KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 5 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Avgusta 1930.
PATENTNI SPIS BR. 7204
Ing. Franz Schmied i Ing. Karl Baumgartner, Teplitz—Schonau,
v
Cehoslovačka.
Postupak i uređaj za prenošenje materijala u veće dubine naročito za unošenje prenosnog (sitnog) materijala u rudokope, okna i t. d. pomoću vazduha.
Prijava od 28. januara 1929.	Važi od 1. decembra 1929.
Ovaj se pronalazak odnosi na postupak i zato potrebne uređaje za prenos materijala u veće dubine, gde se vazdušni pritisak upotrebljuje kao prenosno sredstvo. Ovaj pronalazak služi naročito zato, da ukloni sitan materijal u dublje rudokope, okna i t. d.
Putevi, kojima se sitan materijal uklanja u rudokope ili okna dele se u vertikalne i horizontalne ili skoro horizontalne. Sitan materijal pomoću vazdušnog pritiska po horizontalnom putu transportovati — poznato je i taj posao ne pruža naročite teškoće. Do sad je pak bilo teško, da se materijal pomoću vazdušnog pritiska vertikalnog u-nese u dubinu, jer materijal usied dejstva pritiska vazduha i teže dolazi dole sa tako velikom brzinom, da se u cevima zaustavlja i pravi zapušivanja.
Ovaj pronalazak uklanja te teškoće i o-mogućava upotrebu vazdušnog pritiska za unošenje prenosnog (sitnog) materijala i u veće dubine.
Po pronalasku se ovaj materijal izlaže razlici sila između teže i pritiska vazduha, usied čega je mogućno, da se otklone prevelike brzine. Dalja poboljšanja tiču se pojedinosti odnosno dovoda materijala i vazduha, odns. raspodele vazduha pod pritiskom.
Na nacrtu pokazuju :
Sl. 1 vod za spiranje se vertikalnim i horizontalnim tokom, u vertikalnom izgledu.
SI. 2—isti, poboljšani vod sa vertikalnim tokom,
SI. 3, vazdušnu kameru vertikalnog voda sa cevima za dovod vazduha i odbojnim klapanama, u vertikalnom izgledu,
SI. 4 — vazdušnu kameru vertikalnog voda sa cevima za upust vazduha u vertikalnim i horizonfalnici.
Prethodno pripremljeni materijal se pomoću podesnog predajnog aparata, npr. pomoću dva predajna valjka 1 ili kakvim organom, nosi u vertikalan vod za spiranje 2, zatim na podesnom mestu pomoću cev-nog kolena 3 prevodi iz vertikalnog u horizontalan položaj i kroz cev 4 vodi mestu opredeljenja. Na nacrtu je ovaj horizontalni vod, da bi se pokazala njegova veća dužina, prekinut u sl. 1 i u si. 2. Materijal dakle prvo prođe vertikalan a potom horizontalan put.
U vertikalnom vodu 2 materijal prvo podleži teži, tako da isti kod većih dubina dospeva sa velikom brzinom, do kolena 3 cevi. Kod dosedanjih poznatih, pneumatič-nih prenosnih uređaja upušta se sabijen vazduh na prijemnom mestu za materijal u cev zajedno sa tim materijalom. U vertikalnom vodu dejstvuje u ovom slučaju na materijal pored zemljine teže još i pritisak vazduha. Obe sile dejstvuju u celoj dužini cevi ubrzavajuće, tako da materijal sa vrlo velikom brzinom dolazi do kolena, gde treba do pređe u horizontalan pravac. Usied
Din. 15.
inercije mase, materijal ne može tako brzo slediti promenu pravca, te biva pritiskivan velikim pritiskom uz zid cevi, gde se lako gomila. Ovo gomilanje kod velike brzine i vlažnog materijala lako izaziva zapušivanja, ne uzimajući u obzir veliko abanje kolena usled velike brzine materijala i pritisak istog. Iz ovih razloga dosad je bilo nemoguće primeniti pneumatično spuštanje materijala u veće dubine.
Ovaj pronalazak omogućava, da se postigne manja vertikalna brzina kao i regu-lisanje iste.
Po ovom pronalasku se vazduh uvodi tako, da pritisak vazduha na celoj dužini puta materijala ili na jednom delu istog dej-stvuje protiv zemljine teže, tako da vertikalno kretanje materijala podleži samo razlici između teže i pritiska vazduha. Ovde se može primeniti nadprifisak ili vakuum vazduha. Pod uticajem tako umanjene sile biće vertikalna brzina unetog materijala odgovarajuće manja.
Pronalazak se dalje tiče regulisanja na gore opisani način smanjene vertikalne brzine.
Po pronalasku regulisanje biva na dva načina, ili regulisanjem jačine protiv strujanja ili regulisanjem dužine puta, na kome dejstvuje teža protiv vazdušnog strujanja. Na koristan način mogu se oba načina regulisanja kombinovati.
Uređaj za izvođenje ovog postupka jeste ovakov: na nekom podesnom mestu vertikalnog spirajućeg voda vezuje se cev za vazduh. Ovo spojno mesto leži pak po pronalasku ne odmah uz upusno mesto za malerijal, već nešto niže, tako da odatle vazdušna struja dejstvuje protiv slobodnog pada materijala. Dovod vazduha u vertikalan vod radi usporenja pada materijala može biti iz kakvog specijalnog voda. Po pronalasku će se za to korisnije vazduh u-potrebiti, koji služi istovremeno za prenos materijala u horizontalnoj cevi. Na tom mestu za dovod vazduha cev je proširena u levkastu kameru 5 za vazduh, u kojoj je vod 2, 3 za uvođenje vazduha odgovarajuće prekinut. Vazduh ulazi kroz vod 6 u vazdušnu kameru i meša se u levku sa materijalom, koji ispada iz ušća cevi. Iz ove kamere 5 pritiskuje vazduh prema oba cevna pravca i to u pravcu suprotno materijalu, koji teče u cev 12, a u drugom pravcu u smislu otičućeg materijala. Na dotičući prenosni materijal dejstvuje dakle vazdušni pritisak usporavajući, a na otiču-ći ubrzavajući. Biće korisno da se upusno mesto za vazduh postavi u blizini kolena 3 između vertikalne i horizontalne cevi, tako da na celom prethodnom vertikalnom putu usporavajući vazdušni pritisak dejstvu-
je protiv zemljine teže. Dakle na materijal će u vertikalnoj cevi, prema položaju vaz-dušne kamere, na ćelu vertikalnu dužinu, ili samo na jednom delu iste dejstvovati samo razlika između teže i pritiska vazduha, tako da se na kolenu uklanjaju prevelike brzine materijala. Materijal može onda ići kroz koleno samo se brzinom pri kojoj ne nastupa nikakvo po rad opasno gomilanje ili zaptivanje. Na daljem horizontalnom putu materijala dejstvuje vazduh pod pritiskom, kao što je poznato, ubrzavajuće.
Veličina vazdušnog pritiska korisno se reguliše tako, da ona odgovara otporima koji vladaju na horizontalnom putu 4. Za tu svrhu se dovod vazduha kameri 5 reguliše ventilom 9. Pošto se dužina horizontalne cevi menja prema položaju mesta, to se i veličina vazdušnog pritiska kod ventila treba odgovarajuće regulisati. Ovaj za horizontalnu cev podešeni pritisak vazduha biće upravo dobar, u najređim slučajevima, za željeno umanjenje brzine. Prema tome će se regulisati kontra-dejstvo, prema već opisanom postupku, podešavanjem jačine kontra-strujanja ili regulisanjem dužine dejstva za tu kontra-struju.
Za izvođenje ovih mera služi sledeče: vertikalna cev priključena je gore uz unosni kraj hermetički za aparat za predaju, za valjke 1 ili koji drugi organ. Na izvesnom odstojanju ispod valjaka 1 cev 2 proširena je u vazdušnu kameru 10 (si. 1), u koju ulazi gornji deo cevi za spiranje. Uz ovu kameru 10 priključen je levkasto donji deo cevi. U gornjem delu ove vazdušne kamere, vodi cev 11 vazduh u atmosferu. Iz kamere 5 struji vazduh pod pritiskom u vertikalnu cev 2 protiv padajućeg materijala i, u koliko ne može izmaći ispod valjaka 1, ići u atmosferu kroz cev 11.
Po pronalasku vazdušna struja, koja ide prema materijalu reguliše se time, što se u cev 11 postavlja ventil 12, pomoću koga se jačina vazdušnog ispusta može više ili manje gušiti. Kod sasvim otvorenog ventila 12 ceo profiv-vazduh ovde će izaći i u vertikalnoj cevi 2 vladaće najača kontra-struja. Horizontalni vod 4, kao što je ranije pomenujo, svoju će dužinu menjati prema položaju dotičnog mesta rada. Prema tome će se pritisak vazduha morati regulisati pomoću ventila 6. Dužina vertikalne cevi 2 mahom će biti ista. Za dobijanje uvek iste manje brzine pada materijala u vertikalnom vodu mora vazdušni kontra-tok uvek ostati isti. Da bi se ovo postiglo pri promenljivom pritisku vazduha, pri većem pritisku se više guši na ventilu 12, a pri manjem pritisku manje. Odgovarajućim gušenjem vazduha u vertikalnoj cevi postiže se uvek ista brzina kontra-toka i time isto
usporavanje padne brzine — dalji suvišan vazduh će uvek pri istoj nehermetičnosti izlaziti na valjku 1. Kod napred opisanog regulisanja kontra-toka vazduha, pad pritiska se različito podešava, dok put, na kome vazdušna struja dejstvuje, ostaje isti i to na odstojanju između kamere 5 za u-pust vazduha i kamere 10 za ispust vazduha.
Dalje usavršavanje ovog regulisanja kont-ra-struje postiže se time, što se i putevi, na kojima protiv-vazduh dejstvuje, grade različite dužine.
U si. 2 pokazan je vertikalan vod, kod koga su na red postavljeni više organa za ispust vazduha. Sva ta mesta su načinjena u jednu vazdušnu kameru 13, 14, 15 i sna-bdeveni supsnirn vodom 16, 17 i 18, koji se može gušiti. Pri većem pritisku vazduha, da bi se postigla željena brzina pada materijala, put je, na kome vazduh dejstvuje na materijal, odgovarajuće skraćen otvora-njem najbližeg ispušnog ventila 13, 16. Pri manje jakom radnom pritisku put vazduha se produžuje otvaranjem ventila 14, 17, odn. 15, 18. Uređaj se upotrebljuje tako, šio najveći pad pritiska dejstvuje na manjem putu, a manji pad pritiska na dužem putu, da bi se dobilo isto kontra-strujanje.
Da bi se sprečilo da čestice materijala ne budu povučene vazduhom i iste ne zatvore ventile u ispušnim vodovima, u svakoj vazdušnoj kameri je ispust za vazduh iz kamere postavljen više nego mesto iz koga vazduh izlazi iz cevi. Proširenjem cevi u vazdušnu kamera proširuje se prolazni presek vazduha i smanjuje brzinu penjenja vazduha na tome mestu. Smanjanjem brzine vazduha i postavljanjem na većoj visini ispusta za atmosferu sprečava se da čestice materijala idu sa vazduhom na gore i otidu u ispusnu cev 11.
Dalje poboljšanje uređaja sastoji se u tome, što su na jednom ili više mesta vertikalnog voda postavljeni ventili 19. Za tu svrhu spirajuća cev dobija za svaku klap-nu jednu ravnu zaptivnu površinu, 10. Klap-na 19 leži na jednoj osovini 21, koja spo-Ija nosi balansir-polugu 22. Ova izjednačuje težišni momenat klapne 19 na osovini 21 do potrebne mase. Preteg klapne 19 dejstvuju uvek otvarajuće. Pomerljivi ili nekretni odbojnici 23 ograničavaju otvarajuće kretanje klapne. 19. I klapna na poluzi 22 može se držati stalno zatvorena. Predajući materialj dejstvuje na klapne otvarajući, dok pak vazduh kroz dovodnu cev dejstvuje zatvarajući na te klapne. Podešavanjem spoljneg pretega može se razlika između otvarajuće težnje materijala i
zatvarajuće težnje vazduha odgovarajuće težnje vazduha odgovarajuće podesiti. Ako se horizontalna cev zatvori onda će i odlazak vazduha pod pritiskom prestati u tom pravcu, ali rasti u vertikalnom pravcu. Time će i kontra-tok u dovodnoj cev sa klapnom rasti. Pri većem strujanju zatvara se klapna i držaće se zatvorena pritiskom vazduha. Dalje dolazeći materijal biće sve dolle zadržavan od zatvorenih klapni, dok je unutarnji pritisak vazduha na klapne veći nego spoljni teret materijala. Ako se ventilske klapne 19 rasporede odgovarajuće blizu ispod valjaka 1, onda se može automatskim zatvaranjem klapni, tako isto automatski zaustavljati dalji dovod materijala u sprovodnoj cevi. Ovo će naime onda biti od značaja, ako negde na nekom mestu horizontalnog voda nastupi zapušivanje. U ovom slučaju može se dalji dovod materijala zaustaviti na opisani način. Time se postiže, da zapušivanje na onom mestu, na kojem je počelo, ostaje ograničeno i time se otklanja, da se zapušeno meslo pridolazećim materijalom dalje puni i zapušivanje raste.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za prenos materijala u veće dubine, naročito za unošenje materijala u jame, okna i t. d. pomoću vazduha, naznačen time, što na celom vertikalnom putu materijala ili jednog dela istog vazdušna struja dejstvuje protiv zemljine teže, tako da vertikalno kretanje materijala podleži samo razlici između zemljine teže i vazdušnog pritiska.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se kao otpravno sredstvo služeći vazduh pod pritiskom uvodi u otpravnu cev tako, da vazduh pod pritiskom dejstvuje usporavajuće na otpravni materijal u vertikalnoj cevi.
3.	Postupak po zahfevima 1 i 2, naznačen time, što za regulisanje brzine padanja materijala vazduh dejstvuje protiv zemljine teže u jačini, koja se može regu-lisati ili na putu, koji se može reguli-sati.
4.	Postupak po zahtevima 1 i 2, naznačen time, što se materijal usporavajuća brzina vazduha reguliše gušenjem izlaska vazduha.
5.	Uređaj za otpravljanje materijala u veće dubine po zahtevima 1 i 2, naznačen time, što je postavljeno više na red vezanih mesta za regulisanje vazduha, u cilju da se dužine puta, na kome vazduh dejstvuje protiv materijala, može menjati.
6.	Uređaj za otpravljanje materijala u veće dobine po zahtevima 1 i 2, naznačen
time, što je na izlaznom mestu za vazduh cev proširena u vazdušnu kameru, u kojoj izlazni otvor za vazduh iz kamere leži više nego izlazni otvor iz otpravne cevi u kameni.
7.	Uređaj po zahtevu 1, naznačen time, što su na jednom ili više mesta ugrađene povratne klapne za vazduh u cevi, koje se pri unutarnjem nadpritisku zatvaraju vaz-duhom.
Adpstenf- broj 7204-,
Figi F/g 2
■fky—©






t- i
f T-
.
'
'k........?
■J
■
1 . J,
'■J '	'
\
.-<
y
rj
f"
\


I.....	=.
I
'J
C"

; ■ v '..........*
: ( ■

'u>'
. •?
V-
..j
"'f
t

f-r’ -
K
.L..,



......
\
.
■* A-
‘TV.,■S'''

■ ■ ■


-,.y





3: C



hMhHH