KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU Klasa 12 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE Izdan 1. Juna 1927.
ATESUTNI SPIS BR. 4315
Pierre Piperaut, Andrć Helbronner, Pariš i Socićtć Anonyme Compagnie Gćnćral des Produits Chimiques de Louvre, Louvre, Francuska.
Postupak za izradu titanovih i cinkovih jedinjenja.
Prijava od 14. novembra 1923.	Važi od 1. oktobra 1925.
Traženo pravo prvenstva od 25. novembra 1922. (Francuska).
Ovaj se pronalazak odnosi na izradu čiste titanove kiseline, jedinjenja titanove kiseline i cink-sulfida, titanove kiseline i cinkovog oksida, titanove kiseline, cink-sulfida i barijumovog sulfata.
Pronalazak se sastoji u tome što se u zatvorenoj peći sagoreva smeša tilanovog sulfida i cinkovog sulfata
Ti S'- + Zn S04 = Ti O- Zn S + SO* + S.
Po izlasku iz peći dobija se jedno sasvim belo jedinjenje koje sadrži od prilike 45% TiO2 i 55% ZnS i koje već kao takvo može da se upotrebi za slikarstvo. Kao što gornja formula sa naznačenim stranama pokazuje, nalazimo se u prisustvu jednog molekila sumpora, koji je suvišan; stoga je potrebno da se upotrebi ekvivalenat cinkovog sulfata t. j. Zn S04 -j- % S04. Na taj način dobija se jedan beli produkat, koji sadrži 36% TiO2 i 64% ZnS.
Ako se — mesto da se radi u zatvorenoj peći — greje u prisustvu vazduha, dobijaju se bela tela jedinjenja ZnOTiO2 koja odgovaraju donekle izmenjenim gornjim sraz-merama usled zamenjivanja sumpora kise-onikom. Formiranje ZnO pod ovim uslovi-ma vrši se vrlo lako i na nižoj temperaturi nego sagorevanjem čistog cinkovog sulfata i pri tome ne ostaje nerastvoren sulfat. Na taj način dobijaju se bela tela jedinjenja, čija je formula TiO2 ZnO ili TiO2, 1.50 ZnO, koja sadrže po 50% i 40% i 60% titanove kiseline i cinkovog oksida.
S druge strane smeša pretvorena u prah
i sasvim homogena od TiS2 -j- ZnS04 -j-BaS daje posle sagorevanja belo jedinjenje, koje sadrži od prilike
TiO218%, ZnS 46%, S04 Ba 36%.
Najzad kad se titanov sulfid peče na isti način kako se peku i sumporne rude, dobija se čista titanova kiselina. Ovo pečenje može da se sprovede pomoću sa-mosagorevanja, pošto oslobođena toplota služi za prethodnu preradu titanovih ruda. Titanova kiselina dobivena na ovaj način vrlo je različita u pogledu sastava od one, koja se dobija vlažnim putem i bolja je od nje. Treba naglasiti da se u celoj ovoj proceduri postupa suvim putem.
Primera radi može se postupiti na sledeči način:
1.	Ilmenit FeO.TiO'2 pomešan sa ugljenom i sumpornom kiselinom ili piritom sagoreva u zatvorenom sudu.
2.	Dobijeno jedinjenje sačinjeno od raznih titanovih oksida i sulfida gvožđa izlaže se dejstvu razblažene sumporne kiseline, usled čega nastupa oslobođavanje sum-porovog vodonika i formiranje sulfata gvožđa, pošto titan ostaje nerastvoren.
3.	Kad se ovi titanovi oksidi isperu i doda im se ugljen, posipaju se hlorom pri temperaturi tamnog usijanja, potom obrazovani titan, održan u stanju pare na niskoj temperaturi prolazi kroz jedan niz praznih sudova na oko 400" istovremeno sa siru jom suvog sumpor-vodonika (proizvedenog pod 2), obe se ove radnje mogu vezati
Din. 5.
da bi se izbeglo gubljenje R.S zgušnjava* njem proizvedenog iitanovog hlorida u a-paratu, koji se održava na oko 100° i u koji će se uvesti sumpor-vodonik.
Titanov sulfid obrazuje se unutra na izlasku iz cevi gde pristižu pare H.,S i TiCl*. Da bi se operacija olakšala ove cevi za reakciju su kratke i praćene komorama za smešiaj iitanovog sulfida, s druge sirane, oslobađa se hlorna kiselina, koja se ponove daje lako pretvoriti u hlor.
4.	Ovaj titanov sulfid se peče bilo sam bilo izmešan kao što je gore rečeno i daje čistu litanovu kiselinu TiO, ili jedinjenje (TiO, Zn) (TiO., ZnO) (TiO., ZnS BaSO,).
Ova fabrikacija može da se vrši i samo u jednoj peći na četiri sprata. U donjem delu peče se titanov sulfid iznad smeše rude i sumpor ugljenika u zatvorenoj peći, iznad toga će se vršiti napad hlorom i najzad na gornjem delu Iitanovog tetrahlorida rastvaraće se pomoću sumpornog vodoni-ka. U svima spratovima održavaće se temperatura koja odgovara svakoj pojedinoj reakciji.
Mesto Iitanovog tetrahlorida može se u-potrebiti tetrafluorid koji se lakše radi, koji ključa na 280° i daje fluornu kiselinu koja se može vrlo lako povratiti i ponova ući na ovaj ciklus. Brom se takođe može upotrebiti pošto bi posle toga titanov te-trabromid dejstvao na H2S. Titanov bromid se proizvodi lako kad se pođe od titanove kiseline dobivene po § 1; ona ključa na 230° ali može da ostane u tečnom stanju i na oko 100° i ima mnogo manji napon nego hlorna kiselina; uz to brom se može ponova lako uhvatiti.
Prema lokalnim prilkama može se ope-risati sa mešovitim lelima, fluor i hlor, ili brom i hlor u kojim je telima jedan od e-lemenata zamenjen molekularno drugima, na pr.: titanov hlorobromid TiBrCl, rađen sa kLS daje hlornu i bromnu kiselinu i željeni sulfid.
Ako jednovremeno hoće da se izrađuje i čista titanova kiselina i ostala opisana jedinjenja, izložiće se dejstvu vodene pare titanov sulfid pa zatim pošlo se izvadi su-višak vode pustiće se da sumpor-vodonik dejstvuje na TiCl4.
TiSj -j- 2H..0 = 2H..S + TiO.,
TiCI, + 2H,S = TiS., -{f 4HĆ1.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za izradu Iitanovog sulfida naznačen time, što se pomoću H.,S vrši reakcija na tetrafluorid, hlorid i titanov bromid.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se rastvaranje Iitanovog sulfida vrši pomoću cinkovog sulfata.
3.	Postupak po zahtevima 1 i 2, naznačen time, što se kombinuju sledeče operacije: a) formiranje fluorida, hlorida i ti-tanovog bromida; b) rastvaranje proizvoda pod a) pomoću H..S; c) rastvaranje tita-novog sulfida stvorenog pod b) pomoću cinkovog sulfata u zatvorenoj peći ili su-vim vazduhom; d) rastvaranje Iitanovog sulfata stvorenog pod b) putem pečenja.
4.	Postupak po zahtevima 1—3, naznačen lime, što se ruda prethodno izlaže dejstvu ugljen-disulfita a potom izlaže i dejstvu sumporne kiseline i time, što se dobiveni sumpor-vodonik iskorišćuje.
5.	Postupak po zahtevima 1	4, nazna-
čen time, što se rastvaranje titanovog sulfida vrši vodenom parom i što se proizvedeni RS iskorišćuje.
6.	Postupak po zahtevima T-—5, naznačen time, što se dešava regeneracija me-đuprodukata HC1, HF, HBr.
7.	Postupak po zahtevima 4	6, nazna-
čen time, što se njime dobijaju dvojne smeše od Ti02. ZnS; trojne smeše TiO,, ZnS, BaS04 i dvojne smeše Ti02, ZnO.