito«.
Gorje onemu ki ustvari mnenje o moči fašizma samo na podlagi teh številk! Ni čuda torej, da v mednarodnem tisku večkrat čitamo navdušene članke o masi, k; stoji na strani črnosrajčnikov. Ni čuda, da se mnogokrat ustrašijo teh številk tudi naši ljudje v Jul. Krajini in celo naši emigranti. Je to eden glavnih vzrokov, ki žene naše ljudi v oni nezdravi pesimizen, ki se na škodo nam, pa tud; na škodo resnici, širi med ljudstvom, tako. da mnogi že obupajo in ne vidijo več izhoda.
Resnica je k sreči drugačna in mnogo zadovoljivejša. Koliko je pravih fašistov je danes najtežje ugotoviti, če pa tem statistikam odvzamemo povečanja in zaokroženja, ki ga izvajajo nekontrolirani statisti, vse
one člane, ki so prisiljeni, radi gospodarskih razmer, da so vpisani in ki so po prepričanju vse prej kot fašisti ter vse one, se v stranko vpišejo radi brezbrižnosti in le zato. da imajo ljubi mir pred njo, nam ostane zelo malo, pa prav zelo malo onih, k; so res fašisti po prepričanju.
Navedli bomo samo en primer, ki nam jasno kaže, v koliko je fašizem res izraz naroda, obenem pa kaže tudi kako zna fašizem skrivat; pred javnostjo število svojih nasprotnikov v notranjosti Italije:
Naši čitatelji se še spominjajo onih procesov. ki so se vršili začetkom pretečenega leta iz Bologne ;n pokrajine Romagna. Bilo je aretiranih okrog 55 ljudi. Bila je to vse ena skupina, da pa bi jo posebni tribunal obsodil skupaj, bi bilo preveč očlvidno, zato so jo razdelili po skupinah in jih obsodili eno za drugo z daljšimi presledki. Med njimi je bilo mnogo — fašistov in celo par mi ličnikov. Med aretiranci je bil fantič, ki priznal, da je pripadal komunistični stranki ter navedel svoje voditelje in priznal, da je za «rdečo pomoč« plačal okrog 15 lir. Na procesu je bil oproščen radi pomanjkanja dokazov! Mnogo takih pa niso hoteli niti aretirati, ker sicer b; ih bilo preveč in bi deželi napravilo še več hrupa. V istem procesu je zanimiv tudi slučaj nekega voditelja celice, ki je sprva vse tajil; ko pa so ga dovolj pretepi; je začel naštevati od njega odvisne člane. Ko jih je naštel 17 je komisar zatulil: »Finiscila, se no mi metti dentro tutta la Romagna!« (Končaj, sicer mi spraviš v zapor celo Romagno). m ni hotel več slišati naslove drugih. Od teh 17 so aretirali devet članov in obsodili pet. — In vendar je to rojstna dežela duce-ja, ki pa je svojim »Paesanom« le malo zadovoljna!
To je le en primer. Koliko je pa še drugih? So to edina sredstva za spoznati moč fašizma in če bi poznali vse, bi si napravili o njem drugo sliko!
GLASOVI IZ ĆIĆARIJE
Vodice, septembra 1932. Javili smo vam nedavno o strategijskim radovima u našim krajevima, koje naše vlasti na veliko vrše. Cestu, koju su nedavno napravili i koja nas spaja sa kolodvorom Podgorje počeli su katranirati. Već su taj rad do Jelovica izvršili, a sad će dalje do nas. Kod naših susjeda Jelovice napravili su ogroman vodovod, a počeli su radom velikog vodovoda iz Žbevnice nad Brestom, koji će ići na Dane preko nas do Obrova. Na našoj Žbevnicj počeli su kopati i kaverne, naime na onoj strani Žbevnice prema Trsteniku nalazi se jedna podzemna jama, i u nju dovažaju materijal i razno orudje, da je bolje usavrše.
Kod naših se je susjeda u Skadanjščini ove dane dogodilo nešto što izazivlje zgražanje. Radi poreza, kojega ne možemo da plaćamo uapsili su 9 osoba a medju njima i župana. Isti se slučaj dogodio i po drugim selima t. j. u Obrovu-Javorju-Gradišču-Gaberku-Pregorju-Brezo-vombrdu-Hrušici-Lučanama, Podgradu i Poljani- Iz svih ovih sela pohap-šeni su prvaci sela. jer su naše vlasti mislile da oni bune narod. Bili su nekoliko dana u Podgradu zatvoreni, a sada se nalaze svi na slobodi. Vlasti su mislile, ako po zatvaraju prvake sela da će postići ono što žele, ali su vidjele da im je uzaludan posao i pustili su ljude na slobodu. Kod nas u Vodicama zaplenili su nekojim našim seljacima marvu, koju su imali i otjerali je na općinu. Neznamo što će s marvom biti, jer je seljaci odkupiti nemogu, jer nemaju niti da kupe soli.
Ove zadnje dane počele su vojničke vlasti raditi novu cestu iz Račjevasi preko Gomile i to dosta široku, tako da mogu uporedo da voze 2 teretna automobila. Kako smo informirani, ova će cesta ići
preko Gomile i Orljaka i spojit se u Zvonečima s onom cestom koja ide iz Lisine dolje i dalje do Voloskog.
U Podgradu na južnoj strani iza novog vodovoda, koji nije još dovršen, napravljajo novu cestu, prama Poljanama do šume, a izmedju Podgrada i Poljana odmah kraj šume zauzeli su prostor u obse gu 3 km. širine, cijeli jedan brijeg, ovdje kopaju kaverne i tvrdjave. Po nacrtu njihovom moći će se izaći ispod brijega na drugu stranu u šumu. Materijalom, kojega bacaju iz ovog rova zatrpaju jednu dolinu, koja se nalazi ispod brijega. Na ovai rad ne smiju naši ljudi, ne smiju niti u blizinu ovog rada doći. Rade sami ka-labreži, pa ni njih ne puštaju vlasti da s nama razgovaraju. Kada ide slučajno koji radnik kući prati ga po jedan detektiv do autobusa ili do kolodvora, da nebi štogod komu pripovijedao. Sav je Podgrad poplavljen detektivima i milicijom, te ka-rabinerima, a i sva obližnja sela.
Ponovno su počeli popravljati cestu iz Obrova-Javorja na Pregorje. Groza nas hvata kada vidimo kamo se novac troši, a nama se sirotinji prodava ona zadnja kravica koja nas hrani. Uništuje nam se polja i šume za vojničke svrhe, koje nisu od potrebe a narod umire od glada. Nekoji od naših mladića, koji su došli iz vojništva u naših obližnjih sela užasne nam stvar; pripovijedaju, da je veliki glad u unutrašnjosti i da se je u Firenci pobunio jedan puk brigade »Sasari« zbog glada, a i njihovi razni trgovčiči, koji prodavaju raznu sitnariju po našim selima pripovjedaju da je očajno stanje u cijeloj državi. Moramo da im vjerujemo, a vjerujemo i njihovim želucima, jer im je i te kako sladak naš zeleni krumpir kada im ga damo. — Cfć!.
NA RIJECI VEĆ DIŽU — SIDRA...
Rijeka, septembra 1932. Na Rijeci na trgu »Regina Elena« pred palačom »Adrie« postavili su 1920 god. D’Annunzi-jevi legionaši veliko sidro s lancima sa ratne ladje »Emanuele Filiberto« koja je novembra 1918 kao prva talijanska ratna ladja došla na Rijeku. Već se pred nekoliko godina htjelo taj spomenik maknuti, ali ova zamisao naišla je na ogorčene protivnike. Postament na kojem se nalazi sidro, došao je tokom godina u derutno stanje, jer ga nije nitko popravljao. Konačno je ovih dana taj spomenik otstra-njen, sidro su prenijeli u park kraj guvernerove palače, a cijeli trg bit će potpuno očišćen i ostavljen prazan kao što je i prije bio. Kad je sidro transportirano, mnogi su ga Rječani gledali sa posve drugačijim očima, nego kad je uz tada običajne gromopucateljne ceremonije bilo postavljeno. Misli većine Riječana kad su opet ugledali trg prazan, nije teško pogoditi ...
PRODUKCIJA VINA U ISTRI SVE MANJA
Opatija, septembra 1932. — Ovdje je pred nekoliko dana otvorena neka propagandna »Bottega del vino«. Prilikom o-tvorenja govorio je o stanju vinogradarstva u Istri prof. Donato Dibatti, direktor Agronomskog zavoda u Poreču. On je rekao, da je srednja godišnja produkcija vina u istarskoj pokrajini 350.000 hektolitara (na 26.444 hektara vinograda). Medju-tim posljednjih godina produkcija je bila ovakva: 1929 — 329.500 hl, 1930 — 289.100 hl, 1931 — 268.000 hl. Kako vidimo na prvi pogled produkcija vina u Istri iz godine u_ godinu naglo pada pa je lani bila
^jka 100.000 hl ispod srednje produkcije. Da produkcija vina u Istri pada nije nikakvo čudo:	strašno veliki porezi, po-
manjkanje tržišta, velika konkurencija talijanskog vina, sve su to uzroci ovog padanja. Fašizam snosi zato najveći dio krivnje, a to istarski seljak vrlo dobro zna i to je jedan razlog više, da je njegova mržnja prama fašizmu sve veća.
ODLIKOVANI KROJAČKI SALON ZA GOSPODU
édk
cwee
ZAGREB Mesnička ulica br. 1. Telefon br. 74-43 VELIKO SKLADIŠTE NAJMODERNIJIH PRVORAZREDNIH ENGLESKIH ŠTOFOVA
■4
Jl
U
B
i
5
B
B
B
8
n
su
8
m
SB
St
a
B
B
izvrsno je sredstvo za čišćenje želuca i
crijeva
čisti bez boli a brzo
uklanja sve želučane boli, ako se uzimlje poslije objeda i večere u malo vode na vrhu od noža
preporuča se djeci 1 apotekama jedan omot
odraslima, stoji 4 dinara.
TRPI
laBaaBaBBBHaBflHaBHHBSĐBBEnnHBŠaBffinBBHBBBRBBBnjSRatlflBBBnniS
V VIPAVSKI DOLINI LJUDSTVO IN SE BOJI VOJNE
Vipava, septembra 1932. Radi aretacij v januarju (Vodopivčeva itd.), je ljudstvo še vedno zelo razburjeno. Preganjanje iz strani oblasti se je vsled omenjenih aretacij podvojilo. Naš človek se ne more več kretati, nit; po lastni zemlji. Fašisti in njihovi konfidenti izrabljajo vsako najmanjšo priliko, da se znesejo nad našim ljudstvom.
Družina Vodopivec iz Kamenj je vsled aretacije mnogo pretrpela. Fašisti jo hočejo za vsako ceno gospodarsko uničiti. Da bi to čimpreje izvedli, so jim pred kratkim odvzeli koncesijo za gostilno.
Da se je izvršilo okrog Kamenj toliko aretacij, je mnogo pripomogel fašistični kon-fident Berto Tinčetov iz Vrtovina. Ljudje so ga spoznali, ter se ga izogibljejo kot garje-ve ovce.
Obračun bo že prišel!
Zanimivo je. da se zadnje čase zelo množe spori med fašisti sami. Fašist Spera, učitelj v Kamenjah, doma nekje na Siciliji, ie prišel pri fašistih v nemilost in bil radi tega prestavljen v južno Italijo.
V tem okraju je industrija popolnoma propadla. Še Pred kratkim je bilo nekaj domačih delavcev v Brunnerjevib tekstilni tovarni (Ajdovščina). Pred kratkim pa je ta tovarna prenehala z vsakim obratovanjem. — Pri likvidacijskih delih uporabljalo samo Italijane.
Ljudje govore, da bo vojna; razburjenje je vedno večje. Zanesliveiši vozijo na mejo vojni materijal.
Na kraški železnici so se ponekod pojavili transporti žične ovire.
Civilisti, ki prevažajo vojaški materijal, ga morajo odlažiti v daljavi 1 km od meje, da ga od tamkaj odpelje vojaštvo. Vojnim utrdbam se ne sme nihče približati. Za vojne naprave izdajajo fašisti ogromne svote. Naš človek pa strada, je izkoriščan in izpostavljen najhujšemu terorju. (Mos.) KMEČKE DEMONSTRACIJE TUDI V KNEŽAKU.
Knežak-Pivka, septembra 1932. Skoro v vseh večjih krajih Istre je prišlo do kmečkih demonstracij in pohodov. Do sličnega nastopa je prišlo tudi v Knežaku. Ko so ljudje prejeli obvestilo o višini občinskih davkov, so se zelo razburili. Nekega jutra pa se je zbrala velika skupina žena iz Bača ter se napotila v Knežak k podeštatu in protestirala višini davkov. Ker ni bilo pode-stata v uradu, so šle žene na njegovo stanovanje. Podesta je še spal. žene so zahtevale, da takoj vstane. Dejale so: »Me smo že utrujene od napornega dela, podesta, kater živi na račun naših žuljev, pa še spi«. Ko je vstal, so enoglasno zahtevale zniženje davkov, češ, da ima občina le 45.000.— lir dolga, medtem ko dobi za davke preko 145.000.— lir letno. Zahtevale so pojasnila kam in kako je namenjen ves ta denar.
Podesta je žene tolažil in jim obljubil, da bo storil kolikor bo v njegovi moči. Res je nato odredil, da su pobrali vsa razdeljena davčna obvestila.
Kam gre občinski denar? V občinski pisarni opravlja delo 7 nameščencev, pred vojno pa je zadostoval samo eden. Lepo se odreže fašistična ekonomija. (Mos).
ZEMLJIŠČE NAŠIH KMETOV ZA VOJNE UTRDBE.
Hrušica pri Podgradu, septembra 1932. Kmetom so pred kratkem odvzeli velik kompleks zemljišč, kjer mislijo oblasti zgraditi razne vojne utrdbe. •Ves kompleks so ogradili z visoko in gosto žičnato ograjo.
Pri delih so zaposlenih samo fašizmu udani Italijani; zavezati se morejo ob vstopu v delo, da bodo vstrajali določeno dobo, ter da ne bodo prekoračili ograjenega kompleksa.
Kmalu bo prišlo tako daleč, da ne bo kmet imel prostora niti za najnužnejše pridelke. (Mos).
KMEČKI UPORI IN VSTAJE V ISTRI
Koper, septembra 1932. O kmečkih oporih in vstajah v Istri se je že precej pisalo. V vsakem pogledu je bil to predvsem največji dokaz življenja v našem ponižanem človeku. Velikih uspehov upori niso imeli, vendar pa so se fašisti precej prestrašili. Dokaz temu je, da so začasa ustaje orožniki oborožili tudi nekatere civiliste in to v vasi Podgorje, Petrinje, Klanec itd. V nekaterih drugih vaseh pa so povečali orožniške postaje. Tako so v vasi črni kal dodali še šest orožnikov. — Po zadnjih vesteh se večkrat pojavijo hudi incidenti med miličniki in orožništvom. Vsi hočejo zapovedati. Eni v imenu kralja, drugi v imenu »dučeja«. Vsi pa zapovedujejo v imenu nasilja. (Mos)
NOVI SPISAK PROMIJENJENIH PREZIMENA.
Trst, septembra 1932. — U posljednje dane tršćanski je prefekt potpisao veliki broj dekreta, kojima se slavenska prezimena pretvaraju u talijanski oblik. Medjuosta-lim promijenjena su i ova prezimena: Škrinjar u Scrignari; Vitez — Viti, Vatovec — Vatta, Žiberna — Giberna, Antončič — Antom; Blokar — Bloccari, Doljak — Doglia, Kariž — Carini, Kuret — Coretti, Mašić — Masi, Štok — Stocchi, Može — Mose, Žabrić — Gabrio, Žitko — Zitto, Benčič — Bensi i t. d.
PROMJENE U FAŠISTIČKOJ ORGANIZACIJI.
Gorica, septembra 1932. — U Podbrdu je po smrti sekretara fašja Orlanda vodio tamošnji fašjo Alfonso Testa. On je sada dao demisiju. Federalni sekretar Ave-nantf imenovao je za sekretara Anacleta Stabile, starog fašistu iz 1922, poznatog po svojoj borbenosti, pa se u njega polažu velike nade. Fašjo u Podbrdu ima veliku i delikatnu zadaću, jer je tamo slovenski seljak vrlo svjestan i otporan.
NOVA VOJAŠKA CESTA
Sv. Peter na Krasu, septembra 1932. Od St. Petra' na Krasu, med Reško dolino in Pivko, se vleče proti jugu skoro do Trnovega gora Tabor. Ob vznožju, na južni strani so pričeli z deli za novo vojaško cesto. ki bo šla nekako sporedno z staro (državno). katera gre nižje, ob vodi Reki. Cesta se odcepi od Pivške blizu Podstenj ter vodi nad Merečami. Ratevečim brdom in Kilovčami tik ob vznožju, mimo St. Petra tja do novih vojaških naprav med Kalom in Neverkami. Delo naglo napreduje, kljub temu, da bo skoro vsa cesta vsekana v živo skalo. Daleč naokrog se sliši brčanje strojev, s" katerim vrtajo v skale.
Cesta Se namenjena izključno vojaškemu prometu in je v tesni zvezi z vojaškimi napravami v Trnovem (snežniškem gozdu), Neverkah in Kalu. (Mos).
ZNAKI VELIKE KRIZE
G o ri c a. septembra 1932. Kako velika kriza vlada v Italiji je razvidno tudi iz tega: Krožno cesto, ki gre iz Podbrda ob meji proti Rodici in Bogatinu, se pridno nadaljuje, tako da grejo z avtom že pod vrh Rodice. Velike preglavice pa dela delavcem plača katere že čez dva meseca niso prejeli, kvečjemu na račun po 25 do 50 Lir, in še to z največjo težavo. Zato pa delavci kljub brezposlenosti raje doma ležijo, kot pa da bi delali za plačo, katere od nikoder ni.
NITI ENE SLOVENSKE BESEDE...
Trst. septembra 1932. Učiteljem je strogo prepovedano spregovoriti z otroci slovensko. Radi tega prestopka ie bila premeščena v notranjost države učiteljica iz Boljunca. (Mos).
NAŠI NAM PRETPLATNICI DUGUJU 80.000 DIN. KAD BI ONI NAMIRILI TAJ DUG, »ISTRA« BI BILA OSIGURANA UNAPRED ZA GODINU DANA I MOGLA BI IZLAZITI NA OSAM STRANICA, A NE NA ČETIRI.
DUG PREMA NAJDUŽOJ PROŠLOSTI
Uspomena na pazinsku gimnaziju. — Uz 25 godišnjicu mature prvih pazinskih djaka.
Nedavno je u Zagrebu u manjem Krugu održana jedna intimna i rijetka slava. Prvi diaci — maturanti bivše pazinske gimnazije iz godine 1907 koji žive u Jugoslaviji sastali se 25 godina iza mature da medju-sobno ožive uspomenu na svoje djačko doba, na vrijeme svog školovanja u prvoj hrvatskoj gimnaziji u Istri i da se drugarski zajednički opet povežu u osjećajima na jedan od najljepših momenata iz naše najnovije prošlosti.
Priredbe ovakve vrsti nisu, općenito uzeto, rijetka pojava. One su ovdje u Jugoslaviji kod inteligencije često u praksi, pa se u novinama na takve proslave bivših maturanata jednog zavodi nailazi u raznim zgodama. Prema tome moglo bi izgledati kao da i sastanak naše istarske inteligencije, o kojem govorimo, nije ništa neobična. U stvari je medjutim sasvim drukčije, pogotovo pak ako gledamo na to sa našeg istarskog stanovišta.
Pazinska gimnazija je prva naša hrvatska gimnazija u Istri. Dugi je niz godina trebalo dok se do tog srednjoškolskog zavoda došlo. Velik, najveći dio sadašnje naše inteligencije iz Istre i otočja odgojen je pod njezinim krovom; uz hrvatske djake iz Istre, školovao se u Pazinu i lijep broj slovenskih djaka iz Istre i*Trsta. Osnovana 1899. ona je svoju funkciju uvijek u rastućoj mieri vršila gotovo punih 20 godina. Prije tri godine, 1929., bila je prilika, da se zbog naše istarske, kao i domaće javnosti u Jugoslaviji, označi taj dogodjaj, 30-go-dišnjicu od osnutka pazinske gimnazije, primjerenim i u našim prilikama mogućim
i vidljivim načinom. Ne samo zato da upoznamo sami sebe i druge s najljepšim strancima naše prošlosti, nego i zato jer ovakav dogodjaj predstavlja koristi u pogledu iz-vršivanja našeg daljnjeg kulturnog programa i služi za dokaz naše današnje aktivnosti. Kad se tim povodom, prije tri godine, nije ništa učinilo, pa čak niti u štampi ni najpotrebniji minimum, onda je u današnje dane, svaka značajnija prilika koja nas veže o te dogodjaje, svakako dobro došla, da se medju nama povede riječ i nastoji popraviti dosadašnje propuste.
Jedan takav slučaj je ovaj sadašnji. Oni koji su godine 1899 kao početnici ušli u prvi razred pazinske gimnazije i iz nje, osam godina kasnije (1907.) izašli kao prvi njeni maturanti, učinili su više nego drugarski gest time što su se sastali u Zagrebu prije nekoliko dana, da u duhu pro-dju ne samo svoju mladost (koja ih usput rečeno, ipak podsjeća na ljepše provedeno doba, nego što je to slučaj s današnjom omladinom) nego i momente koji su bili i jesu odlučni za sve nas iz današnje Julijske Krajine. Vrijeme, u kojem su oni bili upućeni u život bilo je ispunjeno i za njih i za naš narod u Istri velikim i lijepim nadama u doba općeg našeg narodnog napretka u Istri. Fakat što su to bili prvi maturanti prve naše istarske gimnazije samo je još više podcrtavao njihovo značenje u životu što ih je čekao. Danas, 25 godina nakon toga, sve se to ogledava kao u nekom čudnom refleksu pred kojeg ih je stavilo vrijeme, nakon godina njihova rada u Istri, ratnih doživljavanja i stradanja i poslijeratnih još naglijih i odlučnijih promjena.
Prvih pazinskih maturanata bilo je 32. Danas su i oni u većini u Jugoslaviji. Petorica su već mrtvi. Od 27 došlo ih je na drugarsku proslavu 19. gotovo svi. koji žive u Jugoslaviji. Osim onih koji žive u Zagrebu, ostali su doputovali iz Ljubljane, Sušaka, Osijeka, Beograda, Novog Sada i iz drugih mjesta. Od njihovih profesora bili su prisutni Fran Novljan i Nikola Žic. dok su ostali profesori poslali svoje pozdrave i čestitke bilo usmeno: Vladimir Nazor i prof. Figuric, bilo pismeno:	Fran
Frankola (Sušak), prof. Ivančič (Sušak), Celzije Vratović (Kotor).
Na sastanku, koji je prošao skromno ali i punom drugarskom i najsrdačnijem tonu bilo ie i mladjih kolega, djaka pazinske gimnazije, a i takvih koji su se kao kolege s njima prije mature rastali. Bilo je naravno nazdravljanja i radosnog, raspoloženja, što su se u takvom broju i u takvoj prigodi sastali, te ie zaključeno, da se i nadalje, jednom u godini, po mogućnosti u drugom mjestu nadju na okupu. Bivši djaci sjetili su se i pokojnih svojih nastavnika, ravnatelja Ivana Kosa, prof. Rože Josipa i Martina Zgrablića, a posebno pak svog prvog ravnatelja Frana Matejčića koji svoju sta-
(UCA128	lttc«128i
rost proživljuje na imanja a Pazinu, zatim prof. Vjekoslava Spinčića i dra. Dinka Trinajsfića kao one koji su najviše pridonijeli osnutku pazinske gimnazije. — Uopće kroz dva dana, koliko su naši prvi maturanti proveli zajedno (drugi dan su napravili kraći izlet u Šestine) vladao je medju njima onaj toliko značajan i toliko naš istarski duh, kojim je i danas prožeta ova naša generacija — sada u najmuževnijoj svojoj dobi, duh koji je ponijela sobom u život još iz svojih mladjih boljih dana.
*
Pazinska gimnazija! Historijat kako je do nje došlo, prikaz njezina rada kroz vrijeme od 20 godina, ulogu koju je ona vršila u našem istarskom životu, odgojivši najveći dio današnjeg istarskog naraštaja inteligencije, osim najmladjeg — svega toga mi još danas nemamo fiksirano. U bibliotekama u privatnim i javnim, naći će se vjerojatno materijala o svemu tome. U godišnjim izvještajima gimnazije i na stranicama »Naše Sloge« leže o tom brojni i važni podaci. Ti su sačuvani i do njih nije teško doći. Medjutim sve ono što se nalazi drugdje, u privatnim rukama, u pismima, dekretima i raznim ispravama, a što je danas pohranjeno na raznim mjestima, bilo bi sada najzgodnije vrijeme, da se sve što je od važnosti objelodani. Ne samo to, nego su tu od važnosti takodjer i uspomene, zapamćenja i detalji naših starijih radnika— sve ono što nam može poslužiti za bolje i pravilnije razumijevanje i poznavanje naše prošlosti osobito one najbliže i njenih glavnijih momenata u ovom slučaju pazinske gimnazije. Dokumenti će se inače polako izgubiti, pamćenja i uspomene kod starijih blijede i s njima će nestati. Ono što stariji danas znaju više, neka zapisano ostave mladiima. Da se otme zaboravi barem najvažnije stvari, one koje mora da žive u nama kao naše dobro, najbliža duhovna baština.
I zato neka se odazovu naši stariji koji mogu da nešto kažu što znaju samo oni, ili njih malen broj. »Istra« će drage volje objelodaniti svaki novi detalj koji je u vezi sa pazinskom gimnazijom, sve što je u tom pogledu od važnosti i interesa.
Ante Rojnić.
RAZNE VIJESTI
IZVANREDNA SKUPŠTINA OMLADINSKE SEKCIJE DRUŠTVA »ISTRA« U ZAGREBU.
Prije nekog vremena upravni odbor društva »Istra« u Zagrebu suspendirao ie kao viša instanca podredjem odbor Omladinske sekcije i time je u omladinskoj sekciji privremeno bio obustavljen svaki rad. U nedjelju, 25. ov. mj. došlo je sazivom odbora »Istre« do izvanrednog glavnog satanka na kojem je biran novi odbor Omladinske sekcije. Sastanak je otvorio te mu do izbora novog odbora predsjedao dr. Ivo Ražem, predsjednik društva »Istra«. Izabran je ovaj odbor: pročelnik Stanko Žerjal, zamjenik Renko Stanislav, tajnik Vidmar Josip, zamjenik Bančić, blagajnik Paušler, zamjenik Mare-čić, knjižničar Pucelj. U nadzorni odbor ušli su Flego, Terpin Stevo 1 Rojnić Ante.
Time započinje ponovno normalan tok u radu Omladinske sekcije, na što se upozoruju svi naši omladinci u Zagrebu, a naročito dosadašnji članovi sekcije. Sada, u vrijeme kad u svim društvima nastaje pojačani rad bit će zadaća novog odbora da u suradnji sa članstvom i u skladnom odnosu sa društvom »Istra«, razvije što veću aktivnost i podigne zanimanje za sva pitanja koja su za našu omladinu od interesa.
Prvi članski sastanak bit će već ove subote u društvenim prostorijama (Boškovi-ćeva ul. 40. I. kat).
Pripovijest „Istre"
Zastava na vjetru
Jože Jeram (Nastavak 32.)
Drugog dana oko osam i pol pričinilo se Zorzutu, da je u školi neobično tiho. Drugih dana u to doba sve je odjekivalo od vike djece. A danas se nije čuo ni jedan glas.
Kad je ušao u razred opazio je dvoje djece pred sobom. Jedno je bilo. žvanutovo dijete, a u zadnjoj je klupi sjedila djevojčica, koja dolazi u školu iz okolice sela, gdje joj je kuća u samoći. Djeca su se smiješila i gledala u učiteljev obraz, kao da žele znati što će on da kaže na ovu prazninu.
šutio je i stao. »Buntovnici!« — siktao je u sebi. A malo zatim kao <^a se pita: »Da li se ikad nešto slična meni dogodilo? Još nikada!«
— Molim, gospodine učitelju, — ustane djevojčica — da li je danas škola?
Govorila je slovenski. Zorzut kao da nije čuo.
— Gdje su drugi? — viknuo je Zorzut Ijutito, kao da su ova dvojica kriva, što razred nije pun.
— Rekli su ... — dignuo se Žvanutov sin, — da... ne će doći u školu...
— Reci talijanski!
Dijete je reklo kako je znalo.
— Zašto ne? — riknuo je Zorzut.
Na to pitanje mu dijete nije znalo odgovoriti.
Zorzut je sjedio za stolom. Razmislio je o toku svih dogodjaja jučerašnjeg dana. Ispitao je sve moguće posljedice, koje bi mogle nastati za selo, ali i za njega. Branio se sam pred sobom, ali je ipak sve jace osjećao i neku grižnju u sebi.
— Molim... da idemo kući? — viknuo je dječak za nekoliko trenutaka nekom mješavinom slovenskog i talijanskog jezika.	,	.
— Bilježnice na klupu! — zapovjedi Zorzut.
Poslušali su, pogledavši iobnn drugog, žaleći sto im nije namjera uspjela.
— Pišite ... pišite ... dvadeset puta... »Svako ljubi svoju domovinu«. — Ne! pišite radje: Naša jedina velika domovina je Italija! — Dvadeset puta!
— Ali neznam — reče djevojčica u vrlo bijednoj talijanštini, da se sva znojila dok je to izgovorila, a učitelj je ipak nije razumio. Dječak Žvanutov je nekako rastumačio što hoće.
Zorzut je uzeo kredu i napisao je na ploču: »La nostra unica e grande patria é 1’ Italia!« Na to je uzeo šešir i nestao iz razreda ...
Kroz selo je išao laganim korakom župnik. Obazirao se, ali gotovo nigdje nije vidio čovjeka, da bi s njime progovorio, a u kuće nije htio da ulazi. Bio se uputio u školu, gdje je imao drugi sat vjeronauk. O dogodjajima u noći i o svemu onome, što se dogodilo, doznao je sve u tančine već pred ranom misom.
Bilo mu je teško. Kako da tješi ljude i kako da im pomogne? Znao je da je svaka utjeha u ovakvim momentima teška i da može čak da povrijedi, ako riječ nije s pažnjom izrečena.
Kad je došao do bunara čuo je udaranje po željezu. Kovač je stajao kod otvorenih vrati ju svoje kovačnice i razbijao po nakovnju svom srditošću čovjeka, koji iskaljuje svoj bijes nad mrtvom stvari. Iskre su skakale s užarenog željeza kao da bi gorjelo bengalsko svjetlo.	, »
Stao je i opazio župnika. Obrisao je ruke u kožnatu pregaču i pružio mu jedan prst.
— Ako hoćete, gospodine župniče, poslat ćemo vam djecu u crkvu.
— čemu? — začudio se župnik. — Pa imam vjeronauk u školi!
— Niti jedno dijete nije u školi. Možda Žvanutovo ...
Sad se sjetio župnik, da je vidio djecu kako se igraju u drugom kraju sela. Onda nije mislio, da bi djeca morala biti u školi i nije mu se činilo ništa čudno.
— Pa zašto nisu djeca u školi?
— Ljudima, koji nas tjeraju u nesreću, ne ćemo da šaljemo svoju djecu. Ne damo djece razbojnicima!
Kovač i župnik su se gledali. Iz kovača je sjala
buna i on je sugestivno pronicao u župnika. Župnik je kušao da se obrani kovačevih misli i da sačuva mir:
— Da li ste promislili, ne će li to imati možda teških posljedica?
— Težih ne može biti — odgovori kovač. Na te riječi približio se Ciril.
— Istraga će biti — reče. — Onoga, koji je huškao zatvorit će.
— Neka me zatvore! — zagrohoće kovač. — Neka me zatvore!	.. „
župnik i Ciril podjoše polagano prama školi.
— što će iz toga biti? — mahao je župnik glavom.
— To će biti... govorio je Ciril — onu četvoricu, koje su odveli, osudit će...
— I ako nisu krivi? Pa kažete da nisu krivi?
— Nisu, ali »dokazat« će im. I mojeg oca će zatvoriti radi huškanja. Drugih posljedica, mislim, ne će biti.
— A zar to nije dovoljno? — pitao je župnik pre-stravlj en
Pred školom je stajao učitelj Zorzut i gorko se smiješio dolazećem župniku. Cirila nije ni pogledao.
— Dvoje djece imamo u školi — reče — ali ja imam obuku svejedno...
— Ja podučajem duše. Kako da držim obuku medju golim stijenama — odgovori župnik.
Učitelj se ugrizne za usnicu. Pokušao je da okrene razgovor u drugom pravcu:
— Sina su mi ranili sinoć.
— Ko? — zainteresovao se župnik. — To do sada nisam čuo.
— Ko? — puhao je Zorzut preda se i mjerici očima Cirila. — Morali bi znati ko...
— Nadam se, da nije teško? Nije pravo da se to dogodilo.
— Opasno nije — priznao je učitelj ali nije skinuo pogleda s Cirila, koji je /pak njega gledao a da nije trenuo da se ne bi izdao.
— Trpiš i ti! — uživao je Ciril sam u sebi. — Zar si mislio, da samo nas boli i da za tebe nema biča, gade! Trpiš i ti, gade!	(Nastavit će se.)
RADI NEMARA I NESAVJESTI ONIH, KOJI PRIMAJU LIST A NE PLAĆAJU GA, MORAMO IZDAVATI »ISTRU« NA 4 STRANICE. KAD BI BILO SAVJESTI »ISTRA« BI IZLAZILA REDOVITO SVAKI TJEDAN NA 8 STRANICA.
IZREDNI OBČNI ZBOR DRUŠTVA »ZARJA« V KRANJU
V nedeljo, dne 2 oktobra t. i. oJj 9 uri dopoldan se vrši v društvenih prostorih izredni. občni zbor primorskega društva »Zarja« v Kranju, s sledečim dnevnim redom:
1)	Otvoritev
2)	Čitanje zapisz-iša,
3)	Poročila futiicijonarjev
4)	Volitev novega odbora in revizorjev
5)	Društvene zadeve
6)	Slučajnosti.
Vsa bratska društva so naprošena, da se istega po možnosti udeleže. — Odbor. —Vijesti iz Juliske Krajine čW erub
NAŠA PODUPRAVA I PODUREDNIŠTVO U LJUBLJANI.
Da bi se naš administrativni i redakcijski rad mogao s većim uspjehom razvijati osnovali smo u Ljubljani podupravu i podured-ništvo.
Poduprava u Ljubljani ovlaštena je i da ubire zaostalu i novu pretplatu u Ljubljani
1	okolici, Pretplatnici, koji žele poslati pretplatu poštom činit će to kao i do sada, slat će naime na adresu uprave u Zagrebu.
Poduprava u Ljubljani sakupljat će oglase za >Istru«, pa na to upozoravamo one naše zemljake i prijatelje, koji mogu u tom pogledu da pomognu naš list.
Poduredništvo u Ljubljani ima zadaću sakupljanja vijesti i ostalog materijala, ali saradnici mogu svoju saradnju da šalju i direktno u Zagreb, kao i do sada, da se ne bi komunikacije birokratizovale.
Adresa Poduprave i poduredništva u Lju bljani : Gledališka ulica 8/1.
ISTRANI NA PROSLAVI 100-GODIŠNJICE
ROĐENJA OSNIVAČA SOKOLSTVA DR. MIROSLAVA TVRŠA.
Sokolsko društvo Zagreb Ili priredilo je u nedelju 25 o- mj. turnir u odbojci (Volley bali) na kojem je sudjelovala i jedna momčad Istrana. Turnir se održao na igralištu ženskih srednjih škola u Tuškancu sa slijedećim rezultatima:
Sokol Zagreb 1—S. K. Tekstil Oroslavje
2	: 0 (17:15, 15:8)
Istrani—Sokol Zagreb III/II. momčad 2:0 (15:8, 15:6)
Sokol Zagreb III/I.—Sokol Zagreb I 2:1 (8:15, 15:9, 15:5)
Sokol Zagreb III/I—Istrani 2:1 (16:14, 12:15, 15:7)
Prema gornjim rezultatima momčadi su se plasirale ovako:
I.	Sokol Zagreb III/I. momčad
II.	Istrani
III.	Sokol Zagreb I
IV.	S. K-. Tekstil Oroslavje
V.	Sokol Zagreb III/II. momčad.
Mi se Istrani radujemo lijepom uspjehu naše omladine na športskom polju. U Sokolskom društvu Zagreb III imade lijepi broj Istrana među kojima imade i vrlo dobrih vježbača.
Momčad Istrana nastupila je u slijedećoj postavi: Lukšić Janko, kapetan, Tan-ković Paško, Tumpić Dušan, Glavić Antun, Kocijančič Makso i Mužina Frane.
POSOJILO ZA ZGRADBO PRENOČIŠČA DELAVSKEGA PROSVETNEGA IN PODPORNEGA DRUŠTVA »TABOR« V LJUBLJANI
Delavsko prpsvetno in podporno društvo »Tabor« v Ljubljani najame med svojimi člani in članicami za postavitev emigrantskega zavetišča brezobrestno posojilo v znesku Din 10.000.— V to svrho izda društvo:
a)	50 s tek. št. od 1 do 50, serija I. opremljenih zadolžnic po Din 100.,—
b)	60 s tek. št. od 1 do 60, serija II. opremljenih zadolžnic po Din 50.—,
c)	100 s tek. št. od 1 do 100, serija III. opremljenih zadolžn'c po Din 20.—.
Posojilo se po načrtu, navedenim pod točko 4) (6.), prične vračati leta 1933 in se v celoti povrne najkasneje do incl. leta 1938.
Dvakrat na leto. pričevši z 1933, in s cer prvič od 1. do 5. januarja in drugič od 1. do 5. julija, se izžreba po:
a)	5 zadolžnic serije I. po Din 100.—,
b)	6 zadolžn'c serije II. po Din 50.—,
c)	10 zadolžnic serije III. po Din 20.—.
Čas in krai žrebanja, kateremu smejo
prisostvovati vsi lastniki zadolžnic objavi društvo na oglasn' deski v društvenem lokalu najmanj osem dni prej. Pravtako objavi društvo 14 dni zatem vse izžrebane številke. Imejitelje izžrebanih zadolžnic pa obvesti o tem tudi pismeno.
Zneske izžrebanih zadolžnic mora društvo staviti imejiteljem na razpolago najpozneje 14 dni po izžrebanju. Če imejitelj izžrebane zadolžnice ne zahteva povračilo posojila najpozneje tekom šestih mesecev, se smatra, da je znesek poklonil društvu.
Svoto namenjeno društvu kot posojilo se lahko vplača v rednih mesečnih obrokih, k; pa ne morejo biti manjši od Din 20.—.
Posojene svote se pred izžrebanjem ne vrnejo.
Vse pravice iz zadolžnice so strogo .osebne in se ne morejo prenesti na tretjo osebo.
V Ljubljani, dne 24. avgusta 1932.
Zy odbor:
Podpredsednik: Saša Štrekelj, 1. r.
Tajnik: Karel Cuder. 1. r.
Blagajnik: Ito Kolarič. 1. r.
PREDAVANJE U »TABORU«.
Dne 22. ov. mj. održao je u emigrantskom društvu »Tabor« u Ljubljani predavanje o Koruškoj Vjekoslav Figar.
OKROŽNICA VSEM EMIGRANTSKIM DRUŠTVOM
NA ZNANJE VSEM EMIGRANTOM!
Beograd, 20. septembra 1932.
Vodstvo Zveze imagra.itskih društev iz Julijske Krajine je na prvem rednem konT gresu v Beogradu dne 11. septembra t. k poročalo o veliki poplavi najrazličnejših prošenj osebnega značaja na zvezno pisarno v svrho posredovanja pri ministerstvih in drugih centralnih uradih v Beogradu. Razjasnilo se je nadalje, kar je sicer že vsem prosilcem po lastni praksi znano, da je v sedanjih časih krize in varčevanja v državni upravi ie prav redka prošnja za namestitev, premestitev, nakazilo, priznanje let itd. itd. uslišana in odobrena. Ne pomagajo ne intervencije političnih osebnosti ne one narodnih zastopnikov in seveda tudi ne intervencije izvršene od strani zveze emigrantskih društev.
Poleg te neprijetne okoiščine za posamezne prosilce, je pa še neprijetnost za Zvezo in sicer v dvojni meri. 1- V osebnih zadevah zamore le silno redko zadovoljiti prosilce. 2. Vedno več se kooiči v zvezni pisarni pismenih vlog, za katere je potrebno dosti truda in časa, ne da bi bilo mogoče upati na kak uspeh.
Zato je kongres potom'delegatov emigrantskih društev enoglasno odobril sklep zveznega direktorija:
I. Vloge na Zvezo v svrho posredovanja se imaju o o š i 1 j a t i le potom posameznih emigrantskih društev. Društva so zato tukaj, da odločajo o umestnosti in potrebi posameznih intervenciji v splošno korist emigracije. Kdor ni član posameznih emigrantskih društev
in kdor aktivno, na en ali drugi način ne sodeluje v emigrantskem delovanju, nima pravice obremeniti posamezne emigrantske organe (društvene uprave, zvezno pisarno) z delom za zgolj osebno njegovo korist.
II. Ne mogoče je. da bi zvezna pisarna zadovoljila osebne interese vseh 70.000 emigrantov v Jugoslaviji. Radi splošnih interesov emigracije ne bo več radi tega zvezna pisarna rešavala vlog osebnega značaja posameznikov, ampak le vloge kolektivnega (splošnega) značaja, ki so od koristi za emigracijo. Izjema pri reševanju zadev osebnega znača'a se bo napravila le pri onih redkih slučajih, kjer bo posamezno emigrantsko društvo s posebnim potrdilom potrdilo, da se gre za osebu ki se je v Julijski Krajini iskazala za vrlo zaslužno za splošno narodno stvar, ali pa da se aktivno udeležuje delovanja pri rešavanju emigrantskih problemov.
Naprošajo se vsa emigrantska društva, da obveste o gornjem sklepu kongresa svoje članstvo ter da se tega sklepa tudi drže. Ni prav in ne pravično, da bi ljudje, ki se niso in se tudi sedaj ne žrtvujejo za skupnost posluževali organizacije samo v svojo korist, kadar jim je ona pri njihovih osebnih interesih potrebna. Podkrepiti pa je tudi potreba avtoriteto in moč posameznih društev, da se posamezniki ne obračajo preko njih na Zvezo, ampak mora biti posamezno društvo merilo in sodnik potrebah posameznih emigrantov v dotič-nem kraju ter o umestnosti delovanja in postopanja posameznikov.
USTANOYNI GECHI TEDE „MLADINSKE PODRUŽNICE	V LJUBLJANI
V pondeljek dne 19. t. m. se je vršil ustanovni občn; zbor »Mladinske Podružnice Soče« v Ljubljani. Delovanje novega društva sega precej ,nazaj, ko je organizacija delovala kot »Mladinski odsek Soče«. Zato so bila na občnem zboru podana poročila o delovanju odseka.
Po običajnih formalnostih so sledila poročila odbornikov. Tov. predsednik je izvajal: »Svetovna vojna je ustvarila za nas emigrantsko vprašanje in večji del emigra cije. kar se nj izgubilo po ostalih državah, se ie potekel v Jugoslavijo. Prilike so bile sprva ugodne in asimilirali so se prilikam — ne ljudstvu — in se s tem podvrgli vsem slabim stranem tedanjega strankarskega življenja. Pozabili so, da so emigranti, da niso doma in si s tem nakopali sovraštvo domačinov. Mlajša emigracija je zadela na zelo neugodna tla.
Dosedanje izkušnje so pokazale, da nam je treba mirnega in tihega dela.
Zato je glavno, da delamo in kako delamo, kje ni važno. Emigracija se ne_sme vtikati v notranje politične zadeve države, kar je naše društvo prvo izneslo v ožjem emigrantskem krogu in je to tudi sprejel »Savez Emigrantskih Društev« na zadnjem kongresu. Emigracija mora tvoriti telo zase, ker je njena naloga in cilj poseben«.
Poročilo tajnika ugotavlja, da se ie vršilo 14 sej in 23 sastankov, med temi dve komemoraciji. Predavali so razen v enem slučaju le Slan; društva. Udeleževalo se je sestankov od 40 do 85 članov. Dopisovalo se je zelo veliko, zlasti z Istrani in Korošci, Načelnik socijalno-gospodarskega odseka ie poudarjal, da je za pravilen razvoj organizacije nujna decentralizacija dela, ki omogoča, da vsak posameznik laWto razvije svoje sposobnosti.
Poleg tega pa ima le organizacija, ki je zrasla iz teženj našega ljudstva vse predpogoje za pravilen razvoj. Delo soc.-gosp. odseka se je delilo v teoretično in praktično in odsek je izdajal le članstvu namenjen informativen list »Obzornik«. Na sestankih soc.-gosp. odseka, katerih je bilo 16, so referirali člani sami.
Več sestankov in izletov, med njimi par precej težkih tur, ie imel tudi turistični odsek.
Zelo živahno je delal tudi kulturno-po-litični odsek.
Sestanki so se, razen v vročih poletnih me-sScih, vršili redno vsak teden. Tudi tu so referirali člani sami in nudili članstvu razmnožene referate. Delovali so še pevski, godbeni in dramsk; odsek; slednja dva sta parkrat z uspehom nastopila.
V nadaljm točki dnevnega reda nam je tov. Kosmač podal v lepo zasnovanem govoru naš program.
Izvajal je: »Iz vseh krajev smo se zbrali. Široka ie razdalja med našimi domvi, široka ie razdalja med Istro, Krasom, Vipavsko, Brdi in tolminskimi gorami, široka je razdalja med bovškimi gorami in idrijsko kotlino. Vendar smo tu zbrani kot sovaščani. Begunstvo in izgnanstvo nas ie vrglo v eno samo falango, strnjeno v eni misli, ki le močno ožgana v nas: misel na naš dom, Kaj je naš namen?
2e več kot celo desetletje smo vajeni brati in govoriti o raznih kongresih. Vse-polno se dandanašnji pošlje v zrak govorov, programov, rezolucij ;n še sam ne vein česa vsega, kakor da bi bila to edina rešitev današnjega razrvanega časa. Naš namen pa ni dajati visokoletečih programov, neodločnih resolucij ter tudi ne hudo resnih spomenic. Ni nam treba tudi zavzemati takozvanih »načelnih stališč«. Menda do danes še ni bilo zborovanja, na katerem bi se ne razvijalo širokih programov, ne sprejemalo odločnih resolucij in ne zavzemalo načelnih stališč. Tako se človeku zdi, kakor da so vsa zborovanja in društva tu le radi programov, stališč. Će je na tem. naj si vsakdo preskrbi sebi primerno stališče, ga vtakne v žep in bog ž njim.
Nam je treba samo enega In to zelo načelnega stališča: to je vnetega, odkritega dela.
Hočemo borbe, od vseli, borbe in dela proti fašizmu, ki je naeijonalističen samo radi tega. da zatira narode, in to ne samo politično, temveč tudi gospodarsko. Treba je delati, delati in delati. Važnejše Je pri tem notranje društveno delovanje. Važnejša je vzgoja duš in src, vzgoja poštenosti k človečanstvu«.
Občni zbor, katerega se je udeležilo preko 130 članov in prijateljev, je uspel. Z zanimanjem so sledili izvajanjem in se navžili nove moči za nadaljno tiho in mirno rast.
ŽALOST U ISTAKNUTOJ ISTARSKOJ FAMILIJI.
Familiju starog istarskog učitelja Vice šepića, koji je dugi niz godina radio na Buzeštini i bio istaknut u borbi, pogodio je težak udarac: umrla mu je u Podgoraču kod Našica (gdje sad služi) vrijedna supruga. Ostavila je ovaj svijet patnje i stradanja i preselila se po duljoj bolesti u bolji. Ostavila je sta-
rog Vicu slomljenog od bola. Taj je udarac pogodio teško i brojnu djecu, a me-dju ostalim našeg prijatelja g. Nadana šepića, profesora u Kruševcu, te g. Dragovana šepića, našeg odličnog saradni-ka koji je tek nedavno došao iz Pariza, gdje je na studijama. — U velikoj boli, koja je našla Vicu šepića i njegove, iskreno saučestvujemo. Pokojnici neka je laka zemlja.
Preselenja
uz umjerene cijene 1 jamstvo šteta obavlja
S* Spiffera »»ii.
TRANSPORTNO Iv OTPREMNIČKO D. D. Zagreb, Ilica 16. I.	Telefon 55-39
(NA CESTU KUD PLOM1NA GORE VA LABIN)
Fr.: Si čul?
Jur.: Sam.
Fr.: Čujem, da su s njom prišli i mali principi.
Jur.: Svi tri. Celi dan da su va more.
Fr.: Bože moj, ma zaš su zibrali bas Novi. Lepo mesto i da ima jako lep pesak, ma svejedno ...
Jur.: To je ćaro, kako sunce. Talijani tamburaju okole, da je sve njihovo, i more i kraj, a naši 6e, da njim pokažu, da je sve naše.
Fr.: Pak to je i pravo. Ki zna, da jedan dan ne pridu još i bliže.
Jur.: Za tem se gre.
Fr: A kako narod tamo va Vinodole?
Jur.: Va Vinodole? Celo hrvatsko primorje i svi škoji, Krk, Rab, Pag i ki bi ti znal nabrojit svi oni kraji, ki su sada kako zvan sebe od veselja, da njim je njihova Kraljica blizu.
Fr.: I oni lepi i dragi Principi! I naši ovuda se temu vesele. Kamo god greš, ne vidiš, nego kako jedan drugemu net šapiće v uho. Ma, povej mi malo, Jurino, kako je prišal ta glas do nas, da je Kraljica va Novem?
Jur.:	Ja bormića ne znam. Morda po
radije.
Fr.: Ne bim rekal! Zagreb se ne čuje, Beograd pokriva Rim, a kada počne Ljubljana govorit, onputa ti v Reke i va Trste na oneh njihoveh militarskeh radijeh počnu kalafatat i svikat tako strašno, da se baš ni besedi ne čuje.
Jur.: Morda je pak va zrake neki drugi radija, ki nam ovuda poveda, sve ča se tamo preko dela i govori?
Fr.: Neka štroligarija mora bit, aš mi znamo sve, kako je tamo. I ja svaki dan hvalim Bogu, da je tisuće puti bolje nego puli nas.
Jur.: A ča ćeš, mi smo brižni ovde huje nego va pakle. Nego sa svem tem i ja bim otet malo znat, kako oni glasi od tamo k nam prihajaju? Tako i danas u jutro, još nisam pravo ni nosa vanka pokazal i več sam čul, da je zadnju nedelju bila va Novem sila sveta, tisuće i tisuće naroda, sve od Sušaka pak do Zadra, i Sokoli i Jadranska Straža i svi drugi, da su maršali va jednem strahovito dugem prešišijone pred Kraljicom i pred malemi Principi. To da je bilo neč takovega, da su svem bile suzi na očijah.
F.: Dobro, Jurino, ma ako te karabinijeri pitaju: ki ghe ga deto šta roba? ča ćeš ti na to?
Jur.: ča ću? Zakantat ću njim v nos onu našu staru:
Sinoć Ive, iz Novoga došal,
Svojoj ljube — dobar glas donesal, >,
F.: Hi! hi! hi! Čekaj, da ti ja malo pomorem. Ja ću tanko a ti debelo.
Čapaju se spod ruki i gredu napred pi-vajući: »Sinoć Ive .. ,<
SLAMNIK — PREVRATEN ELEMENT
Prve dni septembra so se na Goriškem vršili nabori. Fantje so povsod za to priliko dobre volje. Enako je bilo tudi na Goriškem nekdaj, a letos je bilo vse drugače, še v gostilno niso mogli, ker je suša v žepu; peti niso smeli, ker je slovensko petje prepovedano. Fantje res niso vedeli, kaj bi počeli. Hodili so po Gorici in si ogledovali trgovine. Tako je tudi neka taka skupina iz Gradišča nad Renčami prišla do neke trgovine s slamniki v Raštelu. Stopili so v trgovino in vsak fantič si je izbral svoj slamnik, malo za res, malo za šalo. Barantanje se je zato zavleklo. Medtem se je pojavila v trgovini policija. Detektivi so namreč zapazili, da imajo slamniki modre trakove. Policija je brž obkolila slovenske fante in jih odvedla na kvesturo. Tu so jih pošteno ozmerjali, češ, kako si upajo kupiti slamnike, ki imajo trakove z jugoslovansko zastavo. Obenem so jih vse temeljito preiskali. Pri njih niso našli ničesar. Nato so jih izpustili, le slamnike z nevarno barvo so obdržali na kvesturi. Tako bi bili slamniki kmalu spravili v nevarnost državo. (»Slovenec«)._______________
Ig. Bre^siikas*
Trgovina kave I čaja Vlastita elektropržiona I elektromlin za mlevenje Zagreb, Hica broj 65.
Telefon 7657
	
- 				 —	
ANDRIJA VATOVAC 1
ZAGREB - PAROMLIN
trgovina mješovite i prekomorske roba Cilene solidne — Podvorba kulantne Dostava n knćn
Vlasnik i izdavač: Konzorcij »Istra«, Masarykova ul. 28/11. — Urednik: Ive Mihovilović, Jukićeva ul. 36. — Za uredništvo odgovara: Dr. Fran Brnčić, advokat, Samostanska 6. — Tisak: Stečajnina Jugoslovenske starane d.d.,Zagreb, Masarykova 28a. —Za tiskaru odgovara Rudolf Polanović, Zagreb, Ilica 131