_ Limi**0011 ЛЈ ~~"и - • ^ AjA STRUČNI LOŽA STROJNI KURJAČ Гласник Удружења Ложача Државних Железнира у Београду Glasnik Udruženja Ložača Drž. Železnica u Beogradu. — Glasilo Udruženja Kurjačev Drž. Železnic v Beogadu. Kancelarija Udruženja i redakcija lista nalaze se pri ložionicl državnih železnica Beograd. Čekovni račun br. 56551. Излази 12 пута у години. Izlazi 12 puta u godini Ishaja 12 krat v letu Београд, 9 децембра 1933 г. БР0Ј12 ГОД. X Поједини број 1 д и н a р Годиш. претплата IZ дин. Pojedini broj 1 dinar Godiš, pretplata IZ din. Posamezna številka 1 din. Letna naročnina 12. din. Beograd, 9 decembra 1933 g. Beograd, 9 decembra 1933 g. Ha дан нашега Уједињења 1. децембра ове год. Удружење ложача државних жел. и бродова — подод-бор Земун, положно je венац на гроб пок. Јеролима Новака, мајора пилота, кога je зла коб навела да погине од воза, или боље рећи од локомотиве. Страшна je била вест: да je мајор Новак погинуо, и то баш од железнице, a још страшнија смрт једног од највећих асова наше дичие авијације. Можда je зла судбина баш и хтела, да покојни Новак, баш погине од железнице, знајући да није у његовој моћи, да савлада и избегне ову несрећу; докле je у борби, за освајањем неба и по-Дизањем nauie дичне авијације, умео увек и у најте-Жим приликама, гледајући смрти у очи, да избегне сваку несрећу na и саму смрт. Пок. Новак je један од славних и не само код нас, Beh и широм света прослављени и неустрашиви борац ваздуха. Он je пронео славу наше авијације и на стра-ним утакмицама са великим асовима светског гласа. У толико нам теже и пада овај губитак и за нас ложаче, специјално из пододбора Земун, који смо безброј пута ‘фолазили, a и даље пролазимо, том пругом, на којој je погинуо мајор Новак. Ми ложачи знамо колико je тешко свакоме, коме се деси, да пређе, са локомотивом преко тела човека, немајући снагу и моћ да то спречимо. У °вом моменту се ложачу и машиновођи на локомотиви, весвесно грозннчаво тело стресе и oceha после неку те-ж 111У на срцу. Саосећајући у бзлу и тузи за изгубљеним Гроб у Новом Саду Ha полагање венца мајору Новаку 1/ХП 1933 иашим једним од најславнијих авијатичара, a уједно да му одају поштовање и славу, ложачи су хтели да то видно истакну, na су с тога решили у пододбору Земун, да се положи један венац на гроб пок. Јеролима Но-вака, м a jopa пилота. Полагању венца na гроб пок. Новака, на католи-чком гробљу у Новом Саду, присуствовали су г. г. Инж. Владимир Штулхофер, шеф вуче Обласне дирекције жел. Београд, Инж. Јеврем Гавриловић, шеф ложионице Земун, заменик шефа ложионице Београд инж. Милан Јовановић, Инж. Живојин Митић, шеф ложионице Инђија, Инж. Таорђе Разуменић шеф ложионице Нови Сад са својим помоћ ником Инж. Илићем, Бранибор Павл овић, први машини-ста и Лазар Кохриман ложач, оба од сгране Речне пло-видбе, затим г. г. претседник централне управе удру-жгња ложача Милован Милић са претседником надз. одбора Трифуном Марковићем и благајником Живком Матићем, претседник обласне управе Београд Никола Колар, претседник надзорног одбора Обласне управе Јосип Драјер, секретар пододбора Земун Лазар Фили-повић, хонорарни чиновник Удружења Петар Живоји-новић, Управа пододбора Земун и још један део ложача из Београда и Земуна. Ваздухопловни поручник г. Вукићевић дочекао нас je на станици и одвео на католичко гробље у Футошкој улици, где су већ чекали од стране команде ваздухопловства г. г. ваздухопловни официри. Пошто смо сви смерно пришли гробу пок. Новака и поставили се у наоколо, у 11 часова г. Инж. Влад. Штулхофер je одржао један некролог у коме je између осталог рекао: „Мајор пилот Јеролим Новак, ас наше авијације, врло трагкчно je погннуо у несретном случају на желе-зничкој прузи под точковима локомотиве. Он, који je владао ваздухом и неустрашиво се борио са елементар-ним ћудима природе, изгубио je свој драгоцени и млади живот тако страшно, да нас je све потресло, тим више, што се тај несретни случај десио на прузи, на којој и ложачи врше своју тешку и опасну службу. Губитком команданта у пок. Новаку, изгубила je наша војска и Отаџбина једног од најбољих претставника наше авија-ције, a неутешива обитељ мужа, оца и свога бранитеља. Ложачи, који и сами толико пута гледају смрти у очи, a који су у рату и у миру, у вршењу своје пре-тешке и опасне дужности, и сами изгубили толико сво-јих другова, a у славу, част и поштовање погинулом ко манданту мајору Новаку, полажу овај венац на његов гроб. Полажу овај венац на гроб онога, који je својом спремом, неустрашивошћу и пожртвовањем високо поди-гао глас наших авијатичара, како у земљи, тако и на страни. Полажући овај венац нека je слава овом врлом јунаку неба и нека му je лака земља, којој je посветио свој живот пун борбе и опасности“. Остали прихваћају: „Слава му“| После овог одржаног некролога присутни су неко време ћутањем одали поштовање пок. Новаку, na се sajmu разишли. Утицај гара, чађи и пепела на доброту котла. Kao што смо раније говорили о штетности камена ,,котловца“ на потрошњу горива, и као што смо већ били поменули да исто тако има штетан утицај тало-жење или боље речено хватање гара, чађи и пепела на грејне површине котла, тако ћемо овом приликом гово-рити о томе штетном утицају у погледу уштеде у го-риву на локомотиви, Познато je свакоме да се нарочито облажу пред-мети дрветом или сличним материјалом, онде где се хвата руком, a који су другим својим делом под утица-јем ватре. Исто тако познато je да један крај дрвета можемо запалити, a на другом крају држати ra руком, докле једно парче гвожђа не можемо на једном крају усијати a да на другом крају, исте дужине као дрво, држимо руком. Мање можемо то учинити, ако место гвожђа узмемо бакар, a још мање ако je то сребро. Одкуда ово долази? To долази због неједнаке особине, т. ј. способности спровођења топлоте. Различите мате-рије имају различите способности спровођења — прено-шења топлоте. Докле смо дрво могли држати на јед-ном крају, за време док други крај гори, дотле гвожђе нисмо могли држати, док je други крај био усијан, a још мање код бакра и сребра. Значи док код дрвета прено-шење топлоте, са оног краја који гори на onaj крај који држимо у руци, иде споро, дотле код гвожђа то иде брзо, a код бакра и сребра све брже и брже. Исто тако имамо и друге материје које мање или више имају способност преношења — спровођења то-плоте. Један од врло рђавих топлоноша je rap, чађ и пепео. Познато je да се пепелом испуњавају предмети, као што су касе, ледењаче и др., код којих треба спре-чити преношење топлоте, било путем примања, било путем расипања. И код Једних и код других je корисно примењена та рђава особина пепела да би неки предмет сачували од спољне температуре. Докле код једне касе, чији je међупростор, између спољњег и унутрашњег лима, испуњен пепелом, можемо je грејати споља у ватри и може бити у пламену, a да хартије, односно лако запа-љиви предмети у каси буду сачувани, да се не запале. Познато je да, приликом сагоревања горива на ро-штиљу у пећи, подижу се услед промаје ситни делићи гаоа и пепела, који се заједно са гаром лепе — хватају за грејне површине. Таквим хватањем за грејну повр-шину гара, чађи и пепела, ствара се известан слој, који по-крива поменуте површине и дају да слободно врели ra-сови и топлота дођу на зидове тих грејних површина. Овај слој се треба чешће скидати и недати му да се нахвата у таквој дебљини, када ће бити осетно штетан у погледу потрошње горивз. Што год се тај слој гара, чађи и пепела чешће .чисти челичним четкама за зидове пећи, и нарочитим четкама за цеви, то he се и мање дати могућност да буде тако штетан. Ова rope поменута особина пепела, као и rapa и чађа, код котла има штетан утицај у погледу потрошње горива. Докле je код каса и ледењача нама било по-требно да се што мање преноси топлота, дотле je код котла потребно да што више пренесемо топлоту из ro-рива која се, сагоревањем у ложишту, развија у великој ко-личини. Нама je, дакле, циљ да пренесемо што већу ко-личину топлоте, која се ствара сагоревањем горива у пећи, на воду у котлу, те тиме, услед топлоте, доби-јамо што већу количину водене nape. Када би могли пренети сву количину топлоте, која се добија сагорева-њем горива у ложишту, на воду у котлу, онда би нај-боље искористиди ту тоилоту и тада би котао имао највеНи степен доброте. Међутим то je неизводљиво, због разних губитака топлоте, a од којих je један тај, што рђавим преношењем топлоте пепела, гара и чађи, на воду у котлу, утиче да један део топлоте одлази неискоришћен у слободну атмосферу. У rope поменутом примеру,видели смо да пепео, a тако исто и за гар и чађ, због његове рђаве, односно споре способности преношења топлоте, утиче да један део топлоте у врелим гасовима буде однешен про-мајом кроз димњак напоље у ваздух. Докле се топлота врелих гасова споро преноси кроз слој пепела, гара и чађа, наслаганог на грејним површинама котла, дотле се безкорисно један део точлоте избацује напоље. Значи да je тај слој пепела, гара и чађа препрека лакшем пре-ношењу топлоте кроз зидове грејних иовршина, a у ко-лико je тај слој веНи, у толико je већи и губитак то-плоте. A пошто je нама потребна извесна количина nape, која зависи од количине примљене топлоте у води, то ћемо ми морати више да сагоримо горива, да би добили ту потребну количину nape. Према томе када не би био слој пепела, rapa и чађи, или бар у такој мери на грејним површинама, онда би ону топлоту, 1<оју зидови грејних површина пропуштају, лакше преносили на воду у котлу и са мањом количином топлоте у ложишту по-стигли би смо исти резултат, јер би се топлота брже преносила, пре него што би промајом била однешена са врелим гасовима у атмосферу кроз димњак. Због, rope наведених разлога, потребно je што чешће чишћење грејних површина од наслаганог rapa, чађи и пепела, јер се таквим радом може много уштедити, a тиме користити установи, a и самом себи путем премије на уштеду горива. Ова уштеда може чешћим чишћењем зидова пећи и водогрејних цеви достићи 3—4%, што изиоси приличну суму новаца. A како je сваком присту-пачно ово чишћење зидова пећи и цеви, то значи сваки je у могућности да допринесе овим радом за уштеду го-рива, a тиме и по'већање премије. Ing. Ж. Мити+ј. Danes meni, jutri tebi! Marskije čitamo ta pregovor, ki nas opominja, da bodimo vedno pripravljeni na vse, ker ne vemo, kai prinese jutrišnji dan. Zaradi razmer, v katere smo ne po lastni krivdi prišli, si pač vsi železničarji prizadevajo, kako bi prišli do čim večjih uspehov. Pri tem pa je treba biti zelo previden, ko je vse gospodarstvo usmerjeno v drugo smer in se vsa naša vprašanja rešujejo z večnim izgovorom na krizo. Krize pa nočejo poznati v primerih odmerjanja kazni ali pri določanju naših dohodkov, ki nikakor ne zadoščajo za pošteno preživljanje Zaradi take gospodarske politike se spreminjajo tudi zakoni, po katerih se moramo ravnati tudi mi kurjači. Izpremembe zakonov pa gredo večina na račun uslužbenca, ki se mu s tem ubiva še tista trohica Veselja, ki jo ima še od prej do dela. Zakoni gredo svojo P°t, zato računajmo s tem, ker vemo, da so kurjači dostikrat prepogumni, pa se hočejo tudi take pokazati. Ali naj *ega ne store v primerih, kjer ni potrebe. Kaj laho zapade že itak po svoji odgovorni službi preobremenjeni kurjač v ostre disciplinske kazni. Iz prakse v preteklosti vemo, da kurjač, ki poseže v svoji vnetosti v službo drugega, kaj rad podleže, čeprav nedolžen, v disciplinsko preiskavo. Prič ni, verjame se pa raje onemu, ki je višji po zvanju. In kar je še bolj naravno, uslužbenec se za svoje, v dobrem namenu storjeno delo pri zaslišanju ustraši, pa v zmedi ne ve, kaj govori. S tem otežkoči delo svojega zagovornika v primeru disciplinske obravnave, sebi pa nakoplje ostrejšo kazen. Kazni in dnevnice so danes skoro neizogibne, zato naj bo vsak kurjač vedno pripravljen. Vse ima nam reč svoj gotov namen, zato pa je treba, da je naše društvo točno obveščeno o izvoru kazni in načinu neljubih prilik, da lahko s svojo pomočjo brani svoje člane. Zato naj vsak član, ki je bil iz kakršnegakoli vzroka kaznovan, takoj javi oblastni upravi ali predsedniku svoje podružnice oziroma zaupniku. Vsako zanemarjenje prijave je v škodo nam vsem, zato naj ne bo izjem. Kar se danes pripeti enemu, zadene lahko jutri drugega! Стручна Удружења железничких службеника. Државне железнице, као јавно-саобраћајна установа, да би могла одговорити своме циљу и задатку, безу-словно истражује једну чврсто везану сарадњу разно-родних струка службе. Kao што год наша локомотива, која je главни покретач целокупног колосалног меха-низма, не може функционисати без појединих делова, који су неопходно потребни, тако исто и железнички саобраћај, као целина, не би могао функционисати без поЈединих струка заступљених у железничкој служби. Према томе, та иста служба истражује и различите ква-лификације службеника за поједине струке и логично томе намећу се и различити интереси службеника за сваку поједину струку no на особ. Савремене постојеће прилике, као и rope изложена разноликост појединих струка, наметнули су службени-цима свих сгрука питање заштите својих сталешких ин-тереса. Сасвим логично јесте, да се у свакој појединој струци испољавају извесна питања моралне и матери-јалне природе, која тангирају само ту струку, док су остале струке незаинтересоване. Да би се створила једна ефикасна заштита тих морално-правних и материјалних услова као и основних права, службеници сваке поједине струке били су при-моран i, као што je речено, самим савремено постојећим приликама, да траже ту заштиту у самопомоћи т. ј. у чврстој стручној организацији свих службеника једне струке. У послератним приликама, ову нужну потребу за-штите својих интереса као засебне струке, први су уо-чили машиновође, na смо затим и ми ложачи пошли њиховим примером. Свесни, да нико није у стању боље разумевати наше тешкоће него ми сами, a према томе да и нико неће боље штитити наше интересе него сами ми, зпајући iii мпогобројних примера у осталом јавно- привредном животу, да само сложним и организованим снагама можемо постићи боље услове и заштити мо-ралних и материјалних услова живота и рада, основали смо, са доста труда и напора, своје сопствено стручно Удружење ложача. Данас након деветогодишњег опстанка и рада, наше Удружење стоји на једној чврстој основи. У њему су окупљена 98°/0 ложача државних железница и бродова. A сами резултати рада у прошлости нашег Удружења, покизали су значајне успехе у погледу заштите наших општих интереса. Поред правне и моралпе заштите, коју Удружење пружа сваком поједином члану, још у много већој мери пружа му хуману помоћ од неоцењиве вредности. Са поносом можемо истаћи да je новчани биланс Удружења ложача, на завршетку прошле послов-не године, забележио једну импознату цифру од преко стотине хиљада динара новчгних помоћи појединим чла-новима у случају болести, смрти и других теш-коћа. Да ли би онакву заштиту ■ и помоћ могли да нађу ложачи ма у којој другој постојећој организацији на железници, која неби заступала искључиво нашу струку? Не!, не би je нашли. Исто што важи за Удружење ложача важи и за стручно Удаужење машиновођа. Исту потребу као ло-жачи и машиновође осетили су и прегледачи кола, na и господа чиновници. И ове две струке железничких служ-беника данас су организоване у своја стручна Удру-жења, Много доцније, након дугог лутања и колебања видећи да на другој страни нема праве заштите њихо вих животних и радних услова, нашли су се на истоме путу са осталим струкама и службеници возне струке. Тако pehu, тек пре годину дана, када су изишли на по-вршину људи од иницијативе, енергије и елана, који су увидели преку потребу једне стручне организнције воз-ног особља. Ступило je, након доста порођајних мука, у живот и Удружење возопратног особља т. ј. Удружење возовођа, кондуктера, манипуланата и кочничара. Овоме удружењу, престоје најлепше перспективе у блиској бу-дућности и буде ли централно вођство радило истом енергијом и еланом, као што je радило у прошлој го-дини, њино Удружење има да постане ускоро једна од најјачих организација железничких службеника. Скоро, у исто време, основано je и удружење инжењера саобраћајних установа. Ово организовање железничких службеника у своје стручне организације, потекло je на основу искуства прошлости, да се различити интереси појединих струка могу најефикасније штитити само у стручним удруже-њима. Од колике су важности ова Удружења за поједине струке службеника није потребно нарочито наводити, пошто само чињеница да се и они службеници који су до данас лутали ван својих стручних органнзација до-шли до уверења, да je у њиховом сопственом интересу, да се прикупе у своју стручну организацију, na су так-вим уверењем почели листом да попуњавају редове сво-јих стручних удружења. Услед тога, даиас су сви железнички службеиици чврсто организовани у својим стручним организацијама, осим пружних службеника. Раштркани no пругама свих Делова земље, међу њима се јако oceha потреба за јед-ном чврстом организацијом која би била спона међу њима и која би се истински старала о интересима струке пружног особља. Многобројно особље ове струке са службом на најудаљенијим деловима пруге немају ни-какву могућност, да дођу у ближи додир са својим стручним колегама са осталих делова пруге. Многобројна сталешка питања ове струке, стоје на мртвој тачци, пошто нема ко да покрене њихова решења. Безбројни примери нужно потребне правне и моралне заштите по-јединаца, остављени су "на милост и немилос онима, који нису довољно упућени у суштину службе стручног пру-жног службеника. Материјалне помоћи, које пружају својим члановима остала стручна Удружења у несретним случајевима, у болести, смрти и т. д., a које износе на стотине хиљада динара, од првокласног су значаја за сваког појединца, a у највећој мери за онога службеника који се налази на стотину километара удаљен од важ-нијих центара железничке мреже. Стручна штампа, као најјаче оружје у одбрани социјалних питања, најбољи пропагатор сваке идеологије, игра еминетну улогу у ре-довима свих струка осталих службеника, док се код пружног особља oceha велики недостатак исте и безу-словна потреба за истом. Сва ова питања у струци пружног особља очекују своје нужно решење, које би било у стању донети само једно јако стручно удружење техничко-пружног особља. Осећајући ту потребу, међу пружном особљу, oceha се у п;следње време јака струја за оснивањем једног таквог Удружења. Очекује се само иницијатор, који би повео једну смишљену акцију у томе правцу, a која би наишла на свесрдан пријем од стране целокупног техничко-пру-жног особља. Буде ли се нашао човек од акције, и иницијативе, онда he се у блиској будућности међу остала стручна железничка Удружења убрајати још једно стручно Уд-ружење техничко-пружног особља, које he наићи на ши-роко поље рада, као и на све предуслове за један пло-доносан и позитиван рад. Када се наилази на разумевање. Тешке привредне прилике у свету учиниле су да милиони раденика, сдужбеника, као и сав нижи друшт-вени сталеж западне у крајњу беду и очајање. Милионске армије беспослених, скидање плата и надница испод минимума, потребног за егзистенцију човека, безбројна самоубиства услед беде, пљачке и крађе, све су то страховите последице тешких економских прилика у свету; прилика, које су на милијоне снажних и здравих руку осудиле на постепено умираље од глади. Хвала Богу наша je Отаџбина бар поштеђена од такве страхоте, али ипак није остала поштеђена од економске кризе, наравно диктована светском кризом, и да се због тога смањи величина зараде и да се сведе на минимум. Али смо ипак сретни да се бар може зарадити. Овакво стање, приморало je меродавне чиниоце да чине крајне напоре за санирање финансиско-економских прилика у земљи. A наша je дужност да исте потпо-могнемо сваки према својој могућности, подносећи без роптања тешко стање, које су нам силом наметуле светске економске прилике. Kao што je и већину осталих друштвених слојева и нас железничке службенике тешко су погодиле ове недаће, a поготову струку ложача, као економски најслабију. Ово се нарочито односи на један огроман број ложача дневничара, који се данас налазе у веома бедном положају. Један велики број ових службеника, који врше једну од вајнапорнијих железничких служби, a којима до данас Закон о државном саобраћајном особљу није регулисао службени положај, веома бедно животаре од данас до сутра. Има примера који нам показује како су појединци страховито погођени услед смањења буџет-ских кредита, и смањеног посла, те су старешине биле приморане да их употребе као обичне чистаче. Због тога су ови ложачи радили свега 13—15 дана у месецу. Целокупне месечне принадлежности ових служ-беника износиле су 350.— до 370 — динара месечно. Са свим би било излишно упуштати се у описивање живота, како су проводиле породице ложача од четири члана’ са платом од 350.— динара. Довољно je напоме-нути, да се je у њиховом дому сматрао црни хлеб као луксуз. Много je било дана, када се je на њиховом столу, приликом ручка, сервирала само чинија обарених кромпира, или куваног кукуруза. Ово je само једно од многобројних болних питања, која тешко погађају струку ложача, a нарочито днев-ничара. Удружење ложача, као једини истински заштитник интереса струке ложача, учинило je све напоре, да на меродавним местима издејствује, да се стање ових ло-Жача колико толико поправи и учини сношљивијим. Али на жалост, у већини случајева, на наше молбе, претставке и интервенције, добијао се je одговор: услед буџетских немогућности, оправданим жељама ложача, за сада, je немогупе изићи у сусрет. Свесни и сами да се на меро-Давним местима, као што je напред речено, чине огромне напоре на санирању фивансиских прилика у земљи, | Удружење je увек водило рачуна да у својим претстав-кама избегне потраживања, која би осетно оптере^авала буџетске кредите, са надом, да ће у будућностл, када се опште економске прилике у земљи поправе, меродавни Bolesničke potpore (nastavak) Da bi i mi postali popularni a prema tome i postigli Pozitivne rezultate, morali smo prihvatiti formulu ostalih kulturnih Udruženja u našnj zemlji, što znači, da je sve °по što je u našim pravilima predvidjeno, moralo i trebalo biti predvidjeno, jer se bez toga nije moglo. Zakonodavac J_e odobrio udruživanje, i mi smo se prema tome i udružili, naša je tedencija „Humauo i kulturno“, a kako ćemo 6oći do cilja, zakonodavac je u tom pravcu nama ostavio °drešene ruke, da mi sami povučemo glavne linije našeg delovanja i obeležimo naš rad naročitim pravilima, razume Se u granicama zemaljskog Ustava i ostalih zakona. Dakle, naše Udruženje je donekle autonomno, pod yritovnim nadzorom gospodina Ministra saobraćaja, pa pošto ]e ovo čisto i isključivo naša svojina mi smo u njemu upu: Ceni sami sebi. Za ma kakav poduhvat potrebna su i finan- водити рачуна o нашим напорима и самопрегоревању у прошлости. У тој нади, ми и онда ћутке сагињемо главу, када и на поднете претставке, за које смо ми сматрали, да би се добром вољом меродавних ипак могло, како тако, наћи скромна финансиска средства, за повољно решење истих, добијамо rope наведени одговор: услед буџетских немогућности и т. д. Међутим, боле нас, када на меродавним местима наилазимо на неразумевање наших тешкоћа у оним питањима, чије решење не изискује никаквих, или мини-малне и неосетне новчане издатке, већ само мало добре и признања огромних напора, које од нас изискује наша служба. A од оваквих питања посгоји један велики број, чије решење у будућности очекује наилазак милосрдног самарићанина, Услед тога, тим више нас радује, када се ипак на извесним местима налазе врховне старешине, које нам у свакој прилици, када решење наших молби зависи од њихове воље и могућности, пружају видног доказа свог пуног разумевања, за тегобан живот ложача и уважа-вања његових напора у служби државе. Kao и безброј наших молби и претставки у прошлости, добром вољом ових старешина, повољно je решена и наша претставка, која се je односила на наше, напред наведене чланове, у Пододбору Рума, a самим тим, утољен je и глад и утишан плач оних малишана, чији родитељи нису били у стању њима зарадити кору хлеба. Исто тако са пуно разумевања за тешки положај ложача и његову напарну службу од стране ових ста-решина узете су у детаљно расматрање све тачке под-нете резолуције са годишње скупштине Београдске обласне управе, и надамо се да ће и исте бити у гра-ницама могућности повољно решене у корист ложача, a добром вољом rope поменутих меродавних старешина. Када би се и у осталим местима нашим молбама из-лазило у сусрет са оволико увиђавности и разумевања положаја ложача, исти би се поправио у многоме, без великих уштрба буџетских могућности. Уосталом надамо се, да ће се у догледној будућ-ности, када he се, као што je речено, поправити опште привредне прилике у земљи и остала питања финансиске природе, повољно решити и социјално економски положај ложача поставити на оно место, које струка ложача оправдано заслужује A дотле, ми ћемо као и до сада, стојички подносити тежак крст на леђима, којег нам je натоварила светска привредна криза. За Обласну управу у Београду, 3. Болесничка потпора Болесничке потпоре у нашем друштву, без сумње претстављају једно болно питање Баш због овог бол-ног питања, ми смо, претерани крајном нуждом, осетили потребу за стварањем нашег Удружења, где ће у случају преке потребе, наши невољни чланови и њихове поро-дице, добити тренутну помоћ, као и душевне утехе. Сама правила нашег Удружења упућују нас на самари-ћанство. Главни циљ нашег Удружења јесте да пома-жемо невољне, a све остало долази у други ред. Ранијих година, ми смо били врло мали, за нас го-тово нико није ни знао, na у онако маленом друштву у оно доба, могло се радити како се хтело и услед тога наше Удружење за мало што није нестало. Данас, када смо ми познати широм иеле Краљевине, данас када ми заузимамо видно место у културном друштву нашега рода, данас када ми имамо и врло савремено законодав- siska sredstva. Mi finansiske izvore moramo pronaći rnedju ство, које нам je подарио наш Узвишени Краљ, данас nama, a to znači, da se mora svaki pa i najmanji finan- не можемо радити шта ко хоће. Данас се врло строго siski izdatak da se oseti. Naši džepovi su dosta plitki. Me-djutim nama kao celini da bi se popeli na onaj stepen kulturne visine gde nam i jeste pravo mesto, pa da bi sa tog visokog kulturnog nivoa požnjeli positivne rezultate, I potrebna su povećana finansiska srestva. Prema tome samo po sebi, nameće se pitanje, što veće štednje. Izdatci su veliki, a prihodi mali. Jedini prihodi su članski ulozi i gotovo više ništa. Vanredni su prihodi neznatni. Usled tuga nas sve članove ovo pitanje treba ozbiljno da zanima. Mi ložači koji spadamo u najveću državnu i narodno-privrednu struku, donoseći celom čovečanstvu, našim znojem, samo koristi, nismo bili do sada takve sreće, da nam neko od bogatih ljudi, trgovaca i t. d. čijem smo bogaćenju donekle i mi ložači doprineli, da nam kao „Humanom i kulturnom društvu“, u poslednjem času svoga života zavešta nešto od svoje imovine, dok gotovo svakodnevno čitamo u javnosti, gde je neki pokojni sevdalija za-vešto po nekom muzičkom društvu nešto od svoje imovine. Opet drugi pokojnik smilovao se društvu za zaštitu životinja i t. d. Prošlost nam stalno ukazuje prstom na to, da treba raditi i štedeti. Izvesni ljudi na zapadu, samo zato što su bili štedljivi, od običnih negdašnjih rudarskih i tabričnih radenika danas su postali najveći tinansiski magnati sveta. I to od čega? Od tričavih nekoliko šilinga ili dolara što su uštedeli od svoje radeničke nagrade. Kako su oni pojedinci sa svojom štednjom postigli sjajne rezultate. Šta bi tek nas nekoliko hiljada članova u Udruženju postiglo, kada bi ozbiljno poveli računa o našim novčanim izdatcima. Krajnje je vreme, da već jednom svaki član Udruženja mete prst na čelo, pa da se ozbiljno promisli, šta bi se trebalo uraditi pa da se naši izdatci donekle smanje, a postignutu uštedu, ovim smanjenjem, upotrebi na druge kori-snijo svrhe. (nastaviće se) M. Milić. Bolniške potpore. (nadaljevanje) Da bi tudi naše Društvo postalo popularno in da bi dosegli pozitivne vspehe, vzeli smo formule drugih društev v našoj zemlji, in to pomeni da je vse tisto kar je pred-vidjeno v našim pravilima, moralo biti predvidjeno, ker je nujno potrebno. Zakonodavce je dopustil da se strnemo v čvrste vrste našega društva in mi smo se okupili v njemu z tedencijom „Humanost in kulturnost“ ali kako bomo prišli do nešega cilja zakonodavce nam je v tem pogledu pustil proste roke da si sami izaberemo pot katera nas bo pripeljala do končnega cilja, pot, katera mora peljati v mejah zemalskog ustava in postojećih zakonov. V klub temu da je naše društvo skoraj popolnoma autonomno ono stoji pod nadzorom gosp. prometnog ministra ali je ono jedino naša svojina, in za nas kurjače, kateri smo v njemu okupljeni velja stara izreka „pomogni si sam pa če ti tudi Bog pomagat“. Za vsako preduzemljivost v društvenih mejah, nama so nujno potrebna denarna sredstva, Te finančne izvore mi si moramo sami preskrbeti in zato so vsi, pa tudi najmanjši stroški za nas zelo občutlivi. Da bi naše društveno delanje doseglo prave uspehe, potrebno je da se društvo povzdigne na tisto stopinjo kulturne visine, ktero po vsej pravici zaslužilo z svojim hu- кажњава самовлашће и насграни рад. Стога се треба ове излишне непријатности чувати. Штетно би било, т.ј. скандал би био, када би ми данас за такав настрани рад, за погрешно тумачење наших правила, за хрђаво схваћено самарићанство за немилосрдно и несвесно раси-пање друштвене имовине, искусили најмању казну. Зар ми то да дозволимо сада, када сви надлежни позвани и непозвани из личних симпатија према нашему сталежу чине све што могу да нас што више попула-ришу и подигну на достојну висину. Зар ми то да дозволимо сада када смо доживели толику част да у наше друштво већ неколико пута Њ. В. Краљ шаље свога заступника, данас када смо до-живели, да онај, што je тако рећи наша душа, наш ре-сорни г. министар саобраћаја, проводи no неколико ча-сова у нашем друштву, и још многи други високи др-жавни функционери називајући нас „драги ложачи“, a у исто време често обилажење новинарских репортера, шкљоцајући на нас и на наше друштво својим фотограф-ским апаратима, те тиме дају могућности и широј јав-ности да о нама чита и чује, зар ми данас да то, ма и једном нашом несмотреношћу, срушимо и да упропастимо ове наше драге тековине. To не може бити. Ja не сумњам у високу свест данашњег ложача и верујем да то ложачи неће дозво-лити ни no какву цену, т. ј. неће дозволити да би се ико нашао да се дрзне да дира у ову нашу светињу. Kao пргтседник Централне управе овога Удружења позват Сам законом да бдим над Удружењем, штитим интересе целине и појединаца и да као такав будним okom пратим напредак и правилан развој нашег Удружења. Врло скроман, стојећи увек на принципу апсолутне штедње, јер се са распикућством ништа не постиже, са овом паролом ступио сам у Удружење, да му искрено са мојом скромном снагом и разумом помогнем, али и ту као и у приватном животу са девизом штедња, na штедња. Јесте, наша савршена Правила предвиђају поред осталога и Славу, заставу, музику и т. д., na се може помислити да je ово намењено неком луксузу, неком увесељавању и забави, што би доста личило неупућеном свету на распикућство. Не господо, све ово je неопходно потребно сваком_ друштву, a нарочито нашем, пошто je оно тек пре неку годину развило своју интензивну де-латност. Све je ово потребно ради одређивања степена културе савремености нашег друштва, јер ко нема ви-соку културну свест, тај не може бити популаран, a ако није популаран, он не може у данашњем друштву ни опстати, a камо ли нешто позитивно урадити. (Наставак у идућем броју) М. Milić. mano-kulturnim delom v preteklosti, ali zato so nama potrebna v pravoj vrsti denarna sredstva, katera si prihranimo samo zskrbnim varčevanjem na vsakem koraku, Naši izdatki so veliki, a prispevki zelo mali. Jedini finančni izvori za naše društvo so članski ulogi. Na kakšne bilo, izredne dohodtke nesmemo računati, in zato je potrebno da vsakega člana zanima vprašanje glede gmotnega napretka samega društva. Mi kurjaši pripadamo najvećoj narodno-gospodarskoj panogi, in mi z našim znojem in napornim delom v velikoj meri prinašamo celom čovečanstvu samo korist. Medjutim, mi do danes nismo bili takšne sreče da bi nam kateteri od bogatih ljudi, trgovcev, industrijalcev i t. n. svojim testamentom določil samo trohico svojega bogastva, ako smo mi kupičenju tega bogastva, z svojimi žuljevitimi rokami dosti doprines i gotovo svakodnevno čitamo v dnevnikih da je tä in ta dobrotvor na smrtni postelji zapusti! kakšnem društvu nekaj od svojega bogastva. Bilo je poedincev, kateri so se pri slovesu z življenjem spomin ali pevskih in muzičkih društev, zopet drugi se je usmilil društva za zaščito živali in naravei t. n. medjutim kakor je že povedano, naše društvo do danes ni imelo takšne sreče, da bi lahko računalo z dedščinom od tisti katerim njihovo bogastvo na d:ugem svetu ni več potrebno. Preteklost nas uči, da je potrebno delati in varčevat. Pojedinci so nam dokazali v preteklosti, da se z delom in varčevanjem včasnih doseže, da preprosti delavec postane od rudarja in tovarniškega delavsa mogočni finančni magnat svetskega slovesa, in to smo od prihranjenih par šilingov in dolarjev katere so prihranili od svoje pičle dnevnice. In če so ti pojedinci z svojo varčnostjo dosegli tako sjajne uspehe v življenju, kaj bi šele nas nekoliko tisoč, včlanjenih v našem društvu mogli doseči z skrbnim in premišljenim varčevajem. Zato poslednji je čas, da vsaki član našega društva stavi prst na čelo in da se resnično zamisli, kaj bi vse trebalo storiti, da bi se stroški našega društva priveli na najmanjšo mero, in kako bi se z varčnostjo prihranjeni denar porabil v druge koristnejše ciljeve. (nadaljevanje prihodnič) M. Milič. f Боривоје Марковић У најлепшем добу живота, у пуном напону снаге 11 Цвету младости, намучен дуготрајном болешћу, оста-®ио нас je за навек, наш искрени друг и редован члан ^Ружења Боривоје Марковић. Ни медицинска наука, ни савршени медицински ме-Аикаменти, као ни сва дуготрајна болесничка нега у болницама и санаторијуму Голник, нису били у стању да спасу млађани живот Боривојев од опасне бољке туберкулозе. Видећи, да су му избројани дани живота и да му je неумитна судбина потписала смртну пресуду, Бори-воје се je повукао у своје родно село код Ваљева, да се тамо у нлручју своје мајке опрости са тегобама и варљивим овоземаљским животом. Удружење му je за све време од пуних четрнајест месеци љегове болести свесрдно притицало у помоћ и са новчаном потпором од 4294 дин. колико je било мо-гуће олакшало његове тегобне дане живота. Међутим, удаљен од сваког додира са својом ор-ганизацијом, Удружењем ложача, он je у своме родноме месту затворио своје уморне очи, без да су били ње-гови најближи у могућности да благовремено известе Удружење о његовој смрти. Захваљујући свесрдној предусретљивости госп. шефа ложионице у Ваљеву, исти je након доста тешкоћа, у по-следњем моменту, телефонски известио госп. шефа ло-жионе Земун инж. Ј. Гавриловића да je њему подређени службеник Боривоје за навек преминуо. И тако, благодарећи хуманим осећајима и пуном разумевању тешкоћа, у којима се налазила сиромашна родбина Боривојева, од стране нашег првог претпостав-љеног старешине шефа ложионице госп. инж. Гавриловића, који je с места предузео све потребне кораке, позвавши себи претставнике Пододбора и ослободивши исте од службе нашем Пододбору, било je омогућено да преко својих делегата Л. Филиповића и Ј. Драјера однесу са венцем последњу почаст преминулом Боривоју и да ra у име Удружења одпрате до вечне iе; 5. Милојевић М. Божидар, „ „ 6. Тасић Р. Јован, „ „ 7. Станојевић Ђ. Славко, „ „ 8. Васиљевић М. Тома, „ „ 9. Трајковић М. Душан, „ „ 10. Стоиљковић М. Јефта 11. Стаменковић A. Александар. „ „ 12. Бошковић Б. Петар, „ 13. СофкаревиН С. Крун, из ложионице Охрид; и 14. Нађ М. Мијо, из ложионице Охрид. За чувара стројева водоцрпа (пумпи) котлова и за ложаче стабилних парних котлова иоложили су са успе-хом „добар“ и то: 1. Јаневић Ј. Риста, из ложионице Градско; 2. Стаменкови1Г Р. Станоје, из ложионице Скопље и 3. Божиновић Н. Чедомир, из ложионице Битољ. Заинтересованим члановима на знање. Из канцеларије Обласне управе Београд. 22. новембра 1933 г. Бд. Члановима Пододбора Краљево, Годишња конференција Пододбора Краљево, одр-жаће се на дан 20 децембра 1933 године. Ово се ставља до знања свима члановима тог Под-одбора. Из обласне управе Београд. Власник и одговорни Уредник за Удружења Ложача Државних Железница Милован Милић, Франше Д’ Епере ул. Бр. 18. Јавна захвала. Сматрам за своју дужност, да се овим путем јавно захвалим Обласној управи удружења ложача у Београду, која je за време дуготрајне болести мог сина Боривоја истоме свако месечно притицала свесрдно у помоћ са новчаном болесничком потпором na je у том циљу моме сину исплатила за време од његове 14 месечне болести суму од 4294.— динара и тиме му олакшала тешке дане болести и тешких мука. Исто тако свесрдно се захваљујем Обласној управи, што ми je у данима највеће жалости, беде и невоље, притекла у помоћ са сумом од 1500.— једну хиљаду пет стотина динара посмртнине за мојим никад непре-жаљеним сином Боривојем. Такође моја најсрдачнија хвала г. г. шефовима ло-жионице Земун и Ваљево, који су својом предусретљи-вошћу допринели и омогућили да ми Удружење ложача притекне у помоћ, у rope наведеним данима безмерног очаја и жалости. Напослетку, нека приме моју дубоку захвалност сви другови мог поч. сина Боривоја из Пододбора Земун, који су својим добровољним прилогом купили венац моме драгоме сину и што су преко својих деле-гата Фил-товиНа и Драјера истога отпратили до вечне куће. Још једном свима искрена хвала! Ожалошћена жајка, Стана Марковић, удова. Захвалнице Потписани најтоплије се захваљују Обласној управи удружења ложача у Суботици на указаној нам помоћи од no 300 динара за време нашег боловања. 1. Налапатш Антун, 2. Ефамов Никола, оба из лож. Суботица. 3. Кларић Марко, лож. В. Бечкерек. Потписани најтоплије се захваљујем Обласној упра-ви удружења лижача у Суботици на издатој ми посмрт-нини од 1000 динара приликом смрти своје непрежа-љене супруге. Гизел Андреја, лож. Винковци. Потписани најтоплије се захваљујем Обласној Упра-ви удружења ложача у Суботици на указаној ми по-моћи од 300 динара за време моје болести. Станик Мијо, лож. Суботица. Лошчи шбдевајте ie наауфзвтурои рвбш код фнрме Шрнир imiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimMiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiimiiiiiiiimiiiiiiimiiimiimiiiimiiiimiiiiimiiiiiiiiiii Бивши закупац мануфактурног оделења Задруге Жељезничког О собља МАКСО ШПИЦЕР БЕОГРАД, Сарајевска улица број 61. Препоручује целокупном жељезничко-машинско-саобраћајном особљу, своје богато складиште свих врсти мануфактурна робе: обућу, јоргане, кошуља, и т. д., a нарочито своје прво-класно израђене: УНИФОРМЕ И КАП Е- Цене су врло солидне и даје се олакшица у плаћању свима оним службе-ницима, који немају забране на плату. Штампа „Слога“ Душана Поповића Kp. Александра ул. 3—Тел. 25-798